Click here to load reader

Uvod Pojam transportnog lanca

  • View
    253

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Uvod Pojam transportnog lanca

  • 113

    Cak

    i, A

    ., R

    azja

    nje

    nje

    defin

    isan

    ja tr

    ansp

    ortn

    og la

    nca,

    str.

    113

    128

    RAZJANJENJE DEFINISANJA TRANSPORTNOG LANCA

    Caki B. Aleksandar, Vojna akademija Katedra logistike, Beograd

    Saetak:

    U radu je pregledno prikazano na koji nain se u savremenoj nau-noj praksi definie pojam transportnog lanca i njegova optimizacija. Radi pojanjenja dato je poreenje sa logistikim i snabdevakim lancem, i defi-nisane su razlike i slinosti u ovim pojmovima radi razgranienja razliitog definisanja pojmova. Takoe, uporeeni su pojmovi optimizacije transport-nih i optimizacije logistikih lanaca i danas vrlo prisutnog pojma upravlja-nja snabdevaim lancima supply chain management (SCM). Kljune rei: transportni lanac, snabdevaki lanac, logistiki lanac, opti-mizacija transportnog lanca.

    Uvod savremenoj strunoj literaturi esto se javljaju pojmovi koji neki autori tretiraju kao sinonime, dok drugi insistiraju na razlikama i

    bitno razliitim terminima. U radu su prikazana gledita vie autora sa razliitim pristupima ovim terminima i jasno su razgraniene slinosti i razlike koje se u njima javljaju.

    Pojam transportnog lanca Pojam transportnog lanca nije stran u savremenoj naunoj praksi.

    Mnogi autori su definisali pojam transporta i transportnog lanca. U stranoj literaturi mogu se nai sledee definicije: transport se odnosi na razliite metode za premetanje proizvoda.

    Kamion, voz i avion su samo neki od popularnih izbora. Menadment tran-sportnih aktivnosti obino ukljuuje pravljenje izbora u zavisnosti od metoda prevoza, rutiranja i korienja kapaciteta vozila. Za mnoga preduzea, kom-panije transport je najznaajnija logistika aktivnost jednostavno zato to ap-sorbuje, u proseku, aproksimativno od 1/3 do 2/3 logistikih trokova. On je esencijalan zato to nijedna moderna kompanija ne moe funkcionisati bez obezbeenja pokretanja svojih sirovina i gotovih proizvoda u nekom pravcu.

    U

    UDC: 355.415.2 355.691.1

    [email protected]

  • 114

    VOJN

    OTE

    HN

    IK

    I GLA

    SN

    IK 1

    / 10

    Transport je kljuna aktivnost u logistici zato jer njome premeta proizvod kroz razliite proizvodne faze do kupca, krajnjeg korisnika. Transport je poje-dinano najvei element u logistikim trokovima [1];

    irok opseg transportnih alternativa danas omoguava da se podre snabdevaki lanci logistike. Na primer, logistiki menaderi moraju da inte-griu sopstvene sa iznajmljenim transportom da bi smanjili ukupne logistike trokove. Mnogi iznajmljeni prevoznici nude iroku razliitost dodatnih servi-sa i usluga, kao to su sortiranje proizvoda, sekvencioniranje i podeavanje prevozne isporuke i prikaza. Tehnologija omoguava vidljivost u realnom vremenu lokacije transporta kroz snabdevaki lanac i dodatne informacije prema isporuci. Preciznija isporuka proizvoda smanjuje inventarisanje, skla-ditenje i manipulaciju teretom. Kao rezultat, vrednost transporta postaje ve-a nego prosto prevoenje proizvoda od jedne lokacije do druge [2];

    u savremenoj vojnoj praksi, a prema definiciji koja je usvojena u Se-vernoatlanskoj alijansi (North Atlantic Treaty Organization NATO), tran-sport je iskazivanje zahteva za postojanjem fleksibilnih sposobnosti za po-kretanje snaga u vremenskom nainu, u okviru i izmeu bojita do preduzi-manja celog spektra uloga i misija Alijanse. On, takoe, sadejstvuje u logi-stikoj podrci neophodnou u izgradnji i odranju operacija [3].

    I domai autori definisali su transport i transportni lanac: transportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja

    putnika i robe i ukljuuje sve pripremne i zavrne operacije: pripremu ro-be, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe, odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upuivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanja putnika [4];

    transportni lanac moe se definisati kao sinhronizovana, vremenski usklaena realizacija operacija transporta, pretovara i skladitenja kojima se obezbeuje protok robe od isporuioca do primaoca. Sredstva za reali-zaciju transportnog lanca su maine, ureaji, postrojenja, prevozna sred-stva i dr. Predmet transporta je roba svih vrsta. Transportni lanac moe se definisati kao integrisani i hronoloki ureeni skup svih transportnih, pretovaranih i skladinih procesa kroz koje prolazi paleta kao tovarna je-dinica od obrazovanja kod poiljaoca do rasformiranja kod konanog pri-maoca. Tehnoloka povezanost lanova lanca sreena je u jedinstven proces promena u vremenu i prostoru, ime se postiu visoki efekti [5];

    nosioci realizacije transportnog lanca su makrologistiki i mikrolo-gistiki sistemi i najee se mogu kombinovati u sledeem obliku: poi-ljalac otpremni pediter prevozilac prijemni pediter primalac. Po-smatrano sa aspekta teorije sistema transportni lanac je otvoren, sloen, dinamian i stohastian sistem. Njegovi elementi su parcijalni procesi transporta, pretovara i skladitenja kod svih uesnika u transportnom lan-cu. Osnovni cilj transportnog lanca jeste izvrenje odreenih transportnih zadataka, koje karakteriu sledee svojstva:

    postojanje odreene koliine robe za transport, pretovar i skladite-nje (kvantitet robe),

  • 115

    Cak

    i, A

    ., R

    azja

    nje

    nje

    defin

    isan

    ja tr

    ansp

    ortn

    og la

    nca,

    str.

    113

    128

    postojanje odreenih rokova za pojavu robe ili odreene potrebe u robi (vremenska promena robe),

    premetanje robe od mesta pojave robe (izvor) do mesta njene po-trebe, odnosno ponora (promena mesta robe) [6];

    posmatrano sa stanovita teorije sistema transportni lanac je otvo-ren, dinamian i stohastian sistem. Njegovi elementi su parcijalni proce-si u transportnom lancu. Protok tereta uslovljava materijalne odnose unu-tar sistema. Globalno posmatrano, postoji mogunost za obrazovanje razliitih struktura transportnih lanaca. Funkcija transportnog lanca je iz-vrenje odreene klase transportnih zadataka. Transportni lanci su pod-sistemi sistema transporta robe. Tako se mogu javiti kao direktan tran-sport bez promene i sa promenama transportnog sredstva. Kod intermo-dalnog transporta moe se menjati transportni sud, ali esto i ne mora, kao kod kontejnera ili pretovara delova ili celih vozila [6];

    transportni lanac, kao niz uzastopnih tehnikih, tehnolokih i orga-nizaciono meusobno povezanih i sinhronizovanih postupaka u okviru kojih se vri premetanje MS od izvora do cilja objedinjava sve podsiste-me integralnog transporta [7].

    Transportni lanci obuhvataju organizacije za isporuku, prijem i skladi-tenje tereta, kao i jednu ili vie transportnih organizacija koje obavljaju transport, pretovar i skladitenje. Obrazovanjem transportnih lanaca dobija se optimalna organizacija protoka materijala i smanjuje se broj radnih ope-racija, ime se ostvaruju ekonomske koristi. Prema tome, uspostavljanje i realizacija transportnih lanaca smatraju se glavnim preduslovima za racio-nalizaciju transporta, uz uvoenje savremenih tehnologija transporta.

    Transportni lanac obuhvata sve operacije koje su potrebne za vremen-sku i prostornu promenu robe u okviru protoka materijala od njegovog izvora do mesta potronje. On nije vezan za granice proizvodne radne organizacije, niti za odreene industrijske grane ili za druge strukture nacionalne privrede.

    - Proces pakovanja

    - Proces skladitenja

    MODEL 1- Proces porucivanja

    (rasporedivanje)

    - Proces pretovara

    - Proces transporta

    MODEL 2

    P

    P

    - Zalihe

    - Potroac

    LEGENDA:

    P

    MODA NEKAD

    Slika 1 Jedan nain prikaza transportnih lanaca

  • 116

    VOJN

    OTE

    HN

    IK

    I GLA

    SN

    IK 1

    / 10

    Transportni lanci se organizuju i u VS. Ranijim naunim projektima istraivana je organizacija transportnih lanaca u miru i ratu, a dobijena re-anja mogu se delimino primenjivati i pri projektovanju transportnih la-naca i tokova tereta u VS zbog bitno promenjenih uslova odvijanja tran-sportnih lanaca, prostorno, vremenskih, tehnolokih i drugih. Racionaliza-cija transportnih lanaca u miru ima za cilj da omogui jednostavan i brz izbor najpovoljnijeg transportnog lanca za date uslove.

    Razlike i slinosti u definisanju pojmova logistikog, snabdevakog i transportnog lanca Kod mnogih savremenih autora razliito se definiu pojmovi koji na-

    elno predstavljaju sline procese i aktivnosti, a funkcija cilja je skoro identina. Takvi pojmovi su logistiki lanac, snabdevaki lanac i tran-sportni lanac. U zavisnosi od toga koji autor sa kog aspekta ili hijerarahij-skog nivoa posmatra odreene procese i aktivnosti tako i daje svoje ob-janjenje pomenutih pojmova. Radi boljeg razjanjenja ovih pojmova po-rediemo ovako definisane pojmove.

    Pojam snabdevakog lanca

    Kod stranih autora u savremenoj praksi dominira pojam snabdevanja i snabdevakih lanaca, a ak se vie javlja kao posebna nauna oblast me-nadment snabdevakim lancima (supply chain managemant SCM). Jednostavno, zbog znaaja koji danas ima ova oblast u funkcionisanju preduzea i kompanija, naroito pri donoenju odluka i stratekih i takti-kih, ona se sa posebnom panjom izuava i prati. Razvoj ove oblasti je ve-oma intenzivan u periodu s kraja 20. i poetka 21. veka. Ovde su date sa-mo neke od mnogih definicija pojma snabdevanja i snabdevakih lanaca.

    Snabdevaki lanac je mrea proizvoaa i servisnih provajdera (or-ganizacije i kompanije koje se bave pruanjem odreenih usluga, npr. transportom, pakovanjem, pretovarom i skladitenjem, itd.) koji rade za-jedno u menjanju i premetanju dobara od oblika sirovina do krajnjih kori-snika. Ti proizvoai i servisni provajderi povezani su kroz fizike tokove, informacione tokove i novane tokove. Drugim reima, snabd

Search related