Dajana Hamilton

U mrei strasti

I

- Neko eli da te vidi, Saro. - Deni je, rumenog lica, promolila svetlosmeu glavu iza kancelarijskih vrata. - Nema zakazan sastanak i nee da kae svoje ime. - Njene oi zasijae od znatielje. - Objasnila sam da je radno vreme prolo i ponudila da zakaem sastanak za sutra ujutro - ali, on nee da ode dok se ne vidi s tobom.

Sara je gurnula poslednji fajl u kartoteku i zakljuala je, malo iznervirana zbog ponaanja svoje sekretarice. Paljivo je odabirala stalno osoblje, pri emu je obraala panju na njihovu sposobnost, a posebno na karakter, jer je u poslednje etiri godine njen ivot bio posveen stvaranju profesionalne agencije za sekretarske i poslovne usluge - koja je uivala veliki ugled, ne samo u predgrau severnog Londona, ve i irom grada.

Deni Fleer je primljena zbog svog ljubaznog ophoenja i staloenosti, ali se sada vrlo udno ponaala i bila je profesionalna koliko i neka neozbiljna tinejderka.

Sara uzdahnu i pogleda na sat. Radno vreme se zavrilo jo pre dvadeset minuta i imala je zakazanu veeru. Premda agencija -Scott Secretarial Services nije patila od nedostatka klijenata, u principu nije volela da odbija nove poslove.

- Neka ue; mogu da odvojim deset minuta, - obratila se Deni, poravnala svetlozeleni blejzer i sela za radni sto. Jedna obrva se izvila u upitni luk zbog Deninog brzog disanja.

- Da li i ja treba da ostanem? Da zapiem sve? - Njene poslednje rei se pretvorie u kikot, dok su Sarine plavozelene oi postale hladne i uzdranim glasom joj je rekla, - Ne treba. Moe da ide kui. Ja u da zakljuam. - Ponovo se pitala ta se to deavalo sa njenom trezvenom i smirenom sekretaricom, da bi odmah zatim nala odgovor na svoje pitanje kada je u kancelariju uao najzgodniji mukarac koga je ikad videla.

I pored elegantnog, tamnog odela, iz njega je zraio oreol sirove muevnosti i snage, emu bi mogao da odoli samo mali broj ena, a poto je, pretpostavljala je, imao oko trideset i pet godina, sigurno je bio svestan toga. Deni bi zato, inae krajnje profesionalnoj osobi, moglo da se oprosti to nije imala ugraen imunitet za takav primarni muki magnetizam, kao to je to bilo svojstveno njenoj direktorki.

Sara je pokazala na stolicu naspram nje i nije se iznenadila kada je primetila da ima dubok i barunast glas i da je zavodniki akcenat odavao pansko poreklo, jer, delovao je previe egzotino za nekog obinog, prosenog, poslovnog Engleza.

Bila je, meutim, iznenaena optuivakim tonom u njegovom glasu i zgranula se na pominjanje imena kojeg se ona davno odrekla kao sasvim neprimerenog njenoj linosti.

- Saloma Buveri-Skot. To nije bilo ispitivanje, ali je kratak nagovetaj pitanja sevnuo u dubini tih tamnih panskih oiju i

kada je nerado klimnula glavom, delikatna koa na njenim finim jagodicama poprimila je ruiastu boju koja je ukazivala na stid.

Jo vie se zbunila dok je posmatrala kako se njegove senzualne usne skupljaju u izraz gaenja, zato to godinama nije koristila to ime. Odnekud je iskopao ime kojim su je krstili. Smirenim izrazom lica ponovo je pokazala na praznu stolicu, ali, njegov nepomini stav kod samih vrata nije se ni za milimetar promenio. Bacila je pogled na sat, uzdahnula i smireno upitala, - ta mogu da uinim za vas?

Probadao je pogled njegovih crnih oiju dok je arogantno posmatrao s visine. Bilo je neeg zastraujueg u tom prodornom, vrstom pogledu. Ali, to je smeno. Moda ne vlada dobro engleskim jezikom, pa trai prave rei. Vreme je odmicalo. Zakasnie na sastanak. Najdel je mrzeo kanjenje, ba kao i ona.

Uzdravajui se od impulsa da jo jednom pogleda na sat, uputila je strancu jedan ljubazan, ohrabrujui osmeh, nakon ega je on progovorio, odsenim reima koje su odudarale od grlenog, skoro grubog barunastog glasa, kao da se trudio da potisne u sebi neku elementarnu, bezimenu emociju.

- Bio bih vam zahvalan ako biste mi rekli gde bih mogao da pronaem Pjers Buveri-Skota. - Imao je snanu, istaknutu bradu, ratobornu i senzualnu donju usnu. Gledao je niz gordi kukasti nos, ruke su mu bile na skoro nepostojeim kukovima, dok se ispod savreno skrojenog sakoa video prsluk koji je neupadljivom elegancijom oblikovao gornji deo njegovog tela.

Sarina prva reakcija bila je da je on troio njeno dragoceno vreme. - ao mi je, ne mogu da vam pomognem, gospodine - senjor...? - Zastala je, dok je njen hladan osmeh bio prekinut fijukom posetnice koja je proletela kroz vazduh i sletela na njen sto. Jednim pogledom je brzo prela preko imena. Francisko Garsija Kazals.

Skoro nikad nije znala gde se nalazi njen jedini roditelj. Ma gde da je bio, sigurno je pravio nerede i ona e imati zamoran zadatak da o svemu tome sazna iz novina. Dosadni tabloidi uvek su slavili kada bi Pjers krenuo u buran noni ivot.

- Moje ime vam nita ne govori? - Ree s nevericom. - Ili Enkarnasion? - A zar bi trebalo? Primetila je negodovanje na njegovom licu. Jo uvek je nepomino stajao pored vrata. Pitala se koliko

bi tona dinamita bilo potrebno da ga pomeri, a potom se stresla jer je krenuo prema njoj. Pomislila je da hoda kao toreador i brzo rekla sebi da ne bude blesava, jer za svojih dvadeset i osam godina nikada nije videla toreadora. Sasvim se ukoila, jer se nadvio nad njom i prvi put u ivotu imala je neobjanjivi oseaj da ne vlada situacijom.

- Preporuio bih vam da to saznate, jer sve dok ne budem dobio zadovoljenje, moje ime i ime moje sestre e vam puno znaiti.

- Ne znam o emu govorite. - Da li je to bio njen glas? Taj apat? Brzo se odmakla od njegovih grudi, a otar dodir stola je podsetio da nikad nije uzmicala ni pred kim. Obratila mu se otrim glasom, - Preite na stvar, gospodine Kazals. Ve kasnim.

On je lagodno slegnuo irokim ramenima. - Razlog vie da mi kaete ono to me zanima. Recite mi gde se nalazi va otac i slobodni ste.

Poela je da kljua. Obraao joj se kao da je ona njegov zarobljenik, kao da nije imala izbora. - Moda me niste uli. Ja nemam pojma gde se Pjers trenutno nalazi. Dobila sam estitku za Boi i to je bilo poslednje to sam ula od njega. Imala je potanski ig Edinburga, premda to i nije od velike pomoi, jer on esto boravi u Skotskoj a alje pisma iz nekog drugog mesta.

Nije dodala da je voleo drutvo jedne izvesne kotske udovice koja je teila njegov veliki ego, hranila svu njegovu pohlepu i s ljubavlju ga, kao savreno srenog oveka, slala na nove panjake. Eni Kelp je u svojim najboljim danima pozirala umetnicima, i ugaanjem velikom Pjers Buveri-Skotu, ona se vraala u divlje, boemske godine svog devojatva.

- Nema stalno mesto boravka? - panac se zgranuo i Sara je skoro poela da saosea s njim. Na alost - ili na sreu, kako bi Pjers rekao - irom sveta bilo je puno ena kao Eni Kelps ene koje su bile presrene da prue utoite vrhunski talentovanom, raskalanom umetniku.

Pjers nikada nije putao svoje ljubavnice; on ih je skupljao. Isuvie ih je voleo da bi ih putao. Kada bi zagrizle mamac, bile bi gotove. Sara to nije mogla da shvati. Zar nijedna od njih nije znala da ih on iskoriava? Zar im nije bilo vano?... Uzdahnula je i pribrala se.

- Zato elite da ga pronaete? - Novac sigurno nije bio u pitanju. Pjers, pored svih svojih mana, uvek je plaao svoje raune. Ljudi su se prosto otimali za njegove slike. Verovatno nije ni znao koliko je bogat. Njegov agent, Majls Hanter, obavljao je sve njegove finansijske poslove.

Pa ipak, Sara je instinktivno znala da, ta god da je ovaj ovek traio, to sigurno nije bilo da se rukuje s njenim ocem, da mu estita na njegovoj genijalnosti ili da moli za proviziju. I premda je njen svojeglavi otac bio izvor venih neprijatnosti za nju - ona nikada ne bi odala njegovo boravite, ak i da je znala gde je - nekome ko bi mogao da ga povredi.

- Kaete da ne znate, da nemate pojma? - Iz oiju mu je sevala cinina neverica. - Sigurno ste svesni reputacije vaeg oca. Ona je legendarna.

Oeva reputacija joj nije bila nepoznata. Ali, to je bilo neto to je pokuavala da zaboravi. Njegov ludi, nomadski ivot, meseci tekog rada kada niko nije znao gde se nalazi, praeni divljim urkama, njegove afere... Nije mogue da je njen otac oteo enu ili ljubavnicu ovog oveka? Nije mogla da zamisli

nijednu normalnu enu koja bi vie volela starijeg mukarca od ovog uzora panske mukosti. - Kako bi bilo da mi kaete, - hladno izusti. - Zaista nemam vremena da se igram pogaanja. Pogledavi je neprijateljski i s prezirom, rekao je, - Va otac je zaveo moju sestru. Odveo je sa sobom.

Enkarnasion jedva da je napunila osamnaest godina. Bila je tiena i uvana, sve dok se nije pojavio taj demonio i unitio je! - Gorele su njegove oi, dok je bes plamteo prostorijom.

Sara se uhvatila za stolicu i brzo sela. Ako je ono to je rekao bila istina, tada je imao pravo da bude besan. Ali, moda je pogreio? Pjers je imao na desetine afera, od kojih su neke trajale ve godinama, ali nikada, koliko je njoj bilo poznato, sa mladim, neiskusnim devojkama. Voleo je zrelije ene, ene koje bi mu bile majke, koje bi ga guile svojom ljubavlju, ne traei skoro nita zauzvrat, sem sjaja njegove slave, dok ne bi ponovo odlutao. - Jeste li sigurni u to, senjor Kazals?

Prezrivo je odbio da odgovori i umesto toga, izvadio je savijeno pare papira iz unutranjeg depa sakoa, bacio ga na sto i napadno je gledao kao da je izaziva na dvoboj. Podigla je papir hladnim, belim prstima. Izguvan papir joj je govorio da je poruka bila puno puta iitavana i nita vie. Pogledala ga je. - Ne itam panski, senjor, rekla je i gledala kako snanim, glatkim prstima grabi papir. - Por Dios! - prasnuo je reeim tonom, kao da mu je taj njen nedostatak oduzeo ono malo strpljenja koje je imao. - Tu pie, citiram, - Ne pokuavaj da me pronae. Upoznala sam nekoga kome je stvarno stalo do mene. Kuda on bude iao, idem i ja. Njegovo ime je Pjers Buteri-Skot i to ti sve govori. - Gurnuo je papiri nazad u dep. - Kako se ime vaeg oca poistoveuje sa divljim orgijama, raskalanim enskarenjem i gomilom ljubavnica, jasno mi je ta se desilo sa Enkarnasion. Ova poruka to lepo objanjava. - Njegove senzualne usne se skupie. - Kada ga budem pronaao, ubiu ga.

- Zar ne mislite da bi to bilo malo preterano? - Sara ree ledenim tonom. Telom joj je prostrujao talas hladnoe. Znala je da je njeno jedino oruje glas razuma. - Volela bih da mogu da vam pomognem, ali ja zaista ne znam gde se on nalazi. - Privukla je telefon. - Ali, moda to zna njegov agent.

- Majls Hanter? Zar mislite da ve nisam stupio u vezu s njim? - Zar mislite da sam budala? - Uputio je pogled ispunjen prezrivom mrnjom i ona se najeila. Neprijatno se vrpoljila na stolici dok je on pribliavao svoje lepo lice njenom i dubokim glasom izustio, - Ja ne ekam da se stvari dogode, ja ih stvaram, senjorita. Reio sam da pronaem svakog ko bi mogao da zna gde se el diablo nalazi - njegovog agenta, vlasnika galerije gde povremeno izlae svoje nove radove, ljude koji ga snabdevaju materijalom, ali uzalud. Kao da je sam avo, izgubio mu se svaki trag.

- Tako sam na kraju doao kod vas - vi ste mi poslednja nada. Skoro da nema erke koja bi svesno gurnula oca u ruke oveka koji trai njegovu krv. Ali, jedan pogled na vas, sa tim ledenim oima, dao mi je nadu da ste dovoljno hladni da vam nije stalo do njega! Zato, svakako pozovite agenta. - Gurnuo je slualicu u ruke. - Odmah! - naredio je.

Grizui usne, okrenula je broj Majlsa Hantera. Obino kau da je prvi utisak taan. Da li je ovaj visoki, vitalan ovek zaista mislio da je ona dovoljno hladna da bi mogla da oda svog blinjeg zato to joj nije stalo do njega?

Nije vano ta on misli, zakljuila je. Njena odluka da pozove agenta u pokuaju da na neki nain pomogne pancu bila je instinktivna. Bila je sigurna da je dolo do nekog nesporazuma... Ali, pismo je bilo poraavajue... Njene obrve su se skupile u boru i ponovo opustile kada je Majls Hanter progovorio i nakon nekoliko uvodnih pozdrava, pitala je, to je hladnokrvnije mogla, - Da li zna gde bih mogla da naem Pjersa? Nisam se ula s njim od Boia. etiri meseca je prilino dugo, ak i za njega.

- Ti si danas druga osoba koja me to pita, - priznao je Majls i mogla je da nasluti osmeh u njegovom glasu, - Onaj uobraeni panski Don skoro da mi je pretio inkvizicijom. Naravno, pravio sam se lud. Ne znam ta je tvoj dragi otac uradio, premda, zbog produenog utanja, pretpostavljam da naporno radi. U paniji, najverovatnije.

- Izvini to sam te uznemirila, - ree Sara. - Ako ti se javi, molila bih te da me obavesti. - Potom je promenila temu i pitala za njegovu suprugu i porodicu, dajui sebi vremena da se pribere.

Trebalo je sama da povee stvari. Enkarnasion je panjolka, njen odlazak od kue bio je iznenadan. Pjers je mogao da je upozna samo u paniji. Zato je tano znala gde treba da ih potrai!

Kada je tren oduevljenja proao, pozdravila se i spustila slualicu, okrenula se na stolici i uperila svoje hladne oi u taku iznad zastraujuih ramena i rekla, - Kao to ste verovatno uli, ni Majls ne zna. - Oekivala je novi izliv besa, ali, on je bio naslonjen na ormari, s prekrtenim rukama na grudima, dok su mu oi delovale umorno.

Polako se ispravio i skoro neprimetno slegnuo ramenima i rekao, - Onda mi ne preostaje nita drugo nego da vam se zahvalim za vae vreme, senjorita. - Graciozno se naklonio, na ta se ona zabezeknula. Jo nekoliko sekundi je buljila u prostor koji je on zauzimao kada je izaao iz kancelarije.

Oseala se nekako prazno. Nije oekivala da e Francisko Garsija Kazals tako lako odustati. Ali je sa zahvalnou primila tu prednost. Poto je proverila da je zaista otiao, seia je za sto i telefonirala.

Pola sata kasnije, imala je rezervisanu avionsku kartu i otkazala je sastanak s Najdelom, koji je, na njeno zaprepaenje, bio izuzetno grub.

Njihova veza, koja je trajala est meseci, bila je isto platonska, premda se nekad pitala da li bi to moglo da preraste u neto drugo i trajnije, zato to je on bio dovoljno zreo i savestan mukarac s kojim bi rado provela ostatak svoje budunosti.

Ali, sada je bila sasvim sigurna da on nije bio onaj pravi. Ako ikada bude dopustila nekom mukarcu da postane deo njenog ivota, sigurno nee oekivati od njega da iskali svoj bes samo zbog toga to je neto hitno iskrslo, pa ne mogu da se vide.

Primeujui da uopte ne ali zbog toga, pozvala je Deni i zamolila je da preuzme firmu na dva do tri dana.

II

Dok se truckala na zadnjem seditu taksija, Sara je skoro poalila to nije iznajmila kola. Vonja od aerodroma do Arkos de la Frontera bila je vrlo duga, njene ui su trpele teror bune muzike sa radija, ulo mirisa je mueno aromom jeftinog duvana i oporim mirisom kolonjske vode posle brijanja, dok su joj oi probadale mnotvo arenih, sjajnih lutkica, nanizanih na uetu.

Ali, kako je nameravala da ostane u paniji najvie dva dana, izraunala je da bi iznajmljivanje kola bio luksuz bez kojeg je mogla da preivi. Niko nije mogao da je optui za krtarenje, ali je nauila da bude obazriva i da ne baca novac uzalud.

Nezgrapno se izmigoljila iz tamnosivog blejzera klasinog kroja, koji je nosila uz svetlije pamune pantalone i sa kouljom u istoj boji. ak i u aprilu, vruina je bila nepodnoljiva. Zaboravila je kako sunce moe da bude jako u severnoj paniji i jedva je ekala da se vrati sveem engleskom proleu koje je ostavila za sobom. Ono je daleko vie odgovaralo njenom temperamentu, umorno je pomislila, oseajui kako jedna dosadna graka znoja izbija na nausnici.

Zatvarajui oi pred ivopisnim pejzaem i strahovito krivudavim putem, ponovo je razmiljala o situaciji s kojom treba da e suoi. S jedne strane, mogla bi da pronae oca samog, koji radi kao lud i nikada nije uo o bekstvu Enkarnasion, u kom sluaju bi mogla samo da prenoi i vrati se narednog jutra...

Ili - a to bi bila najgora varijanta - mogla bi da ga pronae sa svojom mladom ljubavnicom i imala bi neprijatan zadatak da ga urazumi i da mu objasni ta bi mogao da oekuje od Franciska Garsije Kazalsa, ako bi ga ovaj pronaao.

Vie nije sumnjala u to da bi Pjers mogao da bude u kui u Arkosu, nevin ili ne. Dok je njena majka bila iva, esto su tu provodili prolea, zato to se u andaluskim planinama Pjers uvek oseao najbolje i tu je napravio neka od svojih remek-dela.

Posle majine smrti, kada je Sara imala samo trinaest godina, Pjers je na neko vreme zatvorio kuu, ali je kasnije esto poseivao i zatvarao se unutra kada je eleo da radi ozbiljno i koncentrisano.

Zvao je kolibom, iako ona to nije bila. Bila je to mala kua u pravom lavirintu ulica staroga grada. I ma koliko govorila sebi da je sigurno dolo do nesporazuma, druga varijanta je bila vie nego oigledna. Nestrpljivo je obrisala elo.

panac je opisao Enkarnasion kao sestru koja je uvek bila tiena i uvana - to je, naravno, upuivalo na nevinost. Od ono malo stvari koje je znala o senjor Kazalsu, pretpostavila je da je osamnaestogodinja devojka bila u potpunosti podreena njegovoj neumoljivoj linosti, koji je oekivao od svoje enske rodbine da se strogo dre staromodnih i krutih kodeksa ponaanja, nije im pruao nikakvu slobodu u svetu koji se menjao, u svetu gde je enska emancipacija bila sasvim prihvaena na svim nivoima drutva, ak i ovde.

Nije zamerala nepoznatoj devojci to je elela da pobegne iz takve umrtvljene atmosfere. Ali, to ne bi bio izgovor za njeno iskoriavanje Pjersovog imena, ukoliko se to desilo - a kako je samo molila Boga da je tako. On je bio vie nego sposoban da upada u nevolje; u tome mu nije bila potrebna pomo jedne panske tinejderke koja je elela da baci rukavicu pred aristokratski nos svog starijeg brata.

Napokon je voza naglo zaustavio taksi i Sara se zahvalno iskobeljala i platila vonju. Setivi se itave vonje, ponovo se stresla i odmah zatim sabrala, ugledavi jednu debeljukastu senjoru, umotanu u crninu, koja je posmatrala svojim sjajnim, ljubopitljivim oima, sa praga jedne od susednih kua.

Usamljena, u uskoj uliici, kua njena oca delovala je jadno i zaputeno. Druge kue su bile ofarbane svetlim bojama, saksije i balkoni bili su oivieni bogatim arenilom cvea, dok je Pjersova takozvana koliba bila oronula, zarali balkoni kao da su propadali u zemlju..

To nije bilo nita neobino. Dok je Pejns bila iva, inila je sve da ouva spoljanjost, da se pretvara da su bili normalna porodica kao i svi drugi, stvarajui udoban dom gde god bi se nali - ovde u paniji, tokom plodnih prolenih meseci ili u iznajmljenoj vili od kamena, na dalekim planinskim obroncima Velsa, to je u Sarinom detinjstvu najvie nalikovalo sreenom porodinom ivotu.

Njenom ocu nikada nije bila vana okolina. U stvari, on kao da je uivao u atmosferi haosa i nereda.

Gurnula je izbledela drvena vrata i poto su bila vrsto zakljuana, poela je da lupa po njima bez ikakve nade. Sigurno je bio negde u prirodi i skicirao ili slikao. Kako se ranije nije toga setila? Moda e morati da eka satima pre nego to se on vrati.

ena koja ju je posmatrala, lagano se gegala prema njoj, obasipajui je brzim rafalima panskog i Sara, koja je odavno zaboravila i ono malo panskog to je znala, ukoeno se osmehivala, slegnuvi svojim tankim ramenima.

Glava je poela da je boli, bila je edna i skoro da je svojoj listi neprijatnosti mogla da doda i srani udar kada je, arogantno siguran, beskompromisan Francisko Garsija Kazals progovorio iza nje, - Imate li problema, senjorita?

Okrenula se, dok joj je srce divlje lupalo. Kako je, zaboga, on dospeo ovde? Da li je pratio? Sve od Londona? Nije mogla da pita, jer je ostala bez daha. A on je razgovarao sa susetkom njenog oca. Zatim se okrenuo i rekao joj uz zloban osmeh, - Tatica nije kod kue i bie odsutan nekoliko nedelja. Ali, pouzdano znam gde se nalazi.

Svesna nevolje u kojoj bi njen otac mogao da se nae, fiksirala je tog oveka svojim hladnim oima i odlunim glasom pitala, - Onda insistiram da mi date tu informaciju.

- Zaista? - Jedna crna obrva se lagano izvila u luk i ona se trgla od prizora, dok je on podsetio - Da li ste vi podelili svoju informaciju sa mnom? Mislim da niste, senjorita. Posumnjao sam da je agent rekao neto to vam je pokrenulo tokie u glavi. Morao sam da vas pratim. Taj poduhvat je bio vrlo zamoran. Smatrajte moje zadravanje ove informacije vaom kaznom. I to pravednom kaznom, jer je senjora opisala njegovu ,,prijateljicu, koja je ili moja sestra ili njena nepostojea bliznakinja.

Potom je okrenuo lea i poeo da se udaljava. Za trenutak, ona je samo zgranuto gledala. Nije mogla da veruje da se ovo deava, da je on odlazio odbijajui da joj kae gde se Pjers nalazi, ostavljajui je samu na ovoj vruini, oekujui od nje da se skrueno vrati u London i da eka poziv iz panske bolnice kojim bi bila obavetena da njen otac lei na odeljenju za intenzivnu negu! Kako je mogao to da joj radi? E, pa nee moi tako lako da se izvue, reila je ona.

Zgrabivi svoju torbu i sako, potrala je za visokom figurom koja se udaljavala, dok je kosa poela da joj se sputa i ispada na sve strane, ike su se lepile za elo. Kada ga je stigla, on je ve otvarao vrata svog crvenog ferarija.

Uz poslednji atom snage, potrala je preko kaldrme i finim pokretom se ubacila izmeu njega i vrata, mrzei ga to je primorao da se ponaa kao divljakua, da izgubi sav ponos i staloenost.

On se pomerio samo toliko da je propusti i nije bio nimalo iznenaen. Kako je samo uobraen i pun sebe, mislila je Sara.

- Hteli ste neto, senjorita? - Rekao je usporenim, dubokim glasom. Sara je progutala knediu, njena plua su se borila za vazduh i u tom momentu, njena svilenkasto-plava

kosa je sasvim pala i rasula se po ramenima. Oamuene oi su se suzile; mrzela je oseaj da ne vlada sobom i mrzela je njega to je gleda kao da

ga je zabavljala. On je znao gde se Pjers nalazi i elela je da doe do njega i sprei uasnu osvetu. Morala je da bude prisutna kada se njih dvojica budu sreli, da bude posrednik ili da ih barem smiri. Promuklim glasom je progovorila, - Moram da znam...

Presekao je. - Ne troite vazduh. Uopte nemam nameru da vam kaem gde se el diablo krije ili da vas povedem kada budem iao da oslobodim svoju sestru od njegovog loeg uticaja. To je izmeu nas dvojice. Razumete li ta hou da kaem?

Njegovi beli zubi su opasno blesnuli i osetila je muninu u stomaku. On je bio sasvim ozbiljan, i pored svih neprijatnosti koje je godinama doivljavala zbog Pjersa, znala je da bi uinila sve to moe da sprei fiziki napad ovog osvetnikog avola na svog oca. Sada je shvatila da joj otac znai vie nego to je mislila.

- Molim vas, senjor... - Zacvilela je, ali ako je morala da moli, molie. - Molite? Ne pokuavajte da me omekate. Od kada je moja sestra obeaena, to je nemogue.

Nemate nita da ponudite za cenkanje. Ja imam informaciju koja mi je potrebna, a vi, zauzvrat nemate ta da ponudite.

Varao se ako je mislio da e tim nagovetajem uvrede da je naljuti. Uopte nije imala nameru da se cenka.

- Ali... - Sagao je glavu, dok mu je gusta, crna kosa sijala na suncu, - ...budui da nisam ovek bez asti, a vi ste gost u mojoj zemlji, ja vas neu napustiti u nevolji. Doite. - Okrutno se osmehnuo kada je video izraz zaprepaenja na njenom licu. - Odveu vas do hotela gde ete moi da se osveite, senjorita. Moi ete da uzmete taksi nazad do aerodroma. Pokuajte da pronaete vozaa koji nije tako impulsivan kao onaj prethodni. - Suvo je dodao dok je otvarao vrata od kola, sada vrlo ozbiljan.

Ozbiljnost mu je lepo pristajala. Mnogo bolje od pretnji, uvreda i izliva divlje naravi. Osim toga, setila se neeg. Njegova opaska o vozau dala joj je sjajnu ideju.

Ponovo je oseala da vlada situacijom dok je on manevrisao ferarijem na izlazu sa trga bogatog bojama, sputao niz uske uliice u senci crkve San Pedro, proao jednu dugu krivinu i zaustavio se 'ispred impozantnog hotela.

Izala je pre nego to joj je otvorio vrata, zadovoljna to joj kolena vie ne klecaju. Njeno lice je bilo mirno dok je panac jednom rukom podigao torbu, a drugom obuhvatio njen lakat i zajedno su uli u iroki hol hotela.

Moda njena ideja nee uspeti, ali e dati sve od sebe. Nadala se da e on uskoro shvatiti da nije jedini koji stvara akciju i koji podreuje dogaaje svojoj volji.

Unutra je vladao mir i osveavajua rasko, iznad njih su sporo radili ventilatori dok su hodali po mermernim ploama. Sara je ugledala telefonske kabine i pokuavala da ugui svoje uzbuenje zbog saznanja da bi njen plan mogao da uspe.

- Jeste li gladni? - Nezainteresovano je upita njen pratilac. Prvo je bez razmiljanja odmahnula glavom, a zatim se setila

da ako bi rekla da umire od gladi, mogla bi da odloi njegov odlazak, pa je brzo rekla, - Prijalo bi mi jedno hladno pie, ako nemate nita protiv, - i dodala, - Mogu li prvo da se osveim i gde? - Naravno. - Kao da se dosaivao. Pola je za njim do recepcije gde ga je ula kako se recepcioneru obraa na engleskom jeziku.

- Senjorita bi elela da ode do toaleta. Ja u ekati u restoranu na terasi; moete li da joj pokaete put? Sara skoro da nije ula odgovor. Sve se odvijalo mnogo bolje nego to je oekivala. Izvadila je tanu

iz prtljaga i rekla, - Vidimo se za deset minuta, - i krenula laganim hodom, ignoriui njegovo nemarno - Ne morate da urite. - Zaalie zbog tog svog asnog impulsa, i to pre kraja dana.

III

Ovoga puta, Sara se nije alila na truckanje u taksiju. Oi su joj bile irom otvorene. Jedino ako ih nije primetio i pritajeno ekao da prou, crveni ferari bi ve bio za njima i opomenuo ih.

Ali, budui da nije bila osoba koja se esto osvre na svoje greke iz prolosti, Sara je svoje blistave oi zalepila za put, za crvenu taku u daljini.

Pre neto vie od jednog sata, strah da e Francisko Kazals uleteti u neku prostoriju, zgrabiti svoju sestru i isprebijati njenog oca do besvesti, a da ona nee biti prisutna da to sprei, bio je vrlo realan. Prvi put posle nekoliko godina osetila je da je nemona, to nije bio nimalo prijatan oseaj.

Meutim, nekoliko njegovih nepromiljenih rei dali su joj ideju da ga prati, kao to je on pratio nju sve od Londona. Sve se odvijalo kao po loju. Jo uvek nije mogla da veruje koliko je srena to se sve tako lepo uklopilo.

Ostala je u kupatilu samo toliko da on ode do restorana i odmah zatim se upustila u pravi vihor aktivnosti.

Otrala je do telefonskih kabina koje je ranije primetila u holu i brzo je uspela da dobije vezu sa Londonom. Najkrae i najjasnije to je mogla, objasnila je Deni, - Neto je iskrslo i morau da ostanem due nego to sam mislila. Molim te, dri sve pod kontrolom. Ja u se vratiti im budem mogla.

- Ne brini. Ostani to due moe. - Deni je dobronamerno rekla. - Ve dugo nisi bila na odmoru - lepo se provedi i barem jednom u ivotu pokuaj da se opusti.

Tortura osvetnikog i prevrtljivog panca teko da je odgovarala njenoj viziji odmora, pomisli Sara dok je sputala slualicu. to se tie oputanja, nee imati vremena za to sve dok ne nadmudri tog crnog andaluskog avola.

Odlunim korakom je otila do recepcije i obratila se oveku za koga je znala da govori engleski, - Moete li da mi pomognete?

- Naravno. - U jednom koraku se naao pored nje. - Senjor Kazals vas eka na terasi. Poite za mnom...

Njegove tamne oi nisu pokazivale uenje za njen neuredan izgled, ali su se obrve malo izvile kada ga je brzo ispravila, - Samo trenutak. Prvo bih morala da obezbedim taksi - na alost, ne govorim panski.

Ignorisala je njegov zgranuti pogled i smireno ga pratila do izlaza gde je nekoliko taksista ekalo vonju. Na licima im se ogledala dokolica ili neka vrsta beznaa. Recepcioneru verovatno nije bilo jasno zato bi neka ena mislila o prevozu, kada je ekao jedan savreno uglaeni panac.

Nije joj bilo vano kakve su ovinistike ideje prolazile kroz njegovu glavu, ali bilo joj je neprijatno kada se okrenuo prema njoj i pitao je, - Recite mi kuda elite da idete, senjorita, pa u da prevedem.

Prvo je imala elju da ode do aerodroma i da se vrati u Englesku, ali brzo se predomislila. Hrabro je podigla glavu i rekla, - Treba mi voza koji moe da eka dok senjor Kazals i ja izaemo iz hotela. Senjor e voziti crvena kola. Ja elim da ga moj voza prati, na pristojnom odstojanju... Glas joj je zadrhtao, odavajui njena unutranja oseanja, ali, pribrala se i nastavila, - Dobro u ga nagraditi.

Nije spustila pogled, ak ni na njegov neskriveni podrugljiv osmeh. Znala je ta je mislio. Zgodni senjor, koji vozi kola koja mogu da priute samo pravi bogatai, zasitio se ovom Engleskinjom - a ko bi mogao da mu zameri? - i dao joj je korpu. Ali, ova neugledna ena nije prihvatala ut kartu i reila je da ga prati i da mu dosauje.

Slegnuvi ramenima na nain koji je govorio da svi mukarci, pa i oni najmoniji, moraju na kraju da plate za svoja zadovoljstva, recepcioner je brzo govorio jednom od vozaa i poto je postignut dogovor, ponovo se okrenuo prema Sari. - Da li sada elite da se pridruite senjor Kazalsu? - Ree uz iroki osmeh.

- Sigurno. - Bilo joj je teko da zadri dostojanstven izraz lica pred ovim ovekom koji nije krio da ga sve ovo zabavlja. Incident je ulepao njegov nezanimljiv radni dan. Po skrivenom pogledu koji je bacio na Franciska Kazalsa, koji je ustao dok je Sara prilazila stolu, znala je da e oboje biti tema beskrajnih ala i viceva meu ostalim osobljem.

Osetila je neku udnu i neobjanjivu vezu s Franciskom, to je bila potpuna besmislica, pomislila je. On je neprijatelj njenog oca, a samim tim i njen - jer, bez obzira na sva pravdanja i krivice, nasilje je poniavajue, njime se nita ne postie i nameravala je da ostane tu i pobrine se da do toga ne doe.

Ignoriui velianstveni pogled na ivopisne, suncem okupane planine, obratila mu se, nudei poslednju ansu da se iskupi. - Rekli ste da znate gde se nalazi moj otac i da je s njim devojka koja odgovara opisu vae sestre, kao i da nameravate da ih odmah pronaete.

Otpila je gutljaj soka da ovlai suvo grlo, svesna pogleda njegovih crnih oiju, koji ni za tren nije silazio s njenog ukoenog lica. Predloila je, vrlo oprezno, - Recite mi gde se nalaze i ja u to da sredim. Obeavam da u ih razdvojiti i lino vam predati vau sestru. Verujte mi da saoseam s vama, ali nasiljem se nita ne moe reiti.

- Ne, - odgovorio je bez trunke oseanja. Nastavio je istim tonom, - Recite mi, senjorita, da li ste uvek tako kruti i pedantni, bez trunke strasti? Va otac je jedan nemoralni hedonista koji je zaveo moju sestru i odveo je od kue, a sve to moete da kaete je da saoseate sa mnom... - usne su mu se zategle, prstima je nervozno lupkao po stolu - i izgovarate besmislene, bezoseajne, otrcane fraze o uzaludnosti nasilja. Zar zaista mislite da sam tip oveka koji bi bio spreman da mirno sedi u pozadini i eka da mu neka ena reava porodine probleme? Mislite da nemam svoje dostojanstvo?

Neto je duboko u njoj zadrhtalo. Ovaj ovek ne bi nikada nita smireno uradio; to joj je govorila elementarna, atavistika intuicija. Njegovi nemirni prsti, vatra koja je tinjala iz dubine tamnih oiju, govorili su o vulkanskom besu u njemu. Hladnim glasom je nastavio, - Ako je ikada neki ovek zasluio batine, to je va otac, i ja nameravam da ga nauim lekciji koju nikada nee zaboraviti. Bez vaeg uplitanja. A sada, senjorita, ako ste zavrili, pozvau taksi da vas odveze do aerodroma.

Govorio je o strasti i nasilju kao da su najvii uzori. Gadio joj se. Dovoljno se nagledala tih emocija dok je ivela sa ocem, videla je veselu i, po njenom miljenju, vrlo poniavajuu trpeljivost svoje majke, tako da se sveano zaklela da nikada nee dozvoliti nijednoj emociji da upravlja njenim ivotom, da je upropasti i dovede u stanje gde nee imati kontrolu nad stvarima.

- Nema potrebe, - hladno mu je odgovorila. - Recepcioner je sve sredio. - Videla je kratki trzaj na njegovim usnama i osetila je snano uzbuenje u grudima zbog saznanja da ga je nadmudrila.

Rastue zadovoljstvo je jo uvek gorelo u njoj. Nikad se nije tako oseala. Crvena kola su nestala iza krivine, na vijugavom planinskom putu.

Imala je osamnaest godina kada joj je svega bilo dosta, kada je poelela da napusti oca i krene svojim putem. Tvrdoglavo se drala te odluke i nije joj bilo vano to je sada napravila ustupak i poelela da pomogne ocu. Posebno sad, kada je, iza krivine, ponovo ugledala ferari koji nestaje u oblacima dima.

Bez obzira na svoje mane, senjor Kazals je bio izuzetno obazriv voza. Bio je sporiji od najobinije bakice. to je navodilo na pitanje zato je uopte vozio tako monu mainu. Crveni ferari je oigledno predstavljao samo statusni simbol, izraz mao-mukosti koju je mogao da priuti, ali nije imao hrabrosti da do kraja upotrebi njegovu snagu.

Osmehujui se svom naopakom snobizmu, prestala je da razmilja o tim glupostima i zahvalila se Bogu to se sve tako odvijalo. Da je vozio bre, taksista ne bi bio u stanju da ga prati.

Impresivan pogled joj je skrenuo panju i oduzeo dah. Ogromna kamena zidina, delimino okrnjena, sputaia se niz strmu planinsku padinu, okruujui jedno malo selo u dubokoj i zelenoj dolini u podnoju. A visoko iznad, nad stenovitom grormadom, dominirajui krevitim pejzaem sa golih visina, uzvieno je stajao veliki zamak sa impozantnim zidovima, bedemima, kulama i tornjevima.

Bilo bi teko osporiti ovaj izraz moi i autoriteta, mislila je Sara, a zatim razrogaila oi kada je videla da je crveni ferari proao ispod impresivnog svoda i krenuo putem koji moe da vodi samo do zamka.

Nije mogue da se Pjers i Enkarnasion kriju tu gore. Kao da je i voza imao svoje slutnje, zaustavio je taksi i pitao, pokazujui prema svodu.

- ta elite, senjorita? - upita je na panskom. Pretpostavljala je da eka dalja uputstva. Nije mogla da objavljuje svoje prisustvo dok kriom ne ue

unutra. Nije elela da joj se sva vrata zalupe pred nosom i da eka napolju dok senjor Kazals kanjava Pjersa.

- Prepeaiu ostatak puta, - rekla je, a voza je belo gledao. Nije razumeo ni re. Brzo je izvadila novanik iz tane, na ta se taksista nasmeio. Toliko je razumeo. Platila mu je, uzela svoj prtljag i polako krenula prema svodu, ne elei da pokae ni najmanji traak panike koja je poela da je obuzima.

Ne treba da panii, uveravala je sebe i terala strah. Do sada je bila neverovatno uspena; preostalo joj je samo da se uvue u to masivno kameno zdanje i prekine ono to se unutra deavalo. Da na sve stavi taku svojim hladnim glasom razuma.

Sa sve manje neverice prihvatala je ideju da je Pjers mogao da dovede svoju najnoviju ljubavnicu u ovo izolovano, ali velianstveno mesto. Njegov veliki talenat, pored upeatljive linosti, stvorio mu je prijatelje irom sveta, a neki od njih su na vrlo uticajnim poloajima.

Poto je prola ispod lunog svoda, koji je zbog masivnih zidova vie liio na tunel, Sara je razmotrila situaciju. Bio je sumrak, ali se poploano dvorite jo uvek kupalo na suncu. Stavila je ruke u depove i paljivo posmatrala ferari koji je bio parkiran pred glavnim ulazom.

Imala je neugodan oseaj da je neko posmatra, ali je ogromna zgrada delovala naputeno - izuzimajui crveni simbol maizma. Zamak uopte nije zastraujui, grdila je sebe, shvativi da prouavanjem arhitektonske lepote nee nita postii, pa je ispravila ramena i uputila se prema ulazu. Francisko Kazals e uskoro shvatiti da nema posla s nekom praznoglavom i nesposobnom glupaom.

panac je tano znao gde da pronae njenog oca, koji je, moda ve sada, primao udarce u lice. Ili neto jo gore. Srce joj je bre zakucalo. Potrala je. Dok je stigla do cilja, glavnih ulaznih vrata, plua su joj se ispunila toplim, suvim vazduhom i jedva je disala.

Vrata su bila teka, sa gvozdenim nakovima i poprenim trakama. Sa strepnjom je okrenula veliku, gvozdenu, okruglu bravu i najzad je ula olakavajui zvuk njenog kljocanja. Uletela je u senovitu tiinu ogromnog prostora. Oseala je kako joj adrenalin protie venama, zatim je zastala, sasvim izgubljena, dok su se vrata za njom lagano zatvorila i zavladala je tama. Sve to je mogla da cuje bili su ubrzani otkucaji njenog srca i zvuk neijeg disanja.

Izgubila je dah i vrisnula kada je ula taj poznati, mrani, barunasti glas iza sebe, - Gde si do sada?

IV

U prevelikom oku da bi dola do rei, Sara je ukoeno stajala i gledala u tamno lice oveka, koje nije odavalo nikakvu emociju. Bila je oamuena tom strahovitom tajanstvenou. Ali, ubrzo je razum prevladao i uspela je da se sabere.

Ne pitajui se zato on ve nije poeo da trai Enkarnasion i njenog oca u ogromnim prostorijama, predloila je, - Da ih potraimo zajedno? Nemojte ni da pomiljate da me poaljete napolje dok se sve ne zavri. Niko me ne moe prevariti dva puta, senjor Kazals.

Kako bi jo vie ostavila utisak da on nije jedini koji moe arogantno da govori, vrsto je stegla usne u nepominu liniju i oholo gledala s visine, ali njegov izraz je i dalje bio zagonetan i ponovo se stresla, jer se iza tog lica krila neka jaka, elina volja koja je mogla da je zbuni i zaplai.

Zatim se, vrlo sporo, iroko osmehnuo i to je zabrinulo. Sasvim sigurno ga je nadmudrila, pa nije imao razloga da se kezi!

- Zajedno. Da, to lepo zvui. - U glasu mu se ulo iskreno zadovoljstvo, ali hvatanje njene miice bio je surovi kontrast. - Doi, mala muvo. Tako si lepo uletela u moju mreu. Sad moemo da ekamo. Zajedno, kako si rekla.

Kao da je sav vazduh ispario. Te tamne, nemilosrdne oi nisu dizale pogled sa nje. inilo se da pokuavaju da otkriju nain na koji njen mozak funkcionie, dok je ona pokuavala da shvati smisao njegovih rei.

Daekaju? Pa nije mogao za tako kratko vreme da pregleda sve prostorije u zamku. Moda je sreo nekog - nekog od posluge - ko mu je rekao da je Pjers izaao i da e se uskoro vratiti? Nita joj nije bilo jasno. Pokuala je da se oslobodi stiska njegove ruke, ali je on jo vie stegao i vukao preko poploanog poda.

- Ne guraj me, - prasnula je. - Ako mi kae kuda treba da idemo, ii u i nema potrebe da me vue... I kako zna da nisu u zgradi? - Tvrdoglavo je nastavila, trudei se da pravilno die i ignorie okove njegove ruke. - Tatina susetka ti je rekla gde se nalaze, ali si stigao samo deset minuta pre mene i sigurno nisi uspeo da sve pregleda. Osim toga, moda je i vlasnik ovde, pa moe da nas izbaci kao nevaspitane uljeze. Pretpostavljam da se toga nisi setio!

Proli su kroz jo jedna teka vrata i izali na velianstveno dvorite koje je gledalo na nebo sa jarkim bojama ranog sumraka. Bile su tu fontane, jedno veliko drvo smokve, hrpa egzotinog cvea i senoviti svodovi koji su okruivali ono za ta je pretpostavljala da je dnevni boravak.

Ko god da je vlasnik ovog zdanja, sigurno je izuzetno vana osoba. Ali, bezobzirni panac nije se osvrtao na njena upozorenja. On je jednostavno ignorisao svaku njenu re.

Barem se tako inilo, sve dok nije doao do senke najblieg niza stubova pod lukovima i skoro nezainteresovano je obavestio, - Ja sam vlasnik i budi sigurna da osim dva lana posluge, u rezidenciji nema vie nikog. Doi.

Nije imala vremena ni da udahne vazduh, a kamoli da se pribere, vodio je kroz nadsvoeni trem do prohladne prostorije sa kamenim zidovima i dalje na sprat, krunim stepenicama bez branika.

Njena kosa se ponovo opustila i prekrila lice i ramena, zbog ega je, u fizikom i psihikom smislu, bila u nepovoljnijem poloaju. Jedva da je videla stepenice po kojima je gazila, tako da je morala da zavisi od njegovog elinog stiska ruke koja je vodi. Nije mogla da podnese taj oseaj zavisnosti.

Kada su stigli do vrha, zaustavio se dovoljno dugo da joj kae, - Pozvao sam agenta tvog oca iz hotela i rekao mu da mora da pronae Buveri-Skota i da ga obavesti da sam spreman za jednu trampu. Moja sestra za njegovu erku. Kada se bude javio, rei u mu gde da je dovede. I to lino. Tada emo zavriti posao.

Sara je slepo ila za njim dok se nisu zaustavili pred vratima sa raskonim duborezom i prosiktala je, - Pa to je kidnapovanje! Ne moe da me dri ovde - to je nezakonito.

- Onda me uhapsi, - suvo je odgovorio. - Ovuda, senjorita. - Gubi se! - divlje se ritala i pokuavala da se oslobodi stiska njegove ruke, dok je on otvarao vrata

prostorije koja je trebalo da bude njen zatvor. Bila je to prevelika prostorija za jednu zatvorsku eliju - jedna luksuzna spavaa soba, gde je

napravljen uspean spoj srednjevekovnog sjaja i savremenog bogatstva. Pustio je i ona je trljala ruke pokuavajui da izbrie sirovi i bolan oseaj njegovog dodira. Gledala je

kako se leima naslanja na vrata. - Zvao si Majlsa iz Arkosa? - Skupila je obrve. - Kako si znao da u da doem ovde? Rekao si da zna

gde su, ali si otvoreno odbio... Oh! - Obuzeo je stid i oseala je kako joj veliki talas plamtee boje preplavljuje lice. Oseala se kao poslednja budala i mrzela je to.

- Tako je, - suvo odgovori. Zatim je priznao, - Izostavio sam deli istine kada sam preveo ono to je draga senjora tako rado elela da kae. Ona pazi na kuu kada je tvoj otac odsutan - tako su se dogovorili. On je otiao pre nekoliko dana na neodreeno vreme i nije rekao kuda. Ali, devojka koja je tano odgovarala opisu moje sestre bila je s njim.

Taman je otvorila usta da mu kae ta misli o laovima, kada su je njegove rei prekinule. - Ja znam da itam ljudske due, senjorita. Ti si hladna i sumnjiava. Da sam ti ponudio da te dovezem do ovog mesta pod izgovorom da te suoim s gresima tvog oca, ti bi odmah posumnjala u moje namere i ne bi pristala. Nemam nameru da te pustim da slobodno eta okolo i upozori oca... A ti bi ga sigurno upozorila - moda ak i za tebe vai da krv nije voda. Nisam smeo da rizikujem... Shvatio sam da si najbolji adut koji imam za ucenu i pomogao ti da me prati. Pokazao sam ti koji recepcioner govori engleski, ostavio ti dovoljno vremena da napravi plan...

- Kako si znao da te neu prozreti? - Bila je besna na sebe to je dozvolila da je vue za nos. - Postojao je rizik, - priznao je. - Ali ne veliki. Tvoja arogancija prevazilazi tvoju inteligenciju, a kao

to sam rekao, ja umem da itam ljudske due. Sara je poelela da ga oamari. Kako je mogao da donosi tako brze zakljuke? Jedva je poznavao. U

redu, priznaje da je esto usmerena ka jednom cilju i zna kako eli da vodi svoj ivot. Ali ohola? To nikad! I, ako mu je dozvolila da napravi budalu od nje, to je bilo zato to je previe brinula o tome ta bi moglo da se dogodi Pjersu ako bi doao u ruke ovom udovitu.

- Ne moe da me dri ovde protiv moje volje! - otro je odgovorila. - Zar misli da je Majls Hanter budala? Posle takve pretee poruke koja se odnosi na jednog od njegovih klijenata, sigurno e pozvati policiju.

- Nee, ako iole brine o tvom ocu... Smiri se. Pokuaj da odnekud izvue samodisciplinu. Siguran sam da si u tome savrena. Oseaj se kao u svojoj kui. Poto e ovde ostati neko vreme, mogla bi da pone da se navikava na apartman... Vratiu se kada bude uspela da se smiri.

Tim reima se okrenuo j izaao. Tiho je zatvorio vrata za sobom. Cula je kako se klju okree u bravi i stresla se. vrsto je zatvorila oi i ponavljala u sebi da nee da plae, nee da plae.

Premda je Francisko Garsija Kazals bio oigledno ljut zbog povreene asti njegove porodice, rekao je istinu kada je govorio o njenom gubitku kontrole. Bilo je to neto to je brzo morala da ispravi. Duboko je udahnula nekoliko puta.

Da vriti kao riba nije bio nain da pobedi neprijatelja, opomenula je sebe. Otila je do prozora, gurnula jedan rebrasti kapak. Unutranje dvorite kroz koje su uli bilo je daleko, daleko pod njom. Ponovo se okrenula i poela da otvara sva vrata. Prva su vodila do prelepog salona, koji je ni najmanje nije interesovao. Iza drugih se nalazilo kupatilo, koje je veoma privuklo.Iza treih je bilo spiralno kameno stepenite koje vodi, mislila je, prema bedemima koje je videla odozdo. Zalupila je vrata tom nemoguem izlazu, digla ruke od svega i otila u kupatilo.

Bila je ubeena da joj taj odvratni mukarac nee fiziki nauditi, pa joj je jedino preostalo da pokua da ga ubedi razumom. Bila bi mnogo smirenija i staloenija kada bi sve stresove i svu prljavtinu tog dana mogla da ispere jednim osveavajuim kupanjem.

Nalazila se u prostoriji koja je upravo dizajniranaza oputanje. Magliasti, srebrnkasto bledi mermer prekrivao je pod, zidove i plafon, staklene police su se prozrano provlaile kupatilom i delovale isuvie krhko da nose teinu staklenih boica parfema, retkih mirisa i skupih krema. Kada je bila dovoljno velika da bi u njoj moglo da se pliva, a na ivicama je bila ukraena ljupkom paprati u crnim posudama.

Barem nee biti sama u prisustvu uasno nepredvidivog i temperamentnog panca, mislila je dok je posmatrala kako voda u jakim mlazevima puni kadu. Tu e biti i neko od posluge kome bi mogla da se obrati. Moda e nekog uspeti da ubedi da joj pomogne da se iskrade i vrati se civilizaciji i razumu.

Ulja koja je sipala u vodu ispunila su prostoriju slatkim mirisom lavande, jasmina i rue, pa je zadovoljno skliznula u tople dubine. Sve brige tog dugog i napornog dana su se istopile i izgubile u izmaglici zavodijivih mirisa, u hedonistikom okruenju raskonog kupatila, mekoj, toploj vodi, da je ak i Francisko Kazals postao sila sa kojom bi mogla da se sporazume.

Sara je poelela da tu ostane itavu no, ali, pri pomisli na smeuranu kou, polako je izala iz kade i pustila kosu da u talasima padne preko ramena.

Kada se bude obukla, see u miru - moda u onaj salon u koji je provirila - i razmislie o tome kako da urazumi svog nerazumnog otmiara. Umotala se u jedan od velikih zelenih pekira, otila do svoje torbe u spavaoj sobi i toliko se opustila da je ak i zaalila to sem donjeg vea i spavaice vie nita nije ponela.

Bilo je ve mrano u izmaglici sumraka, ali kasnije e potraiti prekidae za svetlo, jer je jo mogla da nazire stvari oko sebe u ovom prijatnom plaviastom svetlu. Ne elei da se vrati u pantalone i koulju u kojima je putovala, okaila je sako u jedan od ormara. Dok je zatvarala klizna vrata ormara, pekir se olabavio i pao na pod - ukoila se kada je ula da se vrata od sobe otvaraju i kada je uao njen tamniar.

Mora da je pritisnuo prekida za svetlo, jer se svaka lampica upalila i osvetlela sobu. Dok je uzaludno pokuavala da se prekrije rukama, koraknula je unazad ne bi li stopalima dohvatila pekir. Nije se usuivala da skine pogled s njega. Ona je bila zatvorenica, ali je sada prvi put osetila strah.

Kratak zveket porcelana i stakla dok je postavljao posluavnik na sto sa duborezom pored vrata, dali su joj dovoljno vremena da se okrene, podigne pekir i obavije ga oko drhtavog tela, da bi potom skoro izgubila dah kada je ula njegov spori i uvredljiv aplauz.

- Bravo! estitam na izigravanju ednosti i stidljivosti, ali nema potrebe da to radi zbog mene. Koliko dugo se vrti bez iega na sebi, pitajui se kada u da se vratim, kao to sam obeao?

Izraz njegovih oiju boje ponoi bio je pun prezira dok joj je podrugljivim glasom govorio, - Nikada ne bih pretpostavio, ali, oigledno si nasledila oevu bludnu stranu. Meutim, da budemo naisto s neim - nee moi tako lako da kupi svoju slobodu ili moj oprotaj, gospoice Buveri-Skot. Meutim, slobodno moe da pokuava. - Zlobno se osmehnuo. - Nee uspeti, premda bi mi bilo zabavno, isto da prekinem zamorno ekanje... A sada u da te ostavim da se sama bori sa svojim oajem. Veeraj; ne bi bilo lepo da smra, zar ne?

Njegove uvredljive rei su joj jo dugo odjekivale u glavi, mozak joj je bespomono kljuao zbog njegovih nepravednih i proraunatih uvreda.

Ko bi mogao da pretpostavi da se iza te stroge, neenstvene odee krije jedno savreno telo, koje udi za dodirom ? Slobodno ga pokai kad god to poeli, uivau u tome.

V

Zbog neeg se probudila iz slatkog zaborava sna. Sara je otvorila oi u tami i sluala. Vladali su mir i potpuna tiina.

Mora da je sanjala; zato se probudila, sanjivo je rezonovala. Nije elela da bude budna; nije elela da misli o svom nezavidnom poloaju. Niti je elela da se seti svog srama ili odvratnih uvreda kojima je on obasipao svojim blagim glasom. Nije elela da se ponovo seti svega toga, barem ne do jutra.

Oajno je elela da spava, ali su se misli vrtele u vihoru injenica, sve dok nije pomislila da e joj glava pui. Strah je poeo da provejava kroz skoro svaku misao. Premda je bila sigurna da nema potrebe da se iega plai. Iako mu je bila potrebna samo kao mamac za Pjersa, neki neopisivi, bezimeni strah je neprestano navirao.

Najzad je uspela da uspori disanje i da zatvori oi. Duek se ulegao. Osetila je trzaj lakih prekrivaa. Za jedan beskrajno dugi trenutak Sara je leala u oku. Neto je probudilo. Neto je lealo pored nje.

Prestraena, dopuzala je do ivice kreveta. Srce je htelo da eksplodira. Jaka pesnica je dohvatila kraj njene spavaice i njen uzvik je prekinuo jedan oputeni glas, - Kuda si krenula? Nastavi da spava.

Jo jednom je pokuala da se izvue iz kreveta, ali je nije putao. Sasvim razljuena, pronala je lampu na stoiu pored kreveta i upalila je. Barem je taj uas imao ime. Soba je bila osvetljena, okrenula se i sela, gledala ga ledenim pogledom. Zatim je brzo skrenula pogled. Nije mogla da gleda svu tu glatku kou koja je prekrivala iroka ramena, snagu tih muevnih grudi, ravan stomak koji je nestajao pod belim prekrivaem... Izgledalo je da nita nije imao na sebi! Usta su joj se osuila.

Zar nije imao ni zrnce pristojnosti? Ili je bio ubeen da e ona pokuati da kupi svoju slobodu? Nekako je uspela da progovori, - Ustani iz kreveta. Odmah!

Krajikom oka je videla kako se uzdie na lakat i bila spremna da skoi na pod ako joj se bude primakao.

Ali, nije to uinio. Samo je strpljivo rekao, - Ovo je moj apartman, moj krevet. Zato bi trebalo da odem?

- Zato to si me ti stavio ovde, - tiho je odgovorila. Mislila je da je to oigledno. - Naravno. - Okrenuo se na lea, stavio ruke pod glavu, nepodnoljivo oputen. - Verovatno e ostati

ovde neko vreme - sve zavisi od brzine kojom e tvoj otac da odgovori na moje zahteve, koliko mu je stalo do tebe. Da bih objasnio Rozaliji i Markosu tvoje prisustvo, rekao sam im da si moja devojka. A gde bih mogao da stavim devojku nego u krevet?

Pobesnela je. - Onda spavaj u drugoj sobi! Koliko se seam, tamo ima savreno udobnih stolica i sofa. - Ne spavam na stolicama, - rekao je uzvienom arogancijom, zbog ega je htela da ga oamari. Bila je zgranuta potrebom da da oduka svojim prokljualim emocijama pribegavanjem fizikom

nasilju. Ovaj nemogui ovek je imao obiaj da je primorava da se ponaa sasvim suprotno svojoj prirodi i tako ispolji onu svoju stranu za koju nije znala da uopte postoji. Nije bila srena zbog toga.

Zajedljivo je rekla, - Dobro, ako ti nee, ja u. - Pre bi spavala na uetu za suenje vea nego u krevetu s njim, pomislila je. On nije rekao ni re.

Poto je zatvorila vrata za sobom, umorno se za sekund naslonila na njih, potom je otvorila prozore, odabrala sofu i nelagodno sela na nju.

Razjedale su je nervozne misli. Nala se u nemoguem poloaju, a situacija se samo pogoravala. Razdraeno je poelela da nikada nije krenula da upozori oca i posavetuje ga da vrati Enkarnasion njenoj voljenoj porodici, a ako to ne uini snosie posledice svog neodgovornog ponaanja.

Nikada nije verovala u staru izreku da sve to ne moe da se izlei treba trpeti. Kao to je njen otac odbijao da ispravi svoje besmislene hirove, tako je i ona, jo davno, reila da ga napusti i prepusti ga samom avolu.

Zato je onda ula u ove zamuene vode i to ba sada, pitala se Sara. Da li je to izbila na povrinu ljubav prema roditelju, koja je bila snanija nego to je mislila? Ili je to bilo njeno priznanje da se ponosi

njegovom genijalnou -ponos koji je ona uvek pokuavala da ugui osudama njegovog razuzdanog stila ivota? Ali, sve to pretraivanje oseanja nee joj pomoi da se izvue iz ove neprijatne situacije.

Namestila je jastuk na jednom kraju sofe i sklupala se, pokuavajui da se udobno namesti. Bilo je to lake rei nego uiniti i dva sata kasnije jo uvek je bila budna i morala je da ode do kupatila.

To je znailo da e morati da proe kroz spavau sobu. Paljivo je ustala, proverila da li udovite spava. Njegova savest ga ne mui, jer on sasvim sigurno ne poseduje tako neto.

Na prstima je otila do vrata, otvorila ih i paljivo oslukivala. ulo se samo njegovo pravilno disanje. Ne diui, paljivo je koraala prema kupatilu, pazei da ne udari u neki komad nametaja. Ostala je to je krae mogla, svesna da se i on moda budi nou.

Mrzela je tog samoivog, oholog grubijana zato to je morala da prolazi kroz sve ovo i pokuavala je da smisli osvetu, ali joj nita nije padalo na pamet. Jedino je znala da ne eli ni minut vie da provede na sofi.

Ali, nije htela ni da se vrati u taj mrski krevet s njim. Mora da je postojao jo neki nain. Pa, naravno! Trea vrata.

Tiho ih je otvorila i stepenice su bile osvetljene slabom svetlou sijalica postavljenih u kamenju. Popela se do vrha, otvorila teka vrata i nala se na predivnom krovu, okruena bedemima.

Vazduh je bio mnogo sveiji i prijatniji nego u salonu, a blede pruge ranog svitanja doprinele su njenoj iznenadnoj srei.

Ovde je, napokon, osetila slobodu. Moda je to bio laan oseaj, ali je elela da traje to due, jer nikada ranije nije osetila da je tako puna ivota i jedva je ekala novi dan.

Dok su joj oi isijavale novom energijom, prela je preko krovnih crepova i naslonila se na bedeme. Ispruila se preko njih to je vie mogla, mirkala u tami, pokuavajui da kroz izmaglicu noi uoi konture zemljita, kada je ula trk bosih stopala i sekund kasnije osetila je kako je podiu snane ruke i nala se na golom torzom.

-Idiota! - Njegove ruke su je grevito drale i mogla je a uje brzo lupanje njegovog srca, oseala pulsirajuu toplotu njegovog tela. - Skakanje u stenovitu provaliju nije reenje! Mora da shvati da ne elim da te povredim... Zna da nisam u zavadi s tobom.

Ova iznenadna intimnost dok je bila u njegovom naruju sasvim joj je pomutila um. Kada je osetila kako mu drhtaji unutranje napetosti tresu impresivno telo, teko se odupirala impulsu da se jo vie sklupa i preda oseanjima koja su bila neobino uzbudljiva i, do tada, posve nepoznata.

Oajniki je odmahnula glavom i usredsredila se na nove ideje koje su joj padale na pamet zbog njegovog pogrenog tumaenja njenog gesta, dok joj je govorio, - ao mi je ako sam te uplaio. Obeavam da te neu tai ni u besu. Sve dok bude boravila pod mojim krovom nee ni na koji nain biti povreena - neka ti ovo bude neka vrsta odmora. Da li e uiniti to, Saloma?

Malo je falilo da mu iskreno kae da je pogreio i objasni mu da ona nije tip osobe koja bi se sa velike visine strovalila na stene, u ma kakvim okolnostima, ali je zbog tog smenog imena, koje je ona davno odbacila, povratila kontrolu i tano je znala kako da odigra scenu.

Drhtavim glasom je izrekla rei za koje nikada nije verovala da je sposobna da izgovori. - Zato si me zaustavio? Ne mogu ovo da podnesem! Da budem zatvorena s divljim strancem. - Njen glas je lepo trepereo do ivice histerije, dok je pokuavala da se odgurne od njega. - Ubio bi mog oca im bi ga ugledao - sam si to rekao! ta te spreava da i mene ubije? Morao bi, zar ne? Da ne bih progovorila! Ne mogu da ekam ono najgore. Radije bih uradila - bilo ta. I... - duboko je udahnula vazduh - Ne mogu da podnesem da budem zatvorena. Nigde. Poludela bih od toga!

- Dios! - Bio je uasnut. Naterala ga je da se oseti krivim i posramljenim, to je i elela. Sasvim je zasluio svu koliinu krivice koju je mogla da izlije na njegovu arogantnu, ali lepu glavu, mislila je u sebi.

Ali, nije mogla da ignorie nain na koji ju je drao u rukama, koraajui preko krova do stepenita. Nije se pretvarala, kada mu je, sva uspaniena, rekla, - Pusti me. Molim te! Nisam invalid. Umem da hodam, ako to nisi znao!

- Da, znam. - Jo vre je stegao dok su se sputali stepenitem; kriom je pogledala iznad sebe i videla njegovo ozbiljno lice, vrste kosti pod koom i brzo je zaboravila na paniku, jer je upravo dokazala

da moe savreno da upravlja njim. Zabrinula ga je. Nastavie da glumi svoju ulogu histerinog neurotika sa tendencijama zlobnog

grickanja, iz istog zadovoljstva da ga vidi poniznog, da gleda kako pravi budalu od sebe, kao to je on pokuao da napravi budalu od nje, kada je odbacio njeno telo pogledom koji je govorio, - Samo ti nudi, ja te ne elim.

Jasno za tu uvredu morae da ispata. Doi e dan kada e otkljuati vrata i moliti je da ode. Nadala se da e usaditi u njega kompleks krivice koji e nositi do kraja ivota.

Poto su stigli do sobe, nogom je zatvorio vrata i odneo je do kreveta, neno je spustio na jastuke, pomilovao po kosi i blagim glasom rekao, - Opusti se. Neu te povrediti. Ja ispunjavam svoja obeanja.

Ali, nee se odati; nije toliko luda. uo se njen slabi uzdah, zatvorila je oi i osetila da se udaljio. Provirila je kroz trepavice.

Izvukao je donji deo pidame iz fioke i ona brzo zatvori oi. Nekoliko sekundi kasnije, srce joj je naglo poskoilo kada je osetila da se duek ulegao. Umirila se kada je videla da je samo seo pored nje.

- Popij ovo. - Drao je kristalnu au i ona je sumnjiavo gledala u ukastu tenost. - Rakija, za strogo medicinske potrebe, - dodao je. Ona tvrdoglavo nije otvarala usta.

Uzdahnuo je, prodorno je gledao u oi kao da je pokuavao da rei neki teak problem. Potom su mu se uglovi usana razvukli u osmeh, - Nisi takla ni hranu koju sam ti ranije doneo. - Tuno je odmahnuo glavom. - Bila si preplaena, previe zabrinuta? - Pitao je saoseajno i ona je klimnula glavom, smejui se u sebi zato to ga je navela na pravi put.

- Nema potrebe da se plai. A i nivo eera u krvi ti je sigurno nizak. Zato popij ovo kao dobra devojica. Bie ti bolje, opustie te i pomoi da zaspe.

Bio je privlaan taj deo o spavanju. Sela je i uzela au u ruke. Dosta sa brigama, mislila dok je ispijala vatrenu tenost, s nadom da e njen preterano aktivni mozak dozvoliti telu da se odmori... Stvari su se sasvim lepo odvijale, estitala je sebi i vratila au, udobno se smestila u krevet i mislila je kako se sve preokrenulo u njenu korist.

Ponovo je energino poskoila kada joj se on pridruio. Telo mu je bilo samo nekoliko centimetara udaljeno od nje. Pre nego to je mogla da se pobuni, on je privukao k sebi, mrmljajui, - Spavaj sada. sirotice mala. Nema potrebe da se plai. Vidi kako si sigurna u mom zagrljaju?

- Ne mora da me dri. - Nekako je uspela da izgovori. Poelela je da nije tako brzo ispila rakiju. Zbog toga, a i zbog mentalne i fizike iscrpljenosti, nije bila u stanju da se izvue iz ovog poloaja i ode do salona.

- Moram da te drim. Ne smem da rizikujem da tri gore po krovu i ponovo pokua da se strmoglavi u ponor.

Zatim je predloila, - Mogao bi da zakljua vrata od stepenita i sakrije klju. Tada ne bi morao da brine.

- A kako bih to mogao da uradim kada si mi tako slikovito opisala da na samu pomisao na zatvoreni prostor dobija napad histerije? Vie nee biti nikakvih brava, samo e te moje ruke drati.

Uspeo je da je stavi tamo gde je i nameravao od samog poetka: sklupanu, tu pored njega, na njegovom greno raskonom krevetu.

Ali, njegovi razlozi nisu bili isti kao ranije. U poetku je mislio da e ona svojim telom da otkupi slobodu. Sada su njegovi motivi bili drugaiji, zar ne? Hteo je da bude siguran da njegova slaboumna, histerina zatvorenica nee pokuati da se ubije. Nije hteo takav skandal. To bi sigurno obeastilo njegovo uveno i asno ime.

Uz takav zakljuak, ona se opustila u zatitnikom luku njegovog tela i odmah zaspala.

VI

Probudili su je zveket oljica i miris tople kafe. Sara je otvorila oi i ugledala tapete koje su, sve do plafona od drveta, sijale na zlatnoj sunevoj svetlosti, da bi joj se pogled zaustavio na pancu.

Barem je ustao i bio obuen, sa zahvalnou je pomislila. Premda, bilo joj je neprijatno da prizna, jedan pogled na njega tako visokog, autoritativnog, njegovo svee obrijano lice, na savreno telo obueno u uske, crne pantalone i iroku belu koulju, poffretali su u njoj neobinu lananu reakciju.

Njeno telo nije smelo tako da reaguje na ovog uasnog i svojeglavog oveka. Teila se time da e razum prevladati i da e do kraja iskoristiti prednost koju je sino stekla.

- Zar ti uvek treba tako dugo vremena da se razbudi? Duboki barunasti glas je prekinuo tok njenih misli i paljivo

ga je pogledala. Privukao je raskono izrezbarenu stolicu do kreveta, seo i posmatrao je zagonetnim izrazom, koji je tako dobro savladao.

Mrzela je kada je tako gledao. Nije znala ta se dogaa u toj lepo oblikovanoj glavi. Da li je hteo da otvori vrata i pusti je da ode? Da je odveze na aerodrom i uveri se da e sigurno otii u Englesku? Posle sinonjeg dogaaja sigurno nije eleo da preuzme odgovornost na sebe i da je i dalje tu dri.

- Zato se uopte buditi u zatvoru? - Razdraeno ga upita. - Nema pojma kako sve ovo loe utie na mene.

- Budi sigurna da znam. A, o ,,zatvoru, kako ti to naziva, moramo da razgovaramo. Zato popij kafu i obuci se. Dorukovaemo zajedno u dvoritu.

Njegov osmeh je bio razoruavajui, kao to je on verovatno i eleo da izgleda, cinino je pomislila i nije obraala panju na njega. Osvrnula se za primamljivim mirisom kafe na stoiu.

Doruak u dvoritu i razgovor ulivali su joj nadu. Barem nije planirao da je sve vreme dri ovde zatvorenu. Ako bude paljivo vodila razgovor, mogla bi do podneva da izae odavde.

- Ako insistira. - Zvuala je nezainteresovano. Uzela je olju u ruke. - Pridruiu ti se im budem spremna. Mogu sama da naem put do dole.

- Ne dolazi u obzir. - Njegove crne oi sevnue. - Posle straha koji si mi sino priredila, ne mogu da te pustim da sama etka okolo. Ko zna ta bi moglo da ti padne na pamet.

Gad! Nije mogue da je mislio da je toliko neuravnoteena? Bio je dobro preplaen njenom farsom, ali joj se, morala je da prizna, njen plan obio o glavu. Nastavila je da se prenemae, - Onda mi mora dati dovoljno privatnosti da se istuiram i obuem u kupatilu. - Sa dobro zakljuanim vratima, dodala je tiho. Ali, on je alosno odmahnuo glavom.

- ao mi je, ali ne moe. Mogla bi da presee vrat mojim iletom. Veruj mi, ja nisam voajer, ali nemam drugog izbora.

Sumnjiavo ga je gledala preko ivice olje, razmatrajui mogunosti. Delovao je vrlo iskreno, ali ne bi mu poverila da uva ni kasicu nekog siroeta, a kamoli erku svog neprijatelja, enu koju je otvoreno koristio kao mamac. ta li se samo odvijalo iza tih crnih panskih oiju. Da li je brinuo za njeno zdravlje ili je smiljao neku novu pakost?

Mislila je da ima dve mogunosti: da otvoreno odbije da ustane iz kreveta dok on ne ode iz sobe i tako rizikuje da ga razljuti, pa ne bi mogla ni o emu da razgovara ili da ga ostavi u uverenju da je ovog puta pobedio, da uradi onako kako joj je reeno, kako bi obavila taj vaan razgovor.

Stisnula je zube, ustala, zgrabila ve iz putne torbe, uzela jueranju odeu iz ormara i otila do kupatila. On je krenuo za njom, gurnuo vrata od kupatila i stao ispred njih. Okrenula se, guei u sebi instinkt da se izdere na njega i uspela nekako da izgovori, - Budi dentlmen i okreni se. Obeavam da neu ni pipnuti tvoje ilete.

Traak zadovoljstva zasjao je u njegovim tamnim oima. Ali, nije bila sasvim sigurna u to, jer se posluno okrenuo. Sa aljenjem je konstatovala da nema nita od kupanja i tuiranja, pa je otila do lavaboa. Brzo e se umiti, oprati zube i navui odeu kako bi zaradila jedan ljudski razgovor.

Poto je ritual zavren, povukla je spavaicu preko glave i dok se izvlaila iz nabora, pogledala je nagore i ugledala njegovo bezazleno lice ispred sebe i oamarila ga.

Nije ni trepnuo. Samo je uhvatio za obe ruke i vrsto je drao. Izgledao je, besno je pomislila, kao da je navikao da ga ene svaki dan amaraju. Povlaila je ruke pokuavajui da se oslobodi, ali on nije ni mrdnuo, samo je grubo pitao, - emu taj edni otpor? Ve sam sve video, zar se ne sea? Ti si mi pokazala.

- Nisam! - prasnula je besno. Da su joj ruke bile slobodne pokrila bi ui da ne slua taj mrski, ali puteni glas. - Pusti me! - Grcala je. - Zamolila sam te da okrene lea.

-Tako je... To sam i uinio. Ali mi nisi rekla koliko dugo treba tako da stojim. - Trzaj njegovih ruku sveo je razdaljinu izmeu njih na nulu.

- Vreme je da se obue. - Bila je iznenaena tim reima, jer je to bila poslednja stvar koju je oekivala od njega. - Ili e Rozalija da se pita ta nas je zadralo. Premda e najverovatnije da pretpostavi, imajui u vidu informaciju koju sam joj dao.

Hladan ton njegovog glasa presekao je vrelu oamuenost u njenoj glavi i osetila je kako joj puta ruke. Tek to se pribrala, shvatila je da on dri u rukama njen ve.

- Vrati mi to! - Lice joj je bilo prekriveno crvenim prugama besa. Oseala se ponieno, a iz oiju je sevala plava vatra. Kako ga je mrzela! Trudio se da je na svakom koraku osramoti i ponizi.

Polako je prilazio. - Nemoj da se uzbuuje toliko. Nije dobro za nerve. Pomoi u ti da se obue, a onda silazimo na doruak.

Bio je nemogu! Da joj pomogne da se obue! Zar je mislio da je nesposobna ili glupa? Izmigoljila se kao jegulja i zgrabila svoju odeu. Obukla je izguvane i umrljane pantalone i koulju

na kojoj je nervozno zakopala dugmad, dok joj se kosa rasula na sve strane. - Eto! Je 1 sada vidi da mogu sama da se obuem? - Ratoborno je napuila usne, rukom je zabacila

kosu i zaalila to je pogubila sve nale. On je nakrivio glavu i krenuo prema njoj. Panino je ustuknula, ali je shvatila da je kasno da ita uini, jer se pripila uz mermerni zid. Nadvio se

nad njom i stavio duge prste na okovratnik njene koulje. - Pusti me! - Pokuala je da se otrgne, ali on je bio mnogo bri i spretniji. - Pogreno si zakopala dugmad. - Toplim prstima je okrznuo donji deo vrata. - Dozvoli mi da to

ispravim. - Neno, pored sve eline snage, njegovi prsti su otkopavali i ponovo zakopavali dugmad, pomerali se, dodirivali, dok je ona ukoeno stajala, nesposobna da naredi svom telu da se odupre oseaju tonjenja u toploj struji...

- Gotovo. - Toplo je pogledao u oi. - Liila si na skitnicu. - Skoro bezlino je preao rukom po njenoj koulji, kao da je eleo da se uveri da je zaista urednija nego pre. Ali, za Saru to nije bilo nimalo bezlino. Mrzela je sebe zbog nesvesne reakcije svog tela i zbog injenice da nije znala kako da rei taj problem.

Uzeo je za ruku i rekao, - Vreme je za doruak, osim ako ne eli da uzalud utroi pola sata na sreivanje lica.

Odmahnula je glavom, previe uznemirena onim to se dogodilo da bi progovorila. Bila je zahvalna za njegov oslonac dok su silazili niz stepenice, govorei sebi da joj nije vano to je mislio da joj treba trideset minuta za minkanje kako bi pristojno izgledala i da je, po njegovom miljenju, izgledala kao skitnica.

Ali, kada je pomenuo, - Da li uvek nosi garderobu koja izgleda kao otpad predsednika Mao Ce-dunga? - povratila je borbenost.

Gurnula je njegovu ruku sa lakta, kontrolisanim i ledenim glasom mu je odgovorila, - A ko je kriv za to? Ovo je odea u kojoj putujem. Udobna je i praktina. Nisam nameravala da jurim preko pola panije na tropskoj vruini ili da se zadrim due od jednog dana. Da sam znala da e me neko kidnapovati i prisiliti da due ostanem, verovatno bih se prikladnije spakovala. to ne znai da odea koju nosim, ili moj izgled, imaju ikakve veze s tobom.

- I te kako. Ako budem morao da te gledam izvesno vreme, onda me se to tie, zar ne? Nije se slagala. Ali, nee se muiti da mu to objanjava. Zato da troi rei? Nije bila povreena zbog

njegovog miljenja o svom izgledu, ubeivala je sebe. Bila je nesrena zbog njegove opaske o izvesnom

vremenu, to je znailo da i pored sinonjih dogaaja koji su ga zabrinuli, nije toliko brinuo o njenom mentalnom i fizikom zdravlju, da bi je prvim avionom poslao nazad u Englesku.

Odsutno ga je pogledala dok je sedao na stolicu spram nje i potom je tupo gledala u beli stolnjak, sve dok se, nekoliko sekundi kasnije nije pojavila jedna debeljukasta enica koja je nosila posluavnik, sa osmehom na licu i sedom kosom glatko oeljanom u punu. Zadihana, oslobodila se tereta i spustila na sto hladan ok od pomorande, dezvu sa toplom kafom, tople kiflice uvijene u salvete, dok je veselim oima iskosa bacala pogled na Saru, kao da je pokuavala da prozre ta je to ispod neuredne spoljanosti nove ene njenog gazde, bilo toliko privlano.

Bila je oajna. Francisko je podrugljivo rekao, - Ovo je Rozalija. Ne govori engleski, ali nema potrebe da se vri ritual nerazumljivog upoznavanja, jer zna ko si.

- Tvoja najnovija ljubavnica - kako si odvratan! im je to izrekla, zaalila je. Trebalo je da bude slabana i nemona, a ne da ga ljuti. Meutim, on je

preao preko toga i nastavio, - Njen sin, Markos, vredno ui tvoj jezik. Planira da ode u Ameriku, gde ima rodbinu. Ali, nemoj da pokuava da mu se ali, da govori o svom tekom poloaju i da ga moli da te prokrijumari u korpi za prljav ve. Ne bi uspela. Osim toga, moja posluga mi je odana.

Izgubila je svaku nadu. Zlovoljno je rekla, - Moraju da budu verni - ili nalevo krug i napolje - kako bi ova kasarna mogla da funkcionie.

Hladno joj je rekao, - Moj dom nije kasarna. Kada bude bolje volje, pokazau ti kako je sve lepo. Imam i kompletnu poslugu, za kuu i za imanje. Kuna posluga je na odmoru - svi, sem Rozalije i Markosa. Rozalija e ii kasnije, da poseti svoju udatu erku i unuke, dok e Markos, kao to sam rekao, otii u Ameriku. Moe slobodno da pojede doruak, uz saznanje da sa svojim ljudima ne postupam kao sa zverima.

- Bila bih mnogo srenija kada bi me pustio da odem. - Bilo joj je dosta vrdanja i izigravanja neurotine osobe. Bilo je krajnje vreme da se otvore karte. Preznojila se na samu pomisao na sunce i prebledela je.

- Dobro zna da nemam nameru da te pustim da ode, - istakao je. - Ti si as u mojim kartama. Bez tebe, moj argument da tvoj razvratni otac vrati moju sestru ne bi bio dovoljno jak.

Nije mogla da smisli nikakav odgovor na tu primedbu. On se nagao ka njoj i rekao, - Nita ne jede, senjorita. Je li ti dobro? - Pogledom je prelazio preko njene blede koe, zadravajui se na drhtavoj usni.

- Kako bi trebalo da izgledam u ovim okolnostima? Treba li da sijam od radosti? Uzela je kiflicu i premazala je debelim slojem meda. Nije ni udo to je bila malaksala; itavih

dvadeset i etiri sata nita nije pojela. Hrana je bila poslednja stvar koju je imala na umu, ali je prisiljavala sebe da jede. Punim ustima je progunala, - Dovede me ovde, zakljua i baci klju. I ta onda oekuje od mene? - A moj posao? Sigurno e sve propasti bez mene. Kada me na kraju bude pustio, tuiu te - za oduzimanje slobode i prihoda - i, u svakom sluaju - i ja imam odano osoblje. Pre svega, Deni znagde sam otila. Kada se ne budem pojavila, sigurno e pozvati pansku policiju da krene u potragu. Lako bi me pronali... Video me je recepcioner u hotelu u Arkosu, taksista koji me je dovezao do ovog mesta i, da ne zaboravim, tatina susetka.

Trijumfalno je odgrizla kiflu, iekujui izraz zabrinutosti na njegovom lepom licu. Ali, samo je osetila gr u stomaku kada joj je, uz saaljivi osmeh rekao, - Jutros sam pozvao tvoju firmu. Deni, koju si pomenula, bila je vrlo predusretljiva. Navodno, ti si je pozvala jue popodne i objasnila da e se zadrati due nego to si planirala.

- U svakom sluaju, kada sam joj rekao ko sam i podsetio je da smo se nas dvoje upoznali u tvojoj kancelariji, objasnio joj da nas je sudbina ponovo zbliila i, poto imamo neodoljivu potrebu da budemo zajedno i preispitamo budue aspekte nae veze, imala je jo vie razumevanja. ak me je zamolila da ti prenesem. da ne uri nazad, da e se ona snai - i, dodala je da sam ja veliki napredak u odnosu na prethodnog momka.

Izvio je obrvu. - Neka ozbiljna veza? Ne brini; siguran sam da e uspeti da smisli neto da ga umiri. Video sam koliko si inventivna. Napokon, dovoljno je da mu samo kae istinu. Mada sumnjam da bi ti poverovao.

Nee rei Najdelu ni jednu jedinu stvar. Ta povrna veza ionako nikuda nije vodila. Sada je mislila samo o tome da je Francisko opet bio korak ispred nje. Umeo je da bude vrlo ubedljiv tim svojim hrapavim, dubokim i barunastim glasom sa panskim akcentom. Deni je lako pala na njegovo objanjenje o fatalnoj strasti. Romantina, kakva je bila, Deni e to svim silama podrati, ak e i u mislima poeti da joj odabira haljinu za venanje!

-Ti si tako podlo udovite! - Suze su je pekle u oima, stavila je ruke na lice, ali nije mogla da plae. Bila je besna, med je iskapao po koulji i znala je da joj ne bi dopustio da bude sama i opere koulju u kadi. Pratie je kao prokleta senka, sa lanim izrazom brinosti na licu, da bi se potom okrenuo i optuio je da se pokazuje za njegovo zadovoljstvo.

- Nemoj. - Rekao je tiho i sklonio joj ruke s lica. Oseala se ranjivom pod tim saaljivim pogledom. - Ne sme da bude nesrena. Tvoj otac e uskoro dobiti poruku. U meuvremenu, opusti se. Uivaj u ovom okruenju. Vie nee biti brava, a ima toliko toga da se vidi. Ko zna? Moda e otkriti neku drugu vrstu slobode dok bude bila ovde sa mnom - slobodu lutanja pod vrelim panskim suncem, da oseti topao blagi vetar u kosi, na licu, da uiva u milovanju planinskog potoka, u zavodljivosti dobrog vina, mirisu divljeg cvea noenog vetrom. Slobodu da otkrije ono to je u tebi...

Sara je zatvorila oi. Taj senzualno zavodljivi glas, rei koje je izgovarao, dosezale su do podsvesti, izvlaile potrebe i fantazije za koje nikada nije znala da ih poseduje, gurajui je do take predaje pred predlozima koje joj je usaivao u glavu. Umalo...

- Mogla bi da otkrije da nisam udovite kakvim me smatra, ako bi se samo potrudila da malo dublje pogleda. Ja sam ovde. Istrai me. - Stavio je ruke preko njenih.

Te rei su je povratile. Da ga istrai? Ne, hvala! Nije htela ni da pokua da shvati pravi smisao njegovih rei. Taman je htela da mu to kae, kada joj je stavio prst na usta.

Njegov dodir je ario. Ustao je i rekao, -Moram da te napustim na pola sata. Ne due, obeavam. ekaj ovde, pod senkom smokve. Imam jedno malo iznenaenje. - Njegovi zubi su se zabeleli spram bronzane, glatke koe. - Razmisli o tome dok bude ekala u senci, uz ubor vode iz fontane, dok te budu zavodili mirisi ljiljana.

VII

Ako je Francisko mislio da e dozvoliti da je ita zavede - ljiljani ili on - tada e morati da promeni strategiju.

Otila je do senke velikog smokvinog drveta i predala se muzici vode. Morala je da razmisli. Sada je sigurno eleo da je zbuni i dezorijentie i morala je da smisli nain da blokira svaki njegov potez. Poeo je tako to je postupao s njom kao sa neprijateljem: hladno, nemilosrdno i uvredljivo.

Ista stvar se dogodila i jutros. Doveo je do takvog stanja da je malo falilo da mu se preda, da bi je zatim grubo odbacio i rekao joj da izgleda kao skitnica!

A onda, za dorukom, kada je ponovo pokazala svoj borbeni duh, iskoristio je svoj duboki, senzualni glas, da bi govorio o planinskim vetrovima, vinu i divljem cveu - pozivajui je da ga istrai!

Bila je sigurna da je Francisko Garsija Kazals imao neki plan. Odmah je odbacila pomisao da je hteo da je zavede. Bila je isuvie skromna i obina za takvog mukarca koji je, sasvim sigurno, mogao da bira meu najlepim enama sveta.

Zato je jedino razumno i logino objanjenje za njegovo ponaanje bila njegova elja da je zbuni i potpuno sludi, kako bi iscrpla svu mentalnu energiju i postala nesposobna da smisli neki nain da ode odavde.

Ako bi je sve vreme drao zakljuanu u sobi, to bi podstaklo Rozalijinu sumnjiavost, pa mu je jedino preostalo da joj da ogranienu slobodu kretanja i dri je na oku. Jedan pokret u suncem opaljenom dvoritu privukao joj je panju. Rozalija je sreivala sto posle doruka. Bila je nekako spora. Da li joj je gazda naredio da pazi na ,,gou da ne bi sluajno odlutala i izgubila se u surovim andaluskim planinama?

elela je da isproba tu teoriju, pa je ustala, okrenula se i uputila ka vanjskim vratima, ugraenim u dvorini zid. Nekako e ve da pronae glavnu kapiju... Lako je pronala vrata, ali, bila su zakljuana i oseala se kao u klopci u tom senovitom apartmanu.

Rozalija je nije pratila. Kao i njen gospodar, ona je znala da se tuda ne moe izai. Sto je najgore, on je lagao. Rekao je da vie nee biti zakljuanih brava. Bio je prevrtljiv i zao - mogla je da oekuje ovo. Nije mogla da se seti kada se poslednji put oseala tako povreenom.

- Rozalija mi je rekla kuda si otila. Nije ula njegove korake i ukoila se, pokuavajui da prikrije bol u glasu. Oinula ga je pogledom. -

Lagao si! Rekao si da vie nee biti zakljuanih brava, - optueniki je rekla. Mrzela je njegov kratak, saaljivi osmeh, kojim je pokazivao kao da je znao kako se osea.

Oduvek je obuzdavala svoja oseanja. Stidela se to je ovaj ovek mogao da ih uzburka i u potpunosti poremeti. Meutim, jo vie je poniavalo saznanje da je i on to znao.

- A trebalo je da znam. ta je jedna la vie ili manje za oveka koji je kidnapovao nevinog stranca? Paljivo je izbegavala njegov pogled. Za ovih dvadeset i etiri sata, nauila je da je samo jednim

svojim ganutljivim i intimnim pogledom mogao da joj pomuti um i rastera poslednje zrnce kontrole koje je posedovala. Ali, nije mogla da izbegne njegov glas.

- ao mi je to si se uznemirila. Nisam to hteo. Stresla se. - Ko je iznerviran? ta su jo jedna zakljuana vrata pored svih drugih ponienja? Pusti me! - Tie. - Njegova ruka je skliznula do njenih prstiju i glasne optube su joj zamrle u grlu. - Nadam se

da imam jedno prijatno iznenaenje za tebe. Posle toga emo otkljuati sva vrata. Pokazau ti i gde su kljuevi.

Koga je on to zaluivao? Govorio je kao da ima tri godine. Povukla je ruku. Pokazae joj gde su kljuevi i moi e da ode odavde kad god to poeli? Mora da je mislio da je bez mozga.

Polako se okrenuo, gledajui je sa smekom koji je isticao senzualnost njegovih usana. Pocrvenela je. - Nemoj da bude tvrdoglava. Doi smireno, kao razumna dama kojom sebe smatra, ili u te nositi.

Meni je svejedno.

Znai da nije imala izbora. Promrmljala je, - Samo mentalno nezreli ljudi koriste svoju snagu da plae one koji su fiziki slabiji od njih. Zar te niko nije nauio da lepo zamoli? Ili to moda ne bi odgovaralo tvom imidu mao mukarca?

Samo je zaradila hladne strele iz njegovih oiju. Zadrhtala je, sve do vrhova prstiju na stopalima i rekla, - U redu, dolazim. Ali, nemoj da misli da me imalo interesuje to to si skuvao. Jedino bi me interesovalo da te vidim iza reetaka - gde ti je i mesto.

Na te rei, on se samo okrenuo i krenuo du svodova, proao pored vrata iza kojih se nalaze stepenice koje vode do njegovog apartmana i uao u osveavajue prohladan, predivan salon sa elegantnim, antikvarnim nametajem, tapaciranim u pastelne boje, sa savrenim ornamentima u kamenu, u udubljenju pod prozorom, i velikim posudama sa belim ljiljanima iji se miris oseao u vazduhu.

Poveo je dalje do centralnog hodnika sa visokim plafonom i podom od vrstih, drvenih blokova koji su sijali od glancanja. Bila je tu i zadivljujua gotska ograda na stepenitu koje je krivudalo uvis, dok su na zidu visili pozlaeni portreti dama ovalnih lica, obuenih u crno, sa bisernim ogrlicama, lepezama i nenim ipkastim maramama, kao i napirlitani oficiri u uniformama na lepim konjima, sa maevima i arogantnog dranja, kao to je bio i ovaj odbojni grubijan ispred nje.

Sama veliina zamka, visok kvalitet, starost i savrenstvo svega to je videla, naveli su je da pomisli na neiscrpne izvore bogatstva koji su bili potrebni za odravanje takve raskoi. Pretpostavljala je da se sve ovo odravalo zahvaljujui prihodima sa imanja. Njen otac nije mogao da odabere opasnijeg neprijatelja.

Htela je da pita koliko jo dugo namerava da je vue, kada je Francisko otvorio dvokrilna vrata i uveo je u najenstveniju sobu koju je ikad videla. Salon je bio nameten prelepim nametajem sa intarzijama u drvetu i, presvuenim materijalom plave boje sa neznatnim primesama ute, zidovi obloeni brodskim podom bili su ofarbani u belo, dok je iza jo jednog duplog krila vrata ugledala veliki krevet sa etiri stuba, sa ijeg vrha je padala najbelja ipkasta, ukava svila.

Hoe li joj ponuditi ovaj apartman? Nije se ni usudila da pomisli da bi mogao da bude tako uviavan. Shvatila je da je tako neto nemogue, kada je rekao, - Ovo su Enkarnasionine odaje. Moe li da zamisli mladu devojku koja ne bi bila srena ovde? Je 1 moe? Kao to vidi, imala je sve to je mogla da poeli. Zato bi poelela da ode, da pobegne sa matorim raskalanikom koji je tri puta stariji od nje? Zato?

- Otkud ja znam? - Promucala je Sara. Je li ovo tvoje iznenaenje? ta bi sada trebalo da uradim? Da samo gledam i uzdiem od oduevljenja ili da preem ovde?

- Kada se moja sestra bude vratila, nee nai nepoznatu osobu u svojoj sobi, - uzvratio je zajedljivo. - Ti e biti tamo gde sam te smestio - sa mnom. I to iz razloga koje sam ti ve naveo. Jasno?

Nitarijo! Toliko o uzaludnim nadama. - Ah, ba sam glupa. Za trenutak sam pomislila da e uiniti neku asnu stvar. Ili moda ne zna kako to da izvede?

- ast ? Kakve to veze ima sa au? Dok je sa osudom posmatrao svojim crnim oima, malo je falilo da ponovo plane, ali se suzdrala i

hladnim glasom ga podsetila, - Ja nisam moj otac, senjor. Nisam ni njegov uvar i mislim da si nekarakteran koliko i on. Ja sam u svemu ovom apsolutno nevina strana i ti me dri protiv moje volje, dok je tvoja sestra, po svoj prilici, sa mojim ocem zato to ona to eli. A sada, ako sam videla sve to si eleo da vidim, mogu li da izaem? Vazduh u dvoritu je bio neto podnoljiviji. Tamo sam skoro mogla da poverujem da nisam u zatvoru.

Lice mu je oblio tamni bes i namah je pomislila da e je udariti, zato to ga je podsetila na to da Enkarnasion ume da misli svojom glavom i da je pobegla od kue sa Pjersom, kako bi dokazala da ima pravo da bude sa svojim ljubavnikom. Ali, na njeno zaprepaenje, on se samo osmehnuo.

- Oprosti mi. Ti si erka tvoga oca - to je tvoja nesrea - ali, u pravu si; ti nisi uinila nita naao, ni meni, ni mojoj porodici. Ti si, pre svega, gost u mojoj kui. Izvini, hiljadu puta.

Bila je zadivljena. Kada je eleo, umeo je da bude surov. Ali, bilo je trenutaka, kao to je ovaj, kada je umeo da iskae svoj viteki arm i kada joj se zapravo dopadao.

Na alost, on je bio neprijatelj njenog oca, nju je drao kao zatvorenicu i nikakvo kavaljerstvo ne moe biti izgovor za nain na koji je postupao s njom.

Rukama je pokazao na sofu na drugom kraju prelepe sobe. - Vidi kako, kad hou, umem da budem paljiv? Doi... Zapovednikim pucketanjem prstiju pozvao je da ga prati. - Lepe krpice za lepu damu.

Lano laskanje nee mu mnogo pomoi, pomislila je Sara, ne mrdnuvi. Njen izgled joj nikada nije bio naroito vaan; dobila ga je na roenju. Mogla je da bude vrlo privlana kada bi se potrudila da se lepo obue, ali sigurno nije bila ,,lepa. Videla je da su neni materijali savrenih boja bili rasuti po sofi.

- Doi i pogledaj. Nemoj mi rei da ne eli da nosi ita drugo sem tog grozomornog sivog odela. Mrzela je pomisao da treba da mu bude zahvalna za bilo ta, ali nije mogla da nosi iste pantalone i

koulju sve dok se njen otac ne pojavi da je spase. Ako on to ikada bude uinio. Pre ili kasnije, sigurno e stupiti u kontakt sa svojim agentom i primie preteu poruku. U svakom sluaju, nee mnogo da uri, jer e sigurno radije zadrati Enkarnasion nego je trampiti za njegovu hronino angrizavu erku! Pjers najverovatnije nee ozbiljno shvatiti Franciskove pretnje, verujui da je njegova trezvena erka sasvim sposobna da brine o sebi.

- Odakle ti sve ovo? - Hladno je zapitala, izvlaei jednu lepravu i prozranu pamunu haljinu koja je bila bela pri V-izrezu i do ivice na rukavu se pretapala u tamnu nijansu tirkizne boje.

- ta misli? Iz ormara moje sestre. - Zar Enkarnasion nee imati nita protiv da se vrati kui i vidi kako nepoznata osoba nosi njenu

odeu? Slegnuo je ramenima. - A zato bi? Ona moe sve to da baci posle tvog noenja. Ima ih tako puno.

Morala bi da ivi sto godina da ih sve obue. Odabrao sam stvari za koje sam mislio da nemaju odreenu veliinu. Enkarnasion je vie... dareljivije graena.

Pobesnela je. Bilo je ve previe uvreda i poela je svim srcem da mrzi njegovu sestru. Ne samo da je bila toliko glupa da je uspela da se spetlja s Pjersom, uvalivi Saru u sve ovo, nego se inilo da je bila prilino razmaeno derite.

- Ah, - promrmljao je, poto je potpuno pogreno razumeo njen gnev. - Nisam imao nameru da te omalovaavam svojim poreenjem. Istina je da je moja sestra izdanije obdarena, ali, savrenstvo enske figure - kao to si mi ve tako velikoduno pokazala - ne zavisi samo od veliine. - Zamuenim pogledom je polako prelazio preko njenog tela i oseala je kako joj obrazi gore.

Namerno je to radio, guila se. Da ima iole ponosa, okrenula bi se i odmah izala iz sobe. Ali, on ju je opinio i ona je samo bespomono stajala, pokuavajui da nekako uspori svoj puls, dok se on okrenuo i lakim pokretom uzeo u ruke svu hrpu nene odee i rekao, - Sada se vraamo u sobu, moe? Tamo e se obui onako kako treba da izgleda vlasnik bolno sladunjavog tela. A ja u posmatrati i moda e me muiti do granice izdrljivosti. Ko zna? Moda e se senjorita Sara pretvoriti u pravu Salomu. Dau svoj sud s najveim zadovoljstvom.

- Prava Saloma - nikad! Pre deset godina se odrekla tog smenog imena - kao i imida koji ide uz njega i koji joj uopte nije pristajao, u ta e se on ubrzo uveriti.

Kada se istuirala, umotala se u pekir i zabrinuto pogledala na zatvorena vrata. Na njeno veliko iznenaenje i olakanje, nije vie morala da se bori. Mirno je pristao na to da bude sama u kupatilu, pod uslovom da se ne zakljua.

U poetku je mislila da e pretvaranje biti njena sigurna karta za izlazak iz ovog mesta, jer on ne bi eleo da je ima na savesti ako bi se povredila.

Meutim, dogaaji su pokazali da on nije imao savest ili je imao samo toliko da je stalno dri na oku. I nema ni govora da ponovo deli postelju s njim. Nikad! Zato e morati da mu kae istinu.

Moda e to ii u njenu korist, teila se. On bi mogao toliko da pobesni i zatvori je na neko drugo mesto, da je uopte ne vidi, to bi bilo daleko podnoljivije nego da veito bude u blizini, da je izaziva, vrea, gleda, dodiruje...

Morae da misli o neemu drugom, kao na primer, o tome ta da obue - da odabere najpristojniji deo odee iz ove hrpe bezveznog kia.

Ali, nije mogla da nae nita normalno - bila je tu samo svila, ipka i fini, skoro providni pamuni materijali. Tako to izgleda kada mukarac odabere neodgovarajue stvari, samo zato to mu se dopadaju i to voli njihov dodir pod prstima.

Uplaivi se da e se on umoriti od ekanja i odluiti da proviri kroz vrata kako bi se uverio da ona ne see vene, na brzinu je navukla tanku pamunu suknju u nenoj boji kajsije, a gore je obukla svilenu bluzu bez rukava, be boje. Prekasno je videla je da je bluza previe kratka da bi je uvukla u suknju, pa joj je struk ostao otkriven.

Porumenela je videvi svoj odraz u ogledalu. Kao to se i plaila, izgledala je vrlo enstveno, sa pepeljasto-plavom kosom koja je padala na ramena, neni materijali otkrivali su sve obline i bila je bosa, jer nikako nije mogla da natera sebe da obuje cipele u kojima je putovala - bile bi u strahovitom neskladu sa stvarima koje je obukla.

Iz nekog neshvatljivog razloga, nije elela da bude runa. Nije tu nita mogla da uini. Bolno izazivaki: da li je to rekao? Ali, to jednostavno nije bio njen stil. Vie je volela eleganciju i jednostavnost, a ne...

Barem se oseala sveije i zamolie Rozaliju da stavi njene pantalone i koulju u ve mainu. Nee morati sve vreme da nosi ove stvari, a mogla bi da potrai neto prikladnije iz Enkarnasionine, navodno, beskrajne garderobe. Zamolie.

Sklonila je kosu s lica, obula crne kone cipele i izala. On nije digao pogled sa novina sve dok se nije nakaljala, dok su je otre crte njegovog profila inile nervoznom. Nervoza je prelazila u paniku kada se okrenuo i razvukao usta u nepodnoljiv osmeh, posmatrao je oima koje su pozivale na topljenje u njima.

- Prelepo, kao to sam i pretpostavio. Njegov glas je bio dubok, sa zavodljivim akcentom, to joj nije nimalo pomoglo i bila je oajna zbog

svoje reakcije. Povukla je obod Ieprave suknje i pitala, - Zar nisi mogao da odabere neto praktinije? Dins? Majice s kratkim rukavima? Oseam se kao barbika.

- Ne. Osea se ljupko zato to izgleda ljupko. Zar nije tako? Ustao je, savio novine, sklonio ih u fioku i gurnuo svojim savrenim kukovima. - Osim cipela.

Moramo da vidimo ako Enkarnasion ima neto to bi ti odgovaralo. to se ostalog tie - moja sestra nije kao druga dananja omladina. Nju nee videti pored bezvoljne rulje, u barovima ili diskotekama. Ona nije odrasla uz sveprisutni dins i majice s kratkim rukavima; do krajnosti je enstvena, vaspitana da izgleda i da se ponaa kao princeza.

U pogledu mu se nazirao bes, a Sara je pokuavala da sabere misli, saalivi se, po prvi put, na Enkarnasion. - Princeza, - tako je rekao. Otrgnuta od stvarnosti u beloj kuli? Paena i maena, ali bez prava na svoj ivot, bez prava da razmilja svojom glavom? Nije ni udo to je pobegla.

Kao da joj vie nije bilo vano to je prisiljena da nosi tuu odeu. Izmeu obrva se urezala jedna bora kada joj je rekao, - Siguran sam da vie nisi zainteresovana. Doi, obeao sam ti da u otvoriti tvoj kavez, je li tako?

Naprotiv, bila je vie nego zainteresovana. Posle onoga to je ula bilo joj je