Vodič Za Samovrednovanje u Predškolskim Ustanovama

5/22/2018 Vodi Za Samovrednovanje u Pred kolskim Ustanovama

VODIZA SAMOVREDNOVANJE

U PREDKOLSKIM USTANOVAMA

Autori

Maureen Bennett,Department of Education, Education and Training Inspectorate

Imelda MadiganHighScope Irl. Ins./Early-Years Organisation for Young Children

Lidija Radulovi,Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

Lidija MikeljinFilozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

RecenzentiDoc. dr Vesna Srdi

Biljana Kojovi

Za izdavaaMinistarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

tampaDigital Art, Beograd

ISBN 978-86-7452-045-1

Beograd, 2013.

Projekat fnansiraEvropska unija

Unapreivanje predkolskog vaspitanjai obrazovanja u Srbiji

,

Projekat implementiraSOFRECO


Zahvalnost

Zahvaljujemo se direktorima, vaspitaima i strunim saradnicima pred-kolskih ustanova iz Poarevca, Aranelovca, Petrovca na Mlavi, Beoina,Rume, Malog Zvornika, apca, Uica, Tutina, Leskovca, Surdulice, Kruevca,Ranja, Bele Palanke i Gadinog Hana koji su spremnou da iznose svojaiskustva, uestvuju u diskusijama, navode primere, prilau instrumente kojekoriste u radu kao i dajui direktne sugestije o tome ta je potrebno da sadriVodi za samovrednovanje i svojim nesebinim zalaganjem doprineli da ovajvodi bude izraen.

Takoe, elimo da izrazimo zahvalnost Grupi za predkolsko vaspitanjei obrazovanje kao i prosvetnim savetnicima kolskih uprava Novi Sad,Poarevac, Kragujevac, Kruevac, Leskovac, abac, Uice i Ni Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolokog razvoja na podrci.

Zahvaljujemo se i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

na podrci i direktnom ukljuivanju i radu na unapreivanju Vodia zasamovrednovanje.


VODIZA SAMOVREDNOVANJE

U PREDKOLSKIM USTANOVAMA

Biti spreman za samovrednovanje uvek znai biti spreman za uenje.

U sredini u kojoj kultura samovrednovanja nije jo uvek uobiajena odlika

institucije, niti svakodnevnog rada vaspitaa, to znai biti spreman za uenje

o svojoj praksi i biti spreman za uenje o samoevaluaciji.

Imajte u vidu da samovrednovanje ne moe da se naui dok ne ponete da ga

praktikujete.


4

UVOD

Zato smo izradili ovaj vodi i ta on sadri

Razlozi za razvijanje ovog vodia nalaze se u saznanjima o znaaju ranog razvoja i kvalitetnog

predkolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i u shvatanju da je dobro predkolsko vaspitanjei obrazovanje ono koje se stalno razvija, menja, unapreuje. Preispitivanje i razvijanje

prakse predkolskog vaspitanja i obrazovanja utemeljeno je i u Zakonu o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja, Zakonu o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, Standardimakvaliteta rada predkolskih ustanova i Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada ustanova.

Praktiari u vrtiima (medicinske sestre-vaspitai, vaspitai, struni saradnici) su kljuni akteripredkolskog vaspitanja i obrazovanja i potencijalni nosioci promene. Iako druge socijalnei materijalne okolnosti mogu da stvore tekoe i prepreke u razvoju kvaliteta predkolskog

vaspitanja i obrazovanja, ipak e aktivnosti praktiara u velikoj meri odrediti ta e biti praksapredkolskog vaspitanja i obrazovanja i da li e se ta praksa menjati i razvijati. Samovrednovanjeje proces koji moe da pomogne praktiarima da, polazei od razumevanja aktuelne prakse,donose odluke kojima e menjati okolnosti i razvijati praksu predkolskog vaspitanja iobrazovanja.

Samovrednovanje ukljuuje i zahteva kritiki pristup prema praksi i otvorenost za preispitivanjei promenu.To je ono to je zajedniko svakom znaajnom samovrednovanju. Dakle, vodi zasamovrednovanje ne moe da sadri listu recepata koji odgovaraju svemu i svima na isti nain.

Umesto toga, nadamo se da e ovaj vodi: pomoi vaspitaima, strunim saradnicima i rukovodiocima da razumeju sutinusamovrednovanja i njegove uloge u razvoju prakse

ponuditi neke procedure, procese i resurse koji mogu da im pomognu u procesusamovrednovanja, ali i da ih podstaknu da dalje razvijaju svoju praksu.

podstai ih da preispituju uobiajene naine rada i rutine, nain na koji razumejudecu i njihove potrebe, kontekst u kome deluju, svoju ulogu u vrtiu..., ali i svojureenost da samoevaluiraju i menjaju praksu

pomoi zaposlenima da prihvate samovrednovanje i da kroz njega sagledaju,

razumeju i razvijaju praksu.U ovom smislu, samovrednovanje nije procena toga da li je rad vaspitaa (ili strunog saradnika,ili direktora) dobar ili lo ocenjivanjem kako njegov rad korespondira nekim kriterijumimavrednovanja koji su prethodno denisani bez obzira na kontekst. Kriterijum procene pre bimogao da bude koliko praktiar istrauje, sve bolje razume, razvija svoje delovanje u kontekstui doprinosi promeni vrtia. Slino, znaajna odlika dobrog vrtia je da u njemu postojispremnost da se razvija/menja kroz proces samoevaluacije i samovrednovanja i da se angaujena obezbeivanju okolnosti za samoevaluaciju i razvoj.

Iz ega se sastoji Vodi?

Kako je oslonac za preispitivanje prakse razumevanje predkolskog vaspitanja dece,programa, uloge vaspitaa, u prvom deluvodia se polazi od osnovnih postavki o kvalitetnom


5

predkolskom vaspitanju i obrazovanju.

U drugom deludokumenta objanjen je koncept samovrednovanja i njegova svrha, a zatim je utreem deludetaljno opisan proces samovrednovanja, zajedno sa predlozima za neke konkretnekorake i aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi sprovoenja procesa samovrednovanja.

Uetvrtom delu, se nalazi jedan razraen primer procesa samovrednovanja.

U prilozimase nalaze materijali koji, verujemo, mogu da pomognu u praktinom radu: praktini primeri koji ilustruju odlike samovrednovanja,

primeri godinjeg plana samovrednovanja, akcionih planova i izvetaja osamovrednovanju,

znaajan broj instrumenata koji mogu da se koriste u procesu samovrednovanja,delovi iz dokumenata,

kao i tekst Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova u Srbiji.

Nadamo se da e posebno trei i etvrti deo sa prilozima pomoi u procesu samoevaluacijeu sredinama gde ona jo nije tipina i razvijena odlika kulture. Ideja autora je da, priloeniinstrumenti, budu polazna osnova za razmatranje i primenu, kao i za njihovo prilagoavanje ikreiranje novih u procesu samovrednovanja.

Vodi sadri nekoliko vrsta tekstova, oznaenih razliitim bojama. Pored objanjenja odreenihtema i pitanja u vezi sa samovrednovanjem u glavnom tekstu, u uokvirenom delu teksta senalaze kljune ideje i sumiranja, kao i primeri iz prakse. Pitanja za razmiljanje i diskusiju

navedeni u posebnim mogu se koristiti kako za individualna razmatranja, a posebno su pogodnakao podsticaj za razvijanje diskusije u okviru malih grupa. Razmiljanje i rasprava o ovim

pitanjima i uporeivanje ideja i iskustava razliitih aktera u okviru predkolskog vaspitanjai obrazovanja moe da dovede do toga da praktiari bolje razumeju svoje delanje u okvirukonteksta i da razvijaju i stvaraju nove ideje za dalje aktivnosti.

Opisana struktura vodia omoguava da se on koristi na razliite naine: da se ita u celini,radi razumevanja samoevaluacije kao celovitog procesa i znaenja tog procesa za rad vrtia irad svakog od vaspitaa, da se zadrava na nekim njegovim poglavljima, koja u tom momentu

itaoc smatra relevantnim, da se pregledaju uokvireni delovi kao podsetnik, ili da se koristikao prirunik za razne konkretne aktivnosti koje vode samoevaluaciji (pitanja za reeksiju,instrumenti...). Nadamo se da ete pronai nain koji Vama najvie odgovara.

Kako je razvijen ovaj vodi

Vodi je razvijen u okviru IMPRES1 projekta, u okviru kojeg je prepoznata vanostsamovrednovanja za proces unapreenja predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji. Vodi

je razraen kroz:

1. analizu znaenja relevantnog naunog znanja (iz oblasti predkolskog vaspitanja iobrazovanja, vrednovanja i samovrednovanja, i vaspitake profesije) i nekih evropskihiskustava u samoevaluaciji

1 IMPRES Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji, projekat finansira EU


6

2. analiza potreba praktiara (konsultativni razgovori sa predstavnicima prosvetne politike,radionice sa praktiarima - izrada prve radne verzije Vodia),

3. proces konsultacija sa praktiarima (od septembra do decembra 2011. dorada prve radneverzije Vodia na osnovu iskustava praktiara),

4. pilotiranje/primena Vodia u 15 predkolskih ustanova - praenje i analiza iskustvapraktiara, (od novembra 2012 do marta 2013. godine izrada konane verzije Vodia).

Osnovna svrha navedenih aktivnosti bila je graenje zajednikih znaenja pojma samoevaluacije,razumevanje ta je potrebno praktiarima u Srbiji da bi samoevaluirali, kao i pribavljanje

predloga praktiara za izradu vodia za samovrednovanje. U procesu razrade ovog vodia supored analize miljenja, iskustava i sugestija praktiara, uzeta u obzir i miljenja i predlozidrugih zainteresovanih strana (roditelja, Ministarstva prosvete i nauke, predstavnika lokalnesamouprave i predstavnika NVO).

Na ovaj nain, prikupljeni su primeri razliitih aktivnosti samovrednovanja u naoj praksi, koji

su u prilagoenoj formi izloeni u ovom vodiu.

Zakljuci proistekli iz sprovedenih aktivnosti su nas uputili da je potrebno:a) pokuati da se razvije jasniji koncept unapreivanja kvaliteta predkolskog vaspitanja iobrazovanja,

b) razviti jasnije razumevanje svrhe samovrednovanja i

c) razviti jasnije razumevanje procesa samovrednovanja.

Postoji opasnost da praktiari samovrednovanje doive kao neto to je samo sebi cilj (sredstvo

za zadovoljavanje zahteva spoljanje evaluacije), a ne kao trajan proces u cilju postizanja boljegkvaliteta rada i poboljanja uslova za ivljenje, razvoj i uenje dece. Vodi za samovrednovanjeje jedan od delova mree sistema unapreivanja kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanjai sa Standardima kvaliteta rada predkolskih ustanova ini celinu.

* * *

IMPRES projekat, koji je inspirisao izradu ovog vodia, je takoe dokaz shvatanja potrebeza procenom postojeeg vaspitno-obrazovnog rada u predkolskim ustanovama u ciljusagledavanja koliko on odgovara potrebama dece i kako bi se sprovela neophodna unapreenja.Samovrednovanje koje je sistematino i zasnovano na shvatanju kvaliteta koje proistieiz primera realne prakse, nije proces dostizanja idealnog stanja, ve proces svrsishodnog ismislenog unapreivanja prakse.

Unapreivanje sadri razumevanje i promenu postojee prakse i nas samih koji smo akteri teprakse.

Promena je putovanje i mi uimo kroz zajedniko delovanje sa kolegama. Uestvovanjepraktiara u ovom procesu je ve stimulisalo struno promiljanje i reeksiju. Putovanje je

zapoeto.


7

SADRAJ

UVOD 4

PRVI DEO: SVRHA I VREDNOST PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA 9

1.1. ta je predkolsko vaspitanje i obrazovanje i zato je vano 10

1.2. Kljune vrednosti i naela 10

DRUGI DEO: TA JE SAMOVREDNOVANJE I ZATO JE VANO 14

2.1. Svrha samovrednovanja 15

2.2. Samovrednovanje: ta ovaj proces obuhvata 18

2.3. Samovrednovanje: ciklian proces praenja, analiziranja i razvijanja 21

2.4. Proces kroz vie detalja: posmatranje ire slike 22

TREI DEO: KAKO SE SPROVODI SAMOVREDNOVANJE 24

3.1. Stvaranje odgovarajue klime 25

3.2. Poetak sa krajem u vidu: biranje fokusa 29

3.3. Uspostavljanje kriterijuma 32

3.4. Razrada pristupa i razvijanje tehnika i instrumenata koje emo koristiti 35

3.5. Vrednost kritikog prijatelja 37

3.6. Skupljanje podataka 39

3.7. Kako koristimo podatke? 41

ETVRTI DEO: KAKO PROCES MOE DA SE ODVIJA ILUSTRACIJA 42

4.1. Pregled i vrednovanje kvaliteta dejeg uenja 42

4.2. Koji elementi najvie utiu na deije uenje? 44

4.3. Proces poinje od postojee prakse: planiranje koje vre vaspitai 45

4.4. Voenje dokumentacije o podacima /Dokumentovanje procesa 47

4.5. Vrednovanje odgovora dece kroz korienje upitnika 48

4.6. Vrednovanje odgovora dece kroz praenje i posmatranje 48

4.7. Sklapanje svih delova u celinu 50

PETI DEO: PRILOZI 51

Prilog broj 1.: Primeri ciklusa samovrednovanja 51

Ciklus vrednovanja u okviru rada vaspitaa: 51

Ciklus vrednovanja u okviru rada jednog strunog saradnika: 51

Ciklus vrednovanja u okviru rada predkolske ustanove/ vrtia: 52


8

Prilog broj 2.: Razliite vrednosti u okviru vrednovanja iste oblasti rada - primer 53

Prilog broj 3.: Dokumenti okvira kvaliteta 54

STANDARDI KVALITETA RADA PREDKOLSKIH USTANOVA Srbija 2012. 54

SAMOVREDNOVANJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA U RANOM UZRASTU,

kotska 2007. 61Prilog broj 4.: Godinji plan samovrednovanja 62

Prilog broj 5.: Protokoli za posmatranje aktivnosti u vrtiu 63

Smernice za posmatranje dece u grupi 63

Anegdotsk belek 64

Protokol br.1 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu 65

Protokol br.2 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu : 66Realizacija vaspitno-obrazovnog procesa 66

Protokol br. 3 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu : 67Model est ogledala za grupu 67

Protokol br. 4 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu: 68

Praenje drutvenih relacija 68

Protokol br. 5: Posmatranje i vrednovanje fizikog, socijalnog i programskog aspekta

sredine za uenje 71

Protokol br. 6: Posmatranje dece u centrima 74

Protokol br.7: Praenje interesovanja dece u odreenim centrima interesovanja 75

Protokol br.8: 78

Prilog 6. Akcioni plan 79

Prilog 7. Akcioni plan Vrue stolice 83

Prilog broj 8: Radni materijal za diskusiju o jednom sprovedenom vrednovanju 84

Prilog broj 9: Izvetaj o samovrednovanju 88

LITERATURA: 95


9

PRVI DEO: SVRHA I VREDNOST PREDKOLSKOGVASPITANJA I OBRAZOVANJA

Deteje stvoreno od stotinu stvari.Dete imeStotinu jezika

Stotinu rukuStotinu misliStotinu n aina promiljanja-Igranja, prianja.Stotinu-uvek stotinu

Naina sluanja, uenja, voljenjaStotinu radovanjazbog pesme i razumevanjaStotinu svetova

za otkrivanjeStotinu svetovaza izmiljanjeStotinu svetovaza sanjanjeDete imaStotinu jezika(i jo stotinu stotinu stotinu plus)Ali im kradu devedeset devet.

kola i kulturaOdvajaju glavu od tela.Oni detetu govore;Da misli bez rukuDa radi bez glave

Da slua i ne priaDa razume bez radostiDa voli i da se diviSamo za Uskrs i BoiOni detetu govoreDa otkrije svet koji je ve tuI od stotinuOni ukradu devedeset devet.Oni govore detetu:

Da su rad i igraStvarnost i fantazija

Nauka i mataNebo i zemljaJava i sanstvarikoje ne idu zajednoI tako kau detetu

Da stotinu ne postojiAl dete im odgovara:NEMA ANSE - stotinu postoji.

Loris Malaguzi

Osniva Reo pedagogije


10

1.1. ta je predkolsko vaspitanje i obrazovanje i zato je vano

Svuda u svetu se rano detinjstvo obino smatra posebnom fazom vaspitanja i obrazovanja zadecu do est godina starosti.

U ovom uzrastu deca su aktivna i eljna (sa)znanja. Ona imaju potrebu da razumeju sebe i

svet koji ih okruuje. Ona su prirodno radoznala i vole da istrauju, otkrivaju i budu kreativna.Deca oseaju uenje i divljenje i uivaju u priama, rimama i muzici, kao i u zikom aspektuigre i zikom osamostaljivanju. Deca tada razvijaju samopouzdanje, samopotovanje isamokontrolu i uivaju u igri koja zahteva saraivanje sa ostalima u grupi (sa drugom decom iodraslima) kao i u samostalnoj igri.

Dobro predkolsko vaspitanje i obrazovanje dece ranog uzrasta moe i treba da neguje ovakavrazvoj. Ovo su godine kada se postavljaju temelji uenja i tokom kojih deca razvijaju dobredispozicije za uenje. Deca tada razvijaju vetine kao to je posmatranje, donoenje odluka,reavanje problema i naravno komuniciranje. Mesto gde se odvija predkolsko vaspitanje i

obrazovanje treba da bude prijatno, u kome deca uivaju u prilikama za uenje i oseaju sebezbedno da istrauju i rade nove stvari uz podrku odraslih koje poznaju i uz koje se oseajusigurno.

Veliki broj dokaza iz razliitih istraivanja ide u prilog argumentu da je dobro rano vaspitanje iobrazovanje znaajno za razvoj dece. Nedavnim longitudalnim istraivanjem u okviru projektasprovedenog u Velikoj Britaniji pod nazivom Delotvorno pruanje predkolskog vaspitanja iobrazovanja (Silva et al, 2003.) dolo se do zakljuka da:

predkolsko iskustvo, kao nijedno drugo, poboljava razvoj deteta;

je kvalitet uopteno bio vii u ustanovama koje su integrisale negu sa vaspitanjem iobrazovanjem (celovit sistem vaspitanja i obrazovanja dece);

deca iz osetljivih grupa imaju velike koristi od kvalitetnog predkolskog vaspitanja iobrazovanja posebno kada su u grupi deca razliitog kulturnog i drutvenog naslea;

predkolsko vaspitanje i obrazovanje visokog kvaliteta doprinosi boljem intelektualnomi socijalnom razvoju dece;

u sredinama gde zaposleni imaju vie kvalikacije, deca vie napreduju i

u sredinama gde se obrazovni i socijalni razvoj posmatraju kao komplementarni i

jednako vani, deca bolje napreduju u svim aspektima razvoja.Postoje znaajne razlike izmeu uticaja razliitih predkolskih sredina. Treba istai da dobit od

predkolskog vaspitanja za dete zavisi od prilika u konkretnom vrtiu.

1.2. Kljune vrednosti i naela

Holistiki/celovit pristup

Holistiki/celovit pristup vaspitanju i obrazovanju dece polazi od shvatanja da je detejedinstveno i celovito bie. Iako u nekim programima postoje podele na est irokih oblastikoje su zatim odvojeno opisane (socijalna i emocionalna; kulturna, estetska i stvaralaka;zika sredina i jezik, pismenost i stvaranje numerikih konstrukcija), u dobroj praksi one


11

su integrisane na nain koji obezbeuje da dete konstruie znanje kroz iskustvo na dosledan,smislen i celovit nain.

Orijentacija na dete

U svakoj oblasti obrazovanja onaj koji ui treba da bude u centru. Kako bi dete sticalo vana

iskustva u ranom uzrastu, njegova individualnost, iskustvo, snage, prava i potrebe moraju dabudu u centru panje. To znai razumevanje detinjstva/deteta i njegovih ili njenih interesovanja izatim pruanje odgovarajuih iskustva kroz odnose koji pruaju podrku, bezbednu sredinu kojau isto vreme p(r)obuuje radoznalost i nudi stimulativne aktivnosti. Kada vaspita ima sve ovona umu u pripremama za vaspitanje i obrazovanje dece doi e do procesa uenja.

U publikaciji kotske vlade Insajt 28, Obrazovanje u ranom uzrastu: perspektive dobijenepregledom meunarodne literature dr Kristina Stiven (Stephen, 2006) komentarie da se uosnovi svih programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Evropi i Severnoj Americi irazliitih pedagokih pristupa predkolskom vaspitanju i obrazovanju nalaze neke zajednike

vrednosti i naela: ravnotea izmeu uenja koje inicira samo dete i vodjenja vaspitaa;

prilike za decu da naprave smislene izbore u okviru ponuenih aktivnosti;

prilike za istraivanje kroz aktivno uee;

smena aktivnosti u malim grupama, celoj grupi i individualnih aktivnosti;

igra kao primarni (ali ne i jedini) nain uenja;

odrasli koji pokazuju, pitaju, oblikuju, predlau alternative i podstiu preispitivanje;

sistematsko posmatranje uenja i ponaanja dece;

aktivno ili iskustveno uenje; uvaavanje sposobnosti dece da da rukovode sopstvenim procesom uenja i

responsivni odnosi izmeu dece i odraslih kao sutinska vrednost za uenje.

Dinaminost i razvojnost

Predkolski vaspitno-obrazovni program (koji moe biti u formi detaljno razraenog programa,osnova programa ili smernica), sa svojim shvatanjima deteta i detinjstva, kao i vaspitanja iobrazovanja dece ranog uzrasta, prua neophodnu podrku vaspitno-obrazovnom radu.Smetanjem programa u realni kontekst i polazei od konkretne dece, uz pomo samoevaluacijei evaluacije obezbeujemo dinaminost i razvojnost vaspitno obrazovnog procesa.

Kroz kontinuirano praenje, posmatranje i vrednovanje uenja i ponaanja dece, vaspitaiprepoznaju deije iskustvo, potrebe i interesovanja, i koriste ih kao polazita za uenje, kakobi osigurali da poduavanje bude zasnovano na kapacitetima koje deca pokazuju. Paljivo isistematsko praenje, posmatranje i vrednovanje celokupnog procesa uenja i poduavanjatakoe omoguava davanje odgovarajue podrke deci, tako da vaspitno-obrazovni rad kolikogod esto je to mogue, podstie svako dete da nae nove izazove.

U procesu vrednovanja i samovrednovanja vaspitai preispituju i kritiki se odnose premasopstvenoj praksi kako bi bili sigurni da je ono to planiraju i pruaju odgovarajue za konkretnudecu u datom kontekstu. Na ovaj nain vrti se razvija kao otvoreni sistem


12

1. Najbolji nain da pripremite decu za odrasli ivot je da im date ono to im je potrebnodok su deca.

2. Deca su celoviti ljudi koji imaju oseanja, ideje i relacije sa drugima, i kojima jepotrebno da budu ziki, mentalno, moralno i duhovno zdrava.

3. Predmeti kao to su matematika i umetnost ne mogu da budu odvojeni; deca ue naintegrisan nain a ne u okviru nih i urednih pregrada.

4. Deca najbolje ue kada im je data adekvatna odgovornost, dozvoljeno da gree, praveizbore i donose odluke, i kada su potovana kao bia koja mogu samostalno da ue.

5. Istaknuta je vanost samodiscipline. Ovo je zaista jedina vrsta discipline koju vrediposedovati. Sistem nagrade je vrlo kratkoroan i ne funkcionie na duge staze. Deci jepotrebno da se njihov trud ceni.

6. Postoji vreme kada su deca posebno u mogunosti da ue odreene stvari.

7. ta deca rade (pre nego ono to ne mogu da urade) je polazite vaspitanja i obrazovanjadeteta.

8. Mata, kreativnost, i razne vrste simbolikog ponaanja (itanje, pisanje, crtanje,plesanje, muzika, brojevi, igranje uloga i prianje) se razvijaju kada su uslovi za njihovonastajanje povoljni.

9. Relacije sa drugim ljudima (i odraslima i decom) su od centralne vanosti u ivotudeteta.

10. Kvalitetno vaspitanje i obrazovanje proistie iz tri stvari: deteta, konteksta u okvirukog se odvija uenje kao i znanja i razumevanja koje dete razvija i ui.

Tina Brus, Uenje kroz igru u ranom uzrastu (Bruce,2001)

DOSTUPNOST: jednako pravo i dostupnost svih oblika predkolskog vaspitanja iobrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike,religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ilizdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama,u skladu sa zakonom.

DEMOKRATINOST: uvaavanje potreba i prava dece i porodice, ukljuujui pravo nauvaavanje miljenja, aktivno uee, odluivanje i preuzimanje odgovornosti;

OTVORENOST: graenje odnosa sa porodicom, drugim delovima u sistemu obrazovanja(kola), zajednicom (institucijama kulture, zdravstva, socijalne zatite), lokalnom samou-

pravom i irom drutvenom zajednicom;

AUTENTINOST: celovit pristup detetu, uvaavanje razvojnih specinosti predkolskoguzrasta, razliitosti i posebnosti, negovanje igre kao autentinog naina izraavanja iuenja predkolskog deteta, oslanjanje na kulturne specinosti;RAZVOJNOST: razvijanje razliitih oblika i programa u okviru predkolske delatnostiu skladu sa potrebama dece i porodice i mogunostima lokalne zajednice, kontinuirano

unapreivanje kroz vrednovanje i samovrednovanje, otvorenost za pedagoke inovacije.

Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju (Slubeni glasnik, broj 18/10.)


13

PITANJA ZA RAZMILJANJE I DISKUSIJU

Preispitajte naela i principe koji su napred navedeni. Izaberite jedan ili drugi skup

naela i razmotrite do koje mere su primenljivi u vaoj praksi?

ta biste mogli da vrednujete rukovodei se njima? Zato?


14

DRUGI DEO: TA JE SAMOVREDNOVANJE I ZATO JEVANO

Vrednovanje kola i obrazovnih ustanova nije neto novo. Na meunarodnom planu, vrednovanjeje fokusirano na odgovornost i delotvornost obrazovnih sistema u odnosu na izmerene ishode

i povraaje javnih investicija. Meutim, vrednovanje se sve vie promovie kao mehanizamza razvijanje odgovornosti i unapreivanje prakse. Sve vie se uvaavaju organizacije kojepreuzimaju odgovornost za unapreivanje sopstvene prakse i kvaliteta pruanja usluga. Uaktuelanom sistemu vrednovanja, kolama i predkolskim ustanovama se pomae da odravajui razvijaju svoju dobrobit kroz kritiko preispitivanje i samovrednovanje. Takvo vrednovanjeohrabruje vaspitae da preispituju shvatanje kvaliteta u predkolskom vaspitanju i obrazovanju,kao i sopstvene uloge (kao pojedinca i kao dela kolektiva) u postizanju kvaliteta. Vrednovanjetakoe pomae vaspitaima da razvijaju znanje, razumevanje i vetine kako bi procenili svoju

praksu u okviru konkretnog konteksta i u odnosu na to preduzeli konkretne korake da je uine

boljom (vodei rauna o odnosu izmeu namera i realnih posledica svog delovanja za uenjedece). Vaspitai koji su reeksivni praktiari prihvataju perspektivu drugog da bi to boljerazumeli i unapredili svoju praksu.

U prvom poglavlju knjige kole moraju da govore same za sebe, profesor Don Makbet(MacBeath, 1998.) kae da je vano da kolske zajednice imaju visok nivo inteligencije i daznaju kako da koriste instrumente samovrednovanja i samounapreivanja. U ovim zajednicama

postoji kolegijalno povezivanje radi razmene dobre prakse meu praktiarima unutar i meurazliitim kolama i ustanovama. Drugim reima, dobre obrazovno-vaspitne organizacijeimaju visok nivo samopouzdanja i samosvesti i na kraju postiu veu samostalnost: one znajuta rade dobro; one takoe znaju i priznaju ta rade manje dobro; preduzimaju korake kako bise bavile svojim nedostacima, i trajno su angaovane u procesima preispitivanja, pregledanja/

procene, usavravanja, razvoja i unapreenja svoje prakse.

Oznaka dobrog praktiara je da ona/on stalno ui i razvija svoju praksu. Statinost jenazadovanje: predkolske ustanove treba da budu zajednice koje ue i u kojima sviue! To ne znai da nema prostora za spoljanje vrednovanje. U najboljim sistemima postojii spoljanje i unutranje vrednovanje (samovrednovanje), pri emu je unutranje sistemski

podrano.

Kao vaspita ili rukovodilac u predkolskoj ustanovi moda ste esto razmiljali o tome zatoradite ono to radite, zato radite odreene aktivnosti sa vaom decom, zato koristite odreeneresurse a ne neke druge, da li su vai pristupi delotvorni, ili da li su uopte to najbolji pristupikoje moete da koristite. Vai profesionalni instikti i iskustvo mogu vas ubediti da je varad zadovoljavajui ili ak dobar, ali kako zaista znate da je vaa ocena tana? Kako moete

biti sigurni da se sva deca razvijaju i ue na nain koji je najbolji za njih i koji zadovoljavanjihove individualne potrebe? Kako ete donositi odluke za dalji rad? Dobri praktiari stalnopreispituju svoju praksu, i razvijaju profesionalno samopouzdanje jednostavno zato to

nikad ne prestaju da ue, proirujui i usavravajui svoje vetine. Na ovaj nain oni takoeosiguravaju da njihova praksa zadovoljava potrebe konkretne dece sa kojom rade.

Vano je da razmislite kako biste odgovorili na pitanja u prethodnom pasusu. Ukoliko biste


15

(verovatno) odgovorili da bi se vai odgovori menjali iz meseca u mesec ili od jedne do drugegrupe dece...bili biste u pravu. Samovrednovanje je trajan i kompleksan proces, koji obuhvatamnoge komponente. Ovaj proces pomae praktiaru i/ili rukovodeem kadru ustanoveda preispita koliko je jasno ono to ustanova eli da postigne, koliko je uspena u tome ita je potrebno izmeniti u konkretnoj praksi ili optem vaspitno-obrazovnom radu u okvirudatog konteksta ili sklopa okolnosti. Samovrednovanje je stalno preispitivanje, razvijanje i

usavravanje konkretne prakse i vetina praktiara.

Samovrednovanje se, kao to naziv implicira, sprovodi od strane samih vaspitaa izaposlenihjer oni najbolje poznaju decu sa kojom rade i kontekst u okviru koga rade. Poredtoga, samovrednovanje treba da se sprovodi uzimajui u obzir okvir kvaliteta. Na taj nainmogu da se izbegnu mogue distorzije koje su rezultat subjektivne introspekcije ili vrednovanjeonoga to moe lako da se izmeri, a ne onoga to je stvarno vredno i vano.

2.1. Svrha samovrednovanja

Dakle, krajnja svrha samovrednovanja je da deca dobiju najkvalitetnije mogue vaspitanje iobrazovanje; da je sredina podsticajna i bezbedna, i da se detetu pristupa na celovit (holistiki)nain vodei rauna o njegovoj dobrobiti.

Kao preduslov je potrebno osigurati da zaposleni kontinuirano ue, razvijaju i unapreuju svojupraksu i profesionalne kompetencije. Bez samoevaluacije i samovrednovanja se mogu razvijatirutine i ustaljeni naini rada, ali se ne stiu uvidi u sopstvenu praksu, ne mogu se razumetidometi svojih delovanja i ne moe se zaista razvijati praksa. Iako svaki praktiar neminovno

vrednuje i decu i sopstveni rad, spontane evaluacije ne moraju biti (i po pravilu nisu) uvekpouzdane, tane i sigurne, niti automatski dovode do osveivanja i samokorekcije u skladu sauvidima (OOPP2, 2006). Dakle, neophodan je ozbiljan pristup samovrednovanju.

Samovrednovanje predstavlja osnovu za kreiranje i usvajanje planova (razvojnog planapredkolske ustanove i individualnih planova profesionalnog razvoja) na osnovu kojih sestvaraju promene.

Proces samovrednovanja u predkolskim ustanovama je pre svega koncentrisan napregled kvaliteta procesa uenja, jer to je ono ime se predkolske ustanove bave. Dakle,samovrednovanje treba da bude pozitivan proces za decu, ali i da donosi koristi zaposlenimakroz podsticanje dobre prakse, pomaganje zaposlenima da prepoznaju sopstvene vetine istrunost i omoguavanje zajednikog uenja i profesionalnog razvoja.

Sam proces samovrednovanja nam pomae da bolje razumemo vrednostikoje elimo dapostignemo u praksi i, zauzvrat, da razjasnimo i redeniemo kriterijume vrednovanja. Praenjeprocesa samovrednovanja nam moe omoguiti kritike uvide koji su od sutinske vanostine samo za unapreivanje vaspitno-obrazovne prakse, ve i za unapreivanje samog procesasamovrednovanja.

Kovi i Kar (Cowie and Carr, 2003) u lanku Posledice sociokulturnog pristupa proceniustanova za rano vaspitanje i obrazovanje istiu da samovrednovanje:2 Opte osnove predkolskog programa


16

. doprinosi graenju zajednice koja ui(povezivanje onih koji ue, vaspitaa

i porodica radi razvijanja zajednice onih koji ue i promoviu interakcije ouenju)

moe da pomogne da se razvije kompetentnost i kompetentni uenici(prim. prev. termin uenici se ne odnosi na uenike u kolama ve na sve koji

ue: decu, vaspitae, strune saradnike, rukovodioce...) ilustruje i podrava kontinuiranost u uenju, i podrava gledite da je uenje

neprekidan proces.

Kako bi proces bio uspeno sproveden u ustanovi, on mora da bude sistematian; mora daukljuuje sve zaposlene kao i decu, roditelje i lokalnu zajednicu. Proces takoe zahteva dazaposleni imaju zajedniko razumevanje i oekivanja od ustanove i njenog budueg razvojai da budu otvoreni i iskreni u proceni svog rada. Uspeno samovrednovanje je pronicljivo usvom fokusiranju i posmatranju, praenju i proceni kvaliteta onoga to se prua, i obezbeujeinformacije za buduu praksu i odluke. Iako vremenski okvir moe da bude eksibilan kako

bi odgovarao potrebama ustanove, od najvee je vanosti da proces samovrednovanja postanesastavni deo rada ustanove.

Kljuna uloga samovrednovanja je formativna (oblikujua):

Samovrednovanje vodi promeni/razvoju prakse.


17


ZATO DA VREDNUJETE SVOJU PRAKSU?

Ispod se nalaze neki od moguih razloga za sprovoenje samovrednovanja. Prodiskutujte sakolegama o svom odnosu prema tim razlozima. Koliko snano vas motiviu da vrednujete svoju

praksu? Koje biste jo razloge naveli?

Pristupam samovrednovanju kako bih bolje razumeo/la svoju praksu:

Koje su potrebe i interesovanja dece sa kojom radim? Sve dece? Grupe dece? Pojedinanogdeteta?

Na koje naine se razlikuje moja sadanja grupa od prethodne i kako to menja nain na kojipravim planove za njihovo uenje? Kako su deca reagovala na nedavno uenje (budite konkretni); ta su deca zapravo nauila

i u kakvom je odnosu to sa onim to sam nameravao/la i planirao/la? Da li treba da bolje razumem kako moja deca napreduju i ue tokom vremena? Na osnovu mog iskustva sa stvarnim situacijama u radu sa decom, ta me iznenauje, ta

me raduje, ta me brine, sa im sam zadovoljna/zadovoljan i ta iz ovoga treba da nauim...?

Kako moju praksu posmatraju roditelji i lanovi porodice ili lanovi lokalne i ire

zajednice...?

Pristupam samovrednovanju u cilju razvijanja/ unapreenja prakse:

Mogu da obezbedim razliitost iskustava i adekvatne prilike za celovit razvoj sve dece(procenom odluka koje sam doneo/la o pristupima, aktivnostima, promenama u okvirusredine, materijala itd.)

Moja praksa odgovara potrebama i interesovanjima sve dece, roditelja i lanova lokalne iire drutvene zajednice.

Ja mogu da se razvijam kroz strunu praksu i da doprinesem da ustanova ide dalje ka

unapreenju.


18

2.2. Samovrednovanje: ta ovaj proces obuhvata

Proces samovrednovanja je fokusiran na kvalitet postojee prakse, isticanje onoga to je dobro,prepoznavanje nedostatakaili praksi koje je potrebno razviti, kao i na izradu plana u skladusa ustanovljenim prioritetima za razvoj. Samovrednovanje takoe ukljuuje zajedniki ilini plan profesionalnog razvoja zaposlenihi vodi unapreivanju same ustanove.

Ovakav proces moe se odvijati na nivou ustanove u celini, svakog od vrtia, rada vaspitaasa jednom grupom dece, ili rada nekog od zaposlenih (na primer individualnog vaspitaa, ilistrunog saradnika).

Procena, praenje i vrednovanje su sastavni deo godinjeg i razvojnog plana ustanove. Na nivouustanove ili vrtiamoe biti dogovoreno da se sistematino i fokusirano prati jedan aspektrada u celoj ustanovi. Na primer, moe se evaluirati neki aspekt vaspitno-obrazovanovnograda i njegovi rezultati, koliko ustanova odgovara potrebama dece i porodica u konkretnoj

lokalnoj sredini, koliko je inkluzivna, kakvo je rukovoenje u ustanovi... Moe biti evaluiranbilo koji aspekt rada ideje se mogu nai u dokumentu Standardi kvaliteta rada predkolskihustanova, u prethodnim razvojnim planovima ustanove, ili polazei od uoavanja problemau radu u konkretnom kontekstu (reakcije roditelja i sredine, zapaanja zaposlenih, promeneu broju upisane dece...). Takvu samoevaluaciju moe da inicira rukovodilac predkolskeustanove, tim strunih saradnika ili grupa vaspitaa. Dobro je da ustanova ima formiran tim zasamovrednovanje, ija je prevashodna uloga u iniciranju i voenju aktivnosti samovrednovanjau ustanovi /vrtiu. Na sastanku tima za samovrednovanje ili drugim redovnim sastancimazaposlenih, osim o predmetu samovrednovanja, bie odluivano i o drugim bitnim elementimasamovrednovanja: planu samovrednovanja i vremenskoj dinamici, nainu orgnaizovanja,uesnicima, metodama... uvajui beleke o odranim diskusijama i prikupljenim dokazima,rukovodioci i njihovi zaposleni postepeno stvaraju kolekciju dokaza, koje zatim mogu daanaliziraju i koriste kako bi sproveli sveobuhvatnije vrednovanje koristei neke repere ili

pokazatelje kvaliteta iz ireg strunog domena, u cilju potvrivanja samog procesa.

Pojedinani vaspita ili grupa vaspitaa uestvovae u ovako osmiljenom nainusamovrednovanja, zavisno od plana samoevaluacije ustanove i stepena svog angamanau timovima na nivou ustanove. Ali, osim toga, oni mogu da samoevaluiraju neki aspektsopstvenog rada i nezavisno od samoevaluacije koja je organizovana na nivou ustanove.

Na primer, oni mogu da prate adekvatnost planiranih vaspitno-obrazovnih aktivnosti za decu usvojoj grupi, prihvaenost pojedine dece u grupi, nain korienja prostora i materijala u sobi,verbalnu i neverbalnu komunikaciju izmeu dece meusobno i dece i njih samih... Izvor idejaza samovrednovanje i u ovom sluaju je raznovrstan (dokumenti standarda kvaliteta, iskustvai zapaanja u svakodnevnom radu, reakcije dece i roditelja...). I kada se radi o samoevaluaciji

prakse pojedinog vaspitaa, ona se obavlja sistematski i uz uee drugih, te nije isto to iindividualno razmiljanje o sopstvenom radu.

Uvek je korisno da kada opisujemo proces ili koncept objasnimo i ta on nije i kako se

razlikuje od drugih slinih procesa. Samovrednovanje je sistematian i trajan proces kritikogpreispitivanja koji vodi ka odlukama i unapreenju. Dakle, samovrednovanje predstavljadonoenje kvalitativnih procena, praenje i izvetavanje, kao i osnov za novi ciklus

planiranja.


19

Samovrednovanje nijejednokratna procena kao to je test koji moemo da poloimo iline, niti jesamo izvetaj o tome ta ustanova radi ili ta nudi.

Iako e samovrednovanje neminovno biti oslonjeno na podatke, ono nijejednostavno kontrolaonoga to moe da bude kvanititativno prikazano; niti jejednostavna ek-lista koja utvrujeta postoji, a ta ne. Takva vrsta kontrole moe da obezbedi pregled stanja stvariali ne bi

obezbedila opis i tumaenje koje proistie iz uvida zaposlenih, dece i celokupne predkolskezajednice.

Samovrednovanje se razlikuje od istraivanja koje tei da otkriva i opisuje a ne mora dapodstakne delovanje. Samovrednovanje je, naprotiv, proces koji stalno otkriva i koji vodirazumevanju i aktivnostima koje za cilj imaju unapreenje prakse.

Samovrednovanje je vie od... Samovrednovanje obuhvata:

opisivanja kvaliteta postojeeprakse

razumevanje postojee i prole prakse kao ikako je ona pozicionirana u strunoj javnosti

posedovanje odgovarajue visokih oekivanja

analiziranje a zatim isticanje onoga to je dobro

identikovanje i analiziranje nedostataka ilipraksi koje je potrebno razviti,

izradu plana daljeg delovanja

istraivanja koje ispituje hipotezui predstavlja nalaze koji suzasnovani na kvantitativnim

podacima; samovrednovanje jetakoe vie od ek-liste

preispitivanje podataka kada je to mogue,kvalitativnu analizu i tumaenje onoga to nam

podaci govore

procese koji vode tumaenju, odlukama idelanju u cilju unapreivanja

procene rada pojedinanihvaspitaa

preispitivanje rada pojedinanog praktiara,zajednice praktiara i / ili rukovodeeg kadraustanove, njihov zajedniki angaman u

presipitivanju i odluivanju o aktivnostimaunapreivanja kvaliteta rada vrtia / ustanove


20

jednokratne procene kao toje test koji padnemo ilipoloimo

sistematian i kontinuiran proces kritikogpreispitivanja koji vodi ka odlukama iunapreivanju

donoenje kvalitativnih ocena, kao ipraenje i pregled tokom odreenog

vremenskog perioda

kontinuiran rad na razvoju prakse iprofesionalnih kompetencija

individualne subjektivneintrospekcije

zajednike procene i preispitivanje sakolegama, kao i decom, roditeljima ilokalnom zajednicom

razvijanje zajednikog shvatanja u smislu

oekivanja i budueg razvoja

razumevanje konkretnih kontekstualnihfaktora

orijentisanje prema kriterijumimakoji proizilaze iz naunih saznanja odeci i vaspitanju, kao i civilizacijskih

vrednosti i iskustva drugih (u zemlji ili nameunarodnom planu)

vrednovanja onoga to moebiti izmereno

praenje, razumevanje i procenu onoga toje vredno i znaajno

ispunjavanje obavezepisanja izvetaja

nain rada koji donosi korist deci ipodstie profesionalni razvoj, ispunjenost izadovoljstvo zaposlenih


21

2.3. Samovrednovanje: ciklian proces praenja, analiziranja i razvijanja

Donja dijagram ilustruje procese samovrednovanja i unapreivanja u celini. Ovaj proces polaziod uoavanja problema u praksi i odluivanja o tome ta e biti vrednovano to moe da budeproblematina oblast ili moe biti nova oblast ili novi pristup koji je uveden ili moe bitioblast koja je jaka. Sledei korak je sainjen od sistematinog praenja i prikupljanja podataka,

posle kojeg sledi analiza ovih podataka na osnovu koje emo bolje razumeti svoju praksu. Naosnovu takve analize, mogu da se donesu odluke o buduem radu, kao i tome ta e moda bitiizmenjeno; ovi zakljuci zatim mogu da prue informacije za budue planiranje. Aktivnosti irezultati koji proizlaze iz ovih analiza e biti predmet novog vrednovanja.

ema 1: Ciklinost procesa samovrednovanja

Ciklina priroda ovog procesa znai da:

samovrednovanje vie predstavlja samo jedan deo sveobuhvatnog kontinuiranogprocesa koji se sastoji od aktivnosti planiranja i sprovoenja, nego odvojenusamostalnu aktivnost;

samoevaluiramo kada sistematski pratimo neki aspekt rada (kroz posmatranja,beleke o radu, analiziranje rezultata rada);

u procesu tumaenja podataka i donoenja odluka o buduem radu, postoji prostor zaanaliziranje prakse i njeno poreenje sa postojeim dokumentima, teoretskimznanjem i naim planovima i namerama kao i za sintezu podataka iz razliitih izvora;

promena i razvoj prakse su od sutinskog i kritinog znaaja za ovaj proces i

ciklus planiranja, sprovoenja i vrednovanja jeste stalan, tako da je kraj ciklusa u istovreme poetak novog (deo neprekidne spirale), koji omoguava stalni razvoj prakse.

Odluivanje koje sukljune oblasti zaunapreenje

Praenje ivrednovanjesprovoenja planai rezultata

Praenje, posmatranje,prikupljanje dokaza,pregled i analiza

Identifikovanje

dobrih strana ioblasti zaunapreenje

Odluivanje kako ebiti postignutounapreenje i izradaakcionog plana kojiobuhvata neophodnuodrku i trokove


22

Takav ciklus treba da bude opte svojstvo rada svakog vaspitaa, drugih zaposlenih, i svakogvrtia i svake predkolske ustanove. U nastavku se nalazi kratak opis primera evaluativneaktivnosti kojim se naglaava ciklinost ovog procesa..

Primer konkretnog ciklusa samovrednovanja3

Kroz posmatranje dece tokom aktivnosti, vaspita je primetio da su neki centri interesovanjamanje popularni i manje privlani od drugih. Poevi od ovog neformalnog zapaanja, vaspita

planira da u narednih nekoliko dana sistematino prati izbore dece koliko dece koristi svakicentar, koliko provode vremena u svakom centru, ta rade; koje materijale koriste i ta ne koriste.Vaspita se takoe fokusira na manje popularan centar i detaljno belei zapaanja o ponaanjudece kada su u tom centru ukljuujui i to koliko ponueni materijali predstavljaju izazov zadecu, kada njihovo interesovanje poinje da slabi i kakva vrsta intervencije je potrebna kako

bi deca produila svoju igru u okviru tog centra. Sumira i analizira dobijene podatke i tumaidovodei u vezu sa onim to se u centrima nalazi. Analizirajui dobijene podatke zakljuuje ukojim centrima se deavaju relevantne aktivnosti , a koji se ne koriste. Na osnovu toga planira

promene: razvijanje novih i gaenje nekih centara, promene materijala i ureenja u nekimcentrima, vidljivo oznaavanje centara. Pri odluivanju o promenama uzima u obzir razliitstepen sposobnosti i napredovanja koje su deca postigla do tada.U narednom periodu ponovoevaluira aktivnosti u preureenim centrima.

Prilog broj 1 sadri primere ciklusa samovrednovanja u okviru rada vaspitaa, strunihsaradnika i vrtia/ustanove ukljuenih u IMPRES projekat.

Samovrednovanje vodi ka delanju/akciji. Proces moe da bude zapoet bilo kojim korakom u okviru ciklusa.

Samovrednovanje moe da se sprovodi na bilo kom nivou; ono treba da bude deopojedinanog rada zaposlenih, kao i rada ustanove.

Proces e obuhvatati prikupljanje dokaza iz razliitih izvora, ukljuujui dokumentaciju;ono to je na kraju vano je napredak koji su postigla deca.

Kraj jednog ciklusa je poetak novog proces je kontinuiran.

2.4. Proces kroz vie detalja: posmatranje ire slike

Kada se sprovodi samovrednovanje na nivou ustanove, i ukljuuju svi zaposleni, dobro jeizvriti osnovne pripreme i vratiti se zajednikom preispitivanju verovanja i vrednosti u vrtiu(vratite se na prvu grupu pitanja za razmiljanje i diskusiju).

Samovrednovanje nije uradi sam proces gde sklopite alat i pratite dato uputstvo. Predkolskuustanovu ine ljudi i njihova motivacija, odnosi, procesi, ukljuujui proces uenja. Mi znamoda uenje ima vie lica i da je najbolji nain konstruisanja znanja kroz ljudsku interakciju.Uenje obuhvata socijalni i emocionalni razvoj kao i intelektualni, i pogoduje mu atmosfera ukojoj postoji interakcija sa drugim ljudima, koju odlikuje izazov ali i podrka.

3 Dati primer predstavlja opis procesa samovrednovanja u jednom od 15 vrtia IMPRES projekta


23

Predkolske ustanove, kao i sve obrazovne ustanove, nisu izolovane od prolosti, sadanjostiili budunosti; niti postoje samo radi promovisanja uspeha konkretne grupe dece koja sutrenutno upisana. Ustanove prepoznaju ta je bilo ranije i na osnovu toga dalje grade svojasaznanja, doprinose dugoronim ciljevima i oekivanjima dece koja su upisana u bilo komtrenutku, i one su centri vaspitanja i obrazovanja gde vaspitai i zaposleni usavravaju irazvijaju svoje kompetencije. Predkolske ustanove su takoe i deo zajednice i predstavljaju

resurs za zajednicu, ali i zajednica utie na ustanovu. Ustanove su deo ireg sistema i imajuulogu u razvijanju pravaca razvoja prakse predkolskog vaspitanja i obrazovanja kao i irenjunovih ideja. U svemu ovome, ustanovi je potrebana mrea strune podrke na lokalnom,nacionalnom i meunarodnom nivou, koji bi je stavljali pred izazove, ali joj i pomagali.Dakle, samovrednovanje je evolucioni proces, kroz koji se usmerava i upravlja promenom.Kao ljudska bia (bilo kog uzrasta) mi uimo na prirodan nain; nai najznaajniji procesikonstruisanja znanja (uenja) su motivisani iznutra ali im je potrebno kritiko uvaavanjedrugih i to, zauzvrat, ukljuuje poverenje, zajednike vrednosti i profesionalnu otvorenost.

Procesu uenja pomae ako uesnici prate sopstveni proces uenja/saznavanja, ako se u vrtiuneguje kultura uzjmnog pomaganja dece i odrslih i zajedniko revnje problem. Dejivrti, kao zajednica, ukljuuje i grdi mreu delnj i odnos u relnom vremenu i prostoru, s

progrmom koji se dev izmeu vspit i detet, smih vspit, detet i grupe vrnjk.Takav vrti karakterie sklad izmeu: progrm (koji koncepcijom detinjstv koju promovieutie n veze koje se grde izmeu vspit, dece, roditelj), propis, postvljenih stndrdkvlitet, uloga vspita, roditelja i spoljanjih evaluatora u postizanju kvaliteta. Zato u

procesu samovrednovanja ne smemo da zaboravimo da je dete u relnom ivotnom kontekstu,kulturnom, socijlnom, porodinom, i d je sm proces vspitnj direktno uslovljen ovimkontekstom.

.


Razmislite i diskutujte sa kolegama o tome kako razumete karakteristike samovrednovanja:

Koje karakteristike samovrednovanja (navedene u tabeli date na strani 20-21) odlikujevae razumevanje (leva ili desna kolona)?

Na koji nain je to reektovano u vaoj praksi? Koje komponente samovrednovanja se ve sprovode u vaoj ustanovi?

Kako biste u praksi ostvarili to vie odlika samovrednovanja?


24

TREI DEO: KAKO SE SPROVODISAMOVREDNOVANJE

Ciklini proces praenja, analiziranja i razvijanja (strana 21) moe se razraditi kroz korake. Uokviru svake faze ciklusa, oni koji su ukljueni u proces treba da budu sigurni da su koraci koje

preduzimaju u skladu sa njihovim potrebama, tako da su ponueni koraci samo orijentiri. Toznai da koraci nisu nuno linearni i da e nekada biti potrebno vratiti se na neki od prethodnih.U ovom procesu, veoma vanu ulogu ima dogovaranje i zajedniko odluivanje unutar tima zasamovrednovanje.

Koraci u procesu samovrednovanja

Postignite saglasnost o vrednosti sistematinog i redovnog vrednovanja.

Obezbedite atmosferu spremnosti za samovrednovanje.

Formirajte tim za samovrednovanje.

Izaberite fokus samovrednovanja:

- Odredite posebnu oblast koju ete pratiti ILI ponite sa optim posmatranjemvaspitno-obrazovnog rada na nivou ustanove4 .

- U zavisnosti od izabranog fokusa, odluite koje ete aspekte rada pratiti i prema

kojim kriterijumima prilikom samovrednovanja.

Napravite plan samovrednovanja:

- Dogovorite se o podeli uloga i odgovornosti

- Odredite kako e biti rasporeeno vreme i vremenske rokove, uspostavite

vremenski raspored.

- Dogovorite se o veliini i prirodi uzoraka koje ete istraivati.

- Osigurajte da postoje dokazi/podaci.

- Odredite i usaglasite se oko postupaka i instrumenata koje ete koristiti i angaujtese u istraivanju

Sprovedite plan samovrednovanja.

- Obezbedite aktivnu ulogu kritikog prijatelja

- Osigurajte da su dokazi potvreni kroz nekoliko razliitih izvora.

Ponite analizu rezultata; razmotrite :- U emu smo dobri?

4 Orijentiri mogu biti Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova, NPS 2012, Pravilnik o vrednovanju kvalitetarada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.


25

- ta se odvija kako treba?

- Za koje oblasti posedujemo najveu strunost /ekspertizu?

- ta moemo bolje da radimo?

Napravite izvetaj o samovrednovanju5 i donesite odluku koje su kljune oblasti za

unapreenje .- Odluite da li imate potrebnu strunost kako biste delovali u cilju unapreenja; uskladu sa tim raspodelite zaduenja.

- Izradite izvodljiv i vremenski odreen plan unapreivanja; obuhvatite vae ciljeve/kriterijume uspenosti i na koji ete nain saznati da li su oni postignuti.

- Nabavite ili planirajte nabavku resursa koji su vam potrebni.

Sprovedite plan unapreivanja6.

- Pratite i vrednujte aktivnosti koje preduzimate.

Istaknite uspeh, i /ili se bavite nedostacima u radu kroz ponavljanje nekih od gorenavedenih koraka.

3.1. Stvaranje odgovarajue klime

Kada je samovrednovanje, kao i refleksivni mentalitet koji ide uz njega, ugraeno unain funkcionisanja vrtia, to je oigledno na nivou konkretnih zaposlenih, samogvrtia, ireg nivoa ustanove, kao i obrazovnog sistema. Uspostavljanje i uvaavanje sam-ovrednovanja kao naina na koji vrti radi i razvija se podrazumeva jaanje samo-pouzdanja praktiara da istrauju svoju praksu, meusobno razmenjuju znanja (u ok-viru i van njihovih vrtia), i budu spremni na odmerene rizike u isprobavanju novihpristupa.

Kako bi se stvorilo okruenje koje neguje kulturu samovrednovanja, neophodno je:

- shvatanje predkolske ustanove kao zajednice koja ui i razvijanje kompetencija zasamovrednovanje kroz inicijalnu obuku i profesionalni razvoj svih zaposlenih koji su odznaaja za ovaj proces;

- da rukovodioci i struni saradnici obezbeuju da vremenski rasporedi i prioriteti zaposlenihomoguavaju njihov zajedniki radi da postoji odgovarajui prostor i resursi za sastanke;

- da svi zaposleni, a naroito rukovodioci i struni saradnici, neguju saradnju, podstiu delotvornu

5 Nakon izvrenog samovrednovanja, Tim za samovrednovanje sainjava izvetaj o samovrednovanju. Izvetajo samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, pedagokom veu, savetu roditelja i

organu upravljanja ustanove. (Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.) PrimerIzvetaja o sprovedenom samovrednovanju moete nai u prilogu broj 9.

6 Izvetaj o samovrednovanju sadri opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog meraza unapreivanja kvaliteta rada ustanove i nain praenja ostvarivanja predloenih mera. (Pravilnik o vredno-

vanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.)


26

komunikaciju, razvijaju strukture koje smanjuju izolaciju i stvaraju uslove za zajednikouestvovanje u procesu donoenja odluka i razvoja strategija za unapreenje;

- da se uvaava autonomija ustanove/vrtia, da vaspitai nisu stalno kontrolisani i kritikovani,ve da postoji poverenje po pitanju sprovoenja njihovih profesionalnih aktivnosti, da imajuprilike da iskau svoja miljenja i uestvuju u svim odlukamakoje su od znaaja za njihovu

praksu;

- da postoji koordinisano delovanjei dosledan odnos prema samovrednovanju od strane svihrelevantnih aktera (vaspitaa, strunih saradnika i direktora vrtia, zaposlenih u strunimcentrima, relevantnim ministarstvima i na fakultetima).

Kako bi samovrednovanje bilo posmatrano kao uobiajen deo svakodnevnog rada i polazite zadalje planiranje, donoenje odluka, profesionalnog razvoja zaposlenih i ustanove, neophodno

je da sve zainteresovane strane u predkolskom vaspitanju i obrazovanju (na nivou obrazovnogsistema, pojedinanih predkolskih ustanova i samih zaposlenih) podre i razumejusamovrednovanje kao proces koji sprovode autonomni profesionalci.

Samovrednovanje nije odvojena i formalna obaveza, koja se esto svodi na povremenoizvetavanje o rezultatima rada. Ono teko moe da se sprovodi iza zatvorenih vrata radnesobe, ve predstavlja delovanje predkolske ustanove kao zajednice onih koji ue - istraivaasopstvene prakse. Takav vrti/predkolska ustanova pokazuje sledee osobine:

Pre svega, u takvim vrtiima se neguje odgovornost prema radu i otvorenost zapreispitivanje i promenu. To znai da je klima u vrtiu takva da zaposleni ne pokuavajuda kriju greke, ve o njima otvoreno diskutuju, kako bi iz njih uili, kako bi to boljerazumeli svoju praksu, otkrili kako je drugi doivljavaju i kako bi odredili ta je potrebnoda preduzmu. Isto tako, zaposleni dele i istiu svoje uspehe; ue iz njih i sagledavaju kojiaspekti mogu da se unaprede (individualni nivo).

U takvim vrtiima, zaposleni razmenjuju iskustva, diskutuju i razvijaju zajednikorazumevanje vaspitanja i njegovih ciljeva, deijeg razvoja i naina na koje deca ue,sopstvenih uloga i iskustva. Oni zajedniki procenjuju svoje snage, potrebe i nedostatke usvom radu; otkrivaju ta ele da promene; izrauju planove (prilog broj 4) 7, prepoznajuisnage koje svako od njih donosi, uloge koje su svakom pojedinano zadate i naine na kojemogu da ue jedni od drugih. Drugim reima, rade kao tim i imaju zajedniku viziju koja

je stalno artikulisana i predstavlja referentnu taku u njihovom radu. Timski radzahtevaodreene kompetencije zaposlenih, ali podrazumeva i njihov kontinuirani razvoj (nivogrupe/vrtia). 8

7 Godinji plan samovrednovanja priprema Tim za samovrednovanje.Godinji plan samovrednovanja donosi se naosnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godinjeg plana rada ustanove. U godinjem planu samovrednovanjadefinisan je predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili vie oblasti vrednovanja definisanih standardimakvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviene aktivnosti, vremensku dinamiku,nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja. (Pravilnik o vrednovanju kvaliteta radaustanova, Slubeni glasnik br 9/2012).8 Vaei Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, predvia da: Tim za samovrednovanje ima najmanjepet lanova, i to: predstavnika strunih organa, saveta roditelja i organa upravljanja ustanove. Rukovodioca Timaza samovrednovanje biraju lanovi Tima iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje uestvuje i direktorustanove. Tim za samovrednovanje obezbeuje uslove za sprovoenje samovrednovanja. (Pravilnik o vrednovanjukvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012). Treba naglasiti da je posebno vano da lanovi tima obezbederazliite perspektive, i da u ovaj tim uu ljudi koji su sami spremni i mogu i druge da pokrenu na preispitivanje, daneguju klimu sigurnosti i poverenja i da obezbeuju ostale uslove koji su znaajni za proces samovrednovanja.


27

Vaspitai i drugi zaposleni u takvom vrtiu su razvili meusobno poverenje; oni seoseaju sigurno i uvaavano i svako od njih potuje pojedinane snage i miljenja kolega.Meusobno razumevanje i potovanje su od najvee vanosti kako bi zaposleni bili otvoreniza razliita gledita i prakse, kako bi mogli da daju iskrenu kritiku sopstvenih i tuihdoprinosa vaspitno-obrazovnom radu, odnosno kako bi prihvatili samovrednovanje kaonain samorazvijanja. Ovakav kontekst e pomoi vaspitaima da razviju samopouzdanje,

podstai ih da aktivno pruaju podrku kolegama i zajedniki ue. Samopouzdanje iodgovarajui (kritiki) odnos prema sopstvenoj praksi se mogu negovati kroz manje grupeza zajedniko uenje i meusobnu podrku (nivo predkolske ustanove).

Ponekad se vaspita nae u situaciji da sredina u kojoj radi jo uvek nije zrela za samovrednovanje.Ukoliko je takav sluaj, vaspita ne treba da eka da mu bude obezbeeno obrazovanje ilidrutveni sistem u kojem je njegova pozicija visoko vrednovana i gde je atmosfera pogodna zasamovrednovanje.

Neke preporuke za razvijanje klime za samovrednovanje: Pronaite nekoga (makar jednu osoba) koja je spremna da se sa vama upusti u avanturu, radite zajedno i meusobno se podravajte,

Ponite od preispitivanja sopstvene prakse i uloge (saznajte ta drugi misle o vaojpraksi, prikupite relevantne podatke, analizirajte aktivnosti i produkte dejeg rada),

Budite otvoreni da vidite i jake i slabe strane sopstvene prakse,

Odgovorite na pitanje koliko ste vi sami zadovoljni svojom praksom, koje vrednostisu u osnovi vaeg razumevanja kvaliteta u radu vrtia,

Inicirajte i podstiite razvoj svoje prakse i doprinosite stvaranju konteksta koji eomoguiti da reeksivni mentalitet pusti korene u vrtiu,

Prikaite i drugima neka od vaih zapaanja.

Dobro je da negovanje klime poverenja i spremnosti na samopreispitivanje ne bude preputenospontanim naporima pojedinaca i postane predmet sistematske akcije na nivou vrtia. Kadavaspita pone da se osnauje sam e uvideti potrebu za daljim preispitivanjima, obrazovanjem,timskim radom (prilog broj 7)

I na kraju, poruka rukovodiocima:

Tamo gde postoji izgraeno poverenje, ljudi se oseaju slobodnijima da iskau svoja

miljenja i komentare o aspektima rada koji su njima vani. Uesnici treba da se oseaju sigurno i da imaju poverenje jedni u druge, te je narukovodiocima da procene da li e ili ne otkrivati konkretan izvor informacije.

Potrebno je postaviti osnovna pravila, tako da fokus bude na pitanjima, a nepojedincima, na tome ta i kako moe da bude izmenjeno, i na preuzimanju odgovornosti, ane proglaavanju krivice.


28


Razmatrajte sledea pitanja9koja e vam pomoi da procenite koliko ste vi i vaa sredina stvarnospremni za samovrednovanje. Zatim diskutujte o aktivnostima koje moete da sprovedete kako

biste stvorili bolje okolosti. Koliko lako prihvatate promenu? Gde nalazite aktuelne primere koji pokazuju da su se

neke stvari promenile na bolje u vaem vrtiu? Kakva je vaa praksa u tom smislu? Da lipostoje rutine koje su uspostavljene i traju dugi niz godina koje se niko (ukljuujui i vas)ne usuuje da promeni?

Na koje naine su se promenili vai pristupi i rad u vrtiu tako da odraavaju promene ulokalnoj zajednici i irem okruenju tokom poslednje decenije? U kojoj meri su se promeniliu odnosu na najnovija nauna saznanja o vaspitanju i obrazovanju dece predkolskoguzrasta?

ta smatrate da su veoma vane vrednosti za predkolsko vaspitanje i obrazovanje? Kolikoznate o vrednostima vaih kolega? Kada ste razgovarali o tome? Koliko ste voljni darazgovarate o svojim vrednostima i kada znate da one nisu potpuno iste kao one zvanino

prihvaene? Kako se oseate kada neko poseti va vrti/ustanovu? ta biste voleli da primete, a ta nebiste voleli da opaze?

Koliko se dobrodolo oseaju roditelji u vaem vrtiu / ustanovi? Da li ih pozivate dapodele sa vama svoja gledita i iskustva i da li ste spremni da ih ujete?

Kako saraujete sa kolegama? Koliko esto planirate da zajedniki radite kako biste bolje

razumeli potrebe i interesovanja dece ili izabrali programe za va profesionalni razvoj?Da li, na primer, planirate aktivnosti ili sredinu za uenje i korienje prostora na osnovusistematinog praenja?

Da li postoji uobiajeno vreme i mesto gde moete da diskutujete sa kolegama o strunimpitanjima? Koliko je uobiajen timski rad na neemu? Ko je deo vaeg tima? Da li postojedrugi ljudi koje bi trebalo da ukljuite u va tim?

Koliko ste zadovoljni vaom pozicijom, ukazanim potovanjem i poverenjem u va rad?Na koji nain iskazujete vae potovanje prema kolegama, roditeljima i deci? ta znate otome kako oni doivljavaju va rad?

Na koji nain odluujete ta treba da nauite u narednih nekoliko meseci? ta ste istraivaliu svojoj praksi? Da li ste diskutovali o vaim nalazima sa kolegama? Da li ste kao rezultattoga promenili neto u svojoj praksi? Na kakve ste tekoe nailazili? Gde odlazite kadavam je potrebna pomo?

Na koji nain doprinosite promenama u vaem vrtiu / predkolskoj ustanovi? Na koji stenain doprineli razvojnom planu vae ustanove?

Kada ste poslednji put inicirali sprovoenje promene ili upravljali njenim sprovoenjem?Kako / gde obino predstavljate drugima svoje miljenje o aktivnostima u ustanovi? Kadaste poslednji put imali koristi od diskusija sa kolegama ili neto nauili iz njih? Koje suodluke donete bez vaeg uea, a na koje ste uticali i kako?

Ko vam prua podrku na poslu? Sa kim se moete da podelite svoje dileme i tekoe?Kako biste mogli da napravite tim za pruanje podrke?

9 Ponuena pitanja mogu da se koriste na razliite naine. Jedan od predloga tima IMPRES vrtia je da lanovitima za samovrednovanje od ponuenih pitanja naprave upitnik za samoprocenu.


29

Jo neka pitanja za rukovodioce i strune saradnike:

Kakav proces samovrednovanja ve postoji? Kako zaposleni shvataju samovrednovanje?Da li su svi zaposleni (rukovodioci, struni saradnici, i vaspitai) spremni da izvre kritiku

procenu svoje prakse? Ako ne, na koji nain biste podstakli eljenu praksu? Na koji nainbiste pomogli da samovrednovanje postane uobiajen aspekt predkolskog rada? Kakobiste ukljuili to je vie mogue zaposlenih?

Da li organizacija vremena i prostora promovie saradnju i timski rad? Da li postojeredovne i sistematino isplanirane prilike za razmenu iskustava i zajedniko uenje meuzaposlenima? Na koji nain doprinosite razvoju meusobnog poverenja, samopouzdanja,motivacije za kritiku reeksiju?

Koliko uspeno prepoznajete najbolje praktiare, kreativne mislioce, one koji motiviui podstiu, kao i zaposlene koji su zadovoljni sobom? Kako postupate u sluajevimamanjkave/loe prakse?

Koje nove kompetencije su potrebne zaposlenima ukoliko elimo da vie kritiki preispitujusvoju praksu kao i praksu na nivou predkolske ustanove? Koja je njihova motivacija za

samovrednovanje i profesionalni razvoj? Koji programi profesionalnog razvoja bi podstaklinapredak? Na koji nain se moe doi do podrke i koja vrsta podrke je potrebna?

3.2. Poetak sa krajem u vidu: biranje fokusa

Nain na koji odluujete ta ete da samovrednujete e odrediti proces samovrednovanja kojiete pratiti i koliko e svrsishodan biti va trud. Dakle, vrlo je vano da imate jasnu ideju ta

elite da vrednujete i unapredite, kao i kakvo znaenje za va dalji rad e imati rezultati togprocesa.

Neposredni razlozi za angaovanje u procesu samovrednovanja, pored zakonske obaveze,mogu biti razliiti. Proces moe biti zapoet zbog:

vaih utisaka, posmatranja i elje da unapredite svoj rad;

potrebe za kreiranjem novog razvojnog plana ustanove ili novog pristupa unainu planiranja rada vaspitaa;

praktinih razloga kao to je dobijanje rezultata prethodnog spoljanjeg

vrednovanja ili priprema za predstojee spoljanje vrednovanje. 10

Meutim, bez obzira da li je samovrednovanje inicirano spoljanjim zahtevom ili vaimpotrebama, treba da bude voeno saznanjem da e i zaposleni i deca imati koristi od ovogprocesa.

10 Na osnovu Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada ustanova samovrednovanje se vri na osnovu analize:1) evidencije i pedagoke dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada irazvojnog plana rada ustanove;2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora;3) praenja razliitih aktivnosti;4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraivanja u ustanovi;5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima;6) razgovora, strunih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih naina prikupljanja podataka.Tim za samovrednovanje prikuplja i obrauje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vri analizukvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obraenih podataka. (Pravilnik o vrednovanju kvalitetarada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012).


30

Kada se zapoinje proces samovrednovanja, verovatno je korisno preispitati tri pitanja:

1. Kakva je moja praksa (ta dobro radim, a ta bi trebalo da menjam)?

2. Kako i na osnovu ega to znam?

3. ta treba da uradim da bi moja praksa bila bolja (ko i ta moe da mi pomogne, kogamogu da konsultujem, ta mogu da uradim u datim okolnostima?)

Pravo samovrednovanje moe da pone: pitanjem na koje elite da imate odgovor,

praktinim problemom koji elite da razumete i kojim elite da se bavite ili

sagledavanjem svoje prakse u odnosu na Standarde kvaliteta rada predkolskihustanova.

Potrebno je da u ciklian proces samovrednovanja (v. emu na str. 21) uete polazei odpitanja problema za koji ste zaista zainteresovani. Zato najpre razjasnite koji je to problem i

zato vas on interesuje. Pitanje koje ete postaviti ne treba da bude ono na koje moe lako da seodgovori sa da ili ne, ili jednostavnim karakterisanjem prakse kao dobre ili loe.

Za poetak, i u sredinama gde je samovrednovanje nov proces, moete izabrati pitanjakoja su relevantna, ali manje stresna i laka za unapreenje.

Pitanja koliko sredina u radnoj sobi/vrtiu podstie uenje, ili koliko dobro jeorganizovano vreme i prostor koji je dostupan i slino, mogu da vam pomognu uposmatranju i istraivanju indikatora datih u okviru oblasti Vaspitno obrazovovnirad, standard 1 Fizika sredina podstie uenje i razvoj u dokumentu Standardikvaliteta rada predkolskih ustanova. Kasnije, kada se vaa samouverenost i iskustvorazvije, moete da prionete na dublja pitanja, ukljuujui one aspekte vaeg rada sakojima ste nezadovoljni i tekoe koje smatrate posebno tekim.

U procesu fokusiranja na predmet samovrednovanja sledee stvari mogu biti od pomoi: komentari kolega, dece, roditelja ili predstavnika lokalne zajednice;

vae beleke i zapaanja o radu i rezultatima aktivnosti dece tokom vremena;

nova gledita o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, koja ste saznali preko seminara,nacionalnih i meunarodnih dokumenata koji ureuju predkolsko vaspitanje iobrazovanje; kao i

ideje i novi pristupi proistekli iz vaeg svakodnevnog iskustva.

U cilju stimulisanja ovog procesa, mogu se koristiti postojei oblici saradnje meu kolegama,ali i posebni sastanci tokom kojih zaposleni mogu da razmenjuju svoja zapaanja o praksi,diskutuju o problemima, vrednostima, analiziraju dokumentaciju i dele svoja zapaanjao otkrivenim pitanjima. Rukovodioci i struni saradnici mogu da igraju vanu ulogu u

osiguravanju takvih oblika saradnje, ali oni mogu biti inicirani i od samih vaspitaa.

Razliita shvatanja o deci, predkolskom vaspitanju i obrazovanju, ulogama vaspitaa iroditelja, vode ka razliitim pitanjima na koje emo davati odgovore, razliitim nainima


31

samovrednovanja i zakljucima do kojih emo doi u ovom procesu (u prilogu broj 2).

Veoma je znaajno paljivo izabrati i fokusirati se na odreeni aspekt rada/problem i planiratisamoevaluaciju u vezi sa njim. Kako ne moemo pratiti i menjati mnogo stvari u isto vreme,fokusirajmo se na aspekt koji e zaista dovesti do kvalitativnih promena. Na primer, izaberite

jednu kljunu oblast iz Standarda kvaliteta rada predkolskih ustanova. Nakon toga, sa svojim

kolegama odredite jedan standard u okviru te kljune oblasti koji elite da dostignete. To moeda bude dobar poetak.

Primer aktivnosti koja vam u ovom procesu moe pomoi je Drvo ivota.

Napravite drvo koje e predstavljatipredkolsku ustanovu.

Odaberite neto to najbolje radite uVaoj ustanovi - napiite to nacrvenom

liu,

Odaberite neto to radite dobro -napiite to nazelenom liu,

Odaberite neto to biste mogli dapromenite - napiite to nautom liu,

Odaberite neto to morate da promenite

- napiite to nanarandastom liu.

Kako izgleda Vaa predkolska ustanova/Vae drvo ivota? ta biste elelidetaljnije da preispitate?


32


Ovde su neka pitanja od kojih vaspita moe da pone kada vrednuje sopstveni rad. Razmislite

o njima i diskutujte sa kolegama kako su ova pitanja primenljiva na va svakodnevan rad?Pokuajte da potkrepite odgovore argumentima i dokazima.

- Kakva interesovanja i potrebe deca obino izraavaju? U kakvoj je to vezi sa njihovim ranijimiskustvima u vrtiu i ta to govori o praksi? ta to znai za planove za dalji rad?

- Razmislite o aktivnosti koju ste planirali. Razmotrite koliko je ta aktivnost relevantna zarazliitu decu u vaoj grupi. Odredite kako aktivnost doprinosi celovitom razvoju razliitedece. ta konkretno oekujete da dete naui/savlada kroz aktivnost i kako? Da li ste obezbedili

priliku da deca prepoznaju i priaju o onome to su nauila ili iskusila? Da li deca ue daprepoznaju svoje osobenosti i mogunosti da ih razvijaju...

- Koje razlike postoje meu decom ... u pogledu njihovih prethodnih iskustava, aktuelnihznanja i sposobnosti i onoga to bi mogli uskoro da razviju, njihovih navika, oseanja, stavova

prema vrtiu ... Na koji nain se ove razlike potuju u praksi? Da li svako dete ima jednakuansu za uenje i razvoj?


33

3.3. Uspostavljanje kriterijuma

U procesu samovrednovanja neophodno je osvestiti i razjasniti kriterijume koje ete koristitiu proceni svog rada. Takvi kriterijumi treba da budu zasnovani na temeljnom razumevanjudeijeg razvoja i naina na koje deca ue, koncepcije predkolskog vaspitanja i obrazovanja,uloga vaspitaa i irih drutvenih vrednosti.

Mnoge zemlje, ukljuujui i nau, kao i mnoge strune organizacije su izradile okvire i smernicekoji odreuju kriterijume kvaliteta i uinile ih javno dostupnim. Ovakvi dokumenti trebalo

bi da podstaknu razumevanje i suenje o praksi: o tome koliko su odreene karakteristikekvaliteta prisutne, koji dokazi to potvruju i koliko je dosledan kvalitet vaspitno-obrazovnograda. U razliitim dokumentima se to radi preko standarda i indikatora, ili pitanja koja upuujuna preispitivanje i razmatranje prakse ili preko opisa/deskriptora koji su polazna osnova zarazgovor i donoenje odluka.

Ovi kriterijumi mogu da prue polazite za planiranje samovrednovanja. Vano je da se nidokumenti ni ponuena pitanja/indikatori/deskriptori ne koriste kao ek-liste, ve kaointrumenti podsticaja za preispitivanja i analize.

Dokument Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova (NPS, 2012 - prilog br. 3) pruaokvir od koga se moe poeti, posebno kada se koristi uz programski dokument. Na primer, ukljunoj oblasti Vaspitno obrazovni radtrei standard koji se direktno odnosi na vezu programai programiranja, odreen je kroz sledee indikatore:2.3. Pln vspitno-obrzovnog rd grupe je osnov z optimlno npredovnje u uenjui rzvoju detet.

2.3.1. Ciljevi i zdci su postvljeni u skldu s podcim sistemtskog posmtrnj, uoeniminteresovnjim, potrebm dece i vrednovnju vspitno-obrzovnog proces.

2.3.2. Plnirni zdci i ktivnosti uvvju rzliite stilove i forme uenj detet.

2.1.3. Vspit plnir sredinu z uenje vodei run o rzliitim tipovim ktivnosti irzliitim izvorim sdrj koristei resurse loklne zjednice.

2.3.4. Vspit plnir ostvrivnje ciljev vspitno-obrzovnog rd n principim integrisnoguenj tokom itvog dn.

2.3.5. U srdnji s decom i roditeljim plnirju se rzliiti mnji projekti, n nivou grupe,vrti.

2.3.6. Progrmirnje vspitno-obrzovnog rd je dokumentovno dokumentcij je dostupni koristi se.

2.3.7. U pln su integrisne jezike i kulturoloke specinosti dece u grupi.

2.3.8. Individulni obrzovni pln je integrisn u pln rd grupe.


34


Analizirajte dokumente koji su relevantni za praksu predkolskog vaspitanja i obrazovanjau Srbiji (Osnove predkolskog programa, Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova).Predlaemo da u cilju boljeg razumevanja kriterijuma za vrednovanje vae prakse ili kaopolazite za detaljno vrednovanje zaponete diskusiju sledeim pitanjima:

Kako razumete ideje i koje vrednosti moete da prepoznate u ovim dokumentima? ta je va odgovor na njih? Koje ideje kod vas izazivaju sumnje? Koje su drugaije od onih

koje ste iskusili kao dete? Koje su drugaije od onih kojima se vi rukovodite u radu? Kojeideje nameravate da usvojite u svojoj praksi? Zato? Kako?

Na osnovu prepoznatih vrednosti, deniite pitanja za vrednovanje jednog problema -aspekta rada koji ste izabrali (Koji indiktori pruju osej osnivnj (dece, vaspitaa)?Koliko podstiu kritiko promiljnje i osmiljvnje progrm i kko se to odrava u

prksi? Kako i u kojoj meri utiu n kreirnje prkse?Koliko uvaavaju stvarnu participacijudece i roditelja u osmiljavanju programa/projekata?

Kko uvvju i podrvju ciljeve i osnovne principe predkolskog vspitnj iobrzovnj?

Kako potovanje indikatora moe biti vidljivo u praksi? Kako znate da li ste uspeni unjihovom postizanju ili ne?

Budite iskreni i kritiki reeksivni. Imajte u vidu da su formalno znanje i eksplicitnenamere ponekad drugaije od onoga u ta verujemo i ta stvarno radimo. Pokuajte dakritiki razmotrite i razumete svoje stavove ... zato to je to jedini nain da razumete irazvijete svoju praksu.

U nastavku se nalaze primeri dokumenta okvira kvaliteta koje takoe moete koristiti kao povodza razumevanje sopstvenog odnosa prema kvalitetu i iniciranje procesa samovrednovanja.

U dokumentu Dete u centru (HMIE, 2007), okviru kvaliteta koji je izraen u svrhu osiguranjakvaliteta u predkolskim ustanovama u kotskoj (videti prilog broj 3), oblasti za procenu/

pregled su ureene kroz est kljunih pitanja koja mogu da formiraju osnovu za unutranjevrednovanje ili samovrednovanje i koja se takoe koriste kao osnova za spoljanju kontrolu.

Na nijedno od ovih pitanja ne moe da se odgovori sa da ili ne ili kroz skup statistikihpodataka; svako pitanje zahteva kvalitativni odgovor.

- Koje smo ishode postigli?

- Koliko dobro zadovoljavamo potrebe zajednice naeg centra/ustanove?

- Koliko je dobro vaspitanje i obrazovanje koje pruamo?

- Koliko je dobro nae upravljanje?

- Koliko je dobro nae rukovoenje?

- Koji su nai kapaciteti za unapreenje?


35

Ova pitanja su dalje detaljno razraena u dokumentu na nain koji podstie korisnike da daljeistrauju (videti prilog broj 3). Dokument dalje objanjava da procenjivanje uspeha vrtia uodnosu na ova pitanja zahteva razmatranje kljunih faktora koji deluju na njih (neki od primerau treem delu dokumenta e ilustrovati taj proces).

U Nacionalnom okviru kvaliteta za obrazovanje u ranom detinjstvu (Siolta, 2006), koji je

izradio Centar za razvoj i obrazovanje iz Dablina, ponuene su sledee tvrdnje u odnosu nakoje vrtii mogu da procene kvalitet svog rada. Ove izjave ne treba da izazovu jednostavanodgovor kao to je slaem se ili ne slaem se, ve odgovor koji opisuje stepen do kog suizjave tane kada je u pitanju neiji rad. Na primer:

- Dete je aktivan inilac u svom razvoju kroz svoje interakcije sa svetom.

- Vaspitai pruaju deci prilike za igru, kao vaan kontekst za uenje, razvoj i izvor radosti izadovoljstva dece.

- Potuje se i podrava uloga roditelja u vaspitanju i obrazovanju.- Dosledno su obezbeeni pozitivni, na potovanju zasnovani odnosi.

- Pojedinane potrebe i sposobnosti svakog deteta su prepoznate i podravaju se; vrtii sujednako dostupni svoj deci i obezbeuju aktivno uee i dobrobit sve dece ranog uzrasta.

- Potuju se razliitosti kroz promovisanje oseaja pripadanja za svu decu; obezbeena subogata i razliita iskustva koja podravaju sposobnost dece da uviaju vrednost drutvene ikulturne razliitosti.

- Sredina obogauje i proiruje razvoj i uenje deteta, stimulie radoznalost i neguje samostalnost.

- Sredina promovie dobrobit deteta, mogunosti za uspostavljanje relacija sa odraslima idrugom decom koje se zasnivaju na poverenju.

- Vaspitai su kompetentni, kvalikovani i spremni da preispituju svoju ulogu.

- Vaspitai meusobno dele znanje i razumevanje, jasno komuniciraju u timu, sa i meu drugimstrunjacima koji rade sa detetom, i roditeljima.

3.4. Razrada pristupa i razvijanje tehnika i instrumenata koje emokoristiti

Predstojei proces samovrednovanja se planira zavisno od problema/aspekta rada kojivrednujemo i kriterijuma za samovrednovanje. Predkolska ustanova treba da razvije procedurekroz koje e odluivati o prioritetima, birati pitanja na koje e se fokusirati i postupke usamovrednovanju. Deo ovog procesa je formiranje i jaanje timova za samovrednovanje.Dobro je kada su lanovi ovih timova ne samo iz razliitih kategorija zaposlenih u predkolskojustanovi, ve i roditelji i predstavnici lokalne sredine. Nije dovoljno samo formalno uspostavitiove timove; oni treba redovno da rade na praenju i analizi rada u ustanovi, a lanovi tima trebada izraavaju svoja razmiljanja i ideje o radu u ustanovi.

Timski pristup planiranju vrednovanja e pomoi da se utvrdi ta je realistino i izvodljivo,da se proceni celokupna procedura vrednovanja i da se iz razliitih perspektiva analiziraju

prikupljeni podaci. To znai da treba da se odlui o nainu organizovanja, metodama i


36

procedurama praenja, pokazateljima koji najbolje svedoe o praksi, o tome ko e u ovomprocesu uestvovati i kakve e biti uloge razliitih uesnika, koji resursi e biti korieni i kojeinstrumente emo razviti da bismo prikupili podatke.

Ukoliko se ovaj proces sprovodi na ozbiljan nain, za njega treba da bude odvojeno dovoljnovremena. Vreme zaposlenih je najdragoceniji resurs u predkolskoj ustanovi, tako da je poeljno

da se proces samovrednovanja odredi kao prioritet, planira unapred i na taj nain se obezbedineophodno vreme. Takoe je vano da se osigura da je koliina odvojenog vremena dovoljnaza diskusiju (u manjim i u veim grupama), jer e to obezbediti da zaposleni imaju vlasnitvonad procesom samovrednovanja i da ono doprinosi njihovom profesionalnom razvoju.

Paralelno sa odvijanjem samovrednovanja na nivou ustanove, vaspitai ili male grupe vaspitaatreba da ponu da prate i analiziraju svoju aktuelnu praksu i odluke koje donose u okviru nje(kako da urede prostor, koje materijale da obezbede, koje aktivnosti sa pojedinanom decom iligrupom dece da planiraju, ta treba sledee da naue i kako ...).

Kada planiramo metode vrednovanja, neophodno je:

planirati proces tako da bude jednostavan i lak za sprovoenje, ali dovoljno relevantani sveobuhvatan da moemo da saznamo ono to elimo,

potraiti metod samovrednovanja koji najbolje odgovara konkretnom kontekstu iuesnicima,

obezbediti uestvovanje svih relevantnih aktera: da svi oni imaju mogunost da uestvujuu postupku donoenja odluka o procesu, razumeju svrhu aktivnosti vrednovanja, i da suinformisani o planiranom procesu u celini,

kreirati vrednovanje tako da osigura prikupljanje podataka na osnovu kojih e se moisuditi o praksi i odluivati o buduim aktivnostima, promenama u radu, daljem uenjutako da dovede do kvalitetnog predkolskog vaspitanja i obrazovanja za svu decu.

Takoe je vano da se potpuno iskoriste strunost, vetine i iskustvo zaposlenih u vrtiu iljudi iz zajednice. U ovom procesu e biti vaspitaa sa znaajnim iskustvom ali i nekih kojiimaju manje iskustva ali imaju energije, kreativnosti i elju za uenjem. Drugi e biti dobriu pokretanju diskusija ili upravljanju projektom, dok e ostali imati kapacitet da primenevetine iz drugih profesija ili oblasti rada. Proces ne treba da bude ogranien na one koji su

na pozicijama upravljanja i rukovoenja. U okviru tima za samovrednovanje je vano imatinekog ko moe da vodi evidenciju o donetim odlukama, zadacima koje je potrebno zavriti iresursima koji e moda biti potrebni.

Pronalaenje ili razvijanje instrumenata koje emo koristiti u procesu samovrednovanja je deoovog procesa (prilog broj 5). Kako? Na primer, ako ste se opredelili za jednu kljunu oblast,dobro proitajte standarde u okviru nje i indikatore koji ih blie odreuju. Prodiskutujte u timuta vam je sve potrebno da biste postigli odreeni standard. Zatim probajte da procenite koji suvam instrumenti potrebni za istraivanje postavljenih indikatora.

Ukoliko ste se u okviru kljune oblasti Deji razvoj i napredovanje opredelili da pratitenapredak dece u razvoju i uenju moete d posmtrte detetov pristup u revnju odreenogzdtk i n tj nin d sznte koliko je tj zdtk tek ili lk z dete ili grupu dece


37

(instrument: anegdotski zapis ili belenica prilog broj 5). Tkoe, pljivim slunjem dejihrzgovor i postvljnjem probnih pitnj vspiti mogu d dobiju dodtne informcije odejem prethodnom znnju (instrument: Protokol posmatranja i beleenja aktivnosti dece -

prilog broj 5). Verblni spekti pomu vspitim d odlue kd d idu dlje, kd dzstnu i posvete pnju nlizi. Neverblni odgovori, ko to su neodobrvnje (mrtenje,negodovnje...), klimnje glvom, zbunjenost tkoe obezbeuju informcije o tome koliko

dece rzumeju zdtk. Deji portfolio, tkoe, pru korisne informcije vspitu o dejemrdu, znnju i vetinm.

3.5. Vrednost kritikog prijatelja

Postoji opasnost da bilo koja vrsta samo-procene ili vrednovanja, na individualnom nivou, ilinivou vrtia i ustanove, postane iskrivljena - previe subjektivna i stoga nepouzdana. To jeobino tako kada postoji veliki pritisak da se postigne uspeh i veliko interesovanje javnosti,kao i kada je investirana znaajna koliina vremena i energije. Teko je videti sve odlike svoje

prakse sam, za to je potrebna neka vrsta ogledala, odnosno perspektive drugih. U razliitimfazama procesa samoevaluacije moe nam, takoe, biti potreban neko ko e da nam pruipodrku, ohrabri nas da ne odustanemo od preispitivanja i razvijanja svoje prakse, smiri naskada se uznemirimo ili uspaniimo, pomogne da sagledamo svoje planove na nov nain, ili da

bolje razumemo rezultate svojih aktivnosti. Ukljuivanje kritikog prijatelja moe da pomogneu tome.

Kritiki prijatelj je osoba od poverenja koja prua podrku i podstie na preispitivanje.

Sam termin kritiki prijatelj znai:-da je to osoba koja nas poziva da sagledamo neto iz drugaijeg ugla, iznosi svoje gledite kojemoe biti drugaije od naeg i predstavljati poziv za kritiko preispitianje, ali i

-da je njegovo delovanje od kritine vanosti za proces samoevaluacije, jer on deluje kaopartner, podrava, hrabri, pomae i obezbeuje da se odvija proces samovrednovanja, to jedragoceno uvek, a naroito kada je proces samovrednovanja u vrtiu novina.

Kritiki prijatelj moe da radi sa pojedinim vaspitaem, manjim timom ili timom zasamoevaluaciju na nivou ustanove. To moe biti neko iz vaeg vrtia, ili neko van ustanove,

koga pozivate da vam pomogne u procesu samoevaluacije. I Vi moete da budete kritikiprijatelj svojim kolegama!

Dobro je to kritiki prijatelj moe da bude neko sa iskustvom i strunou. Erik Eisner uProsveenom oku (Eisner, 1991, 1998) opisuje ovu strunost/ekspertizu kao posedovanjeoseaja za bitno - sposobnost da se vidi ono to je znaajno, a u isto vreme spremnost da se

prepoznaju i vrednuju pojedinani uvidi i tumaenja onih koji su ukljueni u proces.

Don Makbet u knjizi kole moraju da govore same za sebe (MacBeath, 1998) naglaava da

kritiki prijatelji, kako bi bili korisni, moraju da: poseduju adekvatno znanje i iskustvo u procesu vrednovanja obrazovnih ustanova

budu u mogunosti da upoznaju ustanovu i njen karakter


38

budu pripremljeni da pomau ustanovi da postavlja izazovna pitanja i ponude savet ipodrku za bavljenje dobijenim odgovorima.

Isti kvaliteti vae i za kritikog prijatelja u predkolskoj ustanovi. Ipak, bilo bi posebno korisnoda sami zaposleni odrede vrstu podrke i saveta koje bi voleli da dobiju od kritikog prijatelja.

Na osnovu toga pozovite nekog sa kim se ne oseate neprijatno, ko e vam pruiti korisne

povratne informacije i ijem miljenju moete da verujete da vam bude kritiki prijatelj.

U nastavku su navedene preporuke kritikom prijatelju. Kako kritiki prijatelj moe dauestvuje u razliitim fazama samoevaluativnog procesa i da bude pozvan da pomogne urazliitim aktivnostima, zadrite se na onome to najvie odgovara Vama i konkretnoj situaciji.Ipak, ukoliko ste u ulozi kritikog prijatelja, nastojte da uvaite osnovnu sugestiju: budite

prijatelj i budite izvor novih perspektiva, jer kritiki prijatelj treba da bude brian, ali i da znakako da omogui napredovanje u procesu samoevaluacije. To je vetina koja se vremenomstie.

Neke preporuke kritikom prijatelju

ta treba da radite

-Budite entuzijasta, imajte na umu zbog ega su Vas pozvali, budite usredsreeni i posveenisvojoj ulozi u procesu samoevaluacije

-Pratitie i istiite uspehe, pomozite da onaj ko je u procesu samoevaluacije uvidi svoje dobrestrane, kao i da odlui o aspektima rada koje e menjati.

-Imajte na umu da zaposleni u vrtiu mogu da oseaju strah i da budu uznemireni jer e njihovodelovanje biti preispitivano, kao i da oseaju da nisu spremni za takav proces. Nastojte daprepoznate oseanja te vrste. Paljivo sluajte, nastojte da razumete, prihvatite, ohrabrite ipomognete u suoavanju sa ovakvim oseanjima. Na taj nain ete doprineti graenju klime ukojoj zaposleni znaju da imaju podrku.

-Ako ste ukljueni u rad tima, tragajte za jakim stranama individualnih lanova tima i nastojteda pomognete da one budu koriene u narednim koracima. Sagledajte tim kao vitalni resursza proces samovrednovanja.

-Saznajte kako tim reaguje na tekoe i nastojte da ih ohrabrite i pomognete da ih savladaju.

-Smirujte tim kada je uplaen i kada pone da panii u vezi sa procesom samoevaluacije, kakobi se svi oseali bolje i kako bi mogli da misle konstruktivno i da preduzimaju dalje korake uprocesu samoevaluacije. Ostanite mirni i pomozite da se usredsredi na konkretne aktivnostikoje se mogu uraditi u daljem procesu.

-Budite partner i timski igra.

-Postavljajte provokativna pitanja koja navode na preispitivanje, pozivajte na pogled iz drugogugla.

-Budite stripljivi i osetljivi za potrebe i tempo pojedinih vaspitaa, kao i celog tima zasamovrednovanje. Prihvatite da im je nekada potreban odmor i vreme za asimilaciju novihideja.

-Odluite kada je pravo vreme da pozovete na vraanje procesu preispitivanja i samovrednovanjai na koji nain ete to uiniti. Moete ponovo postaviti pitanja vezana za nain rada, ili pitanja


39

koja doprinose razumevanju konteksta koji dovodi do neke uobiajene prakse ili ponaanja.Moete navoditi i na preispitivanje i razumevanje znaenja pojedinih standarda i indikatora za

praksu (ta to tano znai? Kako se to prepoznaje u praksi? Kako znamo da smo to ostvarili?...).Planovi samoevaluacije, akcioni i razvojni planovi ta

Documents

Vodič Za Samovrednovanje u Predškolskim Ustanovama