1.Organizacija rada sestrinske slube na zaraznom odeljenju Epidemioloki reim na zaraznom odeljenju podrazumeva:- Strukturna separacija (33% bokseva sa posebnim higijenskim ureajima)- Prostorna separacija (izolacija bolesnika po bolestima i grupama bolesti)- Kadrovska separacija (posebno osoblje za pojedine grupe bolesti crevne, respiratorne itd., a osoblje treba da je prelealo tu bolest ili vakcinisano)2. Karakteristike nege zaraznih bolesnika Nega zaraznih bolesnika nosi specifinosti i u skladu je sa karakteristikama infektivnih bolesti.One se odnose na:- vrstu izolacije - specifinosti prijema zaraznih bolesnika - korienje sanitarnog propusnika - odnos prema zaraznom materijalu i njegovom odlaganju - poznavanje i sprovoenje metoda asepse i antisepse - specifinosti ishrane zaraznih bolesnika i uklanjanju ostataka hrane - mere za spreavanje nastajanja i irenja bolnikih infekcija - znanje za samostalno sprovoenje sestrinskih intervencija u dijagnostici i terapijskim postupcima - prevenira infektivne bolesti sprovodei zdravstveno vaspitni rad i edukaciju pacijenata i okoline.

Prijemni blok treba da bude potpuno odvojen na ulazu infektivne klinike.

Prijemna ambulanta se sastoji od: -bokseva i -isturenog altera Sestra obavlja trijau po:- teini bolesti i - proceni stanja svesti, - pregledi se obavljaju u izolacionim boksevima.Bolesnici od karantinskih i teih infektivnih bolesti se upuuju odmah na odeljenje.

Urgentna ambulanta za prijem hitnih sluajeva je opremljena:-stolom slobodnim sa svih strana, -kiseonikom, -matrijalom za lumbalnu punkciju, -matrijalom za reanimaciju, -matrijalom i instrumentarijumom za intubaciju i traheotomiju , -lekovima i prirunom laboratorijom za potvrdu dijagnoze.-sanitarni propusnik (tu,WC).Posle pregleda primljeni pacijent se kupa i smeta u posebnu sobu za prijem.U ovoj sobi provodi 48h za koje vreme se: -opservira, -kontrolie njegova telesna temperatura, -uzimaju potrebni bioloki matrijali za dijagnozu, -daje poetna terapija zavisno od stanja obolelog, -vre i druge dijagnostike metode do postavljanja radne dijagnoze kad se -prevodi na odeljenje za tu bolest.3 .Medicinsko tehnike intervencije na zaraznom odeljenju Upotreba rukavica Rukavice za jednokratnu upotrebu treba nositi kod kontakata sa:-krvlju,-telesnim tenostima,-sekretima, -ekskretima,-priborom kontaminiranim sa ekskretima, sekretima, telesnim tenostima, krvlju,-sluznicama i -koom.Nositi sterilne gumene rukavice tokom:-izvoenja invazivnih procedura (davanje injekcija, vaenja krvi, ukljuivanja infuzije, postavljanja katetera, i dr.)-zbrinjavanja i previjanja rana Rukavice obavezno menjati :-izmeu procedura i nege kod istog pacijenta -nakon kontakta sa visoko kontaminiranim matrijalom.Rukavice treba skinuti:-odmah nakon upotrebe;-pre dodira nekontaminiranog pribora i povrina iz okoline pacijenta;-pre prelaska na rad sa drugim pacijentom.4. Upotreba zatitnog mantila i/ili kecelje Treba nositi zatitni mantil i/ili kecelju ukoliko se oekuje vlaenje medicinske uniforme sa:-krvlju,-telesnim tenostima,-sekretima i -ekskretima.Takoe treba nositi zatitni mantil i/ili kecelju kod rada sa:-ileostomom,-kolostomom i -drenom iz rane koja nije pokrivena zavojem.5. Upotreba zatitne maske Treba nositi zatitnu masku ukoliko se oekuje mogunost stvaranja aerosola sa:-krvlju,-telesnim tenostima,-sekretima i -ekskretima.Zatitnu masku treba nositi pri previjanju rana, kao i kada se dolazi u kontakt sa osobama obolelim od nekog respiratornog oboljenja.6.Pranje i dezinfekciju ruku - pored pranja preporuuje se higijenska dezinfekcija ruku alkoholnim preparatima.Osoblje treba da obavlja dezinfekciju ruku pre:- davanja intravenskih injekcija i infuzija;- pruanja nege osetljivim pacijentima;- stavljanja sterilnih rukavica.Pre i nakon kontakta sa:- ranama - sluzokoama - respiratornim sekretima,- priborom kontaminiranim respiratornim sekretima;- krvlju, telesnim tenostima, sekretima i ekskretima;- kateterom mokrane beike ili sistemima za drenau rana;- pacijentom koloniziranim/inficiranim sa rezistentnim mikroorganizmima;- izmeu kontakta sa razliitim pacijentima.Higijensku dezinfekciju ruku treba vriti preparatima koji sadre alkoholnu aktivnu supstancu i to: -80% etil alkohol, -70% izo-propil alkohol i -60% n-propanol.Sipati 3 ml dezinfekcionog preparata u ake i utrljavati podjednako na obe povrine (palmarnu i dorzalnu) do potpunog suenja.Duina trajanja postupka treba da iznosi 30 sekundi.8. Rublje i posteljina se nalaze meu prvim predmetima koji se lako kontaminiraju bakterijama sadranim u izmetu i mokrai, na povrini koe obolelih ili tu dospevaju preko vazduha. Dokazano je da rublje i posteljina igraju znatnu ulogu u prenoenju bolnikih infekcija. Rublje i posteljina treba da slede kruni tok za prljavo i isto, bez uzajamnog ukrtanja. Presvlaenje korisnika i kreveta vriti dva puta sedmino, a po potrebi i ee. Prljavo i kontaminirano rublje i posteljina stavljaju se u posude ili vree i tako odnose u perionicu, iskljuujui mogunost irenja infektivnih agenasa u sredini.9. Lumbalna punkcija slui za uzimanje likvora .Indikacije za vrenje lumbalne punkcije su: Dijagnostika odreenih bolesti uzimanjem likvora U terapijske svrhe ubrizgavanjem medikamenata - Ubrizgavanje kontrastnog sredstva za rendgensku dijagnostiku.- Punkcija se vri izmeu 4. i 5. lumbalnog prljena.Postupak pre same punkcije sastoji se u sledeim radnjama: - prvo se koa dobro istrlja etrom ili medicinskim benzinom da se odstrani masnoa.- Mesto premae jodnom tinkturom, a posle nekoliko minuta jod spere tuferom natopljenim alkoholom.- Struno lice sa sterilnim rukavicama uz primenu svih mera asepse pristupa punkciji iglom trokarom.Likvor se kroz mandren uzima u sterilnu epruvetu.Moe se kod sumnje na meningokoknu infekciju odmah zasejavati na odgovarajue hranjive podloge.Zbrinjavanje bolesnika kad se punkcija radi u sobi za intrevencije bolesnik se na kolicima transportuje do svoje sobe i postavlja u horizontalni leni poloaj, bez jastuka.Tako lei najmanje 2 h, a kasnije moe da se okrene na bok, ali 24 h nesme da ustaje iz postelje.Sestra vri procenu stanja bolesnika, vri opservaciju i organizuje negu, ishranu i obavljanje fiziolokih potreba.10. Uzimanje krvi za hemokulturu Indikacije su: sumnja na bakterijemiju, sepsu ili neko septikemino oboljenje.Krv se uzima iz jedne od povrnih kubitalnih vena, a kod male dece krv se uzima iz temporalnih vena.Postupak uzimanja je sledei: prvo se kubitalna regija istrlja benzinom ili etrom, zatim premazivanje jodnom tinkturom, a posle nekoliko minuta ispiranjem sterilnim tupferom natopljenim alkoholom.Struno lice sa sterilnim gumenim rukavicama pristupa poto predhodno elastinom poveskom podvee ruku iznad kubitalne regije venepunkciji.Uzima se 10 ml krvi koja se posle skidanja igle zasejava u ve pripremljene hranjive podloge.11. Postavljanje urinarnog katetera Predhodno objasniti pacijentu (ako komunicira) znaaj katetera.Zatim izvriti toaletu genitalne regije.Postaviti pacijenta u leei poloaj.Na urinarni kateter nadovezati urinarnu kesu.Navui gumene rukavice na ruke.Sterilnim peanom premazati vrh katetera tuferom gaze natopljenim povidon jod penom.Pristupiti plasiranju katetera.Proveriti da li je u mokranoj beici (pojava urina u kesi za urin).Uzeti 10-12 ml fiziolokog rastvora u sterilnu brizgalicui ubrizgati u odgovarajui nastavak na kateteru.Raspremiti upotrebljeni materijal i evidentirati intervenciju u odgovarajui protokol.12.Specifinosti uzimanja i slanja zaraznog materijala Pri uzimanju i slanju materijala za bakterioloki pregled treba uzeti u obzir odreene principe :-materijal treba uzeti to pre tj. u to ranijem stadijumu bolesti -u kasnijem stadijumu bolesti posle 10 dana uzima se serum za seroloku dijagnostiku i to najbolje dva uzorka u razmaku od nedelju dana.- Serum treba drati u friideru ako se ne alje odmah u laboratoriju;-epruvete, petri olje i ostali sudovi moraju biti sterilni sterilisani suvom toplotom ili za jednokratnu upotrebu, a nikako tretirani dezinfekcionim sredstvom ili antiseptikim sredstvima;- materijal uzeti pre primene antibiotika, a ako su antibiotici ve primenjivani to treba navesti u propratnoj listi. Gledati da se materijal uzima u pauzi od 1-3 dana po prestanku antibiotske terapije;- pored optih podataka , dijagnoza i zahtev kakav se nalaz trai, moraju biti jasno ispisani, kao i datum poetka bolesti i datum uzimanja materijala, a epruveta ili sud treba da su obeleeni imenom pacijenta;- materijal treba to hitnije poslati u laboratoriju;

-bris je najpogodnije sredstvo za uzimanje materijala iz gornjig respiratornog trakta, sa kolekcija gnoja na koi, ranama i dostupnim sluzokoama ukljuujui urogenitalni i crevni trakt.Briseve treba koristiti za jednokratnu upotrebu, a uzeti materijal treba da se to pre dopremi u laboratoriju;-kod infekcija donjih delova respiratornog trakta (bronhitis, bronhopneumonija, pneumonija) za bakterioloki pregled se uzima ispljuvak.Predhodno treba isprati usta sterilnom vodom.Najbolje je dobiti ispiljuvak iskaljavanjem u petri-olju;-kod infekcije crevnog trakta stolica se alje na pregled u posebnim sudovima sa poklopcem na zavrtanj i privrenom kaiicom, kojom ne treba uzeti vie stolice od veliine zrna graka, ali po mogunosti od sluzavo krvavih delova.Treba uzeti vie uzoraka.Moe se uzeti analni bris ali iz rektuma kroz sterilnu sondu 10-15 cm duboko.Isti bris moe da poslui za uzimanje stolice iz suda koji treba da bude bez dezinfekcionog sredstva i mokrae;-pre uzimanja mokrae spoljne otvore uretralnog kanala treba oprati sapunom i isprati sterilnom destilovanom vodom i uzeti srednji mlaz u boice irokog otvora.Ako se mokraa ne moe zasejati u toku jednog sata drati je na ledu;-razni eksudati (peritonealni, perikardijalni i pleuralni) dobijaju se punkcijom plastinim pricem za jednokratnu upotrebu.Krv se moe uzeti za bakterioloku i parazitoloku analizu kao i za imunoloka ispitivanja.Najee se krv uzima za hemokulturu. Krvni razmaz i gusta kap uzimaju se u cilju parazitolokih ispitivanja krvi, a uzima se iz jagodice prsta ili une resice,Sterilnom gazom se prve 2 3 kapi obriu.Gnoj nakon punkcije ili incizije, apscesa, karbunkula i furunkula se pomou brisa pokupi i zaseje u tenu hranjivu podlogu koja se alje u laboratoriju. 13.Laparaskopija i biopsija jetre Laparaskopija je endoskopski pregled trbune duplje.izvodi se u lokalnoj anesteziji.Napravi se mali rez 0,5 1cm na trbunom zidu kroz koji se uvue endoskop, a predhodno ubrizga vazduh u trbunu duplju.Laparaskopija slui za pregled povrine jetre i slezine, za operaciju une kese, za punkciju i biopsiju jetre, peritoneuma i slezine.Po zavretku laparaskopskog pregleda mesto se hirurki zbrine.Laparaskopija se sve vie koristi i u ginekologiji kako za preglede tuba, jajnika tako i za operativne zahvate na njima.U svetu skoro 70% operativnih zahvata u abdominalnoj hirurgiji se izvodi laparaskopski, a takoe i u ginekologiji.Biopsija jetre je uzimanje fragmenta tkiva ivog organizma radi ispitivanja.Moe biti: Hirurka tada se dobija iseak vee zapremine Punkciona biopsija vri se iglom pod kontrolom laparaskopa ili bez njega.Instrumenti su u obliku trokara sa provlakom koji pritiskom see dublje u tkivo nego kosa ivica trokara.Ubadanjem (dril biopsija) ili seenjem (igla koja se rava u obliku makazica Vim silvermana)dobija se mali fragment tkiva.Punkciona biopsija moe biti veoma precizna za dijagnostiku oboljenja jetre ili za dijagnostiku nekih optih oboljenja bez jasne hepatine lokalizacije (sarkoidoza)Kontraidikacije za punkcionu biopsiju su: Hemoragijski sindrom Hepatina kongestija Hronina opstrukcija holedohusa Biopsija je rutinski postupak, bezbolan i bezopasan koji omoguuje tanu dijagnozu posebno kad su u pitanju hronina oboljenja jetre ili tumori.Ubod se najee izvodi izmeu 7 i 8 rebra u prednjoj aksilarnoj liniji.Zatim se dezinfikuje ire polje, pokriva okolinu sterilnim kompresama. Na mestu gde je izvrena anestezija lancetom se pravi rez koe i potkonog tkiva.Bolesniku se kae da udahne, a zatim da izdahne vazduh i na kratko zadri disanje.Dok bolesnik zadrava vazduh koristi se vreme da se prodre u jetru i aspirira tkivo.Zatim se vadi igla, na mestu uboda se stavlja sterilna gaza i leukoplast.Posle biopsije bolesnik ostaje 24 sata u postelji pod nadzorom sestre radi uoavanja moguih znakova kolapsa i eventualnog krvavljenja posle biopsije.Uzeto tkivo se ispituje citopatoloki, elektronskim mikroskopom, moe biti hemijski analizirano(hemijska trovanja), a moe se koristiti i za bakterioloku dijagnostiku .5. Rektoskopija Rektoskopija je endoskopski pregled rektuma i sigme.Vri se posle briljive klizme ujutru nad bolesnikom koji je u koleno grudnom poloaju uz ugnuta krsta.Kroz analni otvor uvlai se rektoskop prvo horizontalno , zatim se uspravlja i blago uz kontrolu zalazi u dubinu.Moe da se dospe do donjeg dela sigmoidnog kolona.Rektoskop je sastavljen od metalne cevi prenika 2 3cm , duine 25-30cm na ijem se vrhu nalazi svetlosni izvor.Pregleda se sluzokoa, a predhodno se oisti tapiem namotanim vatom. Rektoskopijom se mogu dijgnostikovati : Tumori Ulceracije Krvarenja Suenja Kongestije itd. Shistozomijaza Vana je takoe kod hroninih dijareja.Pomou nje moe se izvriti biopsija sluzokoe, a moe se izvriti i operativno uklanjanje polipa.14. Mere za spreavanje Bolnikih infekcija I uloga Komisije za spreavanje B.I.Bolnike infekcije (BI) predstavljaju znaajan problem zatite narodnog zdravlja irom sveta.Njihova tana uestalost se nezna, ali se procenjuje da se javljaju kod 5-10% hospitalizovanih bolesnika.Bolnika (intrahospitalna, nozokomijalna ili kuna) infekcija je infekcija nastala kod pacijenata i osoblja u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi.Jedna infekcija e se smatrati bolnikom u sledeim situacijama:-ako se ispolji 48 asova posle prijema pacijenta u bolnicu ili kasnije;-ako se utvrdi da je povezana sa hirukom intervencijom, a ispolji se u roku od 30 dana posle hiruke intervencije ukoliko implantat nije ugraen, ili u roku jedne godine ako je ugraen;-ako se ispolji posle otputanja pacijenata iz bolnice, a epidemioloki podaci pokazuju da je nastala u bolnici;-ako je nastala kod novoroeneta u toku prolaska kroz poroajni kanal majke;-ako je nastala kod zdravstvenog radnika kao posledica rada u zdravstvenoj ustanovi.Vano je znati da se sledea stanja ne smatraju bolnikom infekcijom:-komplikacija ranije nastale infekcije ili produenje infekcije prisutne pri prijemu ( osim ako promena uzronika ili znakova i simptoma jasno ukazuju na nastanak nove infekcije);-kolonizacija,tj.prisustvo mikroorganizama ( na koi, sluznicama, u otvorenim ranama ili u ekskretima i sekretima) koji ne prouzrukuju klinike znake i simptome;-inflamacija, stanje koje nastaje kao odgovor tkiva na povredu ili stimulaciju nezaraznim ( neinfektivnim) agensima kao to su hemikalije.-infekcija novoroeneta za koju se zna ili dokae da je nastala transplacentarno ( npr. toksoplazmoza, rubela, citomegalovirusna infekcija, ili sifilis).Etiologija B.I.Najei prouzrokovai bolnikih infekcija su Escerichia coli, koagulaza negativne stafilokoke i Staphilococcus aureus (posebno meticilin rezistentni sojevi), Enterococcus spp., Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp., i drugi predstavnici familije Enterobacteriaceae.Prema uestalosti, odmah iza koagulaza negativnih stafilokoka nalaze se gljive, pre svega sojevi Candida sp., a zatim sojevi Aspergollus sp. i druge gljive(5,6).Virusi su takoe veoma vani uzronici bolnikih infekcija.Od virusnih prouzrokovaa mogui etioloki agensi su: enterovirusi, virusi hepatitisa, HIV, CMV, virusi influence, parainfluence, RSV, adenovirusi, rinovirusi, korona virusi, i dr (7).

Izvor B.I. infekcija i putevi prenoenja Najznaajniji rezervoari bolnikih infekcija su bolniko osoblje, pacijenti i bolnika sredina, mada to mogu biti i pratioci i posetioci pacijenata, uenici na praktinoj obuci i dr.Najznaajniji putevi prenoenja su :direktan kontakt preko kontaminiranih ruku osoblja i indirektan kontakt preko predmeta za zajedniku upotrebu.Kapljice su, takoe, znaajan put prenoenja dok praina ima manji znaaj.Hrana, voda i vektori mogu posluiti kao putevi prenoenja.Inokulacionim putem se prenosi HBV, HIV i dr.Bolesnik je dok se nalazi u bolnici izloen stalnoj potencijalnoj opasnosti od infekcije zahvaljujui stalnoj cirkulaciji raznih vrsta mikroorganizama, unoenih preko bolesnika, zdravstvenog osoblja, vazduha, posteljine, preko podova i predmeta koji se nalaze u njegovoj okolini.

Glavni uzroci bolnikih infekcija po redosledu vanosti su:1.Nedovoljna panja u primeni aseptine tehnike u vezi bolesnika .2.Prenatrpanost bolesnika u bolnikim sobama.3.Nedovoljan broj osoblja za negu bolesnika.4.Nepreduzimanje higijenskih mera od strane bolnikog osoblja 5.Posebno poveana upotreba i esta zloupotreba antibiotika to je dovelo do stvaranja rezistentnih generacija mikroorganizama prema raznim antibioticima.Teina bolnikih infekcija u direktnom je odnosu sa:1.Strukturom oboljenja zbog koga je domain hospitalizovan (imunobioloko stanje pacijenta).2.Uslovi smetaja i higijenskog stanja gde bolesnik lei.3.Higijenskom kulturom osoblja, posebno onih koji direktno dolaze u kontakt s pacijentom.4.Trajanje same hospitalizacije.5.Razliitim medikamentoznim tretmanima (transfuzije, infuzije, hemio i seroprofilaksom).6.Stanjem sanitarno- higijenskog obezbeenja pacijenta na odeljenju i u celom zdravstvenom objektu.Preventivne mere za spreavanje bolnikih infekcija su:1.Sanitarno higijenski prijem pacijenta (kupanje, dezinfekcija, bolniki ve i pribor) kliniki pregled i uzimanje matrijala za mikrobioloku analizu.2.Svaka bolnika prostorija mora imati toplu i hladnu vodu i dezinfekciona sredstva.3.Higijenizacija (ienje i pranje) bolesnike sobe mora se vriti tri puta u toku dana, kao i dezinfekcija podova, zidova (cokla) metalnih ormaria i kreveta.Neophodna je povremena mikrobioloka kontrola vazduha.4.Posteljina, rublje i ve pacijenata kontaminirano sekretima i ekskretima iznosi se u posebnim plastinim kesama za jednokratnu upotrebu.5.Osoblje koje radi sa pacijentima obavezno je da vri higijensko pranje ruku, a po potrebi i hirurko pranje ruku kao i obavezna dezinfekcija.6.Stalna sanitarno higijenska kontrola pripreme i distribucije hrane.7.Istraivanje na kliconotvo kod osoblja koje radi u kuhinji.8.Povremeno pranjenje bolesnikih soba sa detaljnim ienjem i dezinfekcijom.9.Osoblje koje dolazi u kontakt sa pacijentima mora biti kontrolisano na kliconotvo, a po potrebi i vakcinisano.15.Mere za suzbijanje bolnikih infekcija koje su:1.Rano prepoznavanje i otkrivanje bolnikih infekcija, izolacija obolelih i inficiranih zdravih osoba i zatita drugih bolesnika.2.Antibiotska i hemioterapijska zatita izvesnih bolesnika.3.Mere kontrole istoe na odeljenjima i u njihovim pojedinim delovima, kontrola zdravlja osoblja i odravanje higijenskih postupaka od osoblja i kontrola redovnog otkrivanja i prijavljivanje oboljenja koja se javljaju u bolnici.4.Mere epidemiolokog nadzora 5.Mere obrazovanja i zdravstvenog vaspitanja koje obuhvataju rad na stalnom proiravanju znanja bolnikog osoblja o bolnikim infekcijama, o nainu njihovog nastanka, irenja i suzbijanja.Efikasnost mera za suzbijanje bolnikih infekcija (prema Eickhoffu)Efikasnost MereDokazano efikasne - sterilizacija - pranje ruku - zatvoreni sistem drenae urina - aseptiki postupak pri intravenskom uvoenju katetera - tehnika ne dodiruj pri previjanju rana -aseptini postupak pri primeni vetakog disanja - preoperativna hemioprofilaksa u odreenim operacijama Verovatno efikasne, -Edukacija preporuuju se na osnovu - Izolacija iskustva Sumnjive, odnosno - dezinfekcija podova, zidova,

lavaboa i sl.nepoznate efikasnosti - ultravioletno zraenje - laminarni protok vazduha - preoperativna hemioprofilaksa

istih operacija - rutinsko praenje bakterijske

kontaminacije spoljne sredine u bolnici - intravenski filter - zamagljivanje prostorija sredstvima za dezinfekciju - irigacija urinarnih katetera sa antibioticima - promena respiratornih tuba na 8 umesto 24 asa - bakterijski filter na opremi za anesteziju Epidemioloki nadzor nad bolnikim infekcijama Epidemioloki nadzor moe se definisati kao stalno prikupljanje (otkrivanje i registrovanje), obrada, uporeivanje, tumaenje i dostavljanje podataka o bolnikim infekcijama.Ovim nadzorom se obezbeuju neophodni podaci za otkrivanje inficiranih pacijenata, odreivanje uestalosti i rasprostranjenosti bolnikih infekcija, odreivanje faktora koji dovode do nastanka infekcija i odreivanje i evaluacija efikasnosti mera za njihovo spreavanje i suzbijanje.Epidemioloki nadzor nad bolnikim infekcijama je osnovna, polazna karika u Programu za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija.Sanitarno- higijenski nadzor nad bolnikim infekcijama Kod sanitarno higijenskog nadzora objekat posmatranja je bolnika sredina za razliku od epidemiolokog nadzora kod koga je objekat posmatranja pacijent sa kliniki ispoljenom infekcijom.Sadraj sanitarno-higijenskog nadzora je kontrola sprovoenja optih mera spreavanja i suzbijanja bolnikih infekcija, kao i mikrobioloko ispitivanje za razjanjavanje sanitarno higijenskih problema. U zdravstvenim ustanovama treba redovno da se odreuje stepen bakterioloke kontaminacije sredine.Ovo se obavlja kvantitativnim bakteriolokim ispitivanjem kao i identifikacijom patogene flore.Ovakvim radom moe se utvrditi potencijalna opasnost od pojave intrahospitalnih infekcija i stei uvid u higijensko stanje i efikasnost dezinfekcije i sterilizacije.

14. Uloga Komisije za praenje, spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija:Komisija priprema Program za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija koga odobrava direktor.Takoe Komisija priprema program obuke i usavravanja zaposlenih za zatitu od bolnikih infekcija.Program za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija je dostupan svima u ustanovi, posebno onim osobama koje su zaduene i odgovorne za njegovu realizaciju.Realizacija Programa ostvaruje se saradnjom i koordinacijom osoblja i slubi ustanove, komisije i strunog tima.Zadatak Komisije je kontrola i nadlenost sprovoenja Programa.Sastav komisije je multidisciplinaran shodno Pravilniku, a klju za izbor lanova je njihov ugled i mogunost da krajnje odluke budu u interesu uspenog leenja pacijenata. Uloga Strunog tim za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija:Sastav strunog tima ine epidemiolog i vii medicinski tehniar osposobljen za epidemioloki nadzor.Nosilac svakodnevnih aktivnosti i odgovornosti za sprovoenje nadzora nad bolnikim infekcijama i mera za spreavanje i suzbijanje je posebno osposobljena osoba tzv.praktiar za suzbijanje infekcija.Osnovne obaveze i odgovornosti su:- jedan je od obaveznih lanova komisije za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija;- vri stalni nadzor nad bolnikim infekcijama i pravovremeno ih otkriva;- ima stalan uvid u sprovoenje mera predvienih Programom za spreavanje i suzbijanje bolnikih infekcija;- prepoznaje i otkriva rizike za nastanak i irenje bolnikih infekcija u pojedinim odeljenjima i meu pojedinim kategorijama korisnika;- predlae neophodne promene u nezi i leenju bolesnika, a radi preveniranja i suzbijanja bolnikih infekcija;- kontrolie izvravanje mera za suzbijanje nastalih bolnikih infekcija;- organizuje zdravstvene preglede i vakcinaciju osoblja i bolesnika;- organizuje mikrobioloku kontrolu bolnike sredine kada proceni epidemiolog;- odrava strune sastanke za obuku medicinskih sestara i i drugih radnika zaposlenih u ustanovi;- radi stalno na svom linom usavravanju;- podnosi izvetaj o svom radu savetniku epidemiologu, kao i Komisiji za suzbijanje bolnikih infekcija.16. Imunoprofilaksa aktivna zatita (vakcinoprofilaksa)Steeni imunitet moe biti:1. aktivan- je odgovor na anitigensku stimulaciju , a ispoljava se humorskim imunitetom vezanim za antitela i elijskim imunitetom vezanim za senzibilisane limfocite. Aktivni imunitet po nainu nastanka moe biti :a- prirodan nastaje posle neke infekcije i on je najee doivotan b- vetaki izazvan vakcinacijom2. Pasivan- to je imunitet nastao preko antitela koje je proizveo neki drugi domain, a stie se : a- prirodno prenosom antitela sa majke na dete transplacentarno. Prenose se samo JgG protiv onih antigena ( uzronika ) protiv kojih je majka stvorila antitela. Novoroeno dete ova antitela tite od infekcija prvih nekoliko meseci ivota.b- vetaki davanjem preparata koji sadre gotova antitela stvorena u drugoj osobi ( humani imunoglobulini ) ili ivotinji (animalni imunoglobulini) . 16.VAKCINOPROFILAKSAPod vakcinoprofilaksom se podrazumeva unoenje u organizam modifikovanih ivih ( atenuisanih ) ili ubijenih ( inaktivisanih ) infektivnih mikroorganizama ili njihovih toksina koji su predhodno detoksikovani u cilju stimulacije imunog odgovora domaina koji na taj nain postaje otporan prema infekciji.Vakcina je imunobioloka supstanca koja se koristi za aktivnu imunizaciju.Osnovna osobina vakcina je da unete u organizam neimune osobe izazovu stimulaciju produkcije specifinih antitela i na taj nain postigne aktivni imunitet na vetaki nain. Obavezna sistematska imunizacija odreenih grupa stanovnitva vri se protiv sledeih oboljenja : - TBC- difterije - tetanusa - pertusisa - poliomijelitisa - hepatitisa B- morbila - parotitisa - rubeole - hemofilus influence BObavezna imunizacija za pojedine grupe ljudi po epidemiolokim indikacijama izvodi se protiv sledeih oboljenja : trbuni tifus,besnilo, tetanus,grip i hepatitis BImunizacija u meunarodnom saobraaju za zemlje koje to zahtevaju vri se protiv : ute groznice, kolere,MMR,difterije,meningokoka,pneumokaka,hemofilus influence Bi virusnog hepatitisa B.Aplikovanje vakcine Za imunoloke preparate koji se aplikuju parenteralno neophodno je obezbediti za jednu osobu - 1 pric , 1 iglu.Kad se igla ubode u mesto odreeno za imunizaciju obavezno izvriti aspiraciju.Ukoliko se pojavi krv, treba izabrati novo mesto, a za ubrizgavanje pripremiti novi pric i novu iglu.Pre uzimanja vakcine boicu treba protresti da bi se sadraj homogenizovao da ne bi adsorbens ( aluminijum fosfat ) stvarao sterilne apscese.

Kontraindikacije mogu biti opte i posebne ,a po trajanju privremene i trajne.1.Opte kontraindikacije za sve vakcine su sledee :a)Akutno oboljenje praeno temperaturom ili sistematskim poremeajem koji lekar smatra kliniki znaajnim.b)Febrilno stanje poviena temperatura iznad 38 stepeni C koja traje due bez prisustva drugih simptoma.v)Anafilaksija na komponente vakcine ( urtikarija, oteano disanje, edem glotisa, hipotenzija, ok i nefebrilne konvulzije ).Anafilaksa na proteine jaja je kontraindikacija za vakcine protiv gripa i ute groznice.Anafilaksa na neomicin - antibiotik koji slui kao konzervans kod ivih virusnih vakcina - je kontraindikacija za davanje ovih vakcina.Kontaktni dermatitis na neomicin nije kontraindikacija.g)Neuobiajeno burna reakcija na predhodno primljenu dozu vakcine.

Opte kontraindikacije za ive virusne vakcine su sledee :- primarna imunodeficijentna oboljenja -stanja oslabljene otpornosti usled malignih oboljenja - imunosupresija kortikosteroidima - trudnoa - transfuzija u trajanju od 4 meseca 2.Privremene i trajne kontraindikacije Ukoliko postoje privremene kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica, ta lica podleu obaveznoj imunizaciji po prestanku postojanja privremenih kontraindikacija.Prestanak privremene kontraindikacije odreuje lekar koji je utvrdio njeno postojanje.Ukoliko postoje trajne komtraindikacije za imunizaciju lica protiv odreene bolesti, lekar koji ih je utvrdio duan je da izda potvrdu i da uputi dete na verifikaciju trajne kontraindikacije koju vri struni tim.

POSTVAKCINALNE REAKCIJE I KOMPLIKACIJEU procesu stvaranja zatite na uneti imunogen vakcine organizam se brani i reaguje na jedan vidljiv, odnosno uoljiv nain, postvakcinalnim reakcijama.Podela postvakcinalnih reakcija izvrena je u odnosu na lokalizaciju javljanja na :a)Lokalne reakcije javljaju se na samom mestu aplikacije vakcine, a imaju karakteristike klasinog zapaljenjskog procesa : - crvenilo, - otok , - toplota koe, - bolnost na dodir i - blaga ogranienost pokreta.

b)Opte reakcije karakteriu se simptomima opteg poremeaja zdravlja : - poviena telesna temperatura,- jeza i drhtavica, - glavobolja, - malaksalost, - bolovi u miiima i zglobovima, - gubitak apetita, - muka, - povraanje i dr.Paralokalne reakcije podrazumeva se poveanje i osetljivost regionalnih limfnih lezda.Postoji i najnovija podela reakcija prema tome da li ih oekujemo na sledee :eljene su one reakcije ija pojava nam omoguuje da utvrdimo uspenost izvrene imunizacije,Oekivane su one reakcije koje su mogue najee kao lokalne na mestu davanja ili kao opte ali blaeg stepena,Neoekivane ( nepoeljne ) su tee postvakcinalne reakcije, odnosno komplikacije.U njih spadaju na primer : - sterilni ili nesterilni apscesi, - BS adenitisi , - prolazne pareze, i sl.

17. SEROPROFILAKSADefinicija - Pod seroprofilaksom se podrazumeva unoenje u organizam gotovih antitela stvorenih u drugoj osobi ili ivotinji u cilju postizanja pasivnog imuniteta na vetaki nain.Na taj nain se stie specifina otpornost organizma pomou gotovih antitela protiv neke zarazne bolesti bez aktivnog uea zatienog organizma.

Razlozi za seroprofilaksu Seroprofilaksa se sprovodi kod neposredne izloenosti organizma opasnosti od pojedinih infekcija iz sledeih razloga :1.Kod bolesti protiv kojih ne postoji aktivna imunizacija.U ranijem periodu pre pronalaska antibiotika, protiv jednog broja bakterija postojali su serumi i vrena je seroprofilaksa s obzirom da nije bilo vakcina protiv njih ( kod nekih se postekspoziciono i danas vri seroprofilaksa kao to je naprimer gasna gangrena polivalentni serum protiv gasne gangrene).2.Nedovoljno vremena za produkciju sopstvenih antitela.Radi se o seroprofilaksi koja se primenjuje postekspoziciono ( na primer pri zatiti od tetanusa ili besnila ), jer da bi eksponiran organizam stvorio svoja antitela potrebno je da proe 15 dana, to bi bilo kasno jer bi se bolest razvila.3.Neophodnost kombinovane pasivno aktivne imunoprofilakse u cilju postizanja produene zatite ( na primer primena seruma i vakcine protiv hepatitisa B kod branog druga hepatitis B pozitivne osobe, ili kod novoroeneta hepatitis B pozitivne majke ).

Vrste seruma i njihova primena Imuni serum ili antiserum je frakcija krvi koja sadri antitela protiv odreenih prouzrokovaa ili nekih vrsta toksina.Podela imunih seruma u odnosu na uzronike protiv kojih sadri antitela je na sledee :a)Antibakterijski serumi animalnog porekla izgubili su znaaj pronalaskom antibiotika.b)Antivirusni serumi animalnog porekla od znaaja je jedino protiv besnila koji se dobija iz krvi imunizovanih konja.v)Antitoksini serumi animalnog porekla sadre antitela protiv toksina raznih bakterija i otrova nekih ivotinja ( protiv difterije, tetanusa,gasne gangrene i zmijskog ujeda).Dobijaju se imunizacijom konja.Podela u odnosu na domaina od koga se dobijaju antitela je na :1.Animalne serumi koji se dobijaju iz krvi imunizovanih ivotinja najee konja.Razlozi za odabiranje ove ivotinje su u sledeoj injenici da ta ivotinja ima veliku masu krvi tako da se dobijaju velike koliine seruma relativno lako ,a drugi razlog je dosta velika slinost globulina sa humanim globulinima.2.Humani gamaglobulini predstavljaju proteinsku frakciju seruma koja sadri antivirusna i antibakterijska antitela.Postoje dve grupe i to :- standardni gamaglobulini dobijaju se iz plazme dobrovoljnih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih ena.Pri koncentraciji od 16 teinskih procenata sadri najmanje jedno virusno i jedno bakterijsko antitelo.Indikacije za davanje:a) standardnih gamaglobulina su : - morbili, - zarazna utica A kod trudnica, - rubeola u trudnoi, - oslabljenoj deci i - hroninim bolesnicima.b)hiperimuni gamaglobulini izdvajaju se iz krvi osoba koje su vakcinisane protiv odreene zarazne bolest, pa je dobijeni nivo specifinih antitela veoma visok.Indikacije su: - tetanus, - besnilo i - virusni hepatitis B.Komplikacije kod davanja animalnih seruma S obzirom da su animalni serumi dobijeni iz krvi ivotinja to postoji mogunost da se unoenjem antitela ivotinjskog porekla unesu i ivotinjski proteini koji su za organizam oveka strani, a samim tim i antigeni dok kod nekih osoba predstavljaju alergene. a)- anafilaktiki ok- njegova klinika manifestacija nastupa nekoliko sekundi do 30 minuta posle parenteralnog unoenja antigena alergena.Kliniki znaci anafilaktikog oka su :-urtikarija, -edem, -suzenje, -svrab u nosu i drelu, -bledilo, -nesvestica, -gubitak svesti, -ubrzan ili usporen puls, -progresivni pad pritiska, -tahikardija pa bradikardija u sluajevima bez terapije ok se moe zavriti letalno.

b)- serumska bolest nastaje kada je antigen u viku. Prvo nastaje taloenje rastvorenih kompleksa antigen-antitelo u zidovima krvnih sudova, aktivacija komplementa, a zatim lokalno nagomilavanje razliitih humorskih elijskih inilaca, to dovodi do oteenja tkiva. U ovom tipu preosetljivosti uestvuju IgG antitela. I antigen i antitela su slobodni u krvi. Kada je antigen u viku kao kod serumske bolesti, stvara se rastvorljiv kompleks antigen antitelo koji uslovljava diseminovanu okluziju krvnih sudova.Kod serumske bolesti radi se o reakciji antigen antitelo pri unoenju animalnih seruma.Reakcija nastaje u periodu od 7 14 dana od momenta davanja animalnog seruma ( toliko je potrebno da proe da bi se stvorila antitela).Klinika manifestacija serumske bolesti se ogleda u pojavi sledeih simptoma i znakova : -otok regionalnih limfnih voria, -poviena telesna temperatura, -svrab, -crvenilo i otok na mestu aplikacije seruma -urtikarija, -otok lica, naroito usana i onih kapaka, i -otok zglobova.Mogu da se jave i simptomi od strane centralnog nervnog sistema.Serumska bolest traje 2 7 dana.Terapija: kalcijuma, a u teim sluajevima i adrenalina.Aplikacija animalnog seruma i desenzibilizacija Zbog moguih komplikacija pri davanju animalnih seruma u vidu reakcija preosetljivosti ovi serumi se nesmeju davati bez predhodne provere preosetljivosti pacijenta na animalni serum.Provera preosetljivosti vri se na sledei nain :1. proba 0,1 ml intradermalno koncentrovanog seruma u podlakticu.2. proba 0,1 ml intradermalno koncentrovanog seruma u podlakticu druge ruke.Pozitivna proba smatra se ona kod koje je infiltrat prenika veeg od 1cm.Kod pacijenta kod koga je proba negativna animalni serum se daje frakcionisano na sledei nain : potrebna koliina seruma se podeli u 4 doze i daje se naizmenino u podlakticu jedne pa druge ruke u razmaku od 30 minuta izmeu doza.Kod pacijenata koji pokau pozitivnu 1. probu vri se desinzibilizacija na sledei nain :Pravljenje razblaenja seruma 1 : 10 uzme se 0,1 ml koncentrovanog seruma pa se doda do 1 ml fiziolokog rastvora dobije se rzblaenje 1 : 10.Pravljenje razblaenja seruma 1 : 100 uzme se 0,1 ml razblaenog seruma 1 : 10 i doda se fizioloki rastvor do 1 ml tako se dobije razblaenje 1 : 100.Pravljenje razblaenja 1 :1000uzme se 0,1 ml razblaenog seruma 1 :100 i doda se fizioloki rastvor do 1 ml tako se dobije razblaenje 1 : 1000.Desenzibilizacija se vri tako to se uzme razblaeni serum 1 : 10 u koliini od 0,1 ml i da intradermalno u podlakticu.Ako se javi pozitivna reakcija onda se daje 0,1 ml razblaenog seruma 1 : 1000 u drugu ruku. Ako je reakcija negativna pri davanju razblaenog seruma 1 : 10 onda se daje 0,2 ml razblaenog seruma 1 : 10 subkutano.Saeka se 30 minuta pa ako je reakcija negativna pristupa se frakcionisanom davanju u 4 doze koncentrovanog seruma intramuskularno u razmaku od 30 minuta izmeu doza.PRI RUCI UVEK IMATI PRIPREMLJENU ANTIOK TERAPIJU !!!U sastav antiok terapije pored preparata kalcijuma, antihistaminika i kortikosteroida obavezno mora da bude adrenalin kao najsigurnija antiok terapija.

18.Seroloke reakcije Velika specifinost antitela pri njihovom vezivanju za antigen ini da ona predstavljaju mono orue u dijagnostici infektivnih bolesti.Vezivanje antigena i antitela moe se uoiti i kvantitativno i odrediti na vie naina, a to su :- RIA- radioimunotest (radioaktivnim izotopom) Test imunofluorescencije (fluorescentne boje) ELIZA testovi (enzimi) Monoklonska antitela (bilo koja od predhodnih tehnika)Osnova svih ovih serolokih tehnika je reakcija aglutinacije : Direktna (u koje spadaju, Vidalova-trbuni tifus, Vajl-Feliksova-pegavi tifus,Rajtova-bruceloza i Gruberova-enterobakterije. Indirektna (koristi se za druge bolesti- neinfektivne)Pored aglutinacije znaajna je i reakcija imunoprecipitacije, a najee se koriste : Test prstena (tena podloga) Dvostruka imunodifuzija u gelu (poluvrsta podloga)ImunoelektroforezaSeroloke reakcije zavisne od komplementa Test hemolize (reumatska groznica, trbuni tifus) Test fiksacije komplementa (Vasermanov, Kolmerov-sifilis) Test imobilizacije treponeme palidum Uzimanje krvi za seroloke reakcije Krv za seroloke analize uzima se na isti nain kao za hemokulturu, pridravajui se kautela asepse.Krv se odmah posle uzimanja istisne iz brizgalice u sterilnu epruvetu i ostavi na sobnoj temperaturi da koagulie.Laboratoriji se dostavlja sterilno izdvojen serum koji se uva na +4 stepeni.11. Tuberkulinska proba Imuni odgovor na tuberkuloznu infekciju - Kohov fenomen. Od momenta kada T limfociti kasne preosetljivosti postanu sposobni da budu aktivirani nastaje stanje elijske imunosti ili stanje zatienosti od tuberkulozne infekcije. To stanje koje ne dozvoljava superinfekciju bacilima tuberkuloze i koje se naziva stanjem kasne preosetljivosti ispituje se pomou konih proba tuberkulinom ili PPD - jem (preieni proteinski derivat). To je visoko preien tuberkulin kome su odstranjene sve neproteinske materije. Koristi se za konu probu - Mantu kad se inokulie 10 tuberkulinskih jedinica ili razreenje tuberkulina 1:10.000 intradermalno u levu podlakticu . Reakcija se ita posle 72 sata stim to se eritem zanemaruje a meri se samo prenik induracije.- Pozitivna tuberkulinska proba Pozitivnom tuberkulinskom probom smatra se kada je prenik induracije vei od 6 - 10 mm i znai postojanje stanja elijske imunosti. Tuberkulin - pozitivne osobe su zatiene tj. otporne na tuberkuloznu infekciju.- Negativna tuberkulinska proba Kod negativne tuberkulinske probe na mestu ubrizgavanja PPD - ja nema nikakvih promena ili je prenik induracije manji od 6 mm. To su osetljive osobe koje mogu da se inficiraju bacilima tuberkuloze. .19. Pristup zaraznom bolesniku u procesu zdravstvene nege U poetku svih infektivnih bolesti javljaju se nespecifini simptomi.Skup ovih simptoma ukazuje da je opte stanje organizma izmenjeno zbog dejstva patogenog agensa.Ovakvo stanje se naziva infektivni sindrom, a obuhvata: Porast temperature dejstvo endogenih i egzogenih pirogena;(prvo se javlja) Glavobolja zbog :vazokonstrikcije (endo i egzo toksini), povean intrakranijalni pritisak (prostaglandin E i amini pojaano luenje likvora); Opta malaksalost (interleukini); Mialgije i artralgije (alfa-interferon) Munina (egzotoksini) Gubitak apetita (interleukini, intolerancija na glukozu, povean metabolizam lipida) Oligurija i tamna mokraa (aldosteron i antidiuretini hormon)Karakteristini znaci: Objektivno stanje bolesnika (lako, teko, vrlo teko i moribundi, a zavisi od temperature, svesti, poloaja u postelji, aktivna pokretljivost, boja koe i sluzokoe i turgor koe) Pregled lobanje (napeta fontanela-meningitis, uvuena dehidracija kod odojeta) Izgled lica (zaareno-grip,male boginje,arlah i dr., bledo-tifus, sepsa, kolera,i dr.) Konjuktive (ikterine,hiperemine-morbili, grip, leptospire i dr. blede-tifus, sepsa)Usna duplja i gua (enantem-osipne groznice; angina-streptokok, difterija mononukleoza;)

Jezik (suv i obloen kod febrilnih; tifozni jezik;arlahni jezik)Vrat (ukoenost vrata-meningitis,uveane lezde-mononukleoza,otok-difterija)Grudni ko (smanjena pokretljivost, ubrzano disanje-bronhopneumonija)KVS (kolapsno stanje-crevna sa dehidracijom, bradikardija-tifus, meningealni sindrom)Trbuh (meteoristian-salmoneloza; uvuen-kolera, dizenterija; ivahna peristaltika i difuzna bolnost-akutna crevna infekcija)Hepato-splenomegalija (generalizovane infekcije-tifus,mononukleoza, leptospire, malarija, kala-azar, i dr.)Koa (osipne groznice-rikecioze, meningokokna sepsa, enteroviroze, tifus,,;pustulozne-stafilokokna sepsa; erizipel, antraks-vezikule)Uveanje limfnih lezdi (regionalnih-angina, difterija, tularemija, kuga; generalizovano-mononukleoza,rubeola, bruceloza, kala-azar,tularemija i dr.)

Ciklini razvoj bolesti: Prodromalni stadijum (2-3 dana ili burno i dramatino-stafilokokno trovanje, meningokokni meningitis ; manje nagao-morbili, parotitis; postepen-trbuni tifus, bruceloza) Stadijum razvijene bolesti (izraeni klasini kliniki znaci) Stadijum povlaenja bolesti (poputanje klinikih manifestacija) Stadijum rekonvalescencije Duina bolesti Crevne (kratko sem t.tifusa) Respiratorne (kratko sem pertusisa) Generalizovane (10-40 dana) Protozoalne (hronini tok sa recidivima)20.Nega kod osipnih groznica Osipne groznice su akutna infektivna oboljenja sa ospom i temperaturom U osipne groznice se ubrajaju : arlah (bakterijskog porekla) Morbili, variela i rubeola (virusnog porekla)Epidemiologija: Izvor infekcije je bolesnik u kataralnom stadijumu Putevi prenoenja kapljino Ulazno mesto nazofarings, a u epitelu se razmnoavaju, odatle dospevaju u krvotok i javalja se 1. viremija.U RES-u se nastavljaju da razmnoavaju, potom ponovo dospevaju u krvotok i to je 2. viremija.Klinika slika dominiraju tri inioca:Temperatura Ciklini tok (stadijumi: kataralni, osipni i rekonvalescentni)Ospa Virusi su dermatotropni i zato nastaje ospa, kod koje se opisuju sledei elementi:1.Lokalizacija ospe (po celom telu)2.Vreme izbijanja (morbili- 3-5. dana, variela i rubeola-1-2. dana)3.Nain irenja (kod morbila prvo na licu i vratu, pa ostali deo tela)-4.Morfologija (eflorescencije- kod kojih se opisuju:oblik, veliina, boja i razvoj)5.Evolucija eflorescencija (kod morbila i rubeole ospa je uvek makulo-papulozna, a kod variele prolazi kroz sve stadijume)

Morfologja (eflorescencije- kod kojih se opisuju:1. oblik, 2. veliina, 3. boja i 4. razvoj.Mogu biti sledee: Makula (crvena u nivou koe) Papula (crvena iznad koe) Vezikula (mehuri 1-5mm, ispunjen bistrom tenou) Pustula (kao vezikula ali sadraj je zamuen) Krusta (sasuena vezikula ili pustula)Zdravstvenu negu kod osipnih groznica prikazaemo pojedinano za svako oboljenje.1. arlah- osnovne mere posle dijagnoze su: Izolacija (kod kue ili u bolnici), Leanje (mora da ostane u krevetu prvih 7-10 dana-prevencija komplikacija) Antibiotska terapija je obavezna (penicilin ili eritromicin) Simptomatska terapija (analgetici i antipiretici) Ishrana - (prvih 7 dana tena i kaasta hrana sa dosta ugljenih hidrata, a malo soli.Ako je posle ovog perioda nalaz mokrae uredan uvode se belanevine i masti stim to se izbegavaju zaini, konzerve i suhomesnati proizvodi.Restrikcija soli do 25. dana i kontrola mokrae)2. Variela- osnovne mere nege su:Izolacija bolesnika (21 dan koliko traje zaraznost)Leanje Simptomatska terapija (treba odrati maksimalnu higijenu koe.Kupanje u mlakoj vodi sa blagim rastvorom hipermangana- sasuuje vezikule i smanjuje svrab.Ne brisati kou.Kou posipati svaki dan sterilnim talkom sa anestezinom.Onemoguiti eanje kartonskim manetnama na laktovima.Ishrana je normalna sa vie tenosti ako je temperatura poviena)3. Morbili- osnovne mere nege.Morbiloznom bolesniku je potrebno mnogo vie nege nego lekova. Izolacija (najbolje kod kue) Leanje- u provetrenoj , istoj i svetloj prostoriji.Sobna temperatura treba da bude do 24 stepena.Bolesno dete se oblai i pokriva kao da je zdravo.Odravanje line higijene deteta, zatim posteljine i sobe. Hidratacija u febrilnom periodu treba mu davati vode,supe, sokove i voe.Ne treba ga mnogo nuditi hranom dok ne dobije apetit. Simptomatska terapija protiv temperature, kalja i kataralnih simptoma. Prevencija komplikacija u vidu bakterijskih superinfekcija se postie higijensko-dijetetskim merama, a ne antibioticima. Neophodna je hospitalizacija tekih sluajeva oboljenja i komplikacija kao i u sluajevima kada treba bolesnika izdvojiti iz vee zajednice (obdanita) kada socijalni uslovi ne omoguuju leenje kod kue.4. Rubela- je lako oboljenje te se nega svodi na kratkotrajno leanje i eventualno simptomatska terapija.21. Hepatitisi Zarazna utica je zapaljenje jetre nastalo u sklopu generalizovane sistemske infekcije izazvane virusom hepatitisa. Etiologija Najnovija klasifikacija virusa hepatitisa jeste da oni pripadaju novom genusu "hepadnavirus" familije pikornavirida.Obeleeni su velikim slovima A,B,C,D,G,E i F.Prikazaemo kliniku sliku AVH-A, jer je kod svih drugih virusa hepatitisa slina.Klinika slika akutnog virusnog Hepatitisa AInkubacija- iznosi 15-50 dana najee 30 dana.Kod B od 30-180 proseno 60-90 dana, kod C od 15-150 proseno 50 dana. 1. Ikterini oblik A a. prodromalni stadijum bolesti Traje obino 2-7 dana.Poetak bolesti je nagao znatno ee nego kod AVH-B. Bolest poinje kod 75 % sluajeva povienom temperaturom, zapaljenjem gornjih disajnih puteva , glavoboljom i malaksalou.Zatim nastaje gubitak apetita gaenje-naroito prema masnoj hrani.U ovoj fazi bolesti kod dece se javlja i povraanje.Dosta su esti nelagodnost ,oseaj teine i bol pod desnim rebarnim lukom.Javla se opstipacija ili dijareja i svetlija stolica.Krajem ovog stadijuma bolesnik zapaa i tamniju mokrau.b. ikterini stadijum Traje najee 1-2 nedelje.Ikterus se uoava prvo na beonjaama i tvrdom nepcu, zatim na licu,grudima, trbuhu i po itavom telu.Sa pojavom ikterusa veina tegoba iz prodromalnog stadijuma se gubi.Jetra je uveana 1-4 cm,ee kod dece.c. stadijum rekonvalescencije Poinje povlaenjem ikterusa i traje proseno 2-3 nedelje.Bolesnici nemaju tegobe.Samo patoloki nalazi u funkcionalnim testovima jetre pokazuju da bolest nije prola.Do potpune normalizacije kliniko-biohemijskih nalaza dolazi za 2-6 meseca od poetka bolesti kod 95% obolelih.Epidemiologija AVH-A :izvor infekcije bolesnik,( poslednja treina inkubacije i prve 2 nedelje bolesti)putevi: feko-oralni,voda i hrana; ista je i kod AVH-E stim da obolevaju osobe od 15-40 godina, a javlja se i fulminantni tok kod trudnica.AVH-B i AVH-D : izvor infekcije-bolesnik i hronini nosioci virusa; putevi prenoenja su: - krv i telesne tenosti (nesterilne igle, pric), - kontakt (poljubac, pribor za brijanje i ianje, mukokutane lezije , aerosol, ubod) - seksualni kontakt (naroito meu homoseksualcima) - od majke na dete (pri poroaju, blizak kontakt, transplacentarno, dojenje retko)

AVH-C i AVH-GKod hroninog oblika simptomi su oskudni-malaksalost, a bolest protie asimptomatski i otkriva se sluajno. Izvor infekcije bolesnik (akutni ili hronini) Putevi prenoenja su: Intravenski (zajedniki pric) Primanjem krvi i njenih derivata Transplantacijom organa Seksualni i perinatalna transmisija (manje su znaajni) Kontakt (10-40% bolesnika na hemodijalizi je inficirano, a za 43% se neznaju putevi)22. Prevencija serumskih hepatitisa Mere prevencije koje se preduzimaju odnose se na viruse hepatitisa B,D,C i G.1. Nespecifine mere prevencije -Opte - obratiti panju na uklanjanje izluevina (urin, stolica) bolesnika, zatim na pribor za brijanje, ianje i etkicu za zube. Ukoliko je jedan od seksualnih partnera HBsAg pozitivan a drugi nema ni jedan marker HBV, treba savetovati zatitu pri seksualnom kontaktu ili apstinenciju dok se osetljivi partner ne vakcinie hepatitis B-vakcinom i ne razvije anti-HBc antitela u dovolljnom titru.Intravenski narkomani treba da koriste priceve i igle za jednokratnu upotrebu, a nikako zajedniki pric i iglu.Sve trudnice u treem tromeseju treba ispitati na prisustvo HBsAg u serumu i kod pozitivnih zatititi novoroenad.-Prevencija irenja HBV u medicinskim ustanovama Paljivo rukovanje zaraznim materijalom, besprekorna higijena ruku osoblja, korienje rukavica pri uzimanju krvi od bolesnika i promena istih za svakog bolesnika.Posebno obratiti panju na sterilizaciju instrumenata.Svaku krv ili serum bolesnika treba smatrati potencijalno zaraznom. Sav otpadni a zagaeni materijal treba stavljati u posebno oznaene plastine vree i propisno ih uklanjati.

U laboratorijama treba raditi automatskim pipetama. Povrine za rad ne smeju se koristiti za jelo, a friideri u kojima se dri krv i serum ne smeju se koristiti za uvanje hrane. U laboratorijama zabraniti da se pui, pije i jede.U sluaju da su doktori ili medicinske sestre HBsAg pozitivni, mogu da obavlaju svoj posao, ali treba strogo da paze da svojom krvlju ne zagade igle ili instrumente i njima prenesu HBV bolesniku.- Prevencija irenja hepatitisa B u odeljenjima za hemodijalizu U odeljenju za hemodijalizu potrebna je stalna kontrola bolesnika i osoblja na prisustvo HBsAg i antitela protiv HCV u serumu i obavezno iskljuivanje pozitivnih iz "istih"jedinica za hemodijalizu.Medicinsko osoblje obavezno treba da nosi uniforme, maske i rukavice i da vodi brigu o besprekornoj higijeni kako odeljenja tako bolesnika i osoblja.Osoblje treba vakcinisati protiv hepatitisa B pre nego to pone da radi u odelenjima za hemodijalizu.-Prevencija posttransfuzionog hepatitisa BNeophodno je kontrolisati krv dobrovoljnih davalaca na HBsAg i anti -HBc antitela, kao i anti HCV antitela, jer kod nekih moe da se ne nae HBsAg, a da su nosioci HBV.16.Specifina i nespecifina zatita bolesnika i osoblja u centrima za hemodijalizu 1. Nespecifine mere prevencije -Opte - U odeljenju za hemodijalizu potrebna je stalna kontrola bolesnika i osoblja na prisustvo HBsAg i antitela protiv HCV u serumu i obavezno iskljuivanje pozitivnih iz "istih"jedinica za hemodijalizu.Medicinsko osoblje obavezno treba da nosi uniforme, maske i rukavice i da vodi brigu o besprekornoj higijeni kako odeljenja tako bolesnika i osoblja.2. Specifine mere prevencije Specifina prevencija hepatitisa B moe biti:a. pasivna b. aktivna c. kombinovana( pasivno-aktivna)a. Pasivna zatita sastoji se u primeni zatitnih anti-HBs antitela (hepatitis B imunoglobulin - HBIG). Retko se primenjuje samostalno, a mnogo ee kao kombinovana. Daje se u dozi od 0,06 mililitra na kilogram telesne teine, a kod novoroenadi 0,5 mililitra na kilogram telesne teine uz vakcinu. Kombinovana zatita se primenjuje kod novoroenadi HBsAg i HBeAg pozitivnih majki i osoba koje su direktno ugroene od HBV infekcije (ubod na iglu kontaminiranu HBsAg pozitivnom krvlju, seksualni kontakt sa HBsAg pozitivnom osobom). b. Aktivna zatita vri se vakcinacijom. Danas se koristi rekombinovana hepatitis B-vakcina spravljena metodom genetskog inenjeringa na gljivicama kvasca. Vakcina se daje odraslima u dozi od 1 mililitra tri puta: nultog(0) dana, na kraju prvog(1) i est(6) meseci od primljene prve doze, intramuskularno u deltoidni predeo. Novoroenad, odojad i deca do 10 godina dobijaju polovinu doze odraslih po istoj emi. Novoroenad od HBsAg i HBeAg pozitivnih majki treba da dobiju u prva dva sata po roenju 0,5 mililitra HBIG, a prvu dozu vakcine u prvih 24 asa od roenja. Vakcina je obavezna za zdravstvene radnike i druge rizine grupe, kao i za decu sa dva meseca starosti (obavezna vakcina u Srbiji) Osobe imune na hepatitis B su istovremeno imune i na virus hepatitisa D, ali ne i na C i G, za koje jo uvek nema vakcine.23. Mere za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti Zatita stanovnitva od zaraznih bolesti jeste organizovana i sveukupna delatnost drutva sa ciljem spreavanja pojave i suzbijanja zaraznih bolesti, kao i odstranjivanja i iskorenjivanja odreenih zaraznih bolesti.Smanjenje broja zaraznih bolesti zahteva obuhvatan pristup kombinujui promociju zdravlja, prevenciju bolesti i leenje obolelih.Unapreenje i odravanje osnovne higijene, kvaliteta vode i zdravstvene ispravnosti hrane su bitni, kao i odrivi i efikasni programi imunizacije.Napori protiv zaraznih bolesti mogu biti usmereni prema eradikaciji, eliminaciji ili kontroli oboljevanja.Spreavanje pojave zarazne bolesti jeste skup mera koje se kontinuirano sprovode u cilju predupreivanja pojave infekcije ili zarazne bolesti.Zatita stanovnitva od zaraznih bolesti vri se sprovoenjem optih i posebnih, vanrednih i drugih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti.

23.Opte mere za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti jesu: Obezbeivanje zdravstveno ispravnih vode za pie, ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe. Obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja drutvena, odnosno javna delatnost i na javnim mestima. Uklanjanje ljudskih i ivotinjskih izluevina, leeva, organa i tkiva, otpadnih voda i drugih otpadnih materija na nain i pod uslovima koji ne ugroavaju zdravlje stanovnitva, izvorita vode za pie i ivotnu sredinu. Sprovoenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u naseljenim mestima, na javnim povrinama, u stambenim objektima, u sredstvima javnog saobraaja, u objektima pod sanitarnim nadzorom i njihovoj neposrednoj okolini i drugim objektima u kojima se obavlja drutvena, odnosno javna delatnost.23.Posebne mere za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti jesu: Postavljanje dijagnoze zarazne bolesti sprovodi se u skladu sa pravilima struke i strunim kriterijumima. Laboratorijsko ispitivanje radi utvrivanja uzronika zaraznih bolesti sprovodi se u svim sluajevima pojave ili sumnje na pojavu zarazne bolesti u kojima je utvrivanje uzronika zarazne bolesti neophodno za postavljanje dijagnoze. Prijavljivanje Obaveznom prijavljivanju podleu sledei sluajevi: - oboljenje odnosno smrt od zarazne bolesti; - sumnja da postoji oboljenje od kolere, kuge, velikih boginja, ute groznice, virusnih hemoragijkih groznica, poliomijelitisa, difterije, malih boginja i botulizma; - epidemija zarazne bolesti; -izluivanje uzronika trbunog tifusa, paratifusa, drugih salmoneloza, igeloza, jersinioza, kampilobakterioza, kao i nosilatvo antigena virusnog hepatitisa B, prisustvo antitela na virusni hepatitis C, antitela na HIV i nosilatvo parazita malarije; - mogunost infekcije virusom besnila; - infekcija unutar zdravstvenih ustanova (bolnika infekcija); - rezistencija bakterija na antimikrobne lekove; - laboratorijski utvren uzronik zarazne bolesti; - akutna flakcidna paraliza; sumnja na upotrebu biolokog agensa.- Epidemioloko ispitivanje - se sprovodi radi otkrivanja izvora i naina irenja zarazne bolesti, kao i radi otkrivanja epidemije zarazne bolesti, utvrivanja uzronika epidemije zarazne bolesti i spreavanja i suzbijanja tih bolesti. - Zdravstveno vaspitanje Prevoz, izolacija i leenje lica obolelih od zaraznih bolesti Karantin i zdravstveni nadzor Zdravstveni pregledi odreenih kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoa Imunizacija i hemioprofilaksa - Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemiolokim indikacijama 24 .Akutni dijarealni sindrom uzronici infekcija i infestacija 1. Bakterije (salmonele, igele, vibrio kolere, E.koli, Jersinia, Campylobacter,Clostridijum perfringens i dr)2. Virusi (Rota, Norwalk, Corona, ECHO, Coxackie, Adeno, Hepatitis i dr.)3. Protozoe i metazoe (Entamoeba, Lamblia, Askaris, Trichiuris, Tenie, Strongiloides, Ankylostoma, Trichinella i dr.)4. Trovanje hranom (bakterijski toksini e.koli, stafilokok, salmonele, klostridije)5. Toksini prolivi (endogeni-uremija, egzogeni trovanje gljivama)6. Medikamentozni prolivi (bigvanidini, citostatici, preparati gvoa, kolhicin, glikozidi, indometacin i dr.)7. Postantibiotski prolivi (Clindamycin, Lincocyn i dr.)8. Alergijski prolivi (preosetljivost na: mleko, jaja, jagode, koljke, rakove i dr.)9. Akutna hirurka, ginekoloka i uroloka oboljenja (akutni apendicitis, ileus, holecistopankreatitis, holelitijaza, nefrolitijaza, vanmaterina trudnoa, perforacija creva, i dr.)Epidemiologija: Izvor infekcije (ovek i ivotinje i to: bolesnik i kliconoa)-Putevi prenoenja (u anglosaksonskoj terminologiji 4F- feaces, food, flies,fingers ili na srpskom feces, hrana, muve i prsti ruku.Pored ovih treba navesti i vodu za pie)Klinika slika:Dominiraju simptomi: bol u trbuhu i dijareja.Redosled javljanja je sledei: 1.Proliv (stolice mogu biti oskudne sluzavo-krvave ili obilne i vodnjikave) i povraanje (nije uvek prisutno), febrilnost (kratkotrajna) 2.Gubitak vode i soli3.Dehidratacija 4.Smanjenje volumena krvi 5.Kardio-vaskularni kolaps 6.Toksikoza (esto kod odojeta)

25. Hronini dijarealni sindrom - Zapaljenjska oboljenja (ulcerozni kolitis, Kronova bolest)- Funkcionalni poremeaji creva (iritativni kolon, neurovegetativni poremeaji)- Organska oboljenja debelog creva (tumori, divertikulumi,polipoza,postradijacioni kolitis i dr.)- Oboljenja tankog creva (sindrom loe apsorpcije, celijakija, resekcija creva i dr.)- Oboljenja eluca (resekcija, vagotomija, gastrokoline fistule)- Oboljenja pankreasa (hronini pankreatitis, tumori pankreasa)- Oboljenja hepatobilijarnog sistema (hepatitis,ciroza,holelitijaza,holestaza)- Endokrini i metaboliki poremeaji (dijabet, hipertireoza, Adisonova bolest i dr.)Principi zdravstvene nege su zavisni od klinike slike.1. Opte mere: Leanje je poeljno, a hospitalizovati malu decu i tee bolesnike Izolacija bolesnika se mora prilagoditi mogunostima i uslovima (konfornost stana)2.Simptomatska terapija je usmerena na sledeu borbu protiv:a) Dehidratacije kod lakih : topla slana industrijska supa, topli koncentrovani ruski ajevi (sadre kofein i teofilin-protiv kolapsa).Kod dece za oralnu rehidrataciju rastvor spravljen od :4 supene kaike eera,3/4 ajne kaike kuhinjske soli, 1 ajna kaika sode bikarbone,1 aa narandinog soka i na sve to dodati vodu do 1 litra.Kod teih perfuzija fizioloki rastvor i glukoza (izotoniki) u odnosu 2:1 ili 3:1, uz dodatak 3-4 gr kalijuma dnevno.b) Kolapsa rehidratacija, primena analeptika i zagrevanje bolesnika, a kod vrlo tekih kortikosteroidi (urbazon 25-200 mg dnevno)c) Bol u trbuhu smiriti ubrzanu peristaltiku (spazmolitici i tople obloge na trbuh).Bol ne treba smirivati sve dok se ne iskljui akutno hirurko oboljenje.3. Antibakterijska terapija antibiogram pa na osnovu njega izbor antibiotika i to 5-7 dana.26.Karakteristike ishrane kod crevnih zaraza Neophodno je sprovesti dijetu iji je cilj da potedi obolelo crevo, ali da istovremeno obezbedi potrebne kalorije (pojaan katabolizam i gubitak proteina).Dok traje proliv hrani se toplim supama, ajevima pirinana voda i voni sokovi.Uzimati ih esto i pomalo da se ne izaziva crevna peristaltika.Kad glavne tegobe prestanu u ishranu se uvode peene jabuke, dvopek, pire od krompira, sutlija i jogurt.Kad se stolica formira u ishranu se uvode proteini: meso (kuvano ili na aru), virle, mlad sir i obarena jaja.Posle 10 dana uvode se masti i prelazi na normalnu ishranu.Posle preleane bolesti treba izbegavati grubu i teko svarljivu hranu (pasulj, kupus, zelena salata, neljuteno sirovo voe i dr.)

27. Nega u tifoznom stanju Tifozno stanje se javlja u stadijumu akmis i karakterie se sledeim simptomima i znacima: Opte stanje teak bolesnik u prostraciji, visokofebrilan (temperatura kontinua) ali bled, lice izmravelo bez mimike Pomuena svest bolesnik je somnolentan, zbunjen i oamuen, nezainteresovan za okolinu, bradipsihian. Tifozni jezik on je ispucao, obloen belom naslagom ili je potpuno crven, izrazito suv i hrapav (kao zid), usne su suve, crvene, ispucale i sljutene. Abdomen je meteoristian (veliki), difuzno osetljiv sa pretakanjem, slezina i jetra su uveane i javlja se ospa u vidu rozeole na koi trbuha i grudi (makulopapulozna)Komplikacije- toksine ili rane se javljaju najee u 3. nedelji bolesti i to:1.Crevne nastaju zbog izrazitog meteorizma, a mogu se manifestvovati kao:Enteroragija manifestvuje se simptomima: nagli pad temperature, znaci unutranjeg krvarenja i pojava krvi u stolici Perforacija obino joj predhode: pojaanje meteorizma, profuzna dijareja i enteroragija 2. Kardiovaskularne komplikacije nastaju usled intoksikacije - Kardiovaskularni kolaps - krajem 2. nedelje, temperatura pada, tahikardija i hipotenzija; bolesnik je bled i oroen hladnim znojem i preplaen. Miokarditis- nastaje postepeno tahikardija, hipotenzija i priguenost sranih tonova i aritmija; Tromboflebitis 25. dana bolesti na donjim ekstremitetima sa temperaturom, bolom, otokom i crvenilom du vena.3.Bakterijske komplikacije posle preleane bolesti, kasno i to: holecistitis, pijelonefritis, osteomijelitis.Da bi se spreile neophodno je od 2. nedelje bolesti na svaka 4 sata kontrolisati sledee elemente: Temperaturu, Puls, Arterijsku tenziju,Sranu radnju i stolicu.

Od optih mera zdravstvene nege neophodno je preduzeti sledee: Leanje hospitalizacija je obavezna, a bolesnik mora ostati u krevetu kad je laki sluaj najmanje 15 dana.Teki bolesnici zahtevaju posebnu negu i nadzor (bilo je rei) da bi se otkrile rane toksine kardiovaskularne komplikacije, naroito u 3. nedelji. Ishrana bolesnika u febrilnom periodu ona je tena sa dosta vode,minerala i vitamina (mleko, supe, voni sokovi, kompoti).Posle pada temperature i prestanka dijareje u ishranu se unose proteini i masti (kuvano meso, mladi sir, buter, povre, voe)Treba izbegavati sve namirnice koje stvaraju meteorizam i imaju celulozu.Kod tekih bolesnika kao i kod crevnih komplikacija hrana se unosi preko perfuzije a na usta se ne unosi nita. Dezinfekcija je obavezna naroito bolesnikovog rublja, ekskreta, pribora i posua, kao i predmeta sa kojima je u kontaktu. Supstituciono leenje obuhvata nadoknadu vode, elektrolita, belanevina i naroito treba korigovati hipokalemiju. Kortikosteroidi kod vrlo tekih bolesnika (3-6 dana 1 mg/kg /tt ) Kauzalna terapija antibiotska terapija hloramfenikol kombinovan sa ampicilinom a u poslednje vreme sa amoxicilinom.. Bakterioloka i seroloka dijagnoza kod trbunog tifusa Laboratorijska dijagnostika trbunog tifusa obuhvata sledea ispitivanja:1. Krvna slika izraena je leukopenija (neutropenija)kod visokofebrilnog bolesnika sa otokom slezine.2. Bakterioloko ispitivanje salmonela tifi moe se izolovati iz: Krvi u 2. nedelji je hemokultura pozitivna i ona je sigurna potvrda oboljenja, uzima se pri prijemu bolesnika i u toku febrilnosti pre primene antibioterapije; Stolice od 3. nedelje 2-3 stolice uzastopno; Urina posle 3. nedelje, ali je urinokultura ree pozitivna od kopro; Iz ui bilikultura je celishodna tek u kasnoj rekonvalescenciji (otkriva kliconotvo pre otpusta iz bolnice.3. Seroloka reakcija koristi se Widalova reakcija aglutinacije.Nivo antitela se stalno poveava poevi od 7. dana bolesti i prati se u razmacima od 7-10 dana.Titar antitela vei od 1:100 je dijagnostiki znaajan..Postupak sa kliconoama Tifusno kliconotvo nastaje dugotrajnim zadravanjem i razmnoavanjem bacila u unim putevima.Iz unih puteva bacili povremeno dospevaju u crevo a preko stolice u spoljnu sredinu.Urinarno kliconotvo nastaje obrazovanjem malih bubrenih apscesa.Bilikultura se koristi za kasno otkrivanje tifusnog kliconotva.Takoe se koristi Widalova reakcija i to samo porast Vi-antitela, koja su prisutna u organizmu sve dok postoje bacili trbunog tifusa.Tifusno kliconotvo moe da traje decenijama pa i doivotno.Tifusnim kliconoama treba zabraniti rad sa ivotnim namirnicama kao i sa decom i osetljivim osobama.28.Postupak sa bolesnikom obolelim od meningitisa i encefalitisa Etiologija:- bakterije (meningokok, pneumokok, hemofilus influence, stafilokok, streptokok, tbc i dr.)- virusi (parotitis, ECHO, ARBO, Coxackie, influence, mononukleoza, adeno i dr.)- spirohete i rikecije (leptospire, bleda spiroheta, sve rikecije)- gljivice (kandida i kriptokokus)- parazitarne (trihinela, tenija, toksoplazmoza)- hemijski agensi (endogeni toksini urea, otrovni gasovi)Simptomatologija svih meningitisa je dosta slina, jer su uvek prisutna tri sindroma:A- infektivni sindrom febrilnost, opta slabost i anoreksija B- likvorni sindrom obuhvata sve promene likvora koje prate akutno zapaljenje leptomeninga:1. brzina isticanja likvora,2. izgled,3. boja likvora,4. broj elemenata,5. nivo belanevina, eera i hlorida.C. Meningealni sindrom je skup klinikih simptoma koji se javaljaju kao posledica povienog intrakranijalnog pritiska.Meningealni sindrom prepoznaje se pojavom meningealnih subjektivnih i objektivnih znakova i to:1. Subjektivni meningealni znaci:- uporna glavobolja (jaka,kontinuirana, pojaava se pri kalju,naprezanju; glavobolja ne prestaje ni kod uzimanja analgetika)- povraanje je centralnog tipa, obino bez nauzeje, u mlazu, nije u vezi sa uzetom hranom i nije praeno subjektivnim poboljanjem;2. Objektivni meningealni znaci koji mogu da budu:I.reda to su :- ukoen vrat (oteana je antefleksija, a pokreti na stranu su slobodni)- Kernigov znak (ne moe da sedi kad trup sa nogama zaklapa ugao od 90 stepeni)- gornji i donji znaci Bruinskog.II. reda i to:- hipertenzija,- meningealni poloaj,- dermografizam,- fotofobija i poremeaj svesti (od lake pospanosti do duboke kome)Klinika slika kod akutnog virusnog encefalitisa - iznenadna jaka difuzna glavobolja sa povraanjem - usporen i nerazumljiv govor - nesiguran hod, pospanost i uznemirenost - izrazita malaksalost, ukoen vrat, smetnje vida i sluha konvulzivni napadi - poremeaji svesti od somnolencije do kome - poremeaj kontrole sfinktera - nalazi na kranijalnim nervima:ptoza, strabizam, anizokorija, diplopija, smetnje gutanja, skretanje jezika i dr.Dijagnoza :- klinika slika i objektivni nalaz pozitivan Babinski (promenjljivost neurolokog nalaza, slabost miia, poremeaj svesti, konvulzije i meningealni znaci)- pregled likvora (poveane mononuklearne elije, povieni proteini, pritisak likvora i glukoze - izolacija virusa iz likvora i krvi, stolice i urina - dokazivanje virusnih antigena - nalaz specifinih antivirusnih antitela u serumu i likvoru - EEG (difuzno usporenje bioelektrine aktivnosti)- pregled onog dna (edem, vaskulitis, krvarenje)-CT i MRITerapija:- antivirusna (aciklovir 10-15 mg/kg/tt na 8 h i.v. Infuzija)- antiedemska (kiseonik i vazduh u odnosu 40-60 vol.%, unos tenosti 2/3 od proraunate potrebe, furosemid 0,25-0,5 mg/kg/tt na 4-6 h sa kalijumom,ili dextran 20%, manitol 20%, dexametazon 0,5-1 mg/kg/tt svakih 4-6 h i.v.)- psihomotorni nemir i konvulzije (diazepam 0,2-0,3 mg/kg/ttna 4-6 h i.v.)- kontrola vitalnih funkcija (odravanje prolaznosti disajnih puteva,kontrola rada srca, odravanje efikasne cirkulacije, diureze, endotrahealna intubacija i vetako kontrolisano disanje)- prevencija komplikacija (krvavljenje iz eluca ,dekubitusi i kontrakture)Zdravstvena nega kod meningoencefalitisa 1. sestrinske intervencije kod meningoencefalitinih bolesnika - stalni nadzor, naroito u prvih 48 sati,- bolesnika smestiti u mirnu, zamraenu i dobro provetrenu prostoriju,- krevet sa zatitnim stranicama, zbog uznemirenosti, jakih glavobolja ili delirijuma,2. Spreavati dalji edem mozga:- podignut poloaj glave i grudnog koa za 30 stepeni - sprovoditi i kontrolisati unos tenosti (ogranien na 2/3)- po nalogu dati diuretike, kortikosteroide, simptomatsku i antibiotsku terapiju - bolesnika uvesti u hipotermiju (obavezno ispod 38 stepeni, upotrebljavati hladne obloge, brisati kou razblaenim alkoholom ili stavljati kese sa ledom na predeo velikih krvnih sudova)3. Uspostavljanje adekvatnog disanja - aspiracije sekreta da bi se izbegla mogua retencija sekreta - primeniti i kontrolisati primenu kiseonika - ukoliko je bolesnik intubiran nega endotrahealnog tubusa (odravati prohodnost, preko njega drati sterilnu gazu natopljenu fiziolokim rastvorom, kako bi se vlaio vazduh i manje suio sekret, koji sasuen oteava prolaznost vazduha - kontrola gasova u krvi 4. Osigurati adekvatnu cirkulaciju - kontrola izluenog urina u toku 24 h treba da bude to vea - svesne bolesnike podseati da ee mokre, a kod komatoznih plasirati urinarni kateter i meriti i odravati diurezu 40 50 ml/sat - ako bolesnik ne mokri spontano, izvriti kateterizaciju pod strogo aseptinim uslovima - sprovoditi toaletu mokrane beike i urinarnog katetera (ispiranje dva puta dnevno fiziolokim rastvorom ili 3%bornom kiselinom)5. Uspostaviti normalan rad creva - pratiti dinamiku pranjenja,- u sluaju opstipacije primena klizme 6. Uspostavljanje nutritivnog statusa - u poetku bolesti zbog estog povraanja ishrana je parenteralna - u komatoznih bolesnika ishrana se sprovodi putem nazogastrine sonde - toaleta sonde - voditi listu ishrane i beleiti svaki obrok

7. Sprovoenje line higijene (kupanje, masaa, toaleta anogenitalne regije u postelji)8. Pomo zbog deficita u samozbrinjavanju - redovna toaleta koe i vidljivih sluzokoa (obrada usne duplje)- pomo pri oblaenju i presvlaenju - pomo pri ishrani - prevencija dekubitalnih rana i korienje antidekubitalnih jastuka - aktivne i pasivne vebe u postelji, korektivni poloaj 29. Specifinosti u tretmanu komatoznih bolesnika Bez izuzetka ovi oboleli se lee u jedinicama za intenzivno leenje sa mogunou reanimacije.Osnovno kod komatoznih bolesnika:- na prvom mestu moraju se odrati disajni putevi prohodni.Postupci da se to postigne jesu:Trostruki zahvat (po Safaru).- - zabacivanje glave unazad,- potiskivanje donje vilice napred i - otvaranje usta; Boni poloaj 1.faza-savije se noga u kolenu, a ispruena aka na istoj strani stavi se ispod gluteusa;2.faza-hvatanjem za kuk i rame prebacuje se na bok; 3.faza-glava se lagano zabacuje prema natrag, licem prema dole, a ruka ispod obraza fiksira glavu u tom poloaju; savijena noga i opruena ruka osiguravaju stabilnost poloaja na boku.

Stavljanje orofaringealnog tubusa -glava bolesnika mora biti u poloaju maksimalne defleksije.-Konkavitet tubusa usmeruje se prema gornjoj vilici tj.vrh tubusa okrenut je prema svodu tvrdog nepca i lagano njime klizi dok ne pree uvulu i ue u nazofarins, tada se rotira za 180 stepeni i lagano pritisne, tako da se vrh tubusa nae iza baze jezika,koji tada lei u njegovom konkavitetu.-Ako je pravilno uveden pljosnati deo tubusa mora leati na usnama. Postupak ienja disajnih puteva mogue je sledeim postupcima:- boni poloaj tela (bilo je rei)- digitalna eksploracija i eliminacija (ienje usne upljine i drela pomou prstiju s tim da se kaiprst omota gazom)- ienje disajnih puteva aspiratorom (vakum aparat, fleksibilni kateteri,plastine vrste usisne cevi irokog prenika)Pri aspiraciji mora se drati sledeih pravila:- glava bolesnika mora biti okrenuta na stranu;- fleksibilni katater ugura se u drelo;- ukljuuje se aparat i pazi da usisni deo katetera ne dodiruje sluzokou;Nazogastrina sonda upotrebljava se za aspiraciju tenog eludanog sadraja s osnovnim ciljem zatite disajnih puteva.Moe biti:- uvoenje sonde iz drela u jednjak pomou laringoskopa;- uvoenje nazogastrine sonde preko nosa u drelo.

Primena kiseonika (O2)kod komatoznog bolesnika prima ga preko standardne oronazalne maske u koncentraciji 35-40%, to se postie protokom od 8 i 10 l/min.Ako je re o vetakom disanju uduvavanje meavine vazduha i kiseonika treba da bude 12 udisaja u minutu.Pod tim uslovima moe se odrati parcijalni pritisak kiseonika ak vie od 13,3 kPa (100 mm Hg), a i parcijalni pritisak ugljen dioksida u normalnim relacijama.26. Dunosti sestre u tretmanu protozoalnih bolesnika Od protozoa za nas su znaajna dva oboljenja i to :1. Malarija Oboljenje koga izaziva plazmodijum malarije a prenosi komarac iz roda Anofelesa.U nau zemlju oboleli moe da bude samo inportovan iz endemskih podruja naroito Afrike.Bolest se karakterie malarinim napadima koje ine malarini paroksizmi koji se manifestuju kroz tri faze:- faza drhtavice (temperatura koe pada na 33-34 stepeni, drhtavice traje 30-60 minuta)- faza febrilnosti (temperatura se penje naglo na 40-41 stepen 2-4h i naglo pada)- faza preznojavanja (bolesnik se mnogo znoji i diureza se poveava)Sestrinske intervencije se ogledaju u sledeem:- nadzor nad bolesnikom - merenje vitalnih funkcija (puls, pritisak disanje)- ee kupanje i presvlaenje linog i posteljnog rublja - pomo pri ustajanju - redovna higijena usne duplje fiziolokim rastvorom - pomo pri povraanju i kontrola povraenog sadraja - pratiti diurezu i broj stolica - razgovor sa bolesnikom i pruanje informacija o bolesti i otklanjanje straha od ishoda - razgovor sa porodicom u cilju prihvatanja ovakvog bolesnika 2. Amebna dizenterija Uzronik je entameba histolitika koja je u spoljnoj sredini u cistinom obliku a u organizmu u vegetativnom.Oboljenje se prenosi fekooralno, preko vode i hrane.Postoji akutni i hronini oblik.Patofizioloki proces se odvija na sluzokoi debelog creva-rektuma.Klinika slika je slina kod akutnog oblika bacilarnoj dizenteriji.Kod hroninog se naizmenino javljaju prolivi krvavo sluzavi sa tenezmima i opstipacija, bledilo koe ,anemija, anksioznost i bezvoljnost i gubitak telesne mase.Sestrinske intervencije se ogledaju u sledeem:- Po nalogu dati ordiniranu terapiju- amebocide, spazmolitike, gvoe i nadoknada tenosti zbog dehidracije - pomo u samozbrinjavanju - adekvatna dijeta (bez zaina, lako svarljiva hrana, bez celuloznih vlakana, manji ei obroci, zabrana unosa alkoholnih pia)30.SidaJe teko infektivno oboljenje kao steena imunodeficitarnost.Virusne etiologije(HIV1, HIV2) iz grupe retrovirusa koji napadaju T-limfocite i to klasu CD-4 koji su odgovorni za elijski i humoralni imunitet odnosno stvaranje antitela.(njihovim unitavanjem smanjuje se stvaranje antitela i organizam postaje neotporan na sve uzronike).Putevi prenoenja: preko krvi i derivata, seksualni put, vertikalno sa majke na dete, telesnih tenosti ekskreta i sekreta.Klinika slika prolazi kroz tri stadijuma:1. Prodromalni-malaksalost, povremene dijareje, apatija, snieni T4 limfociti, este infekcije respiratornog sistema 2. Limfadenopatski sindrom otok limfnih lezda, visoka temperatura, pad fizike i mentalne aktivnosti, gubitak telesne mase 3. Razvijena klinika slika-oportunistike infekcije (plua, gastrointestinalni sistem, CNS-a, kone promene, limfom)Dijagnoza- testovi za skrining (ELISA) i potvrdni testovi (Western blot).Bolniko leenje vri se u drugoj i treoj fazi bolesti.Leenje se vri u posebnim izolatorima koji se sastoje iz : - predboksa, - boksa i - sanitarnog vora.U prostoru ispred boksa mora da se nalazi sledei matrijal i pribor:- plakar za pekire, pidzame i posteljina - PVC rukavice - polietilenske mueme za venepunkciju, brizgalice, igle, vakutajner sistem - incenerator za spaljivanje igala - PVC kese za uzorke biolokog materijala, kese za instrumente za sterilizaciju i kese za otpadke;- dezinfekciona sredstva,- plastini kontejneri za dezinfekciju instrumenata,- oprema za ienje - zatitna odea (PVC kecelje, mantili, maske, kaljae)

Unutar bolesnike sobe:- posluavnik sa priborom za jelo za jednokratnu upotrebu kao i ae za vodu - kanta za otpadke sa polietilenskom vreom i nonom pedalom - vreu za posteljinu, rublje i zatitnu odeu - kesa za instrumente Mere prevencije u zatiti zdravstvenih radnika od HIV infekcije su sledee:- noenje zatitne opreme (odelo, kape,, maske, rukavice, naoare)- pranje ruku posle skidanja rukavica,- krv uzimati uvek vakutajner sistemom,- mesto uboda dobro zatititi tupferom gaze natopljenim alkoholom i nepromoivim flasterom - uzorke krvi dobro obezbediti da ne doe do prosipanja,- ako se prospe krv i druge telesne tenosti odmah ih preliti dezinfekcionim sred.- igle i druge instrumente za jednokratnu upotrebu stavljati u male kontejnere sa dezinfekcionim sredstvom i posle 1 sata odloiti na odreeno mesto,- instrumente za viekratnu upotrebu drati potopljene u dezinfekcionom sredstvu 2h a potom sterilisati - zaprljana posteljina i rublje se pakuje i obeleava za pranje - odeu radnu menjati svakodnevno a zaprljanu odmah zameniti - endoskopski instrumenti se potapaju u dezinfekciona sredstva 2-3h ili celu no.Optiki delovi se prebrisavaju gazom natopljenom alkoholom, a steriliu se formalinskim parama,- prostorije se prebrisavaju sapunicom i toplom vodom i dezinfekcionim sredstvom posle kvarcovanja od 6-8h.Mere prevencije AIDS-a i HIV infekcije su sledee:1. Kontrola u izboru i promeni partnera 2. Stupanje u seksualne odnose sa partnerom koji se due poznaje i koji je odgovoran za zdravlje,3. Upotreba igala i priceva kod narkomana samo za sebe bez razmene 4. Pregled krvi dobrovoljnih davalaca 5. Pregled semene tenosti za vetaku oplodnju 6. Pregled organa kod dobrovoljnih davalaca 7. Kontrola trudnica na HIV infekciju Edukacija bolesnika i njegove okoline se sastoji u sledeem:1. Bolesnik mora da naui da ivi sa boleu i da se bori protiv nje 2. Znaaj pravilnog ponaanja radi prevencije prenoenja drugima 3. Fizika aktivnost radi relaksacije i odravanja kondicije 4. Redovan i dovoljan san i uredna ishrana 5. odravanje line higijene naroito zuba 6. izbegavanje prekomernog izlaganja UV zracima 7. Zatita drugih a i sebe od ponovne infekcije 8. U ishrani 5 obroka dnevno (itarice, voe, povre, posno meso, riba, piletina i puno tenosti)9. Najbitnija je panja i ljubav najbliih, jer je strah od odbacivanja veliki 10. Porodicu upoznati sa nainom zaraavanja 11. Pri pruanju prve pomoi seropozitivnoj osobi zatititi sve rane a potom oprati ruke i dezinfikovati.12. Nije rizino iveti sa seropozitivnim ukoliko se dobro upozna sa svim principima zatite i ako se pravilno primenjuju. 28. Postupak sa bolesnikom u fazi oporavka Kod skoro svih bolesti postoji zavrni period ili zadnja faza klinike slike faza rekonvalescencije.Ta faza oporavka je kod nekih bolesti brza, a kod nekih sporija.Uloga sestre je posebno znaajna jer je neophodno da bolesnik bude pod stalnim nadzorom uz kontrolu svih vitalnih funkcija poev od telesne temperature, pulsa, tenzije, disanja ,broja stolice, diureze.U ovoj fazi mogu se javiti recidivi bolesti kao i komplikacije.I dalje se mora voditi rauna o pravilnoj ishrani ( o emu je bilo rei).Moraju se preduzimati mere prevencije irenja uzronika u okolinu jer kod mnogih bolesti u ovoj fazi bolesnik jo uvek izluuje uzronika u spoljanju sredinu i jo nije obesklien.Takoe je neophodno zbog iscrpljenosti nastaviti sa negom i pomoi u odravanju line higijene bolesnika kao i primena svih mera nege koje su sprovoene u toku bolesti.29. Prva pomo kod hemijskih i medikamentoznih trovanja Prema svojim specifinim karakteristikama, brzini u odvijanju patolokih procesa i potrebom za brzim leenjem, sva akutna trovanja predstavljaju bez obzira na trenutno ispoljenu simptomatologiju, urgentna stanja u medicini.Sva urgentna stanja prvenstveno podrazumevaju procenu stanja kardiorespiratorne funkcije i preduzimanje odgovarajuih mera:1. Prohodnost disajnih puteva (ienje, aspiracija)2. Tip i dubina disanja (intubacija i vetaka ventilacija)3. Cirkulacija (TA, ritam, frekvencija,centralna venska kanila, privremeni pejsmejker)4. Procena neurolokog stanja (stanje svesti, konvulzije, nistagmus, veliina zenica, patoloki refleksi, znaci lateralizacije)Mere i postupci u leenju akutnih trovanja Nakon procene stanja i uspostavljanja vitalnih funkcija osnovni terapijski principi u leenju akutnih trovanja su:1. Prekid daljeg ulaska otrova u organizam - kod inhalacionih trovanja zatrovanog treba odmah izvui iz kontaminirane zone, skinuti kontaminiranu odeu, opratikontaminiranu kou vodom i sapunom, a sluznice oiju istom vodom u mlazu.- kod peroralnih trovanja primeniti sledee postupke:a)ispiranje ili lavaa eluca b) izazivanje povraanja c) ienje creva 2. Smanjenje koncentracije toksine materije ili njenih toksinih metabolita u krvi i tkivima Sastoji se od :a) stimulisanja prirodne detoksikacije organizma - forsiranje diureze - hiperventilacija -hiperbarina oksigenacija b) primena vetake detoksikacije - peritonealna dijaliza - hemodijaliza - hemoperfuzija - plazmafereza c) antidotska terapija 3. Simptomatska terapijaSestrinske intervencije po prijemu otrovanog Po prijemu otrovanog pruiti pomo po proceni stepena ugroenosti i to:1. Pratiti stanje svesti i vitalnih funkcija;u sluaju promene nivoa svesti prikljuiti ga na monitoring,proveriti prohodnost disajnih puteva (osloboditi ih od sekreta i stranih tela),plasirati orotrahealni tubus,postaviti ga u adekvatan poloaj i preko tubusa dati 5 10 litara kiseonika po nalogu.2. Plasirati intravensku kanilu dva venska puta;uzeti krv za toksikoloke analize,odrati cirkulaciju fiziolokim rastvorom kontinuiranim infuzijama i primena diuretika po nalogu.3. Uraditi analizu gasova u arterijskoj krvi, pH vrednosti i bikarbonate po nalogu.4. Kod komatoznih uraditi:- kardiopulmonalnu reanimaciju,- endotrahealnu intubaciju i primenu kiseonika,- infuziju 50 ml 50% glycosae polako u trajanju od 3 4 minuta, pa onda nastaviti 5% glycosu ili NaCl 0,9%.5. Primeniti antidote po identifikaciji otrova (na primer kod trovanja drogama Naloxon);6. Kontrolisati bolove i uznemirenost;7. Spreavati konvulzije;8. Spreavati apsorpciju otrova u zavisnosti od puta unoenja;9.Primeniti postupke za ubrzanu eliminaciju otrova iz organizma ( o emu je bilo rei).

30. Provociranje emeze i ispiranje eluca 1. Izazivanje povraanja Kod svih zatrovanih sa kojima postoji adekvatna saradnja, izazvati povraanje davanjem 300-400 ml mlake vode i draenjem uvule mekog nepca.Postupak ponavljati do dobijanja bistrog eludanog sadraja.Na kraju treba razmutiti 30 gr aktivnog uglja i dati pacijentu da popije.Kontraindikacije: deca mlaa od 4-5 godina, retardirane osobe, osobe sa dubljim poremeajem svesti, stanje oka i trovanje korozivnim i lakoisparljivim materijama (benzin)2. Ispiranje ili lavaa eluca Kod male dece, retardiranih osoba i osoba sa dubljim poremeajem svesti ispiranje eluca se vri kroz nazo-gastrinu sondu koja mora biti deblja sa tri otvora.Ubacuje se ista koliina vode zatim se aspiratorom aspirira sadraj.U sluaju komatoznog stanja i respiratorne insuficijencije zatrovanog treba intubirati.Na kraju se opet daje aktivni ugalj.31. Primena antidota Antidoti su jedinjenja koja umanjuju ili u potpunosti uklanjaju efekte apsorbovane toksine materije.Ovo ostvaruju direktnom reakcijom sa otrovom ili farmakolokom i biohemijskom korekcijom poremeaja koje otrov izaziva u organizmu.Antidoti se uglavnom primenjuju u bolnikim uslovima a ima nekoliko njih koji se primenjuju kao prva pomo.To su: atropin-organofosforna jedinjenja, nalokson-opijati, natrijumtiosulfat-cijanidi, etil alkohol-metanol i antifriz.Naveu najee koriene antidote i otrove kod kojih se koriste:Antidot Otrov 1. N-acetil-L-cistein Paracetamol, amanitini 2. Atropin-sulfat, pralidoksim Organofosfati hlorid, HI-6 3. Kalcijum-natrijum-edeteat,penicilinamin,BAL, dimerkaprol Teki metali 4. Deferoksamin Gvoe 5. Etanol Metanol, etilen- glikol 6. Folna kiselina Metotreksat 7. Glukagon

Antidijabetici, betablokatori 8. Nalokson Opijati 9. Fizostigmin

salicilat

Parasimpatolitici,fenotiazini,triciklici 10. Fitomenadion

Kumarinski derivati 11. Propranolol

Beta-simpatomimetici 12. Piridoksin

Izoniazid 13. Natrijum-tiosulfat Cijanidi 14. Flumazenil

Benzodiazepini 32. Uzimanje uzoraka za toksikoloki pregled Pri izazivanju povraanja odmah pri prvom povraanju uzeti povraeni sadraj u epruvetu za toksikoloku analizu.Pri aspiriranju sadraja iz eluca preko nazogastrine sonde takoe uzeti odmah prvi sadraj za toksikoloku analizu.Takoe treba uzeti i krv za toksikoloku analizu a i likvor kad je to indikovano.Kod nekih trovanja uzima se urin i drugi ekskreti i sekreti.Najbitnije je da se uzorci uzmu to ranije pre primene terapije , da bi se to pre odredio antidot i primenio.33.Trovanja lekovima 1.Anksiolitici benzodiazepini Prema podacima svetskih centara za kontrolu trovanja, od svih akutnih trovanja lekovima na benzodiazepine otpada preko50%, a kod nas prema podacima Nacionalnog centra za kontrolu trovanja u VMA iznosi blizu 60%.Simptomi poremeaji svesti (somnolencija, sopor i koma), ataksija, hipotonija, hiporefleksija, midrijaza, nistagmus, suvoa usta i tahikardija.Leenje: izazivanje povraanja ili lavaa preko nazogastrine sonde uz obavezno davanje aktivnog uglja, primena antidota flumazenila (0,5 mg amp); forsirana diureza uz korekciju hipokalemije.2. Narkotini analgetici-fenantrenski preparati (morfin, kodein, tebain)Najei lekovi zloupotrebe ili uzronici bolesti zavisnosti (tabletomanija, narkomanija).Akutna trovanja su posledica predoziranja.Morfin (sline simptome trovanja imaju metadon, tramadol, butorfanol, nalbufin, petidin i dr).Trovanje nije esto a simptomi su: depresija disanja, koma, mioza (uske zenice), hipotermijai cijanoza.Leenje: intubiranje, vetaka ventilacija, lavaa eluca i aktivni ugalj, monitoring vitalnih funkcija, antidot nalokson (inicijalna doza 0,2 2 mg koja se moe ponavljati svaka 2-3 minuta).Akutna trovanja drogama 1. HeroinSimptomi su slini trovanju morfinom: depresija disanja, koma i uske zenice, cijanoza, hipotenzija i hipotermija.Uzrok smrti je pluni edem i depresija centra za disanje.Leenje:-intubiranje, vetaka ventilacija, monitoring vitalnih funkcija, antidot je nalokson.2.Marihuana (canabis sativa konoplja)Jedna prosena cigareta sadri 0,5-1,0 gr marihuane odnosno 5-20 mg delta-9-tetrahidrokanabinola(aktivne supstance).Psihoaktivni efekti se ispoljavaju izmeu 2-3 sata od puenja.Neki metaboliti mogu se zadrati u krvi i 5 dana.Simptomi akutnog trovanja su: tahikardija,ventrikularne ekstrasistole, ortostatska hipotenzija, manje doze-euforija i poboljana percepcija za muziku; vee doze-anksioznost do akutne paranoidne psihoze sa iluzijama i halucinacijama.Leenje-prolaze spontano za par sati a u sluaju psihoze dati diazepam ili haloperidol.3.Kokain (biljka Erithroxylon coca)Od puta unosa zavisi brzina dejstva (i.v. za nekoliko mimuta, umrkavanjem za 60 minuta maksimum a traje 3 sata).Izaziva euforiju, logoreju, seksualnu stimulaciju, smanjuje umor, poveava mentalnu sposobnost, drutvenost i borbenost.Simptomi akutnog trovanja su: ubrzano disanje, iroke zenice, tahikardija, hipertenzija, munina, povraanje, halucinacije, konvulzije, aritmija i ventrikularna fibrilacija.Leenje intenzivna nega, monitoring vitalnih funkcija, konvulzije-diazepam ili pankuronijum i vetaka ventilacija, ventrikularna tahikardija-propranolol.Efekat trovanja traje par sati.4.Fenciklidin (PCP) (nalazi se u obliku praha,tableta,tenosti i kristala)Dobra apsorpcija umrkavanjem, udisanjem i peroralno.Dejstvo zavisi od doze a moe biti: anestetiko, analgetiko, stimulantno, depresivno i halucinogeno (stanje slino shizofreniji)Simptomi akutnog trovanja fenciklidinom su:Laki oblik-poviena motorna aktivnost, euforija, neobino ponaanje (egzibicionizam, nasilno ), letargija i stupor, ataksija i ponekad konvulzije.Kod tekih:- koma sa depresijom disanja;- sindrom stuporozne katatonije (mutizam, grimasiranje, egzibicionizam)- sindrom akutne toksine psihoze (odgovara shizofreniji)- akutni modani sindrom (mutizam, grimasiranje, egzibicionizam ali bez katatonije)Leenje: venska linija, intubacija, vetako disanje, aktivni ugalj bez ispiranja, forsirana diureza hladne kupke, obezbediti potpuni mir i haloperidol)5.Amfetamini (metamfetamin, fenfluramin, fenteramin)Dejstvo se ogleda u stimulaciji CNS, kardiovaskularnog i anoreksiji (poveanje krvnog pritiska, tahikardija, aritmija, euforija, poveano samopouzdanje, Drutvenost poveava mentalnu i fiziku aktivnost)Simptomi akutnog trovanja: lako uznemirenost, logoreja, tremor, nesanica, iroke zenice, crvenilo lica, suvoa sluznica, munina i povraanje.Srednje teko hiperaktivnost, konfuzija, hipertenzija, tahipneja, tahikardija, aritmija, hipertermija, halucinacije sa paninom reakcijom.Teko izrazita hipertenzija, tahikardija, aritmija, tahipneja, hipepireksija, konvulzije, cirkulatorni kolaps i koma.Leenje: intenzivna nega i kontrola vitalnih funkcija, ispiranje eluca i aktivni ugalj vie puta, venska linija, EKG, intubiranje i vetaka ventilacija, hladne kupke, diazepam, nema antidota, ostalo je simptomatska terapija.6. Trovanje metanolom Upotrebljava se kao antifriz ( etilen-glikol), rastvara za lak, i dr.Mehanizam trovanja je preko formaldehida i mravlje kiseline (metil se metabolie).Nain unoenja peroralno, inhalacijom i preko koe.Simptomi akutnog trovanja: - umereno-umor, glavobolja, muka privremeno zamagljenje vida;srednje teka glavobolja, v