Bpoj 4 BOJHOCAHIITETCKII nPErnE,n Crpaua 435

UDC 616.13/.14::616.8:616-073 .916

Osetljivost hemodinamskih parametaradobijenih konvencionalnim dupleks

skcncrom u proccni tezine ekstrakranijalnekarotidne bolesti

Gorda na Ara ndelo\'ic-I\ l il1 ic

Vojna bo lnlcu . Odeljenje za neuropsihijatrijska oboljenja. Ni~

Progresija ekstrakranijalne karotidne bolestt se smatra znacajnlm predtaorom II pro­ceni indivtdualne cerebrovaskulamr prognoze. Dup/eks ultrasonografija je kvalitetnametoda pregleda It dijagnostici i proceni eksrrakranijalne kurotidne bolesti. Cilj 01'ograda bio j(' da utvrdi naj senzitivnt]i hemodinamski parameter dople r-frekvencijskogspektra 1I klinieko] evuluaciji refine ekstrukranijelne karotidne bolesti. U ispitivanje jebilo ukljuccno 90 bolesnika oba pola u Iwspifa/noj i ambulan tnoj ohradi. Za procenuhemodirunnskog statusa kurotidnog sinusa koriicena je spektralna analiza (Afwmod). ito sledeci hemodinamski parametri: lr -indeks cirkulatom og otpora iii Pourcelotov pa­rumetar (AwD/A). Gosltngov (A/B) i Molov parametar (A/D) . Statistiikom obrodom re­zuitata nakon utvrdivanja ocekivanih vrednosti posmatrunih hemodinamskih parame­tara utvrdena je kurelacija Pourcelotovog parametra i stepena steno:e p=O.59 kada seunaiizuju ne vrednosti utorka, odnosno p=O.58 :.a vrednosti izvan refermmih. Kore­lacija Molovog pa rame rra ; stepena steno:e je p=O.50 :'0 ne vrednosti uzorka, odno­SIlO p=O.57 ;:0 vrednosti ;ZWl1l referentnih. Goslingov paramctar ne pokazuje statistickiznacajne razlike ni II srednjoj vrednosti. ni u samoj raspodeli II tri posmatrana podu­zorka. Utvrdcna je i[unkcionalna l'e:a izmedu stenoze i posmatranih hcmodinamskibparametara pojedtnacno. Zakljuceno je da su Pourcelotov i Moloov parametar pall ·zdani indikatori asimptomatske karotidne bolesti, ali se Pourcelotov parametar moiesmatrati senzltivnijim indikatorom u procenl teiine aterosklerotskih promena karoudnebifurkacije.

Klju ~n c r e e L: ce rebrovaskula rni porcmceajl: mozak, isheruija ;a. carotls, stenozu: artertoskteroza; hcmodinamik a ;ultrnsono granja, dopier, dupleks; osetljivost ispccificnos l.

Uvod

Medu bolestima savrcrncnog coveka vaskularne bolestiIllOZg3 su treci po uccstal osti uzrck rnorbiditcta i mortal itetastanovnistva u svctu i sigumo jcdan od najznacajnijih uzrok a

le~kc invalidnosti (I. 2). U okviru va...kulamih bo lesli rnozgadominirnju ishemijski porclm.-eaji (2). Prvi koji jc ukazao oa

velU izmcdu alerosk lerozc ckstrnkranija lnih dclova karotidnihartcrija i ishcmijskih ccrcbralnih porernecaja bio je Fiscr1951. godinc (3) , On je ukaz;.lo na velU izmcdu alcros klcro-

znih promena. oklu zijc. stcnozc. pIaka. ulceracije na ckstra­kranijalnim dclovima karotidnih artcrija i ishcmijskih cere­bralnih porernccaja (3). Rizik od neuroloskih komplikacijakod bolesnika sa atcroskleroznim promenama kamt idnih arte­rija potvrdujc potrcbu procene ekstrakranijalnc kunn idne lc­

zijc i porrebu pracenja progresije bolesti (slika I) . Progresijackstrakranijalnc karotidnc bolcsti ~dce sc javlja kod simplo­malskih nego kod asimplOm;uskih bolesnika (4), ali kod veliw

kog broja asimptomatskih bolesnika moi.d..mi infarkt jc prvancuroloska mallifcstacija prog rcsijc karotidne IClijc (5).

Arandclovic Minic G. Vojnosanil Prcgl 2003; 60(4): 435-442.

Crpana 436 BOJIIOCAHllTETCKII nPErnE.Q Bpoj4

SI. I - Ekslrakranijalna karolidn.1 Iezfja

Danas je prihvaceno misljenjc da jcdino neinvazivnemetodc preglcda dozvoljavaju prihvatljivu detekciju in­dividualne vaskularne Jezije (6). Konvcncionatna dupJeksultrasonografija je kvalirctna metoda pregleda u dijagnosticii proceni eksrrakrantjalnc karotidne bolesti (5. 7-12). Vred­nost rncrode je njena informativnost. mogucnost anaiomsko­mortotoskog prikaza u realnom vremenu uz istovrcmcniprikaz funkcije, rj. proroka krvi na "j~e nacina: vizuetno.auditivno i graflcki. Na taj nacin se postize uvid u kvalita­tivno stanje krvnog suda sa kvnmifikovanjcm funkcijc (13) .

U proccni rczinc ekstrakranijalne karotidnc bolcstikonvcncionulnirn dupleks skcnerorn sumo vizuelizucijanije dovoljna (B-mod). Tck je interpretacija spcktra fre ­kvcncije presudna u proceni hemodinamskog statusn ka­rotidnog sinusa. Analiza spcktra frekvencije je proces Tal­

bijanja ultrazvucnih talasa u njegove komponente koje senazivaju frekvencije i iscrtavanje hcmodinamske karte is­pitivanog krvnog suda (stika 2). Analiza frekvencijskogspektra daje osnovnc karakteristike norrnalnc karotidnccirkulacije oslikavajuci. pre svega, proccs cirkulatornogOlpOTa. Zata sc u proccni Idine ekstrakranijalne karotidncbolesti mogu koristiti i hcmodinamski paramclri za izra­tunavanjc cirkulatomog alpoTa: PourccloloV paramctar iiiIr-indeks cirkulalornog alpora. Goslingov i Molov para­

metar.Hcmodinamski paramctri prcdst3vljaju izratunate

parametre kompjutcrski analizovanog dopier­frekveneij,kog spektr. i sv.ki ad njih je dobijen posebnimmatematitkim postupkom. Na osnovu ovoga fonnulisanaje radoa hipotcza: Pourcclolov indeks cirkulalornog ot­pora Ir (A -D/A) je sCn7.itivniji parametar od Goslillgovog(AlB) i Molovog (AID) u proeeni .'ero,kleroznih

promena u lumenu ekstrakranijalnih karotidnih arterijadetektovanih konvencionalnim dupleks skenerorn, gde upulsnom talasu karotidogruma A predstavlja maksimalnuamplitudu u sistoli. 13 sckundarni zubac u sistoli, a Dvrednost protoka u dijastoli .

,""

81. 2 - Frekvencijski spektar zajcdnicke

karotidne urterijc

Za provcru ave hipoteze definisani su sledeci ciljevi

istrafivanja:1. utvrditi ocekivane vrcdnosti ispitivanih hemodinarn­

skih parametara, kao i kcrclaciju izrncdu njihovih dobijenihvrcdnosti i stcpcna stenozc na vratnim artcrijurna:

2. proccniti koji od posrnatranih hcmodinamskih pa­rametara ..dobro" razlikuju grupe ispitanika (spccifitnost),kao i to koji su ad parametara pouzdani pckazotelji zn poja­vu manifestoe bolesti (senzinvnostj :

3. definisati najscnzitivniji hemodinamski paramctur II

klinitkoj proccni tezine ekstrakranijalne karotidnc bolcsti ,

Metode

U ispitivanjc je bilo ukljuccno 90 bolesniku oba pol.u klinickoj i ambulantnoj obradi u Vojnoj bolniei u Nisu U

periodu ad januara 1998. godine do fcbruara 1999. godi ­nco Ked svakog isphaniku uzcta je dctaljna nnamncza iobavljen neuroloski prcgled. U okviru dopunskih ispitiva­nja, koji se obavljaju u svakodnevnorn klinickom radu,uradcn jc dopler-hoangiografski preglcd ekstrakranjjalnogdela karotidnog sliva i kod svih, scm ispitanika iz kontrol­ne grupe KT. pregled mozga, Dobijcni podaci su unc seniu poscbno pripremljen licni karton ispitanika. Uzorak sesastojao od tri poduzorka od po 30 ispitanika. Dva od njihsu cinila ckspcrirnerunu grupu, dok jc treci bio kontrolnagrupa. Eksperimcntnu grupu tinile su dve podgrupc for­miranc oa osnovu klinitkc slike i oznatenc su kao simp­tomalska i asimplOmalska. Kontrolna grupa je bila grupazdravih OS003 .

Prvu iii simptomatsku grupu tinili su ispilanici sa kli­ni~ki manifestnim pogo~njem ishemij skc bolesti mOlga. ito po tipu tranzitornog ishemijskog ataka sa prolaznim ncu­rolo~kim deficilom koji nije trajao du~e od 24 sata. rC\'C'l7i­bilnog ishemijskog neuroloskog dcficita sa ncurolosldm dc~

ficitom koji sc potpuno povlati za 7 dana od potelka neu~

roloske fcnomr:nologije i inr:lrkta mozga.

fipoj 4 BOJIIOCAHIITETCKII nrernan Crpaua 437

Drugu iii asimptomatsku grupu cinili su ispitanici bezk1ini~ki manifestnog pogorsanja ishem ijske bolesti mozga,odnosno bez poziti vne ncuroloske fenomenologijc ishcmij­skih cercbralnih srnetnj i. To su bili ispltanici sa usirnpto­matskom ekstrukranijalnom karotidnom bolescu.

Trecu ii i kontrolnu grupu su ciniJj bolesnici-vojnici.Osnovni kritcrijum izbora ispitanika za komrolnu grupu subile godine starosti i odSUSIVO klinickih simptorna i znakovasmctnji cirkulacije u podrucju karotidnih arterija.

Ulrrasonografski prcg led ekstrakranijalnog deja karo­tidnog sliva izvoden je na aparatu markc Diasoniks CV 400

scndorn oct 10 MHz. Hornogenizacij a UZ snopc je obav lje­na kontaktnim gclo m. Prcgled jc izvoden u lczecern polo­zaj u bole snika i primamom polozaju glavc. sto je obczbcdi­

valo relativno opt imalne uslovc za ncsmctanu vanmozdanucirk ulacij u u magistralnirn arterijama,

Ultrasonografskim prcglcdom je obuuvacen prckst ­

malni i dista lni deo zajcdnicke karotidne artcrije od supra­klavikularnc jamc do bulbusa. zatim sam bulbus, raeva i

proksirnalni deo unutraSnjc karotidne nrterije dostupan vi­zuclizaciji. Kod svakog ispitanika je obavJjcn prcgled naabc strane, Ispitivani krvni sudovi su pcsrnatrani u longitu­dinalnoj i rransvcrzatno] proje kciji . a long itudinal no ispiti­vanjc je izvodcno u tri standa rdnc pozicije: antcrolateralnoj,

latcralnoj i posterolat eraln oj . Za procenu hcmodinamskihizmcna u ispi tivano m pod rucju koriscena je spckt ralna ana­liza (M-mod). Analizovani su sledec i hemodinamski para­rnetri dop ler-fre kvencijskog spe ktra :

lr-indeks cirkula tomog orpora iii Pourcelotov para­

rnctar, Ir=A-D/A. gde A predstavlja maksimalnu ampli tuduu sistoli i najvisu frekvenciju u spektru i odgovara najvecojsisrolnoj akcclcraciji erirrocita, a D vrcdnost prctcka u dija ­

stoli. Nonnalnc vrcdnosti za zajednieku karot idnu arterijuiznose od 0.55 do 0,75 i ukolik o jc otpor proroku krvi veci iindeks j e vec i ( 14);

Gos lingov parameter N B iii odnos primamog iii mak­simalnog l Upe:1 u sistoli (v~ak A ) i sekundamog l upca u si·

Molov parameter AID. Kada se vrednosti odnosa AID

talasa obe zajednicke karo tidne arterije eazlikuju za vise ad30%. postoji stcnozujuca lezija na strani sa nizorn amplitu­dom (14) (sliku 3).

51. J - Hemodinamski paramctri

Mercnja su obavljena na pet uzastopnih pulsnib talasa.a za staristicku obradu podataka koriscena je srednja vred­nost hemodinamskih pararnetara,

Sv i ispitivani parametri statlst i~kl su obradcni prime­nom Studentovog t-testa i koc ficijcn ta korelacijc, Postavlj e­na hipoteza testirana je sa 5% prago m znacujnosu.

Rezultnt!

Statistiekom analizom obuhvaccn je uzorak od 90 is­

pitanika. Konrrolna grupa je bila grupa zdravih osoba sasta ­vljena oct rnuskaraca starosti oct 20 do 28 godina. Eksperi ­ment na grupa bila je rnesovira po pot u, starosti oct 50 do 89godina.

Struktura uzorka po polu i srarosu prikuznna je na ta­bcli I. Ocekivane vrednos ti Pourcelotovog, Gos lingovog.Molovog parumctra pojedinih grupa (nezavisni uzcrci) tcsti­rane su Studentovim t-testom. Statisti~kom allalizom hemo­dinamskih parametara utvrdeno je da je ocekivana vredoost

Tahcl a 1Sirukiura ulOrka po polu i sta rosli

Starnsl Mu~ka rci Zene Svegagod. Sirnpt. I Asim . II Konte. III Ukupno Sirnp t. I Asim . II KOnle. III Ukupno21-30 0 0 30 30 0 0 0 0 303 1-40 0 0 0 0 0 0 0 0 04 1-50 0 0 0 0 0 0 0 0 05 1-60 2 2 0 4 2 2 0 4 86 1-70 3 2 0 5 3 7 0 10 1571-80 LI 10 0 2 1 6 5 0 LI 328 1-90 2 2 0 4 I 0 0 I 5Ukupno 18 16 30 64 12 14 0 26 90

stoli (vrSak B ). Odnos NB pada sa zivotnim dobom, vred­nost manja od 1,05 za zajedni~ku karotidnu artenju govori 0

proccsu slIt..3vanja iIi potpunoj okluziji unutraSnjc karot idncancrije ( 14);

Pourcelotovog para metra u simplomatskoj i asimplOmatskojgrupi ista, dok jc u kon trolnoj znacajno manja . Uporcdiva­njcm simptomatskc i asimptomatske grupe utvrdena zna~aj­

nost je p=O,99, asi mptomat,ke i kontro lne p~0.00004,

Crpaua 438 BOJHOCAHIITETCKII nPErJ1E./l Bpoj4

stcpena stenoze je p=0.59 kada se analizuju sve vrednostiuzorka, odnosno p=0.59 kada se analizuju vrednosti preko0.75 . Korelacija Molovog parametra i stepcna stenozc jep=0.50 karla sc analizuju sve vrcdnosti uzorka, odnosnop=O.57 kada se analizuju vrcdnosti iznad 30%.

Vrednosti Pourcc lotovog. Golsiugovog i MoJovog pa­rumetra i procenta stcnozc na svim clememima uzorka pri­blanc su na slici 5.

simptomatske i kontrolne p=O.OOOO9. Goslingov parametarne pokazuje sretistieki znacajne razlike ni U srednjoj vred­nosti. ni u samoj raspode li u tri posmatrana poduzorka,Znacajnost dobijena testiranjem ocekivanih vrednosti je zasirnptomatsku i asimptomatsku grupu p=O.13. za asimpto­rnatsku i kontrolnu 0.86 i za simpromatsku i kontrolnup=O,21. Ocekivanc vrednosti Molovog pararnctra sc stati­sticki znacajno nc razlikuju u sirnptom:.uskoj i asimptomat­skoj grupi, dok je ocekivana vrcdnost ovog parametra zna­cajno manja u kontro lnoj U odnosu na prve dve. Dobijeneznacajncsti su kod simptomatske i aslrnptomatske p=O,75,kod asimptomatske i kontrolne p=O,006 i kod simptomatskei kontrolne p=O.009 (tabcla 2). Occkivanc vrednosti Pour­celotovog parametra za patoloske vrednosti, odnosno vred­nosti iznad 0.75 su iste u simptomatskoj i aslmptomatskojgrupi, dok su u kontrolnoj znacajno manjc. Tcstiranjcmrazlika ocekivanih vrednosti dobijcnc znacajnosti su zasimptomatsku i asimptomatsku grupu p=0.95, za asimpto­matsku i kontrolnu p"0,002 i simptomatsku i kontrolnup=O.006. Ocekivane vrednosti Molovog parametra za pato-

b4~ • .. ...

- .51. 5 - Vrednosti hemodinamskih parametara

i procema stcnozc

,

Ta bela 2Raspodcla otcki"'anih vrednosti ispitivanlh hemodinamskih purnmetura

Grupe lspltanika Pourcelo rov Goslineov Molov

Min Maks SD Min Maks • SD • I Razliku u % SD

Simpromatska 0.64 0.96 0.79 O.OH 1.06 3.22 1.6H 0,45 6.07 5. 12 15.H3 15.R8'1!

Asiruptonunska 0.62 0.91 0.79 0,07 1.29 2.03 1.54 0.19 5.11'1 5.25 14.67 11,95%

Kontrolna 0.62 0.82 0.72 0.05 1.13 2.68 1.55 0.32 3.51 3.71 8.02 7.31 %

SI. 6 - Vrednosti Pourcclotovog paramctra U zavisno..ti od %

stenozc na svim elcmcnuma uzcrka

Na slikama su navedenc i funkcionalne vcze izmcdustc­pcna stenoze i vrednosti ispitivunih hcmodin amskib paramcta­

ra, koje daju najmanju grcsku prognozc. Daljom statistickom

0 ,

Pt~l.lenou

u f

0.00% 20.00% 40.00% 60.00% 80.00% 100.00%

tis

Mogucnost prcdvidanja vrednosti ispitivanih hcmodi­namskih pararnetara na osnovu stenoze prikazanajc na slika­rna 6. 7 i 8. i to za (eli uzorak (90 ispitanika] i za uzorak sapatoloskirn vrednosnma Pourcclotovog i Molovog parametrana slikama 9 i 10.

51... - Raspodcla oceklvenih vrcdnosti ispitivanihhemodin amskih parumctaru za vrednost i izvnn refcrcntnih

L

loske vrednosti iii vrcdnosti iznad 30% statisticki nisu zna­cajno razlicite izmcdu sirnptornatske i asimptomatske grupe,p='0,45. doll. u kontrolnoj grupi nisu registrovane patcloskcvrednosti (slika 4). Korelacija Pourcclotovog paramerra i

Iipoj 4 BOJHOCAHIITETCKII nPErJIE,n Crpaua 439

nosu na patoloske vrednosti Molovog parumctra u ukupnomuzorku. U simptomatskoj i asimptomatskoj grupi takode po­

stoj e statisticki znacajne razlike u raspodcli ovih paramcta ­ra, dok u kontrolnoj grupi razfike nisu statisticki znaccjne uraspodeli patoloskih vrednosti Pourcclotovog i Molovog pa­ramctra.

SI. 10 - Vrcdnosti Molovog parametra u zuvisnosti od % stc­noze za vrcd nos ti izvan referentnih

Cc rebrovasku lurne bolesti su jedan od velikih zdrav ­stvenih prob lema savremenog covccanstva. Incidcncij a ovebolcsti taste sa starenjern, a sa produfcnjem Ijudskog veka iprevalcncija se nesumnjivo povecava (15) . Starcnje se srna­Ira i nczavi snim faktororn koji doprinosi progre siji bolestikarotida (16).

Smatra se da je starenje progredijentno i ircverzibi lnomcnjanje struktura i funkcija fivog organizma. Funkcional­ne prorncnc arterijskog sistema u proccsu starenja podrazu­mevaju opadanje elasticnosti krvnih sudova, sto rernetiadaptacijs ku sposobnost arterijskog sistema i dovodi do po­

vecanja elasticnog otpora . Porast elasticnog otpora jeosnovna funkcionalna promena arterijskog sistema u proce ­su ateroskleroze i najznacajniji faktor hcmodinamskih iz­mena (17). lndcks cirkulatornog otpora koji je uveo Pour­celot 1971, godine jedan je od prvih predlozenih indcksa zaizracunavanje cirkulatornog otpora (14) . On je pokazateljperifcmog otpora dis talno od mesta ispitivanja i rasre nastrani arterij ske okluzije sa sirornasnom kompcn zacijompreko Vilisovog sestougla i ii na strani jake stenoze unutra­~nj e karotidne artcrije (14. 17). UIO je u ovom ispitivanjuposebno izdvojen kao pretpostavljeni senzitivnij i pararnctaru proccni ateromatoznih promena u lumcnu ekstrakranijal­nih karotidnih arterija. U cva luacij i ekstrakranijalne kuru­tidnc bolesti konvencionalnim dupleks skenerom analizafrckvc ncijskog spc ktra. vrcdnosti rnaksimalnih frckvcnci ja istcpena sircnja spek tra, odnosno intcrpretac ija spcktru fre­kvcncije dajc osnov nc karuktcr ixtikc karotidnc cirkulacijeos likavajuci, pre svcga. proces cirkulatornog otpora ( 17).

Uisku sija

J

•

•, .D3'."~

PI'.o.o:JI

••

~ .....-.­....-

• •-- .-­

~ ..---

--•..-. 10_ 10_ ~_ Cl_ 500CI'lI. ID_ "'-_ 10_ 10_ '00.«1,

..I

' r ••i u ,

l '

f "J , •..

-

51.7 - Yrednosti Goslin govog pararnetra u zavisnosti od %stcnozc na svirn clcmcmirna uzorka

51. 8- Vrcdnosti Molovog paramctra u zavisnosti ad % ste­nozc na svim elemenrirna uzorka

--I----rI 1::,I._ ~

51. 9 - Vrcdnosti Pourcclotovog parnmetra u zavisno sti od %stcnozc 7.01 vrednosti izvan refercntnih

obmdom dobijcn ih rczu llata ana lizovana je sag lasnost raspo ­

dele pntoloskih vrcdnos ti Pourcelotovog i Molovog parame­tra, i to testom Kolmogorov-Smimova i urvrdeno je da na ni­YOU znacajuosti u=O,05 postojc statisticki znacajne razlike uraspodcli pntolojkih vrcdnosti Pourcclotovog pararnctra U oct-

CTpaHa440 BOJHOCAHIlTETCKIl TIPErJlE,U Epoj 4

Na krivulji karotidograma u analizi pulsnog talasa rnaksi­malno-D je parameter koji predstavlja najvisu frckvencijudijastolnog protcka. vela je osetljiv na promene perifemogotpora i jedan je ad prvih pokazatclja porasta otpora distal­no od mesta ispitivanja (14). Ovo je i bio razlog razmi!lja­nja da su hemodinamski parametri u kojima figurise para­metar maksimalno-D osetljiviji pokazntelj hcmodinamskihizmena, pre svega Pourcelotov. a zatim i Molov parameter.

Lezija koja redukuje unutrasnji promcr krvnog sudastvara hemodinamske srnctnje i u savladivanju cirkulatomogalpoca pri ulasku u suzenje krv se mora ubrzati da bi isti vo­lumen prosao u jedinici vrcmena prema zakonu stalnosti pro­toke (17). U analizi frekvencijskog spektra kerotidogramc.odnosno anulizi pulsnog talasa posmatran je paramctar rnak­sirnalno-A koji predstavlja najvisu frekvenciju u spcktru i 00­govara najveCoj sistolnoj akceleraciji eritrocita (14). Paramo­tar B iii sekundarni zubac u sistcli (vrsak B) rnanjeje osetljivu odnosu na vrsak A iii primarni zubac u sistoli. Irnajuci u vi­du dinamiku srtane akclje. hemodinamsko stanje miokarda jefaktor koji znacajno utice na vrednosti parametra B u karoti­dogramu (14, 18). Testom scrija za svaki od tri posmatranaparametra utvrdivano je da Ii posroje znacejne razlike u ras­podeli medu ispitanicima iz sve tri grupe. Rezultati statistickeanalize su pokazali da je ocekivana vrcdnost Pourcclotovogparamctraista u sirnptomatskoj i asirnptornatskoj grupi, dok jeu kontrolnoj znacajno manja. Ocekivanc vrednosti Molovogparametra se statisticki ne razlikuju u simptomatskoj i asimp­tomatskoj grupi, dok jc dobijena vrednost ovog parametrazna~ajno manja u kontrolnoj. !IO je u skladu sa postavljenimciljcvima istrni.ivanja. Ocekivane vrcdnosti Pourcclotovog iMolovog paramctra nisu statisticki znacajno razlicite u tri po­

smatrana poduzorka. !to jeste u skladu sa razmi!ljanjima dasu paramctri u kojima sc javljaju vrednosti maksimalno-A imaksimalno-D osetljiviji. Statisti~kom analizom dobijenihvrednosti Goslingovog parametra utvrdeno je da on ne poka­zuje statisti~ki znacajnc razlikc ni u srednjoj vrednosti, ni usamoj rnspodcli u tn posmalrana poduzorka, kao i da nisu na­dene vrednosti manje od 1,05 koje bi ukazivalc na hemodi­namske promcne u posmatranom podru~ju. Dobijeni rezullatinc znace da trcba odbaciti Golsingov parametar,jer bi tck do­datna ispitivanja hcmodinamskog slanja miokanJak;:lo raktorJrizika dala pravo objasnjenjc dobijenih rezultata.

Daljom analizom razmatrana je raspodcla o~ekivanih

vrednosti ispitiv3nih hcmodinamskih paramctara medu is­pit3nicima iz sve tri grupe, ali za vrcdnosti iznad referent­nih, odnosno za vrednosti vece od 0,75 za Pourcelotov ivrcdnosti iznad 30% za Molov parametar. Vrcdnosti manjcod 1,05 Gostingovog parametra nisu nadene na posmatra­nom uzorku. Raspodela ocekivanih patolo~kih vrcdnostiPourcelolovog parametra jc isla u simptomatskoj i asimp­tomatskoj grupi. dok jc u kontrolnoj zna~ajno manja. Ras~

podela ocekivanih patolo~kih vrednosti Molovog parametrastatisticki nije zna~ajna izmcdu simptomatskc j asimptomat­ske grupe. dok je statisti~ki znacajno razli~ita izmcdu eks­pcrimcnlne i kontrolnc grupe. Ovakvi rezultati su u skladusa postavljenim ciljevima istrafivanja.

Poseban problemje procenaodnosa stepena srenoze i po­smatranih hemodinamskih parametara, Klinicka istrazivanja suutvrdila rastucirizik ad tromboze u podrueju bifurkacijesa po­rastom stepena stenoze (19-21). Nasuprot ovorne je mi!ljenjeda nerna direktne korclacije izmedu velicinc, oblika i stcpenastenoze i ucestalosri neurolo!kih manifeslaeija (I I. 22-25). Uprilog ovomc su i dobijeni rezultati korelacijc ispitivunih he­modinam..skih pararnctara, 53 jcdnc strane, i srcpenastcnoze. sadruge. Korelacija je utvrdivana uzomckim koeficijentorn ko­relacije. Rezultati ukazuju na vecu korclaciju vrcdnosti Pour­celotovog parametra i stepcna stcnoze, ~to je u skladu sa posta­vljenim ciljevima istrazivanja da je ovaj parameter scnzitivnijiu proceni tci:ine ateromatoznih promena u lumcnu ckstmkra­nijalnih karotidnih arterija. Na osnovu dijagmmn rasruranja idobijenog kocficijenta korelacije trazenaje cvcntualna funkci ­onalna veza izmedu stepcna stenoze i posmatranih hcmodi­namskih parametara pojedinacno, Statistlckomanalizom dobi­jenih rezultata utvrdcnoje da postoji prcrpostavljcna funkcio­nalna vcza. sro daje rnogucnost predvidanjavrednosti hernodi­namskih parametara na osnovu stepcna stcnoze uz najmanjugresku prognoze.

U svakodncvnom klinickom radu hernodinamski para­metri dopler-frckvencijskog spektra daju mogucnost proccnetezine ekstrakranijalne karotidnc bclesti i praccnja njcnog pri­rodnog toka (4. 7. 2&-28). Dijagnostikovanje bolesti u fazi dokje jos asimptornatska vazno je u idcntifikaciji bolcsnika kedkojih postoji rizik od razvijanja ishcmijskog ccrcbrulnog po­rernecaja (29-35). Ito daje rnogucnost organizovanog preven­'ivnog deJovanja i fonniranja lerapijskog progr.mla (3&-38).Na kraju je obavljcna procena koji ad hemodinamskih parJ­mctara dobra razlikuje grope ispitanika (spccifi~nost). kao i tokoji su parametri pouzdani pokazatelji 1.a pojavu manifestnebolesti (oselljivosl). Stalisli~kom obradol11 dobijenih rezultataanaliwvana je saglasnost ras(XJdcle patolo~kih vrcdnosli Pour­celotovog i Molovog parametra. Utvrdcno je da postojc 7113­

~ajne razlikc u raspodeli pato!oskih \Tcdnosti Pourcelotovog uodnosu na palolo~ke vrednosti Molovog paramctr.l u celomuzorku. Isto tako testiranjem saglasnosti raspodcle utvrdcnojeda posloje zna~ajne razlike u raspodc1i paloloskih vrednostiPourcC!OlOvog paramClrJ u simptomalskoj i :t'iimptOlml'ilkojgrupi u <>dnosu na raspOOc1u palolo~kih vrcunosli Molovog pa­rametra. U kontrolnoj grupi nisu bile znacajne rnzlike u raspo­deli patoloskih vrcdnosti pomcnutihhcmcxlinamskih paramela­ca. Ovim rczultatima potvdcnajc hipotcza istraZivanja.

Zakljubk

U proceni tefine ekstrakranijalne karotidnc bolesti usvakodnevnoj kliniCkoj praksi mogu sc koristiti i hemooinam·ski parametri za iZr3cunavanje cirkulatornog otporn. Ovo is­trafivanje je potvrdilo da su Pourcelotov i Molov paramctarpouzdani indikatori a'iimptomatskih karotidnih promena. ook

se Goslingov paramctar na posmatrJnom ulorku nije lXJkal..aopouzdanim indikatorom patoloskih promena. Pourcelotov pa­rametar se mote smatrati osctljivijim indikatorom u proccnitdine ateroskleroznihpromena karotidnc bifurkacije.

6poj 4 BOJHOCAHIITETCKII n PEr n EJJ.

LITERATURA

Crpaua 441

1. Kovacevic M. Bumbaiirevie Lj, Jovanovic D. Zidverc

J. Pecic O. Racic D. Therapy of acute cerebrovasculardiseases. In: Kostic V, Sokic D, editors . Novelties in themanagement of neurological diseases. Beograd: Medl­cinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 1997.p. 33-6.(in Serbian)

2. Jovict« A, Krgovic AI, Tavciovski D, Ra;ccl';CR. Cere­bro-cardial and cardio-cerebral syndromes. Beograd:JPP PIT saobracaja "Srbija"; 1998. (in Serbian)

3. Fisher CM. Cranial Bruit Associa ted with Ocelusio n ofthe Internal Carotid Artery. Neurology 1957; 7: 299-306.

4. Hennerici M, Hulsbomer HR, Hefter H. Lammerts D.Rautenberg \Y. Natural history of asymptomatic ex­tracranial arterial disease. Brain 1987; IlO(Pt 3):: 777-91.

5. Humphries AIV. Young JR. Sontilli PH. Beven EG.

dewolfe VG . Unoperated Asymtomatic Signicant Inter­nal Carotid Stenosis: A review of 182 instances. Sur­gery 1976; 80(6): 695-98.

6. Henne rici M. Aullch A. Sandmann W, Freund HJ. Inci­dence of asymptomatic extracranial arteria l disease.Stroke 1981; 12(6): 750-8.

7. Blackshea r MlV Jr. Phillips DJ. Thiele HL, Hirshch JlI.Chikos PM, Marinelli MR, e t al, Detection of carotidoc­clusive disease by ultrasonic imaging and pulsed dopplerspectrum ana lysis. Surgery 1979; 86(5): 698-706.

8. Slern;c N. Asymptomatic carotid stenosis. In:HadiipeJic Lj, editor. The Ni~ Volumes. Proceedingsof the lSI Yugoslav Simposium on Stroke. 1998 Oct10; Ni~: Yugoslavia; Ni~: Prosveta: 1998. p. 88-94. (inSerbian)

9. Dyken AIL, Klotte E. Kolar OJ. Surgeon C. Completeocclusion of common or internal carotid arteries. Clini­ca l significance. Arch Neu rol 1974; 30(5): 343-6.

10. Moore WS, Barnet HJ, Beebe HG, Berns tein EF.Brener BJ, Broil T, et al. Guidelines for carotid endar­terectomy. A multidisciplinary consensus statementfrom the Ad Hoc Committee. American Heart Asso­cia tio n. Circ ulation 1995; 9 1(2): 566--79 .

11. European Carotid Surgery Trialists CollaborativeGroup. MRC European Carotid Surgery Tria l: interimresults for symptomatic patients with severe (70-99%)or with mild (0-29%) carotid stenosis. Lancet 1991;337(8752): 1235-43.

12. Mnyberg MR, Wilson SE. Ymsll F, Weiss DG. MessinaL, Hershey L. et al. Carotid endarterectomy and pre­vention of cerebral ischemia in symptomatic carotidstenos is, JAMA 1991 ; 266(23): 3289-94.

13. VlIjCic M, JOl!iCic A, Prcovic At. Pashu-Cerestna V.Echoangiography of the ca rotid arteries using the du­plex scanner in the subclinical picture of cere brovas-

cular disease. Vojncsanit Pregl 1986; 43(6): 432-6. (inSerbian)

14. Demarin V. S/ikomc M, Thalia N. Doppler sonogra­phy of blood vessels. Zagreb: Sko lska knjiga; 1990. (inSe rbian)

15 . 2ikic M. Basics of neurovascular epidemiology, basicaims of the integrated program for the prevention andcontrol of noninfectious diseases In: Hadiipeslc Lj,ed itor. The Ni~ Volum es. Proceedings of the lSI Yugo­slav Simposium on Stroke. 1998 Oct 10; Nis: Yugosla­via; Ni~: Prosveta: I998.p. 82-7.

16. Roederer GO. Longlois YEo Joger KA. Primozlch JF.Beach KIV. Phillips DJ . e t al. The natural history ofcarotid arterial disease in asymptomatic patients withcervical bruits . Snoke 1984; 15(4): 605-13.

17. Slankamenac P. Investigation of clinical values of from­scranial doppler in occlusive cerebrovascular diseasses.Novi Sad: Medicinski fakultet: 1999. (in Serbian)

18. Braunwald E. Heart Disease. 3rd ed. Philadelphia ; WBSounders Co; 1997.

19. Torvik A. Svindlon d A. Lindboc CF. Pathogenesis ofcarotid thrombosis. Slroke l989; 20(1 1): 1477- 83.

20. Zette rling M . Carlstrom C. Konrad P. lnternal carotidartery dissection. Acta Neurol Scand 2000; 101(1):: 1- 7.

21 . Molina CA, All'are:. Sabin J. Schonewilte W. MontanerJ. Rovira A. Abilleira S. et al , Cerebral microernbolismin acute sponateous internal carotid artery dissection.Neurology 2000; 55( I I): 1738-40.

22. North American Symptomatic Carotid EndarterectomyTrial Collaborators. Benefitial effects of carotid endar­terectomy in symptomatic patients with high-grade ca­rotid stenosis. N Eng l J Med 199 1; 325(7): 445-53.

23. An/ic S. Morphomteric analysis of carotid arteries inaging patients. Ni~: Medicinski fukultet: 1991. (in Ser­bian)

24. Beisiegel U. Lipoprotein metabolism. Eur Heart J1998; 29 (Suppl A): A20-3.

25. Pedersen TR. Aggressive lipid-lowering therapy: aclinical imperative. Eur Heart J 1998; 19 Suppl M:: M15- 2 1.

26. Strandncss DE Jr. Ultrasound in the study of athero­sclerosis. Ultrasound Med Bioi 1986; 12(6): 453-64.

27. Cavi H. Dementia Attributable to Subcortical IschemicVascular Disease. NeurologisI2001; 7: 208-19.

28. \Vis::niewska M. Devuyst G, Bogoussluvsky J. Ghika J.Van Melle G. \Vhat is the significance of leucoaraiosisin patients with acute ischemic stroke. Arch Neurol2000; 57(7): 967-73.

29. Heyman A. Wilkinson WE, Heyden S, Helms MJ, BartelAG, Karp /fR. c t ul. Risk of stroke in asymptomatic

Crpaua 442 BOJHOCAHlfTETCKlf nrarnan Gpoj 4

persons with cervical arterial bruits: A populationstudy in Evans County. Georgia. N Engl J M ed 1980;302(15): 838-41.

30. Thompson lE. Patman RD. Persson AV. Managementof asymptomatic carotid bruits. Am Surg 1976;42(2) :77-80.

31. M ayo Asymptomatic Carotid Endarterectomy StudyGroup. Results of a randomized controlled trial of ca­rotid endarterectomy for asymptomatic carotid steno­sis. M ayo Clin Proc 1992; 67(6): 513-8.

32. Norris J IV. m« CZ Bomstein NM. Chambers BR.Vascularrisks of asymptomatic carotid stenosis. Stroke1991; 22(12): 1485-90.

33. lViebers DO. Whisnant JP. Sandok BA. O'Fallon IVM.Prospective comparison of a cohort with asymptomatic

carotid brui t and a population-based cohort without ca­rotid bruit , Stroke 1990; 21(7): 984-8.

34. Shepherd J. A call 10 action, Eur Heart J 1998; 19Suppl 19: M 2- 7.

35 . Winker MA. The emerging epidemic of atherosclero­sis. Call for papers. JAM A 1999; 281( I); 84-5.

36. The CASANOVA Study Group. Carotid surgery ver­sus medical therapy in asymptomatic carotid stenosis.Stroke 1991;22(10): 1229-35 .

37. Brott T. Bogousslavsky J. Treatment of acute ischemicstroke, N Engl J Med 2000; 343(10): 710-2.

38. Lindsberg PJ. Raine RD. Tatliswnal: T. Sairanen T.Kastl' M. The future of stroke treatment. Neural Clin2000; 18(2): 495- 510.

Radje primljen 5. X II 2002. god.

Abstract

Arandelovlc Min ie A. Vojnosanit Pregl 2003 (4): 435-442.

SENS ITIVITY OF HEMODYN AMIC PARAM ETE RS OBTAINED BYCONVENTIONAL DU PLEX SCANNER IN THE EVALUATION OF

EXTR ACRANI AL CA ROT ID DISEASE SEVERITY

Progresson of extracrania l carotid disease is considered to be significant inde­pendent predict or in the evaluation of individual cerebrovascular prognosis. Dop­pler ultrasonography is a useful screening method in the diagnosis and evaluationof extracranial carotid disease. The aim of this study was to establish the mostsensitive hemodynamic parameter of Doppler-ultrasonographic spectral analysis inclinical evaluation of extracranial carotid disease. Investigation included 90 patients(of both sexes) in hospital and outpat ient clinic care. Spectral analysis (M-scanningtechnique) was used for the evaluation of hemodynamic status of carotid sinus, in­cluding the following parameters; Pourcetot (A-DIAl. Gosling (N B), and Mol (NO)resistance parameters. Atter statistical processing the results of the research af­firmed hemodynamic parameters' values and correlation between Pourcelot hemo­dynamic parameter and the degree of carotic stenosis p=0.59 for all patients. andp=0,58 for patients with pathological values . Correlation between Mol parameterand the degree of carotid stenosis was p=O,50 for all patients. and p=0,57 for pa­tients with pathological values . Gosling parameter was not significantly different inmean value and was present in all three groups. Functional relationship betweenthe degree of carotid stenosis and each of hemodynamic parameters was estab­lished . It was concluded that Pourcelot and Mol parameters were significant indi­cators of asimptomatic carotiddisease, but Pourcelot parameter was considered asa more sensitive indicator in the evaluation of extracranial carotid disease.

Key words : cerebrovascular disorders; brain ischemia :carotid stenos is; arteriosclerosis;hemodynamics; ultrasonography, doppler,duplex; sensitivity and specificity.

Correspondence to: Gordana Arande lcvic Minic, Vojna bolnica. Odcljcnjc za ncuropsihijatrijska oboljcnja. I I:WOONis, Srbija iCma Gora.