Leon Kovke

VIKTIMOLO[KAPRI^A

varijacija na “Zoolo{ku pri~u’’

Edvarda Olbija

62 Leon Kovke

LEON KOVKE je ro|en 1949. godine u Beogradu. Kr{ten uSabornoj crkvi svetovnim imenom Mom~ilo.

Dramski pisac i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorska dela:

Drame za decu – Podzemaqci, Super kliwa, Kockica i Cr-

venkapa. Sve ~etiri izvedene u pozori{tu ,,Pu`’’.

Scenariji – (Dugometra`ni igrani filmovi): Pozori{na veza,

[e}erna vodica, [meker, Debeli i mr{avi, Majstor i {ampita...

Desetak kratkometra`nih igranih filmova, od kojih je onaj,Slu~aj Bogoquba Savkovi}a – livca nagra|en sa najvi{e doma}ihi svetskih nagrada.

O ostalih dvestotinak radova konsultovati biografiju arhi-viranu u Udru`ewu dramskih pisaca Srbije.

Drama Viktimolo{ka pri~a prvi put se publikuje u ovoj edi-ciji.

Autor ‘ivi i radi u Beogradu. Tel. 765-199.

LICA

NENSI, mr{ava tinejyerka u ula{tenim ko`nim farmerkama,majici na golom telu i ko`nom prsluku. Na nogamaima “kaubojke”. Kosa joj je masna i veoma kratka. Imaoko 24 godine.

MAJA, mr{ava prodava~ica u mini}u, prozirnoj bluzi i nacipelama sa visokim {tiklom. Moglo bi se re}i lepa.Ima oko 25 godina.

Radwa se doga|a u butiku “Intimno”na Trgu slobode u Beogradu.

Viktimolo{ka pri~a 63

Leon KOVKE

VIKTIMOLO[KA PRI^Avarijacija na “Zoolo{ku pri~u’’ Edvarda Olbija

Trg slobode. Subota. Letwe popodne. Vreme sada{we. Na pozornicibutik doweg rubqa. Zadwi zid je veliko staklo sa pogledom na Trgslobode. Po onom {to se vidi kroz staklo zakqu~ujemo da se butiknalazi na posledwem spratu {oping centra. @iva panorama trga (pro-jekcija) stvara iluziju kao da butik lebdi u vazduhu. Iznad pozornicevisi neonski natpis zelenkaste trepereve svetlosti: butik INTIM-NO.

Crno, crveno, lila, rubqe na belim – seksi lutkama i belo rubqe nacrnim lutkama, tipsko i netipsko rubqe, za najrazli~itije sklonostii ma{tovitost.

Maja sedi za stolom sa ukr{tenim nogama na wegovom rubu. ^ita “M”magazin, pu{i i pije koka-kolu iz bo~ice.

Ulazi Nensi. Dugo }uti i razgleda eksponate; Na lutki koja je odevena ucrno i na grudima ima grudwak sa prorezima za bradavice, prstomdotakne jednu bradavicu.

NENSI: Bila sam na Novom grobqu.(Maja pali cigaretu, ne reaguje)Ka`em, bila sam na Novom grobqu devojko. Ja sam bila naNovom grobqu!

MAJA: Da, pa {ta? [ta mogu za vas...?

NENSI: Pro{etala sam grobqem, ta~nije, gazila sam po ne~ijimkostima, a zatim sam i{la sve dok nisam stigla do Trgaslobode. Da li sam se kretala prema zapadu?

MAJA: Verovatno, put do Trga slobode vodi na zapad. Samo da seorijenti{em.(Zbuweno se okre}e, {iri ruke)

NENSI: (Pokazuje prema publici)Ja li ovo pravac iz koga se ulica 29. novembra uliva u Trgslobode.

MAJA: To? A, da, jeste, uliva se.

NENSI: A koja je ona ulica koja se spu{ta od grobqa i se~e ulicu 29.novembra, nalevo?(Maja sle`e ramenima i odmahuje rukama)Ne zna{? ^arli ^aplin...

MAJA: Znam ko je ^arli ^aplin, komi~ar. A ulica po~iwe od gradskepolicije.

64 Leon Kovke

NENSI: Jeste, i gorwim krajem doti~e grobqe. Zna~i, najpre sam sekretala severozapadno, a zatim na zapad.

MAJA: (Nestrpqiva da se re{i mu{terije)Da bi}e da je tako.

NENSI: Dobri stari zapad.

MAJA: (Usiqeno se nasmeje)Ha, ha, od policije na...

NENSI: (Posle kra}e pauze)Ali ne pravi zapad.

MAJA: Ne pravi, demokratski. Ali mi to zovemo Trg slobode.

NENSI: A dva puta policija?

MAJA: [ta, dva puta?

NENSI: Pa dva puta si mi zavukla re~ policija.

MAJA: Izvini, nisam htela.

NENSI: I tri puta Trg slobode.

Maja nervozno pu{i.

MAJA: Dva puta.

NENSI: Svejedno. Htela si da me se otrese{. Odmah da ti ka`em,policije se naravno ne pla{im. A na grobqu ima svaki danvi{e qudi nego demonstranata na Trgu slobode.

MAJA: (Izduvavaju}i dim)Jeste li vi kupac ili ne?

NENSI: (Zagleda se u Majinu cigaretu)Gledam te kako usisava{ taj dim, zar se ne pla{i{ da dobije{rak na plu}ima ili grlu.

MAJA: (Malo uznemirena, ali se sme{i)Ma ne, ja samo pu}kam.

NENSI: Pu}ka{, a? A {to ti je glas hrapav? Iska{qi se.

MAJA: Slu{aj, devojko, mom~e, {ta si, meni je glas hrapav zato {tove} dva i po sata }utim, nema mu{terija, i onda, dok mi suvogrlo ovla`i, ja govorim hrapavo...

NENSI: Da, suvo grlo. Dobi}e{ rak na grlu, i onda }e morati da tiugra|uju metalni pisak, tu(Pokazuje prstom na sebi)na du{niku. [i{ta}e{, bali}e{ kroz wega dok di{e{. A kadho}e{ da govori{ mora}e{ da pritiska{ palcem na to, kako seka`e, pomagalo?

Viktimolo{ka pri~a 65

MAJA: (Nelagodno joj je)Proteza.

NENSI: Vidi kako zna{. Proteza. Da nisi mo`da `elela da studira{medicinu?

MAJA: A, ne, htela sam ne{to drugo. Videla sam to, jedna na{aklijentkiwa, kupac ima upravo taj... pisak.

NENSI: Onda ti je jasno kako }e{ govoriti, k’o Tirke zvezda{.(Imitira govor sa protezom)Dobar dan, ~ime mo`emo da vas uslu`imo, brushalter sa rupama,ga}ice sa prorezom, prorez sa zubi}ima, prorez bez zubi}a,normalne ga}ice...

MAJA: (Stavqa prste u u{i)Prestanite, molim vas. Ako }ete ne{to da kupite – kupite, akone}ete – idite, i onako je butik ve} trebalo da bude zatvoren.Danas je subota.

NENSI: (Posle pauze)Ba{ mi je drago {to se va{ butik nalazi zapadno od grobqa, naTrgu Slobode, na posledwem spratu {oping centra, i {to sezove BUTIK INTIMNO.

MAJA: (Neodre|eno)Da.

NENSI: Ne dopada mi se {to na ovom spratu ima mnogo zakatan~enihlokala i samo je va{ otvoren i osvetqen. Potpuno usamqenlebdi iznad trga.

MAJA: Kakve to veze ima?(Pomalo zainteresovano)I Za{to?

NENSI: Viktimolo{ki re~eno – privla~i nesre}u.

MAJA: O! To je ne{to bolno?

NENSI: Ne{to sli~no. Egzekutor i `rtva sre}u se po zakonuneumitnosti. Svi uslovi su ispuweni. Mesto je izolovano,`rtva je usamqena, u neposrednoj blizini nema nikoga da jojpomogne, subota je, kraj radnog vremena, svi odlaze ili suoti{li... jedino egzekutor dolazi.

MAJA: (Glume}i hrabrost)@rtva ima telefon.(Di`e slu{alicu)

NENSI: (Hvataju}i Maju za ruku)@elim da razgovaram sa tobom. Samo razgovor, i ni{ta vi{e.Ima{ li ne{to protiv?

66 Leon Kovke

MAJA: (O~igledno ima)Nee... ne, nemam.

NENSI: Ima{. Vidim da ima{.

MAJA: (Izvla~e}i ruku iz stiska i sa slu{alice)Ne, zaista.(Poku{ava da se sme{i)Nemam ni{ta protiv. Ja sam uvek za razgovor, pogotovo ako jedinami~an.

NENSI: Ima{, ima{ rezervisanost.

MAJA: (Ovoga puta odlu~no)Zaista nemam ni{ta protiv.

NENSI: Grozan... grozan dan danas.

MAJA: (Nepotrebno gleda kroz staklo)Da, grozan je dan. Omorina. Da nije ovog ventilatora ve} bibila gola, voda.

NENSI: Nervira me od po~etka, iskqu~i ga... Ako }emo ozbiqno dapri~amo, ne mogu re~i da se me{aju sa zvukom ventilatora.

MAJA: (Nevoqno)Ako je to uslov, iskqu~ujem ga.

Posle iskqu~ivawa ventilatora nastaje jo{ te`i muk. Nensi se pri-mi~e Maji privla~e}i visoki ko`ni trono`ac – seda na wega.

NENSI: (Lagano se unosi Maji u lice)Bila sam na grobqu.

MAJA: (Odmi~e malo stolicu)To ste mi ve} rekli i pomenuli ste ^arlija ^aplina.

NENSI: O ^aplinu ne, ali o grobqu }e{ ~itati sutra u novinama, ilive} ve~eras na televiziji. Ima{ televizor?

MAJA: Imam. Imamo dva.

NENSI: Ko to “imamo dva”?

MAJA: [ta se to vas ti~e?

NENSI: A, ima{ `ensku tajnu. @ene uvek imaju neke tajne, koje ustvarii nisu tajne nego su `enska glupost, jel’ tako?

MAJA: (Zlovoqno)Mo`e i tako.

NENSI: Nisi uop{te dobra, zna{.(Maja se gr~evito hvata za fla{icu koka-kole)Od samog po~etka ti me ignori{e{.

Viktimolo{ka pri~a 67

MAJA: Kako, kako vas ja to ignori{em?

NENSI: Tako! Ja tebi govorim TI, a ti meni stalno, vi, vas, vama.

MAJA: Pa tako se razgovara sa mu{terijama.

NENSI: [ta ka`e{? Mu{terija! Sram te bilo. Jesmo li se malo~asdogovorili da }emo da pri~amo kao qudi, jesmo li?

MAJA: (Nevoqno)Jesmo.

NENSI: Mu{terija, a? Pazi kako pri~a{, moglo bi se desiti da tipostane{ moja mu{terija.

MAJA: Ni{ta ne razumem.

NENSI: Ka`i ni{ta TE ne razumem!

MAJA: (Mehani~ki)Ni{ta te ne razumem!

NENSI: Tako, sad smo pre{li na TI. Slede}i korak je spontanost. A{ta je potrebno da bi smo bile spontane, a, a?

MAJA: E jebi ga, ne znam.

NENSI: (^ini gest kojim stavqa do znawa da joj psovka para u{i)Potrebno je da budemo onakve kakve `ene i jesu: zle, glupe ipokvarene... Je li ti sad lak{e?

MAJA: Ja nisam glupa.

NENSI: Kako nisi? A dva televizora? “Imamo dva televizora”. Sa kimeima{ dva televizora?

MAJA: Sa wim.

NENSI: A on je: otac, brat, mu`, sponzor?

MAJA: Ovo posledwe.

NENSI: Znala sam. Cela `enska tajna staje u jednu re~ – sponzoru{a.

MAJA: Nije ba{ tako...(Nensi ispu{ta jedno “Ha” i }uti)(Maja pritiska palcem grli} boce koka-kole i bu}ka je)Ja, uop{te nisam htela ovim da se bavim, mislim, nisam htela dabudem prodava~ica. Dve godine sam poku{avala da polo`imprijemni ispit na Akademiji za primewenu umetnost, kostim...za dlaku. Pre toga sam se muvala sa manekenskim agencijama,uzimali mi pare i savetovali me da smr{am i porastem; kao,malo sam ~etvrtasta, niska, ali to bi moglo da se kompenzuje,jer imam usne do jaja, za pu{ewe...(Maja ispira usta izbu}kanom koka-kolom)

NENSI: Vidim. A {ta je sa dva televizora?

68 Leon Kovke

MAJA: Ni{ta. Tu se muvao Gargamel, kao tra`i mlade, talentovanemodistkiwe da mu pripreme novu kolekciju doweg rubqa, zawegov ekskluzivni butik “Intimno” na Trgu Slobode. Izvataome na brzaka posle debakla na prijemnom. Klasika. Ronzam ja uhodniku akademije, okre}em svoje skice tek da ne{to radim, neverujem da nisam primqena, a suze ovolike... Kad, blaga rukagospodina Gargamela na mome ramenu. Sine, sve i |avolova da jebila, primila bi se na wu. A Gargi tiho, s puno razumevawa, kaopotre{en, {apnu: “Bo`e, kakav talenat propada na ovomhodniku”. Tu me je kupio. Posle je palamudio ne{to onetalentovanoj ve}ini koja je primqena na vezu, o negativnojselekciji. Navodio mi konkretna imena, te ova je }erka ovogslikara, te ona je qubavnica dekana, pa ovoj je otac neko mudo uJUL-u, a onaj ko~operni peder~i} je qubavnik nekog ministra...Vidim ja ~ovek u pravu. Pa jo{ kada je po~eo da hvali mojeprijemne radove i ushi}eno da me ube|uje kako mu je ba{ topotrebno za novu kolekciju, nije bilo {anse da ne padnem...

NENSI: Koliko abortusa?

MAJA: Molim?

NENSI: Koliko puta si bila u kiretarnici?

MAJA: (Posle du`e pauze)Dva puta.

NENSI: Dva televizora, dva abortusa, i {ta jo{?

MAJA: (Nezadovoqno)Koj’ mi je kurac, za{to ti ja ovo pri~am?

NENSI: Tako ti se zalomilo.

MAJA: (Zami{qeno)U redu, prvo da skinemo televizore sa spiska pitawa. On volisport, ja volim modne revije i Kasandru, tu se bar qudski pla~e.

NENSI: Qudski, a? Sve se bojim qudski si oplakala svoja dva abortusa.

MAJA: (S te{kim uzdahom)... Da su samo dva.(Gorko se podsmehuje sebi i ispira usta koka-kolom)

Viktimolo{ka pri~a 69

NENSI: (Otimaju}i bo~icu koka-kole od Maje)Glupa~o, svaka evropska debilka zna da se posle jebawa neispiraju usta koka-kolom, nego pizda. Gledaj!(Nensi di`e jednu nogu na sto, hvata Maju za kosu privla~e}ijoj glavu k sebi)Ra{~epi{ se i p{{{{!(Nensi pritiska palcem grli} boce, bu}ka je i ispu{ta mlazprskaju}i sebe izme|u nogu; koka-kola se sliva niz ko`nunogavicu)Odo{e spermatozoidi u pizdu materinu. Sve to koka-kolaspr~i, skuva i dezinfikuje. Smrt spermi! A onda se obri{e{...(Uzima sa lutke komad doweg rubqa i wime bri{e pantalone)i ponovo si slatka za mistriju... Koliko godina je stariji odtebe?

MAJA: (Podi`e mehani~ki sa poda odba~ene, pokidane ga}ice. Gotovonesvesno bri{e Nensi, podrhtava)Dvadeset i pet, dvadest pet godina i osam meseci...(Broji na prste)i trinaest dana.

NENSI: @ena, deca?

MAJA: Da. I }erku mojih godina...(Samo {to nije zaplakala)To mi najte`e pada.(Nensi je privija uz sebe)[ta mi je taj ~ovek napravio...

NENSI: (Miluju}i je po glavi, s la`nom brigom)Nemoj, nemoj smirise, pssst...(Sti{ava joj pla~)... Veruje{ li ti u Boga?

MAJA: (Raspla~e se)Samo u wega i verujem. Ne zna{ ti {ta mi je taj ~ovek uradio...^etiri godine nisam videla ni mamu ni Gavrila, a `ivimo uistom gradu. ^etiri godine `ivim u iznajmqenom stanu, saiznajmqenim stvarima, sa iznajmeqnim ~o-vekom, a ja imam isvoju ku}u i mamu i moga oca Gavrila...

NENSI: (Hvata sna`no Maju za ramena i trese je)Prestani da pla~e{!(Di`e slu{alicu sa telefona)Zovi tog govnara, oteraj ga u pizdu materinu i vrati se ku}i!

MAJA: Molim te, nemoj molim te da psuje{.

70 Leon Kovke

NENSI: Ne}u da psujem. Evo, ne}u vi{e uop{te da psujem...

MAJA: (Spu{taju}i slu{alicu)Ne mogu. Nemam snage to da uradim. [ta da ka`em mami iGavrilu posle ~etiri godine?

NENSI: Reci bilo {ta. Oprosti}e ti sve.

MAJA: Lako je to re}i. Kako da priznam da sam pora`ena, da sampogre{ila.

NENSI: Zna~i, odlu~ila si da digne{ ruke od sebe.

MAJA: Otkud ti zna{ {ta sam ja odlu~ila?

NENSI: Pa to i budala i pametan vidi. Pogledaj se u ogledalo. [tavidi{? @rtvu ili krivca?... Ja vidim...

MAJA: (Besno)Ba{ me briga {ta vidi{! Ja znam {ta znam. Mo`da }u da dignemruke od sebe a mo`da i ne}u, moja stvar.

NENSI: (Ne`no)Pa normalno da je tvoja stvar. Mo`da je sve moralo tako dabude.

MAJA: (Ravnodu{no)Nek ide kako ide, do}i }e i mojih pet minuta.

NENSI: Dobro. A {ta }emo daqe?

MAJA: Nema daqe. Zatvaramo.

NENSI: (Sa prizvukom pretwe)A, nismo se tako dogovorili. Ima daqe, i to dosta.

MAJA: Do|avola, {ta sad ho}ete?

NENSI: Da pri~amo, kao {to smo se i dogovorili. I bez psovki.

MAJA: Pa, kad ba{ mora.

NENSI: Ne mora, ali dogovor je dogovor.

MAJA: (Zagrize jezik)Govorila si o grobqu, i o tome kako }u ~itati u novinama otome, i gledati na...

NENSI: O tome }u ti pri~ati kad do|e vreme za to. Si? Predla`em dana{ razgovor u|e u interesantniju fazu pitawa i odgovora.Mo`e?

MAJA: O, ba{ me zanima.

Viktimolo{ka pri~a 71

NENSI: Nema ni~eg zanimqivog u mom poslu. Ja sipam bujicu re~i kojemawe-vi{e imaju jedan ciq, jer obi~no imam posla samo sajednim klijentom i ~esto ponavqam isti niz re~i: zdravo, je l’tamo spava}a soba, srce? ’Ajde, poka`i mi je. To }e vi{e da vasko{ta. Oh, qubavi, ti si divan, ne mogu vi{e, ah, jo{ malo,tako, tako, tako, oooh – to je divno, ohhh... Stra{an si. Razume{{ta ho}u da ka`em?

MAJA: Moram da priznam da ne razumem.

NENSI: Taj niz re~i, koji se stalno ponavqa, ose}am kao tumor u glavi,i s vremena na vreme dobijam `equ da razgovaram s nekimobi~nim qudskim bi}em koje nije moja mu{terija, i da uobi~nom razgovoru doznam sve o wemu.

MAJA: (S podsmehom)Pa ja sam ti ve} sve ispri~ala.

NENSI: To je bila samo su{tina. Mene interesuju sitnice vi{e odsu{tine; oni detaqi koji grade, koji pletu tu ~ipku `ivota.Razume{ {ta ho}u...?

MAJA: [ta jedem, {ta pijem?

NENSI: Ne, ne. Za po~etak mi ka`i gde stanuje{?(Maja okleva)Ne boj se, ne}u da ti preotmem Gargamela.

MAJA: (Suvi{e glasno)Stanujem u Dositejevoj ulici, broj sedam. Garsowera na po-sledwem spratu, prozori gledaju u, kako to Gargamel ka`e, dupeNarodnog pozori{ta.

NENSI: Ka`i mi gde stanuje{ pa }u ti re}i ko si. Dositejeva iDobra~ina ulica su poznate po svojim garsowerama.

MAJA: Mo`da su one poznate, ja nisam.

NENSI: (Sa nadmo}nim ga|ewem)Wih uglavnom iznajmquju prostitutke koje ne idu ispod 300maraka, i slabo pla}ene glumice i balerine kojim je todopunska zarada. One glume prostitutke.

MAJA: [ta ho}e{ time da ka`e{?

NENSI: Ni{ta. Povra}a mi se.

MAJA: Nije ti dobro? Za{to stoji{, sedi malo.

72 Leon Kovke

NENSI: Uskoro }u po~eti da {etam okolo, i da povra}am figurativno,na sve. Smu~ili ste mi se svi: Glumice se prostitui{u,prostitutke glume, modistkiwe su prodava~ice, a prodava~icemanekenke, pederi su ministri – a ministri su pederi. A ja sam,{ta sam ja?(Prise}aju}i se)^ekaj dok vidi{ izraz “wenog” lica.

MAJA: ^ijeg lica?... I u kakvoj je to vezi sa Novim grobqem?

NENSI: (Odsutno)U vezi sa ~im?

MAJA: Grobqem! Grobqem, ne{to si htela da mi ispri~a{ u vezi saNovim grobqem?

NENSI: Grobqem?

MAJA: Pomenula si ga nekoliko puta.

NENSI: (Polako se vra}a u stvarnost)Grobqe? A, da, Novo grobqe. Bila sam u wemu. Ju~e? Ne, danas,pre nego {to sam do{la ovde... reci mi, gde je ta linija kojaodvaja bogate od prose~nih i sirotiwu od {qama?

MAJA: Draga moja, ja...

NENSI: Nemoj da me zove{ Draga.

MAJA: Izvini. Izvini ako je zvu~alo suvi{e intimno. Zatekla si mesa tim pitawem o liniji. [ta je to va`no kad si mrtav?

NENSI: A ha. Kad si zate~ena pribegava{ `enskim lukavstvima,deminutivu: srculence, bubice, mrvice.(Deminutive izgovara sa zlo~estim izmotavawem).,

MAJA: Ne uvek.(Poku{ava da napravi {alu na svoj ra~un)Ponekad teram i wega da mi govori takve stvari... u`asno semu~i...(Smeje se)Lak{e mu je da mi kupi, pet pari cipela, nego da ka`e“poqup~i}u moj, cincili-pinkili moja”... ha, ha...

NENSI: (Prihvata smeh)[ta, k’e`? Cincili-pinkili! Poqup~i}uuuu...(Obe zacewene od smeha, grle jedna drugu. Iznenada, shvativ{ida su u grqewu oti{le predaleko, odvajaju se)

MAJA: Izvini, spontano je...

Viktimolo{ka pri~a 73

NENSI: (Odmerava je s podrozewem)I, {ta sad?

MAJA: (neprijatno joj je)Ne znam. [ta?

NENSI: (Naglo prelaze}i iz stawa podozrewa u umiruju}i osmeh)Pitawe. Slede}e pitawe: Ko je tvoj omiqeni pisac? Sidni[eldon, Habijanovi}-\urovi}?(Raske`eno)Momo Kapor.

MAJA: (Izvrdavaju}i da se opredeli)Ja volim mnoge pisce. Zapravo, ne wih, nego ono {to pi{u. Dugovremena sedim, ta~nije le`im, ~ekaju}i da me Gargamel udene uneki svoj slobodan termin. Kako on ka`e, na dispoziciji sam. Epa kad sam na dispoziciji, ja ~itam. Nisam probirqiva. [to seti~e ove dve `ene, i onog, tre}eg, nekako su mi potpuno isti –kafa... ako me razume{ {ta ho}u da ka`em: gorka kafa, slatkakafa, sladuwava kafa. Ko je od wih boqi? Pa vaqda onaj tre}ijer ima...(Pokazuje rukama “jaja”)

NENSI: Mani to, ta...(Pokazuje rukama “jaja”)

MAJA: Izvini, nisam znala da si osetqiva na...

NENSI: (Nabusito)Zna{ li ti {ta sam ja danas radila pre nego {to sam oti{la nagrobqe? I{la sam pe{ice skroz od Pan~eva~kog mosta do ulazau grobqe u Ruzveltovoj.

MAJA: Stanuje{ u tim odvratnim soliterima ispod Bogoslovije?

NENSI: Ne. Do Pan~eva~kog mosta sam do{la beo-vozom. Kad ho}e{ dapre|e{ neko veliko rastojawe onda sedne{ u gradski voz, i krozzemqu, kao krtica, samo se pojavi{ tamo gde si krenula.

MAJA: (Priznaju}i gre{ku)Mislila sam da stanuje{ u onim odvratnim...

NENSI: [ta poku{ava{? Dvaputa ponavqa{ re~: odvratnim, odvrat-nim... Jesam li ti ja odvratna? Moje lice? [ta?

MAJA: (Iznervirano)Samo `elim da znam gde stanuje{.

74 Leon Kovke

NENSI: To je bar lako. @ivim u jednoj od onih starih zgrada u Zemunukoje je jo{ gradila Austrijska carevina. Dva sprata. U stanovese ulazi sa terase. Biv{i stanari su ih u vreme desetocifreneinflacije otkupili bud za{to. Ogromne sobe suizpregra|ivali sa po nekoliko pregradnih zidova od iverice, ipo{to su tavanice visoke, a kvadratura soba ne prelazi odnosdva sa {est, onda dobija{ ne{to nalik na kutiju za ve{ kojastoji uspravno.(Uzima jednu od kutija i postavqa je vertikalno)Mo`e{ da {eta{ du` staze sa ~ije se jedne strane nalazi zid asa druge su u nizu postavqeni: krevet, orman, sto, ~ajna kuhiwa,i meni se zalomio bide. Staza uska a tavanica visoka; idealnoda nau~i{ da ide{ uzdignute glave... Iza zida od iverice, istutakvu sobu-hodnik ima Budo-mudo. Taj retko izlazi iz sobe,osim kad mora da istrese prepuweni nok{ir u klozet. Kad nepije i ne spava ne skida se sa mobilnog telefona – kao, ugovaravelike poslove. Retko mi kuca o pregradni zid, zna da nemani{ta od posla, jer on bi, ako mo`e, ne{to besplatno. Kad godse uzveri od lozova~e, busa se u grudi i vi~e: “Slu{aj mala, nebudi luda, nema cure koja je odbila Buda”! A onda, pre nego {tose onesvesti, “pjeva”:(Imitira Budino pona{awe)... “Oj |evojko |ikla, |ikla! Je l’ ti koja dlaka nikla? Jeste,jeste |e po koja, me|’ nogama nema broja.....”

MAJA: (S ga|ewem)Stra{no. Kakav je to u`asan ~ovek.

NENSI: Nije to ni{ta. Glavno dolazi kad padne u hrka~ku komu. Najpre{kripi zubima – to je uvod za hrkawe. Hrkawe povremenoprekida kad treba da podrigne ili prdne. Onda, odjedanputza}uti kao da ne di{e, zakrkqa, zaka{qe se, pqune, a zatimkihne kao lav jer je upravo i{~upao pramen dlaka koje mu vireiz nosa. A onda se sve ponaqa ispo~etka, samo u novojintonaciji, kao kod Bahovih fuga... Ne veruje{?(Hvata Maju za kosu i privla~i joj glavu uz jedan reklamnipano)Sad slu{aj.(Nensi, sasvim ozbiqno, s druge strane panela, imitira osnovuhrka~ke fuge. Onim istim redosledom kako je opisala. Maja,potpuno konsternirana, bez i jednog pokreta, slu{a)... To je to. [to se ti~e drugih soba, znam da su u wima nekakvibuquci slinave i musave dece roditeqa izbeglica. Nikad ihnisam videla. Vaqda spavaju po ceo dan...

Viktimolo{ka pri~a 75

MAJA: (Neprijatno joj je)Bo`e, za{to `ivite tamo?

NENSI: (Potpuno odsutno)Ne znam.

MAJA: Kako na tako u`asnom mestu obavqa{ taj svoj, mislimprofesiju?

NENSI: Mobil-debil; ja idem po pozivu, i to vrlo retko, samo onolikokoliko je potrebno za pre`ivqavawe...

MAJA: Postoje razli~iti nivoi pre`ivqavawa.

NENSI: Ho}e{ da ka`e{, ako se potrudim mogla bi i garsowera uDositejevoj. Ne. Ja nemam ni qubavnika, ni dva televizora, nipedeset pari cipela, ni ambicije umetnika. Ali imam nekekorisne i beskorisne predmete: re{o-dvoringla{ –“Preporod”, jedna ringla je ispravna, na drugoj seckam, krckam,tu~em meso; mali pretis lonac – ma|arski, otvara~ za konzerve,no`, ka{iku, viqu{ku, tawir i malu kristalnu vaznu za jedancvet; {oqu, ~a{u, sve}wak i sve}u, prazan album zafotografije. Tarot karte, {oqicu za kafu, i na stolu “Biser”pisa}u ma{inu – }irili~nu, sada nema traku; toaletni pribor,sredstva za intimnu negu, veliki beli ~upavi pe{kir zale`awe na pla`i i, a da, i kamewe sa pla`e. Sa jednim od wihtu~em meso i zakivam eksere; tu je i desetak ~estitki za novugodinu 96, 97, 98 i dvehiqaditu, uglavnom od mu{terija; zadevedeset devetu nema ~estitke – ne znam za{to.

MAJA: (Gleda zami{qeno u svoje nokte na rukama)Taj album za fotografije...

NENSI: Nema tu {ta da se obja{wava. Nema nikoga ~iju bi fotografijustavila u wega. Zato je prazan. Zar to nije jasno?

MAJA: Ne. Ja bih stavila tatu i mamu, i de~ka kad bih imala.

NENSI: Misli{ da je to tako jednostavno? E pa kod mene nije. Problemsa mojim roditeqima je {to i jesu i nisu `ivi. Zapravo, oni sumene uni{tili. Pre osam godina, kada sam ja imala {esnaest,moja majka trideset sedam, a otac ~etrdeset dve godine, ja sambila sre}na devoj~ica i, kao sve tinejyerke, bezrazlo`nonesre}na {to tako brzo rastem, a grudi ni{ta. Zvali su meOliva. I dan danas mrzim stripove o Popaju... Ne znam kako,ali jednog dana sam shvatila da je moj otac u`asno nesretan, i damoja majka ima dnevne nastupe eufori~nog smeha ili besa.Nikada nije plakala. Od jednog bubuqi~avca iz razreda, koji jekao va`io za mog de~ka, saznala sam da mama ima qubavnika i da

76 Leon Kovke

rade ono. Taj mali smrad se odmah ponudio da i on meni radi“ono”. Ole{ila sam ga praznom fla{icom od koka-kole;{esnaest kop~i na glavi i {ine na prstima obe ruke – wima je{titio glavu.(Pokazuje kako je Bubuqi~avac {titio glavu)... Do|em ku}i i vidim, Bubuqi~avac ne la`e. Matorci segrozno sva|aju. Sva{ta jedno drugom govore, i to sve predamnom,kao da ja nisam tu. Jednoga trenutka i ja i tata ~ujemo, boqe danismo ~uli, kurvu kako vi~e: “Pederu, {ta ho}e{ od mene?Ni{ta ti ne dam, ni{ta nije tvoje! Ni }erka nije tvoja! Samo jemoja i samo ja znam ~ija je!...”(Nensi spu{ta glas)... Bila je pijana. Pokupila je sve {to je mogla iz ku}e ioti{la... Zlato, devize i gotovo sve porodi~ne fotografije...Bilo je grozno, krvarila sam pet nedeqa i nisam mogla ni dajedem ni da spavam. Samo sam je mrzela, toliko sam je mrzela dasam mislila da }e umreti od moje mr`we. Pola godine nas jebrukala po gradu, a onda je nestala; ka`u da su je videli u Igalukako se vu~e sa nekim “ka~keta{ima”. Ja i tata smo odlu~ili dajoj se osvetimo. Kad ve} nisam }erka svoga oca, onda }u bitiwegova qubavnica... Kurva je potpuno poludela kad je ~ula za to.Prijavila je i sebe i nas policiji tvrde}i kako tata i ja`ivimo u incestu. Bilo je su|ewe i ve{ta~ewe, stru~waci supotvrdili da nema sumwe da je moj otac – moj otac i da jeneophodno da abortiram... Ostali smo svo troje da `ivimo uistom stanu dok se ne omogu}i i fizi~ka razdeoba... Kurva jene{to bajala, i ba{ na dan moje maturske sve~anosti, ona i tatasu ponovo profurali, kao da se ni{ta nije desilo. A ja sam senavukla na Vajnegera.

MAJA: Stra{no. Bo`e moj, bo`e moj, ima li te?

NENSI: (Prilazi Maji, razdvaja joj sklopqene ruke, prinosi ih svojimusnama, ne`no duva u wih i {apu}e)Pssst... Smiri se, pro{lo je ve} toliko vremena od tada da mojasada{wa ose}awa kao i da nisu tragi~na. Sve mi se ~ini da seneko {alio sa mojim `ivotom. Da li sada shvata{ za{to ualbumu nema fotografija... Kako se zove{?

MAJA: Marija, zovu me Maja.

NENSI: Nevenka, zovu me Nensi. Naterala sam ih da me tako zovu.

MAJA: Ja o~igledno ne mogu nikoga ni na {ta da nateram.

Viktimolo{ka pri~a 77

NENSI: Ako si spremna, mo`emo daqe.(Dr`e}i je za ruke)Zaroni}emo ove ruke u moju du{u, do lakata.

MAJA: (Istrgnuv{i ruke)Nemoj, molim te. One to ne zaslu`uju.

NENSI: Objasni.

MAJA: Lak{e je re}i nego objasniti... Ja verujem u svoju umetni~kumisiju. Na tom putu mi jedino stoje moje ruke, moje nesposobneruke. Veruj mi Nensi; smem da ti se obra}am imenom? Veruj mi,ja u svojoj glavi imam sasvim jasnu sliku kako treba da izgledaneki kostim ili deo ode}e, a onda, kad to ho}u da pretvorim ucrte`, po~iwe proces osipawa idealne slike, i ma koliko putaja ponavqala crte`, erozija se nastavqa... Ne znam, mo`da je tozbog kratkih prstiju, ili je sve u glavi.

NENSI: Kad zavr{im na{ razgovor, bi}e to sasvim druge ruke.

MAJA: Boqe ili gore?

NENSI: To zavisi od tebe. Predla`em da nastavimo pri~u o qubavi iseksu. Nikada nisam...

MAJA: Ako }emo da pri~amo o tome, molim te da budemo opet onakvekakve `ene jesu... zle, glupe i pokvarene; Jebo te...

NENSI: (Prihvataju}i predlog, suzdr`ava smeh)Glupa `eno. Upravo si gurnula prst u bravu Pandorine kutije.(Spretnim i brzim pokretom hvata Maju za {aku, prinosi jeustima, lizne jedan od prstiju, a zatim je odbaci)Kao {to sam rekla, ja nikada nisam bila u stawu da imamnormalan seksualni odnos.(Maja otire olizani prst o ode}u)Ili kako se to ka`e, jeba~inu. Ne ra~unam ono sa ocem. Sve jebilo traqavo, na silu, gadno, sluzavo, vla`no. Posle onog saKurvom, ~esto sam be`ala od ku}e i spavala kod svakog ko jehteo da me primi. Va`no mi je bilo samo da me no} ne zatekne usvojoj ku}i. E pa u jednoj od tih no}i, kada bi uspela da nespavam kod ku}e, desilo se ne{to kao qubav. U`asno sam sestidela toga. Bilo mi je sedamnaest godina, a woj {esnaest. Jasam i{la u tre}e-dva, a ona u tre}e-tri. Natalija, bila je takositna i topla, nisam ni osetila kad mi se uvukla... a onda jebilo kasno. Dvanaest dana, ta~no dvanaest, raspame}ivale smose od jebawa... sve dok wena keva nije posumwala ne{to iprekinula na{e dru`ewe zauvek... Mislim... ja sam lezbejka...

78 Leon Kovke

(Unose}i se u lice Maji, vrlo brzo)Lezbejka! Lezbejka! Lezbejka!...

Maja se povla~i uz zid. Telefon po~iwe da zvoni, dugo i uporno. Majapolazi rukom ka slu{alici. Nensi hvata fla{icu od koka-kole.

NENSI: (Prete}i)Ho}e{ da ti prebijem prste? Da boqe crta{...(Maja povla~i ruku)Vidi{ kako je koka-kola {tetna; ubija spermatozoide i lomiprste, a ti je pije{.

MAJA: (Posle du`eg }utawa, smogav{i snage)Ho}ete li vi ne{to da kupite?...

NENSI: Hej, {ta si se usrala? Pa ovo je samo razgovor. Jesmo li se takodogovorili?(Maja }uti)U redu.(Nensi vadi iz yepa sve`aw nov~anica i baca ih na sto)Mo`emo li sada da nastavimo razgovor?

MAJA: (Ignori{e novac)Nisam se usrala. Tvoje je pravo da bude{ {ta ho}e{.

NENSI: A mo`da se ja to samo {alim?

MAJA: Ja, ne.

NENSI: Quti{ se?

MAJA: Ne, uop{te se ne qutim, samo sam radoznala.

NENSI: (S la`nim olak{awem)Odli~no. Trudi}u se da te zadovoqim. Postoje stvari koje su zamene mnogo va`nije od Natalije. Neposredno posle u`asnog{oka, kada sam saznala da smo tata i ja, incest, desilo se to saabortusom... Lekari nisu mogli dva dana da me povrate izanestezije. Pamtim taj san kao ne{to lepo i kona~no, i potpunoodsustvo `eqe da ikada iza|em iz wega. Boli su me iglama dokme nisu probudili... Dva meseca posle toga primetila sam,naro~ito no}u, pisak. Dugi, zaglu{uju}i pisak koji je predhodiopodrhtavawu tela i gr~ewu mi{i}a. Bola nije bilo. U takvimtrenucima posedovala sam mo} da neke mawe predmete pomerammislima. Ujutru bih videla da ne stoje na svojim mestima. To, iKurvina i tatina neobja{wiva odluka da opet `ive zajedno,ubedili su me da potra`im odgovore. Upisala sam psihologiju iodmetnula se od ku}e. Izdu`ena soba u ku}i na Zemunskom kejupostala je deo mog novog, dugog sna. A {to se ti~e lezbejstva,

Viktimolo{ka pri~a 79

nisam ba{ bila iskrena, i pre Natalije su postojali neki znacikoji su ukazivali na to. Se}am se, Kurva me po{aqe umesarnicu; ja stojim ispred vitrine sa raskrvavqenimkomadima mesine i zurim. Odjednom osetim ruku na dupetu i~ujem ne`an glas: De~ko, lepi de~ko, molim te pro~itaj micenu, zaboravio sam nao~are. Okrenem se i ugledam simpati~nolice mog kom{ije, poznatog glumca i pedera, MirkaMilosavqevi}a...(Maja prati pri~u sa zga|enim licem)Potpuno me zbunio. Pitala sam se {ta sam ja? De~ak ilidevoj~ica? Satima sam stajala gola pred ogledalom i gledala ugrudi koje nemam, i u kurac kojitako|e nemam...(Nensi prime}uje Majino zga|eno lice)Gadi{ se? Ne voli{ ovo {to pri~am?

MAJA: (Neprijato joj je)Radije ne bih da pri~amo o tome.

NENSI: (^e{kaju}i se po vratu)Pa dobro. Mada, te{ko }e{ razumeti kraj ako ne zna{ uzroke irazliku izme|u homoseksualne, incestne i one takozvane,normalne qubavi... Ti ustvari ho}e{ da ~uje{ {ta se dogodilona grobqu?

MAJA: (Odu{evqeno)Da. Grobqe. Neprekidno po~iwe{ pri~u o Novom grobqu i...

NENSI: Pri~ala sam ti o sebi na drugom spratu i neposrednomokru`ewu. Me|utim, da bi se dokopala drugog sprata i svojesobe-kutije, ja moram da pro|em ~itav lavirint hodnika,hodni~i}a, stepenika i razvaqenih gelendera. Ne poznajemnikoga sa prvog sprata, toliko se ~esto mewaju da je prostonemogu}e upamtiti wihova lica, a kamo li imena. Zbirnakarakteristika im je da su prqavi i da smrde; uglavnommu{karci. Ne znam, ka`u, da pored mene, tu, u nekoj od bezbrojsoba, `ivi i jedna `ena. Nikad je nisam videla; samo po nekiput ~ujem kako peva “Jedan dan `ivota”. Ali to nije osoba okojoj ho}u da ti govorim. Predmet moje pri~e je gazda ku}e iwegov pas. Ta debela strvina sa ~elom od dva prsta ikoeficijentom inteligencije na nivou sobne temperature jejedna masna, lojava, lewa, smrdqiva i neoprana mrzovoqnaspodoba. Vre}a amonijaka nalivena piv~ugom. Nedostaju mire~i da ga opi{em.

MAJA: O, opisala si ga veoma plasti~no.

80 Leon Kovke

NENSI: Dakle, on ima psa. On i pas su kao jedno. Gazda ku}e neprekidnosedi, buqi u televizor i naliva se piv~ugom. Neprekidnotelefonira, naru~uju}i sve {to se mo`e naru~iti prekotelefona: pice, leskova~ki zajutrak, magi~nu krpu, pomadu zahemoroide, stomak eliminator, gajbe Vajfertovog piva, pornokasete, “Mirakl blejd”, burek, tigrovu mast, pet kila livadskogmeda i japansko drvo. A, da, povremeno spu{ta slu{alicu,ogleda se ~e{qaju}i dugu u`eglu kosu, zatim re`e nokte nanogama reckavim no`em i, onako presami}en, prdi vla`no dokmu pas wu{i dupe. Stalno dr`i otvorena vrata od stana igotovo uvek me primeti. Poneki put me prepadne u hodniku,sabije me u ugao i dah}e mi u lice. Taj smrad ne mo`e{ dazamisli{. Ne zovemo ga yabe Bazdi el Zadah. A da stvar budegora, negde izme|u paralelnih vijuga wegovog mozga, kojih nemavi{e od dve, tiwa ne{to nalik na erotske snove. A ja, Majo, jasam predmet wegove seksualne po`ude!

MAJA: Grozno. Povra}a mi se.

NENSI: Nema veze, na{la sam na~ina kako da ga zajebem. Kad god seprilepi uz mene i zabalavi mi uvo pri~om o svojoj titanskojmu`evnosti, ja ga pitam, ho}e{ li sa {tipaqkom ili bez{tipaqke... To ga zbuni. Ja sasvim ozbiqno vadim iz torbemetalnu {tipaqku, pokazujem mu je i obja{wavam kako imamogromnu ribu, pa neki mu{karci tra`e da je prepolovimstavqawem {tipaqke... On najpre trep}e, a zatim se pretvarakao da je ukapirao {alu i po~iwe da se smeje i krkqa. Hvatasvoju nakazu od psa i odlazi u sobu. Ja sam spasena do na{egslede}eg susreta.

MAJA: To je...(Prolazi je drhtavica)Brrr, da se smrzne{ od odvratnosti.

NENSI: Kao u horor romanima, a?

MAJA: (Ozbiqno)Da. ^itala sam jedan takav.

NENSI: Jesi li primetila kako mu{karci pucaju na {tosevima tipa:ogromna mi je i “meni je sasvim dovoqan prose~ni srpski od~etvrt metra”?

MAJA: Ne. Ja ba{ volim kad je onako lep i mawi. Mrzim neandertalcekojima je samo ciq da {to vi{e mesa uguraju u tebe.

NENSI: Da, to ima smisla. Ali ja sam, ustvari, htela da ti pri~am ogazdinom psu...

Viktimolo{ka pri~a 81

MAJA: Najpre o grobqu, pa onda o...

NENSI: Ne zatvara{? Mislim, nema{ `equ da ba{ sad zatvori{ du}an?(Prete}i)Zar ne?

MAJA: Ne... Mislim da ne}u.

NENSI: (Kao detetu)Moramo da ostanemo, jer... kad ti budem ispri~ala sve o psu,onda }u prirodno zavr{iti sa grobqem.

MAJA: (Nevoqno se osmehuju}i)Ti si ba{ puna pri~a.

NENSI: Ne mora{ da slu{a{. Ja te ne teram. Demokratija je; tvojavoqa.

MAJA: (Nervozno)Da, znam, znam to.

NENSI: Zna{? Odli~no. Pri~a o psu, Nensi i jo{ o ne~emu. Ono, one~emu, je mo`da va`nije, ali to najva`nije uvek dolazi nakraju. Ono {to ho}u da ti ispri~am je u vezi sa osnovnimpravilom `ivota, da svaka stvar mora najpre da do|e na svojemesto, da bi smo je kasnije mogli izbaciti iz ravnote`e. Zato ijesam danas po{la najpre Beo-vozom na grobqe, da bih do{laovde. O psu: To je jedna ru`na, naborana, iske`ena, crna`ivotiwa. Ako zna{ kako izgleda mops?

MAJA: Mislim da znam.

NENSI: Zna{ ti kurac kako izgleda. Mops je najru`niji mali passtvoren rukama nekog engleskog degenerika, kao slika iprilika svoga stvoriteqa. Ima izba~ene, zakrvavqene o~i,ogromnu glavuyu, bezbroj o{trih zuba koji mu istr~avaju iz~etvrtaste vilice, kratak vrat, {iroke grudi i dupe kao dvaplivadona. Neprekidno duva kroz nos – fum, fum(Imitira psa)bali penu i, kao wegov gazda prdi vla`no. Jedino {to ihrazlikuje je soda-bikarbona. Obojica, ka`em obojica jer je i tajmali degenerik pasji mu{karac, `deru istu hranu, a onda pateod kiseline, mrzovoqni su i zli; samo {to se onaj maloumnik odgazde nekako, ne znam ni sama kako, doseti sode bikarbone pa jeiz {ake baca u usta. Probao je to isto i sa psom, ali mu nijeuspelo. E sad, mo`e{ misliti kad ta pasja gnom~ina, punakiseline, onako crna, postavi zasedu u mra~nom hodniku naulazu moje zgrade. Iako znam da me negde vreba, svaki put mi

82 Leon Kovke

srce stane kad histeri~no zalaje i navali na moju nogu. Ja sepotpuno parali{em i pustim ga da obavitu gadost... Da li zna{{ta mi radi? A, ’ajde, predpostavi.

MAJA: Predpostavqam da se... popi{ki.

NENSI: Glupa `eno. Kako ti ni{ta ne zna{. Taj mups(Namerno ka`e “mups” sa “u” umesto “o”)nalik na crnu naduvanu kurton~inu sa kramponima, zaja{i mojunogu; zna{ kako?(Nensi opkora~uje jednu Majinu nogu i demonstrira pasjuaktivnost)Sukne iz wega ono crveno palacalo(Gest ka`iprstom)pa navali da mi keca ~izmu kao da ga trese trofazna struja. Dastvar bude gora, obavezno se pojavquje i gazda koji se ceri inavija. To poni`ewe me potpuno pro`ima, od stopala do korevelikog mozga...(Maja u`asnuta pri~om i demonstracijom na woj. Nensi seodmi~e)[ta je, ne veruje{? Pogledaj, ove fleke na ~izmama i pan-talonama su od pasje sperme; kao da je kiselina...

Maja potpuno nehoti~no bri{e svoju nogu kao da se i woj ne{to sli~node{avalo.

NENSI: (Rezignirano)Nemam pojma kako drugi stanari izlaze sa wim na kraj, madasumwam da napada samo `enski rod; ali ja, ma {ta ~inila,mewala putawu kretawa, vreme prolaska, miris parfema, ga}e,ni{ta ne poma`e. Po osnovnom viktimolo{kom zakonuneumitnosti, da se `rtva i egzekutor moraju sresti, ja se uveksa wim sretnem. Veruj mi, tu mi ~ak i moje neobi~nesposobnosti ne poma`u... ono o pomerawu predmeta mislima.Misli{ da la`em?

MAJA: Ne, ne mislim ni{ta.

NENSI: Naravno da ne misli{ ni{ta. Dr`i ovaj sat.(Skida sa ruke “Svo~” i dodaje ga Maji)izvadi bateriju... [ta pi{e na woj, koje godine je istekao rok?...

MAJA: ... Hiqadu devet stotina devedeset pete...

NENSI: (Prave}i se va`na)I {ta ti to govori?... To zna~i da ja isijavam stati~kielektricitet visoke frekvencije i niskog napona. Moja aura je

Viktimolo{ka pri~a 83

tako sna`na da neprekidno dopuwava bateriju za sat. Ja satovemewam, ali baterije nikada.

MAJA: Prosto ne mogu da verujem.

NENSI: Veruj, veruj. U Boga ne mora{ da veruje{, ali u ovo {to vidi{,devedeset peta, veruj. Kao {to sam i ja verovala da izlaz izpasje zasede mora da postoji. Oti{la sam u svoju izdu`enu sobu,zakqu~ala se dva dana, i re{ila: Ubi}u ga svojom rukom...(Maja okre}e glavu u stranu, stresa se)Jednostavno }u da ga likvidiram, to je pouzdani na~in da sere{i{ nekoga ili ne~ega. Uostalom to je u tradiciji na{eganaroda. Evo, pre neki dan su nam likvidirali i ministrapolicije i ministra odbrane, pa {ta. E, sad, lako je re}i, trebato i uraditi; kako, sa ~ime, kada? Odmah sam odlu~ila, otrov.Da ne bi bilo ni{ta sumwivo, otrov nisam kupila, nego samvrebala kad gradski {interi postavqaju mamce za horde diqihpasa koje orjaju po celom gradu. Za svaki slu~aj uzela sam dva.Nekako su mi se u~inili prosti i neugledni, pa sam kupila pardebelih kowskih kobasi~etina; izdubila sam ih i potomnadro}kala sitno seckanim otrovnim mamcem... Uve~e samkrenula u akciju...

MAJA: (Zastra{eno)Molim te, ne `elim da ~ujem detaqe.

NENSI: (Nadmo}no)Hm. Presko~i}u halapqivo pro`dirawe, krkqawe, iskola~eneo~i i krvavu stolicu, ali zvuk ne mogu da presko~im... Agonijaje trajala ta~no pet dana. U tih pet dana ja sam jedino ~ulaneprekidno bolno zavijawe, nalik na ono kada ~oveku dugo~upaju zub.(Imitira taj jauk i krkqawe)Nisam mogla vi{e da izdr`im, pogotovo {to se to cviqewepovremeno me{alo sa pevawem one jadnice sa drugoga sprata.“jedan dan `ivota”... Je l’ zna{ tu pesmu?

Maja neodre|eno odmahuje glavom. Nensi po~iwe da peva prepoznatqivrefren.

NENSI: Hajde, hajde i ti.

Maja najpre drhtavim glasom prati Nensino pevawe, a zatim, pod-staknuta gestikulacijama Nensinih ruku, po~iwe sve ja~e – pevawe izo~aja. Nensi naglo prekida pevawe. Prekida Maju stavqaju}i joj {aku nausta.

84 Leon Kovke

NENSI: Kupila sam pasju hranu – “Hepi dog” i oti{la u posetu... Gazda jepolucirao od sre}e {to sam do{la da obi|em bolesnika...Sedela sam dobrih dvadeset minuta, ako ne i pola sata, igledala mupsa na krevetu kako se mu~i... Gazda je slinio inalivao se piv~ugom. A ja sam potpuno bila hipnotisanaizrazom pasjeg lica, naro~ito o~i koje su neprekidno suzile ikao da su isticale. @eludac i srce skupili su mi se u ~vor;gledala sam to lice i kao da sam videla lice svoga oca, zga|enognad samim sobom u trenutku saznawa da sam ja ipak wegovodete... Porazila me je trenutna spoznaja da se moj otac jo{ uvekmu~i kao ovaj pas, i da }e ga jedino smrt osloboditi tog gadnogose}aja... Mirno sam ustala, pomilovala psa po prvi put,oti{la u svoju sobu i zakqu~ala se. Pet dana sam `ivela navodi, bez sna. Na kraju petog dana zapala sam u stawe astralnekatalepsije... Zna{ li {ta je to?

MAJA: (Zastra{eno)Pobogu Nensi, otkud bih ja to znala.

NENSI: Poku{a}u da ti objasnim. Ovako: Le`ala sam na krevetu, nale|ima, ba{ kao sada na ovome stolu.(Le`e na sto)Odjedanput je krenuo pisak iz mene, telo je po~elo da mi se gr~ii podrhtava, kao pod udarima struje...

Nensi podrhtava i po~iwe da se trese kao kod epilepti~nog napada.Udara glavom i udovima o drvenu plo~u stola... U`asnuta Maja gledakako se svetla neonske reklame pale-gase, tiwaju, pregorevaju; ~ak se izaglu{uju}i pisak ~uje; zatvara u{i dlanovima, pisak prestaje. Nensi senaglo uspravqa i, kao da se ni{ta nije desilo, nastavqa pri~u – samo jojje kratka kosa malo nakostre{ena.

NENSI: Otprilike tako je po~elo... A onda se iz mog tela izdvojiloastralno telo. Gledala sam kako lebdim iznad svog sopstvenogtela sa kojim sam bila povezana svetlosnom trakom, kao sapup~anom vrpcom. U po~etku sam se pla{ila da }u zaistaumreti ako se ta traka svetlosti prekine... Lebde}i, polako samkrenula nogama prema prozoru; prvo sam mislila ise}i}u se orazbijeno staklo ako pro|em kroz taj prozor, ali me jesmirivalo svetlo na kojem sam lebdela. Prolazak kroz staklo jepro{ao potpuno bezbolno. Lebdela sam iznad grada iposmatrala ga prvi put kao prostornu sliku – “Beograd u no}i”.Uplovila sam u roditeqski stan i prekratila im muke.

MAJA: (Sasvim tiho)Ne, zaboga...

Viktimolo{ka pri~a 85

NENSI: Povratak u telo trajao je deli} sekunde. Odjednom je pi{taweprestalo. Polako sam otvorila o~i i u potpunoj ti{iniugledala nebo i mesec kroz razbijeni prozor... Ujutru samsaznala da se pas dobro oporavqa, da jede i ma{e repom... Ne{tokasnije stigao je telegram u kojem me obave{tavaju da su mama itata preminuli od prostrelnih rana i da se nalaze umrtva~nici gradske bolnice. Po zvani~nom izve{taju gradskogMUP-a, najpre je tata pucao u mamu, a zatim u sebe. Sahranilasam ih u porodi~noj grobnici na Novom grobqu. To je bilita~no pre ~etrdeset dana. U me|uvremenu, ja sam se ponovosretala sa mupsom, samo {to ovoga puta on nije navaqivao namoju nogu, niti je ~inio bilo kakve nedoli~ne radwe. Mnogo meje vi{e nerviralo wegovo mahawe repom i saznawe da se, ipored svih doga|aja, ja i daqe ose}am poni`enom i nedefini-sanom... Tada mi je palo na pamet re{ewe sa gradskim vozom.Zapravo, shvatila sam, ako ne mogu ni sa kim da ostvarim niduhovni, ni qubavni, ni prijateqski kontakt, ~ak ni sa psomili ma~kom, da mora postojati za mene neko re{ewe. Ako nemo`e{ da se sa`ivi{ sa `ivotom onda je, verovatno, re{ewe ureinkarnaciji... Treba umreti da bi se rodio kao neko novo,sre}nije bi}e.(Maja gleda u Nensi kao hipnotisana)Da, to je tako... Potrebna je reinkarnacija.(Nastavqa da govori kao da saop{tava najve}e tajne `ivota,{apatom)Zar ne shvata{ {ta ho}u da ti ka`em. Svaka li~nost da bispoznala sebe, mora sve da u~ini za sebe... Najpre sam oti{la nagrobqe sa namerom da na porodi~noj grobnici obavim tu stvar.Onda sam shvatila da do pro`imawa moje du{e sa telima mojihroditeqa ne}e do}i, jer, prirodno, energija du{e kad isti~e iztela najpre se kre}e ka svemiru; a onda, po{to je vaseqenazakrivqena kao spirala koja svojim repom doti~e svoj centar,energija du{e silazi na zemqu i na svome putu pro`ima tekneko ro|eno bi}e i u wemu se reinkarnira – ra|a ponovo... Tome je navelo na pomisao kako bi bilo dobro na}i se ispodgrobova svojih roditeqa pa tek onda, pa tek onda pustiti du{uda krene ka nebu... Problem je delovao nere{ivo, sve dok nisamvidela da se trasa podzemne `eleznice kre}e ispod samoggrobqa. Nabavila sam precizne karte i ustanovila da se grobmojih roditeqa nalazi ta~no iznad pru`nog repera 636. To jezna~ilo, ako sednem u metro, i puknem se u pravom trenutku,moja duhovna energija }e, odlaze}i navi{e, pro`eti tela mojihroditeqa na putu ka vaseqeni... Danas je bio taj dan. Sigurno se

86 Leon Kovke

pita{ za{to sam onda ovde? Jednostavno, shvatila sam da jeBeogradski metro neredovan, da ~esto mewa brzinu, i da svimoji prora~uni ne vrede lipova kurca. Zato sam iza{la izbeo-voza i uputila se ka Trgu slobode... ^i~a mi~a i gotovapri~a.(Odjednom veselo)A, Majo? A? [ta misli{ Majo da li bi ova pri~a mogla dapobedi na konkursu “Politike” za najboqu novelu godine? Iranije sam slala, pa ni{ta. ^ak sam napisala i jednujedno~inku, psiho dramu, pod opskurnim nazivom “Vikti-molo{ka pri~a” i poslala je na konkurs dramskih pisaca...Ni{ta. Pretpostavqam da oni anonimuse ne ~itaju. Zato je,Majo moja, najva`nije, iza}i iz anonimnosti.

MAJA: (Jedva ~ujno)Ne, ja ni{ta ne razumem... Mislila sam da si ti... tvoj tata... tatragedija(Gotovo suze. Vapaj)Za{to si mi sve to ispri~ala ako nije istina?

NENSI: A za{to da ti ne ispri~am?

MAJA: Ne razumem.

NENSI: (Ne`no {apu}u}i)La`e{. La`e{.

MAJA: Ne, zaista ne razumem.

NENSI: Glupa `eno. Sve vreme poku{avam da ti objasnim kako jenajva`nije znati sebe i kada ti je dosta samog sebe.

MAJA: Ja ne `elim ni{ta, nikakvu reinkarnaciju, samo ho}u da jabudem ja i da me svi ostave na miru.

NENSI: A, ho}e{ da ka`e{ da sam ti dosadila?

MAJA: (Najednom nalazi snage)Da. Ja moram za petnaest minuta da budem kod ku}e i moram dazatvorim radwu.

NENSI: ([eretski)A da ostanemo jo{ malo? Malkice?

MAJA: Stvarno moram da zatvorim radwu, pogledaj {ta si napravila saneonskim slovima...

NENSI: (Pre~uv{i opasku o slovima)Minuti}?

MAJA: Ni minuti}.

Viktimolo{ka pri~a 87

NENSI: (Zagolicav{i Maju po rebrima)A, ako lepo molim?

MAJA: (Vrlo je golicqiva, u falsetu)Jao! Ne! Ihihi, prestani... oh, oh, mama, mamice...

NENSI: Jo{ samo malo.

MAJA: Hi, hi, hi", Hi, hi, hi. Moram, moram da idem. Gargamel }e dapoludi... Prestani, prestani molim te... hi, hi, hi, ho, ho, ho,uuu, ups...

Nensi prestaje da je golica, ali Maja nastavqa da se smeje skorohisteri~nim smehom koji se pretvara u suze... Nensi je posmatra sle|eno.

MAJA: (Kroz suze)Molim te, ho}u da zatvorim butik.

NENSI: I ja ho}u da zatvorim butik.

MAJA: (Polaze}i ka ulazu)Ho}emo, zatvori}emo...

NENSI: Ali kad ja ho}u!(Naglo je gurne)

MAJA: Za{to me gura{?

NENSI: Zar ne `eli{ ne{to da proda{?(Ponovo gurne Maju)

MAJA: (Opipavaju}i gurnuto rame)Ne. Nije obavezno. Ali te molim da prestane{ da me gura{.

NENSI: (Ponovo je gurne)Ovako?

MAJA: E sad mi je dosta!

NENSI: Bojim se da nije dosta.

Vadi iz yepa skakavac, otvara ga i vrhom o{trice dodiruje sve`awnov~anica koje je nedavno bacila na sto. Na pojavu no`a Maja vrisne iodsko~i. Paralisana je prizorom se~iva.

NENSI: Pare su na stolu i za wih ne{to mora{ da mi proda{.

MAJA: (Prelaze}i na “vi”)Uzmite {ta ho}ete...

NENSI: (Ignori{u}i “vi”)[ta bi mi ti preporu~ila?

88 Leon Kovke

MAJA: (O~ajna)Ne znam. Ne znam {ta ste. [ta je istina, a {ta samo pri~a?

NENSI: Zaboravi pri~u, pogledaj me i reci {ta bi to meni dobrostajalo...

MAJA: (Hvataju}i se za slamku)Vi ste, nema sumwe, lepa devojka, i ako bi ste hteli jo{ vi{e daistaknete tu lepotu...

NENSI: Jebala te re~ lepa! To je najgora re~ u srpskom jeziku. Bedna imizerna. Kad se ka`e(Razvla~i)lepa, ima intonaciju kao da je to neka bolest. Eto, lepa je, jadna,bez ikakvog ushi}ewa, kao da se konstatuje da je neko `ut. Akako ostali evropski jezici tretiraju taj fenomen? Saushi}ewem Italijani ka`u bela; za~u|eno Nemac izgovara“{en”, odu{evqeni Englez kli~e bjutiful! A mi,(Kezi se)lepa. Kao da se kezimo. Samo Makedonci imaju goru re~ za to –ubava-gubava; oni smatraju to za nesre}u, pa ka`u “Ubava `enarod nema”...

MAJA: Dobro, zaboravi {ta sam rekla i uzmi sama {ta `eli{...

NENSI: Dobro, kad ti tako ka`e{...

Nensi dugo }uti, obilazi eksponate i na kraju se zaustavqa kraj lutke nakojoj se nalazi grudwak sa otvorima za bradavice. Vrhom o{tricedodirne jednu od bradavica.

NENSI: [ta ka`e{ na ovaj grudwak?

MAJA: Isti~e boqe figuru, izdu`uje bradavice, ispod tanke bluze ilimajice ~ini ekspresivan prodor, i sigurno erotizira...

NENSI: Poka`i mi.

Viktimolo{ka pri~a 89

MAJA: (]utke skida grudwak sa lutke, okre}e se ka Nensi)Mora}ete da skinete majcu.

NENSI: Ne. Ti }e{ mi pokazati.

MAJA: To ne dolazi u obzir.

NENSI: [to mi pre poka`e{, pre }emo i}i ku}i.

MAJA: Nemojte me terati na tako ne{to, ja sam veoma stidqiva.

NENSI: Nema problema, okrenu}u se.

MAJA: Ho}ete li zaista oti}i ako vam poka`em?

NENSI: Zaista.

MAJA: (Po~iwe da skida bluzu, neodlu~na je, ruke joj podrhtavaju, uo~ima suze)Molim te, Nensi, ne}e{ da me prevari{?

NENSI: (O{tro)Ho}e{ da ka`e{ da sam la`qiva ku~ka?

MAJA: (Raspla~e se)Ne! Ni{ta sli~no nisam htela da ka`em... Evo, skinu}u se!... Ati se okreni...

Nensi se sa zagonetnim osmehom okre}e i staje u ugao – pored prozora.Maja se povremeno okrene da proveri Nensinu poziciju... Suze. Nensiokrenutih le|a gleda kroz prozor – Trg slobode u sutonu. Maja drhtavimrukama navla~i grudwak. Sve vreme fiksira telefon ispred sebe.Telefon iznenada po~iwe da zvoni. Maja se o~ajni~ki baca na wega, di`eslu{alicu i vri{ti.

MAJA: Upomo}! Upomo}! Manijak! Manijak! Aaaa! Policija!

Nensi se polako okre}e dr`e}i u jednoj ruci no`, a u drugoj mobilnitelefon. Prinosi ga licu.

NENSI: Alo, da li je to butik INTIMNO.

Maja potpuno slomqena sklizne na pod ridaju}i. Je~i i slu{alicom udaramonotono o pod... Nensi je hladno posmatra. Posle izvesnog vremenaprilazi i ~izmom je blago gurne...

NENSI: ’Ajde, ustaj. Vidi na {ta li~i{.(Ritne je ja~e)Ustani kad ti ka`em!

90 Leon Kovke

MAJA: (Ne reaguje na udarce; ritmi~ki udara slu{alicom i ne-prekidno ponavqa isto)Za{to, za{to, za{to?

NENSI: Ustani budalo; Ima{ li ti uop{te ponosa?

MAJA: Ne}u, ti }e{ da me ubije{.

NENSI: Ustani i ka`i ne!

MAJA: (Ravnodu{no)Ne.

NENSI: Ne mogu da te gledam. Dresirana lutko za i`ivqavawe. Kolikogodina trpi{ tog Gargamela? [to ga ne {utne{, ovako!([utira je)[to ga ne {utne{, {to mu ne ka`e{ da je govno?

MAJA: (Kroz cmizdrewe)Ne mogu. Ne zna{ ti wega. Kad god poku{am ne{to, on miotvoreno preti: “Ne zna{ ti koliko sam ja mo}an u ovom gradu?Uni{ti}u te ako ode{ od mene”...

NENSI: On je serator, mi{, sluzava kukavica koja jedino zna da seistresa na `enama.

MAJA: Tukao me je.

NENSI: Neka te bije kad si glupa. Ustaj! Ustaj i po~ni da se bori{ zasebe... Jebem ti qude koji }ute, trpe i ~ekaju da neko umesto wihuzme motku i re{i im probleme... Ustaj i uzmi svoju sudbinu usvoje ruke, a ne samo Gargamelov kurac...(Nensi hvata Maju za bradavicu i vu~e je. Maja vri{ti. Po-~iwe da se brani)A, brani{ se kad boli?

MAJA: @ivotiwo, pusti me!

NENSI: (Ispu{ta no` na zemqu ispred Maje)’Ajde, brani se!(Obema rukama udara Maju po telu)Ovo je tvoje telo, brani se! [ta ka`e{? On te bije! kako tebije? Ovako! Ovako! Ka`i, je l’ te {utira u stomak? Zato si iizgubila dete. Brani se jebo te bog! Ugro`avam ti sve!

Maja u`asno vrisne hvataju}i no` sa poda. Dr`i ga obema rukama premaNensi i urla.

MAJA: Pipni me, samo me pipni jo{ jedanput!

Viktimolo{ka pri~a 91

NENSI: To!([iri ruke i hvata Maju u zagrqaj)

Tako te volim!(Nabija se na no` qube}i je u usta)

Dugi trenutak vlada potpuna ti{ina. Maja se polako odvaja od Nensinogtela; potpuno je zanemela pred prizorom no`a zabijenog u Nensin stomak.Nensi je nepokretna, polako se okre}e ostavqaju}i no` u svome stomaku,i teturaju}i se dolazi do stola. S mukom le`e na wega svijaju}i se upoziciju fetusa, sa licem prema Maji...

NENSI: (Umiru}i. Re~enice su joj isprekidane od bola)

Hvala Majo.(Nastavqa blagim glasom)

Zaista ti hvala... sad... sad mogu mirno da pustim energiju mojedu{e da, da krene tamo gde idu sve one... Ve} sam mislila da samte pogre{no izabrala i da ti nisi i moja `rtva i egzekutor...Se}a{ se da sam pomenula kako }e{ videti lice i sve }e{razumeti... U pitawu je moje lice... Do}i }e policija i tele-vizija i... onda }e{ videti moje lice na tvoja dva televizora...Majo, ja sam, ja sam sad iza{la iz anonimnosti... Je l’ da samiza{la?... ovo je... pravi kraj... pri~e...(Zakrkqa)

Izvini, samo `elim da... me se... neko... se}a... do kraja svog`ivota.(Izdahne)

Istog trenutka prostoriju ispuwava sna`no pi{tawe – isto onako kaokad je Nansi demonstrirala napad astralne katalepsije... iz tela grunesna`an mlaz zelenkaste svetlosti ka tavanici. Maja poku{ava rukama daspre~i isticawe svetlosti iz Nensinog tela. Na staklu prozora (BIMprojekcije) gledamo kako se lebde}e telo nalik na Nensino polako di`eka plavom nebu iznad Trga slobode. Kad lebde}e telo nestane prestaje iisijavawe zelenkaste svetlosti... Maja polako di`e ruke sa Nensinogtela... Oko svojih ruku prime}uje svetlosnu auru...

MAJA: (Tiho)

O, moj Bo`e...

ZAVESA

92 Leon Kovke