UVOD U ACCESS 2003Access je mona Windows aplikacija za rad sa bazama podataka. Acess skladiti i uitava podatke, prikazuje traene podatke i automatizuje poslove koji se ponavljaju. Pomou Accessa mogu se razviti obrasci za unoenje podataka koji se lako koriste. Poto su Windows i Access Microsoftovi proizvodi oni veoma dobro meusobno sarauju. Podaci se mogu prenositi i kopirati izmeu Accessa i bilo koje druge aplikacije. Radi lakeg razumevanj Access se moe prikazati preko hijerarhijski poreanih lestvica funkcionalnosti. Accessova hijerarhija funkcionalnosti se moe objasniti po nivoima. U poslednji nivo Accessove hijerarhije funkcionalnosti spadaju objekti koji mogu da na jednostavan nain omogue izradu tabela, upita, obrazaca i izvetaja. Na sledeem nivou nalaze se izrazi / funkcije na osnovu kojih se proveravaju ispravnost podataka, da bi se obezbedilo potovanje odreenog poslovnog pravila ili da se unos prikae zajedno sa simbolom za novanu jedinicu. Na vioj lestvici Accressove hijerarhijske funkcionalnosti nalaze se Accessovi Makroi koji su zadueni za obavljanje relativno sloenih poslova bez pisanja formalnih programa. Meutim, Access prua i pisanje programa profesijonalnih kvaliteta. Kada baza podataka treba redovno da obavlja odreene sloene poslove, za tu namenu programer ili projektant pie VBA ( Visual Basic for Applications) programski kod, koji se nalazi na viem nivou od Makroa. Na samom vrhu Accessove hijerarhije funkcionalnosti nalazi se API ( Application Programming Interface Interfejs za programiranje aplikacija) funkcija ili DLL ( Dinamic Link Libraries Biblioteka sa dinamikim povezivanjem) datoteka napisanih u drugim jezicima, kao to su C, Java ili Visual Basic, mogu se pisati interfejsi ka drugim programima i izvorima podataka tako to se koriste funkcije koje su ugraene u Windows ili druge aplikacije. U Accessu se nalazi skup ugraenih alatki koje su namenjene krajnjem korisniku koji eli da upravlja bazom podataka. Postoje alatke za pravljenje tabela i obrazaca, kao i za sastavljanje upita. Access nudi veoma zadovoljavajue okruenje za samostalno razvijanje aplikacija baza podataka. Pomou Makroa ili modula mogu se automatizovati poslovi i praviti korisniki orijentisane aplikacije jednako dobre kao one napravljene pomou drugih programskih jezika. VBA Visual Basic for Applications omoguava pisanje programa koji su ravnopravni sa samim Accessom. Mnoge alatke Accessa (kao to su arobnjaci i graditelji) napisane su na jeziku VBA. U dalje priloenom tekstu pozabaviemo se detaljnijim upoznavanjem svakog od nivoa Accessove hijerarhije funkcionalnosti, koja i predstavlja celokupan nain rada samog Accessa.

4

1. Objekti, tabele, upiti, obrasci, izvetaji1.1. ObjektiAccessova baza podataka moe da sadri sledeih sedam vrsta objekata, koji se sastoje od podataka i alatki koje su potrebne da bi se koristio Access: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Tabele. Unjima su smeteni podaci (sirovi podaci iz tabele prikazuju se u prikazu Datasheet); Upiti. Omoguavaju pronalaenje, sortiranje i uitavanje odreenih podataka; Obrasci. Omoguavaju unos i prikaz podataka u zadatom formatu; Izvetaji. Omoguavaju prikazivanje i tampanje podataka u formatiranom obliku, ukljuujui i proraune i ukupne zbirove; Stranice. Omoguavaju postavljanje obrasca sa dinamikim sadrajem na intranet kompanije; Makroi. Obezbeuju jednostavne komande pomou kojih se bez programiranja automatizuju odreeni poslovi; Moduli. Programi napisani na VBA (Visual Basic for Applications)

1.2. Tabele (tabelarni prikaz)Tabelarni prikaz, koji se u Accessu zove Datasheet, jedan je od mnogih oblika prikazivanja podataka u Accessu. Tabelarni prikaz ima oblik liste zapisa u formatu koji je poznat kao ekran za uvid u podatke (browse screen) u terminologiji dBASE-a, tabelarni prikaz (table view) u Paradoxu ili tabelarni format u Excelu i Lotosu. Accessov prikaz Datasheet je po obliku slian tabeli ili formatu u kome programi za tabelarne proraune prikazuju podatke, tj. u obliku niza redova i kolona. Svaki red predstavlja po jedan zapis, a svaka kolona predstavlja po jedno polje tabele. Tabelarni prikazi su veoma fleksibilni jer omoguavaju podeavanje izgleda i sadraja prikaza. Moe se menjati redosled zapisa i polja, a mogu se i sakriti odreene kolone, promeniti irinu kolona i visinu redova, kao i da se blokira grupa kolona tako da uvek ostanu vidljive dok se ostali deo tabelarnog

5

prikaza pomera. Sadraj prikaza Datasheet-a moe se brzo sortirati po bilo kom redosledu pritiskom na odgovarajue dugme na paleti sa alatkama. Prikaz Datasheet moe se i filtrirati kako bi se pokazivali samo zapisi koji ispunjavaju odreene uslove, a ostali bi bili nevidljivi. Osim toga, zapisi se mogu uvoziti neposredno u prikaz Datasheet-a, a formatirani zapisi mogu se izvoziti direktno u Word, Excel ili druge aplikacije koje podravaju standard OLE 2.x.

Slika 1. Pikaz tabele Vie tabela moe biti vezano izmeu sebe. Veze izmeu tabela mogu da se uspostavljaju na dva mesta: u prozoru Relatioshipn u kome se definiu trajne veze na nivou tabela. u upitima koji se prave za prikaziovanje podataka koji su upisani u tabele to su veze uspostavljane na nivou upita.

Veze koje postoje na nivou tabela imaju prioritet nad vezama koje su definisane nanivou upita. Ukoliko je veza izmeu dve tabele uspostavljena na nivou tabela, Access e je automatski prepoznati kada se stavlja upit koji obuhvata polja iz te tabele. Izmeu tabela se mogu uspostaviti etiri osnovna tipa veza: jedan prema jedan, jedan prema vie, vie prema jedan, vie prema vie.

6

1.3. UpitiOsnovna svrha baze podataka jeste da skaditi i daje na uvid traene podatke. Podaci mogu biti zahtevani od baze odmah posle unoenja ili vie godina posle toga. Za pronelaenje podataka neophodno je poznavanje strukture i sadraja baze podataka. U raunarskim automatizovanim bazama podataka mogu se brzo pronai podaci koji ispunjavaju praktino svaki zadati uslov. Upiti su, po definiciji, pitanja koja se odnose na podatke smetene u bazi podataka. Poto se sastavi upit podatke koje raunar pretragom izdvojio mogu se koristiti u izvetajima, obrascima i dijagramima.

Slika 2. Prikaz upita Upit se moe zamisliti kao pitanje postavljeno bazi podataka koje se odnosi na podatke smetene u njenim tabelama. Postavljanje upita omoguava alatka za sastavljanje upita (query tools). Upit moe da bude jednostavno pitanje koje se odnosi na podatke u jednoj tabeli, ili sloeno pitanje koje se odnosi na podatke razmetene u vie tabela. Poto se sastavi i izvri upit, Access formira skup zapisa koji je traen i prikazuje ih tabelarnom obiku. Takav skup zapisa zove se dinamiki skup ( dyna set), a ine ga zapisi koje je upit pronaao i izdvojio. Tabelarni prikaz moe da prikae sadraj veeg broja zapisa istovremeno. Podaci iz tabele se mogu izdvajati pomou alatke za pretraivanje i filtriranje u prikazu Datasheet sadraja tabele (Filter by Selection i Filter by Form). Osim prikazivanja podataka iz jedne tabele, mogu se praviti i upiti koji istovremeno prikazuju podatke iz vie tabela. Access podrava vie vrsta upita, koji su grupisani u et osnovnih kategorija: 1. Select (izdvajanje podataka). To je najea vrsta upita. Ova vrsta upita za izdvajanje podataka pronalazi i izdvaja podatke iz jedne ili vie tabela i prikazuje ih u obliku dinamikog skupa.

7

2.

Total (zbirni). To je posebna verzija upita za izdvajanje podata. Zbirni upiti omoguavaju izraunavanje suma ili drugih zbirnih vrednosti u upitima za izdvajanje podataka. Kada se zada ova vrsta upita u prozor QBE (Query by Example) Access dodaje red total (zbir). Action (akcioni). Ovi upiti omoguavaju pravljenje novih tabela ili auriranje podataka u postojeim tabelama. Crosstab (unakrsni). Ovi upiti prikazuju zbirne podatke u tabelarnom obliku, slino programima za tabelarne proraune, sa tom razlikom to se u zaglavljima redova i kolona prikazuje sadraj odreenih polja tabele. Po definiciji, pojedinane elije u rezlutirajuem dinamikom skupu su tabelarne odnosno izraunate. SQL. Postoje tri vrste SQL (Structured Query Language) upita: Unija (union), Upiti za prosleivanje komandi (pass- through), Upiti za definisanje podataka (data definition), Top (n) (n najveih vrednosti). Ovo ogranienje moe se koristiti samo u predhodnim vrstama upita. Naime radi se o mogunosti zadavanja broja ili procenat zapisa koji sadri n najeih vrednosti, koje trebaju da se vide u razultatima upita.

3. 4.

5.

6.

Upiti omoguavaju da se podaci prikazuju na gotovi svaki zamiljeni nain. Veina sistema za rad sa bazama podataka neprekidno se razvija i nudi sve bolje i korisnije alate. Prvobitne namene za koje su baze bile projektovane menjaju se tokom vremena. Pretraivanje podataka koji se nalaze u bazi podataka moe se izvriti i na drugaiji nain od dosadanjeg. Poto su podaci ve uskladiteni u bazi podataka, postoji mogunost za nov nain pretraivanja. Izdvajanje i prikazivanje podataka od prvobitno zamiljenog zove se pravljenje ad hoc upita. Alatke za pronalaenje i izdvajanje podataka neke su od najkorisnijih i najvanijih mogunosti Accessove baze podataka. Evo par primera ta sve moe da se radi: Izdvajanje podataka. Podaci se mogu izdvajati iz jedne tabele ili iz vie njih, ukoliko su povezane kolone sa istim podacima. Biranje polja. Iz svake tabele se moe se izabrati polje koje je potrebno videti u skupu rezultata upita.

8

Biranje zapisa. Bira se koji e zapis biti izdvojen u skup rezultata, pomou odgovarajuih uslova. Sortiranje zapisa. Sadraj skup rezultata moe biti sortiran po odreenom redosledu. Raunanje. Upiti se mogu koristiti za razne prorauna na osnovu podataka. Pravljenje tabela. Ponekad je potrebno da se u base podataka napravi nova tabela koja sadri podatke dobijene kao rezultat upita. Pravljenje obrasca i izvetaja na osnovu upita. Dinamiki skup koji se formira kao rezultat upita moe da ima upravo ona polja i podatke koji su potrebni za izvetaj ili obrazac. Pravljenje dijagrama na osnovu upita. Na osnovu podataka dobijenih upitom moe se napraviti dijagram koji e potom koristiti na obrascu ili izvetaju. Upotreba upita kao izvor podataka za druge upite (podupiti). Mogu se praviti dodatni upiti koji se zasnivaju na skupu zapisa koji su dobijeni predhodnim upitom. To je veoma korisno za ad hoc upite, u kojima moe biti potrebno da se vie puta ponovi upit sa malim izmenama uslova. Sekundarni upit (podupit) moe da se koristi za izmenu uslova, dok primarni upit i njegovi podaci ostaju nepromenjeni. Menjanje sadraja tabela. Accessovi upiti mogu da izdvajaju podatke od vie izvora. Mogu se postavljati pitanja koja se nalaze u dBASE, Paradox, Btrieve i Microsoft SQL Server bazama podataka.

9

1.4. ObrasciPodaci se mogu prikazivati na mnogo naina, ali obrazac prua najvei stepen fleksabilnosti pri prikazivanju i unoenju podataka. Obrazac omoguava prikazivanje sadraja jednog ili vie zapisa, ak i svih njihovih polja istovremeno. Kada se koristi obrazac mogu se videti sva polja istovremeno, ili barem onoliko koliko staje na ekran. Pomou obrazaca mogu se praviti okviri za dijalog iji e sadraji biti rasporeen na vie kartica. Mogue je i pravljenje okvira za dijalog koji sadre menije u obilku grafikih dugmadi. Ova vrsta obrasca je poznata kao komandna tabala (switchboard). Obrasci su korisni za prikazivanje podataka u formatiranom obliku kao i za unoenje, auriranje i brisanje podataka. Obrasci se mogu tampati, pri emu se vide svi vizuelni efekti koji su im ugraeni.

Slika 3. Prikaz obrasca U Accessu postoje est osnovnih vrsta obarzaca: 1. Obrasci sa poljima rasporeenim u kolone, koji se koriste za unoenje podataka ili kao komandne table. 2. Prikaz Datasheet, koji istovremeno prikazuje sadraj vie zapisa, u obliku redova i kolona, slino programima za tabelarne proraune. 3. Tabelarni obrasci, koji pokazuju po nekoliko zapisa u formatiranom obliku. 4. Glavni obrasci / podobrasci, za prikazivanje podataka izmeu kojih postoji veza. 5. Obrasci za izvedene tabele koji podatke prikazuju u obliku izvedenih tabela. 6. Dijagrami, koji mogu da budu trakasti, kruni, linearni i druge vrste.

1.5. Izvetaji

10

Svrha izvetaja je da prikazuju podatke u odreenom formatu. Sadraj izvetaja moe se videti na ekranu ili ga odtampati. Izvetaji omoguavaju izraunavanje i prikazivanje zbirnih podataka. Podaci mogu da se grupiu i prikazuju po redosledu grupisanja. Mogu se dodati ukupni zbirovi, da se izrauna prosek ili druge vrste statikih podataka ili da se podaci prikazuju u grafikom obliku. Na izvetaju se mogu odtampati slike i drugi grafiki prikazi, a moe se odtampati i sadraj Memo polja.

Slika 4. Pikaz izvetaja U poslovnom svetu koriste se sledee etiri vrste izvetaja: 1. Tabelarni izvetaji, 2. Stubani izvetaji, 3. Izvetaji za tampanje cirkularnih pisama, 4. Izvetaji za tampanje nalepnica sa adresama. Tabelarni izvetaj (poznat i kao izvetaj sa grupisanjem i meuzbirovima) obino lie na tabelu koja prikazuje podatke u jasno vidljivim redovima i kolonama. Za razliku od obrazaca i tabelarnih prikaza, tabelarni izvetaji obino grupiu podatke na osnovu vrednosti jednog ili vie polja; oni izraunavaju i prikazuju meuzbirove i statistike podatke na osnovu numerikih polja u svakoj grupi. Neki izvetaji koji izraunavaju meuzbirove, nude i meuzbirove po strani i ukupan zbir za ceo izvetaj. Mogu se napraviti i nanizane kolone da

11

bi se tampali podaci u hijerarijskom obliku. Ovi izvetaji mogu da sadre redne brojeve strane, datum izrade izvetaja ili linije i okvire koji istiu odreene grupe podataka, a mogu da sadre i boje, senenje, poslovne dijagrame i Memo polja. Posebna vrsta tabelarnog izvetaja, sumarni izvetaj, moe da ima sve osobine tabelarnog izvetaja, ali neprikazuje sadraj pojedinanih zapisa. Stubani izvetaji (poznati kao izvetaji u obliku obrasca) obino prikazuju sadraj jednog ili vie zapisa po stranici, razmetenih po vertikali. Stubani izvetaji prikazuju podatke u obliku koji veoma podsea na obrasce, ali je razlika u tome to se izvetaji koriste iskljuivo za prikazivanje podataka, a ne za njihovo unoenje. Raun (faktura) je tipian primer takvog izvetaja. Ta vrsta izvetaja moe da sadri odeljke koji prikazuju po jedan zapis, i da istovremeno sadri odeljke koji prikazuju vie zapisa sa strane, pa ak da izraunavaju ukupne zbirove.

12

2. Operatori, funkcije i izraziOperatori, funkcije i izrazi su osnovni gradivni blokovi na kojima se zasniva rad Accessa. Mogu se koristiti pri sastavljanju upita za zadavanje uslova koji e se zapisi prikazati, za prikazivanje podataka u drugaijim formatima, za postavljanje izraunatih polja na obrasce i za prikazivanje ukupnih zbirova i meuzbirova u sumarnim operacijama na izvetajima.

2.1. OperatoriOperatori omoguavaju sabiranje brojeva, poreenje vrednosti, spajanje znakovnih nizova i sastavljanje sloenih i relacionih izraza. Pomou operatora Accessu se daje komanda da izvri odreene operacije nad jednim ili vie operanada. Operatori se neprestano koriste. Tanije koriste se kad god se pie jednaina u Accessu. Operatori, na primer, definiu pravila za ispravnost podataka koja zadajemo kao svojstva tabele, postavljaju izraunata polja na obrasce i definie uslove u upitima. Operatori pokazuju da odreena operacija treba da bude izvrena nad jednom ili vie stavki (operanada). Meu operatorima koji se esto koriste nalaze se sledei: 1.= 2. & 3. and 4. like 5.+ Postoje sledee vrste operatora: 1. Matematiki (aritmetiki) operatori; 2. Operatori poreenja; 3. Operatori za znakovne nizove; 4. Logiki (Bulovi) operatori; 5. ostali operatori.

13

Matematiki operatori Postoji sedam osnovnih matematikih operatura. Poznati su i kao aritmetiki operatori zato to slue za obavljanje aritmetikih operacija.: 1. * Mnoenje, 2. + Sabiranje, 3. - Oduzimanje, 4. / Deljenje, 5. \ Celobrojno, 6.^ Stepenovanje, 7. Mod Modulo.

Po definiciji matematiki operatori rade sa numerikim vrednostima. Pri korienju matematikih operatora, vrednosti mogu da budu u bilo kom numerikom tipu. Vrednost moe da bude broj (konstanta), sadraj memorijske promenljive ili polja tabele. Osim toga, vrednosti se mogu koristiti pojedinano ili kombinovano u sloenijim izrazima. Operatori poreenja Postoje et osnovnih operatora poreenja (koji su poznati i kao relacioni operatori); oni porede dve vrednosti ili izraza unutar jednaine. Operatori poreenja su sledei: 1. = 2. < >, ! = 3. 5. > 6. >=,! ) daje SLEDEE. Format ( 123456789, @@@- @@-@@@@) daje 123-45-6789. Funkcije za rad s datumima i vremenom Funkcije za datum i vreme rade sa izrazima za datum i vreme. Funkcije koje se esto koriste su: 1. Now () 2. Time () 3. Date () daje tekui datum i vreme: 3.4.99. 12:22:34. daje tekue vreme 12:22:34. daje tekui datum 3.4.99.

3. Format () zada.

4. DateDiff () daje broj zasnovan na odreenom vremenskom intervalu izmeu dva datuma. Sintaksa je:

19

DataDiff (d, datum1, datum 2) Na primer DataDiff d, date, #01/01/1999#) dae negativan broj dana izmeu tekueg datuma i 1/1/1999. Ovoj funkciji mogu se zadati broj dana, nedelja, godina i drugih vremenskih intervala. Finansijske funkcije (SQL) Finansijske (SQL) funkcije izvravaju zbirne finansijske operacije nad skupom vrednosti koji je sadran u odreenom polju. To polje moe da se nalazi na obrascu, izvetaju ili upitu. esto se koriste sledee dve funkcije: 1. Avg () 2. Sum ().. izraunava prosek; npr. Avg (( ocene )). izraunava ukupan zbi; npr. Sum((Neto iznos)+(Porez)+(Prevoz)).

Finansijske (monetarne) funkcije Finansijske (monetarne) funkcije obavljaju finansijske operacije. Primeri monetarnih funkcija: 1. NPV () je neto sadanja vrednost, koja se izraava na osnovu niza uplata i

procenta popusta. Sintaksa je: NVP (procenat popusta, niz uplata()) 2. DDB () Sintaksa je: DDB(poetna nabavna vrednost, vrednost na kreju ivotnog veka, duina ivotnog veka, duina obraunskog perioda). Matematike funkcije Matematike funkcije obavljaju matematika izraunavanja. Primeri nekoliko matematikih funkcija sa njihovim upotrebama: 1. Int () daje celobrojni deo ulazne vrednosti: Int (1234,55) daje kao rezultat 1234. Int (-55,1) daje kao rezultat -56. 2. Fix () daje celobrojni deo negativne vrednosti: Fix(-1234,55) daje 1234. je metoda izraunavanja gubitka vrednosti osnovnog sredstva.

20

3. Sqr ()

Izraunava kvadratni koren ulazne vrednosti: Sqr(9) daje 3 Sqr(14)daje 3,742.

Funkcije za rad sa znakovnim nizovima Ove funkcije deluju na izraze znakovnog tipa. Primeri njhove upotrebe: 1. Right () 2. Len () 3. Lcase () daje zadati broj znakova od kraja niza: Right(abcdefg,4) dajedefg. daje duinu (broj znakova) niza Len(abcdefgh) daje 8. pretvara slova ulaznog niza u mala Lcase(Petar V. Petrovi) daje petar v. Petrovi. Zbirne funkcije nad domenom Domen je skup zapisa tabele, upita ili SQL izraza. Primer domena je dinamiki skup koji nastaje kao rezultat izvravanja upita. Zbirne funkcije nad domenom daju statike podatke o domenu. Ako su potrebni statiki prorauni unutar koda, koriste se zbirne funkcije. Mogu se koristiti za zadavanje uslova, auriranje vrednosti, ili ak za pravljenje izraunatih polja u izrazima upita. Primeri zbirnih funkcija nad domenom: 1. Davg () 2. Dcount () daje aritmetiku srdinu (prosek) skupa ulaznih vrednosti. daje ukupan broj zapisa koji ispunjavaju odreeni uslov.

2.3. IzraziU najirem smislu izraz (expression) je sredstvo pomou kojeg nekome neto objanjavamo ili predoavamo. U raunarskoj tehnologiji izraz se najee definie kao kombinacija simbola, brojeva,ili kao skup simbola koji predstavlja algebarsku injenicu u obliku koliine ili operacije. Izrazi je objekat koji neto oslikava a koji Access tumai da bi pribavio odreene informacije. Jednostavnije reeno izraz se sastoji od jednog ili vie lanova meusobno povezanih operatoria. Izrazi su sutinski deo Accessovih operacija.

21

Koriste se za proraune, rad sa znakovnim vrednostima ili testiranje podataka. U Accessu se izrazi koriste za obavljanje niza zadataka. Izraz se moe dodeliti kao vrednost nekom svojstvu u SQL komandama, upitima i filtrima ili u makroima i akcijama. Pomou izraza mogu se zadati uslovi u upitima, filtrima ili makroima vezanim za kontrolne objekte, a mogu se zadavati i kao argumenti u funkcijama koje definie sam korisnik. Access izraunava vrednost izraza kad god naie na jednog od njih. Ako izraz pripada obrascu ili izvataju Access njegovu vrednost izraunava svaki put kada se sadraj obrasca promeni. Time se obezbeuje tanost rezultata. Ako se izraz koristi kao uslov upita, Access izraunava vrednost izraza prilikom svakog izvravanja upita, ime obezbeuje da uslov odrava sve izmene, dodavanja i brisanja zapisa nakon poslednjeg izvravanja upita. Ako se u strukturi tabele izraz koristi kao pravilo ispravnosti podataka, Access izraunava vrednost izraza kad se god iz tog polja pree u drugo, kako bi utvrdio da li je vrednost u polju prihvatljiva ili ne; u tom izrazu moe da se koristi vrednost nekog drugog polja. Izrazi mogu da sadre razne kombinacije operatora, imena objekata, funkcija, literalnih vrednosti i konstanti. Na primer: Operatore: >,=,*, and, or, not, like, itd.

Operatori pokazuju koja e vrsta akcije (operacije) biti izvrena nad jednim ili nad vie elemenata izraza. Imena objekata: Forms! [korisnik],[adresa korisnika],[ime]

Imena objekata, koja su poznata kao i indetifikatori objekata, predstavljaju postojei objekat: tabele, obrasce, izvetaje, kontrolne objekte i polja. Funkcije: Date(), Dlookup(), DateDiff()

Funkcije uvek daju povratnu vrednost do koje moe da se doe raunanjem, konverzijom ili procenom. Mogu se koristiti ugraene Accessove funkcije, ili one korisniki definisane. Literale: 100,jan, 1, 2007, korisnik, [A-D]*

To su vrednosti koje se unose u izraz. Literali mogu da budu brojevi, znakovni nizovi ili datumi. Access ih koristi onako kako su zadati, bez izmene. Konstante: Yes, No, Null, True, False

Konstante predstavljaju vrednosti koje se ne menjaju. Izrazi se esto zadaju kao vrednost svojstava, argumenti akcija i uslovi upita. U toku sastavljanja izraza sadraj polja se pomera da bi se moglo nastaviti upisivanje delova izraza. Iako se izrazi mogu unositi na taj nain, obino je lake kada se vidi ceo predhodni deo

22

izraza, naruito kada se radi sa dugakim i sloenim izrazima. Access za to nudi prozor Zoom koji omoguava prikaz celog izraza koji se sastavlja. Access ima sposobnost proveravanje sintakse izraza i automtski ispisuje sledee znakove na osnovu promene fokusa. Promena fokusa odnosi se na pomeranje take umetanja izvan mesta na kojem se unosi izraz, to se postie pritiskom na taster Tab. 1. uglaste zagrade ([ ]) oko imena kontrolnih objekata ija imena ne sadre razmake ili znakove interpunkcije. 2. znakove taraba (#) oko datuma koje uspe da prepozna. interpunkcije. 3. Dvostruke navodnike ( ) oko teksta koji ne sadri razmake ili znakove

23

3. MakroiAccessovi Makroi automatizuju mnoge poslove koji se moraju esto ponavljati, a da se za to ne moraju pisati sloeni programi ili procedure. Accessovi makroi obavljaju odreene poslove koje je zadao korisnik, kao to su otvaranje obrazaca ili pravljenje izvetaja. Svaki pojedinani zadatak koji Access izvrava naziva se akcija (action). Access prepoznaje pedeset i pet akcija koje se mogu zadati u makroima. Makro akcije se zadaju u prozoru za pravljanje makroa. Veina makroa se obino pokree kada je ime makroa upisano kao vrednost svojstva koja predstavlja dogaaje obrazaca ili izvetaja. Makro se, takoe, moe direktno pokrenuti iz odeljka za makroe u prikazu baze podataka. Makroe treba koristiti za sve poslove koji se ponavljaju u Accessu, time se tedi vreme i trud. Pored toga, poto makroi poslove uvek obavljaju na isti nain, poveava se preciznost i efikasnost baze podataka.

Silka 5. Prikaz makro-a

24

Makroi mogu da izvravaju podatke kao to su: 1. izvravanje vie upita i izvetaja istovremeno; 2. istovremeno otvaranje vie obrazaca i / ili izvetaja; 3. provera i ispravnosti podataka unetih na obrascima; 4. prenoenje podataka izmeu tabela; 5. izvoenje akcija kada se pritisne komandno dugme. Makro moe da pronae i izdvoji podatke za izvetaj, to omoguava da se obrascu doda komandno dugme koje, kada ga korisnok pritisne, nalae makrou da izvri pretraivanje koje je zadato. Makroi se mogu grupisati prema nainu na koji se koriste. etiri osnovne kategorije su: 1. makroi za obrasce, 2. makroi za izvetaje, 3. makroi za uvoz / izvoz podataka, 4. makroi za tastere preice. Najei su makroi koji se koriste u obrascima ili izvetajima. Makroi omoguavaju da se u svaki obrazac i izvetaj ugradi inteligentno ponaanje. Makroi se takoe koriste za uvoz i izvoz podataka. Takoe makroi se mogu aktivirati pomou tastera preica.

Makroi za obrasce Mogu se napraviti makroi koji e reagovati na dogaaje u obrascu. Te dogaaje izaziva akcija korisnika, kao to je otvaranje obrasca ili pritiskanje komandnog dugmeta u obrascu. Access zna da je korisnik izazvao odreeni dogaaj tako to prepoznaje svojstvo obrasca specifino za taj dogaaj. U obrascima se mogu zadavati vrednosti svojstava kontrolnih objekata vezanih za polja tebele / upita. Ovo svojstva mogu da budu veoma korisna u fazi projektovanja obrasca, na primer, kada se koristi svojstvo da bi se zadao format nekog podatka ili pravilo za proveru ispravnosti. Makroi obezbeuju zadavanje akcija koje e se automatski izvoditi na osnovu dogaaja koje inicira korisnik. Access prepoznaje dogaaj pomou svojstva dogaaja, kao to je Before Update, on Delete ili on Enter. Za razliku od jednostavnog formatiranja ili pravila za proveru ispravnosti na nivou polja, makro moe da izvede vie akcija zasnovanih na dogaaju koji je inicirao korisnik. Makroi za obrasce mogu

25

da reaguju i na dogaaje obrasca i na dogaaje kontrolnih objekata na obrascu. Dogaaji obrasca nastaju na nivou obrasca; dogaaji kontrolnih objekata nastaju na nivou pojedinanih kontrolnih objekata. Meu dogaaje obrasca spadaju brisanje zapisa, otvaranje obrasca ili auriranje zapisa ovi dogaaji se odigravaju na nivou obrasca i zapisa. Nasuprot tome, dogaaji kontrolnih objekata odvijaju se na nivou pojedinanih kontrolnih objekata. To su kontrolni objekti koji se postavljaju kada se pravi obrazac i tu spadaju elementi kao to su polje za tekst, preklopnik ili dugme za izbor opcija, pa i komandno dugme. Svaki kontrolni objekat ima sopstveno svojstvo dogaaja koje moe da aktivira makro. Makroi za izvetaje Kao u sluaju obrazaca, makroi mogu da proire mogunost izvetaja. Makroi za izveaje mogu da reaguju i na dogaaje u samom izvetaju i na dogaaje pojedinih odeljaka u izvetaju. Dogaaji izvetaja nastaju na nivou izvetaja; dogaaji odeljaka izvetaja nastaju na nivou podeljaka izvetaja. Zadavanjem makroa na nivou izvetaja mogu se izvesti akcije koje e se odraziti na ceo izvetaj. Takoe, mogu se napraviti makroi za izvetaje, koji moe biti pridruen izvetaju ili obrascu, koji e formirati datoteku sa slikom tekueg izvetaja (u obliku grafikog izvetaja visoke rezolucije) za prikaz na mrei. Makroi za uvoz / izvoz podataka Makro se moe napraviti tako da koristi jednu od etiri akcije Transfer za uvoz i izvoz objekata. Upotrebom ovih makroa akcija moe uvesti / izvesti bazu podataka, datoteku programa za tabelarne proraune, tekst (ukljuujui HTML tabele) i SQL baze podataka. Ova vrsta makroa moe se pokretati samostalno a moe se pridruiti odreenom objektu na obrascu. Makroi za tastere preice Makrou se moe pridruiti taster ili kombinacija tastera, koji se u tom sluaju nazivaju tasteri preice. Kada je makro dodeljen odreenoj kombinaciji tastera, korisnik ga aktivira pritiskom na taj taster ili kombinaciju tastera. Pravljenje makroa za preice na tastaturi prua dodatne mogunosti obrascima ili izvetajima, a da se za to ne mora pisati komplikovan program. Veina makroa za tastere preice koristi se kada se radi sa obrascima ili izvetajima, iako se ti makroi mogu koristiti u upitima ili u drugim Accessovim objektima.

26

4. Visual Basic for Applications (VBA) i Application Programing interfaceAccess ima bogat izbor alatki koje omoguavaju rad sa bazama podataka i njihovim tabelama, upitima, obrascima i izvetajima, a da pritom ne mora da se pie nijedan red programskog koda. U odreenom trenutku moe da se zapone sa izradom sloenijih aplikacija. Moda e morati da se piu aplikacije koje su bolje zatiene stroijom proverom ispravnosti podataka ili boljom obradom greaka. Neke operacije ne mogu da se izvravaju iz korisnikog interfejsa pa ak i pomou makroa. U takvim situacijama potrebna je snaga programskog jezika vieg nivoa. Access sadri takav programski jezik koji se zove Visual Basic for Applications Edition (VBA), koji pruiruje mogunosti Accessa i nudi funkcije koje prevazilaze ono to pruaju makroi. Visual Basic je postao zajedniki jezik za sve Microsoftove aplikacije. Visual Basic se nalazi u svim Microsoft Office aplikacijama, ukljuujui Access, Word, Excel, PowerPoint, Outlook i Pojectu. Visual Basic je savremeni, struktuirani programski jezik koji nudi mnoge programske strukture poput: If...Then...Else, Select Case, itd. Visual Basic omoguava programeru rad sa funkcijama i procedurama u jeziku nalik engleskom. Takoe, to je proiriv jezik (sposoban da poziva funkcije Windwsovog interfejsa za programiranje aplikacija (API)) koji putem ADO (Active Data Objects) ili DAO (Data Access Objects) objekata moe da radi sa bilo kojim Accessovim ili Visual Basicovim tipom podataka. Da bi se zapoela upotreba Visual Basica za programiranje u Accessu neophodno je da se shvati njegovo okruenje za programiranje upravljano dogaajima. Za razliku od procedualnog programiranja, u Accessu korisnik upravlja akcijama i tokom rada aplikacija. Korisnik odreuje ta e se i kada dogoditi; na primer, promena podataka u polju ili pritisak na komandno dugme. To, dalje, odreuje tok akcija, a Aplikacija na osnovu dogaaja odluuje da li e i koju akciju preduzeti. Nasuprot tome, u procedualnom programskom jeziku je potrebno da programer zada tok akcija koji korisnik mora da sledi. U stvari, trebalo bi da programer predvidi i isprogramira kod za sve mogue situacije u kojima se korisnik moe nai na primer, greke usled pogreno uneenih vrednosti ili pokretanje odgovarajuih akcija kada korisnik izvri odreenu akciju. Makroi i procedure za obradu dogaaja implementiraju reakcije na te dogaaje. Svaki Accessov kontrolni objekat koji je stavljen u obrazac ima svoja svojstva dogaaja. Kada se svojstvu dogaaja kontrolnog objekta pridrui makro ili procedura za obradu dogaaja, ne mora se vie brinuti o redosledu akcija koje e korisnik preduzimati u nekom obrascu. U okruenju za programiranje upravljano dogaajima, kao to je Access, objekti obrasci, izvetaji i kontrole reaguje na dogaaje. U osnovi, procedura je programski kod koji se izvrava kada se odigra neki dogaaj. Kod je direkto pruen obrascu ili izvetaju koji prepoznaje dogaaj koji obrauje. Na primer, kada se pritisne komandno dugme Exit, zatvorie se obrazac. Pritisak miem na komandno dugme izaziva dogaaj On Click u dugmetu. Procedura za obradu dogaaja je programski kod ili makro koji se pie i pridruuje dogaaju On Click. Kada god korisnik pritisne komandno dugme automatski se izvrava odgovarajua procedura za obradu dogaaja (ako je napisana).

27

4.1. ModuliModuli i procedure u njima su osnovni obejki programskog okruenja Visual Basica. Programski kod koji se pie smeta se u procedure koje se nalaze u modulu. Procedure mogu da budu nezavisne, tj. nevezane za obrazac ili izvetaj, ili mogu biti sastavni delovi obrasca ili izvetaja. Baza podataka moe da sadri dve osnovne kategorije modula: 1. 2. Moduli obrazaca / izvetaja. CBF Code Behind Form (kod za podrku obrascu), / CBR Code Behind Report (kod za podrku izvetaju). Standardni moduli. Smeteni u objektu tipa module.

Prilikom pravljenje procedura za aplikacije u Accessu koriste se obe vrste modula. Svi obrasci i izvetaji, kao i njihovi kontrolni objekti mogu svojim dogaajima da pridruuju procedure za obradu dogaaja. Te procedure za obradu dogaaja mogu da budu makroi ili programski kod Visual Basica. Svaki obrazac ili izvetaj koji se napravi u bazi podataka moe da sadri modul obrazaca ili modul izvetaja. Modul obrazaca ili izvetaja je sastavni deo obrasca ili izvetaja, a koristi se kao kontejner za procedure za obradu dogaaja (i druge procedure) koje su napisane za obrazac ili izvetaj. To je dobra mogunost smetanja svih procedura za obradu dogaaja na isto mestu. Smetanje Visual Basicovih procedura za obradu dogaaja u modul obrasca moe biti veoma korisno i efikasno. Kada je neka procedura za obradu dogaaja pridruena obrascu, ona postaje njegov deo. Kada se kopira obrazac, procedura za obradu dogaaja kopira se zajedno sa njim. Procedure za obradu dogaaja u odreenom obrascu ili izvetaju pripadaju modulu tog obrasca odnosno izvetaja. Modul odreenog obrasca trebalo bi da sadri samo deklaracije i procedure za obradu dogaaja u tom obrascu i njegovim kontrolnim objektima (komandna dugmad, polja za potvrdu, natpisi, polja za tekst, padajue liste, itd.). Nelogino je smetati procedure za obradu dogaaja jednog obrasca ili izvetaja u modul nekog drugog obrasca, odnosno izvetaja. Standardni moduli su nezavisni od modula obrazaca ili izvetaja. Oni se koriste za skladitenje programskog koda u obliku procedura koje se ne mogu koristiti u svim delovima aplikacije. U aplikacijama mogu se koristiti standardne procedure u izrazima, makroima, procedurama za obradu dogaaja pa ak i u drugim procedurama. Da bi se upotrebila standardna procedura, ona se poziva iz kontrolnog objekta kao to bi se pozivala funkcija ili procedura za obradu dogaaja, u zavisnosti od vrste procedure o kojoj se radi. Moduli mogu da sarde dve osnovne vrste procedura: 1. Procedure tipa Sub, 2. Procedure tipa function.

28

Procedure tipe Sub i Function smetaju se u module. Dugme objekata modules u prozoru baze podataka predstavljaju javne procedure koje su dostupne svim obrascima. Sve procedure mogu se smestiti u jedan modul. Procedura tipa Sub je programski kod koji ne daje nikakvu povratnu vrednost. Poto ne daje nikakvu povratnu vrednost, ona se ne moe koristiti u izrazima niti se moe pozvati dodeljivanje nekoj promenljivoj. Procedura tipa Sub obino se izvrava kroz zaseban program koji se poziva kada nastane odreeni dogaaj u obrascu ili izvetaju. Moe se koristiti kada rezultat njenog izvravanja ne treba da bude neka vrednost. U stvari, poto svojstvu dogaaja kontrolnog obekta ne moe da se dodeli vrednost, dogaaji mogu da se obrauju samo u procedurama tipa sub. Procedure tipa Sub se mogu pozivati da im se prosleuju vrednosti poznate pod imenom parametri. Procedure tipa sub mogu da pozivaju druge procedure tipa Sub. Takoe mogu da pozivaju i funkcijske procedure. Naredbe procedure su redovi sa naredbama Visual Basica. Te neredbe ine kod koji se izvrava svaki put kada se pokrene procedura. Sledei primer pokazuje proceduru tipa Sub za komandno dugme Exit:Sub button_Click () DoCmd.Close End Sub

Procedura Button_Click () je pridruena dogaaju OnClick komandnog dugmeta Exit. Kada korisnik pritisne komandno dugme Exit, naredba DoCmd.Close zatvara obrazac. Funkcijske procedure (ili funkcija) daje povratnu vrednost. Funkcije se mogu koristiti u izrazima i mogu se dodeljivati promenljivima. Funkcijske procedure se kao i procedure tipa Sub mogu pozivati iz drugih funkcija i procedura. Takoe im se mogu prosleivati i parametri. Povratnu vrednost koju daje funkcija dodeljuje se imenom funkcija. Ta vrednost se moe koristiti kao deo nekog sloenijeg izraza. Pomou sledeih funkcija, funkcijske procedure moe se izraunati povrina prostorije:

Function nKvadratura (dblSirina As Double, dblDuzina As Double)_As Double nKvadratura = dblSirina * dblDuzina End Function

Funkcija prihvata dva parametra, irinu (dblSirina) i duinu (dblDuzina) prostorije. Funkcija vraa rezultat proceduri koja ju je pozvala tako to izraunata vrednost dodeljuje imenu procedure (nKvardatura) da bi se pozvala sledea funkcija moe se upotrebiti sledei kod:dblRezultat = nKvadratura (xSirina, xDuzina)

29

Pre nego to se pone sa pisanjem sloenijih procedura u Visual Basicu, moraju se razumeti osnovni programski elementi Visual Basic, A to su: 1. Promenljive i nain na koji one rade sa podacima, 2. Tipovi podataka, 3. Programska sintaksa logikih struktura.

4.2. Upotreba promenljivihPromenljiva je jedan od najmonijih koncepta u programiranju. Promenljiva je privremeno skladite za neku vrednost koje ima svoje ime. One se mogu koristiti za uvanje rezultata prorauna ili da bi se vrednost odreenog kontrolnog objekta uinila raspoloiva u drugim procedurama. Da bi se referencirao rezultat nekog izraza, treba mu zadati ime u koje e smestiti rezultat. Rezultat kome je dodeljeno ime predstavlja promenljivu. Da bi se rezultat izraza dodelio promenljivoj koristi se operator = (znak jednakosti). Na primer:Brojac = 1 Brojac = Brojac + 1 Danas = Date()

Svaki programski jezik ima pravila za imenovanje promenljivih. U visual Basicu ime promenljive mora da ispuni sledee uslove: 1. Mora poinjati slovom, 2. Ne moe sadrati taku niti znak za deklarisanje tipa podataka, 3. Mora da ima jedinstveno ime; isto ime se ne moe koristiti dvaput u proceduri ili modulu u kome su promenljive deklarisane, 4. Ne sme biti due od 255 znakova. Iako se promenljivoj moe dodeliti gotovo bilo koje ime, veina programera upotrebljava odreene standarde za dodeljivanje imena promenljivim. Neki od usvojenih standarda su:

30

1. Upotreba velikih i malih slova, na primer UkupnaVrednost, 2. Upotreba iskljuivo malih slova, na primer porez, 3. Upotreba perfeksa koji upuuje na tip podataka promenljivoj; promenljiva u kojoj se smeta numerika vrednost moe se zvati, na primer nZbir. Kada je potrebno videti ili upotrebiti sadraj promenljive dovoljno je da se zada njeno ime. Kada se zada ime promenljive program pretrauje memoriju, pronalazi promenjivu i pokazuje njen sadraj. Visual Basic, kao i monogi drugi programski jezici, dozvoljava da se promenljive prave u hodu. U naredbi broja = 1, promenjiva broja nije bila deklarisana pre nego to je dodeljena vrednost 1. Deklarisanje promenljive pre nego to joj se dodeli vrednost, unapred rezervie prostor u memoriji raunara za smetanje te promenljive. Veliine rezervisanog prostora za promenljivu zavisi od tipa podataka koji se smetata u nju. Za promenljivu koje e primati podatke novanog tipa (kao to je 1.000.000 din.) rezervie se vie mesta nego za promenljivu koja nikad nee dobiti vrednost veu od, na primer, 176. Iako Visual Basic ne zahteva izriito deklarisanje promenjivih pre prve upotrebe, on ima vie naredaba za deklarisanje. Deklarisanje promenljive obezbeuje to de joj se moe dodeliti samo odreena vrsta podataka na primer, iskljuivo brojanu ili znakovnu vrednost. Osim toga, deklarisanjem promenljivih obezbeuju se maksimalne preformanse.

4.3.Tipovi podatakaPri deklaraciji promenljivih, moe se zadati i tip podataka u njoj. Svaka promenljiva ima odreeni tip podataka. Tip podataka opisuje koji podaci mogu biti smeteni u promenljivu. Najei korieni tipovi su: 1. znakovni, 2. datumski, 3. celobrojni, 4. novani, 5. dvostruka preciznost. Kada promenljivoj treba dodeliti sadraj Accessovog polja, mora se proveriti da li tip podataka promenljive moe da primi tip podataka u polju.

31

4.4. Logike strukture u Visual BasicuJedna od prednosti programskih jezika je sposobnost programa da donosi odluke na osnovu odreenog ulova. Visual Basic takve mogunosti prua u dva oblika: 1. Uslovna obrada (conditional processing), 2. Petlje (repetitive looping), Programi u Vsual Basicu esto obavljaju razliite poslove u zavisnosti u vrednosti odreenog uslova. Ako uslov ima vrednost True, programski kod izvrava jednu akciju. Ako uslov ima jednu vrednost False, kod izvrava drugu akciju. Program ispituje vrednost odreene promenljive (ili izraza) i odluuje koji blok progremskog koda e se izvravati. Visual Basic nudi dve vrste struktura za ulovnu obradu: 1. If...Then...Else...End If, 2. Select Case. Strukture If...Then... i If...Then...Else omoguavaju da se ispita odreeni uslov i da se na osnovu dobijenih rezultata izvri odreena operacija. Vrednost uslova se mora svesti na True ili False. Ukoliko uslov ima vrednost True, program prelazi u sledeu naredbu u proceduri. Ako uslov ima vrednost False, program prelazio na prvu naredbu iza naredbe Else, ukoliko ona postoji, ili iza naredbe And If ukoliko naredba Else nepostoji. Kada postoje mnogo uslova, struktura tipa If...Then...Else moe da postane prilino sloena. U tom sluaju je prikladnija struktura Select Case. U Visual Basicu, postoji i struktura koja moe da ispituje vie od jednog uslova. U strukturi Select Case umesto uslova koriste se izraz za poreenje. Svaka naredba Case poredi svoju vrednost sa vrednou izraza koji se ispituje. Kada je vrednost naredbe Case jedna vrednosti izarza, program izvrava sledei red ili redove programskog koda, sve dok ne naie na sledeu naredbu Case ili naredbu And Select. Visual Basic izvrava kod samo za prvu naredbu Case ija vrednost odgovara vrednosti izraza. Ako se iza nje nalaze i druge takve naredbe Case, Visual Basic ih zanemaruje. U nekim procedurama je neophodno da se neka grupa naredbi izvri vie puta. Visual Basic prua mogunost ponavljanje grupa naredbi. Jo jedna izuzetno korisna mogunost koju nudi Visual Basic jeste ponavljanje bloka koda u petlji, tj. ponavljanje istog niza operacija. Izvravanje naredbe ili grupe naredbi ponavlja se sve dok se ne ispuni odreen uslov. Visual Basic nudi dve vrste struktura tipa petlja: 1. DO...Loop,

32

2. For...Next, Struktura DO...Loop se koristi za ponavljanje grupe naredbi dok uslov ila vrednost True ili dok ne dobije vrednost True. Ova vrsta strukture je jedna od najee korienih struktura petlje. Sintaksa strukture DO...loop izleda ovako:DO [While l Until uslov] naredbe [kada uslov = TRUE] [EXIT DO] naredbe [kada uslov = TRUE] LOOP [While l Until uslov]

Struktura DO....Loop ima nekoliko neobaveznih odredba. Rezervisana re While nalae da se kod unutar DO...Loop petlje izvrava dok uslov ima vrednost True. Kada uslov promeni vrednost u False, program prelazi na prvu naredbu iza naredbe Loop. Rezervisana re Until deluje na suprutan nain; programski kod unutar petlje DO...Loop izvrava za sve dok uslov ima vrednost false. Mesta na koje se postavlja odredba While ili Until odreuje da li e se kod unutar petlje izvriti bar jednom ili ne. Ako se odredba postavi na poetak strukture, petlja se nee izvriti ukoliko je uslov Until ispunjen ili nije ispunjen While. Ako se odredba postavi na kraj strukture, petlja e biti izvrena samo jednom pre nego to se prvi put ispita vrednost uslova. Odredba Exit Do slui za bezuslovno naputanje petlje DO...Loop. Program tada prelazi na prvu naredbu iza neredbe Loop. Petlja For...Next je skraena verzija petlje DO...Loop. Ova petlja se koristi kada se odreena naredba ponavlja zadati broj puta. Argument Step (korak), kojima se izdaje vrednost koraka, omoguava da se petlja izvrava korakom razliitim od 1. Sintaksa petlje For...Next izgleda ovako:For ime brojaa = poetna vrednost To zavrna vrednost [Step vrednost koraka]

ovde poinju naredbe i nastavljaju se do naredbe Next If uslov[Exit For] End If ovde se moe nastaviti programski kod posle naredbe Exit For Next [ime brojaa]

5. Zakljuak

33

Svakako, moe se zakljuiti da je Asses sistem za upravlanje bazama podataka (database management sistem, DBMS). Poput drugih proizvoda iste kategorije, Access skladiti i uitava podatke, prikazuje traene podatke i automatizuje poslove koji se ponavljaju (na primer, odravanje podataka o dobavljaima, odravanje podataka od linog interesa, upravljanje zalihama i rasporeivanje poslova). Pomou Accessa mogu se razviti obrasci za unoenje podataka koji se lako koriste. Iz priloenog se moe zakljuiti da svi prikupljeni podaci se mogu prikazivati u bilo kojem obliku koji se smatra pogodnim za brz i efikasan nain korienja Accessa. Takoe moemo napomenuti da je Access mona Windows aplikacija za rad sa bazama podataka verovatno najbojli proizvod namenjen i krajnjem korisniku i projektantu koji je ikada napisan. Microsoftov Acces 2003 spaja produktivnost programa za upravljanje bazama podataka sa lakoom korienja doslednou Windowsa. Baza rada u pisanju je bila Accessova hijerarhija funkcionalnosti koja je objanjena po nivoima. Na osnovu opisanih stavki koje se nalaze u radu moe se konano i produktovati skica te hijerarhije.

34

35

Literatura

a)

Monografski izvori

1. Microsoft Access 2003: Korak po korak, Beograd 2002. godina. 2. Understanding Access 2, Beograd 1999.godina. 3. Access 2002 Biblija, zlatno izdanje, Beograd 2002. godine, 4. Access 2003 Biblija, Beograd 2002.godine.

b.) Elektronski izvori

1. http://www.techonthenet.com/access/ 2. http://www.puskice.info/?main=pgs&page=baze_podataka

36

Kljuna dokumentacijska informacija

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije:Monografska dokumentacija TD Tipzapisa: Tekstualni tampani materijal TZ Vrsta rada: Diplomski rad VR Autor: Bujak Sran AU Mentor: prof dr. Aleksa Macanovi MN Naslov rada: Microsoft Access 2003 NR Jezik publikacije: Srpski (latinica) JP Jezik izvoda: S/E Jl Zemlja publikovanja: Republika Srbija ZP Ue geografsko podruje: Vojvodina UGP Godina 2007. GO Izdava: Autorski reprint IZ Mesto izdanja: Sremski Karlovci MA Fiziki opis rada: Broj poglavlja 5, strana 36 , slika 5 FO Nauna oblast: Informatkika i programiranje NO Nauna disciplina: Microsoft Access 2003 ND Kljune rei: Hijerarhija funkcionalnosti Accessa PO

37