NEGA I PRAVILNO KORIENJE PANJAKA I TRAVNJAKA

U vreme kada zdrava hrana dobija sve vie na znaaju, u svetu, mislim da nae stoarstvo treba da preduzme hrabrije korake kako bi se izborilo za svoje mesto na Svetskom tritu. Iskoriavanje prirodnih resursa kao to je trava, treba da bude stalna tema srtunog interesovanja.

1. Odravanje travnog pokrivaa za razliite intenzivnosti namene i korienja

- mere za odravanje i poveanje prinosa travnjaka Visokokvalitetne trave na travnjaku ne ostaju dugo kvalitetne ako ih nepravilno negujemo i iskoritavamo. Do degeneracije kvalitetnih trava dolazi zbog ekolokih i antropogenih uticaja. Na ekoloke uticaje kao to su sua, mraz, visoke temperature, gard, slana i drugo moemo uticati u ogranienoj meri zavisno od tehnike opremljenosti. Druga grupa faktora koja zavisi iskljuivo od oveka (antropogenih) ubrajaju se; Izbor pravih trava i detelina pri pravljenju detelinskotravnih meavina kao i njihov pravilni odnos u smei, izbor pravih ubriva (prirodnih i vetakih) i njihova blagovremena priprema, pravilna organizacija pae (panjak mora biti pravilno optereen), pravovremeno izvoenje kosidbe na travnjaku i ienje ostataka pae na panjaku, spreavanje razvoja i irenja korova i zeljastih biljaka, blagovremeno izvoenje valjanja i brananja-drljanja panjaka...

- ureenje vodenog reima travnjakih povrina Intenzivne travnjake za panokosnu upotrebu treba zasnivati, pre svega, na zemljitima sa ureenim vodnim reimom. Movarna zemljita pre zasnivanja travnjaka trebamo prethodno osuiti. Ureenje vodnog reima je mera koja uvek mora biti meu prvim merama ureivanja panjaka. Teka, zbivena, ilovata i movarna zemljita uglavnom su kisela. Na takvim zemljitima brzo po zasnivanju travnjaka razvija se diampsija, a za njom i druga zeljaste i korovljive biljke male hranljive vrednosti. Razlog vie za ureivanje ovakvih povrina je i taj da su ona najee distrikti raznih endo i ekto parazita. Poto je odvodnjavanje poseban hidrotehniki problem mi ga ovde samo naznaujemo. Tamo gde postoje uslovi za navodnjavanje panjak treba navodnjavati posle svake kosidbe odosno obavljene pae.

- ureenje reakcije zemljita Na velikom broju naih travnjaka uglavnom je kisela reakcija zemljita. To su uglavnom vee travnate povrine na kojima su zastupljene sledee trave; tvrdaa (Nardus strikta), vres (Calluna vulgaris), obina rosulja (Agrostris vulgaris), visoki bus (Deschampsia caespitosa), i druge acidofilne travne vrste i korova. Blago kiselast zemljita koja imaju pH u granicama 5-6 su najpogodnija za optimalni rast trava.

Ukoliko je pH ispod 4,5 na travnjakau se gube slatke (dobre) trave a razvijaju se kisele trave, zelja i korovi. Ukoliko je pH travnjaka ispod 4,5 potrebno je agrotehnikim merama ureivati kiselost zemljita. To se postie upotrebom mineralnih ubriva koja imaju alkalni karakter to je dugotrajna metoda. Zato se u praksi preporuuje meliorativno ubrenje sa velikim koliinama krnjska u prahu (kalcijumkarbonata) koliinom od 1500 do 3000 kg/ha ili kalcijumhidroksidom do deset puta manjim koliinama. Kalcifikaciju izvoditi u jesen odnosno zimu.

- pravilna tehnika korienja panjaka Bez dileme panokosni sistem iskorivanja travnjaka je ubedljivo najeftiniji izvor kabaste stone hrane. Naizmenina paa i koenje pozitivno utie na obnovu travnog pokrivaa i odravanje visokih prinosa. Na osnovu mnogo ogleda izvedenih na travnjakim podrujima, a potvrenih u praksi, jednostavno je zakljuiti da u naim uslovima ve sa srednje intenzivnim ubrenjem (osnovno ubrenje sa 40 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora, i 100 kg/ha kalijuma a zatim dognojevanjem sa 40 hg/ha azota po svakom koenju) moemo prei sa dvokosnog na tri i etirikosni sistem iskorivanja panjaka. Sa poveanjem broja koenja prinosi se nee bitno poveati ali znaajno e se poveati prinos hranljivih materia. Livadsko seno u dvokosnom sistemu iskoriavanja sadri oko 8% sirovih belanevina i 0,52 hj dok seno sa istih travnjaka koje je koeno 3-4 puta sadri 12,7% sirovih belanevina i 0,73 hj. U Velikoj Britaniji je razvijena tehnologija sa estim koenjem to imitira pau (zero grizing). Sa posebnim mainama travu kose dovlae u tale i raspoduljuju u jasle. Tako intenzivno iskoriavanje panjaka zahteva intenzivno ubrenje i to pre svega sa azotom.

- spreavanje razvoja korova Spreavanje zakorovljenosti travnjaka mora biti naa stalna briga. To moemo dostii jedino blagovremeno strunim izvoenjem svih agrotehnikih mera koje ovde navodimo (pravilnim ubrenjem, pravilnim optereenjem panjaka, pravilnom tehnikom napasivanja, izborom pravih meavina i pravilnim usejavanjem detelinskotravnih meavina na panjacima i travnjacima, blagovremenim koenjem ostataka pae, estim koenjem korova i ako to nije dovoljno prskanje korova sa herbicidima).

- unitavanje korova sa herbicidima Travnjaci su vrlo sloene biljne zajednice. U tako raznivrsnoj asocijaciji je teko unititi odreene vrste korova a da vie ili manje ne otetimo korisne trave. Na panjjacima i travnjacima najvei problem ine vrist korova i zelji koje imaju dosta zajednikih osobina sa intenzivnom paom, dobro podnosi gaenje, odlono reaguje na visoke doze azota, ivotinje ga izbegavaju to mu omoguava da sazri i rairi seme. Samo mehanikim (koenjem) unitavanjem neuspevamo ga unititi. Hemijski ga uspeno unitavamo sa sredstvima na bazi MCPP kao to su hedonal, deherban, U-46 kombi fluid i drugi.. Najbolje rezultate daje asulox u koliini 4-5 l/ha rastopljen u 500-600 l vode na hektar. est korov na vlanim, preoptereenim panjacima sa ovcama, su grube bokoraste trave kao to su Deschampsia ceaspitosa i Festuca arundinacea. Najlake ih unitimo reavanjem problema koji podstiu njnihov razvoj ili sa niskim koenjem koje se postie

sa rotacijskom kosom. Unitavanje sa herbicidima na osnovu dalanopa je uspeno dok na 1 m2 ima manje od 5 bokora. Ukoliko ih je vie potrebno je travnjak preorati i zasnovati noi travnjak. Za unitavanje irokolisnih korova u travnjaku uglavnom treba koristiti sledee herbicide; aretit, deherban A, deherban forte, U-46 combi i aniten.

- branjanje i valjanje travnjaka Vaana prolena operacija na travnjacima je brananje-drljanje na teim, odnosno valjanje na lakim zemljitima. Te mere imaju za cilj da tekim zemljitima omogue dostup potrebne koliine vazduha do korenovog sistema. Nepopaenu travu, eventualne korove, krtinjake i ostatke stajnjaka potrebno je drljanem pravilno rasporediti po panjaku da isti ne ometaju razvoj trava. Na lakim zemljitima, iako ovce tokom ispae gaze travu, dogaa se da mraz tokom zime izdigne korenov sistem izand zemlje. Zato je u tom sluaju potrebno izvriti valjanje kao bi se korenov sistem postavio u pravi poloaj za neometan rast. S obzirom na novija saznanja inje nepopaenih ostataka u prolee nije potrebno ukoliko pravilno izvodimo panokosni sistem korienja travnjaka i ukoliko paa nije izvoena na travi vioj od 15 cm.

- koenje ostataka pae Kod pregonske kao i kod pae na panjacima promenljive veliine povremeno se javljaju ostatci nepopaene trave koji su par metara prenika. Takva ''ostrva'' potrebno je za vreme pae pokositi. Ostatke najee nije potrebno iznositi sa panjaka jer ovce pokoenu travu pojedu kada se prosui.

- odravanje hidromelioracijskih objekata Najmanje jedanput godinje potrebno je pregledati sve odvodne kanale i iz njih odstraniti nakupljene taloge i obrasle korove koji spreavaju oticanje vode. Isto tako je potrebno popraviti sve pragove i odtoke koji se naje zatvore i drenaa ne obavlja svoju funkciju .

2. Obnova travnog pokrivaa i poveanje prinosa uvoenjem rodovitijih sorti detelina i trava

- kada i kako se odluiti za usejavanje detelina i trava u prirodni travnjak

Ukoliko se iz bilo kojih razloga narui optimalan botaniki sastav (i pored izvoenja svih mera o odravanju panjaka) a u trajanju od 2-3 godine prinos ne dostie najmanje 4200 kg,hj/ha moramo se odluiti za obnovu travnjaka. Za to se odluimo i u primeru da se na travnjaku raire korovi na koje selektivnim herbicidima nemoemo efikasno delovati. Za najbru popravku degradiranih travnjaka postojeu travu unitimo mehanikim ili hemijskim postupcima a usejemo semena trata i detelina u kombinaciji koka najbolje odgovara datom zemljitu i cilju kiskoritavanja. Za to vrste, odnosno sorte trava i detalina moraju brino biti izabrane zato je neophodna predhodna hemijska analiza zemljita.

Uprkos poznatim injenicama da novozasejani panjaci u prvih pet godina daju znatno vee prinose od prirodnih samokosnih travnjaka. Postavlja se pitanje dali i dalje gajiti samonikle (autohtone) ili sejane detelinskotravne meavine. Samonikli panjaci po jedinici povrine imaju znaajno manja ulaganja, lake ih je odravati a iskustva koja su se godinama nakupljala netreba ih menjati. Sejani travaci najee dostiu prinose koji su do dva puta vei ako nisu zasejani na kiselim zemljitima. Zbog svega spomenutog u veini evropskih drava se formiraju sejani travnjaci i ukljuuju se u plodored sa ostalim ratarskim kulturama, vodei rauna o tome da korienje novoformiranih travnjaka traje 5-6 godina. Isto tako iskustva govore da na zaputenim i zaraenim taravnjacima je isplativo obnoviti i dalje negovati travnjak uz sve potrebne agrotehnike mere kako ponovo nebi dolo do degeneracije novih trava to due vreme. Kada postavljamo dilemu o isplativosti travnjaka u naim uslovima moramo imati u vidu i sledeu injenicu. Trava preko pae moe zadovoljiti gotovo sve potrebe i ishrani ovaca u letnjem periodu. Isto tako tokom zime obrok odraslih ovaca, ovnova i iljeadi moe biti kompletan ako je sastavlen od travne senae i sena uz dodatak minerala.

3. Tehnika pripreme zemljita za formiranje novih travnih povrina

U strunoj literaturi susreemo termine; relativni (povremeni) i stalni (apsolutni) travnjaci. Relativni su oni travnjaci koji su zasejani na njivskim povrinama i ukljueni su u plodored a stalni travnjaci su na povrinama koje iz bilo kojeg razloga nije mogue tretirati kao njivske povrine.

- zasnivanje travnjaka klasinim nainom preoravanjem Pri tome travnjak preoremo. Najbolje vreme za to je jesen. Tako preoranu ledinu rano uprolee obradimo sa krunom branomdo sitne strukture primerne za setvu. Sledea operacija je rasturanje mineralnih ubriva prema propisanim kiliinama uraenih na osnovu hemijske analize i oekivanih prinosa. Orijentacione koliine vetakog ubriva najee iznose; 80-100 kg P2O5, 120-150 K2O i 50 kg N/ha. Setvu obaviti sa specijalnom sejalicoam za detelinskotravne meavine ili s obinom sejalicom za setvu penice u vrste 15-20 cm. Setvu obavljamo tako da prvo sejemo meavinu trava a zatim u drugom navratu meavinu detelina. U prolenoj setvi potrebno je sejati zatitni usev kao to su jari jeam (90 kg/ha) ili mnogocvetna julka (5-10 kg/ha). Setvu je mogue obaviti krajem avgusta ili poetkom septembra, uz potovanje svih navedenih normi osim zatitnog oseva.

- priprema zemljita za setvu uz minimalnu povrinsku obradu bez oranja

Pri tome moramo izvesti sledee radne operacije. Unitavanjem starih zakorovljenih trava herbicidima kao to su gramoxon ili reglon vrimo na taj nain to zakorovljeni travni pokriva pokropimo uprolee, kada trava ozeleni, sa 3 l gramoxona i 3 l reglona . rastopljenih u 600 l vode/ha.. Time unitimo nadzemne delove biljaka. Na takvu povrinu rasturimo potrebnu koliinu vetakih ubriva. Deset dana po tretiranju sa herbicidima izvrimo povrinsku obradu bar na dubinu 5-10 cm. Za taj posao najbolje je koristiti ''rotosem'' mainu koja je kombinacija

rotokultivatora, freze i sejalice. Ukoliko nemamo ''rotosem'' povrinsku obradu izvrimo sa rotokultivatorem ili frezom a usejavanje trava i detelina na klasian nain. Ukoliko su travnjaci jako zakorovljeni, uprolee kada travnjak, ozeleni izvriti tretiranje travnjaka sa 5-10 roundupa rastopljenog u 500 l vode. Na taj nain unitimo sve nadzemne i podzemne organa svih biljaka. Ukoliko imamo sejalicu za usejavanje trava setvu izvrimo 21 dana po kropljenju. Ako nemamo sejalicu za usejavanje trava pre setve izvriti tanjranje sa krunom tanjiraom, ako je potrebno izvrimo pripremu sa frezom i obavimo setvu na klasian nain. Pri setvi moramo voditi rauna da vrste budu na odstojanju 15-20 cm a pri setvi setvene cevi moramo optiti tako da se picevi lemea zariju u zemlju na dubinu do 2-3 cm. Tako seme uloimo u zemlju i obezbedimo nesmetano klijanje. Predsetveno ubrenje izvrimo sa; 80-100 kg P2O5, 120-160 kg K2O i 50kg N/ha.

- sastavljanje i izbor primernih detelinskotravnih meavina Postoji veliki broj vrsta trava i detelina a svska od njih ima veliki broj sorti. Sve one su selekcionirane i proizvedene za odreene uslove i namene korienja. Razliite vrtste i sojevi trava i detelina imaju razliite potrebe u vezi; zemljita, klime, podnose razliite intenzivnosti i naine iskoriavanja. Pri sastavljanju meavina moramo voditi rauan o;

- klimatskih uslova (koliini padavina, jaine mrazeva tokom zime,prosenim letnjim temperaturama)

- Vrsti i kavlitetu zemljita - Nain upotrebe meavine (koenje za zeleno, za siliranje, za seno, za pau ili

za panokosni sistem korienja) - Koliko dugo treba da se koristi (1-2, 3-5 ili vie godina) - Treba voditi rauna o osobinama trava kao to su; konkurentnska sposobnos,

ritmam rasta, ranostasnost,otpornost na gaenje, sposobnosti da istiskuju druge trave ili deteline u zajednici. Zbog svih tih osobina trave se meusobno dopunjuju. Poznavanjem svih tih osobina trava mogue je odrediti kombinaciji trava i detelina meavine bolje preivljavanj i daju dobre ekonomske rezultate u datim uslovima. Rezultati mnogih istraivanja govore da poveanje prinosa za 20 i vie procenata moemo postii samo ako koristimo rodovitije sorte. Imajui u vidu da se svake godine na tritu pojavljuju nove sorte i sojevi detelina i trava pri sastavljanju meavina neophodno je do detalja poznavati uvu problematiku. Taj posao je najbolje prepustiti Institutima za krmno bilje ili uskospecijalizovanim strunjacima. U novije vreme u svetu se esto odliuju za monokulturne meavine. Razlog za to je to one moraju da odgovore posebnom nainu korienja, za pau, koenje za zeleno ili za proizvodnju silae odnosno senae. Povrine na kojima se zasnivaju ovakvi travnjaci uglavnom se ukljuuju u plodored.

- par primera detelinskotravnih meavina Prema tome koliko dugo planiramo koristiti meavinu, sastaviemo je prema tabeli br 1.

Tabela br. 1. Za jednogodinje korienje Za 2-4 godine korienja Za viegodinje-trajne 1 detelina 1-2 deteline 2-3 deteline 1 trava 2-4 trave 4-6trava

Monokulturna meavina Jednostavna meavina Kompleksna meavina Pri sastavljanju travnodetelinskih meavina treba znati kako e se meavine koristiti. Obim ove broure ne dozvoljava nam da se bavimo problematikom sastavljanja receptura meavina. Zato navodimo trave i deteline koje najbolje podnose;

1. pau; pratensis (Livadski vijuk), Phleum Pratense (Maji rep), Lolium perenne (Engleski ljulj), Poa pratensis (Prava livadarka)....

2. pau i koenje; Trifolium pratense (maji rep), Trifolijum repens (Bela detelina), Dactylis glomerata (Jeevica), Festuka pratensis (Livadski vijuk), Lolium perenne (Engleski ljulj), Lolium italikum (Italijanski ljulj), Poa pratensis (Prava livadarka)....

3. za koenje; Lucerka, Crvena detelina, Smiljkita, Mnogocvetna julka....

4. ubrenje travnjaka i panjaka

- organska ubriva Stajnjak, gnojnica i gnojevka su primerna organska ubriva za upotrebu na travnjacima. Povremeno ubrenje travnjaka sa ovim ubrivima je preporuljivo jer sa njma u zemljite unosimo mikroelemente koji su neophodni za uspean rast biljaka. Iz organskih ubriva fosfor i kalijum se priblino isto iskoritavaju kao i iz vetakih, a azot iz organskih ubriva iskoritava se sa priblino 50% u odnosu na vetaka ubriva. Travnjake treba ubriti ee i to sa manjim koliinama 10-12 t/ha stajnjaka i maksimalno 25 t/ha gnojevke odnosno gnojnice. Kolike utede moemo ostvariti upotrebom organskih ubriva prikazano je u tabeli br. 2. Norme su za trokosne travnjake.

Tabela br 2. Norme za trokosne travnjake Koliina koliina aktivne materije iz dodatak vetakih ubriva, Organ. Organskih ubriva u kg kg aktivne materije/ha ubriva N P2O5 K2O N P2O5 K2O Bez org ubriva - - - 140 90 160 10t stajnjaka 30 25 60 110 65 100 15t stajnjaka 45 37 90 95 53 70 20t stajnjaka 60 50 120 80 40 40 22t gnojevke 80 45 150 60 45 0-50

Kada se upotrebljavaju organska ubriva (stajsko ubrivo, gnojevka i gnojnica) mora se voditi rauna o tome da posle upotrebe tih ubriva ovce se nemogu napasivati. Zato ta ubeiva moramo koristiti u jasen. Ukoliko se koriste u toku pane sezone poubrene povrine prvo moramo pokositi pa ih potom ukljuiti u panu upotrebu.

Kalcifikacija O potrebi za kalcijmovim ubrivima odluujemo se na osnovu hemijske analize zemljita koja se vri u laboratorijama. Ukoliko nemamo tih analiza moe zadovoljiti podatak o pH vrednosti zemljita. Koju koliinu kalcijumovih ubriva trebamo upotrebiti navedeno je u tateli br.3. *Negaeni kre (ako upotrebljavamo mleveni krenjak navedene koliine treba pomnoiti sa dva).

- upotreba vetakih ubriva Rano u prolee potrebno je dati ukupnu godinju kiliinu fosfora i kalijuma a azot razdeliti tokom celeog vegetacionog perioda (vreme rasta trava).

Tabela br. 3. Koliina CaO* u t/ha, pH vrednost u 0.1 n KCl

pH zemljita 6,0 5,5 5,0 4,5 4,0 Laka, peskovita zemljita - - 0,5 0,5 0,5 Srednjeteka zemljita - 0,5 0,5 1,0 1,0 Teka (ilovaa, glina) - 0,5 1,0 2,0 2,5

Koje koliine ovih ubriva treba upotrebiti zavisi od koliine oekivanog prinosa, naina korienja (paa , koenje ili paa i koenje). Zbog svega navedenig tane preporuke, bez hemijskih analiza, nije mogue dati. Zato navodimo samo orijentacionalne koliine za kosni sistem. Norme koje navodimo prikazane se kroz aktivnu materiju vetakih ubriva.

1. Dvokosne travnjake u prolee pre poetka rasta trava po hektaru treba poubriti sa 40-60 kg N, 60-80 kg P i 90-110 kg K . Posle prvog otkosa treba poubriti 40 kg N.

2. Trokosne travnjake u prolee pre zaetka rasta trava po hektaru treba poubriti sa 40-60 kg N, 80-90 kg P i 120-150 kg K. Posle prvog i otkosa treba upotrebiti proseno 40 kg N a posle drugog 20-60 kg N zavisno koji prinos oekujemo.

3. etiri kosne travnjake ubrimo isto kao trokosne stim da posle treeg otkosa ubrimo 20-40 kg N zavisno od prinosa koji oekujemo.

4. Travnjaci koji se koriste za panioksni sistem trabaju manju koliinu vetakih ubriva jer deo potrebnih ubriva ivotinje putem izmeta ostavljaju na panjaku. Zato su norme vetakih ubriva za isti prinos trave u ovom primeru znatno manje. ubrenje panokosnih travnjaka se vri prema oekivanom prinosu, ako se stajnjak izvozi na travnjak, poeporuuju se sledee norme vetakih ubriva;

-za oekivani prinos od 8t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti 50-80kg N, 40 kg P i 40 kg K. - za oekivani prinos od 10t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti100-140kg N, 50kg P i 40kg K. - za oekivani prinos od 13t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti 160-220kg N, 60kg P i 50kg K. - u Evropi preporuuju na travnjacima koji se koriste za pau da se upotrebljava 1-2kg N/ha na pani dan. Treeba napomenuti da pri intenzivnoj upotrebi panjaka ubrenje treba izvoditi svake tri sedmice. Pri tome se upotrebljavaju manje koliine N, najvie do 40kg/ha.

- vreme korienja ubriva Kada se vetaka ubriva upotrebljavaju tokom pae, a to je sluaj sa upotrebom N, vano je napomenuti sledee. Ako ovce konzumiraju azotna ubriva moe doi do ozbiljnih zdravstvenih poremeaja pa ak i do uginua, pogotovu ako se koristi ureja a

ovce se na istim povrinama napasaju po rosi odnosno posle kie. Zato posle upotrebe azotnih ubriva treba napraviti pauzu u napasivanju ovaca od 1-2 dana.

- izbor vetakih ubriva Ukoliko vrimo ubrenje samo vetakim ubrivima potrebno je birati ona koja imaju odnos P2O5 i K2O u rasponu 1 ; 1,2-1,5. Ako vrimo ubrenje sa organskim ubrivima tada odnos P2O5 i K2O treba da budde 1;1.

5. Panokosni sistem iskiriavanja travnjaka

U toku leta trava najepe predstavlja jedinu hranu priplodnih ovaca. Prihranjivanje su vri samo u sluaju oskudne pae koja je najee rezultat dugotrajne sue i kada su u pitanju grla sa visokom proizvodnjom. U naim klimatskim uslovima glavni nedostatak pae je taj to trave imaju rast sezonskog karaktera. Naime u prolenim mesecima dolazi do ''eksplozije'' rasta trava. Intenzitet rasta od prolea prema jeseni opada tako da rast glavnih trava u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra iznosi manje od 1/3 rasta u maju. Da to bolje iskoristimo pau potrebno je poznavati letnju dinamiku rasta. Preporuke koje e biti navedene u ovom mmaterijalu su rezult istraivanja iz zemalja Evrope koje imaju sline klimatske uslove naim.

- Pravilnim voenjem pae mogu se bolje iskoristiti potencijali rasta trava. Kroz razna ispitivanja pokazalo se da travnjaci mogu dati najvee prinose ako se naizmenino kose i vri ispaa na njima. U pogledu pae i iskoritavanja zelene mase sa panjaka, treba naglasiti da ovce koriste panjaki pokriva i do 70-85-100% zavisno od toga kako je organizovana i voena ispaa.. Od oko 600 panjakih trava ovce pasu oko 570 vrsta a goveda samo oko 56. Konji koriste oko 82 vrste trava na panjaku. Vei prinosi mogu se postii ako se napasuju dve kategorije stoke, kao naprimer, krave i ovce ili ovce i junad.

- izraun pravilnog optereenja panjaka Kako organizovati i voditi pau postoje razliita praktina iskustva. Panjk nesme biti preoptereen sa velikim brojem ovaca a isto tako na njemu nesme biti ni manji broj grla od optimalnog. I jedno i drugo nepravilno utie na prinos trave kao i na mogunost njene obnove odnosno regeneracije. Zato prilikom izrade plana ispae moramo poznavati oekivani prinos panjaka kao i koliinu trave potrebne jednom grlu na dan. To se izraunava po sledeoj formuli; Prinos mase po ha u toku vegetacije Optereenje panjaka = ---------------------------------------------------------------------- Koliina hrane po jednom grlu x Broj dana ispae godinje

Koliina potrebne trave po jednoj ovci proseno iznosi 10-12kg na dan. Kada izraunamo potrebnu povrinu panjaka za panu sezonu trabamo se odluiti koji sistem ispae je najprimerniji naim uslovima. Bez obzira koji sistem izaberemo taj sistem moramo dobro upoznati.

- priprema stoke za novu panu sezonu U buragu ovaca nalaze se specifine bakterije koje su prilagoene odreenoj vrsti hrane. To znai da sa promenom obroka kod ovaca se menja i vrsta bakterija u buragu. Zato svaka promena obroka mora biti postepena kako nebi dolo do smetnji u varenju. Prelaskom sa zimskog obroka, u kome je esto najznajniju ulogu inilo seno, na pau koja u tom periodu ima visok procenat vode, nastaju velike promene u mikroflori buraga. Prelaz sa jednog na drugi tip obroka mora biti postepen. Bakterije koje razlau zimsku hranu postepeno moraju odumreti i njihovo mesto moraju zauzeti bakterije koje razlau nenu, sonu travu, sve to zahteva odreeno vreme. Mlada paa sadri visok procenat vode i proteina u odnosu na sirovu celulozu i mineralne materije. Zato se u buragu oslobaa veliki procenat amonijaka koji se dobrim delom ne koristi za sintezu potrebnih belanevina nego se jedan deo preko mokrae izluuje iz organizma. U praksi se pokazalo da privikavanje ovaca na pau treba da traje sedam dana. Prvi dan paa treba da traje jedan sat i da se svaki dan njeno trajanje produava za po jedan sat do sedmog dana odnosno sedam asova. Osmog dana ovce su praktino priviknute na pau i moemo prei na obronu pau. U ovom periodu ovce se pripreme za prolenu ''eksploziju'' rasta trave. Pau treba zaeti na velikoj povrini, kada trava dostogne visinu 4-5cm. Ovce treba da priviknemo na pau u momentu kada trave poinju intenzivan rast. To znai da sa paom treba rano poeti.

- visina pane trave Jedan od uslova pravilni voene pae je njeno svakodnevno merenje. Zaetak pae treba da je kada je trava visoka 4-5cm. U redovnoj pai trave nesme prelaziti visinu od 15cm. Koja je optimalna visina pane trave postoje razliita miljenja strunjaka. Preporuke se kreu od 7do 15cm. Dok preporuke u Evropskim zemljama najea su izmeu 6 i 9cm. Razlog za to je to trava te visine je jednakovredna koncentratu ako se prerauna na suvu materiju. Na osnovu podatka o visini trave odluujemo se kojim vrsnim redom treba ukljuivati pregone za napasivanje ovaca. Poto ovce mogu pasu travu koja je nia od 4cm treba voditi rauna da se ne pase u ''ivo'', to moe negativno uticati na obnovu trave. Za merenje visine trave treba uvek kotistiti isti aparat, poto variranja u merama meu njma mogu biti znaajna.

- mere za spreavanje pada mlene masti u mleku Ako pravilno priviknemo ovce na poetku pane sezone moe se dogoditi, ako muzemo ovce, da izmeu 8. i 10. dana doe do pada masnoe mleka. Ovo se dogaa zato to mlada trava u buragu produkuje viak propionske kiseline u odnosu na siretnu. Pad masnoe bie vei ako nismo pravilno privikli ovce na pau. Ovaj problem bie manji ako su ovce u dobroj priplodnoj kondiciji. Ukljuivanje u obrok starog sena ili zdrave penine ili jemene slame daje dobre rezultate.

- spreavanje moguih proliva na mladoj pai

Pri prebrzom prlazu sa zimskog obroka na pau moe se dogoditi da ivotinje pojedu preveliku koliinu trave to kod njih moe dovesti do pojave proliva i znaajnog smanjenja apetita a u teim sluajevima i do naduna. Sve ovo moe imati i negativne posledice na bremenitost. U ovakvim sluajevima potrebno je ukljuivanje polovine zimskog obroka pored pae.

- zdravstvena zatita ivotinja na pai Pri celodnevnoj pai u uslovima intenzivnog korinja panjaka kao i u distriktima (mestima) gde postoje endo i ektoparaziti treba posvetiti posebnu panju da ne doe do zaraze ovaca. Na obolenja od raznih glista posebno su osetljiva jagnjad. Starije ivotinje mogu biti prikriveni prenosioci parazita. Zato gde te opasnosti postoje obavezno je tretiranje ivotinja protiv ektoparazita i to 14 dana pre poetka pae a zatim 1-2 puta u prvoj polovini leta odnosno pane sezone kao i uvek kada se pojave jai znaci zaraze.

- zadovoljavanje potreba u makro i mikro elementima Na pai ovce odlino izbalansiraju obrok i zadovolje svoje potrebe po osnovi glavnih metabolikih parametara. U kojoj meri mogu biti zadovoljene potrebe po makro i mikro elementima u najveoj meri zavisi o kiselosti i tipa zemljita i od potovanja tehnologije ubrenja panjaka. Ukoliko se pojave specifini problemi kao to je pojava lizavosti. Nedostatci koji se mogu uoiti na vuni i papcima, ili zaostajanje odreenog broja brla u porastu moe ukazivati na problem nedostatka minerala. U takvim sluajevima traba preventivno intervenisati davanjem ovcama premiksa. To je najpraktinije odraditi, u toku ispae, preko presovane stone soli u koju su ukljueni makro i mikro elementi. U primerima kada dolazi do pojave proliva koji traju dugo vremena dolazi od ispiranja minerala iz organizma ivotinja. To slabi otpornost organizma i stvara preduslove za pojavu drugih bolesti. To se dogaa prvenstveno na panjacima koji se obilato gnoje sa gnojevkom (gnojevka sadri u sebi veliku koliinu kalijuma). Upotreba mineralnih meavina, koje sadre magnezijum i natrijum je praktino obavezno na poetku pane sezone. Mladu pau ovce slabo preivaju i tako stvaraju premalo pljuvake. Zato je vano dodavanje ova dva elementa da bi se podstaklo luenje pljuvake. Planskim ubrenjem i odravanjem primerne kiselosti zemljita, ako izvodimo pod strunom kontrolom, poveavamo prinos panjaka poboljavamo kvalitet trava a istovremeno izbegavamo nedostatke kod ovaca u pogledu bakra, cinka, magnezijuma i molibdena.

- dodatna ishrana ivotinja na pai Pana trava treba da sadri 20-23% sirove celiloze u suvoj materiji. Manji procenat sirove celuloze trava sadri na poetku i na kraju panog perioda. Zato u tom vremenu potrebno je dodavati grubu kabastu hranu odraslim grlima a jagnjadima koncentrat. Koliina dodate hrane zavisi od datih uslova a to je najee od jedne petine obroka. Dodatno hranjenje za vreme pae potrebno je organizovati i u sluajevima da u letnjem periodu ponestane pae zbog sue, oreoptereenosti panjaka ili nepravilnog voenja pae.

6. Organizovanje pae

Uspenost pae u ogromnoj meri zavisi od naina voenja i pridravanja svih potrebnih agrotehnikih mera predvienih za negu i odravanje panjaka. Prirodni prirast trava je razliit tokom panog perioda a prikazan je na grafikonu br.1. Na osnovu intenzivnosti rasta trava postoje razliiti naini voenja pae. Svaki od njih projektovan je na odreene uslove. Jedan od najvanijih elemenata pravilnog voenja pae svakako je iskustvo i prikupljeno znanje ljud koji rade na ovom poslu. Kolika je vanost znanja i iskustva najbolje govore podatci o iskoristivosti travnog pokrivaa. Taj procenat moe da se kree od 50% a kod idealno voene pae moe dostii i 100%. Za pravilno iskoritavanje i voenje pae trebamo sistematski skupiti podatke. Oni se razlikuju za svaki pani rejon.Ud tih podataka najveu vradnost imaju; - prinos travne mase po hektaru izraeno u kilogramima suve materije. - brzina regeneracije travne mase tokom godine. - kojeficijenat iskoriavanja pae. - prosena koliina potrebne trave po grlu dnevno - hranjljiva vrednost pae (laboratorijske vrednosti) - broj hranidbenih dana ovaca po kategorijama (dviske, ovce, sjagnjene ovce, ovce koje se jagnje, ovce u prvoj fazi laktacije, ovce u dgugoj fazi laktacije, priplodni ovnovi, ovce u tovu i jagnjad) sa prosenom tainom grla. - ukupna povrina panjaka. - vrste trava na panjaku Ispau je mogue organizovati na sledee naine;

a - slobodan sistem Karakteristika ovog naina iskoriavanja pamkaka jeste u tome,to ovce tokom cele vegetacije pasu slobodno po celoj povrini panjaka.

Ovaj sistem pae sve vie isezava a karakteristian je za ovarstvo planinskih regiona. U prolee obani sa ovcama iz niih kreu se na vie predele a zadravaju se na ''baijama''. Krajem jeseni stada se sputaju do svojih imanja gde prezimljavaju. Na ovaj nain pane trave se u malom procentu iskoritavaju, najee 50-60%. Ovakav sistem ispae ima za posledicu da ovce uglavnom pasu najkvalitetnije vlataste trave i leguminoze. Manje ukusne trave ostaju nepopaene. Na taj nain se podstie rast i irenje manjekvalitetnih trava.

b - sistem rotacione ispae Sastoji se u tome da se cela pana povrina podeli na vei broj delova odnosno pregona. Ovce se putaju u jedan pregon i na njemu se zadravaju dok ne popasu svu travu, to obino traje 1-3 dana. Posle prvog ovce se premetaju na drugi pregon i tako redom sve dok se u prvom pregonu ne obnovi trava. Na ovaj nain postie se iskoristivost pae od 75 do 85%. Za izraun potrebnog broja pregona koristi se sledea formula;

Broj dana potrebnih za regeneraciju trave Broj pregona = ------------------------------------------------------ + 1 Broj dana zadravanja ovaca na pregonu

Uslov previlno organizovane pau u ovom sistemu je da pregoni budu optimalne veliine. Za izraun potrebne veliine pregona koristi se sledea formula;

Prinos trave u turnusu kg Veliina pregona = ---------------------------------------------------------------------------------- Br. grla x Br. dana zadravanja u pregonu x kg hrane po grlu dnevno

25

50

75 Su

va

mat

erija

(kg

/dan

/ha)

III lV V Vl Vll Vlll lX X Mesec Grafikon br.1. Prirast trave tokom godine

c - sistem kontinuirane pae Sistem kontinuirane pae je novijeg datuma. Zasniva se na biolokoj osobini trave da brzo regenerie (da se obnavlja). Procenat iskoriavanja trava u ovom sistemu treba da bude preko 95%. Pravilnim voenjem ispae u ovom sistemu obezbeuje se uvek mlada paa. Ovaj sistem zahteva dosta ljudskog rada a poeljna je upotreba elektrine ograde koja na jednoj strani panjaka treba da bude pomina Uslov za njeno organizovanje je da prema broju grla imamo dovoljne pane povrine za trei pani period. Cela pana sezona podeli se u tri perioda. Prvi period je period najintenzivnije rasti trava , obino traje od poetka pae do sredine juna (grafikon br.1). Drugi period traje od sredine juna do poetka avgusta i trei period traje od poetka avgusta do kraja pane sezone. Kada ovo pravilno odredimo celu panu povrinu razdelino u tri dela (unutar svakog dela poeljno je napraviti pregrade, uslovno reeno pregone, da se izvri grupisanje ovaca, na one koje doje blizance, jedince i jagnjad). U prvoj treini paannjaka organizujemo pau u prvom panom periodu. Ostale dve treine koriste se za koenje, odnosno spremanje travne senae i sena koje koristimo za zimsku ishranu. U drugom panom periodu organizujemo pau na dve treine panjaka, odnosno na povrini koju smo u prvom periodu kosili. U ovom periodu kosimo treinu koja je u prvom periodu bila paena. U treem periodu pau organizujemo na celom panjaku.

d - sistem iste ispae U ovom sistemu ispae, koji je takoe novijeg datuma, predvia se da se ovce sa jagnjadima napasuju na sejanim travnjacima koji predhodne dve ili vie godina nisu koritani za ispau ovaca. U ovom sistemu sve raspoloive povrine ukljuene su u plodored. Prve godine povrina se koristi za ratarske kulure, druge godine zasejavaju se trave i koriste za proizvodnju senae i sena. Tree godine povrina se ukljuuje u sistem ispae. Na ovaj nain mogue je znaajno smanjiti invandiranost panjaka crevnim i drugim parazitima.

- korienje elektrinog pastira i postavljanje elektrine ograde Za rentabilno poslovanje potrebno voditi rauna o svim trokovima koji nastaju pri organizovanju pae. Postavljanje stalne elektrine ograde u proseku je 3-4 puta jeftinije u odnosu na klasinu izraenu od ice i drveta. Ukratko opisaemo trajnu elektrinu ogradu tipa GALLAGHER.

Postavljanje elektrine ograde poinjemo od ulaznih vrata koja moraju biti obelaeni sa noseim stubovima. Nosei stubovi se postavljaju takoe tamo gde spoljna granica panjaka nije ravna. Izraeni su od tvrdog drveta a postavljaju se na razmako najvie od 50m. Nosei stubovi koji se na uglovima moraju biti poduprti skica br 2. Na sebi nose granine izolatore i veliko optereenje napete ice. Distanni stubovi rade se od lakog drveta i postavljaju se na zategnutu icu izmeu noseih stubova na svakih 10-15m. Na icu su privreni preko izolatora. Rade se po skici br 3. ica za postavljanje ograde mora biti pocinkovana, debljine 2,5mm. U 100kg takve ice ima 1641m. Za postavljanje 100m ovakve ograde potrebno je;

- 2 nosea stuba - 8 distannik stubia ili 6 slibijih noseih stubova - 20-40 obinih izolatora - 8 velikih izolatora

Izolatore uvek postavljati na spoljnu stranu stubova. Ovakva ograda zahteva i odgovarajui elektrini pastir, njegova jaina zavisi od duine ice. Napominjem da je otpor struje u pravilno postavljenoj ogradi veoma mali.

15cm

18cm

5cm

30cm

Elektrina ograda za ovce skica br 1.

Pocinkovana ica debljine 2-2,5mm

izolator

Nosei stub

Distanni stub

- napajanje ovaca na pai Pri ispai ovaca moramo voditi rauna o redovnom napajanju vodom. Moramo znati da dobra voda za ovce je ona voda koja je dobra za ljude. Iako ovce imaju osobinu da relativno dugo (jedan dan) mogu izdrati bez vode to nesmemo ''zloupotrebljavati', jer to moe negativno uticati na proizvodne osobine ovaca.

- izraun prinosa na panjaku Intenzitet (brzina) rasta trava menja se tokom pane sezone. U prolee maj- jun

Dimenzije niseeg stuba

Dimenzije distannog stubia

15 x 12cm

100cm

2,5 x 5cm

95cm

Skica br.3

Skica br.2.

50-70cm

dnevno trava raste 5-8 mm,u juli-avgust 4mm, a od druge polovine avgusta do kraja pane sezone dnevni porast iznosi 1-2mm (Grafikon br.1). Na osnovu ovih podataka proizilazi da vreme regeneracije (obnove) trave za pau traje u periodu maj-jun 14-24 dana, u juli-avgust 25-30 dana i od druge polovine avgusta do kraja pane sezone 30-50 dana. Ukoliko su ovi podatci tani, treba ih proveriti u datim uslovima, moemo izraunati prinos pae za jedan dan. Iz gore navedenog sledi podatak da na 1ha u periodu maj-jun dnevni prirast trave iznosi 55kg suve materije, u periodu juli-avgust 35 kg i u drugoj polovini avgusta do kraja pane sezone najvie do 20 kg. Taan prinos travnjaka najlake moemo izraunati preko koliine proizvdenog sena. Ako je na travnjaku organizovana poa prinos najtanije moemo izraunati ako redovno kontroliemo koliinu popaene trave. Merenje se vri za vreme pae metodom sluajnog uzorka, tako to po dijagonalnoj liniji panjaka pokosimo 8-10 uzoraka panjaka veliine 1m2 i pokoenu koliinu trave izmerimo. Preraunavanjem dobijene veliine sa veliinom panjaka dobijamo prinos trave za odreeni period.

7. Senairanje trave i njen znaaj za odgoj ovaca u zimskom periodu

- tehnoloki postupak pripreme travne senae Travu u sveem stanj nije mogue sauvati za zimski period. Zato je razvijen tehnoloki postupak senairanja trava. Sastoji se u tome da se vri provenjavanje tako da trave dostignu u toku najvie 24 asa procenat suve materije od 35-50%. Prosuivanjem u senanoj masi poveava se procenat ugljenih hidrata to omoguuje neometano konzerviranje. Senaa je proizvod konzerviranja zelenih biljaka koji nastaje kombinacijom suenja i siliranja. U procesu senairanja ne dolazi do previranja i raspadanja belanevina, tako da senaa po svojoj hranljivoj i biolokoj vrednosti se pribliava kvalitetu zelene mase. Senairanjem smanjuje se procenat svih vidova gubitaka u odnosu na spremanje sena, naroito najkvalitetnijih delova biljke kao to je list i cvet. Procenat gubitaka retko kada prelaz 5%. Napomenimo da ti gubitci kod sena proseno iznose 20 pa i vie procenata. Proces senairanja je potpuno mehanizovan ime se znatno smanjuje utroak ljudskog rada a poveava produktivnost. Za spremanje senae potrebna je samo jedna treina vremana u odnosu za spremalje sena. Korinjem dobropripremljene senae nema ostataka hrane, kao kod sena, ona se u potpunosti konzumira. Senairanjem doprinosi se brzoj obnovi travne mase jer se travnjak brzo oslobaa pokoene mase. Tehnika spremanja senae je sledea;

- Koenje trave vri se fazi vlatenja. To je momenat kada trava ima najbolji odnos hranljivih materija i veliku sposobnost regeneracije (obnove).

- Pokoena zelena masa ostaje u odkosu da se provene. Provenjavanje treba da traje toliko dugo (obino 24 asa) tako da izgubi u masi polovinu svoje teine, uz jedno prevrtanje, koje se vri grabuljama.

- Skupljanje zelene mase vri se silokombajnima koji imaju pikap ureaj za nisku kulturu. Na osnovu iskustva brojnih farmera najbolje vreme za ovaj posao je kasno popodne, vee i nou. Rad silokombajna treba podesiti tako da travnu masu ree na duinu od 10-12mm. Znaajno je napomenuti da travnu masu sa otkosa je mogue

sakupljati s samoutovarnim prikolicama koje imaju neeve, samo je izuzimanje ovakve senae dosta oteano.

- Silokombajnima usitnjenu masu utovaramo u traktorske prikolice i vozimu u silos. Za nae uslove najprimerniji su tren silosi. U silosu doveena masa se dobro ugazi sa traktorima tokaima.

- Punjenje silosa treba izvriti u to je mogue kraem roku, za jedan do dva dana. Po zavretku punjenja silosa potrebno je silos primerno zatvoriti. To se radi sa plastinim folijama koje moraju biti dobro opteene tako da se sprei bilo kakav dostup vazduha do senae. Po zavretku siliranja rauna se da proces fermentacije (zrenja) traje oko 42 dana. Posle tog vremena silos se moe otvoriti.

- teina travne senae Teina travne silae zavisi od % suve materije, duine rezanja i gaenja travne mase. Prosena teina travne senae u dobro ugaenim silosima prikazana je u tabeli br 4.

Tabeela br 4. Suv materija u % Teina 1 m2 travne

senae u kg Suva materija u 1m2 travne senae u kg

30 600 180 35 500 180 40 450 180 45 400 180

- petrebe po silanom prostoru Na osnovu operativnih obroka prvo izraunamo koliinu potrebne senae za zimski i prelazno obrok. Kao pomo za zaj izraun navodim tabelu br 5. Na osnovu podataka iz tabela broj 2 i 3, broja ovaca i broja dana ishrane za koje pravimo senau moemo izraunati kapacitet silosa i ukupne potrebe ovarskog imanja po senai. U 1kg senae sa 40% SM (suve materije) ima 0,4 kg suve materije.

- koje uslove treba da zadovoljava silos za senau Osnovni uslov koji treba skladite za senau da ispuni je da sprei kontakt senae i spoljnjeg vazduha. Zato zidovi silosa moraju biti nepropustni za vazduh.

Tabela br 5. Promene u dnevnom konzumiranju suve materije tokom laktacije i bremenitosti ovaca (Owen,1976) Priblian Promene u konzumiranju SM, u kg

Uz prihranjivanje ovca doji Bez prihranjivanja ovca doji Broj dana Pred jagnjenje

Blizance jedince blizance jedince 63 1,0 1,0 1,1 1,1 49 1,0 1,1 1,2 1,1 35 1,3 1,3 1,1 1,0 21 1,5 1,3 1,0 0,9 7 1,3 1,3 1,1 1,1 Priblian broj dana

Posle jagnjenja 10 1,5 1,6 1,5 1,2 30 1,7 1,6 1,4 1,2 45 1,9 1,6 1,3 1,3

Takoe silosi moraju biti postavljeni na oceditim mestima da do njih ne prodre meteorna ili podzemna voda. Isto tako sa silosa treba da nesmetano otiu meteorne vode i eventualni sokovi ako se pojave prilikom siliranja. Silos mora biti dovoljne irine da omoguu gaenje senane mase traktorima. Veliina silosa mora biti usklaena sa veliinom imanja i koliinom dnevne potronje senae.

senairanje na njivi bez ureenog silosa Ulaganja u izgradnju tren silosa (kao najeftinije varijante) su znaajna. Imajui u vidu da se uloena sredstva nemogu za par godina isplatiti to znaajno optereuje dohodak uzgajivaa ovaca. U svetu su razvijene tehnike senairanja trave bez upotrebe silosa, na zemlji uz upotrebu plastinih folija Posupku siliranja predhodi priprema mesta za siliranje koje se nalazi na kraju njive ili u blizini ovarnika. Ledinu paljivo oistimo od prvog sloja humusa a teren dobro izravnamo kako nebi otetio foliju koju postavljamo na zemlju. Na foliju nanosimo prosuenu travnu masu i dobro je sabijemo (ugazimo) traktorem. Preko ugaene mase postavimo drugu foliju koju dobro optrimo starim gumama ili zelenom travnom masom. Ovde je vano napomenuti da folije moraju odraditi svoju ulogu a to je spreavanje prodora vazduha u siliranu masu. Eliminisanje vazduha iz ovakvih silosa moemo obaviti pomou cisterni (koje slue za usisavanje vode). Taj postupak prikazan je na skici br 1. Na skici br 2. prikazan je detalj kako treba spojiti foliju koja se nalazi na zemlji i foliju kojom je pokriven silos.

folija

drenana cev 50mm ventil

cisterna

Skica br. 4.

- kakav je prinos trave za senairanje Potrebna povrina mase za spremanje senae svakako zavisi od koliine zelene mese na travnjaku. Preporuke, zbog ekonominosti, su da se trava kosi kada na 1ha ima 15-20 t zelene mase. Meutim kod kasnog koenja prinos zelene mase je vei ali takva trava ne obezbeuje dobru masu za kvalitetnu senau. Orjentacione povrine za punjenje 100m3 silosa (-10%za prazan prostor u silosu) prikazane su u babeli br.6

Tabela br.6. Vreme koenja Povrina u hektarima Travnjak,rano koen, prvi otkos 5,5 Travnjak, kasno koen, prvi otkos 4,0 Travnjak, na vreme koen, drugi-trei ili etvrti otkos 6,0-9,0 Detelinskotravne meavine (prosek) za svaki otkos 4,5 Silani kukuruz 1,5

- kvalitet trave za senairanje Mlada trava u vreme zaetka vlatenja i vlatenja sadri optimalni procenat belanevina i energije. Od takve trave pravi se veoma dobra senaa koju ovce rado jedu, a po biolokoj vrednosti veoma je bliska sveim travama. U vreme kada trave prelaze u fazu cvetanja i kasnije naglo gube u kvalitetu to se ogleda u njihovij svarljivosti, opadanju procenta belanevina i iskoristive energije. Od trava najlake se senairaju ljuljevi i maji rep a najtee vrlo mlade trave koje su bogato ubrene sa azotnim ubrivima.

- meane senae

cev

cev

gornja folija kup

donja folija

ematski prikaz spajanja folija

Skica br. 5.

Uvela trava u jesen i silani kukuruz odlino se meaju i pravi silaa dobrog kvaliteta. Takva meavina ima dobar odnos belanevina i energije, jedini uslov koji treba da ispuni a to je da ima preko 30% suve materije.

- uvelost travne mase Prosuivanjem trava postiemo da senairanje usmerimo u eljenom pravcu. Da hranljive materije dobro sauvamo i da je ivotinje dobro jedu. Najbolji stepen uvelosti je kada suva materija dostigne procenat od 40%. Sa manje od 40% suve materije netreba senairati u sledeim sluajevima;

- ako na travnjaku preovladavaju deteline ili trave koje se tee siliraju - ako je trava veoma mada i ubrena sa velikom koliinom azota - ako se siliranje ne odvija pravilno (loe gaenje, sporo punjenje i slabo

pokrivanje). U sledeim primerima treba travu silirati sa 33-40%; - ako je kiovito i nestabilno vreme. - ako je trava u vreme siliranja dosta stara a posebno ako siliranje ne radimo sa silo kombajnom - ako se silos sporo prazni - ako je opasnost da u silau prodre vazduh - ako sa senaom u zimskom periodu daje ovcama i velika koliina sena

- punjenje pokrivanje i pranjenje silosa Sa brzim punjenjem, dobrim rezanjem i dobrim zatvaranjem obezbeujemo kvalitetnu senau. Ako smo uspeli da uradimo kvalitetnu senau nemora da znai da e takva senaa doi i u jasle pred ovce. Naime otvaranjem silosa vazduh prodire u senau i nastaje oksidacija koja prouzrokuje da senaa gubi u kvalitetu. Puno panje moramo posvetiti nainu pranjenju silosa. Ako je nepravilna pranjenje dolazi do zagrevanja a zatim i do buanja i na kraju senaa postaje neupotrebljiva. Najmanje propadanje senae nastaje ako se pranjenje vri rezanjem (ne upanjem) i to samo onih koliina koje e istog dana biti utroene.

- greke u siliranju i kvarenje senae Mlena kiselina koja nastaje iz eera, uva senau, da se ne kvari. Ako masa koju siliramo ima previe belanevina, minerala i vode nastaje raspadanje belanevina, stavra se buterna kiselina i senaa propada. Ako neku od tehnolokih operacija nepravilno izvedemo stvaramo dobre uslove za razvoj bakterija, plesni, kvasaca, bui i najraznovrsnijih procesa truljenja Tokom senairanja vano je da to manje u silos unosimo neistoa preko guma traktora i prikolica koji dolaze na silos. Prilikom prevrtanja trave treba voditi rauna da grabuljama ne dohvatamo zemlju ime moemo unositi zemlju u silanu masu. Korienjem inokulanata za senairanje u velikoj meri moemo ublaiti nedosledno izvoenje tehnolokih operacija.

- zatita pri senairanju

Imajui u vidu da se pri koenje, prevrtanju, seckanju, prevoz istovaru i gaenju travne mase upotrebljavaju maine i traktorski prikljuci koji mogu naneti ozbiljne povrede izvoaima radova obavezno je pri rukovanju svih maina drati se upustava o zatiti na radu koje daju proizvoai.

Autor; Dipl. Ing. Slobodan Jovii PKB Beograd