Увод у економијуУвод у економију(гл. 1 – (гл. 1 – 22))

др Радиша Ђорђевић

Наставни програм: 1. Економија 2. Подручје и метод економије 3. Eкономски институти и субјекти (агенти) 4. Производња и трошкови 5. Понуда, тражња и еластичност 6. Тржишна конкуренција и факторска тржишта 7. Новац, банке и финансијско тржиште 8. Макроекономски агрегати и политике 9. Међународна економија

Напомена: - На крају сваке главе у уџбенику (скрипти) дата су питања за понављање градива.

Наставни план:

Предавања: Наставни програм се изводи у блок-предавањима (четири пута месечно, сваке друге среде и четвртка,

оријентирно од 10 до 14 час.)

Вежбе: У данима после сваког дводневног предавања (према распореду асистента)

Колоквијуми: по завршетку предавања и вежби за сваку тре- ћину пређеног градива

Испит: по окончању предавања и вежби према наставном програму у целини, у време испитног рока

Облици и начин рада на предметуНа часовима предавања и вежби користе се разноврсни облици рада.Сва предавања се изводе уз PоwеrPoint презентацију.

На вежбама студенти могу узети учешћа преко излагања у форми Pоwеr- Point презентација које припремају.Студенти на часовима вежби излажу своје семинарске радове, као и соп-ствене краће радове на изабране или задате теме (домаћи радови).На вежбама се, такође, организују дебате студената о одређеним темама.На часовима вежби организују се и понављања градива на којима се сту- дентима за учешће пружа шанса да добију одговарајуће поене, али и да се детаљније размотре питања која су можда остала недовољно јасна.Часови вежби се прилагођавају потребама студената, с тим да се градиво предмета реализује на комплексан начин и у потпуности.

Семинарски радови на предмету раде се према Упутству за израду семи-нарског рада које је сачинио наставник.Рок за предају семинарског рада одређује предметни наставник, уз консу-лтације са студентом.

Начин оцењивања на предметуБодовање активности студената током наставе:1. Присуство предавањима 4 поена по предавању;2. Присуство вежбама 4 поена по вежби;3. Позитивно оцењен семинарски рад до 30 поена;4. Излагање сопственог рада на вежбама до 20 поена;5. Дискусија и активно учешће у понављању градива на вежбама до 5 поена по учешћу.

Задатак на колоквијуму: Тест: 18 питања на која су дата по четири одговора; заокружити тачан.

Испитни задатак:1. Тест са 12 питања;2. Питање са графиком: 1 график кога треба објаснити;3. Теоријско (описно) питање: 1 питање.Стимулације за активности током наставе:1. Студент који наведеним активностима током наставе освоји 100 и ви- ше поена – ослобађа се од одговора на питање са графиком;2. Студент који наведеним активностима током наставе освоји 80 до 99 поена – ослобађа се од одговора на теоријско питање.

др Радиша Ж. Ђорђевић, Увод у економију - скрипта, Факултет за услужни менаџмент, Добој, октобар 2006.

Шира литература:• Веселин Драшковић, Економија за менаџере, Факултет за поморство, Котор, 2003.• Ђорђе Попов – Фуада Станковић, Основи економије, "Службени гласник", Београд, 2004.

Основна литература:

Допунска литература:• Проф. др Миомир Јакшић, PC EKONOMIJA, CD, Економски факултет, Београд, 2005.• Samуelson, P. А., Економија, преводи разних издања, као и оригинална издања

Глава 1.

ЕКОНОМИЈА

ЗАШТО УЧИМО ЕКОНОМИЈУ?

1) Да бисмо боље разумели друштво у коме живимо.

2) Неопходно је елементарно познавање и економске историје.

3) Економске одлуке су одредиле и карактер друштва.

4) У демократским друштвима, економија је важна и за активно укључивање грађана у политичке процесе; важно је да се буде информисан гласач.

5) Економско образовање је потребно и за разумевање међународне политичке ситуације и односа између појединих региона света.

Закључак:Економски аспект је суштински део анализе друштва уопште и сваког конкретног друштва.

ШТА ЈЕ ЕКОНОМИЈА?

Појам и дефиниција економије- Потиче од старогрчких речи "oikos" (кућа, газдинство) и "nomos“ (правило, ред, закон); у античкој Грчкој, реч економија (oikonomia) значила је правила о вођењу газдинства.

- У XVII веку термину економија додат је атрибут политичка (од старогрчке речи "polis" - држава, град, друштво).

- Атрибут политичка у називу основне економске дисциплине први је изоставио Алфред Маршал 1870. године.

- Марксисти и даље инсистирају на политичкој економији као јединој свеобухватној теоријској економској дисциплини.

Најшире прихваћена дефиниција економије, Лајонел Робинс 1932. г.: ''Економија је наука која проучава однос између циљева које же- лимо да постигнемо и средстава која нам стоје на располагању, а која су ретка и имају различиту употребу''.

Три кључна концепта у економији и економски избор

1) Опортунитетни (или алтернативни) трошак: – највећи пропуштени профит до којег би се дошло да је изабран неки други начин употребе ресурса; – трошак који сносимо или жртвујемо када правимо избор или доносимо одлуке.

Разлог опортунитетних трошкова: реткост, ограниченост ресурса.

Величина опортунитетног трошка: количина, односно вредност другог добра од чије се производње (потрошње) одустаје због производње (потрошње) првог (изабраног) добра.

Слика 1. Опортунитетни трошкови

2) Маргиналне величине:– Маргинални: крајњи или додатни– Маргина: тачка промене– Маргинални трошкови: додатни трошкови производње додатних јединица производа– Маргинални приход: приход од продаје додатне јединице производа– Маргинални производ рада: повећан обим производње у односу на повећање рада (додатне јединице, часа)– Маргинални производ капитала: повећани обим производње– Такође су важне и категорије: маргинална корисност, марги- нална склоност потрошњи, маргинална склоност штедњи, итд.

Маргинална анализа: анализа онога што се догађа кад се догоде и најма-ње промене у односу на status quo.

Од појединца се очекује да се понаша тако да максимизира ква-литет свог живота, a то се дешава кад он изједначи своје марги-налне трошкове са својим маргиналним дохотком.

3) Ефикасна тржишта

Опште схватање у економији: профитне могућности су ретке; има пуно људи који трагају за таквим могућностима и због тога тих могу-ћности никад није довољно.

Ефикасно тржиште: тржиште на коме се нове профитне могућности брзо, скоро тренутно елиминишу.

Предузетници први уочавају профитне могућности.

Информације: од суштинског значаја су за ефикасност тржишта.

Ефикасна тржишта омогућују: слободан улазак и излазак са тржишта, јер нема препрека да се било ко у било које време и на било ком ме-сту појави као произвођач (понуђач), потрошач (купац) или трго-вац.

Правила понашања на тржишту су регулисана правним нормама, које су такве да подстичу а не ограничавају ту слободу.

Економско понашање, ефикасност и избор у економији

Економско понашање: делатност економских субјеката у правцу доноше-ња рационалних одлука (вршење избора) на бази упоређивања резултата и трошкова (cost-benefit анализе).

Ефикасност (општа дефиниција): што већа искоришћеност доступних и ограничених ресурса.

Економска ефикасност (више тумачења):• Ниво економске организације при коме више није могуће остварити би- ло какве промене у корист неког лица или групе лица а да се не погор- ша положај другог лица или групе лица;

• Оптимални однос између трошкова ретких ресурса и произведених роба и услуга насталих употребом тих ресурса;

• Производња роба и услуга одређене вредности уз најмање трошкове ре- сурса;

• Одсуство губитака или такво коришћење економских ресурса при коме се постиже максимално могући ниво производње при датим трошкови- ма и технологији.

Алокативна ефикасност ресурса: случај када не постоји било која друга могућност избора добара којима би се са расположивим ресур-сима могле боље задовољити друштвене потребе.

Техничка ефикасност: могућност производње неког добра са најмањим трошковима оскудних ресурса, уз њихову пуну запосленост.

Парето оптимум: немогућност да се оствари побољшање положаја неког субјекта без погоршања положаја других субјеката.

X(не)ефикасност: ситуација када укупни трошкови фирме нису миними-зирани, јер је остварена производња мања од могуће.

X-ефикасност: најмањи трошкови при највећем учинку запослених.Основни услови за избор у економији:

1) Постојање више циљева, који су рангирани по значају и хит- ности (кратки и дуги рок)2) Ограничена средства за остварење циљева, која имају више алтернативних употреба.

Рационалност: понашање економских субјеката усмерено на остваривање одређених циљева уз коришћење постојећих могућности и ува-жавање постојећих ограничења, које је у складу са преференци-јама и одређеним правилима.

Аксиоми потрошачке тражње:1) Аксиом целовитости - потрошач има могућност избора свих доступних

комбинација добара у складу са својим преференцијама;

2) Аксиом транзитивности - ако се даје предност комбинацији добара А у односу на комбинацију Б, и комбинацији добара Б у односу на комбинацију В, онда се претпоставља да комбинација добара А има предност у односу на комбинацију добара В;

3) Аксиом избора - потрошач тежи свом најпреферентнијем стању.4) Аксиом доминације - потрошач увек преферира већу количину добра у

односу на мању количину;5) Аксиом непрекидности - постоји скуп тачака које образују границу

(криву индиференције) која раздваја могуће комбинације добара на преферентне и непреферентне;

6) Аксиом конвексности - крива индиференције (на којој се врши избор) је конвексна у односу на координантни почетак.

Реткост ресурса потенцира значај избора у економији, уз неизбежно суче-љавање са опортунитетним трошком.

Реткост намеће суочавање са питањима: шта, како, за кога и колико прои-зводити?

Конкретан избор у економији: економски субјекти, на основу својих пре-ференција рангирају све алтернативе својих одлука, које доносе на бази реалних (а не номиналних) показатеља и постојећих ин-формација, уз поштовање важећих ограничења и преузимање ри-зика због неизвесности будућих догађаја.

Слика 2. Избор у економији

Предмет економије

Сложен предмета изучавања, који може бити различит у зависности од аспекта и нивоа посматрања управљања привредом.

Општи предмет економије: објашњавање основног категоријалног апара-та, суштине свих економских појава и процеса кроз које се мани-фестују и закона који их регулишу.Економске појаве и процеси испољавају се кроз економске акти-вности, које чине: производња, размена, расподела и потрошња.У процесу основне економске активности - производње, људи: а) делују на природу и прилагођавају је својим потребама;б) делују и једни на друге, тј. ступају у одређене производне од-носе.

Савремено тумачење производних односа, поред економских односа при-свајања материјалних и духовних добара (којима се задовољавају људске потребе), обухвата и:1) квалитет живота,2) развој човекове личности као основни критеријум друштвеног

прогреса. Такво, савремено тумачење производних односа, произилази из цивилизацијског приступа друштвеном развоју.

Основу прогреса чини економски прогрес. Зато је потребно да економија стално:

1) Проучава факторе и законе економског развоја;2) Објашњава појаве и процесе у прошлости и садашњости, у ци-љу предвиђања будућности, смањења неизвесности и идентифи-ковања покретачких снага друштвено-економског прогреса.

Нова научна економска дисциплина у САД - Економикс (Economics), об-јашњава на који начин друштво у савременим условима са огра-ниченим (дефицитарним) ресурсима решава шта, како, за кога и колико производити.

У последњим деценијама, предмет економије се проширује на изучавање:

- Начина на које цене фактора производње утичу на њихову алокацију;- Понашања финансијских тржишта;- Утицаја државног регулисања на ефикасност тржишта;- Расподеле доходака и могућности помоћи сиромашнима;- Утицаја јавних расхода, пореза и дефицита буџета на економски раст;

- Незапослености, инфлације, рецесије производње, економске кризе и сл;- Утицаја протекционизма на отвореност привредних система;- Економског раста и развоја;- Начина ефикасног коришћења ретких (ограничених) ресурса, итд.

Суштина и функције економије

Фридман: економија доприноси решавању конфликата између слободе уједињавања и слободе конкурисања у условима дате структуре дистрибуираних својинских права.

Драшковић: разне економске теорије анализирају:1) Избор праваца (начина) коришћења ограничених ресурса који-ма друштво располаже за задовољење нарастајућих и практично неограничених потреба;2) Изворне економске мотиве (који су мало подложни промена-ма); и3) Сложену економску стварност (која се налази у сталном прео-бражају).

Самуелсон: суштина економије је у проучавању начина на који се људи и друштво опредељују, уз употребу новца или без њега, да користе недовољна производна средства, која би се могла користити и за алтернативне сврхе, да произведу у одређеном времену разна до-бра и да их расподеле за потребе потрошње, садашње и будуће, на разне људе и разне групе.

Коасе: суштина економије је у анализи избора којим људи настоје да мак-симизирају своју корисност.

Функције економије:

Сазнајна функција - изучавање и објашњавање економских појава и про-цеса, откривање суштине економског живота и закона који њиме управљају и указивање на начине њиховог коришћења.

Практична функција - економска наука увек у мањој или већој мери изра-жава интересе социјалне групе или партије која је на власти.

Идеолошка функција - економска наука никад не може бити потпуно неу-трална, већ увек, у мањој или већој мери, испуњава и неку своју идеју.

Методолошка функција - основна економска наука пружа теоријско-ме-тодолошку основу великом броју других економских наука.

Хуманитарна функција - произилази из задатка економске науке да обја-шњава социјалне процесе и положај субјеката производних односа.

ПОЗИТИВНА И НОРМАТИВНА ЕКОНОМИЈА

Нивои економске анализе: I ниво – посматрање, сакупљање битних података и опис II ниво – извођење закључака III ниво – коришћење изведених општих закључака за објашњење одго- варајућег економског понашањаМетоди аналитичког процеса:- Метод индукције- Метод дедукцијеПозитивна економија – тежи да опише економску стварност и како она

функционише – даје одговоре на питања шта јесте и шта може бити

Нормативна економија – посматра резултате економског понашања и пита се да ли су они добри или лоши, да ли су могли да буду бољи

– одговара на питање шта треба да буде – често се назива економском политиком

Већина нормативних питања укључује позитивна.

ОДНОС ЕКОНОМИЈЕ И ДРУГИХ ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Економија и филозофија (социологија)

(1) Позитивизам

- Полази од чињеница (позитивних) и њиховог егзактног описа.

- Одриче сваку вредност самосталној, апстрактној и мисаоној делатности.- Редуцира научну спознају на пуку искуствену датост која се може емпиријски верификовати.

Економска наука је под утицајем позитивизма тежила да постане егзактна наука и да се у том погледу што више приближи приро-дним наукама.

(2) Рационализам

Рационалисти: - сигурност спознаје може се заснивати само на разуму - постоје истине које су независне од сваког чулног искуства.

Рационалност у економији - понашање било ког економског агента које је конзистентно са правилима о преференцијама.Принцип рационалности - основни и владајући принцип понашања еконо-мских субјеката у условима робне производње.

(3) Утилитаризам

Филозофски правац по коме је основно начело и критеријум моралног деловања корист.Принцип утилитета: "Највећа срећа за највећи број људи".

Утилитаризам је основ данас врло популарне школе економије благостања.

(4) Прагматизам

Развио се на традицији емпиризма – искуство је једино подручје истине. – истинито је оно што је корисно.

Усмерен је на разграничавање између различитих алтернатива. Прихватљив у свету бизниса.

Психолози - дубоко су заинтересовани за ризик/добит анализу.Колико су људи спремни да ризикују да би остварили добит?

Мотивисаност у економији - проблем који се не може анализирати a да се у помоћ не позове психологија.

Људи су ограничени у својој способности да се носе са неизвесношћу.Већина људи је неспособна да предвиди последице изабраних алтернатива.

Економија и психологија

Економија и политика

Економисти - проучавају економске појавеПолитичари - доносе одлукеПолитизација економске науке - може да доведе до злоупотребе науке у

политичке сврхе.Употреба науке као идеологије - губи се свака научност.Јавни избор - посебна грана економије која се бави применом економског

резона на анализу доношења ''нетржишних'' одлука, као и еконо-мском анализом политике.

Заступници теорије јавног избора - притисак на државу да се уведе кон-куренција у обављање државних функција, као и између влади-них ресора. Циљ: снижавање трошкова државне активности.

Нови јавни менаџмент (New Public Management) - скуп програма реформе којa доводи до радикалних промена у програму и начину рада владе и њене администрације ради смањења улоге државе у еко-номском животу. Подржавају га ММФ и Светска банка.

Економија и право

Право има врло важну улогу у функционисању економије.Међусобни однос права и економије - однос форме и садржине.

Без помоћи права велики број економских односа не би могао нормално да се одвија.

Најбољи су они закони који највише подстичу економску рациона-лност.

Циљ права - поред осталог, требало би да буде стимулисање економске ефикасности.Законом треба регулисати само општа правила и услове за склапа-ње уговора, а све остало препустити слободи странака.

Правни прописи - треба да предвиде казну за оног који је пропустио да предузме превентивне мере и тиме изазвао штету и непотребне трошкове. To је неефикасност која се мора казнити.

Glava 2.

PODRUČJE I METOD EKONOMIJE

MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA

Dva fundamentalna područja ekonomske nauke. Mikroekonomija – proučava ponašanje individualnih privrednih subjekata

(preduzeća i domaćinstava), odnosno individualnih proizvođača i prodavaca, s jedne, i individualnih potrošača (kupaca), s druge strane.

Makroekonomija – proučava funkcionisanje privrede u celini.Za razliku od mikroekonomije, makroekonomija se bavi agregatnim veličinama (bruto društveni proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, agregatna ponuda, agregatna tražnja, ukupne investicije, ukupna zaposlenost, opšti nivo cena, inflacija, privredni rast i razvoj, spoljnotrgovinski bilans, valutni kurs, makroekonomska politika, instrumenti i mehanizmi državnog regulisanja) i sl.

Zaključak:Mikroekonomija posmatra individualnu jedinku: domaćinstvo, firmu, industri-

jsku granu – ona proučava "drveće".Makroekonomija posmatra celinu, agregate – ona vidi i analizira "šumu".

Uže specijalizovana područja ekonomije i posebne naučne discipline:- Komparativni ekonomski sistemi- Industrijska organizacija- Urbana i regionalna ekonomija- Ekonometrija- Ekonomski razvoj- Ekonomija rada (Labour economics)- Međunarodna trgovina i međunarodna monetarna ekonomija

Stalno se pojavljuju nove, na primer: - Ekonomija prirodne sredine (ekonomska ekologija), - Javni izbor (novi javni menadžment), itd.

POSEBNE EKONOMSKE DISCIPLINE

EKONOMSKA SLOBODA, STVARNOST I TEORIJA

Ekonomska sloboda

Obavljanje ekonomske delatnosti bez bilo kakvog oblika prinude i ograničenja koja nisu legitimisana pristankom pojedinaca kroz demokratske proce-dure i u okviru ustavnih i zakonskih pravila. Uslov je realizacije interesa i svih ostalih sloboda čoveka – pojedinca.

Milton Fridman: - kapitalizam je kao sistem ekonomske slobode neophodan uslov i za političku slobodu,- ekonomska sloboda smanjuje prostor na kome deluje politička moć,- ekonomska i politička sloboda u istim rukama sigurno vode do tiranije.- ekonomska sloboda podstiče zainteresovanost, inicijativu, motivaciju, preduzetništvo, kreaciju i zdravu konkurenciju kod ekonomskih subjekata,- ekonomska sloboda onemogućuje institucionalizovanje privilegija, kao i razne oblike dominacije i totalitarizma.Fridman se zalaže i za minimalnu ulogu države u ekonomiji.

Ekonomska stvarnost

Skup ekonomskih i institucionalnih struktura, ekonomskih aktivnosti i raznih oblika ekonomskog ponašanja.

Faktori ekonomske stvarnosti: Prirodni Međunarodni Demografski Socijalni Ekonomski Politički Pravni Institucionalni Naučno-kulturni Organizaciono-tehnički Saobraćaj, komunikacije, infrastruktura, itd.

Naučno uopštavanje realnih činjenica, pojava i procesa, koje se zasniva na činjenicama i dokazima, a rezultat je racionalnog mišljenja i upo-znavanja zakona ekonomske stvarnosti.

Osobine ekonomske teorije: ApstraktnostRelativnostDinamičnost Ideologizovanost Specijalizovanost za pojedine oblastiOriginalnost.

Savremeni pristup saznavanja i objašnjavanja ekonomske stvarnosti pretpostavlja sintezu različitih teorija (tzv. sintetizovano znanje).Ekonomski način mišljenja omogućuje svim ljudima, a posebno menadžerima, da iz širokog kruga mogućnosti izaberu najbolje.

Lajonel Robins: ekonomska teorija je tehnika racionalne akcije koja nam nudi potrebno znanje i na taj način omogućava da razumemo dalekosežne posledice brojnih mogućnosti ekonomske politike i usklađivanje raz-ličitih individualnih i društvenih izbora.

Ekonomska teorija

METOD EKONOMIJE

Naučna metoda - teorijsko stvaralaštvo u višestepenom procesu saznanja.Opšti metodološki postupci: apstrakcija, konkretizacija i verifikacija.Apstrakcija – postupak razlikovanja bitnog od nebitnog, suštinskog od pojav-

nog, glavnog od sporednog. U postupku apstrakcije koriste se analiza i sinteza, a u zaključivanju indukcija i dedukcija.Rezultati metoda apstrakcije: ekonomske kategorije, zakoni i teorije.Model – apstrakcija koja izostavlja neke detalje da bi se bolje prikaza-li aspekti ponašanja koji su bitni za problem kojim se bavimo. Obično je to matematički izraz odnosa između dve ili više varijabli.

Konkretizacija – postupak povezivanja ekonomskih teorija sa ekonomskim po- javama koje se mogu direktno posmatrati. Rezultat konkretizacije je ekonomski model.

Verifikacija – proveravanje ekonomskih zakona i teorija u stvarnom ekonom-skom životu, tj. utvrđivanje stepena tačnosti teorijskih predstava o realnom ekonomskom životu.U ekonomiji se najviše koristi statistička verifikacija.

Naučna metoda, postupci i ekonomski model

U povezivanju uzroka i posledice često se greši. Korelacija ne znači nužno i uzročnost.

Uzročnost se može posmatrati i obrnuto.Nekada su događaji koji izgledaju potpuno nezavisni jedan od drugog u stvari povezani. Zadatak nauke – da utvrdi povezanost između dveju ili više pojava koja na prvi pogled ne postoji.

Uzrok i posledica

Zalihe i tokovi

Zaliha (stocts) – količina neke ekonomske veli- čine izmerena u datom vremenskom momentu.Tok (flow) – količina eko- nomske promenljive iz- merena u jedinici vre- mena.

Slika 17. Zalihe i tokovi(materijalnih dobara)

Slika 18. Zalihe i tokovi (novca)

Testiranje teorija i modela: empirijska ekonomija

Empirijska ekonomija – posmatranje i merenje ekonomskih ponašanja i događanja.

U nauci se jedna teorija odbacuje:- kada nije u stanju da objasni ono što je očigledno, ili- kada neka druga teorija objašnjava ono što može da se vidi laičkim pogledom.

Ekonomske teorije, s vremena na vreme, susreću se sa novim, često suprotnim činjenicama. Za testiranje takvih činjenica koristi se metod opservacije.

Ekonomska dobra – predmeti koji imaju sposobnost da zadovolje neku ljud-sku potrebu.

Karakteristike ekonomskog dobra:- retko je,- potrebno je za zadovoljenje neke ljudske potrebe,- čovek je spreman da za njega žrtvuje određenu količinu drugih dobara.

Besplatno dobro – svako dobro čija je ponuda pri nultoj ceni jednaka tražnji.Anti-dobro – dobro koje ima negativnu korisnost za potrošača.Privatna dobra – dobra čija individualna potrošnja iziskuje troškove i isključuje mogućnost potrošnje od strane drugih lica.Javna dobra – dobra koja su dostupna svima bez ikakvih troškova, nekokuren-

tna su i neisključiva u potrošnji.Mešovita dobra – dobra čije se koristi od potrošnje ne mogu ograničiti isključi-

vo na jednu osobu, ali nisu ni dostupna svima u jednakom stepenu.Dobro Gifena – dobro čija tražnja ima tendenciju pada u meri sniženja cene.

(Gifenov paradoks).

EKONOMSKA DOBRA

Pojam ekonomskog dobra

Pitanje koje je postavio još Aristotel: Šta je vrednost proizvoda (robe) i čime je ona određena?

Prvi odgovor: Teorija vrednosti britanske političke ekonomije.Vilijam Peti – Dualistička teorija vrednosti.David Rikardo – Teorija radne vrednosti.

Drugi odgovor: Teorija korisnosti i retkosti neoklasične ekonomije (marginali-sta). Ova teorija se može posmatrati na dva osnovna nivoa: 1) kakvu važnost ljudi pridaju pribavljanju dodatnih jedinica robe koja zadovoljava određenu potrebu; i2) poređenjem opadajućih zadovoljstava može se objasniti kako čo- vek može da zadovolji svoju potrebu za jednom robom pre nego što je zadovoljio svoju potrebu za drugom robom.

Bitne razlike između teorije radne vrednosti i teorije korisnosti odnose se na:1) definisanje porekla vrednosti,2) aspekte ekonomske aktivnosti koje se smatraju najvažnijim,3) početne tačke ekonomske analize.

Teorija vrednosti i teorija korisnosti i retkosti

Korisnost ekonomskih dobara Korisnost dobra – sposobnost da podmiri određenu potrebu.

(1) Kardinalna korisnost

kkar = k1(x1) + k2(x2) + ... kn(xn).Ukupna korisnost je zbir korisnosti pojedinačnih vrsta robe.

(2) Ordinalna korisnost

kord= (X1, X2, ... Xn)Ukupna korisnost je funkcija korisnosti različitih vrsta robe.

(3) Granična korisnost – zakon opadajuće granične korisnosti

Slika 19. Granična korisnost

Značaj roba na tržištu opredeljuje granična koris- nost: potrošač će vršiti izbor roba (menjati nji- hovu strukturu) sve dok se ne izjednače njiho- ve granične korisnosti.Radi se o delovanju zakona opadajuće granične korisnosti, koji predstavlja osnovu za defini- sanje tražnje kupaca.

ZNAČAJNIJI GRAFIČKI EKONOMSKI MODELI Korisnost i krive indiferencije

Slika 20. Krive indiferencije Slika 21. Mapa krivih indiferencije

Osobine krivih indiferencije: 1) opadaju sleva udesno (negativnog su nagiba, 2) konveksne su prema ishodištu, i 3) nikad se ne seku.Krive indiferencije se mogu koristiti u analitičke svrhe: za izbor potro-šača i za analizu potrošača na tržištu, jer se na njima može vršiti

zamena jednog dobra za drugo dobro, pri zadržavanju potrošača na istom nivou korisnosti.

Supstitucija dobara

Supstituti – konkurentna dobra, resursi ili usluge koji zamenjuju jedni druge, tj. kod kojih postoji direktan odnos između cene jedne robe i tražnje za drugom robom, tako da povećanje cene jedne robe dovodi do povećanja tražnje za drugom robom (na primer, jabuke i kruške).Na čitavoj krivoj indiferencije je, u principu, moguća zamena jednog dobra (x) drugim dobrom (y), tako da ona (ta kriva) predstavlja zonu supstitucije.

Slika 22. Zona supstitucije

Izbor potrošača i proizvođača

Slika 24. Izbor proizvođača Slika 25. Izbor potrošača

Izbor (od strane) proizvođača se razlikuje od izbora koji vrše potrošači. Izbor koji vrše potrošači ostvaruje se na krivoj proizvodnih mogućno-sti (slika 24), a izbor koji vrše proizvođači – na krivoj indiferencije (slika 25).

Ravnoteža potrošača

Ravnoteža potrošača zahteva jednakost između granične stope supstitucije dva proizvoda (odnosa Δy/Δx) i odnosa njihovih cena (px/py), koji predsta-vlja koeficijent pravca budžetskog ograničenja.Uspostavljanje potrošačke ravnoteže se razlikuje pri ograničenom

doho- tku (budžetu – grafik na slici 26), od situacije kada se menjaju dohodak i cene (grafik na slici 28).

Slika 26. Ravnoteža potrošača – ograničen dohodak

Slika 28. Uticaj promene dohotka i cene na potrošnju

Efekat supstitucije, efekat dohotka i ukupan efekat

Promene cene robe utiču na promenu tražnje. To prate dva efekta:a) efekat supstitucije – reakcija potrošača na rast cene nekog dobra koje koriste, što dovodi do smanjenja kupovine poskupljene robe i povećanja kupovine njenog supstituta ib) efekat dohotka – povećanje potrošnje nekog dobra kao rezultat pada njegove cene, što dovodi do rasta realnog dohotka, odnosno kupovne moći potrošača, i obratno.Zbir ta dva efekta čini ukupan efekat.

Slika 29. Efekat supstitucije i efekat dohotka Slika 30. Ukupan efekat