of 166 /166
VETERINARSKI GLASNIK VOL. 67 BROJ 5 - 6 STRANA 301 - 464 Beograd 2013. 5-6

VETERINARSKI GLASNIK · na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro\enom hipertenzijom* effect of olea europea l. leaf extract on haemodynamic status and

  • Author
    others

  • View
    3

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of VETERINARSKI GLASNIK · na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro\enom...

  • VETERINARSKI GLASNIK

    VOL. 67

    BROJ 5 - 6

    STRANA 301 - 464

    Beograd 2013.

    5-6

  • V E T E R I N A R S K I G L A S N I K

    nau~ni ~asopis

    scientific journal

    Veterinarski glasnik je ~asopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u BeogaduVeterinarski glasnik is published by Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade

    VET. GLASNIK Vol. 67 Br. 5-6 Str. 301 - 464 Beograd, 2013.

    IZDAVA^:FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADUFACULTY OF VETERINARY MEDICINE UNIVERSITY OF BELGRADEFAKULÃTET VETERINARNOY MEDICINÀ UNIVERSITETA V BELGRADE

    SUIZDAVA^: Veterinarska komora SrbijeCOPUBLISHER: Veterinary Chamber of Serbia

    GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR IN CHIEF: Vitomir ]upi}

    URE\IVA^KI ODBOR – EDITORIAL BOARD: Vojin Iveti}, Milovan Jovi~in,Vera Kati}, Sanja Kova~evi}-Aleksi}, Zoran Kuli{i}, Zoran Ra{i}, Horea[amanc, Vesna Matekalo-Sverak, Sandra Dilki}, Dragi{a Trailovi}

    ME\UNARODNI URE\IVA^KI ODBOR – INTERNATIONAL EDITORIALBOARD: Arturo Anadon ([panija), Horia Cernescu (Rumunija), Toni Dovenski(Makedonija), Petar D`aja (Hrvatska), Marijan Kosec (Slovenija), Mehmed Mu-minovi} (Bosna i Hercegovina), Dimitrios Raptopoulus (Gr~ka), Peter [otony(Ma|arska), Carlo Valente (Italija)

    TEHNI^KI UREDNIK – TECHNICAL EDITOR: Sandra Dilki}

    LEKTORI – LECTORS:Irena Nje`i} i Du{ica ^ardarevi}, za srpski jezik / for Serbian languageDu{ica ^ardarevi}, za engleski jezik / for English languageIrena Nje`i} za ruski jezik / for Rusian languageGODI[NJE SE OBJAVLJUJE 6 BROJEVA ^ASOPISA

    Godi{nja pretplata: za pravna lica 6 000 dinaraza individualne pretplatnike 2 000 dinaraza inostranstvo 200 USD(The annual subscription outside Serbia is 200 US $)

    @iro ra~un broj: 205-2982-66

    U finansiranju ~asopisa u~estvuje:Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

    Publication of this journal is financially supported by:Ministry of Education and Science, Republic of Serbia

    [tampa – Printers: „Nau~na KMD”, Beograd

    Adresa ~asopisa:Veterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik, 11000 Beograd,Bulevar oslobo|enja 18, tel/faks 011/2684-597, 2687-475,e-mail: vetksªeunet.rs; www.vetks.org.rs

    ISSN 0350-2457UDK 619 (05)

  • V E T E R I N A R S K I G L A S N I K^ASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

    VET. GLASNIK Vol. 67 Br. 5 - 6 str. 301 - 464 Beograd, 2013.

    [email protected] – CONTENTS – [email protected]

    ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – ORIGINALÃNÀE RABOTÀ

    ! Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica, Mihailovi}-Stanojevi} Nevena, IvanovM., Vaji} Una Jovana, Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S., Gruji} Milanovi} Jelica:Uticaj ekstrakta lista masline (Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidneperoksidacije kod pacova sa uro|enom hipertenzijomEffect of Olea Europea L. Leaf Extract on Haemodynamic Status and Lipid Peroxida-tion in Spontaneously Hypertensive RatsVliÔnie Ìkstrakta olivkovìh listÝev (Olea europea L.) na hemodinami~eskiystatus i urovenÝ perekisnogo okisleniÓ lipidov u krìs s vo`dennoy giper-tenziey . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

    ! @ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M., ]upi} @., Stojanov I., Api} Jelena, Jovi~inM.: Mikroelementi i te{ki metali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta SrbijeTrace Elements Levels in Raw Milk in SerbiaMikroÌlementì i tÔ`elìe metallì v korovÝem moloke iz razli~nìh mest vSerbii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

    ! \or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.: Prinos larvi i uticaj ljudskog faktora upouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestijeLarvas Output and Influence of Human Factor in Reliability of Meat Inspection by theMethod of Artificial DigestionVìhod li~inok i vliÔnie ~elove~eskogo faktora v nade`nosti kontrolÔmÔsa metodom iskusstvennogo perevarivaniÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

    ! Sladojevi} @., Kasagi} D., Kukolj B., Kirovski Danijela: Uticaj razli~itih uslova dr`anja,pariteta i broja prasadi u leglu na gubitak telesne mase krma~a u toku laktacijeInfluence of Housing Conditions, Number of Farrowing and Number of Pigs in Litteron Weight Loss in Sows During LactationVliÔnie razli~nìh `iliçnìh usloviy, ~isla oporosa svinomatok i ko-li~estva porosÔt v pomete na poterÓ vesa svinomatok v period laktacii . . . 337

    ! Prodanovi} R., Kirovski Danijela, Vujanac I., Ne{i} Ksenija, Janevski A., Mari} J., Kukri} V.:Stereotipno pona{anje na farmama visokomle~nih krava – „igra jezika"Stereotypical Behaviour at High Yielding Dairy Cows Farms – "Tongue Rolling"Stereotipnoe povedenie molo~nìh korov na fermah – "igra Ôzìkom" 349

    ! Mitrovi} M. Branislava, Vitorovi} Gordana, Andri} V., Stojanovi} Mirjana, Vitorovi} D.,Grdovi} Svetlana, Vi}entijevi} M.: Prirodni radionuklidi u mineralnim |ubrivima iobradivom zemlji{tuNatural Radionuclides in Mineral Fertilizers and FarmlandPrirodnìe radionuklidì v mineralÝnìh udobreniÔh i na zemlÔh selÝsko-hozÔystvennogo nazna~eniÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

  • PREGLEDNI RADOVI – REVIEW PAPERS – OBZORNÀE RABOTÀ

    ! Trailovi} Ru`ica, Savi} Mila, Dimitrijevi} V., Jovanovi} S.: Varijabilnost albumina u krvnomserumu kao odraz mogu}eg evolutivnog uticaja diluvijalnih konja na populacijudoma}eg brdskog konja u SrbijiVariability of Albumin In Blood Serum as a Possible Reflection of Evolutional Influ-ence of Diluvial Horses on Population of Native Mountain Horse in SerbiaIzmen~ivostÝ alÝbumina v sìvorotke krovi kak otra`enie vozmo`nogo Ìvo-luÓcionnogo vozdeystviÔ delìvialÝnogo naseleniÔ lo{adey na gornìelo{adi v Serbii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

    ! Maksimovi} Zori} Jelena, Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj., Petrovi} T., Val~i} M., Plav{i} B.,Vranje{ N.: Besnilo – epizootiolo{ka situacija na teritoriji Srbije i zemalja u okru`enjuod 2006. do 2012. godineRabies – Epizootiological Situation at the Teritory of Serbia and Countries in the Re-gion from 2006. to 2012.Be{enstvo – epizootologi~eskaÔ situaciÔ na territorii Serbii i stran re-giona s 2006 po 2012 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377

    ! Stevi} Nata{a, Bogunovi} Danica, Radoji~i} Sonja, Val~i} M.: Bruceloza pasa na teritorijiRepublike Srbije u periodu od 2004. do 2011. godineBrucella Canis at the Territory of Serbia in the Period from 2004. to 2011.Brucelezz sobak na territorii Respubliki Serbii v period s 2004 do 2011goda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

    ! Ko~i{ J., Ili} Tamara, [amanc H., Dimitrijevi} Sanda: Parazitske infekcije goveda Severno-ba~kog okrugaParasitic Infections in Cattle in North-Ba~ka DistrictParazitarnìe infekcii u krupnogo rogatogo skota Severnoba~kogo rayona . . 405

    ! Te{i} M., Balti} @. M., Teodorovi} V., Mirilovi} M., Nedi} D., Markovi} T., Markovi} Radmila,Aleksi} Agelidis Aleksandra: Tendencija razvoja ribarstva i potro{nja ribe u SrbijiTendency in Fishing Development and Fish Consumption in SerbiaTendenciÔ razvitiÔ rìbnogo hozÔystva i potrebleniÔ rìbì v Serbii . . . . . . 417

    ! Ljubojevi} Dragana, ]irkovi} M., Mi{~evi} Mirjana: Probiotici u ishrani {aranskih ribaProbiotics in carp fish nutritionProbiotiki v pitanii karpovìh rìb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

    DIPLOMIRANI STUDENTI - DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE – GRADUATE STUDENTS- DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE - DIPLOMIROVANNÀE STUDENTI - DOK-TORÀ VETERINARNOY MEDICINÀ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441

    INDEKS AUTORA I KLJU^NIH RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

    SPISAK RECENZENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459

    UPUTSTVO AUTORIMA - NOTES FOR CONTRIBUTORS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461

  • DOI: 10.2298/VETGL1306303M UDK 619:615.225

    UTICAJ EKSTRAKTA LISTA MASLINE (OLEA EUROPEA L.)NA HEMODINAMSKI STATUS I NIVO LIPIDNEPEROKSIDACIJE KOD PACOVA SA URO\ENOM

    HIPERTENZIJOM*

    EFFECT OF OLEA EUROPEA L. LEAF EXTRACT ON HAEMODYNAMIC

    STATUS AND LIPID PEROXIDATION IN SPONTANEOUSLY

    HYPERTENSIVE RATS

    Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica,Mihailovi}-Stanojevi} Nevena, Ivanov M., Vaji} Una Jovana,Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S., Gruji} Milanovi} Jelica**

    Hipertenzija je jedan od vode}ih uzroka nastanka kardiovaskular-nih oboljenja. Listovi masline se jo{ od davnina koriste u le~enju hiper-tenzije, me|utim mehanizmi njihovog antihipertenzivnog delovanja jo{uvek nisu dovoljno razja{njeni. Glavni cilj na{e studije bio je da ispi-tamo akutno dejstvo ekstrakta lista masline na hemodinamiku i lipidnuperoksidaciju pacova sa uro|enom hipertenzijom u uslovima normal-ne i blokirane sinteze azotnog monoksida. Kori{}eni su ekstrakt listamasline EFLA®943 i blokator enzima azot monoksid sintaze L-NAME.Blokada sinteze azotnog monoksida je dovela do statisti~ki zna~ajnogpove}anja srednjeg arterijskog pritiska, smanjenja frekvence i minut-nog volumena srca, pove}anja ukupnog perifernog otpora i pove}anjalipidne peroksidacije u plazmi. Tretman ekstraktom lista masline jedoveo do sni`enja srednjeg arterijskog pritiska, smanjenja frekvence iminutnog volumena srca, bez promena lipidne peroksidacije. Ekstraktlista masline u uslovima blokade azotnog monoksida je doveo dosni`enja srednjeg arterijskog pritiska, ukupni periferni otpor je ostao vi-sok, minutni volumen nizak, a lipidna peroksidacija zna~ajno povi{ena.Op{ti zaklju~ak je da ekstrakt lista masline iskazuje sna`no antihiperten-

    303

    ORIGINALNI RAD – ORIGINAL PAPER

    * Rad primljen za {tampu 08. 11. 2012. godine** Dr sc. biol. Zoran Miloradovi}, vi{i nau~ni saradnik, Maja Gvozdenov, dipl. mol. biol., dr sc.

    med. \ur|ica Jovovi}, nau~ni savetnik, dr sc. biol. Nevena Mihailovi}-Stanojevi}, vi{i nau~nisaradnik, dr sc. biol., Milan Ivanov, istra`iva~ saradnik, Una Jovana Vaji}, dipl. ing. tehnol.,Danijela Karanovi}, dipl. biol., istra`iva~ saradnik, dr sc. neuro. Sla|an D Milanovi}, vi{inau~ni saradnik, dr sc. biol., Jelica Gruji} Milanovi}, nau~ni saradnik, Institut za medicinskaistra`ivanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

  • zivno dejstvo, smanjuje volemijsko i tenziono optere}enje sr~anogmi{i}a i ne menja stepen lipidne peroksidacije. U uslovima blokiranesinteze azotnog monoksida, ovaj ekstrakt zadr`ava antihipertenzivnosvojstvo, ali usled izazvane sna`ne endotelne disfunkcije ne pobolj{a-va sistemsku hemodinamiku i pove}anu lipidnu peroksidaciju.

    Klju~ne re~i: eksperimentalna hipertenzija, ekstrakt lista masline,smanjena produkcija azot monoksida, lipidna peroksidacija

    Hipertenzija je jedan od vode}ih uzroka nastanka kardiovaskularnihoboljenja, kao i prevremenog morbiditeta i mortaliteta. Mnogi antihipertenzivnilekovi kori{}eni u uobi~ajenim dozama, iskazuju {tetne efekte, zbog ~ega ih trebaprimenjivati sa velikim oprezom. Iz pomenutih razloga, poslednjih godina su is-tra`ivanja u terapiji umerene hipertenzije usmerena ka ispitivanju supstanci pri-rodnog porekla, koje se naj~e{}e koriste kao dodaci ishrani, a za koje je poznatoda imaju pozitivne efekte na sni`enje krvnog pritiska. Listovi masline se jo{ od vre-mena Hipokrata koriste u le~enju rana, groznice, dijabetesa, kostobolje, ar-teroskleroze i hipertenzije, me|utim mehanizmi njihovog antihipertenzivnog de-lovanja jo{ uvek nisu dovoljno razja{njeni. Ekstrakt lista masline, EFLA®943 (Fru-tarom Switzerland Ltd.), proizvod je koji se koristi kao dodatak ishrani i razvijen jeprimenom specijalne procedure su{enja li{}a evropske masline (Olea europaeaL). Glavni aktivni princip ovog ekstrakta je oleuropein, koji pripada hemijskoj fa-miliji sekoiridoid glikozida, a za koje je utvr|eno da sni`avaju krvni pritisak.(Zarzuelo i sar., 1991). Pokazano je tako|e, da oleuropein pove}ava produkcijusna`nog vazodilatatornog molekula, azotnog monoksida (NO) (Visioli i sar.,1998).

    Endotelna disfunkcija je fenomen koji je ~esto prisutan kod pacijenatasa esencijalnom hipertenzijom. Procesi koji doprinose smanjenom vazorelaksant-nom odgovoru u endotelnoj disfunkciji su: smanjena bioraspolo`ivost vazodilata-tornog molekula NO-a (De Artinano i Gonzalez, 1999), usled smanjene ekspresijeenzima endotelne azot monoksid sintaze (eNOS) ili nedostatka kofaktora i sub-strata za eNOS, kao i degradacija NO-a usled dejstva reaktivnih oblika kiseonika(Cai i Harrison, 2000).

    Glavni cilj na{e studije bio je da ispitamo akutno dejstvo ekstrakta listamasline EFLA®943 na pacovima sa uro|enom hipertenzijom (SH), kao eksperi-mentalnom modelu genetski uzrokovane hipertenzije kod ljudi. @eleli smo tako|e,da ispitamo kakav je efekat ovog ekstrakta u uslovima blokirane sinteze azotnogmonoksida u hipertenziji, ~ime smo na izvestan na~in indukovali uslove izra`eneendotelne disfunkcije i maligne hipertenzije.

    304

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    Uvod / Introduction

  • Eksperimentalne `ivotinje i tretman /Experimental animals and treatment

    U eksperimentu su kori{}eni odrasli pacovi sa uro|enom hipertenzi-jom (spontaneously hypertensive rats-SHR), mu{kog pola i prose~ne telesnemase oko 300 g, koji su odgajani u Institutu za medicinska istra`ivanja Univer-ziteta u Beogradu. Svi eksperimenti na `ivotinjama su izvo|eni u saglasnosti sanacionalnim i lokalnim institutskim pravilnikom o upotrebi i ~uvanju eksperimen-talnih `ivotinja (No. 0100-1/10/IMR). Za izvo|enje eksperimenta je dobijena i doz-vola Eti~kog komiteta Instituta za medicinska istra`ivanja Univerziteta u Beogradu(br. 0316-1/11).

    @ivotinjama smo davali: L-NAME (NG-L-Arginine Methyl Ester;SIGMA); kompetitivni inhibitor enzima azot monoksid sintaze (NOS); ekstrakt listamasline (Olive leaf extract EFLA® 943, Frutarom Switzerland Ltd) i fiziolo{kirastvor.

    Eksperimentalni protokol / Experimental protocol

    Svi na{i eksperimenti su izvo|eni na anesteziranim `ivotinjama (natri-jum-pentobarbital, Nembutal, i.p., 35 mg/kg telesne mase). @ivotinje smo podeliliu ~etri eksperimentalne grupe: kontrolnu grupu `ivotinja (Kontrola; n* = 8); grupu`ivotinja tretiranu L-NAME-om (L-NAME; n = 9); grupu `ivotinja tretiranu eskstrak-tom lista masline, (OLIVA; n = 9); grupu `ivotinja koje su dobijale i.v. bolus L-NAME pre tretmana eskstraktom lista masline (L-NAME+OLIVA; n = 9) ;* broj `iv-otinja.

    Hemodinamska merenja / Haemodynamic measurements

    Femoralna arterija je preparirana i u nju je uba~en polietilenski kateter(PE–50, Clay-Adams Parsippany, NY, USA) ispunjen fiziolo{kim rastvorom saheparinom, koji je spojen sa ure|ajem za registraciju hemodinamskih signala(9800TCR Cardiomax III-TCR, Columbus Instruments', USA). Na isti na~in prepa-rirana je i kanulirana desna jugularna vena, preko koje je vr{ena infuzija (u bolusu)ispitivanih supstanci ili fiziolo{kog rastvora. Izmerene su po~etne vrednosti sredn-jeg arterijskog pritiska (SAP) i frekvence srca (FS) u svim grupama. Kontrolnagrupa je preko jugularne vene dobila bolus fiziolo{kog rastvora (0,2 ml). L-NAMEgrupa je dobila bolus L-NAME-a (10 mg/kg t.m.) rastvorenog u 0,2 ml fiziolo{kograstvora. OLIVA grupa je dobila bolus ekstrakta lista masline (50 mg/kg t.m.) rast-vorenog u 0,2 ml fiziolo{kog rastvora. Ova doza ekstrtakta je izabrana na osnovuna{e ranije pilot studije (neobjavljeni rezultati) gde je ova doza dovela dopromena krvnog pritiska kod SHR, ali ne i kod normotenzivnih Wistar pacova. L-NAME+OLIVA grupa je pretretirana bolusom L-NAME-a (10 mg/kg t.m.), a zatimje nakon 5 minuta dobila bolus ekstrakta lista masline (50 mg/kg t.m.). Vrednosti

    305

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    Materijal i metode / Material and methods

  • SAP i FS su registrovane u 5., 10.,15. i 30. minutu posle bolusa i izra`avane ummHg (pritisci) i otkucaji/minutu (frekvence).

    Minutni volumen srca je meren metodom termodilucije na ure|ajuCardiomax III-TCR i izra`avan je u ml/min/kg. Ukupni periferni vaskularni otporizra~unavan je iz vrednosti srednjeg arterijskog pritiska i minutnog volumenaprema formuli: UPO = SAP/MV (UPO- ukupni periferni otpor izra`en u mmHg minkg/ml; SAP- srednji arterijski pritisak u mmHg i MV- minutni volumen srca izra`en uml/min/kg t. m.).

    Odre|ivanje stepena lipidne peroksidacije (TBARS) /Lipid peroxidation measurement (TBARS)

    Stepen lipidne peroksidacije u plazmi je procenjivan na osnovu od-re|ivanja reaktivnih supstanci tiobarbiturne kiseline (engl. Thiobarbituric acid re-active substances – TBARS), a po metodi Ohkawa-e (Ohkawa i sar., 1979) iizra`avan u µmol/ml.

    Statisti~ka obrada podataka / Statistical processing of data

    Rezultati su prikazani kao srednja vrednost sa standardnom gre{komsrednje vrednosti. Za obradu je kori{}ena jednostepena analiza varijanse(ANOVA). U slu~aju da je ANOVA pokazala statisti~ki zna~ajnu razliku, za odre|i-vanje stepena zna~ajnosti izme|u grupa kori{}en je Fi{erov test, a sve vero-vatno}e sa stepenom od p

  • Uporedni prikaz minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otporapredstavljen je na slici 3. Uo~ava se statisti~ki zna~ajno smanjenje minutnog volu-mena kod svih tretiranih grupa u odnosu na kontrolnu grupu, kao i statisti~kizna~ajno pove}anje ukupnog perifernog otpora kod L-NAME i L-NAME+OLIVAgrupe u odnosu na kontrolnu grupu.

    307

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    0

    50

    100

    150

    200

    250

    **

    &&&

    &&&

    **

    &&&

    &&&***

    ***&&&***

    &&&***

    &&&***

    &&&***

    * p < 0.05 : Kontrola** p < 0.01 : Kontrola*** p < 0.001 : Kontrola&&& p < 0.001 : L-NAME

    3015105start

    Sre

    dnji

    art

    eri

    jskipri

    tisak

    (mm

    Hg)

    Intervali merenja (min)

    Kontrola (n = 8)L-NAME (n = 9)OLIVA (n = 9)L-NAME+OLIVA (n = 9)

    Slika 1. Prikaz promene srednjeg arterijskog pritiska kod eksperimentalnih grupa; n-broj`ivotinja u grupi /

    Picture 1. Display of mean arterial pressure changes in the experimental groups: n-number of animals per group

    200

    250

    300

    350

    400

    450

    #

    #&&***

    *

    *

    **

    ****

    **

    *

    *

    **

    **

    * p < 0.05 : Kontrola; ** p < 0.01 : Kontrola;*** p < 0.001 : Kontrola& p < 0.05 : L-NAME; && p < 0.01 : L-NAME# p < 0.05 : OLIVA

    3015105start

    Intervali merenja (min)

    Fre

    kvenca

    rada

    src

    a(o

    tkuc./m

    in)

    Kontrola (n = 8)L-NAME (n = 9)OLIVA (n = 9)L-NAME+OLIVA (n = 9)

    Slika 2. Prikaz promene frekvence rada srca kod eksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja ugrupi

    Picture 2. Display of heart work frequency in the experimental groups: n-number of animals per group

  • Odre|ivanje stepena lipidne peroksidacije (T-BARS) u plazmi /Lipid peroxidation (T-BARS) in plasma

    Na slici 4. uo~ava se statisti~ki zna~ajno ve}i stepen lipidne peroksi-dacije kod L-NAME grupe u odnosu na kontrolnu grupu. Stepen lipidne peroksi-

    308

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    0

    50

    100

    150

    200

    250

    300

    *

    ***

    **M

    inutn

    ivolu

    men

    src

    a(m

    l/m

    in/k

    g)

    Eksperimentalne grupe

    Kontrola (n = 8)L-NAME (n = 9)OLIVA (n = 9)L-NAME+OLIVA (n = 9)

    0.0

    0.5

    1.0

    1.5

    2.0

    2.5

    * p < 0.05 : Kontrola; ** p < 0.01 : Kontrola;*** p < 0.001 : Kontrola;& p < 0.05 : L-NAME; ### p < 0.01 : OLIVA

    ***�

    ���

    **

    Ukupniperi

    fern

    iotp

    or

    (mm

    Hg

    min

    kg/m

    l)

    Eksperimentalne grupe

    Slika 3. Uporedni prikaz minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otpora kodeksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja u grupi /

    Picture 3. Comparative review of cardiac output and peripheral resistance in the experimental groups: n-numberof animals per group

    0

    2

    4

    6

    8

    10

    ###***

    &&

    ***

    *** p < 0.001 : Kontrola; && p < 0.05 : L-NAME;### p < 0.01 : OLIVA

    TB

    AR

    S(�

    mol/m

    l)

    Eksperimentalne grupe

    Kontrola (n = 8)L-NAME (n = 9)OLIVA (n = 9)L-NAME+OLIVA (n = 9)

    Slika 4. Prikaz reaktivnih vrsta tiobarbiturne kiseline (TBARS), kao merilo stepena lipidneperoksidacije u plazmi kod eksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja u grupi

    Picture 4. Review of reactive kinds of thiobarbituric acid (TBARS), as a measure of lipid peroxidation level inplasma in the experimental groups: n-number of animals per group

  • dacije bio je zna~ajno ni`i kod OLIVA grupe u odnosu na L-NAME grupu. Kod L-NAME+OLIVA grupe stepen lipidne peroksidacije je bio zna~ajno ve}i upore|enju sa OLIVA grupom i kontrolnom grupom.

    Rezultati na{e studije ukazuju da blokada sinteze NO-a dovodi dozna~ajnog pove}anja srednjeg arterijskog pritiska. Ovi rezultati su sli~ni rezul-tatima studije u kojoj je hroni~na primena L-NAME-a (50 mg/L) kod SH pacovadovela do pove}anja srednjeg arterijskog pritiska u odnosu na kontrolnu grupu`ivotinja (Ono i sar., 1995). Dobijeni efekat je i o~ekivan, jer NO svojim vazodilata-tornim delovanjem u~estvuje u regulaciji tonusa krvnih sudova (Vane i sar., 1990),tako ovaj rezultat predstavlja potvrdu uspe{ne blokade sinteze NO-a, odnosnodelom uspostavljanjene endotelne disfunkcije.

    Nakon tretmana ekstraktom lista masline do{lo je do zna~ajnog sma-njenja srednjeg arterijskog pritiska, {to sugeri{e da EFLA®943, veoma brzonakon akutne aplikacije, iskazuje sna`no i trajno antihipertenzivno dejstvo kodSHR. Cherif (Cherif i sar., 1996) je u svojoj studiji pokazao da vodeni ektrakt listamasline dovodi do zna~ajnog smanjenja krvnog pritiska kod pacijenata sa esenci-jalnom hipertenzijom. Antihipertenzivni efekat ekstrakta lista masline, EFLA®943,prikazan je tako|e kod Wistar soja pacova, kod kojih je hipertenzija indukovanadavanjem L-NAME-a (Khayyal i sar., 2002). Studija u kojoj su izolovani triterpenoidiiz listova Olea europea L. poreklom iz Gr~ke, divlje afri~ke masline i kultivisaneOlea europea L. uzgajane u Kejptaunu, pokazala je da sva tri izolata, koji sadr`erazli~ite procente oleanolinske i ursolinse kiseline, spre~avaju pojavu hipertenzijei arteroskleroze kod Dahl salt-sensitive insulin rezistentnih pacova, kao genetskogmodela hipertenzije (Somova i sar., 2004). Na{i rezultati, podr`ani podacima o an-tihipertenzivnom delovanju ovog ekstrakta u nabrojanim studijama, nas navodena zaklju~ak da bi EFLA®943 mogla imati primenu kao efikasna terapija u akut-nom sni`enju krvnog pritiska.

    U prikazanoj studiji, tretman ekstraktom lista masline, nakon blokiranesinteze NO-a, doveo je do zna~ajnog, ali kratkotrajnijeg smanjenja srednjeg ar-terijskog pritiska kod SHR. Stanje u kome je kod SHR blokirana sinteza NO-a, do-vodi do zna~ajnog pove}anja krvnog pritiska, koje po svojim karakteristikamaodgovara stanju maligne hipertenzije (Sventek i sar., 1996). U uslovima kada jesinteza NO-a blokirana, kao i u uslovima uro|ene hipertenzije, ekstrakt listamasline svoje antihipertenzivno dejstvo mo`e ostarivati preko inhibicije angioten-zin konvertuju}eg enzima (ACE inhibitorno dejstvo), gde glavno dejstvo ostvarujumetaboliti oleuropeina i oleacina, nastali delovanjem enzima �-glikozilaze (Han-sen i sar., 1996). Tretman u trajanju od 8 nedelja ekstraktom lista masline i anti-hipertenzivnim lekom kaptoprilom (ACE inhibitor), doveo je do statisti~ki zna~aj-nog smanjenja krvnog pritiska kod obe tretirane grupe (Susalit i sar., 2011), {to je

    309

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    Diskusija i zaklju~ak / Discussion and Conclusion

  • ukazalo na sli~an mehanizam delovanja ove dve supstance. Jo{ jedan od mo-gu}ih mehanizama antihipertenzivnog delovanja ekstrakta lista masline je i blo-kada kalcijumovih kanala L-tipa. Kalcijum antagonisti~ko dejstvo ekstakta listamasline pokazano je u preklini~koj studiji u kojoj su ovim ekstraktom tretiraniizolovano srce zeca i kardiomiociti pacova (Scheffler i sar., 2008), a glavni sasto-jak ekstrakta koji ispoljava ovakav na~in delovanja je 3,4-dihidroksi-fenil-etanol,produkt degradacije oleuropeina (Rauwald i sar., 1994). Rezultati na{e studije na-vode nas na zaklju~ak da u stanjima hipertenzivne krize, tretman ekstraktom listamasline mo`e da dovede do sni`enja krvnog pritiska, ali je taj efekat slabijeizra`en i manje trajan nego u slu~aju kada je o~uvana endotelna funkcija.

    U na{oj studiji, akutna inhibiciija sinteze NO-a dovodi do zna~ajnogsmanjenja frekvence sr~anog rada kod SHR, {to se mo`e objasniti kompenzator-nim refleksnim odgovorom usled naglog porasta krvnog pritiska i odsustvom de-lovanja NO-a na sr~ani mi{i}. U studiji Chen-a (Chen i Hu, 1997) u kojoj je L-NAMEakutno aplikovan u razli~itim dozama (1–30 mg/kg) kod Wistar (WKY) i SH pacova,pokazano je dozno-zavisno smanjenje frekvence sr~anog rada kod oba soja, samaksimalnim efektom pri dozi od 10 mg/kg L-NAME. U studiji Kojda (Kojda i sar.,1999) u kojoj je ispitivana uloga endotelne NOS u kontroli sr~ane frekvence, poka-zano je da nakon aplikacije L-NAME-a, kod kontrolnih mi{eva (koji posedujueNOS) dolazi do sni`enja sr~ane frekvence u ve}oj meri nego kod eNOS-/- mi{eva(koji ne poseduju gen za eNOS). Tako|e, u studiji u kojoj je izolovan sinoatrijalni~vor morskog praseta, a potom aplikovani donori NO-a u razli~itim koncentaci-jama, pokazano je da NO dozno-zavisno uti~e na sr~anu frekvencu deluju}i prekoNO-cGMP signalnog puta (Musialek i sar., 1997). Ovi podaci ukazuju da en-dogena produkcija NO-a, u~estvuje u regulaciji frekvence sr~anog rada, a da blo-kada sinteze NO-a usporava sr~ani rad, {to je potvr|eno i rezultatima na{e stu-dije.

    Frekvenca sr~anog rada kod OLIVA grupe tretirane ekstraktom listamasline bila je zna~ajno smanjena u odnosu na kontrolnu grupu. Mogu}i razlogza ovakav efekat lista masline je kalcijum antagonisti~ko dejstvo njegovih aktivnihkomponenti. U studiji Higuchi-ja (Higuchi i sar., 1985) pokazano je da blokatori ka-nala za kalcijum dovode do promena u funkcionisanju autonomnog nervnogsistema i do dozno-zavisnog opadanja krvnog pritiska i frekvence sr~anog rada.Tako|e, pokazano je da ekstrakt lista masline blokira L-tip kalcijumovih kanala uizolovanom srcu zeca i neonatalnim kardiomiocitama pacova gajenih u kulturi iposledi~no dovodi do smanjenja sr~ane frekvence (Scheffler i sar., 2008). KodOLIVA+L-NAME grupe uo~eno je statisti~ki zna~ajno smanjenje sr~ane frekvenceu odnosu na kontrolnu grupu. Po na{em mi{ljenju, do smanjenja frekvencesr~anog rada u pomenutim okolnostima mo`e do}i usled refleksnih posledicablokade sinteze NO-a i kalcijum antagonisti~kog delovanja ekstrakta lista masli-ne.

    Rezultati na{e studije su pokazali da je minutni volumen srca sta-tisti~ki zna~ajno smanjen, dok je ukupni periferni otpor statisti~ki zna~ajno po-

    310

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

  • ve}an nakon akutnog tretmana u kome je blokirana sinteza NO-a u odnosu nakontrolnu grupu pacova. Po Chen-u (Chen i Hu, 1997), pad minutnog volumenakod SH pacova koji su akutno tretirani L-NAME-om, verovatno je uzrokovan pa-dom frekvence sr~anog rada, pove}anjem ukupnog perifernog otpora i smanje-nom perfuzijom miokarda usled smanjenja protoka krvi kroz koronarne arterije.Ova studija je tako|e pokazala da nakon akutnog aplikovanja L-NAME-a(10 mg/kg) kod SH pacova, dolazi do sna`nijeg pove}anja ukupnog perifernogotpora (u odnosu na L-NAME-om tretirane WKY pacove), {to ukazuje na pore-me}enu vazomotornu kontrolu kod ovog soja pacova.

    Nakon tretmana ekstraktom lista masline u na{oj studiji, zapa`a sestatisti~ki zna~ajno smanjenje minutnog volumena u odnosu na kontrolnu grupu`ivotinja, dok se ukupni periferni otpor nije statisti~ki zna~ajno promenio. Triterpe-noidi izolovani iz listova afri~ke divlje masline (Olea europaea, subsp. africana) ukoje spadaju oleanolinska kiselina, urosolinska kiselina i uvaol, kao i metil-maslinat izolovan iz listova Olea europaea L., ispoljavalu kardiotoni~no i antidis-ritmi~no dejstvo, a deluju i kao antagonisti �-adrenergi~kih receptora (Somova isar., 2004), {to posledi~no mo`e dovesti do smanjenja minutnog volumena srca.Po na{em mi{ljenju, ovakav rezultat ukazuje na potencijalno kardioprotektivnodejsto ekstrakta lista masline, jer smanjivanjem minutnog volumena i krvnog pri-tiska, bez promene ukupnog perifernog otpora, dolazi do smanjenog optere}enjasr~anog mi{i}a.

    Kod grupe `ivotinja kojoj je najpre blokirana sinteza NO-a, a potomaplikovan ekstrakt lista masline, do{lo je do statisti~ki zna~ajnog smanjenja mi-nutnog volumena i pove}anja ukupnog perifernog otpora u odnosu na kontrolnugrupu. Ovakav rezultat je najverovatnije posledica (pored �-antagonisti~kogdejstva terpenoida i pada krvnog pritiska) poreme}aja kontrole vaskularnog to-nusa. Poznato je da NO ima zna~ajnu ulogu u kontroli tonusa malih krvnih sudova(Oparil i sar., 2003), pa zbog toga u tretmanu L-NAME-om, pored pada minutnogvolumena, dolazi do pove}anja ukupnog perifernog otpora.

    U na{oj studiji, nakon akutne inhibicije sinteze NO-a, do{lo je dozna~ajnog pove}anja lipidne peroksidacije u plazmi, {to sugeri{e da je u toj grupido{lo do sna`nog oksidativnog stresa. Ovaj rezultat sli~an je sa rezultatom do-bijenim u eksperimentu u kojem je kod adultnih mu`jaka albino pacova Wistarsoja nakon tretmana L-NAME-om (40 mg/kg tel. mase/dan) u trajanju od 4 nede-lje, do{lo do razvoja hipertenzije i pove}anja lipidne peroksidacije u plazmi (Sara-vanakumar i Raja, 2011). Antioksidativni potencijal ekstrakta lista masline EFLA®943 je prikazan u mnogim eksperimentalnim studijama. Dekanski i sar. (Dekanski isar., 2011) su pokazali da je koncentracija malondialdehida, koji je kori{}en kaoindikator stepena lipidne peroksidacije, smanjen kod Wistar pacova pretretiranihekstraktom lista masline i izlo`enih stresu uzrokovanim hladno}om. Polifenolnajedinjenja ekstrakta lista masline uzrokuju smanjen stepen lipidne peroksidacije invivo u mikrozomima jetre pacova (Gutierrez i sar., 2001), kao i u oksidativnomstresu indukovanom hidrogen peroksidom ili ksantin oksidazom in vitro (Manna i

    311

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

  • sar., 2004). U na{em eksperimentalnom dizajnu, tretman ekstraktom lista masli-ne, nije doveo do zna~ajne promene stepena lipidne peroksidacije. Ovaj rezultatnas navodi na zaklju~ak da primenjena doza ekstrakta lista masline nije dovela dotakvih metaboli~kih promena koje bi uzrokovale poja~ano formiranje peroksidnihmolekula, kao i da stepen oksidativnog stresa nije zna~ajno izra`en kod kori{}e-nog soja SHR. Sa druge strane, blokada sinteze NO-a dovela je do zna~ajnopove}anog nivoa TBARS-a, kako primenjena samostalno, tako i tokom udru`e-nog tretmana sa EFLA® 943. Ovakav rezultat ukazuje na to da u uslovima akutneinhibicije sinteze NO-a kod SHR, dolazi do sna`nog oksidativnog stresa, a da anti-oksidativno svojstvo ekstrakta lista masline gubi potencijal u spre~avanju procesalipidne peroksidacije, odnosno da je nivo oksidativnog stresa u takvim okol-nostima nadvladao efekte EFLA® 943.

    Na osnovu dobijenih rezultata, mo`e se izvesti zalju~ak da ekstraktlista masline primenjen u dozi od 50 mg/kg, i.v., nakon akutne primene iskazujesna`no antihipertenzivno dejstvo, smanjuje volemijsko optere}enje sr~nogmi{i}a i ne menja stepen lipidne peroksidacije kod SHR. U uslovima blokirane sin-teze NO-a, ovaj ekstrakt zadr`ava antihipertenzivno svojstvo, ali je ono kra}eg tra-janja i intenziteta tako da ne uspeva da vrati pogor{anu sistemsku hemodinamikui pove}an stepen lipidne peroksidacije nastale usled sna`ne endotelne disfunk-cije kod SHR.

    ZAHVALNOST / ACKNOWLEDGEMENT:Ovaj rad je ura|en u okviru projekta osnovnih istra`ivanja br. 175096 pod nazivom „Ispitivanje anti-hipertenzivnog potencijala supstanci prirodnog i sintetskog porekla u eksperimentalnim modelimakardiovaskularnih i bubre`nih oboljenja“ finansiranim od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Re-publike Srbije. /This work has been carried out as a part of the basic research No 175096 entitled: An investigation of antihy-pertensive potential of substances of natural and synthetic origin in experimental models of cardiovascular andrenal diseases, financed by Ministry of Education, Science and Technology Development of the Republic of Serbia.

    1. Cai H, Harrison DG. Endothelial dysfunction in cardiovascular diseases: the role of oxi-dant stress. Circ Res 2000; 87(10): 840-4.

    2. Chen HI, Hu CT. Endogenous nitric oxide on arterial hemodynamics: a comparison be-tween normotensive and hypertensive rats. Am J Physiol 1997; 273: H1816-23.

    3. Cherif S, Rahal N, Haouala M, Hizaoui B, Dargouth F, Gueddiche M, Kallel Z, BalansardG, Boukef K. A clinical trial of a titrated Olea extract in the treatment of essen-tial arterial hypertension. J Pharm Belg 1996; 51: 69-71.

    4. De Artinano AA, Gonzalez VL. Endothelial dysfunction and hypertensive vasoconstric-tion. Pharmacol Res 1999; 40(2): 113-24.

    5. Dekanski D, Risti} S, Radonji} NV, Petronijevi} ND, Dekanski A, Mitrovi} DM. Olive leafextract modulates cold restraint stress-induced oxidative changes in the ratliver. Journal of the Serbian Chemical Society 2011; 76(9): 1207-18.

    312

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    Literatura / References

  • 6. Gutierrez VR, de la Puerta R, Catalá A. The effect of tyrosol, hydroxytyrosol and oleuro-pein on the non-enzymatic lipid peroxidation of rat liver microsomes. Mol CellBiochem 2001; 217(1-2): 35-41.

    7. Hansen K, Adsersen A, Brogger Christensen S, Rosendal Jensen S, Nyman U, WagnerSmitt U. Isolation of an angiotensin converting enzyme (ACE) inhibitor fromOlea europea and Olea lancea. Phytomedicine 1996; 2:319-25.

    8. Higuchi S, Takeshita A, Ito N, Imaizumi T, Matsuguchi H, Nakamura M. Arterial pressureand heart rate responses to calcium channel blockers administered in thebrainstem in rats. Circulation Research 1985; 57: 244-51.

    9. Khayyal MT, el-Ghazaly MA, Abdallah DM, Nassar NN, Okpanyi SN, Kreuter MH. Bloodpressure lowering effect of an olive leaf extract (Olea europaea) in L-NAME in-duced hypertension in rats. Arzneimittelforschung 2002; 52(11): 797-802.

    10. Kojda G, Laursen JB, Ramasamy S, Kent JD, Kurz S, Burchfield J, Shesely EG, HarrisonDG. Protein expression, vascular reactivity and soluble guanylate cyclase ac-tivity in mice lacking the endothelial cell nitric oxide synthase: contributions ofNOS isoforms to blood pressure and heart rate control. Cardiovasc Res 1999;42(1): 206-13.

    11. Manna C, Migliardi V, Golino P, Scognamiglio A, Galletti P, Chiariello M, Zappia V. Oleu-ropein prevents oxidative myocardial injury induced by ischemia and reperfu-sion. J Nutr Biochem 2004; 15: 461-6.

    12. Musialek P, Lei M, Brown HF, Paterson DJ, Casadei B. Nitric oxide can increase heartrate by stimulating the hyperpolarization-activated inward current If. Circ Res1997; 81: 60-8.

    13. Ohkawa H, Ohishi N, Yagi K. Assay for lipid peroxides in animal tissues by thiobarbituricacid reaction. Anal Biochem 1979; 95: 351-8.

    14. Ono H, Ono Y, Frohlich ED. Nitric oxide synthase inhibition in spontaneously hyperten-sive rats . Systemic, renal, and glomerular hemodynamics. Hypertension1995; 26: 249-55.

    15. Oparil S, Zaman MA, Calhoun DA. Pathogenesis of hypertension. Ann Intern Med 2003;139(9): 761-76.

    16. Rauwald HW, Brehm O, Odenthal KP. Screening of nine vasoactive medicinal plants fortheir possible calcium antagonistic activity. Strategy of selection and isolationfor the active principles of Olea europaea and Peucedanum ostruthium. Phy-tother Res 1994; 8: 135-40.

    17. Saravanakumar M, Raja B. Veratric acid, a phenolic acid attenuates blood pressure andoxidative stress in L-NAME induced hypertensive rats. Europ J Pharmacol2011; 671: 87-94.

    18. Scheffler A, Rauwald HW, Kampa B, Mann U, Mohr FW, Dhein S. Olea europaea leaf ex-tract exerts L-type Ca(2+) channel antagonistic effects. J Ethnopharmacol2008; 120: 233-40.

    19. Somova LI, Shode FO, Mipando M. Cardiotonic and antidysrhythmic effects of oleano-lic and ursolicacids, methyl maslinate and uvaol. Phytomedicine 2004; 11(2-3): 121-9.

    20. Susalit E, Agus N, Effendi I, Tjandrawinata RR, Nofiarny D, Perrinjaquet-Moccetti T, Ver-bruggen M. Olive (Olea europaea) leaf extract effective in patients with stage-1hypertension: comparison with Captopril. Phytomedicine. 2011; 18(4): 251-8.

    21. Sventek P, Li JS, Grove K, Deschepper CF, Schiffrin EL. Vascular structure and expres-sion of endothelin-1 gene in L-NAME-treated spontaneously hypertensiverats. Hypertension 1996; 27(1):49-55.

    313

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

  • 23. Vane JR, Anggard EE, Botting RM. Regulatory functions of the vascular endothelium. NEngl J Med 1990; 323: 27-36.

    24. Visioli F, Bellosta S, Galli C. Oleuropein, the bitter principle of olives, enhances nitric ox-ide production by mouse macrophages. Life Sci 1998; 62: 541-6.

    25. Zarzuelo A, Duarte J, Jimenez J, Gonzalez M, Utrilla MP. Vasodilator effect of olive leaf.Planta Med 1991; 57: 417-9.

    EFFECT OF OLEA EUROPEA L. LEAF EXTRACT ON HAEMODYNAMIC STATUS ANDLIPID PEROXIDATION IN SPONTANEOUSLY HYPERTENSIVE RATS

    Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica, Mihailovi}-Stanojevi} Nevena,

    Ivanov M., Vaji} Una Jovana, Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S.,

    Gruji} Milanovi} Jelica

    Hypertension is one of the main causes of cardiovascular disorders and sinceancient times olive tree leaves have been used in its therapy. However the mechanisms oftheir atihypertensive effect have not been sufficiently explained yet. The main objective ofour study was to investigate acute effect of olive tree leaves extract on haemodynamics andlipid peroxidation in rats with congenital hypertension under normal and blocked synthesisof nitric oxide. For the purpose of our research, there were used olive tree leaf extractEFLA® 943 as well as inhibitor of nitric oxide synthase enzyme L-NAME. Nitric oxide syn-thesis inhibition led to statistically significant increase of mean arterial pressure, reducingheart rate and cardiac output, increase of total vascular resistance and lipid peroxidation inplasma. Treatment by olive leaf extract led to decrease of mean arterial pressure, reducingthe frequency and cardiac output, without change in lipid peroxidation. Olive leaf extractunder blockade of nitric oxide led to decrease of mean arterial pressure, total peripheral re-sistance remained high, cardiac output low, and lipid peroxidation significantly increased.General conclusion is that olive leaf extract has a strong antihypertensive effect, decreasescardiac pre and after load and does not influence lipid peroxidation. Under blockade of ni-tric oxide synthesis, this extract keeps antihypertensive properties, but due to strong endo-thelial dysfunction, it is unable to regulate increased total peripheral resistance and markedlipid peroxidation

    Key words: experimental hypertension, olive tree leaf extract, decreased nitric oxidproduction, lipid peroxidation

    314

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    ENGLISH

  • VLIÂNIE ÕKSTRAKTA OLIVKOVÀH LISTÃEV (OLEA EUROPEA L.) NAHEMODINAMI^ESKIY STATUS I UROVENÃ PEREKISNOGO OKISLENIÂ

    LIPIDOV U KRÀS S [email protected] GIPERTENZIEY

    Miloradovi~ Z., Gvozdenov Maya, Yovanovi~ D`urd`ica,Mihailovi~-Stanoevi~ Nevena, Ivanov M., Vai~ Una Yovana,

    Karanovi~ Daniela, Milanovi~ D. S., Grui~ Milanovi~ Elica

    GipertenziÔ ÔvlaetsÔ odnoy iz osnovnìh pri~in serde~no-sosudistìhzabolevaniy. Olivkovìe listÝÔ s drevnih vremen ispolÝzuÓtsÔ dlÔ le~eniÔ gi-pertonii, no mehanizmì ih antigipertenzivnogo deystviÔ eçe ne polnostÝÓ izu~e-nì. GlavnoÔ celÝ na{ego issledovaniÔ bìla ispìtatÝ deystvie Ìkstrakta olivk-ovìh listÝev na gemodinamiku i perekisnoe okislenie lipidov u krìs s vro`den-noy gipertenziey v usloviÔh normalÝnogo i blokirovannogo sinteza oksida azota.Bìli ispolÝzovanì Ìkstrakt olivkovìh listÝev EFLA 943 i blokator sinteza ok-sida azota L-NAME. Blokada sinteza oksida azota privodit k uveli~eniÓ obçegoperiferi~eskogo soprotivleniÔ i k uveli~eniÓ perekisnogo okisleniÔ lipidov vplazme, umenÝ{aet ~astotu serde~nìh sokraçeniy i serde~nìy vìbros. Le~enieÌkstraktom olivkovìh listÝev privelo k sni`eniÓ srednego arterialÝnogo dav-leniÔ, sni`eniÓ ~astotì serde~nìh sokraçeniy i serde~nogo vìbrosa bez izme-neniÔ perekisnogo okiosleniÔ lipidov.

    Õkstrakt olivkovogo lista v usloviÔh blokadì oksida azota privel ksni`eniÓ srednego arterialÝnogo davleniÔ, obçee periferi~eskoe soprotivle-nie ostalosÝ vìsokim, serde~nìy vìbros nizkim, a perekisnoe okislenie lipidovzna~itelÝno uveli~ilosÝ. Obçiy vìvod takov: Ìkstrakt olivkovìh listÝev ÔvlÔ-etsÔ silÝnìm anigipertenzivnìm sredstvom, on umenÝ{aet nagruzku na serdce: na-gruzku obÍemom i nagruzku soprotivleniem, i ne menÔet urovenÝ perekisnogo okis-leniÔ lipidov. V usloviÔh blokadì sinteza oksida azota, Ìtot Ìkstrakt zader`i-vaet antigipertenzivnìe svoystva, no iz-za silÝnoy ÌndotelialÝnoy disfunkciine ulu~{aet sistemnuÓ gemodinamiku i uveli~ennoe perekisnoe okisleniÔ lipi-dov.

    KlÓ~evìe slova: ÌksperimentalÝnaÔ gipertoniÔ, Ìkstrakt olivkovìh listÝev,umenÝ{enie proizvodstva oksida azota, perekisnoe okislenie lipidov

    315

    Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

    RUSSKIY

  • DOI: 10.2298/VETGL1306317Z UDK 619:637.12.04/.07

    MIKROELEMENTI I TE[KI METALI U MLEKU KRAVASA RAZLI^ITIH LOKALITETA SRBIJE*

    TRACE ELEMENTS LEVELS IN RAW MILK IN SERBIA

    @ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M., ]upi} @., Stojanov I.,Api} Jelena, Jovi~in M.**

    U radu su dati rezultati ispitivanja sirovog mleka i hrane za `ivoti-nje poreklom sa farmi koje su locirane u blizini ve}ih naseljenih mesta(industrijska oblast) i sa farmi iz ruralnog dela Srbije. Razli~iti mikroele-menti i te{ki metali (Zn, Cu, Fe, Pb i Cd) odre|eni su metodom atomskeapsorpcione spektrofotometrije (AAS). Srednje vrednosti sadr`aja zaZn, Cu, Fe i Cd u mleku bile su 5,94, 0,239, 2,034 i manje od0,005 mg/kg. Srednja vrednost za sadr`aj Pb u mleku krava sa jednefarme locirane u blizini velikog naseljenog mesta bila je 0,242±0,166 mg/kg (srednje vrednosti za sadr`aj Pb u mleku sa svih ostalihposmatranih farmi, bila su ispod 0,05 mg/kg). Dobijeni rezultati ukazujuna to da je potrebno posebnu pa`nju posvetiti kontroli prisustva rezi-dua Pb u hrani, vodi i `ivotnoj sredini.

    Klju~ne re~i: mleko, hrana za `ivotinje, mikroelementi, te{ki metali

    Olovo (Pb) i kadmijum (Cd) su elementi koji se u `ivotnoj sredini moguna}i u najve}im koncentracijama u odnosu na ostale toksi~ne elemente, à ~estose nalaze zajedno u zaga|enoj `ivotnoj sredini (Patra i sar., 2008). Kadmijum sesmatra jednom od najtoksi~nijih supstanci iz `ivotne sredine i spada u prvu grupukarcinogena. Osnova toksi~nosti ovog metala je dejstvo na enzimski sistem u}eliji, na metaloenzime iz kojih istiskuje va`ne biometalne jone (Zn2+, Cu2+ iCa2+), a pored toga ima visok afinitet prema slobodnim –SH grupama u biomo-lekulima. Nakon apsorpcije Cd se albuminom transportuje do svih organa i

    317

    ORIGINALNI RAD – ORIGINAL PAPER

    Uvod / Introduction

    * Rad primljen za {tampu 08. 11. 2012. godine** Dr sci. Milica @ivkov-Balo{, vi{i nau~ni saradnik, mr sci. Sandra Jak{i}, istra`iva~ saradnik,

    mr sci. @eljko Mihaljev, stru~ni savetnik, Nau~ni Institut za veterinarstvo „Novi Sad“, NoviSad; dr sci. @eljko ]upi}, nau~ni saradnik, Nau~ni Institut za reprodukciju i ve{ta~ko ose-menjavanje doma}ih `ivotinja "Temerin", Temerin; dr sci. Igor Stojanov, vi{i nau~ni saradnik,Jelena Api}, istra`iva~ saradnik, dr Milovan Jovi~in, Nau~ni Institut za veterinarstvo „NoviSad“, Novi Sad

  • ekskretuje urinom preko bubrega ispoljavaju}i svoje nefrotoksi~no dejstvo (Boro-zan i sar., 2004). Bubrezi su ciljni organ akutne i hroni~ne izlo`enosti dejstvu Pb iCd. Trovanje olovom je naj~e{}i uzrok trovanja farmskih `ivotinja, a naj~e{}egoveda. Neorgansko olovo se relativno slabo (oko 10%) apsorbuje preko gastro-intestinalnog trakta, a apsoprcija zavisi od prisustva drugih metala, naro~ito kalci-juma i gvo`|a. Glavno mesto deponovanja olova je skelet, tako da kosti sadr`e90-95% ukupno apsorbovanog Pb. Promene u koli~ini deponovanog Pb u ko-stima su u ravnote`i sa intenzitetom mineralizacije, tako da dekalcifikacija kostijuuzrokuje mobilizaciju Pb, pove}avaju}i njegovu koncentraciju u krvi i tkivima.Ekskrecija olova se odvija preko bubrega, ali male koli~ine se izlu~uju preko `u~i imleka (Borozan i sar., 2005).

    Kontaminacija `ivotne sredine ovim toksi~nim metalima i njihova„podmukla“ priroda, odnosno dejstvo rastu}ih koncentracija, bez naznaka, a saizazivanjem o{te}enja }elije, izazivaju sve ve}u brigu istra`iva~a koji se bavebezbedno{}u hrane. Pb i Cd se akumiliraju u organima, a kao {to je slu~aj i sa dru-gim toksi~nim metalima, `ivotinje i ljudi te{ko ih elimini{u iz organizma. Retka sutrovanja ovim elementima kao posledica jednokratnog unosa visoke doze. Te{kimetali se smatraju kumulativnim otrovima, tako da su trovanja njima posledicahroni~ne izlo`enosti, tokom du`eg perioda i ponovljenog uno{enja manjih doza,{to vodi ka bioakumulaciji sve do toksi~nog nivoa (Pagán-Rodriguez i sar., 2007).Sa druge strane, toksi~nost te{kih metala nije samo posledica njihovog prisustva,ve} poti~e i od interakcije sa drugim elementima i biomakromolekulima (Borozan isar., 2005). Mikroelementi kao {to su bakar, kobalt, cink i gvo`|e su esencijalni zanomalan rast, otpornost prema bolestima, dobru proizvodnju i reprodukciju `ivoti-nja. Me|utim, svaki mikroelement mo`e biti toksi~an u organizmu, ako ga `ivot-inja konzumira u velikim koli~inama i u dovoljno dugom periodu. Mnogi od mik-roelemenata u~estvuju u me|usobnim interakcijama, interakcijama sa toksi~nimelementima, uti~u}i na metabolizam mikroelemenata i njihovu ekskreciju iz orga-nizma.

    Unos olova i kadmijuma u organizam `ivotinja, odnosno u lanacishrane mogu} je preko vode i hrane. Kontaminacija je mogu}a i iz slede}ih iz-vora: olovnih boja, olovnih baterija, olovne municije, emisije gasova iz automo-bila, aluminijumskih boja, tekstila, metalurgije i petrohemijske industrije, sagore-vanja uglja i mineralnih ulja, topljenja ruda, miniranja, proizvodnje legura, indus-trije boja, industrijske obrade aluminijuma, |ubrenja fosfatnim |ubrivima, topi-onica ruda na bazi olovo-cink, ugljenih kopova i rudnika (Patra i sar., 2008).

    Nivo toksi~nih elemenata u mleku krava, izlo`enih zaga|enju iz oko-line je va`no pitanje vezano za zdravlje stanovni{tva. Hroni~na izlo`enost farmskih`ivotinja dejstvu olova i kadmijuma, kao i njihova koncentracija u tkivima, postajupredmet intenzivnije kontrole, posle nalaza supklini~kih efeketa pove}anog nivoaolova u krvi mla|e dece (Underwood i Suttle, 1999). Mleko i proizvodi od mleka suva`na komponenta ishrane ljudi, posebno dece u porastu. Iz tog razloga kontami-

    318

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

  • nacija mleka toksi~nim elementima predstavlja potencijalni rizik za ljudsku popu-laciju.

    S obzirom na aktuelnost i zna~aj ove problematike, nau~no oprav-dano je da se ispita bezbednost sirovog mleka sa aspekta sadr`aja toksi~nih i po-tencijalno toksi~nih elemenata i utvrdi eventualan uticaj hrane za `ivotinje na kon-tamnaciju mleka. Zadatak je postavljen tako da se ispita sadr`aj toksi~nih i eleme-nata u tragovima u hrani za krave muzare i sirovom mleku krava sa farmi iz okolineve}ih naseljenih mesta u Vojvodini i sa malih gazdinstava ruralnog dela Srbije, teda se ove vrednosti uporede sa podacima iz literuture, i da se na osnovu toga do-nesu zaklju~ci o bezbednosti mleka kao hrane za ljude.

    Uzorkovanje / UzorkovanjeUzorci hrane za `ivotinje i sirovog mleka uzeti su sa tri farme muznih

    krava koje se nalaze blizu ve}ih naseljenih mesta i ve}ih saobra}ajnica i sa dvefarme sme{tene u ruralnom podru~ju Srbije. Koncept ishrane krava muzara nasvim farmama je bio sli~an, pa su u svrhu ispitivanja uzorkovana sva hraniva kojasu ~inila obrok krava na pojedinim farmama. U svrhu ispitivanja uzeti su uzorcipotpunih sme{a za krave muzare, kukurzna sila`a i seno lucerke (3 farme), od-nosno livadsko seno (2 farme).

    Uzorkovanje hrane za `ivotinje izvr{eno je odgovaraju}im sondama uplasti~ne vre}ice. Uzorci mleka, od 6 krava izabranih metodom slu~ajnog izbora,sa svake farme, uzimani su pri jutarnjoj mu`i u plasti~ne epruvete, zamrzavani dopo~etka ispitivanja.

    Hemijske analize / Hemijske analizeOdre|ivanje mikrolelemenata (Fe, Zn, Cu) / Odre|ivanje mikrolelemenata (Fe,

    Zn, Cu): Uzorci hrane za `ivotinje su mleveni i homogenizovani, a zatim minerali-zovani metodom suvog spaljivanja na temperaturi od 550±10oC. Uzorci sirovogmleka su upareni, a zatim je suvi ostatak pripreman metodom "suvog spaljivanja"`arenjem na 550±10oC. Sadr`aj gvo`|a, bakra i cinka odre|ivan je atomskomapsorpcionom spektrometrijom.

    Odre|ivanje toksi~nih elemenata (Pb, Cd) / Odre|ivanje toksi~nih elemenata(Pb, Cd): Uzorci hrane za `ivotinje su mleveni i homogenizovani, a zatim minerali-zovani metodom suvog spaljivanja na temperaturi 450±10oC. Uzorci sirovogmleka su uparavani i pripremani metodom "suvog spaljivanja" `arenjem na450±10oC. Sadr`aj Pb i Cd odre|en je atomskom apsorpcionom spektrometri-jom sa "background" korekcijom (D2 lampa).

    Statisti~ka analiza / Statisti~ka analizaStatisti~ka analiza podataka (srednja vrednost, standardna devijacija,

    interval varijacije) izvr{ena je softverskim paketom "Statistica 7.0".

    319

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

    Materijal i metode / Material and methods

  • Rezultati ispitivanja komponenti obroka za krave muzare, prikazani suu Tabeli 1. Na osnovu rezultata ispitivanja komponenti obroka za krave muzaremo`e se zaklju~iti da su koncentracije svih ispitivanih elemenata, u svim ispitanimuzorcima bile zna~ajno ni`e u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti(MDK) (Pravilnik, 2010).

    Tabela 1. Sadr`aj Zn, Cu, Fe, Pb i Cd u hrani za muzne krave Šmg/kg¹ /Table 1. Content of Zn, Cu, Fe, Pb i Cd in feeds for dairy cows Šmg/kg¹

    Hrana za muznekrave/

    Feed for dairy cows

    Farma /Farm

    Sadr`aj elemenata / Content elementsŠmg/kg¹

    Zn Cu Fe Pb Cd

    Kukuruzna sila`a /Maize silage

    1 19,40±1,72 2,36±0,23 20,40±3,91 0,50±0,02

  • ve} i izme|u istih biljnih vrsta sa razli~itih lokaliteta. U biljci kukuruza izmerenakoli~ina Fe je, tako|e znatno ve}a od literaturnih vrednosti.

    Dobijeni rezultati merenja mikroelemenata (Tabela 1) ukazuju na vari-jabilnost sadr`aja mineralnih materija u uzorcima sena lucerke i livadskih trava sarazli~itih lokaliteta, {to se mo`e protuma~iti kao posledica pedolo{kih karakteris-tika zemlji{ta i primene agrotehni~kih mera. Primetno je da mikroelementi poka-zuju ve}u varijabilnost, pri ~emu posebno treba ista}i gvo`|e. Rezultati na{eg is-pitivanja su u saglasnosti sa na{im ranijim ispitivanjima sena lucerke (Vuka{inovi}i sar., 2001, 2003; ]upi} i sar., 2006; @ivkov-Balo{ i sar., 2011).

    Rezultati ispitivanja toksi~nih elemenata u hrani za krave muzare uka-zuju na to da je sadr`aj Pb i Cd u uzorcima kukuruzne sila`e i sena ispod MDK (zaPb max 40 mg/kg, za Cd max 1 mg/kg). Sadr`aj ispitivanih toksi~nih elemenata upotpunim sme{ama tako|e je ispod MDK (za Pb max 30 mg/kg, za Cd max0,50 mg/kg). Mo`e se zaklju~iti da je evidentno prisustvo toksi~nih elemenata umerljivim koli~inama, kako u hranivima, tako i u sme{ama za ishranu kravamuzara. U odnosu na neka ranija ispitivanja hrane za `ivotinje, zaklju~ujemo da jedo{lo do porasta prose~nog sadr`aja ispitivanih elemenata u svim vrstama biljnihi hraniva animalnog porekla, a posledi~no i u sme{ama. Razlozi su verovatno uporastu op{teg zaga|enja `ivotne sredine kao posledice tehnolo{kog razvoja iliakcidentnih situacija (@ivkov-Balo{ i sar., 2007).

    Rezultati ispitivanja drugih autora su vrlo sli~ni na{im rezultatima.Vander Fels-Klerx i sar. (2011) iznose da je sadr`aj Cd u kabastoj hrani za kravemuzare (seno) iznosio od 0,09 do 1,47 mg/kg, a za kukuruz (12% vlage) 0,16-1,50 mg/kg, {to je u saglasnosti sa rezultatima na{eg ispitivanja. Serdaru i sar.(2001) su ispitivali hraniva poreklom sa zaga|enog podru~ja Rumunije. Sadr`ajCd u senu lucerke kretao se od 0,75 do 1,96 mg/kg, sadr`aj Pb – od 10,25 do29,0 mg/kg, sadr`aj Cu 6,83 do 14,3 mg/kg, sadr`aj Zn 61,13 do 123 mg/kg, asadr`aj Fe 101 do 230 mg/kg. Isti autori iznose da su u kukuruznoj sila`i izmerenevrednosti elemenata u tragovima bile slede}e: za Pb od 7,3 do 143.4 mg/kg, zaCd od 2,30 do 4,53 mk/kg, za Cu od 8,6 do 21,92 mg/kg, za Zn od 114 do318 mg/kg i za Fe od 414,2 do 1226,3 mg/kg.

    U Tabeli 2 date su srednje vrednosti (± sd) izmerenih koncentracija is-pitivanih elemenata u mleku krava sa tri posmatrane farme.

    Podaci o sadr`aju cinka u sirovom mleku krava u na{em ispitivanju suu saglasnosti sa podacima drugih autora i nalaze se u rasponu adekvatnih vred-nosti za sirovo mleko. Izme|u pojedinih farmi nisu se isticale zna~ajne razlike usadr`aju Zn u sirovom mleku. Puls (1990) navodi da se normalnim nalazom Zn umleku smatra nalaz 2,5-7,5 mg Zn/l mleka. Sadr`aj cinka u mleku krava u is-tra`ivanjima koja su sproveli Oprzadek i sar. (2010) je u rasponu 0,7-7,8 mg/kgmleka. Patra i sar. (2008) iznose da je sadr`aj Zn u mleku krava lociranih unezaga|enim podru~jima iznosio 3,95±0,40 µg/ml (0,85-14,7), dok je ta vrednostu mleku krava iz podru~ja blizu topionica ruda na bazi olova i cinka bila12,50±0,73 µg/ml (7,96-15,95). Prema podacima istra`ivanja autora Serdaru i sar.

    321

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

  • (2001) sadr`aj cinka u mleku krava sa podru~ja industrijskog naselja iznosi5,57±4,16 mg/kg. Na osnovu rezultata istra`ivanja, koje obuhvatilo vi{e regija uKini i Japanu, sadr`aj cinka u sirovom mleku iznosi 2,38±0,50 mg/kg (Li-QiangQin i sar., 2009).

    Tabela 2. Sadr`aj Zn, Cu, Fe, Pb i Cd u mleku krava Šmg/l¹ /Table 2. Content of Zn, Cu, Fe, Pb i Cd in cows milk Šmg/l¹

    Element /ElementŠmg/l¹

    Sirovo mleko / Raw milkX ± sd

    I.V.

    Farma 1 /Farm 1

    Farma 2 /Farm 2

    Farma 3 /Farm 3

    Farma 4 /Farm 4

    Farma 5 /Farm 5

    Zn 5,46±2,852,93-10,408,38±3,735,82-14,90

    5,69±1,394,95-7,58

    5,53±2,582,70-9,50

    4,65±1,993,54-9,11

    Cu 0,122±0,0320,100-0,1790,211±0,0930,129-0,346

    0,189±0,1040,134-0,401

    0,400±0,090,333-0,565

    0,271±0,070,201-0,372

    Fe 1,195±1,0500,473-3,2900,364±0,0310,314-0,394

    0,464±0,0760,402-0,594

    2,360±0,232,014-2,501

    5,781±2,562,322-9,400

    Cd

  • Rezultati ispitivanja sadr`aja kadmijuma u uzorcima mleka sa 5 farmi(Tabela 2) ukazuju na nizak nivo kontaminacije, odnosno na to da je sadr`aj ovogelementa ispod granice detekcije primenjene metode. Tako|e, mleko sa svih ispi-tivanih farmi je na osnovu sadr`aja Cd odgovaralo zahtevima Pravilnika (2011), ukom je propisan maksimalno dozvoljen sadr`aj Cd (max 0,01 mg/kg). Podacina{eg ispitivanja su u velikoj meri u saglasnosti sa podacima koje iznose autori izrazli~itih zemalja.

    Kao rezultat ispitivanja koje je obuhvatilo analizu uzoraka mleka ite~nih proizvoda od mleka koji su uzorkovani direktno u proizvodnji i na tr`i{tuPoljske, Starska i sar. (2011) iznose da je prose~an sadr`aj Cd u doma}em mlekubio 0,001 mg/kg. Isti autori iznose da je prema izvoru EFSA (2009), sadr`aj Cd umleku i te~nim proizvodima od mleka u zemljama Evrope, u proseku, iznosio0,0030±0,0043 mg/kg. Koncentracija Cd u mleku krava Podlasie regiona (Pol-jska), bila je

  • 0,25±0,03 µg/ml (0,00-0,79). Zna~ajnu vrednost za sadr`aj Pb u mleku iznose iSerdaru i sar. (2001). Autori iznose da je prose~na vrednost sadr`aja Pb u mlekukrava sa podru~ja industijskog naselja u Rumuniji iznosila 0,32±0,12 mg/kg izaklju~uju da je zna~ajno prema{ila maksimalno dozvoljenu vrednost. Ekstremnovisoka vrednost za sadr`aj Pb izmerena je u mleku krava (n=250), koje je pri-kupljano sa podru~ja Faisalabad, Pakistan, a iznosila je 18,87±2,91 ppm (Mu-hammad i sar., 2009).

    Dobijeni rezultati ispitivanja sadr`aja Pb u mleku ipak se za ve}inuposmatranih podru~ja kre}u u granicama vrednosti za nezaga|ena podru~ja. Ovinalazi u velikoj meri su u skladu sa nalazima drugih autora, ali i sa nekim na{im ra-nijim ispitivanjima. Tako, na osnovu rezultata ispitivanja koje obuhvatilo vi{e od 20razli~itih uzoraka mleka i mle~nih proizvoda, koji su uzorkovani na novosadskomtr`i{tu, sledi da je vrednost olova u ispitivanim uzorcima mleka bila 33-79 �g dm-3,dok se koli~ina kadmijuma kretala u intervalu 3-7 �g dm-3 (Mihaljev i sar., 2000).Starska i sar. (2011) su, na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem mleka uzetih uperiodu 2006-2007 iz svih okruga Poljske, uglavnom sa tr`i{ta, a delom od pro-izvo|a~a mleka, utvrdili da je sadr`aj Pb bio vrlo nizak, odnosno 0,011 mg/kg.Prose~an sadr`aj Pb u mleku poreklom iz Poljske bio je 0,008 mg/kg, 90% rezul-tata nalazilo se oko vrednosti 0,017 mg/kg, a najvi{i rezultat bio je 0,05 mg/kg. Istiautori iznose da je prema izvoru EFSA (2010) sadr`aj Pb u mleku i te~nimmle~nim proizvodima u zemljama Evrope za 2010. godinu u proseku iznosio0,008±0,0043 mg/kg. Faccia i sar. (2010) saop{tavaju da je nivo Pb u sirovommleku namenjenom izradi mocarela sira bio izme|u 3,04±0,05 i 19,17±2,48 µg/kg. Sadr`aj Pb u sirovom mleku krava ju`nog i severnog regiona Hrvat-ske, prema navodima Biland`i} i sar. (2011), iznosio 58,7 i 36,2 µg/l. Prose~navrednost sadr`aja Pb u mle~nom serumu krava (n=36) gajenih u Turskoj regijiKoaceli iznosila je 6,83 µg/l, a kretala se u opsegu 5,32-9,94 µg/l (Ümit i Seda,2008). Rezultati istra`ivanja autora Somasundaram i sar. (2005) dobijeni ispitiva-njem biotransfera te{kih metala i drugih mikroelemenata kod Jersey krava uka-zuju na to da je sadr`aj Pb u mleku iznosio 0,028 mg/kg. Prose~an sadr`aj Pb umleku krava iznosio je 28,15±11,23 µg/kg (Kina) (Li-Qiang Qin i sar., 2009).

    Olovo i kadmijum u mleku privla~e pa`nju stru~ne i nau~ne javnosti,vezano za bezbednost hrane, odnosno zbog visokog rizika po zdravlje ljudi. Ovielementi se smatraju najva`nijim kontaminentima dana{njice. Sadr`aj kadmijumau ispitivanim uzorcima mleka bio je manji od 0,005 mg/kg. Vrlo niska koncentra-cija ovog toksi~nog elementa u mleku ukazuje na nezaga|enost `ivotne sredinete{kim metalima. Postoji vi{e aspekata koji su va`ni prilikom razmatranja zna~ajanalaza ovih elemenata u mleku, a odnose se na sadr`aj Pb i Cd u zemlji{tu, iposledi~no u biljkama, na karakteristike zemlji{ta, na neke karakteristike samogmleka kao medijuma i dr. Tako, Somasundaram i sar. (2005) zaklju~uju svoje is-tra`ivanje biotransfera te{kih metala na Jersey kravama, re~enicom da se kon-centracija te{kih metala u mleku i krvi krava mo`e smatrati bioindikatorom za-ga|enja `ivotne sredine te{kim metalima. Zadnik (2004) tako|e, zaklju~uje da je

    324

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

  • sadr`aj olova u krvi krava dobar bioindikator kontaminacije `ivotne sredine. We-glarzy (2010) kao zaklju~ak istra`ivanja efekta sadr`aja olova, kadmijuma, bakra icinka iz zemlji{ta na njihovu depoziciju u travama pa{njaka, odnosno tkivima iproizvodima poreklom od krava napasanih na istim pa{njacima, iznosi to da pos-toji pozitivna korelacija izme|u sadr`aja Pb i Cd u hrani za `ivotinje i mleku i mesu.Radzyminska i sar. (2008) tuma~e}i rezultate ispitivanja mleka i mle~nih proizvodana prisustvo Pb i Cd navodi da je glavni uzrok prisustva ovih elemenata u mlekunjihovo prisustvo u zemlji{tu. Me|utim, niska koncentracija Pb i Cd u mleku nezna~i da je njihova koncentracija u zemlji{ti niska, po{to apsorpcija Pb i Cd odstrane biljaka zavisi u velikoj meri od pH vrednosti zemlji{ta. Biljke mnogo lak{eusvajaju te{ke metale na kiselim zemlji{tima nego na neutralnim. Rezidue Cd, Cr,Ni i Pb pokazuju direktnu zavisnost (visok koeficijent korelacije) od sadr`aja mastiu mleku. Tako|e, sadr`aj rezidua Cd pokazuju direktnu korelaciju sa pH vred-no{}u i specifi~nom te`inom mleka, dok sadr`aj Pb i Ni pokazuje obrnutu zavis-nost od pH vrednosti i specifi~ne te`ine (Muhammad i sar., 2009).

    1. Sadr`aj elemenata opasnih po zdravlje ljudi u sirovom mleku je ni`iod maksimalno dozvoljenog sadr`aja po va`e}im propisima;

    2. Ispitivani uzorci mleka sadr`e optimalne koncentracije mikroeleme-nata, koji su zna~ajni za zdravlje ljudi;

    3. Vi{e koncentracije nekih elemenata u pojedinim uzorcima ukazujuna potrebu da tehnologija proizvodnje i kontrole bezbednosti i kvaliteta mlekatreba da bude unapre|ena, posebno na lokacijama sa pove}anim rizikom kon-taminacije;

    4. Posebna pa`nja mora biti usmerena na kontrolu kvaliteta i bezebed-nosti vode koja se koristi za vodosnabdevanje farmi.

    NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Rad je finansiran sredstvima Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, projekat TR 31084. /This work is supported by a grant from the Ministry of Education and Science, Republic of Serbia, projectnumber TR31084.

    1. Biland`i} N, \oki} M, Sedak M, Solomun B, Varenina I, Kne`evi} Z, Beni} M. Trace ele-ment levels in raw milk from northern and southern regions of Croatia. FoodChemistry 2011; 127(1): 63-6.

    2. Borozan S, Bojkovski J, [amanc H. Koncentracija te{kih metala u krmnim sme{ama itkivima kod svinja u intenzivnom uzgoju. Veterinarski glasnik 2004; 58(3-4):531-9.

    3. Borozan S, Gadjanski-Omerovi} G, Bojkovski J. Interakcije izme|u kadmijuma i cinkakod malih pre`ivara. Veterinarski glasnik 2005; 59(1-2): 243-9.

    325

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

    Zaklju~ak / Conclusion

    Literatura / References

  • 4. ^uvardi} M, Sekuli} P, Mihaljev @, @ivkov-Balo{ M, Pavkov S. Essential and toxic ele-ments in soils, feed and food in Vojvodina province.Trace elements in thefood chain, International Symposium on Trace Elements in the Food ChainBudapest, May 25-27, 2006, eds.Mihaly Szilagyi, Klara Szentmihalyi, Buda-pest, Hungarian Academy of Sciences (HAS), 2006, 220-4.

    5. ]upi} @, Mihaljev @, Veselinovi} S, @ivkov-Balo{ M, Ivan~ev A. Contetnt of minerals in al-falfa samples in Vojvodina region. Savremena poljoprivreda, 2006; 55(3-4):71-4.

    6. EFSA (European Food Safety Authority). Concise European Food Consumption Data-base, National Summary Statistics, 2009 and 2010.

    7. Faccia M, Gambacorta M, Quinto M, Di Luccia A. Lead and cadmium in some milk andmilk- based mozzarella cheeses from Apulia, Italy. Ital J Food Sci, 2010; 22(2):150-5.

    8. Li-Qiang Qin, Wang X, Li W, Tong X, Tong W. The minerals and heavy metals in cow'smilk from China and Japan. J Health Sci 2009; 55(2): 300-5.

    9. Mihaljev @, Ma{i} Z, @ivkov-Balo{ M, \ilas S. Toksi~ni elementi u mleku i proizvodima odmleka. Prehrambena industrija 2000, 11(1-2): 27-9.

    10. Muhammad F, Akhtar M, Javed I, Rahman ZU, Jan I, Anwar MI, Hayat S. Quantitativestructure activity relatonship and risk analysis of some heavy metal residuesin the milk of cattle and goat. Toxicology and Industrial Health 2009; 25: 177-81.

    11. Oprzadek K, Gorska A, Olszewska E. Trace elements: from raw cow milk to dairy prod-ucts. Fresenius Envitonmental Bulletin 2010; 19(4): 585-8.

    12. Pagán-Rodriguez D, O’Keefe M, Deyrup C, Zervos P, Walker H, Thaler A. Cadmium andlead residue control in a hazard analysis critical control point (HACCP) envi-ronment. J Agric Food Chem 2007; 55, 1638-42.

    13. Patra R, Swarup D, Kumar P, Nandi D, Naresh R, Ali S. Milk trace elements in lactatingcows environmentally exposed to higher level of lead and cadmium arounddifferent industrial units. Sci Total Environ 2008; 404: 36-43.

    14. Pravilnik o kvalitetu hrane za `ivotinje. Sl. Glasnik RS, br 4/2010.15. Pravilnik o maksimalno dozvoljenim koli~inama ostataka sredstava za za{titu bilja u

    hrani i hrani za `ivotinje i o hrani i hrani za `ivotinje za koju se utvr|uju maksi-malno dozvoljene koli~ine ostataka sredstava za za{titu bilja (Sl. glasnik SRJ25/2010, 28/2011).

    16. Puls R. Mineral levels in animal health. Diagnostic data. Published by Sherpa Interna-tional, Clearbrook, British Columbia, Canada, 1990.

    17. Radzyminska M, Smoczynski S, Kope} M. Persistent organochlorine pesticide, lead,cadmium, nitrate (V) and nitrate (III) in polish milk and dairy products. Polish JEnviron Stud 2008; 17(1): 95-100.

    18. Serdaru M, Avram N, Medrea N, Vlãdescu L. Determination of trace elements in biologi-cal materials-measure of industrial pollution. Analytical Letters 2001; 34(9):1437-47.

    19. Somasundaram J, Krishnasamy R, Savithri P. Biotransfer of heavy metals in Jerseycows. Indian J Anim Sci 2005; 75(11): 1257-60.

    20. Starska K, Wojciechowska-Mazurek M, Mania M, Bruliñska-Ostrowska E, Biernat U,Karlowski K. Noxious elements in milk and milk products in Poland. Polish JEnviron Stud 2011; 20(4): 1043-51.

    326

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

  • 21. Swarup D, Patra R, Naresh R, Kumar P, Shekhar P. Blood leed levels in lactating cowsreared around polluted localities; transfer of lead into milk. Sci Total Environ2005; 349: 67-71.

    22. Underwood EJ, Suttle NF. Essentially toxic elements. The mineral nutrition of livestock.3rd Edition. Oxon, UK: CABI Publication 1999; 252-67.

    23. Ümit A, Seda K. Modification in direct analysis method: metal levels in raw milk at the re-gion of Izmit by graphite Furnace atomic absorption spectrophotometer. Int JFood Sci Technol 2008; 43: 326-9.

    24. Van der Fels-Klerx I, Römkens P, Franz E, van Raamsdonk L. Modeling cadmium in thefeed chain and cattle organs. Biotechnol Agron Soc Environ 2011; 15(S1): 53-9.

    25. Vuka{inovi} M, Mihajlovi} R, Popovi} P. Utvr|ivanje kvaliteta i mineralnog sastava senatrava sa podru~ja Draga~evava i Pe{tera. X simpozijum tehnologije hrane za`ivotinje, Vrnja~ka Banja, 2003; 271-4.

    26. Vuka{inovi} M, Pavli~evi} A, Mihajlovi} R, Pavli}evi} N. Sadr`aj bakra, cinka, kadmi-juma i olova u senu trava i sila`i kukuruza. J Sci Agricult Res, Arhiv poljo-privredne nauke 2001; 62(220): 325-34.

    27. Weglarzy K. Effect of lead, cadmium, copper and zinc content in soil on their depositionin pasture sward as well as in products and tissues of the cows grazed onpasture. J Food Agricult Environ 2010; 8(2): 1209-17.

    28. Zadnik J. Lead in topsoil, hay, silage and blood of cows from farms near a former leadmine and current smelting plant before and after installation of filters. Vet Hu-man Toxicol 2004; 46(5): 287-90.

    29. @ivkov-Balo{ M, Mihaljev @, Ma{i} Z. Koli~ine makro i mikroelemenata u hranivima sapodru~ja Vojvodine. Savremena poljoprivreda 1999; 47(1-2): 285-8.

    30. @ivkov-Balo{ M, Mihaljev @, ]upi} @, Vuka{inovi} M, Vidi} B. Content of toxic elementsin raw materials and feed for domestic animals produced in Vojvodina. Zbor-nik radova, XII me|unarodni simpozijum tehnologije hrane za `ivotinje, NoviSad, 13-15 novembar, Institut za prehrambene tehnologije, 2007, 353-7.

    31. @ivkov Balo{ M, @ Mihaljev, @ ]upi}. Contnet of trace elements and some radionuclidesin lucerne (Medicago Sativa)., Biotechnology in Animal Husbandry (3rd Inter-national Congress "New perspectives and Clallenges of Sustainable LivestockProduction"), Beograd, 2011; 27(3): 591-8.

    MICROELEMENTS AND HEAVY METALS IN RAW COW MILK FROM VARIOUS

    REGIONS IN SERBIA

    @ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M, ]upi} @, Stojanov I, Api} Jelena,

    Jovi~in M

    In this study, the investigation results of raw milk and animal feed samplesfrom farms located around industrial areas and from rural areas in Serbia are presented.Various microelements and heavy metals (Zn, Cu, Fe, Pb and Cd) were determined byatomic absorption spectrophotometry (AAS). Mean concentration of Zn, Cu, Fe and Cd inraw milk were 5.94, 0.239, 2.034 and below 0.005 mg/kg, respectively. The mean lead con-centration found in milk from a farm located near industrial area was 0.242±0.166 mg/kg

    327

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

    ENGLISH

  • (mean Pb concentrations for other four investigated farms were below 0.05 mg/kg). Theobtained results indicate that particular attention should be paid to control of Pb residues infood, water and environment.

    Key words: milk, animal feed, microelements, heavy metals

    MIKROÕLEMENTÀ I TÂ@ELÀE METALLÀ V KOROVÃEM MOLOKE IZRAZLI^NÀH MEST V SERBII

    @ivkov-Balo{ Milica, Âk{i~ Sandra, Mihalev @., ^upi~ @, StoÔnov I.,Api~ Elena, Yovi~in M.

    V dannoy rabote, opisanì rezulÝtatì testirovaniÔ sìrogo moloka ikorma dlÔ `ivotnìh so ferm, nahodÔçihsÔ nedaleko ot promì{lennìh rayonov i vselÝskoy ~asti Serbii. Razli~nìe mikroÌlementì i tÔ`elìe metallì (Zn, Cu, Fe,Pb i Cd) vìdelenì metodom atomno-absorbcionnoy spektrometrii (AAC). Sredneekoli~estvo Zn, Cu, Fe i Cd bìlo 5,94, 0,239, 2,034 i menÝ{e ~em 0,005 mg/kg. Sredneekoli~estvo Pb v korovÝem moloke so fermì raspolo`ennoy nedaleko ot bolÝ{ogonaselennogo mesta bìlo 0,242�0,166 mg/kg (v srednem Pb v moloke so vseh fermsostavlÔlo menÝ{e ~em 0,05 mg/kg). Polu~ennìe rezulÝtatì pokazìvaÓt, ~to nadoobratitÝ osoboe vnimanie na kontrolÝ ostatkov Pb v piçe, vode i okru`aÓçeysrede.

    KlÓ~evìe slova: moloko, korm dlÔ `ivotnìh, mikroÌlementì, tÔ`elìe metallì

    328

    Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

    RUSSKIY

  • DOI: 10.2298/VETGL1306329D UDK 619:637.5.04/.07

    PRINOS LARVI I UTICAJ LJUDSKOG FAKTORAU POUZDANOSTI PREGLEDA MESA METODOM

    VE[TA^KE DIGESTIJE*

    LARVAS OUTPUT AND INFLUENCE OF HUMAN FACTOR IN

    RELIABILITY OF MEAT INSPECTION BY THE METHOD OF

    ARTIFICIAL DIGESTION

    \or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.**

    Na osnovu izvr{enih stru~nih analiza faktora koji su doprineli da in-ficirano meso dospe u lanac (ljudske) ishrane, stekli smo uvid u ~injeni-ce da je bilo oboljenja posle konzumiranja proizvoda od mesa pre-gledanog metodom ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka, kori{}enjemmagnetne me{alice (MM). U radu su prikazani rezultati ogleda koji po-kazuju kako modifikacije navedene metode, i to na nivou zavr{ne sedi-mentacije, uti~u na pouzdanost otkrivanja larvi Trichinella u uzorku infi-ciranog mesa. Pokazano je da kori{}enje nepropisnih laboratorijskihposuda za sakupljanje larvi u zavr{noj sedimentaciji i promena zapre-mine digestivne te~nosti koja se iz njih odliva prilikom pripreme za bro-janje, mogu zna~ajno da uti~u na rezultat pregleda. Gre{ke u detekcijilarvi iznosile su 4-80% u prikazanim eksperimentalnim grupama, zarazliku od kontrolne grupe uzoraka, koji su pregledani primenom MMmetode, izvedene u potpunosti prema proceduri Evropske komisijeNo2075/ 2005 i gde nije bilo gre{aka u broju na|enih larvi po uzorku.Smatramo da }e rezultati ovog rada doprineti pobolj{anju kontroleizvo|enja metode i posebno kriti~ne ta~ke u toku pregleda uzorakamesa na larve Trichinella u Srbiji.

    Klju~ne re~i: Trichinella, detekcija larvi, ve{ta~ka digestija,improvizacije, KKT – kontrolna kriti~na ta~ka

    329

    ORIGINALNI RAD – ORIGINAL PAPER

    * Rad primljen za {tampu 05. 10. 2012. god.** Dr sc vet. med. Vesna \or|evi}; Marko Savi}, dr vet., Institut za higijenu i tehnologiju mesa,

    Beograd; dr sc. vet. med. Sa{a Vasilev, Institut za primenu nuklearne energije – INEP, Univer-zitet u Beogradu; dr sc vet. med. Milovan \or|evi}, Institut za higijenu i tehnologiju mesa,Beograd

  • Srbija spada me|u zemlje u Evropi u kojima je trihineloza endemskabolest. U periodu od 2006. do 2010. bilo je 57 epidemija, a od ukupnog broja ljudiinficiranih ovim helmintom (692) najve}i broj (93%) je oboleo zbog konzumiranjatermi~ki nedovoljno obra|enih proizvoda od mesa inficiranih svinja (Sofronic isar., 2013). Inficirano meso je bilo dostupno za ishranu iz dva razloga: jedan je biotaj {to uzorak mesa svinje nije dostavljen na parazitolo{ki pregled, a drugi {to jeprilikom pregleda na~injen propust u otkrivanju prisustva larvi Trichinella.

    Usavr{avanjem metoda digestije, odnosno metoda pregleda zbirnihuzoraka mesa, postignute su najva`nije prednosti: pouzdanost i racionalnost uradu. Sva usavr{avanja metoda digestije u svetu imala su isti cilj: za rutinski pre-gled dobiti pouzdaniju i jeftiniju metoduod trihineloskopije, istovremeno po{tuju}iveterinarsku i inspekcijsku praksu – da pregled na larve Trichinella prati rad naliniji klanja svinja (^uperlovi} i \or|evi}, 2003; Gajadhar, 2009). U toku digestijemi{i}nog tkiva pomo}u pepsina u kiselom rastvoru, larva Trichinella se osloba|ami{i}ne kapsule. U literaturi su opisane razli~ite procedure za metode digestije(Kohler, 1977; \or|evi}, 1991; Gamble, 1995; Gamble i sar., 1996). Bilo koja odopisanih metoda ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka da se koristi, ona mora dabude u skladu sa aktuelnim propisima EU (Commision Regulation (EC) No2075/2005, (EC) No 1665/2006, i (EC) No 1245/2007) i u praksi mora da podle`eproveri sistemom osiguranja kvaliteta (QAS) u kori{}enju i primeni. Razlike iz-me|u metoda digestije ne smeju da uzrokuju razlike u rezultatima pregleda. Zatopostoje „kontrolne kriti~ne ta~ke“ (KKT) koje moraju da se prate i proveravaju dabi se osigurala sigurnost ispitivanja. U Evropskoj uniji je odre|eno 9 KKT, a u Ka-nadi 12 kontrolnih kriti~nih ta~aka. Prvi propisi koji se odnose na metode digestijepostoje u EU (EEC) od 1977/1984, a u Srbiji od 1989. (^uperlovi} i \or|evi},2003).

    Praksa je pokazala u Srbiji, da je bilo improvizacija prilikom koriri{}e-nja parazitolo{kih metoda tokom pregleda uzoraka mesa na larve trihinela, a imaih i sada. U parazitolo{kim metodama je izuzetno va`na veli~ina pregledanoguzorka i pravilno kori{}enje metode kako ne bi do{lo do pojave klini~kih simp-toma trihineloze kod ljudi, {to je i cilj pregleda (^uperlovi} i \or|evi}, 2003).

    Preporuka Me|unarodne komisija za trihinelozu (ICT) (Gamble i sar.,2000) je da za digestiju postoje kontrolne kriti~ne ta~ke (kojih ima devet), kojemora da poznaje i da ih proverava svaki pregleda~, kako bi se osigurala celovitostispitivanja (pregleda), skrenule su nam pa`nju o zna~aju potpunog po{tovanjapropisanih metoda. Dugogodi{nje iskustvo stru~njaka u Institutu za higijenu i teh-nologiju mesa u klani~noj proizvodnji mesa i proizvoda, kao i u sudskim slu~aje-vima za propuste u pregledu mesa metodom trihinoskopije i metodom ve{ta~kedigestije zbirnih uzoraka, primenom magnetne me{alice (MM),kao i saznanje dasu desetine i stotine ljudi oboleli od mesa pregledanog u veterinarskim stanicamaili zanatskim i malim klanicama (\or|evi} i sar, 2003) podstakli su nas, da do sada

    330

    Vet. glasnik 67 (5-6) 329 - 336 (2013) \or|evi} Vesna i sar.: Prinos larvi i uticaj ljudskogfaktora u pouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestije

    Uvod / Introduction

  • jednu od nama poznatih (utvr|enih) gre{aka u radu pojedinih lica proverimo ek-sperimentalno. U cilju utvr|ivanja koliko uti~e modifikacija zavr{ne sedimentacije(kriti~na ta~ka – prinos larvi) i primena neodgovaraju}e opreme (van propisa), od-nosno koliki je zna~aj ljudskog faktora u radu, izvedeno je 6 ogleda.

    Rad se sastojao iz dve faze (A i B) i {est eksperimentalnih grupa.A. Priprema uzoraka mesa sa ta~no definisanim brojem infektivnih larvi.

    Napravljeno je pet uzoraka pomo}u kompresione metode (trihineloskopije) bro-janjem i izdvajanjem larvi i to – uzorci sa 1, 3, 5, 10 i 20 infektivnih larvi Trichinella.Uzorci su napravljeni od trihineloznog mesa ple}ke prirodno inficirane svinje (M.infraspinatus i M. supraspinatus), koje je imalo 207 LPG (larvi po gramu).

    B. Priprema uzoraka mesa bez infektivnih larvi. Uzorci mesa bez larvipripremani su tako {to je uzeto po 50 g od M. bicepsfemoris i M. semimembrano-sus, sa prethodnom proverom na prisustvo larvi metodom ve{ta~ke digestije.

    U ovako spremljene uzorke stavljene su prethodno izbrojane larve izfaze A.

    Eksperimentalne grupe. U svakoj grupi je bilo 25 proba (po pet po-navljanja za svaki broj larvi).

    Grupa I (kontrolna). Metoda ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka po-mo}u magnetne me{alice (MM) je izvedena prema protokolu EU (EC No 2075/2005), ura|eno je 25 digestija, po pet za svaki broj larvi koje su stavljene u neinfici-ran uzorak mesa od 50 g. Za finalnu zavr{nu sedimentaciju (40 ml) kori{}ene sukivete za centrifugiranje (od 50 ml, promer 3,09 cm) sa zaobljenim dnom. Iz ovekivete 30 ml te~nosti je pa`ljivo odliveno (izvu~eno usisavanjem kori{}enjem{prica). Visina stuba sedimenta od 10 ml je bila cca 1,75 cm. Sediment se sipan uPetrijevu {olju, a kiveta isprana sa 10 ml vode da bi se sa sigurno{}u prikupile svelarve i ostvarila bolja vidljivost larvi u uzorku ulivanjem i ove zapremine vode uPetrijevu {olju. Svi ostali ogledi razlikovali su se od kontrole u delu zavr{ne sedi-mentacije i kori{}enja posuda.

    Grupa II. Posle procedure digestije i zavr{ene sedimentacije od 10 mi-nuta kori{}ena je kiveta od 50 ml sa ravnim dnom, pre~nika 3,07 cm, a visinastuba sedimenta mo`e da bude 1,45 cm. Iz ovakve kivete nije odliveno 30 mlte~nosti, ve} je {pricom uzimano 10 ml sa dna kivete i stavljano u ba`darenuPetrijevu {olju i dodato je u nju 10 ml vode.

    Grupa III. Posle sedimentacije u levku za odvajanje 40 ml sedimenta jeispu{tano u laboratorijsku ~a{u od 100 ml. Odvajanje 30 ml iz ~a{e ura|eno jepomo}u {prica i u ~a{i je ostalo 10 ml sedimenta za kalibrisanu Petrijevu {olju uzdodavanje 10 ml vode (kojom je ~a{a isprana). ^a{a je imala pre~nik 4,87 cm, avisina sedimenta cca 0,52 cm.

    331

    Vet. glasnik 67 (5-6) 329 - 336 (2013) \or|evi} Vesna i sar.: Prinos larvi i uticaj ljudskogfaktora u pouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestije

    Materijal i metode / Material and methods

  • Grupa IV. Sedimentacija, u vremenskom intervalu od 10 minuta jeizvr{ena u laboratorijskoj ~a{i zapremine 100 ml i pre~nika kao u grupi III. Odli-vanje/va|enje 30 ml te~nosti je ura|eno pomo}u laboratorijske pipete sa klipomzapremine 20 ml. Sediment od 10 ml je stavljan u kalibrisanu Petrijevu {olju uz do-davanje 10 ml vode (kojom je ~a{a isprana).

    Grupa V. Sediment od 40 ml i dodatno talo`enje izvr{eni su u laborato-rijskoj ~a{i od 100 ml, pre~nika kao u ogledu III. Va|enje 30 ml ura|eno je pomo}uusne laboratorijske pipete zapremine 20 ml pa`ljivo uz sam rub ~a{e. Preostalih10 ml sedimenta je stavljano u kalibrisanu Petrijevu {olju i dodato 10 ml vode ko-jom je ~a{a isprana.

    Grupa VI. Sedimentacija 40 ml je bila u laboratorijskoj ~a{i tako|e od100 ml, pre~nika kao u ogledu III. Va|enje 30 ml te~nosti je izvedeno pomo}uusne laboratorijske pipete zapremine 20 ml, iz razli~itih delova ~a{e. Preostalih10 ml sedimenta je preba~eno u Petrijevu {olju, kao i 10 ml vode kojom je ~a{a is-prana.

    Sediment u Petrijevoj {olji je pregledan u svim ogledima pomo}ustereomikroskopa (Carl Ziess) pri uve}anju 16 puta.

    Rezultati rada su dati u Tabeli 1.

    Tabela 1. Procenat neotkrivenih larvi u eksperimentalnim uzorcimaTable 1. Percentage of undetected larvas in experimental samples

    Grupa* /Group

    Ukupanbroj larvi u uzorku od 50 grama /Total number of larvas in 50 grams sample

    1 3 5 10 20

    Procenat neotkrivenih larvi u uzorku / Percentage of undetected larvas in a sample

    I 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %

    II 40 % 53.3 % 32 % 30 % 26 %

    III 20 % 14 % 4 % 4 % 6 %

    IV 20 % 20 % 24 % 30 % 34 %

    V 40 % 46.7 % 52 % 58 % 67 %

    VI 80 % 73.3 % 56 % 64 % 75 %

    * Svaka grupa se sastojala od 25 proba, po pet ponavljanja za svaki broj larvi. Rezultati su prikazanikao srednja vrednost procenta neotkrivenih larvi u uzorku. Uzorci su pregledani primenom metodave{ta~ke digestije. Prva grupa je pregledana u potpunosti po proceduri EC 2075/2005, dok su sve os-tale grupe modifikovane samo u zavr{noj sedimentaciji (kontrolna kriti~na – prinos larvi).

    332

    Vet. glasnik 67 (5-6) 329 - 336 (2013) \or|evi} Vesna i sar.: Prinos larvi i uticaj ljudskogfaktora u pouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestije

    Rezultati i diskusija / Results and Discussion

  • U grupi I (kontrolna, sa kivetama sa zaobljenim dnom), izvedenom uskladu sa direktivom EC 2075/2005 u svih 5 ponavljanja sa brojem larvi 1-20 tj.,0,02-0,4 larvi po gramu (LPG) po uzorku, sve infektivne larve u svih 25 digestija suna|ene. U svim ostalim grupama, osim ogleda II, za finalnu sedimentaciju ko-ri{}ena je laboratorijska ~a{a zapremine 100 ml.

    U grupi II nije na|eno od 53,3% (0,06 LPG) do 26% (0,4 LPG)larvi.Grupa III je imala povoljnije rezultate sa gre{kama od 4%, 6%, 14% i 20% ubroju otkrivenih (na|enih) larvi (Tabela 1).

    U grupama IV, V, VI kori{}ena je staklena laboratorijska ~a{a zapre-mine 100 ml, ~iji je dijametar bio 4,87 cm, i razli~iti na~ini kori{}enja pipeta.Razli~iti na~ini kori{}enja pipeta su dali gre{ku od 20-34%, odnosno 40-67% i 80-56% u broju na|enih larvi (Tabela 1). U grupama V i VI sa usnom pipetom (20 ml)je objektivno te{ko pratiti nivo vrha pipete i 30 ml izvaditi pravilno.

    Rezultati dobijeni digestijom uzoraka I grupe pokazali su da nije bilogubitka larvi primenom metoda magnetne me{alice za digestiju zbirnih uzoraka.To zna~i da su sve faze u metodi izvo|ene pravilno i da je sva oprema bila popropisu. U ogledima II, III, IV, V i VI bila je ista procedura rada i oprema kao uogledu I do zavr{ne sedimentacije. Dobijeni rezultati jasno pokazuju da samovolj-na promena delova opreme ili na~ina rada, ~ak i kada se desi samo na nivoujedne kontrolne ta~ke, zna~ajno uti~e na dobijeni rezultat. Upotreba ~a{e zazavr{nu sedimentaciju nije dozvoljena, ve} samo kiveta ili menzura. Kako je urutinskom radu zna~ajna ~injenica (koju uvek treba imati u vidu) da u jednomuzorku dijafragme, ili bilo kog predilekcionog mi{i}a, svaki od uzoraka ima razli~itstepen inficiranosti, izuzetno je va`no otkriti prisustvo larvi u mesu, odnosno inajmanji broj larvi. Svakako da treba imati u vidu da za prihvatljivost svih rezultatapri pregledu mesa bitnu ulogu ima ljudski faktor kao sastavni deo procedure uobezbe|enju kontrole kvaliteta rada (QAS – quality asurance sistem). Tako je cilja-ni broj stavljenih infektivnih larvi u odre|enu koli~inu ispitivanog uzorka priizvo|enju opisanih eksperimenata dobar pokazatelj koliko je u radu zna~ajanljudski faktor. Pored svega navedenog, smatramo da je zaobljeno dno kivete inajvi{i stub te~nosti za koli~inu od 10 ml tako|e zna~ajan faktor, jer su infektivnelarve u ovim uslovima skoncentrisane u jednoj ta~ki dna kivete i za{ti}ene su opti-malnom visinom stuba te~nosti (10 ml) pri odlivanju 30 ml.

    Sve ogledne grupe su nastale kao rezultat dugogodi{njeg iskustvastru~njaka Instituta za higijenu i tehnologiju mesa tokom sudskih sporova vo|enihu Sremskoj Mitrovici 1986, Kumanu 2001, Valjevu 2006, kao i na osnovu uvida urad nekih laboratorija i institucija u toku 1998. godine, a pri ~emu su sagledanegre{ke koje su naj~e{}e pravljene na terenu. Tako|e su od koristi bili i rezultatirada u okviru projekta Ministarstva poljoprivrede br 401-00-13600/2006-05 „Pri-mena sistema za obezbe|enje kvaliteta (Quality Assurance System – QAS) u labo-ratorijama za pregled uzoraka mesa na larve Trichinella“. Jedinstvenim upitnikom(kori{}enim u sklopu projekta) proverene su procedure pregleda mesa u klani-cama, veterinarskim institutima i veterinarskim stanicama. Najve}i izvor podataka

    333

    Vet. glasnik 67 (5-6) 329 - 336 (2013) \or|evi} Vesna i sar.: Prinos larvi i uticaj ljudskogfaktora u pouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestije

  • su bili veterinari i srednjo{kolci koji su bili na obuci od 1984. do danas na Institutuza higijenu i tehnologiju mesa. Na osnovu podataka prikupljenih iz Upitnika, kao ina terenu, tako|e se moglo videti da ljudi koji izvode pregled mesa to ne rade uskladu sa obukom kroz koju su pro{li. Veterinarska inspekcija ranije nije mogla dase bavi ovim problemom zbog gra|anskog rata i ekonomskih sankcija, ali inepostojanja jo{ uvek stru~nih i ekonomskih uslova za re{avanje ovih problema,bez obzira na doma}e propise koji su danas uglavnom usagla{eni sa propisimaEU (^uperlovi} i sar., 2005).

    Smatramo da propisima treba uvesti kontrolu kvaliteta rada (QAS) ikori{}enje kontrolnih uzoraka za me|ulaboratorijsku proveru kvaliteta rada (PSP –Panels of Proficiency Samples) za sve laboratorije koje rade pregled na larve Tri-chinella, kao {to je to ura|eno i u drugim zemljama (Gajadhar i Forbes, 1996;\or|evi} i sar., 2004; Riehn, 2013). Uvo|enjem redovne kontrole kvaliteta radasmanjio bi se nivo profesionalnih gre{aka koje {tete, ne samo ugleduveterinarskestruke, ve}, {to je jo{ va`nije, ljudskom zdravlju. Sve ovo bi sigurno uticalo i nabezbedno i pouzdano kori{}enje metoda pregleda mesa (Forbes i sar., 2005; Ga-jadhar, 2009).

    Mi{ljenja smo da }e rezultati ovog rada doprineti pobolj{anju kontroleuzoraka mesa na larve Trichinella u Srbiji. A to bi po na{em mi{ljenju podrazume-valo slede}e: izradu pravilnika o obuci ljudi za pregled uzoraka mesa prema stan-dardima Evrope i sveta, uvo|enje QAS u sve laboratorije za pregled na larve,uvo|enje provere rada laboratorija sistemom Proficiency samples (slanje uzorakamesa sa larvama Trichinella u laboratorije za pregled) u cilju provere sigurnosti uradu ({to je jedinstven sistem koji se koristi u Evropi i svetu), izradu Priru~nika iStru~nog uputstva za obuku ljudi koji su anga`ovani u Trichinella kontroli.

    Po`eljno bi bilo, i potrebno, namenski obrazovati odre|ene veterinar-ske inspektore za oblast trihineloze. Tako|e, svi inspektori i laboratorije za pregledna larve Trichinella treba da imaju stru~no uputstvo o kontroli uzoraka mesasvinja, konja i divlja~i i proizvoda od mesa na larve Trichinella, ura|eno na osnovupropisa EU/EC No2075/2005, No 16605/2006 i EC No 1245/2007, kao i na osnovuna{ih propisa i prakse u Srbiji. Primena Uputstva je po na{em mi{ljenju osnova iza primenu na{ih propi