Zašto studiramo ekonomiju?

Ispitivanja kako neko preduzeće može najefikasnije ostvariti svoje ciljeve i namere,Rešavati probleme menadžerskog odlučivanja primenom ekonomske teorije i instrumenata nauke o odlučivanju,Izdići se iznad takozvanih ‘nadriekonomista’ koji misle da znaju sve a ne znaju ništa.

Da bi upoznali novi način razmišljanja,Da bi se shvatio način funkcionisanja privrede i društva u celini,Da bi razumeli svetsketrendove i aktivnosti,Upoznali pravila i zakonitosti poslovanja i privredjivanja ,Upoznali ekonomiju kao sredstvo za analizu,

Zašto studirati ekonomiju?

Ekonomisti su naoružani i opasni - čuvaj se njihove nevidljive rukeMogu pričati o novcu a da ga uopšte nemajuM.Jagger,Lepa Brena i A.Schwarzenegger su studirali ekonomiju i vidite šta su postaliAko čekate zajedno sa mnogim nezaposlenimbar ćete znati zašto.

Definicija ekonomijeDefinicija ekonomije

Ekonomija pita Ekonomija pita ššta ta treba proizvoditi (koja treba proizvoditi (koja dobra)dobra), kako se ta , kako se ta dobra trebaju dobra trebaju proizvoditi i za koga ih proizvoditi i za koga ih treba proizvoditi,treba proizvoditi,Ekonomija prouEkonomija prouččava ava kretanja u celoj kretanja u celoj privnedi privnedi -- cene, cene, proizvodnju, proizvodnju, nezaposlenost,nezaposlenost,Ekonomija je nauka Ekonomija je nauka izbora o odabiru izbora o odabiru upotrebe oskudnih upotrebe oskudnih resursa (rad, zemlja, resursa (rad, zemlja, znanje),znanje),

Ekonomija je Ekonomija je prouprouččavanje kako avanje kako drudrušštva koriste tva koriste oskudne resurse da bi oskudne resurse da bi proizvela vredne robe i proizvela vredne robe i raspodelila ih među raspodelila ih među razlirazliččitim ljudima,itim ljudima,Ekonomija prouEkonomija prouččava ava kako ljudi i drukako ljudi i drušštva tva koriste oskudne koriste oskudne resurse dane od resurse dane od prirode ili proizvedene prirode ili proizvedene od strane ranijih od strane ranijih generacija,generacija,

Mikro i MakroekonomijaMikro i MakroekonomijaMikroekonomija Makroekonomija

ProizvodnjaProizvodnju/output Nacionalnu industrije ili preduzeća proizvodnju/output

Cenecene dobara i usluga Agregatne cene

DohodakDistribuciju dohotka i Nacionalni dohodakbogatstva

ZaposlenostU grani, aktivnosti U privredi

Metode u ekonomijiMetode u ekonomiji

Posmatranje - posmatranje ekonomskih događaja,Ekonomska analiza - polazeći od neke pretpostavke utvrđuju se određena pravila ili zakonitosti ekonomskog ponašanja,Statistička analiza - razumevanje i testiranje ekonomskih zakona na osnovu statističkih podataka,Eksperimenti - kontrolisani eksperimenti poput simulacija, anketnih istraživanja, ekonomskih modela i slično.Post hoc pogreška - greška uzročnosti, ako je događaj A nastupio pre B to ne znači da je A uslovio B.Varka uopštavanja - krivo shvatanje da je ono šta je istinito za deo istinito i za celinu. Normativna ekonomija - uključuje etičke propise i sudove o vrednosti.Pozitivna ekonomija - opisuje činjenice i funkcionisanje privnede.

Ekonomske postavke, Ekonomske postavke, modeli, grafovimodeli, grafovi

Graf - dijagram koji pokazuje kako se dva ili više skupova varijabli odnose jedan prema drugome.Ekonomski model - matematički prikaz odnosa između dvaju ili više varijabli.Varijabla - stepen ili mera promena u vremenu ili opažanjima.

Zakon oskudnosti - osnovni ekonomski problem

“Dobra su oskudna zato šta nema dovoljno resursa da se proizvedu sva dobra koja ljudi želeda troše”.

Šta ću proizvoditi?Kako ću to proizvoditi?Kada ću to proizvoditi?

Inputi i outputi / proizvodnja

Inputi - robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje (zemlja, rad i kapital).Outputi - različite korisne robe i usluge koje se troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju.Proizvodnja - proces transformisanja resursa u korisna dobra ili usluge.Resursi - sve osigurano od strane prirode ili ranijih generacija koji se direktno ili indirektno koriste za zadovoljenje potreba (zemlja, bakar, pesak).Kapital - već proizvedena dobra čija je namena proizvodnja drugih dobara (putevi, kompjuteri , automobili, zgrade).Proizvođači - svaka osoba ili grupa ljudi, javna ili privatna koja transformiše resurse u upotrebljivi, korisni output.

Zakon opadajućih prinosa -neizbežna činjenica?

“Dodavanjem dodatnih jedinica outputa uz ostale konstantne inpute, rezultirajući output biće sve manji”.

Mogućnosti Žito VinoA 0 15B 1 14C 2 12D 3 9E 4 5F 5 0

Granica proizvodnih mogućnosti

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0 1 2 3 4 5 6Žito

Vin

o

AB

C

D

E

F

NedostižnoNeefikasno

ŠŠto nam pokazuju nagibi kriva ili pravaca?to nam pokazuju nagibi kriva ili pravaca?

Nagib je mera odnosa prema kome se vrednost Y menja za svaku promenu od 1 jedinice vrednosti X. Nagib pravca - veličina za koju se neka varijabla Y mora promeniti u reakciji na jediničnu promenu X a da bi ostali na istom pravcu.Nagib poprima negativnu vrednost ako je odnos X i Y obrnuto srazmeran i pozitivan za upravno srazmeran odnos.

Nagib krive - veličina promene Y potrebna da zadovolji jediničnu promenu u X varira zavisno od položaja odkog počinje ta promena. Nagibom krive merimo smer u kom ide, računajući ga s obzirom na skale na dvema osima.

XYNagib

∆∆

=

212

−=−

=

∆∆

==XY

MNJNNagib

0123456789

10111213141516

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11Žito

vino

A'B'

C'

D'

E'

F'

MN

JNagib kriveNagib krive

OSKUDNOST I NEGATIVNI NAGIB

Numerička vrednost koeficijenta nagiba granice proizvodnih mogućnosti zove se društvena marginalnastopa transformacije. To je broj jedinica nekog dobra koje se mogu dobiti odricanjem odproizvodnje nekog drugog dobra.Oportunitetni trošak - vrednost dobara ili usluge koje nismo koristili a mogli smo koristiti. Stvarni troškovi školovanja + izgubljena primanja (10 000$ + 16 000$ godišnje).Vrste privreda - tržišne - ona u kojoj pojedinci i privatna preduzeća donose glavne odluke o proizvodnji. Sistem cena i tržišta vlada.- komandne - ona u kojoj vlada donosi sve odluke o proizvodnji i raspodeli.- mešovite - ima elemente tržišne i komandne.

ZAKON OPADAJUĆIH PRINOSA I EKONOMSKI RAST

Zašto dolazi do opadajućih prinosa - svaki radnik radi s razmerno manje fiksnog ili specijaliziranog resursa. Ekonomski rast - predstavlja porast ukupnog outputa privredjivanja . Do rasta privrede dolazi zbog rasta radne snage ili kapitalnih dobara, tehnologije i proizvodnosti po radniku.

Potrošna dobra

Ekonomski rast

Kap

italn

a do

bra

Trgovina, novac, kapital

Napredne zemlje se upuštaju u specijalizaciju i podelu rada čime se povećava proizvodnost resursa.Novac - način plaćanja ili sredstvo razmene. Sastoji se od novca u opticaju i depozita po viđenju. Kapital - proizvedeni faktor proizvodnje, trajni input koji je i sam output privrede poput kompjuteri , tvornica.Puno ekonomskih aktivnosti uključuje propuštanje sadašnje potrošnje (štednja) da bi se povećao kapital. Svaki put kad investiramo - gradeći novu tvornicu ili cestu, povećavajući vreme ili kvalitetu školovanja, ili povećavajući količinu korisnog tehnološkog znanja - povećavamo buduću proizvodnost naše privredjivanja .

Tržište i država u modernoj privnedi

Laissez-faire - pustite nas na miru XIX vek.Tržišni sistem je razvijeni mehanizam za nesvesnu koordinaciju ljudi, aktivnosti i preduzeća preko sistema cena i tržišta. Tržište je mehanizam putem kog kupci i prodavci međudeluju da bi nekoj robi odredili cenu i količinu: mesto na kojem se susreću kupci i prodavci da bi razmenili stvari.cene koordinišu odluke proizvođača i potrošača na tržištu. Više cene smanjuju potražnju potrošača i iniciraju proizvodnju. Niže cene iniciraju potrošnju i obeshrabruju proizvodnju. cene su ravnotežni točak u tržišnom mehanizmu. Tržište pronalazi ravnotežnu cenu koja upravo uravnotežuje želje svih različitih kupaca i prodavaca.

cene na tržištimadobara

cene na trž. proizvodnih faktora

Potrošačka tražnja

Domaćinstva

Vlasništvo nadinputima

Troškovi proizvodnje

Poslovne aktivnosti

Što?

Kako?

Za koga?

Ponu

daPotražnja

Tržište proizv. faktora

Tržište dobara

Čaj

Stanovanje

Cipele

Rad

Zemlja

Kapital

Rad

Zemlja

Kapital

Cipele

StanovanjeČaj

PonudaPotražnja

AS i AD

Konkurencijom

Novčana tražnja

Plate, najamnine itd.

Ekonomska uloga države

Nedostaci nevidljive ruke Intervencija države Državne aktivnostiNeefikasnostMonopol Intervencija na tržištu Antimonopolski zakonEksternalije Intervencija na tržištu Zakon protiv zagađenjaJavna dobra Subven. vrednih aktivnosti Nacionalna obranaNejednakostNeprihvatljive nejednakosti Preraspodela dohotka Progres. Oporezivanjedohotka i bogatstva dohotka i bogatstva

Programi podrške doh.Makroekonomski problemiKonjukturni ciklusi Stabilizacija pomoću Monetarna politika(visoka inflacija i makroekonomskih i Fiskalna politikanezaposlenost) politika Spor ekonomski rast Stimuliranje rasta Investiranje u obrazov.

Niski pror.deficitPovećanje štednje

Osnovni elementi ponude i potražnje

Preko cena i profita koji se menjaju, mehanizam cena beleži promene ukusa, tehnologija i struktura trgovine i na taj način racionisa dostupne resurse tamo gdje će doneti najveću korist.Odnos između cene i količine koja se kupuju zove se skala potražnje, odnosno kriva potražnje.Zakon opadajuće potražnje - kada se cena nekog dobra poveća (uz uslov da ostale stvari ostanu jednake) kupci će kupovati manje tog dobra. To se događa zbog efekta supstitucije – Coca Cola se supstituiše Pepsi Colom; i efekta dohotka - porast cena smanjuje realni dohodak i potrošnju.Slično tome, kada se cena smanji, uz uslov da sve ostalo ostane nepromenjeno, tražena količina će se povećati.

Skala i kriva potražnje

Izbor Cena Količina

A 5 9

B 4 10

C 3 12

D 2 15

E 1 20

A

B

C

D

E

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20 25

Količina

Cen

a

Od čega zavisi kriva potražnje

Elementi koji utiču na potražnju

1. Cena samog dobra viša cena manje automobila2. Prosečni dohodak viši dohodak, više automobila3. Broj stanovnika više stanovnika, veće tržište4. Cene dobara koja su povezana niža cena benzina, više

sa tim dobrom automobila se potražuje5. Ukusi Srbija, Japan, SAD6. Posebni uticaji Ljubavni sastanci, železnica

Skala ponude i kriva ponude za neko dobro pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni proizvesti i prodati uz uslov da su ostale stvari jednake (ceteris paribus).

Skala i kriva ponude

Izbor Cena Količina

A 5 18

B 4 16

C 3 12

D 2 7

E 1 0E

D

C

B

A

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20

Količina

Cen

a

Elementi koji utiču na ponudu

Elementi koji utiču na ponudu1. Cena samog dobra viša cena, više automobila2. Tehnologija proizvodnja pomoću kompjutera 3. Cene inputa manje plate, niži troškovi,

veća proizvodnja4. Cene povezanih dobara niža cena autobusa i kamiona,

veća ponuda automobila5. Organizacija Ukidanje kvote6. Posebni uticaji Inovacije, standardi, vreme

Pomak i kretanje uzduž krive ponude

A

B

C

D

E

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20Količina

Cen

a

E

D

C

B

A

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20Količina

Cen

a

Pomak i kretanje uzduž krive potražnje

E

D

C

B

A

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20 25

Količina

Cen

a

A

B

C

D

E

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20 25

Količina

Cen

a

Ravnoteža ponude i potražnje

Tržišna ravnoteža se uspostavlja po onoj ceni i količini kod kojih su sile ponude i potražnje u ravnoteži. Tada je količina koju kupci žele kupiti upravo jednaka količini koju prodavci žele prodati. U ravnoteži, cena i količina teže da ostanu iste, dok su sve ostale stvari jednake. Tržišna potražnja je suma svih dobara i usluga koja domaćinstva potražuju na tržištu dobara i usluga. Tržišna ponuda je suma svih dobara i usluga koje nude svi proizvođači koji proizvode ta dobra i usluge na tržištu dobara i usluga.

Ravnoteža na tržištu

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20 25

Nestašica

Višak

Tačka ravnoteže

TP

P T

12

Odstupanja od ravnoteže

Nestašica stvara situaciju na tržištu u kojoj se potražuje više dobara i usluga nego šta se na tržištu nudi.Višak stvara situaciju na tržištu u kojoj se nudi više dobara i usluga nego šta se na tržištu traži. Kada je potražnja veća u odnosu na ponudu jača pritisak na cene prema gore, to jest, povećanju cena.Kada je ponuda veća u odnosu na potražnju jača pritisak na cene nanize, to jest, smanjenju cena. Putem mehanizma racionisanja cena, tržište alocira ili racioniše oskudna dobra u najbolje moguće načine korištenja, to jest, uspostavlja se nova tačka ravnoteže.

10 15

2

5

P

Q 10 15

2

5

P

Q

DD’ S

E

E’

D

S

S’E

E’

Uspostavljanje ravnoteže

3

35 39 26

3

100

Normalna dobra i superiorna dobra - ona dobra za koja s povećanjem dohotka raste i potražnja (odeća,obuća,televizori).Inferiorna dobra - ona dobra za koja s povećanjem dohotka opada potražnja (hleb, krompir, salata itd.).Ravnoteža na tržištu je privremena pojava uslijed velikog broja varijabli koje na nju utiču. racionisajuća i alokacijska funkcija cena ima za cilj “čišćenje tržišta” bez viška dobara koja troškovno opterećuju ponudjace kao i neprimerenog manjka (nemogućnost zadovoljenja potreba za potrošače).Slobodnim izborom tržišnih subjekata, kupaca i ponuđača određuje se tržišna cena koja će osigurati “čišćenje tržišta”, najpovoljniju alokaciju oskudnih resursa i efikasnost privrede bez gubitaka i troškova

Mehanizam cena

Potrošački i proizvođački višak

AB

Manjak

Gubitak potrošača i

proizvođača

Tržišna cenaVišak

Negativni višak

potrošača i proizvođača

C

D

Tržišna cena

PonudaPonuda

Potražnja

Potražnja

Elastičnost ponude i potražnjeElastičnost predstavlja jačinu reakcije. Elastičnost potražnje jest jačina reakcije tražene količine nekog dobra na promene cene tog dobra, uz uslov da ostale stvari držimo jednake. Elastičnost potražnje je odnos relativne promene tražene količine i relativne promene cene.

Elastičnost ponude jejačina reakcije ponuđene količine nekog dobra na promene cene tog dobra, uz uslov da ostale stvari držimo jednake. Elastičnost ponude je odnos relativne promene ponuđene količine i relativne promene cene.

cene promena %količoli traženepromena %Et =

cene promena %kolièine ponuđene promena %Ep =

Elastična i neelastična potražnja, ponuda

Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine veću od 1% onda je potražnja elastična.Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine manju od 1% onda je potražnja neelastična.Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine jednakoj 1% onda je potražnja jedinično elastična.

Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu ponuđene količine veću od 1% onda je ponuda elastična.Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu ponuđene količine manju od 1% onda je ponuda neelastična.Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu ponuđene količine jednakoj 1% onda je ponuda jedinično elastična.

Q ∆T C ∆P T1+T2/2 C1+C2/2

0 610 2 5 5 10/5 : 2/5 = 5 > 1

10 410 2 15 3 10/15 : 2/3 = 1

20 210 2 25 1 10/25 : 2/1 = 0.2 > 1

30 0

2/)(:

2/)( 2121 CCC

TTTE t +

∆+∆

=

Problem koji se javlja uz izračunavanje koeficijenta elastičnosti vezan je uz odabir početne vrednosti za izračunavanje koeficijenta elastičnosti 5-4 (pad cena 20%) ili 4-5 (porast cena 25%). Rešenje se našlo prosekom.

Elastičnost pravca9

8

7

6

5

4

3

2

1

00

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

ED,S>1

ED,S=1

ED,S <1cena

Količina

9

8

7

6

5

4

3

2

1

00

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

ED,S>1

ED,S=1

ED,S <1

cena

Količina

0

5

10

15

20

25

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Prihod

Savršeno elastična i neelastična potražnja

Elementi koji utiču na elastičnost

Supstitabilnost Udeo u dohotku (porast cene olovaka i automobila)Luksuzna dobra nasuprot potrebama (hleb,so,dijamant)

vreme (kupovina goriva na putu)

Savršenoneelastičnapotražnja,

ponuda

Savršenoelastičnapotražnja,

ponuda

ED,S=∞

E D,S

=0P

Q

Manjak,racionisanje

Ponuda i potražnja u praksi

D

S

S’

P

Q

1

1,9

80 100

10

90

SDD’

E

Pmax

RadPl

ate

Plafonminimalnihplata

E

Izbor i teorija korisnosti

Korisnost - označava zadovoljenje, subjektivnouživanje ili korist koju potrošač ima konzumirajući neko dobro ili uslugu.

Marginalna korisnost - dodatno ili pridodato zadovoljstvo koje dobijamo od trošenja, uživanja 1 dodatne jedinice nekog dobra uz uslov da druge proizvode trošimo kao i pre.Zakon opadajuće marginalne korisnosti - količina dodatne ili marginalne korisnosti smanjuje se kada neka osoba troši sve više i više nekog dobra. Opadajuća marginalna korisnost proizlazi iz činjenice da se naše ukupno uživanje u potrošnji nekog dobra smanjuje u meri u kojoj ga sve više konzumiramo.

Zakon opadajuće marginalne korisnosti

Količina Ukupna Marginalnapotr.dobara korisnost korisnost

0 04

1 43

2 72

3 91

4 100

5 10

0

2

4

6

8

10

12

0 1 2 3 4 5 6Količina

Uku

pna

koris

nost

Granična korisnost

0

1

2

3

4

5

0 1 2 3 4 5

0

2

4

6

8

10

12

0 1 2 3 4 5 6

Količina

Uku

pna

koris

nost

Ukupna i marginalnakorisnost

Istorija teorije korisnosti

Daniel Bernoulli - 1700 godine, ljudi nisu skloni riziku i novi dolari njihovog bogatstva donose sve manje porasta korisnosti,

Jeremy Bentham - društvo treba organizovati prema principu korisnosti a to je sposobnost bilo kog objekta da proizvede zadovoljstvo, dobro ili sreću ili da spreči bol, zlo ili nesreću. Zakonodavstvo treba urediti tako da unapređuje najveću sreću najvećeg mogućeg broja ljudi.William Stanley Jevons - ekonomska teorija predstavlja račun zadovoljstva ili patnje,Kardinalna korisnost - iskazivanje korisnosti u mernim jedinicama i ordinalna korisnost - A se preferira B-u.

Teorija ponašanja potrošača

Racionalno ponašanje - prosečni je potrošačracionalni pojedinac koji svoj dohodak nastoji alocirati tako da iz njega ostvari najveću korist ili zadovoljstvo,maksimizira korist,

Preferencije - potrošači imaju jasne preferencije, sklonosti prema određenim dobrima i uslugama. Svaki potrošač zna očekivanu graničnu korisnost koju može ostvariti kupovinom određenog dobra,Proračunsko ograničenje - potrošačev je dohodak ograničen i stoga su svi potrošači limitirani rapoloživim dohotkom,cene - potrošač ne može kupiti sve što želi kada svaka kupovina troši deo njegovog rapoloživog dohotka, mora izvršiti izbor.

Maksimizacija korisnosti Potrošač sa fiksnim dohotkom koji je suočen sa datim tržišnim cenama postići će maksimum zadovoljstva ili korisnosti kada je marginalna korisnost zadnjeg dolara utrošenog za svako dobro jednaka marginalnoj korisnosti zadnjeg dolara utrošenog za bilo koje drugo dobro.

MK===C3

3 dobraMK C2

2 dobraMK C1

1 dobraMK

Viša cena dobra 1, smanjuje se njegova optimalna potrošnja, raste MK dobra 1, na novi smanjeni nivo potrošnje izjednačava se MK dobra 1, s MK dobra 2, MK dobra 3.

Budžetska kriva

cena cena Ukupni

dobra A dobra B troškovi(1.50) (1.00)

8 0 12+06 3 9+34 6 6+62 9 3+90 12 0+12 0

123456789

0 2 4 6 8 10 12Q od B

Q o

d A

Dohodak 12

Ostvarivo

Neostvarivo

Budžetska kriva - kriva koja pokazuje različite kombinacije dvaju dobara koje se mogu kupiti uz dani rapoloživi dohodak.

Nagib pravca= PB/PA=2/3

Kriva indiferencije

Komb. Dobro A Dobro B

j 12 2 k 6 4l 4 6m 3 8

0

2

4

6

8

10

12

14

2 4 6 8Q od B

Q o

d A

j

k

lm

Ikriva indiferencije-prikazujesve kombinacije dobara A i Bkoje donose isti nivokorisnosti za potrošača.

Nagib krive indiferencije mera je relativnih marginalnih korisnosti dobara ili stopa supstitucije po kojoj će potrošači biti voljni promeniti manje jednog dobra za nešto više drugog dobra.

Mapa kriva indiferencije

Mapa kriva indiferencije čini skup kriva indiferencije. Svaka kriva indiferencije koja je udaljenija od ishodišta označava viši nivo korisnosti - Pareto superiornija.

0

2

4

6

8

10

12

14

0 2 4 6 8 10

Q od B

Q o

d A

U4

U3U2U1

j

k

lm

Ravnoteža potrošača

0

2

4

6

8

10

12

14

2 4 6 8

Potrošačeva ravnoteža postiže se u tačci u kojoj budžetska kriva dodiruje najvišu krivu indiferencije. U toj tačci potrošačeva stopa supstitucije (odnos relativnih marginalnih korisnosti) upravo je jednaka odnosu cene dobra A i B.

Potrošačevaravnoteža

Izvođenje krive tražnje

0

2

4

6

8

10

12

0 2 4 6 8 10 12

Q od B

Q o

d A

cena 1.0

cena 1.50

XX*

1.50

1.0

3 6 Q dobra B

cena dobra BRapoloživi dohodak 12

Proizvodnja i organizacija preduzeća

Zašto postoje preduzeća - radi mogućnosti odvajanja masovne proizvodnje, organizacija proizvodnog procesa i prikupljanja potrebnih finansijskih sredstava. Proizvodnja se organizuje u preduzećima budući da efikasnost uopšteno zahteva proizvodnju u velikim serijama, pribavljanje značajnih finansijskih sredstava i pažljivo upravljanje i kontrolu nad tekućim aktivnostima. Vrste preduzeća:

preduzeća u individualnom vlasništvu “mamine i tatine radnje”,partnerstva (neograničena odgovornost)korporacija (ograničena odgovornost)

Oblici preduzeća u Srbiji

Društva licajavnokomanditno

Društva kapitaladruštva s ograničenom odgovornošćuakcionarska društva

Preduzeća prema vlasništvu:DržavnaPrivatnaMešovitaZadružna

Teorija proizvodnjeFunkcija proizvodnje je odnos između maksimuma outputa ili proizvodnje koja se može proizvesti i inputa koji se traže da se postigne ta proizvodnja. Ona je definisana za dato stanje tehničkog znanja. Ukupni proizvod - ukupno proizvedena količina iskazana u fizičkim jedinicama.Prosečni proizvod - ukupni proizvod/jedinice inputaMarginalni proizvod - ekstra proizvod ili proizvodnja dodata jednom ekstra jedinicom toga inputa dok su ostali inputi nepromenjeni.

Jedinice rada Ukupan proizvod Marginalni proizvod Prosečni proizvod

0 0 01 2000 2000 20002 3000 1000 15003 3500 500 11674 3800 300 9605 3900 100 780

Ukupni i marginalni proizvod

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

0 1 2 3 4 5 60

500

1000

1500

2000

2500

0 1 2 3 4 5 6

Ekonomija obima

Prema zakonu opadajućih prinosa marginalni proizvod svake jedinice inputa će se smanjivati u meri u kojoj se taj input povećava, ako ostali inputi ostaju nepromenjeni. Ekonomije obima odražavaju reakciju ukupnog proizvoda kada se svi inputi proporcionalno povećavaju.

Konstantne ekonomije obima - promena u svim inputima vodi proporcionalnom porastu proizvoda,Opadajuće ekonomije obima - proporcionalni porast svih inputa vodi ispod proporcionalnog porasta ukupne proizvodnje,Rastuće ekonomije obima - događaju se kada porast svih inputa dovodi do nadproporcionalnog porasta proizvodnje.

Vreme i tehnološke promene

Trenutni rok - tako kratak vremenski period u kome ne može doći do nikakve promene u proizvodnji,Kratki rok - vremenski period u kome varijabilni inputi, poput materijala i rada, mogu biti prilagođeni, ali je prekratak da bi se svi inputi promenili - fiksni faktori, zgrade i oprema,Dugi period - period u kome se mogu menjati svi fiksni i varijabilni faktori koje preduzeće koristi-rad, materijal,kapital. Tehnološka promena - odnosi se na promene u tehnologiji, pronalaske novih proizvoda ili promene u procesima proizvodnje dobara i usluga.

Analiza troškova

Ukupni troškovi pokazuju najniži ukupni izdatak koji je potreban da se proizvede svaka pojedinačna jedinica proizvodnje q. Ukupni troškovi rastu sa porastom proizvodnje.Fiksni troškovi pokazuju ukupni izdatak koji se plaća čak i kada se uopšte ne proizvodi (ugovorna plaćanja, plaćanje kamata, režijskog osoblja). Nisu pod uticajem promena u proizvodnji. Varijabilni troškovi predstavljaju izdatke koji se menjaju s nivoom proizvodnje (sirovine, plate, gorivo).Marginalni troškovi označavaju povećanje ukupnih troškova uslovljeno proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda. UTr = FTr + VTr FTr = UTr – VT VTr = UTr - FTr

Proizvodnja UT MT

0 5530

1 8525

2 11020

3 13030

4 16050

5 2100

100

200

300

400

500

600

700

800

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

UTr

FTr

VTr

Odnos ukupnih i marginalnih troškova

Izvođenje krive marginalnih troškova

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

0 1 2 3 4 5 60

20

40

60

80

0 1 2 3 4 5 6

UT

MT

Ekonomska analiza troškovaFTr VTr UTr MTr PTr PFTr PVTr Q

55 0 55 - - - - 030

55 30 85 - 85 55 30 225

55 55 110 - 55 27,5 27,5 320

55 75 130 - 43 18,3 25 430

55 30 85 85 55 30 525

55 55 110 55 27,5 27,5 620

55 75 130 43 18,3 25 730

55 105 160 40* 40* 13,7 26,3 850

55 155 210 42 11 31 970

55 225 280 46,6 9 37,5 10

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

MTr

PTr

PVTr

PFTr

M

M’

Min. PTr

ZATVARANJE

Dinamika prosečnih i marg. troškova

Pravilo najmanjih troškova

Kombinacija ulaganja koja minimizira troškove pojavljuje se kad je marginalni proizovod po dolaru faktora jednak za sve faktore.

0

0,05

0,1

0,15

0,2

0,25

0,3

0 50 100 150 0102030405060708090

100110120130140150

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

GP

Rad

MTr

Q

PTrA

A

B

B

DD

Zašto krive troškovaimaju oblik slova UZbog zakona

opadajućih prinosa

Uslovi za najmanje troškove

0

1

2

3

4

5

6

7

0 1 2 3 4 5 6 7

Q=346

Zemlja

Rad

0

1

2

3

4

5

6

7

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

1815

12963

Zemlja=3$

Rad=2$

Nagib krive jednakog proizvoda= odnos supstitucije ili GP rada/GP zemlje

Nagib krive jednakog troška= cena rada/cena zemlje

Uslovi za najmanje troškove

1. Odnos marginalnih proizvoda bilo kojih dvaju faktora mora bitijednak odnosu cena faktora.

zemlje cenarada cena

zemlje proizvod marginalnirada proizvod marginalni

=

2. Marginalni proizvod po dolaru koji se dobije od (zadnjeg) dolaraizdatka mora biti jednak za svaki faktor proizvodnje.

A cenaA proizvod marginalni

rada cenarada proizvod marginalni

=

Ponuda u uslovima potp.konk.

Prihvatilac cene je preduzeće koje je tako malo u odnosu na svoje tržište da ono ne može uticati na tržišnu cenu već jednostavno prihvata tu cenu kao datu. Potpuna konkurencija se javlja kad nijedan proizvođač ne može uticati na tržišnu cenu. U uslovima potpune konkurencije mnogo je malih preduzeća pri čemu svako od njih proizvodi istovetan proizvod i svako od njih je premalo da bi moglo uticati na tržišnu cenu. Pod takvim uslovima svaki je proizvođač suočen sa potpuno vodoravnom krivom potražnje (savršeno elastična potražnja). Stoga je dodatni prihod stečen pri svakoj dodatnoj prodatoj jedinici proizvoda odgovara upravo tržišnoj ceni.

Ponuda preduzeća

TC MTr PTr P UP Profit Q

55000 085000 27 85 40 40000 -45000 2000110000 22 55 40 80000 -30000 3000130000 21 43,3 40 120000 -10000 3.999159960 39,98 40,0 40 159960 -0.01 4000160000 40 40 40 160000 0 4001160040 40,02 40 40,0 160040 -0.01 5000210000 60 42 40 200000 -10.000

Ukupni profit je maksimalan kad nema više nikakvog dodatnogprofita koji bi se mogao ostvariti prodavanjem neke dodatnekoličine proizvodnje MTr = P, MTr predstavlja krivu ponude.

0102030405060708090

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000

C

B

A

MTr

PTr

d

tačka pokrivanja troškova - UT=UP

UP=UT break even point

Tačka pokrivanja troškova i zatvaranja preduzeća

Preduzeće koje maksimiziraprofit podesiće svoju proizvodnjuna onaj nivo kod koga su marginalni troškovi jednaki ceni.

Kad cena padne tako nisko da suukupni prihodi manji od varijabilnihtroškova a cena manja nego PVTr,preduzeće će mininimizirati gubitkeako prestane sa proizvodnjom. Gubici su tada jednaki fiksnim troškovima,prihodi su jednaki varijabilnim trošk.

MTr

PVTr

PTr

tačka pokrivanjatroškova

d

tačka zatvaranjapreduzeća

Trenutna, kratkoročna i dugoročna ravnoteža

P P P

Q Q Q

S

S S

D

D’

D

D’

D

D’

Trenutna Kratkoročna Dugoročna

E

E’

E

E’

E

E’

Dugoročna ravnoteža sektora

P

Q=∑qKoličina sektora

SL

SL’

40

Dug.kriv.ponude fiksn.fakt.

Dug.kriv.ponude nefiksnih faktora

Kad u nekom privrednom sektoru u kome vlada

potpuna konkurencija ponudu čine preduzeća sa

identičnim krivama troškova i kad preduzeća

mogu slobodno ulaziti i izlaziti iz njega, uslov

dugoročne ravnoteže je jednakost cene,

marginalnih troškova i minimalnih dugoročnih

prosečnih troškova za svako od tih identičnih

preduzeća P = MTr = min.dugor.PTr = cena

pokrivanja troškova.

Efikasnost tržišta potpune konk.

MU=DD

MTr=SS

Q

P

A

B

Q’

P’

F

F

E

Alokativna efikasnost je postignuta kad

nijedna moguća reorganizacija

proizvodnje ne može nikome poboljšati

položaj a da ga nekome drugome ne

pogorša. U uslovima alokativne

efikasnosti zadovoljstvo jedne osobe,

njena korisnost, može biti povećana samo

umanjivanjem korisnosti nekom

drugom - Pareto efikasnost.

MU = P = MTr

Model paukove mreže

0 Q

P

Q1 Q4 Q3 Q* Q2

P1

P4

P3

P*

P2

S

S D

DE1

E4

E3

E2

E*

Marginalni prihod i monopol

Nepotpuna konkurencija prevladava u nekom privrednom sektoru kad god pojedini prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda u tom sektoru.Izvori nepotpune konkurencije

pravna ograničenja - patenti, ograničenja ulaska u privredne sektore, carine i kvote u spoljnoj trgovini,diferencijacija proizvoda - fragmentacija velikih tržišta na mala u kojima neće biti mesta za veliki broj preduzeća, postojanje karakteristika koje čine slične proizvode manje savršenim supstitutima,ekonomija obima - samo veća preduzeća mogu osigurati najefikasniji nivo proizvodnje

Tipovi tržišnih strukturaStrukturaStruktura Broj proizv. i stupanj Broj proizv. i stepenDio privrede u kojemuDio privrede u kojemu Stupanja kontr. Na Stupanja kontr. Naččin prodajein prodaje

diferencijacije p. prevladava cijene proizvoda diferencijacije p. prevladava cijene proizvoda

Potp.konk.Potp.konk. Mnogi proizvo Mnogi proizvođđaaččii pšenica, kukuruzpšenica, kukuruz nikakav Tr nikakav Tržž. razmjena. razmjena

istovjetni proizvodi aukcija istovjetni proizvodi aukcija

NepotpunaNepotpuna

Monopolis. Mnogi proizvoMonopolis. Mnogi proizvođđaaččii hrana, benzin,hrana, benzin, izvjesni izvjesni reklamiranjereklamiranje stvarne ili prividne stvarne ili prividne i konkurenc.i konkurenc.

razlike u proizvodu razlike u proizvodu

OligopolOligopol Nekoliko proizvo Nekoliko proizvođđaaččaa ČČelik, kemikalijeelik, kemikalije izvjesni izvjesni reklam. i konk. reklam. i konk.

mala razlika u proizv.mala razlika u proizv.Izvjesna diferenc.pr.Izvjesna diferenc.pr. Automobil, ra Automobil, raččunalaunala

MonopolMonopol Jedan proizvoJedan proizvođđaačč HT, Pošta, Elektropr.HT, Pošta, Elektropr. Znatan ali Znatan ali reklam. i reklam. i bez dobrih supstit.bez dobrih supstit. reguliran poboljšanje usl.reguliran poboljšanje usl.

Q

d d

P

d

d

d’

d’

Q

PPotp. konkurencija. Nepotp.konkuren.

PTr,MTr,P

Q Q Q

PTr

MTr

D

D

PTr

MTr D

D

D

D

PTrMTr

Prirodni monopol Oligopol Potp. konkurencija

Marginalni prihod je prirast ukupnog prihoda do koga dolazi kad količina proizvodnje poraste za 1 jedinicu. MP može biti nulti, pozitivan ili negativan. Marginalni prihod je pozitivan kad je potražnja elastična, nulti kad je potražnja jedinično elastična i negativan kad je potražnja neelastična.

Monopolista će maksimizirati profit podešavajući svoju količinu proizvodnje na onaj nivo MTr=MP. Budući da je monopolist suočen s krivom potražnje silaznog nagiba, to znači da je P> MP. cena i količina koje monopolisti donose maksimalni profit su tamo gde je njegov marginalni prihod jednak njegovim marginalnim troškovima

Q P UP UT Uk.profit Mar.prihod

Mar.trošk.

0 200 0 145 -145+180 30

1 180 180 175 +5+140 25

2 160 320 200 +120+100 20

3 140 420 220 +200+60 30

4 120 480 250 +230+20(40) 50(40)

5 100 500 300 +200-20 70

6 80 480 370 +110-60 90

7 60 420 460 -40-80 100

8 40 320 570 -250

Maksimizacija profita

Monopolist će maksimizirati profit podešavajući svoju količinu proizvodnje na onaj nivo kod koga su MTr = MP. Budući da je monopolist suočen s krivom potražnje silaznog nagiba, to znači da je P > MP. Budući da je monopolisti koji maksimizira profit cena iznad marginalnih troškova, takav monopolista smanjuje proizvodnju ispod nivoa na kojem bi se našla u privrednom sektoru u kome vlada potpuna konkurencija.

Modeli nepotpune konkurencije

Tajni oligopol - slučaj u kome dva ili više preduzeća zajednički određuju svoje cene ili količine proizvodnje, dele tržište među sobom ili donose zajednički druge poslovne odluke.Kartel -organizacija samostalnih preduzeća koja proizvode slične proizvode i deluju zajedno da bi podigli cene i ograničili količinu proizvodnje.Kad su oligopolisti u mogućnosti da se, vodeći računa o svojoj međuzavisnosti, tajno dogovaraju u cilju zajedničkog maksimiziranja profita, cena i količina će biti kao kod monopoliste.

Ravnoteža oligopolista

P

Q

MTr

PTr

MP DA

DA

E

G

Maxprofit

Prof

it

Prepreke tajnom dogovaranju -

zakonomzabranjeno, izigravanjesporazuma.

Monopolistička konkurencija

MTr

PTr

MP

P

Q

A

C G

Bd

d

MTr

PTr

P

Q

d’

d’

MP

E’

G’

Ekonomski troškovi monopola

MTr = PTrE

B

D

G

F A

DMP

Q

P,M

Tr,P

Tr

50

100

150

200

2 4 6 8

Monopolisti čine svojuproizvodnju oskudnompa time podižu cenu ipovećavaju profit. Kodmonopolistove proizvodnjeu tačci B društvena MUje iznad društvenih MTri potrošačev višak jeizgubljen. Sabiranjem svihizostanaka između Q=3 iQ=6 dolazimo do ukupnogekonomskog rasipanja(trougao ABE).

Ekonomija rizika i neizvesnost

Špekulativna tržišta premeštaju dobra iz vremena ili mesta u kojima vlada obilje u vremena ili mesta oskudice. Špekulanti - osobe koje kupuju ili prodaju neku robu s namerom da je kasnije prodaju ili kupuju uz profit.Pri tome trgovci istovremeno kupuju na jednom tržištu i prodaju na nekom drugom tržištu po višoj ceni. Takva se aktivnost zove arbitraža i predstavlja špekulaciju bez rizika.

Delotvorna špekulacija zapravo povećava ekonomsku efikasnost. Premeštajući dobra u vremenu iz perioda obilja u period oskudice, špekulant kupuje kad su cena i marginalna korisnost dobra niske a prodaje kada su visoke.

Pokrivanje rizika - hedging

Proces izbegavanja rizika putem istovremenog zaključivanja posla suprotnog delovanja, prodaje ili investicije koja ga otklanja. Kupovina kukuruza - skladištenje (profit) -prodaja špekulantu danas.Špekulativna tržišta služe poboljšavanju obrazaca cena i alokacije u prostoru i vremenu a isto tako omogućuje i premeštanje rizika. Te aktivnosti na špekulativnim tržištima potaknute željom da kupuju po nižoj a prodaju po višoj ceni realociraju dobra iz vremena izobilja (niske cene) u vreme oskudice (visoke cene).

Osiguranje i diverzifikunje rizika

Tržišta rukuju rizicima tako da ih diverzifikuju.Procesom diverzifikacije rizika se oni rizici koji bi bili veliki za jednu osobu rasprostiru na veliki broj osoba tako da svakoj od njih ostaje samo mali rizik. Glavni oblik diverzifikovanja rizika je osiguranje. Diverzifikovanjem vlasništva kapitala ili pojedinih rizičnih investicija među mnoštvom vlasnika, tržišta kapitala mogu tako diverzifikovati rizike i omogućiti mnogo veće investiranje i rizike nego što bi to bilo podnošljivo pojedinačnim vlasnicima.

Teorija igaraTeorija igara analizira način kako se dva ili više igrača, ponašaju u igri, odlučuju za delovanje ili strategije koje zajednički pogađaju svakog od učesnika. John von Neumann (1903-1957).

P2

P1

10

20

10 20

MB pivospušta cenu

Jelen pivouzvraća

Nashova ravnotežaDominantna strategija - kad najbolja strategija koja je jednom od igrača na rapolaganju ostaje najboljom bez obzira na strategiju drugog igrača.Nashova ravnoteža -skup strategija igrača kada niti jedan igrač ne može poboljšati svoju zaradu ili rezultat uz datu strategiju drugog igrača.

A+ $10

$10

C $-10

$-100

B $-100

$-10D $-50

$-50

MB pivoNormalna cena Rat cenama

Nor

mal

na c

ena

Rat

cen

amaJe

len

pivo

Saradnička ravnoteža - nastaje kada straneu igri deluju saglasno kako bi našle strategijekoje će koristiti njihovim zajedničkim rezultatima.

Zatvorenikova dilema

A+ 5 g

5 g

C 3 m

10 g

B 10 g

3 mD 1 g

1 g

Priznati Ne priznati

Priz

nati

Ne

priz

natiLo

pov

Baraba

Raspodela dohotkaDohodak se odnosi na sve primitike ili novac koje zaradi neka osoba ili domaćinstvo tokom datog vremenskog perioda. Dohodak se sastoji od plata, dohotka od imovine (rente, kamate i dividende) i transfernih plaćanja (tok).Imovina se sastoji od neto vrednosti sredstava koje neko poseduje u jednom trenutku (stanje).Potražnja preduzeća za inputima je određena indirektno iz potražnje potrošača za njegovim finalnim proizvodom.Preduzeće će maksimizirati profite unajmljujući rad ili bilo koji drugi faktor proizvodnje sve dok marginalni prihod toga inputa nadmašuje dodatni marginalni trošak (cenu) toga inputa.

Ponuda proizvodnih faktora

A

B

Količina faktora proizv.

Cen

a fa

ktor

a pr

oizv

.

Raspodela narodnog dohotka

S

S

D

DW

LKoličina rada

Mar

gina

lni p

roi z

vod

Plate

EN

Marginalni proizvodrada

Renta

PLATE I TRŽIŠTE RADATržište rada potpune konkurencije je ono na kome postoji dovoljno veliki broj radnika i poslodavaca, tako da niti jedno pojedinačno preduzeće ili radnik nema snagu da bitno utiče na visinu plate. Realna plata predstavlja kupovnu moć jednog sata rada, tj. nominalna plata podeljena sa troškovima života. Marginalna proizvodnost rada zavisi od kvaliteta uloženog rada, količine i kvaliteta ostalih faktora proizvodnje , tehničkom znanju (obrazovanje, veštine, infrastruktura, postrojenja i oprema).Ponuda rada predstavlja broj sati koje stanovništvo želi da radi na poslovima koji donose zaradu.

DETERMINANTE PONUDE RADA

Stanovništvo- brojnost stanovništva je određena prirodnim priraštajem i migracijama. Efekt dohotka - sa višom platom i dohotkom može se kupiti više dobara i usluga a želi se i više vremena za dokolicu.Efekt supstitucije - s porastom plate, naknada po satu rada raste ponuda rada i dodatni rad zamenjuje dokolicu jer se svaki dodatni sat rada više plaća. Kompenzirajući dodaci - dodaci na plate koji služe kao naknada za relativnu privlačnost ili nemonetarne razlike između poslova (rizik, obrazovanje, troškovi, noćni rad).

Efekt dohotka i supstitucije

S

S

C

0 L

W

RAZLIKE U PLATAMA

Ljudski kapital - označava količinu korisnog i vrednog znanja stvorenog u procesu vaspitanja i obrazovanja. Razlike u platama nastaju zbog -kompenzirajućih dodataka na platu zbog težine, razlike u veštinama i talentu ali i zbog segmentacije tržišta na nekonkurentne grupe. Tržište će težiti onoj ravnoteži razlika u platama u kojoj je ukupna potražnja za svakom kategorijom rada potpuno jednaka njenoj konkurentskoj ponudi. Ljudi isti - poslovi isti - nema razlike u platamaLjudi isti - poslovi različiti - kompenzirajući dodaciNekonkurentne grupe - čista ekonomska renta

Gvozdeni zakon zarada

NezaposleniD S

DS

Količina rada

Rea

lna

plat

a

Malthus - rast plata iznad nivoa za preživljavanje dovodi do rasta stanovništva.Marx - rezervna armija Nezaposlenih potiskuje plate prema egzistencijalnom minimumu.

DISKRIMINACIJA NA TRŽIŠTU RADA

Razlike u platama su univerzalna pojava u tržišnoj ekonomiji, ali kada razlika u platama proizilazi samo iz beznačajne lične karakteristike - rasa, pol ili religijska pripadnost, to nazivamo diskriminacijom. Diskriminacija ima svoje korene u ranim verovanjima i institucijama društva (belci, crnci, žene).Najveća grupa koja pati od ekonomske diskriminacije su žene koje u proseku zarađuju svega 65% od onoga što zarađuju muškarci određenog obrazovanja i porekla.

SINDIKATI I KOLEKTIVNO PREGOVARANJE

Sindikati - pravo zastupanja radnika,Ekonomski paket - osnovna plata, naknade za prekovremeni rad, korištenje praznika i pauza za vreme rada,COLA - cost of living adjustement, prilagođavanje troškovima života, rastu potrošačkih cena,Pravila rada - zadaci i obaveze na poslu, sigurnost posla i težina posla,Ugovor o radu - pitanje otkaza, postupak žalbi, nadležnost za rešavanje sporova.Pregovaračka moć - štrajkovi i drugi oblici sindikalne borbe.

Klasičnanezaposl.

UTICAJ SINDIKATA NA ZARADE

Ograničavanjeponude rada

Pov.stand.plata

Pov.potraž.za radom

Spreč.monops.moći

D

D S

S S’

S’

EE’

Q rada

W

D S

E

SD

D

D’

D’EE’

DS

SEE’

W W W

Q radaQ radaQ rada

ZEMLJA I PRIRODNI RESURSI

Svako plaćanje za upotrebu fiksnih faktora je renta. Vrednost zemlje se izvodi prvenstveno iz vrednosti proizvoda a ne obrnuto. Porez na rentu neće dovesti do nikakvih distorzija ili ekonomskih neefikasnosti. Cene služe kao odrednice oskudnosti različitih inputa i pomažu proizvođačima da odrede društveno rapoloživu kombinaciju resursa.

S

S

E

D

DD’

D’

Q zemljeZe

mlji

šna

rent

a

KAPITAL, KAMATA I PROFITKapital se sastoji od onih trajnih proizvedenih dobara koja se ponovo koriste kao proizvodni inputi za dalju proizvodnju (građevine, oprema, zalihe).Naknade za privremeno korištenje kapitalnih dobara nazivaju se rente. Stopa prinosa od kapitala je godišnji neto prinos (renta minus troškovi) na dolar investiranog kapitala. To je obični broj, ili procenti na godinu. Profiti predstavljaju rezidualni dohodak koji je jednak razlici ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Kamata je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove - cena koju banka ili drugi finansijski posrednik plaća zajmodavcu za upotrebu novca u nekom vremenskom periodu.

Sadašnja vrednostV = N1 / (1+i) + N2 / (1+i)2 + N3 / (1+i)3... + Nt / (1+i)t

Formula sadašnje vrednosti diskontuje buduća plaćanja primenom diskontnog faktora.Klasična teorija kapitala - Bohm Bawerk, Knut Wicksell, Irwing Show. Investicije u kapitalna dobra uključuju odricanje od tekuće potrošnje da bi se uvećala buduća potrošnja. Društva investiraju zato što žrtve sadašnje potrošnje omogućuju uvećanu potrošnju u budućnosti.

S

D

D

Kratkoročna ravnotežaE

Kol.akumul.kapitalaSt

opa

povr

atka

i ka

mat

a

DETERMINANTE PROFITA

Realna kamata je nominalna kamata minus stopa inflacije.Visoke stope prinosa na rizične stavke imovine ili poduhvate uključuju u sebe i riziko premije koje investitori zahtevaju pre nego što uđu u tako rizičnu investiciju. Implicitni prinosi - prinos vlasnika preduzeća od njihovog rada ili od njihovih vlastitih fondova investiranih u preduzećima. Profiti kao nagrada za snošenje rizika i nagrada za inovatorstvo.Profiti kao monopolska zarada.

TRŽIŠTE I PRIVREDNA AKTIVNOST

ŠTA ČINI POTPUNU KONKURENCIJURAVNOTEŽA POTROŠAČA - NIVOI MARGINALNIH KORISNOSTI ZA SVE POTROŠAČE JEDNAKI SU RELATIVNIM CENAMA TIH DOBARA,RAVNOTEŽA PROIZVOĐAČA - NIVOI MARGINALNIH TROŠKOVA DOBARA KOJE PREDUZEĆA PROIZVODE JEDNAKI SU RELATIVNIM CENAMA TIH DOBARA,RELATIVNI MARGINALNI PROIZVODI SVIH INPUTA JEDNAKI SU ZA SVA PREDUZEĆA I SVA DOBRA I JEDNAKI SU RELATIVNI CENAMA TIH INPUTA.

ALOKATIVNA EFIKASNOST

DO ALOKATIVNE EFIKASNOSTI (PARETO EFIKASNOSTI) DOLAZI KADA NEMA NAČINA REORGANIZOVANJA PROIZVODNJE ILI POTROŠNJE DA BI SE POVEĆALO ZADOVOLJSTVO JEDNE OSOBE, A DA SE TIME NE SMANJI ZADOVOLJSTVO DRUGIH.GRANICA MAKSIMALNE KORISNOSTI – KRIVA KOJA POKAZUJE SPOLJNU GRANICU KORISNOSTI ILI ZADOVOLJSTVA KOJU NEKA PRIVREDA MOŽE POSTIĆI.KRIVA UPF JE KOSO POLOŽENA BUDUĆI DA SE POVEĆANJEM ZADOVOLJSTVA JEDNE OSOBE SMANJUJE ZADOVOLJSTVO DRUGE.

EKONOMIJA BLAGOSTANJA

SISTEM OPŠTE RAVNOTEŽE U USLOVIMA POTPUNE KONKURENCIJE POKAZUJE ALOKATIVNU EFIKASNOST. U TAKVOM SISTEMU SVE CENE ROBA JEDNAKE SU MARGINALNIM TROŠKOVIMA, SVE CENE FAKTORA JEDNAKE SU VREDNOSTI NJIHOVIH MARGINALNIH PROIZVODA I NEMA EKSTERNALIJA. U TIM USLOVIMA KADA PROIZVOĐAČ MAKSIMIZIRA PROFIT, A SVAKI POTROŠAČ MAKSIMIZIRA KORISNOST, PRIVREDA JE EFIKASNA U CELINI, JER NIKO NE MOŽE DOĆI U BOLJI POLOŽAJ UKOLIKO SE POLOŽAJ NEKOG DRUGOG NE POGORŠA –PRVA TEOREMA EKONOMIJE BLAGOSTANJA.

A

CB

Us

Uj

Korisnost Aleksandra

Kor

isno

st Z

oran

a

A

BGranicamaksim.korisnosti

Savršenokonkurent.tačke

C

Ravnotežauz monopoluz zagađenja

Korisnost druge grupe

Kor

isno

st p

rve

grup

e

Granica maksimalne korisnosti - konkurencija i efikasnost

DRŽAVA I PRIVREDA

1. Tri instrumenta državne kontrolePorezi koji služe da se smanje privatni rashodi i time omoguće javni rashodi,Izdaci koji navode preduzeća ili radnike da proizvode određena dobra ili usluge zajedno sa transfernim plaćanjima (naknade za nezaposlene i socijalno ugrožene) koji pružaju podršku dohotku.Regulacije ili kontrole koje upućuju ljude da obavljaju ili odustaju od određenih privrednih delatnosti (kao što su pravila koja se odnose na MDK količinu koju preduzeća mogu zagaditi).

FUNKCIJE VLADEUtvrđivanje zakonskog okvira za tržišnu privredu,Uticaj na alokaciju resursa kako bi se poboljšala privredna efikasnost,Uvođenje programa kako bi se poboljšala raspodela dohotka,Stabilizovanje privrede putem makroekonomskih politika.

1 Zakonski okvir - pravila koja uključuju definiciju vlasništva, zakone o ugovorima i kursu, uzajamne obveze radnika i uprave i drugi zakoni.

2 Alokacija resursa - šta, kako i za koga.3 Preraspodela dohotka4 Makroekonomska stabilizacija - monetarna i fiskalna

politika.

TEORIJA JAVNOG IZBORA

Grana ekonomske nauke koja proučava načine na koji vlade donose odluke. Postavlja pitanja kao šta su kako, šta i za koga u javnom sektoru. Teorija javnog izbora opisuje kako vlade donose odluke o oporezivanju, rashodima i regulisanju i drugim politikama. Slično igri tržišta, igra politike mora uporediti želju naroda da dobije kolektivna dobra sa mogućnošću privrede da ih pribavi. Glavne se razlike nalaze u tome da su glavni igrači u politici - političari - prvenstveno zainteresovani da pobede na izborima, dok glavni igrači na tržištu - preduzeća – teže da ostvare profite. Problem sakupljanja miliona mišljenja u jednu odluku.

KOLEKTIVNO DELOVANJE

Arrowljeva teorema - nije moguće naći obrazac glasanja koji može garantovati da će većinsko glasanje biti dosledno i ići u poželjnom smeru.

Glasački paradoks nastaje kad nijedan program ne može steći većinu prema svim drugim programima.

Dohodak grupe A (većine) Dohodak grupe A (većine)

JEDNODUŠNOST VEĆINSKO ODLUČIVANJE

X

E’

YE

Doh

odak

gru

pe B

(man

jine) Rapoloživi

dohoci

Doh

odak

gru

pe B

(man

jine)

E

L

M

N

DRŽAVNO OPOREZIVANJE I RASHODI

Javna dobra su ona kojih su koristi nedeljivo raširene među celim stanovništvom, bez obzira na to žele li pojedinci ili ne kupiti javno dobro. Privatna dobra su ona koja se mogu podeliti i pribaviti posebno za razne pojedince, bez ikakvih eksternih koristi i troškova za druge. Delotvorno pribavljanje javnih dobara često zahteva delatnost vlade, dok privatna dobra mogu delotvorno alocirati tržišta.Kad oporezuju, vlade u stvari odlučuju kako da svoja potrebna sredstva povuku od stanovništva i preduzeća i ulože ih u kolektivnu potrošnju i investicije. Novac od poreza je sredstvo kojim se realni resursi prenose iz privatnih dobara u kolektivna dobra.

NAČELA OPOREZIVANJA

Razni pojedinci treba da budu oporezivani srazmerno koristi koje dobijaju od vladinih programa. Jednako kao što ljudi plaćaju privatne dinare za potrošnju privatnog hleba, poreski udeo osoba trebalo bi da je srazmeran njegovom ili njenom korištenju javnih dobara kao što su javni putevi ili parkovi - načelo korisnosti.Iznos poreza koji ljudi plaćaju treba da je srazmeran njihovom dohotku, bogatstvu ili platežnoj sposobnosti. Oporezivanje bi trebalo biti tako organizovano da pomaže ostvarivanje onog što društvo smatra ispravnom i pravednom raspodelom dohotka - načelo sposobnosti.

VODORAVNA I USPRAVNA PRAVEDNOST

Načelo vodoravne pravednosti kaže da oni koji su u osnovi jednaki treba da budu jednako oporezovani -ljudi sa jednakim dohocima trebali bi da plaćaju iste poreze.Uspravna pravednost se odnosi na oporezivanje ljudi sa različitim nivoom dohotka.Porez se naziva proporcionalnim, progresivnim ili regresivnim u zavisnosti od toga dali se uzima od ljudi sa visokim dohotkom isti deo dohotka, veći deo dohotka ili manji deo dohotka nego šta se uzima od ljudi sa niskim dohotkom.Direktni porezi su oni koji se naplaćuju na dobra i usluge, direktno od pojedinca - trošarine, PDV.

POREZI I EFIKASNOSTDirektni porezi se naplaćuju direktno od pojedinaca ili preduzeća. Primeri ovih poreza su porez na dohodak, porezi za socijalno osiguranje, porezi na nasledstvo i poklone, porez na dobit korporacija.U neregulisanoj okolini, preduzeća će određivati svoje najprofitabilnije nivoe zagađivanja izjednačujući marginalne privatne štete od zagađivanja sa marginalnim troškovima uklanjanja tog zagađivanja. Kada su prelivanja zagađivanja značajna, privatna ravnoteža proizvešće nedelotvorno visoke nivoe zagađivanja i premalu delatnost na uklanjanju zagađivanja. delotvornost zahteva da marginalna društvena šteta bude jednaka marginalnim troškovima zagađivanja.

Lafferova kriva u teoriji i stvarnosti

a) Teorija b) Stvarnost

Uku

pni p

rihod

od

pore

za

Uku

pni p

ri hod

od

por e

z a

Poreska stopaPoreska stopa0 25 50 75 100 31 40 50 70 80

A

MB

C

Sadašnjaporeskastopa

Pareto efikasnost

Alokaciona ili Pareto efikasnost javlja se kada ne postoji nikakav način da se proizvodnja ili potrošnja preurede tako da se poveća zadovoljstvo jedne osobe a da se pri tome ne smanji zadovoljstvo neke druge osobe. Potrošačeva ravnoteža = odnosi marginalnih korisnosti dobara ili marginalne stope supstitucije za dva dobra moraju biti jednaki odnosu njihovih cena.Proizvođačeva ravnoteža = odnosi marginalnih troškova (marginalnastopa transformacije) finalnih proizvoda mora biti jednak odnosu njihovih cena. Opšta konkurentna ravnoteža = maksimizacija korisnosti potrošača = maksimizacija profita = minimalni troškovi (pravilo najmanjih troškova).

2

1

2

12,1 P

PMUMUMRS ==

2

1

2

1

PP

MCMC

=

Granica korisnosnih mogućnostiDruštvo ostvaruje ekonomsku efikasnost kad se zadovoljstvo neke osobe u društvu ne može povećati a da se pri tome ne smanji zadovoljstvo neke druge osobe. Efikasni su ishodi na granici (krivi) korisnosti društva.

•A

•B

•C

Korisnost (zadovoljstvo) Smitha

Korisn

ost

(za

dovo

ljst

v o)

J one s

a

Us

Uj

Promašaji tržišta

Nesavršena konkurencija – diktiranje tržišnih uslova kroz monopolsku moć na tržištu i uticaj na cene čime se smanjuje zadovoljstvo potrošača. Eksternalije – kisele kiše kao primer štetnih eksternalija, digitalni aparat – pozitivne eksternalije jer predstavlja uštedu vremena za puno ljudi.Nesavršena informisanost – odstupanje informacija od stvarnog stanja na tržištu ima za posledicu donošenje neefikasnih i neadekvatnih odluka što utiče na finansijski i opšti položaj pojedinca.

Država i njeni mehanizmi

Porezi – utiču na privatni dohodak a time i na privatne izdatke i čine glavni izvor javnih prihoda. Mogu imati i ulogu korektora i sprečavanja određenih aktivnosti –prodaja alkohola i cigareta a potiču manje oporezovane sektore kao što je gradnja stanova solidarnosti.Izdaci – transferna (socijalno osiguranje, socijalna plaćanja) i druga plaćanja (plaćanja za vojsku, obrazovanja) koja osiguravaju dohodak pojedincima. Propisi ili kontrole – koji usmeravaju ljude da ostvare ili da se odreknu od određenih ekonomskih aktivnosti (propisi oko zagađivanja, regulisanje uslova rada).

Funkcije države

Unapređivanje ekonomske efikasnosti.Ostvarivanje manje nejednake raspodele dohotka.Stabilizovanje ekonomije pomoću makroekonomskih politika.Međunarodno predstavljanje zemlje.Osiguranje najbolje alokacije resursa.Ispravljanje tržišnih promašaja:

negativnosti nesavršene konkurencijeeksternalije i javna dobranesavršene informacije.

Osiguranje stabilnosti cenaInflacija označava rast opšteg nivoacena dok stopa inflacije meri promenu opšteg nivoa cena

Nivo cena se meri kao ponderisani prosek dobara i usluga u ekonomiji.

100cena nivo

cena nivo - cena nivoinflacije stopa1t

1-tt x−

=

Indeksi cenaPojava smanjivanja opšteg nivoa cena naziva se deflacija. Indeks cena potrošača (CPI) meri trošak kupovine standardne korpe dobara u različitim vremenima - hrana,odeća itd.Indeks cena sastavlja se ponderisanjem svake cene u skladu sa ekonomskom važnošću.

Merenje CPI20% hrana, 50% stan, 30% med.potrebe

CPI =(0,20x102)+(0,50x106)+(0,30x110)=106,4.

Problemi merenja: ponderi uvek isti,izbor bazne godine, promena kvaliteta proizvoda i usluga nije obuhvaćena.Deflator GDP-a: cena svih delova GDP-a, indeks s promenljivim ponderima, god. t.Ind.cena.proizv.(PPI)-cene u velepr. i malopr.

Vrste inflacijeUmerena inflacija-spori i nevidivi rast cena (do 10% na godinu)Galopirajuća inflacija-dvocifrena ili trocifrena godišnja inflacija (20-200), indeksiranje ugovora.Hiperinflacija-milion i više godišnje. Potražnja za novcem pada,nestabilnost.

Ekonomski uticaji inflacijePreraspodela dohotka i bogatstva između različitih grupa, kreditora i dužnika, zajmoprimca i zajmodavca. Akcije se kreću obrnuto od infl. Bogati dršću, siromašni uživaju indeksaciju.Iskrivljenje cena i efikasnost - držanje gotovine, indeksiranje poreza, trošenje realnih sredstava i prilagođ.cena.

Optimalna stopa?Ekonomisti se ne slažu oko tačne stopeinflacije ali se slažu da predvidiv i stabilan rastući nivo cena osigurava najbolju klimu za zdravi ekonomski rast.Stopa inflacije koja se očekuje i ugrađuje u ugovore i neformalne sporazume je inerciona stopa inflacije (bez šoka)

Inflacija potražnje

Inflacija potražnje se javlja kad agregatna potražnja raste brže od proizvodnog potencijala ekonomije i povlači cene prema gore kako bi se izjednačile agregatna ponuda i agregatna potražnja.

Qp

AD

AD’E

E’

Realna proizvodnja

Pote

ncija

lna

proi

zvod

nja

Inflacija potražnje

Inflacija troškova (ponude)Inflacija koja proizlazi iz rastućih troškova tokom perioda visoke nezaposlenosti i nepotpunog iskorištavanja sredstava zove se inflacija troškova. Uslovljena je rastom cena i plata i iznenadnim šokovima u sferi proizvodnje (cenama inputa).

AD

AD’

AD’’

AS

AS’

AS’’Qp

Realna proizvodnja

nivoacena

E

E’

E’’

P

P’=1,04P

P’’=(1,04)P’=(1,04)2P

E’’’

AD’’’

Inflacija troškova (ponude)

Filipsova krivaPhillips je pronašao obrnutu vezu između nezaposlenosti i inflacije -podaci za UK za 100 godina.

Država može ostvariti nižu nezaposlenost ali uz višu inflaciju.

−=

ostiproduktivn

st.rastast.rasta

inflacije

stopa

plata

U* - prirod.st.nezap.

St.inflacije

SRPC

SRPC’

A

B

C

D

St.nezaposlenosti

Inflacija cena

God.rast plat a

a) dugoročna b) kratkoročna

Filipsova kriva

Prirodna stopa nezaposlenostiPrirodna stopa nezaposlenosti je ona stopa pri kojoj se snage koje deluju na povišenje i smanjenje inflacije, cene i plata u ravnoteži. Inflacija je stabilna bez tendencija ubrzavanja ili smanjenja. Ona je dakle najviša održivi nivo zaposlenosti i u skladu je s potencijalnom proizvodnjom zemlje.

Troškovi dezinflacijePrilagođavanje Filipsove krive - 5 god.Troškovi dezinflacije - 4-10% GDP-a.Prirodna stopa je iznad optimalne -maksimalni nivo neto ek.blagostanja.Na prirodnu stopu utiču demog.promene, tržište rada, šokovi ponude i potražnje,politika dohodaka i indeksacija.

Hipoteza istiskivanja

Istiskivanje se javlja u kratkom periodu kada reakcije na tržištu novca (rast transakcione potražnje za novcem) smanjuje efikasnost fiskalne politike. Povećanje strukturnog deficita smanjenjem poreza ili većom potrošnjom države dovodi do rasta kamata i smanjenja investicija.

Q=Q’’ Q’Q

E’’E

E’

Realna

Ukupna potrošnja

C+I+G+X

=C+I’’+G’+X’’

C+I+G’+X

Qp

Q

E’

E

I I’

Uk.potrošnja

Q Q’

C+I+G+X

C+I’+G’+X

Hipoteza istiskivanja

Državni dug i ekonomski rast

Unutrašnji dug - dug države svojim vlastitim građanima.Spoljni dug - država duguje strancima. To je neto odbitak od rapoloživih sredstava stanovništva zemlje dužnika.Kad dug države raste, stanovništvo će gomilati državni dug umesto privatnog kapitala i to će premestiti privatni kapit.

Realne kte.

Privatni fond kapitala

D

D

S

S

A

Bez duga

S

S

S’

S’

A

B

Privatni fond kapitala

1000

D

D Sa državnim dugom

Dug i rast

Proizv.bez duga

Proizv.s dugom

Fond kapitala(bez duga)

Fond kapitala(s dugom)

Veliki državnidug smanjujerast potencijalneproizvodnje unekoj zemlji jerpremešta privatni kapital,povećava neefikasnost zbog oporezivanja ipodmirivanja delaspoljnjeg duga.

Q,K

vreme

Komparativna prednostNačelo komparativne prednosti tvrdi da će svaka zemlja imati koristi ako se specijalizuje u proizvodnji i izvozi ona dobra koja može proizvoditi uz relativno niži trošak (u kojima je relativno efikasnija od drugih zemalja). Svaka će zemlja imati koristi ako uvozi ona dobra koja proizvodi uz relativno viši trošak (manje efikasna).

David Ricardo

Načelo komparativne prednosti tvrdi da neka zemlja može imati korist od razmene čak i kad je u proizvodnji apsolutno efikasnija (ili apsolutno manje efikasna) od drugih zemalja.Kada se otvori razmena i kada se svaka zemlja usredotoči na svoje područje komparativne prednosti svako je u boljem položaju.

Logika komparativne prednosti

Američki i evropski zahtevi za radom za proizvodnju

Neophodni rad (radni sati)

Proizvod U Americi u Europi

1 jedinica hrane

1

3

1 jedinica odeće

2

4

Ekonomske koristi od razmene

Kada se otvori razmena i kada se svaka zemlja usredotoči na svoje područje komparativne prednosti svako je u boljem položaju, nacionalni se dohodak povećava, stanovništvo može dobiti veću količinu dobara i potrošnje za jednaku količinu rada.Uslovi razmene - odnos izvoznih i uvoznih cena između zemalja. (2/3 SAD-U.K.)

600

450

300

Prerazmene

E

Cenovnalinija nakonrazmene

Hrana

Odeća

150

200 300EPre

Cenovna linijanakon razmene

Hrana

Odeća

Ravnotežni odnos cena

450

600400200

150

300

B

B’

D

D’

S

A

Inicijalniodnos P (1/2)

Konačniodnos P (2/3)

Uvezeno

Izvezeno

500

500

B

E

X

Z(pre)

(posle)

Otvaranje razmene

Ako se svako područje potpuno specijalizuje tamo gdje ima svoju komparativnu prednost, kad Europa proizvodi samo odeću i Amerika samo hranu, odnos cena će ležati negde između 1/2 i 3/4 što će zavisiti od intenziteta tražnje. Oba područja mogu potrošiti više nego što bi oni sami proizveli.

Ograničenja razmene

Uprkos ograničenjima razmene - teorija komparativne prednosti je jedna odnajdubljih istina u celokupnoj ekonomiji. Države koje zanemaruju komparativnu prednost plaćaju veliku cenu manjimstandardom života i ekonomskim rastom. Prepreke razmeni - carina, kvota, troškovi prevoza.

Ekonomski trošak carine

B CA F

J

E

H

D S

svetska cenaplus carina

svetska cena

P

6

4

100 150 250 300

Površina A - netogubitak skupljeg QPovršina C - gubitakpotrošača

Prihodcarine

Nametanje carine

Nametanje carine ima tri efekta: ono obeshrabruje proizvodnju, podstiče potrošače da smanje svoje kupovine carinjenog dobra ispod efikasnih nivoa i povećava prihode države. Carina - porez razrezan na uvoz.Kvota - ograničenje na količinu uvoza.

Vrste carina

Prohibitivna carina - ona koja je toliko visoka da potpuno onemogućuje uvoz.Neprohibitivne carine - umerenije carine koje delimično ograničavaju razmenu.Carina će povećati cenu, sniziti potrošenu i uvezenu količinu i povećati domaću proizvodnju.

Ekonomika protekcionizma

Neekonomski argumenti koji upozoravaju da je poželjno žrtvovati ekonomsko blagostanje radi potpore drugih nacionalnih ciljeva (vojni, nacionalna sigurnost).Neistiniti razlozi za carine -merkantilizam, carine za grupe saposebnim interesom, konkurencija jeftinog stranog rada

Uvozno opterećenjeKlauzula izlaza za nuždu -privremeno uvozno olakšanje putem carina, kvota ili izvoznih dogovorenih kvota.Antidampinške carine - kada se utvrdi da se prodaje uz niske cene radi osvajanja tržišta uvodi se dampinška carina.Izjednačavajuće carine - stranci subvencioniraju izvoz.

Potencijalno opravdani razlozi

Carine mogu pomeriti uslove razmene u korist neke zemlje.Privremena carinska zaštita industrije u povoju sa rastućom mogućnošću u dugom roku.U određenim uslovima carina može pomoći da se smanji nezaposlenost.

POLITIKE RASTA I STABILNOSTI

Putanju proizvodnje i cena određuje međudelovanje agregatne ponude i potražnje.Politike stabilizacije deluju preko uticaja na agregatnu potražnju. Nadziranje potražnje - upotreba monetarne i fiskalne politike da bi se agregatna potražnja dovela na željen nivo.

Važnost fiskalne politike

Vremenski razmak između cikličnog šoka i efikasne reakcije je predug.Fiskalna politika zbog toga postaje beskorisna za stabilizaciju.Barrov učinak - smanjenje poreza nema učinak na dalekovidne potrošače - nema promene obrazaca potrošnje.Preveliki strukturalni deficiti.

Delotvornost monetarne politike

Monetarna politika na ekonomiju deluje posrednije.utiče na potrošnju menjanjem kamata, uslova kreditiranja, kurseva i cena imovine.

Tranzicija

reforma cena i slobodno formiranje cena na tržištu - ponuda i potražnja određuju cenu.tvrda proračunska ograničenja -poslovni gubici pokrivaju subvencijama.privatizacija.

Međunarodna razmena i kurs

Otvorena ekonomija - ekonomija koja je u značajnom iznosu uključena u međunarodnu razmenu. Korisnost međunarodne razmene

raznolikost uslova proizvodnjeopadajući troškovi zbog ekonomije obimarazlike u ukusima.

Kurs

cena jedinice strane valute izražena domaćom valutom na deviznom tržištu.Tržište deviza je tržište na kome se razmenjuju valute različitih zemalja.Pad cene jedne valute izražen jednom ili svim drugim valutama zove se depresijacija dok je strana valuta apresirala.

Devalvacija i revalvacija

Devalvacija - kada se službeni kurs neke zemlje u odnosu na zlato ili druge valute snižava. Povećanje službenog kursa zove se revalvacija. Teorija deviznih kurseva (PPP) -devizni kurs neke zemlje na slobodnom tržištu izjednačava trošak kupovine razmenjenih dobara u zemlji sa troškom kupovine tih dobara u inostrantvu.

Devizni kurs

S

SD

D

E

Ł

dola

ri za

fun t

u

S

SD’

D’

E

Ł

D

Ddo

lari

za fu

n tu

1,20