Stene

MIKROSKOPSKO ISPITIVANJE STENA

MAGMATSKE STENE

Granit1. Kakav je mineralni sastav stene? Graniti najčešće u svom sastavu imaju kiseli feldspat, kvarc,

jedan ili oba liskuna, muskovit i biotit, najčešće biotit. Ređi su graniti sa hornblendom i augitom. Retko kad u njegov sastav ulaze cirkon, magnetit i apatit.

2. Kakav je oblik minerala? Svi minerali koji su u granitu imaju oblik zrna.3. Koja je veličina zrna? Postoje grubozrni (>10mm), krupnozrni (5-10mm), srednjezrni (3-5mm),

sitnozrni (1-3mm), veoma sitnozrni (<1mm)4. Kakva je struktura stene? Struktura im je zrnasta, samo retko porfiroidna.5. Kakva je tekstura stene? Najčešće su masivni, ređe su šllirasti, kuglasti, gnajsoliki.6. Kako je iskristalisana osnovna masa stene? Granit nije porfirske strukture, pa nema osnovnu

masu.7. Naziv stene? Graniti su dobili naziv po zrnastoj strukturi. Reč granit potiče od latinske reči

granum, koja znači zrno.8. Kakvo je stanje svežine? Sveži graniti su odličan građevinski kamen, kao drobljen i lomljeni

kamen, u nasipima svih vrsta saobraćajnica, mogu se obrađivati u blokove i ploče različite veličine i oblika. Koriste se za unutrašnje, ali i za spoljašnje oblaganje zgrada, ređe trgova i drugih velikih prostora.

9. Koji je način raspadanja? U dugotrajnom vremenskom periodu, tzv. geološkom vremenu, graniti su podložni raspadanju. Konačni produkt fizičko-hemijskog raspadanja je granitski grus. Feldspati su potpuno ili delimično kaolinisani, a kao neraspadnuta zaostala su samo zrna kvarca. Proces raspadanja granita se odvija sporo i dugotrajno.

10. Kolika je poroznost stene? Ukupna poroznost granita je mala i iznosi 0,3-5% (najčešće 1,9%).11. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska težina granita je u granicama 25-27 kN/m3

12. Koliku procenjujete čvrstoću pod pritiskom? Čvrstoća na pritisak je 110-245 MN/m2 (najčešće 180 MN/m2)

13. Kakvo je habanje stene? Habanje svežih granita iznosi 3-8 cm3/50 cm2

14. Kakva je građevinska upotreba stene? Sveži graniti su odličan građevinski kamen, kao drobljen i lomljeni kamen, u nasipima svih vrsta saobraćajnica, mogu se obrađivati u blokove i ploče različite veličine i oblika. Koriste se za unutrašnje, ali i za spoljašnje oblaganje zgrada, ređe trgova i drugih velikih prostora.

15. Koji su važniji kamenolomi u SFRJ? Bukulja i Venčac.

Uroš Vukobrat GR 35/20116

Stene

16. Kakve su ostale karakteristične odlike stene (boja/sposobnost glačanja/postojanost na mrazu i sl.)? Graniti su uglavnom sivo-belo-crne boje, imaju veliku sposobnost glačanja. Graniti su postojani na dejstvo mraza.

Uroš Vukobrat GR 35/20117

Stene

Dacit1. Kakav je mineralni sastav stene? Dacit kao bitni minerali izgrađuju: intermedijarni plagioklas

(andezin), kvarc i bojeni minerali (biotit, hornblenda, piroksen). Na osnovu bojenih minerala izdvajaju se različiti varijeteti dacita: biotitski dacit, amfibolitski dacit, itd. Boja stene varira u zavisnosti od sadržaja i vrste bojenih minerala i stepena kristaliniteta osnovne mase.

2. Kakav je oblik minerala? Dacit ima porfirsku strukturu, što znači da se krupnija zrna (fenokristali) nalaze u tzv osnovnoj masi.

3. Koja je veličina zrna? Postoje grubozrni (>10mm), krupnozrni (5-10mm), srednjezrni (3-5mm), sitnozrni (1-3mm), veoma sitnozrni (<1mm)

4. Kakva je struktura stene? Dacit ima tipičnu porfirsku strukturu.5. Kakva je tekstura stene? Tekstura je fluidalna.6. Kako je iskristalisana osnovna masa stene? Osnovnna masa je kripto-kristalasta7. Naziv stene? Njihov naziv potiče od reči Dacia, starog naziva za Rumuniju, gde su dosta

zastupljeni.8. Kakvo je stanje svežine? Sveži daciti se dobro obrađuju u blokove, ivičnjake, kocku, drobljenik

za spravljanje asfaltnih zastora za puteve itd.9. Koji je način raspadanja? U dugotrajnom vremenskom periodu, tzv. geološkom vremenu,

daciti su podložni raspadanju. Konačni produkt fizičko-hemijskog raspadanja je granitski grus. Feldspati su potpuno ili delimično kaolinisani, a kao neraspadnuta zaostala su samo zrna kvarca. Proces raspadanja dacita se odvija sporo i dugotrajno.

10. Kolika je poroznost stene? Ukupna poroznost dacita je 0.8%.11. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska težina dacita je u granicama 25-27 kN/m3

17. Koliku procenjujete čvrstoću pod pritiskom? Čvrstoća na pritisak je 110-245 MN/m2 (najčešće 180 MN/m2)

12. Kakvo je habanje stene? Habanje svežih dacita iznosi 3-8 cm3/50 cm2

Uroš Vukobrat GR 35/20118

Stene

13. Kakva je građevinska upotreba stene? Sveži daciti se dobro obrađuju u blokove, ivičnjake, kocku, drobljenik za spravljanje asfaltnih zastora za puteve itd.

14. Koji su važniji kamenolomi u SFRJ? Važniji rudnici dacita su Slavkovica, Kelj, Zagrađe i dr.

Uroš Vukobrat GR 35/20119

Stene

SEDIMENTNE STENELes

1. Kakav je mineralni sastav stene? U gradnji lesa dominantni minerali su kvarc (50-70%), feldspati i kaolinsko minerali (10-20%), liskuni i kalcit(2-30%).

2. Kakav je oblik minerala? Svi minerali u lesu imaju oblik zrna.3. Koja je veličina zrna? Zrna krupnija od 0,1 mm učestvuju sa oko 20%, zrna veličine 0,1-0,002 sa

oko 70 % i zrna sitnija od 0,002 sa oko 10 % u sastavu lesa.4. Kakva je struktura stene? Struktura lesa je makrokristalasta.5. Kakva je tekstura stene? Les je peskovito prašinasta stena eološkog porekla.6. Kakva je vrsta veziva? Stena je poluvezana a vezivo je kalcijska komponenta.7. Naziv stene: „les“ potiče od nemačke reči „löss“, što bi u prevodu značilo „labav“.8. Kakvo je stanje svežine stene?9. Kolika je poroznost stene? Ima veliku ukupnu poroznost 30-50%.10. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska težina lesa u prirodno vlažnom stanju je

13,9-19,5 kN/m3, a u suvom stanju 11,5-17,8 kN/m3.11. Kolika je čvrstoća na pritisak stene? Poluvezana je, jer su kohezione sile među zrnima slabe,

pa u slučaju njegovog dospeća u vodu, ili prodora vode u njega dolazi do gubljenja kohezije i razaranja primarne strukture lesa.

12. Kakvo je habanje stene? Habanje lesa je srednje habanje.13. Kakva je građevinska upotreba stene? Les se koristi u industriji građevinskog materijala kao

odličan materijal za izradu:cigle blokova i crepa.

Uroš Vukobrat GR 35/201110

Stene

14. Koji su važniji kamenolomi i nalazišta? Ima ga u Slavoniji, Mačvi i Vojvodini, kao i u Višnjici (Beograd), Zemunu i u Banatu, gde dostiže debljinu i do 40 m (na Titelskom bregu).

15. Ostale karakteristične osobine primerka stene. Boja lesa je prljavo žuta. Kroz šupljine, koje zaostaju nakon truljenja biljaka cirkulišu površinske vode i rastvaraju deo karbonatne materije i vremenom je talože na dnu cevčice. Tako nastaju lesne lutkice.

Uroš Vukobrat GR 35/201111

Stene

Krečnjak1. Kakav je mineralni sastav stene? Sastavljeni su od kalcita ali su retko sasvim čisti. Obično

sadrže hemijske primese gvožđa, mangana i magnezijuma, zatim primese gline, zrna peska, organsku materiju i dr.

2. Kakav je oblik minerala? Svi minerali u krečnjaku su u obliku zrna.3. Koja je veličina zrna? Postoje grubozrni (>10mm), krupnozrni (5-10mm), srednjezrni (3-5mm),

sitnozrni (1-3mm), veoma sitnozrni (<1mm).4. Kakva je struktura stene? Struktura im je homogena.5. Kakva je tekstura stene? Tekstura im je masivna ili slojevita.6. Kakva je vrsta veziva? Stena je vezana, a vezivo je kalcijskog porekla.7. Naziv stene: Krečnjak se koristi za proizvodnju kreča odakle mu i potiče naziv.8. Kakvo je stanje svežine stene?9. Kolika je poroznost stene? Ukupna poroznost varira od 0,3-27%.10. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska težina krečnjaka je 21-28,7 kN/m3.11. Kolika je čvrstoća na pritisak stene? Čvrstoća na pritisak krčnjaka je 20-29,5 MN/m2.12. Kakvo je habanje stene? Habanje je relativno veliko 10-70 cm3/50 cm2, najčešće

16 cm3/50 cm2.13. Kakva je građevinska upotreba stene? Krečnjaci imaju vrlo veliku primenu u građevinarstvu.

Koriste se kao lomljeni i drobljeni kamen, za zidanje, za izradu ploča, kao agregat za beton, mineralna sirovina za kreč.

14. Koji su važniji kamenolomi i nalazišta? Kao građevinski kamen eksploatiše se kod Golupca, kod Paraćina i u Istočnoj Srbiji.

Uroš Vukobrat GR 35/201112

Stene

15. Ostale karakteristične osobine primerka stene. Krečnjaci su najčešće belo-žute boje. Kada u svom sastavu imaju primese gvožđnjvih oksida obojeni su u crveno. Usled prisustva organskih materija oni mogu biti nijansi crne boje. Kao hemijski talozi stvaraju se i tzv. litografski škriljci (kriptokristalasti jasno uslojeni krečnjaci), krečnjaci sonih ležišta i uz manje ili veće učešće organizama, sprudni alohtoni krečnjaci (direktno izlučivanje karbonata iz morske vode). Organogeni krečnjaci redovno sadrže ostatke fosila u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijumkarbonat. Ime dobijaju prema karakterističnom fosilu: cefalopodski, brahiopodski, rudistni, litotamnijski itd.

Uroš Vukobrat GR 35/201113

Stene

METAMORFNE STENEMermer

1. Kakav je mineralni sastav stene? Pored kalcita i dolomita u mermerima se često nalaze i sporedni minerali: kvarc, liskun, hlorit, grafit i organska materija.

2. Kakav je oblik minerala? Minerali su u obliku zrna.3. Koja je veličina zrna? Zrna se najčešće vide golim okom.4. Kakva je struktura stene? Struktura je granoblastična.5. Kakva je tekstura stene? Tekstura je masivna.6. Koji je način raspadanja? Kontaktni ili regionalni metamorfizam.7. Naziv stene: 8. Kolika je poroznost stene? Ukupna poroznost je u granicama 0.3-4.3 % najčešće manje od 1%.9. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska težina mermera je od 26.5-28.2 KN/m3.10. Koliku predvidjate cvrstocu pod pritiskom? 54-266 MN/m2 najcešće je 120 MN/m2.11. Kakvo je habanje stene? 12. Kakva je građevinska upotreba stene? Mermer ima veliku primenu u građevinarstvu. Najviše

se koristi za unutrašnja i spoljašnja oblaganja(zidne i podne ploče). Još se koristi za izradu spomenika i u vajarstvu.

13. Koji su važniji kamenolomi i nalazišta? Kamenolom je Venčac kod Aranđelovca.14. Ostale karakteristične osobine primerka stene. Mermerne ploče se dobro glačaju, dugotrajne

su i vrlo prijatne za posmatranje.

Uroš Vukobrat GR 35/201114

Stene

Gnajs1. Kakav je mineralni sastav stene? U sastavu ima kvarca, feldspata, oba liskuna ređe

hornblendu i oni čine bitne minerale. Sporedni su epidot, hlorit, grafit, silimanit.2. Kakav je oblik minerala? Najčešće su zrna izometrična u pojedinim slučajevima neka su zrna

krupnija od drugih.3. Koja je veličina zrna? Postoje grubozrni (>10mm), krupnozrni (5-10mm), srednjezrni (3-5mm),

sitnozrni (1-3mm), veoma sitnozrni (<1mm)4. Kakva je struktura stene? Struktura je granoblastična.5. Kakva je tekstura stene? Tekstura je skriljava.6. Koji je način raspadanja? Raspadanje je slicno granitima, zbog svoje teksture brze se raspadaju

nego graniti.7. Naziv stene: ? Naziv zavisi od stene od koje su nastali (granito-gnajs, sijenito-gnajs, augitski

gnajs….)8. Kolika je poroznost stene? Ukupna poroznost je od 0.4-5.5 %.9. Kolika je zapreminska težina stene? Zapreminska tezina gnajsa je 25.2-29.4 MN/m3.10. Koliku predvidjate cvrstocu pod pritiskom? Cvrstoca pod pritiskom je od 56-279 MN/m2.11. Kakvo je habanje stene? 12. Kakva je građevinska upotreba stene? Upotreba gnajsa u gradjevinarstvu zavisi od stepena

skriljavosti.Povoljni su manje skriljavi varijateti.13. Koji su važniji kamenolomi i nalazišta? Gnajs je zastupljen na Jastrebcu i na planinama u Srbiji

koje pripadaju Srpsko-Makedonskoj masi.

Uroš Vukobrat GR 35/201115

Stene

14. Ostale karakteristične osobine primerka stene. Skriljave matamorfne stene imaju veliki broj vrsta.Medju njima gnajs je jedna od znacajnijih stena kao i u pogledu rasprostranjenosti.I pored toga sto je gnajs stena visokog stupnja metamorfizma ceste su prelazne stene kod kojih je izvrsen metamorfizam, ali su sacuvana obelezja i onih stena od kojih su nastali.

.

Uroš Vukobrat GR 35/201116