Centar za evroatlantske studije – CEASDr. Dragoslava Popovića 15, 11000 Beograd, SrbijaTel/fax: +381 11 323 9579; office@ceas-serbia.org, www.ceas-serbia.org

Tromesečnik CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE Br. 05 • novembar - decembar 2013. • ISSN 2217-9925

@cEasserbiaceaserbiawww.ceas-serbia.org

CEAS IZVEŠTAJ

izvEštaj sa prvE bEogradskE nEdEljE nato 3.-6. 12. 2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 38

Kurt Bassuener i Bodo Weber

još uvEk nijE gotova stvarkosovo i sporazum priština - bEograd . . . . . . . . str. 26

Jelena Milić, CEAS direktor

tužni tok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 02

CEAS intervju

ján varšo ambasador rEpublikE slovačkE u srbiji . . . . . . . .str. 08

Sanja Mešanović, Mr, CEAS istraživač

srbija na putu ka punopravnom članstvuu Eu - prEgovori o pristupanju . . . . . . . . . . . . . . . . str. 11

Tibor Moldvai, projektni koordinator

Ekonomska kriza i njEn uticaj na javno mnjEnjE u Evropskoj uniji i srbiji . . . . . . . .str. 16

2 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

srbija se nalazi pred izborom – nastavakevropskih integracija i saradnje sa nato-om,kao nužnih, ali ne i dovoljnih procesa zanastavak demokratizacije društva i njegovohvatanje priključka sa stabilnim i razvijenimpolitičkim zapadom, ili nastavak putinizacije(jelena milić, novi vek broj 4, avgust –septembar 2013.), kome je srpsko društvo očitoi samo sklono, ali sada već i sa ogoljeniminteresom rusije da nam u tom procesu„pomogne”.

zato je za srbiju dobro što je Evropski savet nasvom decembarskom zasedanju usvojiopreporuke da srbija u januaru 2014. počnepregovore sa Eu. nadajmo se da će uskoro bitiisto i sa potpisivanjem individulanog akcionogplana za partnerstvo (ipap), sporazuma između

srbije i nato-a, kojim bi se odnosi sa nato-om,sa nivoa saradnje u okvirima ministarstvaodbrane, podigli na nivo vlade srbije.

kada je odnos sa Eu u pitanju, posebno je dobrošto se u pregovaračkom okviru, koji su ministriEu usvojili, konkretno kaže da će normalizacijaodnosa beograda i prištine biti obuhvaćenapoglavljem 35 „u ranoj fazi pregovora” očlanstvu sa srbijom. navedeno je i da će„sređivanje odnosa sa prištinom” moći da budeuključeno u druga poglavlja „u valjanoopravdanim slučajevima”, kao i da „srbija moraobezbediti da njen stav prema statusu kosovane stvara prepreke, niti utiče na primenu pravnetekovine Eu od strane srbije”. takođe se ističeda će „srbija u sklopu napora da se usaglasi sapravnim tekovinama - zakonima i propisima

„Putovanje u EU je kupovina karte za Titanik. S druge strane, ne možeteući u EU, a da ne uđete u NATO. NATO je ključ za ulazak u EU. Za sadaje tako. Ne možete biti malo trudni. Ako si u drugom stanju, onda si udrugom stanju. Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali upraksi se tako dešava. A to što neki političari misle da možete ući u EU,a da ne uđete u NATO, to je mnogo naivno. Vidite do kakvog apsurdadolazimo. Srbija, koja je povezana s Rusijom hiljadu godina, i kadnikada nismo ratovali, nikada nismo bili u neprijateljskim taborima,sada možemo da se nađemo u potpuno suprotnim taborima. Smatramda svaki političar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATOnije jednostavan potez i da će morati da odgovara za taj potez i predBogom. Naša zajednička istorija i život, to je sve Bogom dano. Mi smojedno pravoslavno bratstvo. Ne možemo da izdajemo to pravoslavnobratstvo, a oni nas rasparčavaju. Sada se u Bugarskoj nalaze dveameričke baze. I po pravilima generalštaba, prema tim bazama su

usmerene naše rakete. Za svaki slučaj.”

Leonid Rešetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI)

Jelena Milić

Jelena Milić, CEAS direktor

TUžNI TOK

unije, posebno obezbediti da usvojeni zakoni,uključujući njene geografske razmere, nećedelovati protiv normalizacije odnosa skosovom”.

u zaključcima zasedanja šefova diplomatija Euse stavlja do znanja da će „savet ministaranastaviti da pomno prati dalje napore srbije zavidljiv i trajni napredak u normalizaciji odnosasa kosovom”, s tim da svaka strana nastavisopstvenim putem i ne koči jedna drugu na putuka Eu. srbija u novoj fazi odnosa s Evropskomunijom mora „posebnu pažnju da posvetivladavini zakona, naročito reformi pravosuđa iborbi protiv korupcije i organizovanog kriminala,reformi državne uprave, nezavisnosti ključnihinstitucija, slobodi medija, daljem poboljšanjuuslova poslovanja i privređivanja”. (b92, 17. 12.2013.)

bilo bi dobro da srpski i Eu zvaničnici zaključkesa početka tumače na isti način. stiče se utisakda je britansko-nemački non paper u priličnojmeri dobro utkan u zaključke, što je za srbijudobro na duge staze, pre svega zato što je sambriselski sporazum napisan tako da ostavljadosta prostora za arbitrarno tumačenje.

na istom samitu razmatrala se i budućnostzajedničke bezbednosne i odbrambene politikeEu (zbop). samit je još u novembru usvojiodosta obiman set zaključaka u kojima se, izmeđuostalog, Eu poziva da preduzme većuodgovornost u garantovanju bezbednosti, te dazbop ima snažnu ulogu u sveobuhvatnom Eupristupu u upravljanju krizama, ali da jepotrebno više saradnje između zemalja članica.Fokus je stavljen i na unapređenje stanja unamenskoj i odbrambenoj industriji za koju sepodseća da podstiče privredni rast, inovacije iobezbeđuje radna mesta. (Eu security anddefence news, br. #76, decembar 2013.)

o ovom delu rada samita u srbiji je pisano idebatovano mnogo manje nego o famoznomdatumu održavanja međuvladine konferencije,iako je srbija u procesu unapređivanja saradnjei ispunjavanja očekivanja Eu, koja se odnose nazbop u proteklom periodu, dosta toga uradila.o ovome se, upravo zbog toga, odnosno zbogrusa, u javnosti malo govori.

republika srbija je još 2011. godine potpisaladva važna sporazuma sa Eu u oblastibezbednosne i odbrambene politike:

1. „sporazum između republike srbije i Eukojim se uspostavlja okvir za učešće republikesrbije u operacijama Eu za upravljanje krizama”i

2. „sporazum između republike srbije i Eu obezbednosnim procedurama za razmenu izaštitu tajnih podataka”.(ministarstvo spoljnihposlova republike srbije, 4. 12. 2013.)

pomenuti sporazumi su bili preduslov za učešćesrpskih vojnika i policajaca u međunarodnimmisijama koje predvodi Eu, čiji se broj i profilstalno povećava, što je za srbiju višeznačnodobro. i srpsko ministarstvo spoljnih poslovaističe da je uspostavljanje poverenja putemrazmene tajnih podataka sa Eu i stvaranjeosnove za učešće u Eu operacijama važno usmislu izgradnje novog, partnerskog odnosa saEu u oblasti bezbednosti i odbrane.

no, izgleda da i rusko ministarstvo spoljnihposlova, ali i ostali centri gde se artikuliše irealizuje ruska spoljna politika, čijih jepredstavnika u srbiji sve više, a tu je pre svegaruski institut za strateška istraživanja - risi (novistandard, 28. 10. 2013.), upravo o ovimsporazumima, kao i generalno o približavanjusrbije pre svega Eu, a ne nato-u, ima svoj stav.takođe, sve je više kanala za plasiranje istog,poput novopokrenutog internret portala Fakti,nejasne vlasničke strukture.

stiče se utisak da su i ranije postojeći portali, kojipromovišu sve intenzivniju saradnju srbije irusije, poput „pravde” i „nove srpske političkemisli”, živnuli tokom poslednjih par meseci. oniredovno, u sinergiji, prenose tekstove sa Fakti,i iz drugih izvora, sada na dnevnoj osnovi, štoveoma dugo nije bio slučaj. slično je i sadnevnim novinama „politika” i „večernjenovosti”, kao i nedeljnikom „novi standard”. u„politici” se sada već može pročitati da natopodseća na treći rajh (politika, 14. 12. 2013).nažalost, kvalitet argumenata koji neretkoiznose u prilog inteziviranja rusko-srpskihodnosa nije uvek adekvatan. ne preza se ni oddemantovanja činjenica, poput onih o obimu

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 3

trgovinske razmene srbije i rusije, pogotovu upoređenju sa obimom razmene sa Eu (jelenamilić, blic blog, 14. 12. 2013.). odbijaju se čak iinformacije o slabostima ruske ekonomije, kojeviše ni ruski zvaničnici ne kriju. posebno jeinteresanatan onaj koji promoviše glavni čovekportala Fakti, nekadašnji dopisnik iz moskve,Đuro bilbija, o tome da srbija sa rusijom trebada uspostavi odnose kakve izrael ima sa sad,uključujući i vojnu saradnju, naravno. bilbijapreviđa „sitnicu” od 118 milijardi dolara kolikosu sad, u formi zvanične bespovratne pomoćiod drugog svetskog rata naovamo, dale izraelu(jeremy m. sharp, u.s. Foreign aid to israel,11.4.2013.).

većina pomenutih novonastalih i vaskrslihinternet portala prenela je vrlo informativanintervju sa direktorom risi, generalom-potpukovnikom leonidom rešetnjikovim, koji jenedavno objavio, kako Fakti i nspm kažu,uticajni moskovski list „stoletije”. rešetnjikov,koji je pre dolaska u institut bio šefinformativno-analitičke uprave za spoljnuobaveštajnu službu, u pomenutom intervjuu,između ostalog, risi poredi sa američkim randinstitutom. (nspm, 16. 10. 2013.)

rešetnjikov je srpskoj javnosti postao poznatijikada je letos na Filozofskom fakultetu, čija jepro-ruska infrastruktura, centar za ruske studije,nedavno takođe živnula, ocenio da „srbija imaizbor – ili ćete na titanik ili na naš čamac. naščamac će možda opstati, ali titanik će sigurnopotonuti!“. titanik je, inače, Eu i politički zapadgeneralno (novi standard, 11. 6. 2013.), koji jesrpsku slavu stekao kada je prošle jeseniministarku energetike, zoranu mihajlović,direktno optužio za sabotažu južnog toka. (rtv,6. 11. 2013.)

nekako istovremeno kada je rešetnjikov Eu izapad uporedio sa titanikom, u poseti srbiji jebio, formalno dosta tiši, sekretar savetabezbednosti ruske Federacije, nikolaj petrušev,jedan od najvažnijih i najbližih saradnika ruskogpredsednika vladimira putina. (akter, 23. 6.2013.) on je pre dolaska na mesto „šefa svihruskih tajnih službi” bio na čelu čuvene ruskeFederalne službe bezbednosti. težišna temasastanka koji je petrušev imao sa visokim

srpskim zvaničnicima bila je saradnja iz oblastiodbrane i bezbednosti. ta tema je bila i jednaod glavnih tačaka pre posete konačnopotpisanog sporazuma o strateškompartnerstvu između rusije i srbije. zvaničniizvori navode da je tokom posete razmatrana imogućnost razmene bezbednosnih informacijau borbi protiv terorizma i organizovanogkriminala, kao i planova za dalje zajedničkeprojekte i investicije u oblasti vojne industrije.

stiče se utisak da je upravo od te posete, koja jeu srpskoj javnosti prošla dosta tiho, imajući uvidu petruševljev uticaj, kao i to koliko, kad i gdeputuje, te šta u tim zemljama bude posle toga,krenuo talas ogoljenog ruskog pritiska na srbiju.taj talas je dobar za srbiju na duge staze, jer jeo srpsko-ruskim odnosima konačno počeloozbiljnije da se debatuje u srpskoj imeđunarodnoj javnosti, ali je uslov da srbijanastavi sa procesom evropskih integracija isaradnje sa nato-om .

talas, o čijem se „pena” položaju direktora„srbijagasa”, dušana bajatovića, najviše pisalo,kao i o njegovim raspravama sa ministarkomenergetike, zoranom mihajlović, koje sukulminirale demantom ministarstva energetikeda nam je „gasprom” oprostio 50 miliona dolaraduga (blic online, 17. 12. 2013.), kako je tvrdiobajatović, te o nediplomatskim izjavamapomenutog šojguja i amabasadora rusije usrbiji, aleksandra čepurina (jelena milić, i višeje i manje od “30 nato srebrenjaka” gospodinečepurin, šteta što ne razumete, 17.10.2013.),rezultirao je potpisivanjem dva rusko-srpskasporazuma.

prvi, sporazum u oblasti odbrane između rusijei srbije, potpisali su srpski i ruski ministriodbrane, nebojša rodić i sergej šojgu, tokomprilično spektakularne šojgujeve posetebeogradu sredinom novembra. prvipodpredsednik vlade srbije, aleksandar vučić,je, izgleda, imao posebno težak zadatak daodbrani i politiku srpske vojne neutralnosti odruskih očekivanja. „srbija neće pristupiti nato-u, ali ni organizaciji dogovora o kolektivnojbezbednosti, koja je pod kapom moskve. njencilj je da bude vojno neutralna zemlja”, naglasioje vučić tada.

4 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

uticajne „večernje novosti” su potpisivanjesporazuma ovako ocenile: „tim dokumentomposle pune decenije i na potpuno novimosnovama definisani su odnosi oružanih snagadveju država. iako je reč o krovnom ugovoru, naosnovu koga će biti dogovarani svi ostali vojnisporazumi, već sada je sigurno da će njegovi prvirezultati biti saradnja u oblasti vazduhoplovstva,pvo i kopnene vojske. naznaka čvršćegpartnerstva su zajedničke vežbe, ali i najavljenoučešće oklopnih jedinica vojske srbije natenkovskom takmičenju, koje se sledeće godineodržava u rusiji. u planu je i izgradnja jačih vezageneralštaba vojske srbije i oružanih snagarusije.” (večernje novosti, 13. 11. 2013.)

iako su neki od vojnih analitičara ovaj sporazumpredstavili kao relativno načelan i ne tako bitan(radio slobodna Evropa, 13. 11. 2013.), nanjega, kao i na buduće aktivnosti uintenziviranju vojne saradnje srbije i rusije,itekako treba na vreme obratiti pažnju.

drugi sporazum, takođe neprijatnonetransparentan, je onaj o izgradnji južnog tokakroz srbiju, koji je pratio i neuobičajeno brzpočetak radova na istom. (večernje novosti, 24.11. 2013.)

srbija i ruska Federacija su u vezi sa izgradnjomjužnog toka, u stvari, potpisale tri ugovora -protokol o kreditu, ugovor o transportu i ugovoro obavljanju delatnosti od opšteg interesa. činise da ne postoji saglasnost o pravom sadržajunijednog od pomenuta tri ugovora. ostajeotvoreno pitanje da li je rusija srbiji zabranilada svoj deo investicija u južni tok kreditira uzpomoć Evropske banke za obnovu i razvoj(Ebdr), kao i to da se gasna konekcija kod nišagradi bespovratnim sredstvima iz Evropskogfonda za predpristupnu pomoć (ipa). slično je isa sporazumima koje je rusija potpisala sazemljama članicama Eu kroz koje južni tok trebada prođe i njihovim saglasjem sa Eu politikama,a pre svega sa okvirima čuvene Energetskezajednice jugoistočne Evrope (Energycommunity of south-East Europe, 19. 12. 2013.)

na osnovu serije tumačenja ruskog premijera,dmitrija medvedeva, o primatu pojedinihsporazuma i evropskog zakonodavstva, jedinošto se moglo zaključiti je da ni rusi nisu sigurni

u stabilnost pomenutih ugovora, te da trasagasovoda kroz srbiju upravo zbog toga dobija naznačaju. u čuvenoj Helerovoj knjizi „kvaka 22”postoji deo u kome američki vojnik i spretniratni švercer objašnjava kako jaja kupuje po 18centi, prodaje ih po 16 i na svakom zaradi četiricenta. Evo šta kaže medvedev o odnosupomenutih ugovora: „sa tačke gledištameđunarodnog prava, akti Eu predstavljajunacionalno zakonodavstvo, a međuvladinisporazumi rusije sa zemljama Eu regulisani sumeđunarodnim pravom. u međunarodnompravu, i pravu u celini, postoji princippreimućstva međunarodnog prava nadnacionalnim zakonodavstvom”.

bez obzira na to koliko se proruski lobi u srbijitrudio da objasni kako rusija srbiji čini uslugutime što gasovod ide preko nas, čini sevišeznačnim to „preko nas”, a ne prekorumunije. stiče se utisak da iza te odluke stojidrugi razlog. gasovod tako ne ide isključivopreko teritorije zemalja članica Eu, što biverovatno ojačalo poziciju Eu u sve očitijemsporu sa rusijom oko pravnih osnova južnogtoka. Eu zvaničnici su tek nedavno počeli javnoda govore o zavrzlamama koje prate ovajprojekat. i ruska i Eu pozicija, kao i cela konfuzijai vreme kada se konačno otvara ovo pitanje,ostavljaju tužan i zabrinjavajući utisak. zamenikgeneralnog direktora za unutrašnje energetskotržište u Evropskoj komisiji, klaus diter borhart,je tek sredinom decembra u briselu nakonferenciji govorio o južnom toku; da subilateralni ugovori koje je ruski „gasprom”zaključio sa zemljama uključenim u južni tok,među kojima je i srbija, protivni propisima Eu, ida o njima te zemlje moraju ponovo dapregovaraju (b92, 10. 12. 2013.), sa čime su Euzemlje na koje se ovo odnosi saglasne. s drugestrane, bajatović je kategoričan da ponovnihpregovora neće biti. (tanjug, 5. 12. 2013.) usvakom slučaju, poziciju Eu je ponovio Evropskikomesar za energetiku ginter Etinger (güntheroettinger) izjavom „srbija je član našeenergetske zajednice i mora da prihvati našatržišna pravila. pristupni pregovori srbije sa Eukoji treba da počnu istovremeno kad i pregovoriEu-rusija o reviziji ugovora su dva povezana iparalelna procesa. sledećeg meseca ću se u

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 5

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 20136

moskvi sastati sa ruskim ministrom energetikealeksandrom novakom kako bi u skladu samandatom koji je sam dobio od zemalja članicau njihovo ime počeo pregovore o revizijibilateralnih ugovora. neće više biti bilaterale.”(blic online, 19.12.2013.).

u srbiji je skoro potpuno zataškana vest da suzvaničnici iz regiona zapadnog balkana potpisalimemorandum o razumevanju izmeđuazerbejdžana, albanije, bosne i Hercegovine,Hrvatske i crne gore o saradnji na projektukonzorcijuma „šah deniz” (shah deniz) opokretanju izgradnje transjadranskog gasovoda(tap), kojim će se jugoistok Evrope opskrbljivatigasom iz područja kaspijskog jezera. (al jazeerabalkans, 17. 12. 2013.) iz nekih razloga, biće daovo zataškavanje ima veze sa sistematskimrusko-srpskim obmanjivanjem javnosti orazmerama i značaju uslova pod kojima je srbijaprihvatila izgradnju južnog toka, kao i o cenienergenata na svetskim tržištima (blic online,19.12.2013.).

potpisivanje je pozdravila i Evropska komisija. udanu kada su svi u srbiji pratili šta će brisel rećio tome kad i kako počinju pregovori sa srbije saEu, niko u srbiji nije, namerno ili ne, obratiopažnju na tu izjavu komisije. (Europa pressreleases database, 17. 12. 2013.). „politika”prenosi da dokument potpisan u bakuuuključuje investicione odluke oko projekta „šahdeniz“, kao i oko projekata transanadolijskoggasovoda (tanap) i transjadranskog gasovoda(tap). ukupna vrednost projekata je 35 milijardidolara. Evropska komisija je saopštila da biodluka o projektu mogla na duži rok daobezbedi 20 odsto potreba Eu za gasom.

očekuje se da će „šah deniz“ od 2019.isporučivati 16 milijardi kubnih metara (mkm)gasa Evropi, uključujući i šest milijardi turskoj.izvozom od 150 milijardi mkm „gasprom“pokriva četvrtinu potreba Evrope za gasom. kaoodgovor na nameru Evrope da se gasomsnabdeva sa kavkaza, „gasprom“ je pokrenuo39 milijardi dolara vredan projekat - „južni tok“,koji će od početka 2015. gas do severa italijetransportovati ispod crnog mora. „gasovodi’šah deniz’ i ’južni koridor’ ne samo da će

promeniti energetsku mapu, već će kupcima uEvropi prvi put omogućiti direktan pristupgasnim izvorima azerbejdžana“, rekao je naceremoniji bob dadli, jedan od menadžera„britiš petroleuma“. tanap će biti izgrađen odtursko-gruzijske granice do granice turske saEvropom, uz preliminarnu cenu od 20 milijardidolara. (politika, 18. 12. 2013.)

za srbiju, koja je zaista u medijskoj crnoj rupi izkoje takođe, kao i iz ruskog zagrljaja, hitno morada izađe ako hoće oporavak, ovo je moždanajvažnije kada su rusi i svet u pitanju: „Evropskikupci bore se da pronađu alternative ruskomgasnom gigantu „gasprom“, čiji ugovori vezujucenu za naftu, što je najčešće čini skupljom negona spot tržištima.” ukratko, ostatak sveta cenugasa vezuje za gas, koji je sve dostupniji i jeftiniji.(politika, 18. 12. 2013.)

američki „Forn afers” (Foreign affairs, 17. 12.2013.) smatra da je potpisivanje memorandumaza Eu lekcija da, kada nešto pokušava dovoljnojako, može da ostvari izuzetne rezultate, štopotpisivanje pomenutog sporazuma jeste.sugeriše se da na isti način kao što nije diglaruke od kaspijskog gasa, Eu ne treba da digneruke ni od uticaja u zemljama bivšeg sovjetskogsaveza. za balkan se ne kaže gotovo ništa. sad,sa druge strane, kritikuju što skoro svu svojupažnju usmeravaju na iran, umesto da je zadržei na postsovjetskoj Evroaziji. ruske rakete„iskender m” (ss 26 stonE po natoklasifikaciji) raspoređene prvo u kalinjingradu, azatim i u južnoj ruskoj armijskoj oblasti izgledada su, konačno, vratile i veće interesovanjesad-a na celu Evropu, mimo interesovanjavezanog za trgovinski sporazum sa Eu, takođesistemski prećutnog u srpskoj javnosti, kao iplaniranje izgradnje raketnog štita. (večernjenovosti, 17. 12. 2013.)

da podsetimo, na prošlogodišnjem samitunato-a u čikagu, generalni sekretar nato-a,anders Fog rasmunsen (anders Foghrasmussen), objavio je da nato planira da do2022. godine uspostavi potpuni „antiraketnikišobran“ nad Evropom. nato-ov tzv. „evropskištit“ podrazumeva razmeštanje najsavremenijihameričkih antiraketnih sistema - Terminal High

Altitude Area Defense ( tHaad), kojeg još čini inajsofisticiraniji radarsko-osmatrački mobilnisistem sa X-band over horizont 3d radarskimdjelovanjem” - an/tpY-2. (E-novine, 17. 12.2013.) rusima se ovo nije ni najmanje dopalo, akada se pokazala šansa da se polako uspostavikomunikacija zapada sa iranom, to su veomaeksplicitno i pokazali.

srbija, već pomenuto, površno prati tužnadešavanja u ukrajini, koja je takođe dugotrgovala i vagala između rusije i Eu, svodeći svena kratkoročnu ekonomsku korist,prenebregavajući transformatorske efekteevropskih integracjia. niko se u srbiji nijezvanično izjasnio o brutalnostima ukrajinskevlasti nad demonstrantima, niti nad sistemskimumanjenjem broja demonstranata u kijevu uproruskoj štampi. ukrajinska opozicija tražidetalje dogovora sa rusijom, odnosno da sečuje šta je ukrajina dala za uzvrat. u srbijiopozicije nema. američki „politico” se pita da lije putin sebi upravo kupio celu jednu državu.(politico, 17. 12. 2013.) možda je pitanje da li je

ukrajina uopšte prva, a svakako je pitanje da liće biti i poslednja koju putin na taj način stavljapod svoje.

srbija čak ni površno ne prati, a trebalo bi, jošjednu tužnu priču - onu o parališućoj političkojkrizi i putinizaciji bugarske, iako članice Eu inato (javor siderov, novi vek br.4, avgust –septembar 2013.), u koju su rusi itekakoumešani. i Eu i nato bi ovu priču trebalopomnije da prate.

ostaje da se vidi kako će se sve gore pomenutoodraziti i na pregovore srbije sa Eu. čini se da jeupravo nova faza odnosa srbije i Eu, za koju seod ranije pretpostavljalo da počinje krajem2013., ili početkom 2104., bila glavna metaruskog talasa ogoljenog pritiska iz koga se jošnismo iskoprcali, a ne eventualno članstvo srbijeu nato-u, koje je ionako na dugom štapu.zvanični beograd, čini se, još pokušava dabalansira između Eu i rusije, što je veomaopasno i uskoro mora stati, ako želimo da srbijakrene napred.

to što se plasman loših i netačnih argumenta uraspravi o budućnosti srpsko-ruskih odnosamože tumačiti i kao znak slabosti, ne sme da naszavara. slabu i još vrednosno konfuznu srbiju islaba rusija može lako da zavede, a formalniprocesi saradnje da sa Eu i nato-om lako moguda postanu prazno slovo na papiru.

7Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

CEAS: Recite nam nešto više o ulozi NATOkontakt ambasade.

Jan Varšo: nato je političko-vojno, regionalno imeđudržavno telo, koje se trenutno sastoji od28 zemalja članica. dodatne 22 zemlje učestvujuu nato programu partnerstvo za mir (pzm) i miih zovemo partnerske zemlje. srbija je jedna odnjih. u svakoj partnerskoj zemlji, ambasadajedne zemlje članice deluje kao takozvana natokontakt ambasada (contact point Embassy -cpE). kao što i sam naziv nagoveštava, u pitanjuje ambasada koja je tokom svog dvogodišnjegmandata tačka kontakta (karika) izmeđuodređene zemlje i natoa. ambasada republikeslovačke u beogradu preuzela je svoje dužnostikao nato cpE 1. januara 2013. godine. u skladusa mandatom cpE i u saradnji sa svimrelevantnim partnerima – nato odeljenjem zajavnu diplomatiju, nato vojnom kancelarijomza vezu u beogradu, vladom srbije, civilnimdruštvom, itd. – mi ispunjavamo naše zadatke iodgovornosti. naš cilj od samog početka bio jeda budemo dodatna vrednost u očuvanju svestio natou u zemlji, poštujući princip vojne

neutralnosti srbije i njen okvir saradnje saalijansom kroz program pzm.

CEAS: Koliko su procesi NATO i EU integracijapomogli Slovačkoj u reformi sektorabezbednosti?

Jan Varšo: važno je naglasiti da slovačka nijereformisala sektor bezbednosti samo zbognato ili Eu integracija. to se desilo iz čistepotrebe zbog nasleđa bivšeg totalitarnogrežima. na primer: stara federalna čehoslovačkavojska brojala je oko 200.000 vojnika za vremeHladnog rata, što je postalo nepodnošljivoopterećenje za našu ekonomiju nakon padaberlinskog zida. kako bismo izbegli uništavanjeprivrede zbog troškova odbrane i istovremenoosigurali bezbednost države, morali smo darazmišljamo o tome kako da stvorimo mnogomanje i isplatljivije oružane snage a da seistovremeno osećamo bezbedno.

proces Eu i nato integracija, koji su priličnokomplementarni, iskoristili smo za izgradnjusistema bezbednosti iz temelja. uspostavili smocivilnu kontrolu nad oružanim snagama, razdelilizadatke i odgovornosti među ministarstvima.značajno smo smanjili broj naših snaga (danasbroje samo 14 000 vojnika), ukinuli obaveznivojni rok i izgradili profesionalnu vojsku. našivojnici su se sve više uključivali u operacije u

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 20138

Ján Varšo, ambasador Republike Slovačke u Srbiji

Slovačka je od 2013. godine NATO kontakt ambasada uSrbiji. Pre nje ovu dužnost obavljala je ambasada ČeškeRepublike. CEAS direktor Jelena Milić razgovala je saambasadorom Slovačke u Srbiji o ulozi NATO kontaktambasade, saradnji Srbije i NATO, izazovima Zajedničkeevropske bezbednosne i odbrambene politike, saradnji EU iNATO, politici Slovačke u regionu, a pre svega o Kosovu.

CEAS INTERVJUJáN VARšO, AmBASADOR REPUBLIKE SLOVAčKE U SRBIJI

9Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

inostranstvu pod pokroviteljstvom un, Eu inato. tokom ovog procesa, nato nam je pružioiskustva i znanje o tome kako sprovesti reforme.zahvaljujući saradnji, a kasnije i članstvu ualijansi, imali smo pristup naučenim lekcijamaiz procesa reformi jedne od najefikasnijih vojskiširom sveta, što nam je takođe pomoglo i daizbegnemo greške. ipak, iznad svega, tu su ibezbednosne garancije vašingtonskogsporazuma. to je najvažniji dobitak. danas je našsektor bezbednosti isplativ i možemo da seosećamo sigurno u ovom turbulentnomglobalnom svetu.

CEAS: Sledeći Evropski savet u decembrurazgovaraće detaljno o Zajedničkojbezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. štaočekujete od ovog Samita?

Jan Varšo: promenljivi svet današnjice zahtevada Evropa preuzme veću ulogu u obezbeđivanjumeđunarodnog mira i bezbednosti. Eu bitrebalo da bude u stanju da bolje reaguje nakrize i da brže i efektivnije primeni odgovarajućesposobnosti. pet godina nakon poslednjegEvropskog saveta, posvećenog pitanjima Euzbop, u decembru ćemo imati priliku dapregledamo napredak i pružimo dalja uputstvaza razvoj zbop u tri glavne oblasti (klastera).izgradnja odbrambenih sposobnosti tiče seusklađivanja vojnih i civilnih sposobnosti sapotrebama budućnosti. istovremeno, trenutnafinansijska ograničenja čine potrebu za bliskomsaradnjom evropskih zemalja i sistemskimzatvaranjem praznina u sposobnostima jošurgentnijom, na primer, kroz razmatranje„udruživanja i deljenja“ („pooling and sharing“)imovine u samom startu nacionalnog planiranja.čvrsto verujemo da regionalne inicijative iprojekti pružaju efektivan način da se efikasnoprevaziđu nedostaci u sposobnostima i da seizbegnu preklapanja. zajednička v4 borbenagrupa Eu (v4 Eu battlegroup) koja treba dabude spremna u prvoj polovini 2016. godine jenaš najveći konkretan doprinos daljemunapređenju kapaciteta Eu za brzo regovanje.Evropski savet će se takođe baviti razvojem višeintegrisane i konkurentne industrijske baze zaevropsku odbrambenu idustriju, na primer, kroztržište odbrane koje funkcioniše dobro i krozistraživanje i razvoj (research and development).takođe će se baviti i pitanjima oko zaposlenja,

inovacije i rasta – evropska odbrambenaindustrija zapošljava oko 400 000 ljudi i generišeoko 960 000 indirektnih radnih mesta, kao ibrojne inovacije.

CEAS: Da li verujete da postoji veći prostor zadalje sprovođenje reforme sektorabezbednosti u Srbiji kroz proces razumevanjaZajedničke bezbednosne i odbrambene politikeEU i ispunjavanja obaveza prema njoj?

Jan Varšo: reforma sektora bezbednosti jekontinuirani proces koji se odvija i ukonsolidovanim članicama nato i Eu. to jejednostavno pitanje adaptiranja sopstvenogsistema bezbednosti u skladu sa novimpotrebama i izazovima. verujem da Eu, kao inato, ima mnogo toga da ponudi srbiji unjenom procesu reforme sektora bezbednosti usmislu iskustva i naučenih lekcija.

CEAS: Slovačka je član EU i NATO. Kakva jeformalna institucionalna saradnja ove dveorganizacije i da li postoje problemi na terenu?Na primer, između zemalja koje su NATOčlanice, ali nisu članice EU?

Jan Varšo: kao što sam već nagovestio, za nasEu i nato predstavljaju ključne organizacije kojegarantuju našu sopstvenu bezbednost iz kojeproizilazi prosperitet. čvrsto podržavamosaradnju ove dve organizacije u svim oblastimai na svim nivoima. sa naše tačke gledišta,održavanje čvrstih transatlantskih veza neprotivureči naporima da se ojačaju evropskebezbednosne i odbrambene sposobnosti. Eu inato danas imaju višestrani odnos, kojikarakterišu mnogobrojna preklapanja učlanstvu, slična istorijska pozadina, zajedničkevrednosti i široko zajedništvo interesa. Eu inato imaju zajedničke sastanke na različitimnivoima. postoje redovni kontakti zaposlenih nasvim nivoima između nato međunarodnogosoblja i međunarodnog vojnog štaba, i njihovihEu sagovornika – Evropske službe za spoljneposlove, vojnog štaba Eu, Evropske agencije zaodbranu i Evropskog parlamenta.

CEAS: Da li se očekivani IPAP može videti kaosredstvo podrške daljoj reformi sektorabezbednosti u Srbiji?

Jan Varšo: važno je razumeti da je ipap samosredstvo modifikacije saradnje i sprovođenjareformi u odnosima nato – srbija. istovremeno,

to je dvosmerni alat. dinamiku saradnjeodređuje srbija, dok je nato tu da pomogne.jednostavno rečeno, u okviru platforme ipap,srbija definiše svoj domaći zadatak, a nato jeruka koja pomaže. ako srbija nije dovoljnoaktivna, nato neće biti u mogućnosti da delujei ispuni svoju ulogu.

CEAS: Slovačka je jedna od pet zemalja članicaEU koja nije zvanično priznala Kosovo. Da liSrbija adekvatno koordiniše svoje potezeprema onima koji nisu priznali Kosovo? KrozSporazum o stabilizaciji i pridruživanju saKosovom, EU je „potrošila“ zvanične podsticajeza Vladu i društvo Kosova koji se još uveksuočavaju sa velikim brojem izazova, počevšiod korupcije, na primer. Da li možemo daočekujemo da buduća priznavanja posluže kaopodsticaj?

Jan Varšo: slovačka nije priznala jednostranoproglašenje nezavisnosti kosova i naš stav ostajenepromenjen. ipak, podržavamo evropskeintegracije celog regiona zapadnog balkana, štovidimo kao osnovu za stabilnost, bezbednost iprosperitet. svaki korak načinjen ka ovom ciljuse ceni i podržava. dijalog beograda i prištine jekrucijalan u ovom procesu i dogovori postignutiu okviru ovih direktnih pregovora su priznati i upotpunosti podržani od strane svih članovameđunarodne zajednice, bez obzira na njihovstav prema jednostranom proglašenjunezavisnosti.

CEAS: Ove godine prisustvovala sam GLOBSECuu Bratislavi. Kako je jedna, relativno maladržava u smislu populacije, uspela da uspostavitako jak diplomatski kor i tako respektabilangodišnji događaj na globalnom nivou, kojemprisustvuju pojedinci poput Bžežinskog.Otkrijte nam tajnu, pošto planiramo da seBeogradska nedelja NATO smesti na kalendarsličnih relevantnih događaja.

Jan Varšo: sećam se pokretanja globalnebezbednosti – global sEcurity ili globsEc, kaoskupa nekoliko predstavnika vladinog inevladinog sektora. prva konferencija održanaje pre 8 godina u prostorijama ministarstvaspoljnih poslova. danas se održava u hotelukempinski, najistaknutijem hotelu u bratislavi, agosti su predsednici, premijeri, ključnianalitičari, biznismeni, novinari i veliki pojedincipoput gospodina bžežinskog. više faktora stojiiza uspeha globsEca. nesumnjivo, kombinacijaentuzijazma i ambicije mladih ljudi sa iskustvom,znanjem i kontaktima, odigrala je značajnuulogu. dobar tajming i potreba da se popunigeopolitička niša su takođe doprineli – globsEcse razvio u događaj formata današnjice u vremekada je slovačka postala priča o uspehu u smislureformi i nije postojala nijedna sličnakonferencija o bezbednosti u regionu. ipaknajvažnija je bila kontinuirana podrška vladeslovačke i relevantnih ministarstava koji su bilisvesni prilika koje takva konferencija sa sobomnosi, odnosno okupljanje donosioca odluka kojikreiraju spoljnu i bezbednosnu politiku.

10 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 11

javnost srbije od juna meseca, kada je savetministara odobrio, a Evropski savet potvrdiopočetak pristupnih pregovora, debatuje o ovoj,svakako najznačajnijoj fazi evropskih integracijana putu ka punopravnom članstvu. iako je upočetku, u žaru političkih borbi, pažnja bilanepravedno usmerena na rasprave jesmo lidobili datum ili nismo, sa početkom prvihskrininga postalo je jasno da je ozbiljan posaopočeo.

proces evropskih integracija u celini predstavljaproces usvajanja vrednosti i standarda kojemjedna država ili društvo dobrovoljno pristupa.pregovori o pristupanju su nedvosmisleno fazaintegracija od koje se najviše očekuje. njenpočetak omeđen je početkom korenitih,sistemskih promena društva i države, a njen krajpotpisivanjem ugovora o članstvu i stupanjemu punopravno članstvo.

srbija se do sada kroz proces evropskihintegracija kretala otežano uglavnom zbogpolitičke agende, bremenite posledicama ranih

sukoba devedesetih godina - problema saradnjesa Haškim tibunalom, komplikovanih odnosa irazlaza sa crnom gorom, jednostranogproglašenja nezavisnosti kosova, ali inepostojanja društvenog konsenzusa oneophodnosti modernizacije države kroz procesevropskih integracija.

od kraja 2000. godine, kada je posledemokratskih promena uspostavila odnose saEvropskom unijom, kao deo Federativnerepublike jugoslavije, do 1. septembra 2013.kada je stupanjem na snagu sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju, kao samostalnadržava postala pridružena članica, srbija jeprošla kroz nekoliko faza razvoja odnosa saEvropskom unijom.

posle dobijanja studije izvodljivosti, počela jepregovore 2005. godine kao članica državnezajednice srbija i crna gora, a već sledećegodine, 2006., posle osamostaljivanja crnegore, proces nastavila samostalno. nepune dvegodine kasnije, februara 2008., proglašenjemnezavisnosti kosova, suočiće se sa secesijom nasopstvenoj teritoriji, a političke implikacije ovogdogađaja opterećivaće njene odnose saEvropskom unijom i državama članicama dodanas.

gotovo paralelno, proces približavanja unijiusporavaće i saradnja sa tribunalom za ratnezločine u Hagu, koja je neretko i ne bez razlogakarakterisana kao nedovoljna. upravo jenedovoljna saradnja bila dovoljan razlog zasuspenziju pregovora o sporazumu o stabilizacijii pridruživanju od maja 2006. do septembra2007. godine. Hapšenjem poslednja dvabegunca, ratka mladića i gorana Hadžića, udrugoj polovini 2010. srbija je uspela da

Mr Sanja Mešanović

SRBIJA NA PUTU KA PUNOPRAVNOm čLANSTVU U EU – PREGOVORI O PRISTUPANJU

Mr Sanja Mešanović, CEAS istraživač

prepreku Haga trajno ukloni sa evropskog puta.saradnja sa tribunalom se danas obavlja natehničkom nivou.

međutim, uskoro se kao glavni politički problemu napredovanju srbije ka članstvu u Evropskojuniji isprečio problem kosova. koncept dvaodvojena koloseka, na kome je jedno vremepočivao odnos Evropske komisije i vlade srbijeprema problemu kosova i evropskimintegracijama, pokazao se kao neodrživ. štozbog prilika u Evropskoj uniji i nesaglasja međusamim državama članicama, što zbog potrebetrajne stabilizacije regiona zapadnog balkana,normalizacija odnosa beograda i prištine postaoje nužan preduslov.

i ovoga puta, uslovljenost procesa integracijausporila je napredak srbije na evropskom putu.na pozitivnu preporuku Evropske komisije uoktobru 2011. da se srbiji dodeli statuskandidata na osnovu zahteva podnetogdecembra 2010. godine, savet je odgovorioodlaganjem odluke za mart 2012. godine. dokje odluka o otvaranju pregovora usledila poslevidnog i održivog napretka u normalizacijiodnosa sa kosovom, juna 2013. godine.

vidljiv i održiv napredak bio je potpisivanjeprvog sporazuma, koji reguliše normalizacijuodnosa, aprila ove godine, dopunjenimplementacionim planom u maju. njemu jeprethodio niz tehničkih sporazuma koji su seodnosili na katastar, matične knjige, slobodukretanja, regionalnu inkluziju i integrisanoupravljanje administrativnim prelazima. useptembru je postignut dogovor u oblastienergetike i komunikacija.

kako se tehničke pripreme i radnje vezane započetak pregovora zahuktavaju, srbija, kaonaredni korak, očekuje usvajanje pregovaračkogokvira i određivanje datuma održavanjameđuvladine konferencije, na samitu udecembru 2013. godine. pozitivna odlukazavisiće, koliko od ocene reformske agendeEvropske komisije, objavljene nedavno krozizveštaj o napretku, toliko i od implementacijedogovorenog, kada je reč o normalizaciji odnosasa kosovom. datumu održavanja međuvladinekonferencije možemo se nadati, u skladu sazaključcima saveta iz juna meseca, odmah

nakon što Evropski savet potvrdi odluku savetaministara o usvajanju pregovaračkog okvira,mada je danas ipak izvesnije da će se sve desitikrajem januara 2014. godine.

u međuvremenu je počeo skrining za tripoglavlja - 23. pravosuđe i osnovna prava, 24.pravda, sloboda i bezbednost i 32. Finansijskakontrola. mehanizam skrininga ili analitičkogpregleda zakonodavstva podrazumevaeksplanatroni i bilateralni skrining.Eksplanatroni skrining je proces u komeEvropska komisija predstavlja pravne tekovineEvropske unije predstavnicima zemlje kandidataza članstvo, dok u okviru bilateralnog skrininga,država kandidat predstavlja stanje u svomzakonodavstvu i stepen reformi i usklađenostisa zakonodavstvom Evropske unije u okviruodređenog poglavlja. na osnovu informacijaprikupljenih u procesu skrininga, Evropskakomisija sačinjava izveštaj kojim odmahpreporučuje otvaranje pregovora za topoglavlje, ili utvrđuje merila koja treba ispunitikako bi se poglavlje otvorilo.

sada već prilično složen, proces pregovora sekroz istoriju proširenja, menjao, naročito odvremena tzv. big benga, kada je kroz procespribližavanja uniji prošlo deset zemaljauglavnom centralne i istočne Evrope, koje su uvećini pripadale istočnom bloku. tada su jasnoustanovljeni uslovi koji moraju biti zadovoljenida bi država postala članica, poznati kaokriterijumi iz kopenhagena 1992., i madridskikriterijum iz 1995. godine. ove značajne odlukepratio je reformski dokument agenda 2000,objavljen sa ciljem jačanja politike proširenja ipripreme Evropske unije za proširenje na zemljecentralne i istočne Evrope, maltu i kipar. zatim,tu je i predlog Evropske komisije na samitu unici 2000. godine o formulisanju mape puta,tačnije kalendara otvaranja pregovora o svakomod poglavlja acquisa za svaku od država. tada,mapa puta je predviđala otvaranje manjesloženih poglavlja na početku, praksu koja ćetokom procesa proširenja na zapadni balkan bitirevidirana.

principe proširenja na zapadni balkan jeEvropska unija definisala u okviru dokumentastrategija proširenja 2005: mapa puta za

12 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

zapadni balkan. strategija sadrži tri osnovnaprincipa na kojima se zasniva buduće širenje Eu:

• konsolidacija Eu nakon poslednjeg talasa

proširenja

• politika uslovljavanja kandidata za članstvo

na osnovu procena individulanih rezultata u

procesu pristupanja

• komunikacija sa građanima

pomenuti principi (consolidation,conditionality, communication) imali su za ciljda konsoliduju Eu posle najvećeg talasaproširenja, da usklade budući prijem novihčlanica sa dinamikom ostvarenih rezultata svakedržave uključene u proces približavanja Eupojedinačno, ali i u skladu sa mogućnostimasame unije da prihvati nove članice (tzv.absorption capacity). paralelno, državamačlanicama je preporučeno da unapredekomunikaciju sa građanima, kako bi sepredupredio rast skepticizma prema daljemproširenju.

Evropska komisija je istakla da će u narednomperiodu biti temeljnija i stroža kada je reč oispunjenosti kriterijuma za članstvo,naglašavajući mogućnost da proces pregovorasuspenduje u slučaju da se preuzete obaveze nesprovode na pravi način. jasno je da je strategijauspostavila nove standarde kada je reč osledećem proširenju, ali je obezbedila ikonsenzus država članica kada je reč o daljemširenju unije. danas nije mali broj onih koji kažuda sa ulaskom u članstvo Hrvatske, kao prvedržave zapadnog balkana, počinje razdobljepojedinačnih ulazaka uz rigorozniju kontrolu iocenu rezultata države kandidata u procesupristupanja.

proces proširenja Evropske unije na Hrvatsku,pored primene merila za otvaranje i zatvaranjepoglavlja koja predstavljaju novinu u tehnicipregovora, doneo je i novi koncept pristupapregovaračkim poglavljima. naime, iskustva supokazala da kretanje kroz pregovore od manjesloženih ka složenijim poglavljima nije upotpunosti svrsishodan i efikasan metod. takosu sledeće zemlje kandidati za članstvo, crnagora, a potom i srbija, pregovore počeleskriningom nasloženijih poglavlja, 23. i 24.

razlog promene pristupa pregovaračkimpoglavljima bila je procena da je za reforme uoblasti osnovnih prava, pravosuđa i unutrašnjihposlova potrebno više vremena, ali i činjenicada su reforme u ovim oblastima osnovfunkcionisanja i efikasnosti modernog društva idržave. takođe, ustanovljen je i princip premakome će napredak u ova dva poglavljauslovljavati napredak u pregovorima u svimostalim poglavljima.

pregovori o članstvu za zemlju kandidatapredstavljaju dostizanje pokretnog cilja,odnosno mete. obim onoga što predstavljaacquis communautaire se stalno menja. tako su,tokom prvih krugova proširenja države,kandidati pred sobom imali manji broj pravnihtekovina koje je trebalo usvojiti i koje u početkunisu bile grupisane u poglavlja. od devedesetihgodina, kada su pravne tekovine Evropske unijeorganizovane u 29 pregovaračkih poglavlja, brojje porastao na 31, a danas iznosi 35. poglavljakoja su dodata su uglavnom oblasti koje su umeđuvremenu komunitarizovane.

srbija danas pregovara o 35 poglavlja, premaustanovljenom principu novog pristupapoglavljima 23. i 24. međutim, specifičnostnaših pregovora predstavlja poglavlje 35. ovopoglavlje, ranije pod oznakom razno, sada jeprilagođeno pregovaračkom procesu srbije ipotrebama praćenja procesa normalizacijeodnosa beograda i prištine. kako je to novina iza Evropsku komisiju i za nas, još uvek sepouzdano ne zna kako će poglavlje tehničkiizgledati. srbija na ovo pitanje, kao i na sadržajpregovaračkog okvira, nema uticaja, ali je ujavnosti za sada poznat naš stav da procesevropskih integracija i proces normalizacijetreba da deluju podsticajno jedan na drugog, ane da jedan drugog blokiraju, kao i to da svapitanja koja se odnose na kosovo, a deo sudrugih poglavlja, treba da nađu mesto upoglavlju 35. konačnu odluku čekaćemo dodecembra, ali ćemo praktične implikacije ovejedinstvene novine, u našem slučaju, videti tekkada pregovori počnu.

pregovori sa Evropskom unijom nisu klasičanoblik pregovora. naime, ove pregovore možemodefinisati kao dogovor dve strane o tempu i

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 13

načinu prihvatanja komunitarnog prava odstrane zemlje kandidata, određivanje doprinosadržave kandidata zajedničkom budžetu, obimučešća u organima Eu, kao i definisanjesredstava iz kohezionih i strukturnih fondova, idruge vrste pomoći. takođe, važan segmentpregovora je određivanje broja, dužine i prirodeizuzeća i prelaznih perioda. prelazni periodmože tražiti država kandidat, ali i Evropska unija,ako tako proceni. važno je naglasiti da zahteviza prelazne periode moraju biti dobroargumentovani.

jednom kada počnu pregovori otvara se iozbiljna debata u okviru same zemlje kandidata.pre nego što pregovaračka pozicija zemljekandidata stigne u brisel, treba preciznodogovoriti sta će pisati u tom dokumentu. upraksi to znači da su u formiranju pregovaračkihpozicija potrebne široke konsultacije sa raznimakterima u zemlji, kako bi se došlo do najboljegrezultata i konsenzusa. u prvom redu, reč je ovladi i skupštini, a u pregovore je uključena icentralna banka, udruženja privrede, različitaprofesionalna udruženja, nevladine organizacijei mnoštvo drugih sa svojim interesima uodređenim poglavljima.

proces kooridnacije pristupnih pregovora odvijase kroz posebno napravljen institucionalni okvir.na vrhu se nalazi koordinaciono telo za procespristupanja Eu, na nivou državnih sekretaraformirana je stručna grupa koordinacionog tela.u skladu sa brojem poglavlja, formirano je i 35međuministarskih podgrupa stručne grupe.

koordinaciono telo za proces pristupanja Eurazmatra sva pitanja u vezi sa evropskimintegracijama i koordinira rad državne uprave.njime rukovodi predsednik vlade, a članoviovog tela su ministri, u čijim resorima se nalazinajveći deo obaveza u pregovaračkom procesu.to su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova,pravde, ekonomije, trgovine, poljoprivrede,zaštite životne sredine, energetike iinfrastrukture. stručna grupa je telo koje služi zahorizontalnu koordinaciju tehničkog procesapristupanja, dok se najveći i suštinski deopriprema vezanih za proces pregovora odvija upodgrupama. treba istaći da važne karike ulancu koordinacije predstavljaju i kancelarija za

evropske integracije i misija republike srbije priEu.

u toku pregovora, razgovore na političkomnivou, u okviru međuvladine konferencije, vodidržavna delegacija za pregovore sa Eu, a natehničkom nivou - pregovarački tim. sastav ovadva tela našoj javnosti još uvek nije u celostipoznat.

mesto narodne skupštine republike srbijeodređeno je njenom zakonodavnom funkcijom,kroz rad odbora za evropske integracije iusvajanjem zakona u plenumu. međutim, onaima i dužnost da, u ime građana srbije, aktivnonadgleda pregovarački proces koji vodi vlada.

napomenimo da su parlamenti naših susedaslovenije i Hrvatske, čija su nam iskustvadragocena, imali značajnu ulogu u procesupristupanja Eu. parlament slovenije imao jeingerencije prilikom usvajanja pregovaračkihpozicija, a nacionalni odbor Hrvatskog sabora jenadgledao i ocenjivao tok pristupnih pregovora,davao mišljenje i smernice o pripremljenimpregovaračkim pozicijama. nacionalni odbor jebio posve specifično telo, sastavljeno odpredstavnika svih stranaka zastupljenih usaboru, predstavnika kabineta predsednikarepublike, ali i predstavnika civilnog sektora,što je trebalo da obezbedi transparentnostprocesa. odbor je imao pravo veta koje nikadanije upotrebio. sa istom namerom osnovan je inacionalni savet za evropske integracije u crnojgori, s tim što je crnogorski model pokušao daode korak dalje u transparentnosti procesa. umartu 2008. godine, skupština je osnovalanacionalni savjet za evropske integracije (nsEi)kao strateško savetodavno telo, uz široko učešćecivilnog društva, vlade, pravosuđa i opozicije.razlika je ta što u slučaju nacionalnog odbora uHrvatskoj pravo glasa nisu imali oni članovi kojinisu bili članovi sabora. uloga narodneskupštine republike srbije biće definisananovom rezolucijom o ulozi nsrs u procesuevropskih integracija, čije se usvajanje očekujedo kraja godine.

pored vlade i parlamenta, mesto i ulogaorganizacija civilnog društva je treća značajnakarika u unutrašnjoj organizaciji pregovaračkogprocesa. pre svega, predstavnici civilnog društva

14 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 15

jesu članovi saveta za evropske integracije, gdezajedno sa predstavnicima vlade donosestrateške preporuke o procesu evropskihintegracija. ovo telo simbolizuje i prekopotreban društveni konsenzus o evropskojbudućnosti zemlje. na operativnom i tehničkomnivou, osnov za uključivanje javnosti u proces jeodluka vlade o formiranju koordinacionog telaza proces pristupanja Eu koja predviđa da, popotrebi, predsedavajući saveta koordinacionogtela, kao predsednici pregovaračkih grupa moguuključivati druge institucije ili organizacije.

za sada, u okviru aktivnosti koje vladapreduzima, kroz rad kancelarije za saradnju sacivilnim društvom, organizovani su prenosiskrininga iz brisela za sva tri poglavlja, adogovoreno je da se organizacije civilnogdruštva uključe i u pripreme za bilateralniskrinig, za poglavlje 23. za ostale podgrupedogovor i koordinacija tek predstoji, aočekivanja nisu mala, jer aktivnu ulogu očekujusocijalni partneri (sindikati i poslodavci),advokatska, privredna komora i mnogi drugiakteri. takođe, i nova rezolucija o ulozi narodneskupštine naglasiće značaj saradnje sa ocd.ono što do sada jeste izvesno jeste to da ćenjihova uloga u procesu biti konsultativna. odneprocenjivog značaja biće i organizovanjecivilnog društva u koalicije koje će vršitimonitoring procesa nezavisno od vladinih tela,davati preporuke, informisati javnost iobezbediti prisutnost evropskih tema u javnomživotu.

dakle, pregovori moraju imati tri ključnekomponente kako bi bili uspešni. jedna jepolitička, druga diplomatska, a treća je tehnička.važno je koliko ima političke volje unutar same

zemlje da se proces uspešno sprovede, koliko jediplomatija spremna da evropskiminstitucijama, vladama država članica i čitavojevropskoj javnosti šalje jasne i uniformneporuke, kao i to koliko je administracijasposobna da u procesu pregovora osigurafunkcionisanje zemlje u okviru zajedničkogekonomskog tržišta.

na kraju pregovora, zemlja kandidat potpisujeugovor o pristupanju koji prolazi procesratifikacije, a građani buduće članice izlaze nareferendum i izjašnjavaju se o članstvu.referendum i njegov ishod predstavljaju krajjednog, pre svega, transparentog procesamodernizacije i evropeizacije, a datum ulaska upunopravno članstvo potvrdu uspeha reformi.nije nevažno kada će srbija stići na cilj. našapolitička elita želi da to bude 2020. godine, alije jednako važno da kroz proces pristupanjagrađani srbije osete boljitak, počnu da veruju udržavu i njene institucije, ali i preuzmu deoodgovornosti i obaveza koje podrazumevajupromenu sebe samih. u tom procesu, država semenja u efikasan servis građana, društvo udruštvo jednakih mogućnosti, a građani uaktivne građane i konkurentne profesionalce.

čekamo da u decembru napravimo još jedankorak napred ka punopravnom članstvu. predpregovaračkim timom, ali i čitavim društvom,jedan je od najozbiljnijih i najtemeljnijih poslovakoje smo do sada imali - da mudrim i efikasnimkorišćenjem svih raspoloživih resursapretvorimo srbiju u modernu evropsku zemlju.

16 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

šta je Eurobarometar i zašto su važnaistraživanja javnog mnjenja?

prošlo je nešto više od deset godina od prvogistraživanja javnog mnjenja o stavovima kojigrađani srbije imaju o Evropskoj uniji (Eu). odmaja 2002. godine, kada je prvi naručilacistraživanja bilo tadašnje ministarstvo zaekonomske odnose sa inostranstvom, do jula2013. godine kada je kancelarija za evropskeintegracije vlade republike srbije naručilaposlednje istraživanje, stavovi građana srbije opristupanju Eu veoma su se promenili. odpočetnog evroentuzijazma i optimizma, prekootrežnjenja, pa sve do evroskepticizma, ikonačno poslednjih godina, kako poslednjaistraživanja pokazuju, i do antievropeizma.istraživanja se sprovode u proseku dva putagodišnje, najčešće u decembru i junu.

u martu 2012. godine srbija je dobila statusdržave kandidata za članstvo u Eu (zaključciEvropskog saveta, 28.2.2012). to je, poredformalnog priznanja državi srbiji da je učinilanapredak u sprovođenju reformi, otvorilo vratai za prekretnicu u pristupanju svake državeEvropskoj uniji – dobijanje datuma za početak

pregovora i otvaranje poglavlja. suštinapregovora o pristupanju jeste zapravousklađivanje nacionalnog zakonodavstva sapravnim tekovinama Eu, a to je potrebnoostvariti do trenutka stupanja u članstvo državekandidata.

pored dobijanja statusa države kandidata začlanstvo u Eu, srbija je ušla i u Eu sistemistraživanja javnog mnjenja, tzv. Eurobarometar,koji od 1973. godine sprovodi Evropska komisija,na svakih šest meseci. Eurobarometarpredstavlja jedinstvenu pubikaciju – analizustavova građana država članica Eu i državakandidata. to je analiza kojom su trenutnoobuhvaćene 33 države, i to, 28 država članica i5 država kandidata, među kojima i srbija.

rezultati iz Eurobarometra su počeli da višedobijaju na značaju sa nestankom sukoba istok– zapad. pred Eu to postavlja izazovpronalaženja novih uzajamnih odnosa sadržavama koje su do juče bile iza gvozdenezavese (biherl volfgang, 2004:339). dolazi dovećeg interesovanja za rezultate uEurobarometru jer što je Eu integrisanija, onapobuđuje veći interes javnosti. lideri na

U ovom tekstu analiziraće se rezultati istraživanja javnog mnjenjau poslednjem izdanju Eurobarometra i koliko je Evropska unijapodeljena po njima. Objasniće se kako je i zašto u poslednjihnekoliko godina došlo do promene rezultata, i kako se menjalopoverenje u institucije EU. Istaći će se najznačajnije društvenepodele na kojima počiva EU, i kako se one menjaju tokomvremena, kao i kako političke institucije dobijaju legitimitet odgrađana. Konačno, uočiće se trendovi jačanja ultra desnih partijau Evropi kao jednom od mogućih odgovora na krizu, i kako EUpolako odustaje od kopenhaških kriterijuma koje je potrebnoispuniti za pristupanje, donoseći pre svega političke odluke naosnovu kojih se neka država članica približava EU.Tibor Moldvai

Tibor Moldvai, projektni koordinator

EKONOmSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA JAVNO mNJENJE U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI

nacionalnom i evropskom nivou obitavaju unovom strateškom okruženju, u kojem sunjihove aktivnosti u vezi sa Eu usko ograničenepreferencijama glasača. stoga je za razumevanjedalje integracije, od suštinskog značaja da serazume način na koji se formiraju preferencijegrađana o evropskoj integraciji (Hiks, 2007:149)

dosadašnji rezultati iz Eurobarometara supokazali da se Eu i dalje deli na „zapadni deo“,koje bi predstavljale sve članice do 2004. godine,one koje su se nalazile ispred gvozdene zavese,i „istočni deo“, sve države koje su ušle posle2004. godine. vrlo slično kao što neki analitičarii dalje dele nemačku na zapadni i istočni deo,idući putem pre svega putem socio-ekonomskihpodela koje ni 20 godina posle pada berlinskogzida nisu u potpunosti izbledele.

već u prvim godinama tranzicije i na osnovurezultata koji se mogu videti u Eurobarometru,videlo se da je pogrešno smatrati da će bivšesocijalističke zemlje srednje i istočne Evropeubrzo slediti jednolinijski i pravilan putpriključenjem na liberalni koncept države itržišta koji su stare članice prelazile. bivšesocijalističke zemlje su imale pred sobom nizprepreka, kao i drugačiju istorijsku i kulturnubaštinu, te je teško bilo očekivati od njih da će ubrzom vremenskom roku prihvatiti demokratskevrednosti, kapitalizam i kulturu zapada(radoman, 2011:9). po Klausu Ofeu, procestranzicije u istočnoevropskim državama jeotvorio rešavanje najmanje tri grupe problemasa kojima su ove države morale da se suočeistovremeno, i u veoma kratkom roku. bilo jepotrebno da se reši pitanje nacionalno –državnog identiteta, te su se sve tri federacije(sssr, čssr i sFrj) raspale po etničkimosnovama, bilo je potrebno stvoriti jasanustavni i zakonski okvir oko novih političkihsistema, i konačno, bilo je potrebno rešavatigoruća pitanja u ekonomiji i baviti se socijalnimproblemima. ovo je put za koji je državamazapada bilo potrebno i više decenija da gapređu. ako na to dodamo i izraženu etnifikacijupolitike, jasno je da će ponašanje većine akterabiti pod uticajem etničke pripadnosti.

uzimajući u obzir analize iz Eurobarometra, nemože a da se ne postavi i logično pitanje, koje je

do pre samo dve decenije bilo nezamislivo –kakav je konačan oblik ujedinjene Evrope? dokleona može da ide i ko joj sve pripada (busek,2007:7)? turska? ukrajina i belorusija?kavkaske države? šta sa norveškom na kojoj jeje u dva navrata održan referendum u kome jeopcija protiv članstva norveške u Eu pobedilasa minimalnom razlikom opciju za članstvo u Eu(norway mission to the Eu)? imajući u vidu dasu građani u većim gradovima u norveškojglasali u većini za Eu, postavlja se pitanje da liće se u budućnosti nešto promeniti? može sesamo pretpostaviti koliko podela će tadapostojati u slučaju sui generis kakva je Eu, ukojoj veliki broj pojedinaca ima različitepreferencije, što će neizbežno dovesti dododatnih i suštinskih podela koje je neophodnoanalizirati i dati predloge praktičnih politika. prvikorak za to bio bi da se te podele objasne.

Podele i različiti stavovi društvenih grupau Evropskoj uniji

ukoliko bismo koristili Lipset-Rokanov pristuppolitičkim podelama, gde se polazi od uverenjada su najvažnije društvene razlike proizvod(specifičnog) istorijskog razvoja tih društava ipodela koje su nastale tokom značajnihepohalnih promena (spasojević, 2008:226),(proces stvaranja nacija i država) videli bismoda je u Eu moguće identifikovati dva glavnaraskola:

• nacionalno – teritorijalni

• transnacionalno – socioekonomski (Hiks,

2007:149)

spoj zajedničke teritorije, istorijskih mitova,kulture i nacionalne ekonomije tvori moćnu silukoja proizvodi individualnu privrženostnacionalnoj državi (smit, 1991:14). takvinacionalno – teritorijalni sukobi nastaju ondakada se pojedinci iz različitih država svrstaju narazličite strane, tj. kada jedna grupa pre svegana osnovu svog zajedničkog etniciteta, običaja ikulture pokušava da dobije nešto na štetu drugegrupe (Hiks, 2007:150).

transnacionalno – socioekonomske podele, iakona prvi pogled manje vidljive, u novije vreme sveviše dobijaju na značaju. sa globalizacijom,

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 17

ujednačavanjem tržišta i fer i jednakim uslovimakoje postoje na tržištu Eu, pojedine grupe ljudiu jednoj nacionalnoj državi mogu imati višezajedničkih interesa sa grupom koja se od njihnalazi hiljadama kilometara daleko, nemajućinikakve etničke, verske, kulturne, jezičke ilidruge sličnosti. na delu je čist pragmatizam.tipičan primer za to su grupe za zaštitupotrošača ili industrijalaca.

ove ideje objašnjavaju zašto različite zemlje idruštvene grupe imaju drugačije interese upolitici Evropske unije, ali ipak one neobjašnjavaju na koji način se ovi stavovi menjajutokom vremena (Hiks, 2007:150). dugo jevladalo uverenje da neki stavovi ostajuukorenjeni jer se vezuju za neki duboki rascepkoji je određen rođenjem ili socijalizacijom uodređenoj sredini. na primer, verska pripadnosti privrženost nekoj veri povezana je sa stavomkoji bi pojedinac imao u pogledu poštovanjaljudskih prava. pripadnost socijalnoj klasi bimogla da utiče na alokaciju resursa u društvu,poreske stope i čitav niz ekonomskih prava.takvi stavovi menjaće se, dakle, veoma sporo ilise čak neće ni menjati (lipset, lejkin, 2006:105).

teorije o menjanju stavova su našle značajnomesto u istraživanjima javnog mnjenja u Eu.teorija Dejvida Istona o „afektivnoj“ i„utilitarnoj“ podršci političkim institucijama, činise najprikladnija za objašnjavanje ovogfenomena (Hiks, 2007:150).

afektivna podrška predstavljala bi ideološku,odnosno, per se privrženost, dok utilitarnapodrška deli uverenje da institucija mora dazastupa neke ekonomske ili političke interesepojedinca. ove dve vrste podrške se predopunjuju nego što se isključuju, odnosno,možemo reći da je afektivna podrškaneophodna poput fitilja, koji bi pomogao da sesveća zapali, ali je utilitarna tu da taj plamen,poput voska održava. to znači da legitimnavladavina na duži rok ipak ne može da opstanebez ekonomskog napretka.

ukoliko građanin smatra da institucija radi uskladu sa interesima građanina, nivo podrške ćerasti. međutim, istorija je pokazala da su usvetu, pa i kod nas postojali različiti primeridistinkcije u pogledu legitimnosti i legalnosti

vlasti, stavljajući ipak tas na stranu legitimiteta.

tako Lipset definiše legitimnu vladavinu kao„stanje umerenog sukoba“. grupe mogu bitimeđusobno suprotstavljene, ali dokle godsmatraju da se vrednosti političkog sistemapoklapaju sa njihovim vrednostima, one ćepolitički sistem prihvatiti kao legitiman. u tomeleži prednost liberalne demokratije: sistemdozvoljava da se društveni i politički sukobiotvoreno izražavaju (malešević, 2004:164).država je tu da bude noćni čuvar, i da budeograničena samo na sprovođenje zakona,utvrđivanje jasnih procedura i pravila igre, kao ida pruži sankcije za njihovo kršenje. neophodnoje da sistem omogući slobodu izbora, jer jepojedinac tokom svog života član nekolikodesetina socijalnih grupa. nemoguće je naprimer, biti samo žena. uvek je prisutno idruštveno pozicioniranje u smislu etničkogporekla, bračnog stanja, starosti, zanimanja itd(neš, 2006:179). to nužno povlači i određenesisteme vrednosti koji se stiču ili menjaju unjima, kao i izbore sa kojima se pojedinacsuočava na dnevnom nivou.

ideal liberalne demokratije u svom odnosuprema građanima opisala je britanskapremijerka margaret tačer:

‘’Mi želimo društvo gde su građani slobodni daprave izbore, da prave greške, da buduvelikodušni i saosećajni. To mi podrazumevamopod moralnim društvom. Ne društvo u kome jedržava odgovorna za sve a niko nije odgovoranza državu’’ (TPPN, 04.08.2013).

gledano na makro nivou Eu, kada se govori ovarijacijama u stavovima građana tokomvremena, ključan faktor je dužina članstva nekedržave u Eu. naime, osećaj ekskluziviteta tokomdruge polovine XX veka koji su osećale državeosnivači i one koje su se ubrzo priključile klubustvorili su mali ali jak osećaj zajedništva ipoverenja (Hiks, 2007:154). tako u nekim„starim“ članicama postoji bojazan da će ovajekskluzivitet nestati, ili da mnoge od državajednostavno nisu bile spremne da uđu u Eu2004., 2007., ili 2013. godine. istočno proširenjestoga iz objektivnih razloga dugo nije bilo na listizapada. jedini izuzetak bilo je nemačkoujedinjenje 1990. godine. sredinom

18 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

devedesetih, „istočna politika“ Eu je bilazasnovana na pretpostavci da će obećanje opridruživanju i ocena napretka države od slučajado slučaja, dati dovoljan podstrek pokretanjureformi, harmonizaciji i prilagođavanjukandidata, da će jedna država drugu „vući“ ikopirati primere dobre prakse, ali i da ćeproširenje na istok moći da se sprovede u sveganekoliko država. iako je taj plan propao, i Eupromenila stav pod političkim pritiskom, što jebila uvreda za glavne kreatore kopenhaškihkriterijuma (Evropski forum), to je ipakomogućilo Eu da se uspešnije uhvati u koštac saproblemima centralne i istočne Evrope i sprečieventualnu balkanizaciju istočne Evrope(posebno u slučaju konflikta mađarske islovačke). iako su postojale inicijative iz nekihdržava Eu da sve države zapadnog balkana buduistovremeno primljene u Eu (b92, 13.10.2009),postaje jasno da će svaka od ovih država moratida samostalno pređe put ka Eu.

Eurobarometar – analiza rezultata

srbija je tako, kao država kandidat, uz 32 drugeevropske države ušla u globalna šestomesečnaistraživanja javnog mnjenja na tlu Eu i državakandidata, pomenuti Eurobarometar. do sadasu stavovi građana srbije bili analizirani u triEurobarometra, i to u publikacijama 77, 78 i 79.posle početnih problema u prikupljanjupodataka i metodologiji, ovogodišnji izveštaj onapretku evropske komisije, pohvalio jetransmisiju podataka koje srbija daje zaEurostat, koja je značajno povećana. ipak,pitanje statističkih regiona u pogleduklasifikacije i registra ostaje veliki problem, presvega jer je potrebno da se razjasni teritorijalniobim srbije. zanimljivo je da je istaknuto da tonije moguće uraditi tehničkom ekspertizom, većpolitičkom odlukom (izveštaj o napretku srbijeza 2013. godinu).

već na prvi pogled, u Eurobarometru broj 79,najnovijoj analizi koju je izdala Eu, vide se razlikeu pogledu „severa“ i „juga“ Evrope. na pitanje:„koliko ste zadovoljni životom koji vodite“,„veoma zadovoljan ili „donekle zadovoljan“odgovorilo je 98% islanđana, 96% danaca i istotoliko šveđana. sa druge strane, na dnu tabele

se nalaze države juga Evrope, portugal 33% ibugarska 34%, a tik ispred srbija sa 35% onihkoji su izjavili da su veoma ili donekle zadovoljniživotom koji vode. srbija se tako našla naneslavnom 31. mestu od 33 države koje suobuhvaćene ovim istraživanjem.

ipak, građani srbije prilično optimistično videsvoj život u narednih 12 meseci. po tome smo iiznad proseka Eu (29% na prema 23%). rezultatisu pokazali da građani iz država kandidata nasvoj život gledaju sa većim optimizmom negosame članice. crnogorci su na prvom mestu, uzislanđane sa 47% onih koji misle da će im životbiti bolji u narednih godinu dana, ostavljajućikao najveće pesimiste portugalce sa 10%kiprane i grke sa 11%.

činjenica da je crna gora počela pregovore saEu 29. juna 2012 godine, može biti značajna dabi se shvatio visok nivo optimizma koji sugrađani crne gore iskazali u Eurobarometru.reforme koje država treba da pređe dokonačnog članstva u Eu se, pre svega udržavama na balkanu, kod velikog broja građana

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 19

procenat građana koji su izjavili da su zadovoljni životom koji vode

Izvor: Eurobarometar br. 79

procenat građana koji su izjavili da će im život biti bolji unarednih 12 meseci nego što je sada

Izvor: Eurobarometar br. 79

posmatraju kao način iskrene promene društvana bolje, bez obzira da li je on sam po sebi za iliprotiv članstva u Eu. istraživanje srpskekancelarije za pristupanje Eu iz decembra 2012.godine pokazalo je da je tačno dve trećinegrađana zainteresovano da se reforme koje suneophodne za ulazak u Eu sprovode radistvaranja bolje srbije zbog nas samih, nezavisnood planiranog puta srbije ka Eu.

ipak, reforme i vrednosti koje Eu promoviše suza građane srbije pre svega usredsređene naekonomiju i bolji standard, dok su ostalenematerijalne vrednosti poput mira,demokratije, kulturne raznolikosti znatno nižena lestvici benefita koje priključenje Eu donosi.međutim, važno je istaći da ekonomski boljitakdolazi tek posle prihvatanja vrednostidemokratije, vladavine prava, pravne države,poštovanja ljudskih prava, jer po pravilu nitijedna kompanija neće ulagati novac i otvaratiradna mesta tamo gde okruženje nije sigurno zanjihov kapital.

ovo se može objasniti i činjenicom da u srbiji jošuvek nije došlo do potpunog prelaska na ono štose naziva postindustrijsko, informatičko,postmoderno društvo. još uvek nije došlo dopromena potreba građana koje idu od bazičnih- materijalnih, prema postmaterijalnim. tozapravo znači, da budući da prosečan građaninsrbije nije zadovoljio opšte životne potrebe(hrana, piće, komunalne usluge...), sva drugapitanja postmaterijalizma, kao na primer,pitanja zaštite životne sredine, kulture iliobrazovnog sistema, daleko su i veoma su niskona skali prioriteta građana srbije naspramrelativno visokih u švedskoj, danskoj ilinemačkoj.

prva kolona, označena tamno plavim predstavljanajznačajnije izazove sa kojima se, po mišljenjugrađana srbije, država suočava, dok svetlo plavakolona označava stavove građana o tome šta jeza njih lično najbitnija tema. tako se vidi da jeza građane najbitnija stabilnost cena, ali i ličnidug domaćinstva, više od nezaposlenosti, gdesmatraju da država treba da se pobrine za nju.briga o zdravstvenom sistemu je više nego duplovažnija za građane nego što oni misle da jedržavi visoko na skali prioriteta, a to se možeobjasniti pre svega činjenicom o ličnoj brizi zasvoje zdravlje, strahom i borbom za egzistenciju.

kada se radi o tome na koje probleme državatreba da stavi fokus, građani smatraju da jedržava najodgovornija za ekonomsku situacijugeneralno (53%), i da država treba da rešavapitanje nezaposlenosti (50%). u svesti građanaje tako još uvek socijalistički način upravljanja,gde država uređuje ekonomske odnose, a netržište, i gde je posao u javnom sektoru i daljeprimamljiviji nego u privatnom. premapodacima dnevnog lista „večernje novosti“,država zapošljava najmanje 310.000 ljudi, usvojoj upravi, organizacijama socijalnogosiguranja, zdravstvu i obrazovanju, a ako seovoj armiji dodaju i zaposleni u javnimpreduzećima, država je direktni poslodavac zanajmanje 450.000 radnika. ni tu se, međutim,ne bi olako mogla da staviti tačka jer se na ovajspisak može dodati i dodatnih 100.000prezimena pobrojanih po kadrovskim službama

20 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

najznačajnije asocijacije građana srbijena Evropsku uniju

Izvor: Eurobarometar br. 79

najvažnija pitanja sa kojima se država srbija suočava u ovom trenutku po mišljenju

građana srbije – tamno plavopitanja koja su za građane srbije

lično njima najbitnija – svetlo plavo

Izvor: Eurobarometar br. 79

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 21

raznih agencija i ostalih nezavisnih istitucija čijepostojanje, na kraju krajeva, aminuje vladarepublike srbije.

rečeno jezikom brojki, skoro svakom trećemradniku je država - na ovaj ili onaj način -poslodavac. u zemljama Eu učešće ovih radnikaje značajno manje pa nameštenici u ukupnombroju zaposlenih ni u kom slučaju ne čine višeod 20 odsto (večernje novosti, 28.01.2012) .

imajući u vidu krizu sa kojom se većina državačlanica, ali i kandidata za Eu suočava, rezultatinisu nimalo ružičasti. naime, 0% građana u čak13 od 33 države nije ocenilo stanje u ekonomijikao „veoma dobro“. ne bi trebalo da iznenadipodatak da su na prvom mestu turci, koji u 13%ocenjuju stanje svoje ekonomije kao „veomadobro“, ostavljajući nemce i šveđane sa 9%.srbija se našla sa još 12 država, u grupi onih kojinisu ocenili stanje u ekonomiji ni prelaznomocenom. turski nivoi rasta bdp-a su u 2010 i2011 bili preko 8%, dok sa druge strane, nivoirasta većine država obuhvaćene istraživanjem ilinisu bili pozitivni, ili je rast bio svega jedan dodva posto (World bank).

ruku uz ruku sa stavovima koje građani imaju ustanje same ekonomije Eu, istraživanje jepokazalo da države van Eu (ili one koje sunajskorije pristupile), imaju znatno boljemišljenje o stanju ekonomije Eu od „starijih“država članica. tako su od 7 država sa najvišepoverenja u Eu ekonomiju, četiri državekandidati, a dve one koje su među poslednjimaušle u Eu, 2007. godine. ukupno dakle šest odsedam. ukoliko u obzir uzmemo i podatke kojesu građani ovih država dali o stanju unacionalnim ekonomijama, postaje jasno zašto

se velike nade polažu u Eu. čak 14%makedonaca tako ima veoma pozitivnomišljenje o ekonomiji Eu, što sa druge strane,možda više govori o stanju nacionalneekonomije u toj državi. s druge strane,uznemiruje podatak da je prvih šest država kojeimaju najlošije mišljenje o ekonomiji Eu iz klubačlanica koje su i po više decenija članice ili čakosnivači Eu.

pa tako, 88% italijana smatra da je stanje Euekonomije veoma ili donekle loše, uz 87%portugalaca i 86% šveđana. interesantno je dagrađani švedske u velikoj meri smatraju da jestanje njihove ekonomije u mnogo boljemstanju nego stanje ekonomije Eu (80% na premasvega 13%).

ovo se može nadovezati na distinkciju izmeđupercepcije građana o stanju u njihovimnacionalnim ekonomijama i kako videekonomiju Eu. naime, na pitanje „da li jeekonomska situacija u vašoj zemlji generalnobolja ili lošija od proseka koji postoji u Eu“,najpozitivnije mišljenje o svojim ekonomijamadali su upravo šveđani, koji u 93% smatraju daje njihova nacionalna ekonomija bolja odekomonije Eu u celini, a odmah ispod njih sudanci sa 92%, dok je za mnoge očekivano, natrećem mestu nemačka sa 86%. nemci išveđani u ubedljivo najvećem procentu takođemisle i da je njihova ekonomija u veoma boljemstanju od Eu ekonomije (31% i 27%), ostavljajućidaleko luksemburg sa 17% onih koji misle daekonomija te države veoma bolja od ekonomijeEu.

sa druge strane, države koje podnose najvećiteret ekonomske krize i radikalnih ušteda i

procenat građana koji su veoma zadovoljni stanjem ekonomije u svojoj državi

Izvor: Eurobarometar br. 79

procenat građana koji su veoma zadovoljnistanjem ekonomije Eu

Izvor: Eurobarometar br. 79

rezova, poput očekivano grčke, ali i bugarske, unajmanjoj meri misle da je njihova ekonomija uboljem stanju od evropske. odmah iznad jeportugal sa 4%. ovo pokazuje da su građani i tekako svesni problema u kojoj se njihova državanalazi. i pored kritika koje nemačka daje ostalimčlanicama Eu, pre svega grčkoj, i pored kritikana raspodelu budžeta, prosečan građaninnemačke je tako, uz šveđane i dance veomasvestan da živi bolje od proseka u Eu, kao i dasu njihove ekonomije ipak stabilnije od većinedrugih u Eu. ovaj pokazatelj može biti značajanu budućnosti, ukoliko bi došlo do bilo kakveinicijative koja bi uključivala neki vid stvaranjaEvrope u „dve brzine“ ili „dve Evrope“, poputideje prošlog francuskog predsednika nikolesarkozija o formiranju Evrope od „federalnog“jezgra 17 članica evrozone i „konfederalne“spoljne zone, od ostalih deset (sada jedanaest)članica. na taj način bi se stvorio neki vid mini –Eu, u okviru Eu (rts, 15.11.2011). sličnog stavaje i nemačka, gde je nemački ministar spoljnihposlova izjavio da: “bi svi imali poziv daučestvuju, ali da postojala mogućnost da senapravi razlika, odnosno da se napravi menirazgovora, koji bi omogućio zemljama daodaberu koliko će intenzivno ili brzo usvajatipromene“ (Euractiv, 10.11.2011).

nemačka kancelarka angela merkel je poslepobede na izborima u septembru 2013. izjavilada neće menjati svoju politiku prema južnojEvropi, traumatizovanoj dugovima, štednjom idepresijom (ekonomski i psihološki). osvrćući sena rezultate nemačke koja je smanjila svojetroškove po jedinici rada i unapredila svojukonkurentnost, jednostavno je izjavila: „i drugimogu da urade ono što smo mi već uradili“(peščanik,05.10.2013).

imajući u vidu da najveći broj građana osećaposledice finansijske krize i u svomdomaćinstvu, tri pitanja koja se postavljaju uEurobarometru oslikavaju koliko kriza pogađaposlodavce, potrošače, porodice i na krajusamog pojedinca. od ispitanika je traženo daocene: 1. situaciju na poslu, 2. finansijskusituaciju sopstvenog domaćinstva i 3.zaposlenost u državi.

najmanje za svoj posao strahuju građani triskandinavske zemlje, danci, šveđani i islanđani,sa gotovo polovinom onih koji se ne brinu da liće izgubiti posao, i zadovoljni su istim, dok, barpo rezultatima, za svoj posao najviše treba dabrinu grci, portugalci, kao i srbi, bugari i mađari.

zaposlenost kao problem u državi građani videmalo drugačije. na ubedljivom prvom mestukao država koja smatra da je situacija sazaposlenošću dobra je - nemačka. 60% nemacazadovoljno je situacijom sa zaposlenošću, a nadrugom mestu je austrijanci i maltežani sa 56%.5% građana srbije ističe da su zadovoljnisituacijom sa zaposlenošću u srbiji, što je bolje

22 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

procenat građana koji su veoma zadovoljni situacijom na svom poslu

Izvor: Eurobarometar br. 79

procenat građana koji smatraju da je njihova nacionalnaekonomija bolja od ekonomije Eu

Izvor: Eurobarometar br. 79

procenat građana koji ocenjuju finansijsku situaciju svog domaćinstva kao dobru

Izvor: Eurobarometar br. 79

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 23

od na primer, grčke sa 1%, ali i bližih susedaslovenije i Hrvatske, sa 2%, pa i Francuske, sa3%.

Preferencije + institucije = ishodi

kao što se može videti, navedeni uzorak oddeset najznačajnijih analiza javnog mnjenja uEurobarometru dovodi nas do situacije gde sezaista mogu videti značajne razlike izmeđudruštava u evropskim državama. na prvi pogled,zaista postoji pozitivna korelacija izmeđustepena razvijenosti nekog društva i poverenjau institucije i zadovoljnošću građana njima. usvim anketama prvih nekoliko mesta redovnozauzimaju skandinavske države (švedska, island,danska ili Finska), ili pak nemačka ili Holandija.na dnu su redovno portugal, kipar ili zemlje nabalkanu. grčka ekonomija je izgubila 25% bdp-a, nezaposlenost mladih je prešla 70 odsto, azaduženost države je dostigla 175% bdp-a. ugrčkoj su socijalna beda i politički ekstremizamneizbežni (peščanik,05.10.2013).

zašto je to tako? moglo bi se zaključiti da udruštvima severa Evrope postoji većazadovoljenost državom jer su i institucije tihdržava uspešnije. ljudi u ovom slučaju veruju uinstitucije jer su one već delotvorne i uspešne(marković, 2012:190). opet, drugi zaključak nakoji nas navodi ova analiza jeste da građani dajunaslepo blanko poverenje instituciji zbogpočetne premise da će institucije raditi popreferencijama političkih učesnika, tj. da ćeinstitucija u koju postoji verovanje da će raditi uskladu sa nadanjima građana, to poverenje iopravdati. tako politika postaje trajni proces kojise može objasniti jednačinom:

preferencije + institucije = ishodi

slično klasičnoj jednačini sa nepoznatima;

• ukoliko se promene preferencije,promeniće se i ishodi, čak i ako institucijeostanu neizmenjene• ukoliko preferencije ostanu nepromen-jene, ali se promene institucije, opet će sepromeniti ishodi (Hiks,2007:190)

preferencije građana u celoj Evropi su sedrastično promenile sa izbijanjem globalne krize2008. učesnici sada biraju postupke kako bimaksimalno uvećali svoje preferencije, a samimtim i ishode, najčešće na uštrb drugih u društvu.poslednjih godina smo svedoci ubrzanog rastaekstremno desnih partija, od kojih su neke i navlasti. iako se mogu razlikovati po pitanjufiskalnog i socijalnog uređenja, ubedljiva većinanjih je pre svega euroskeptična, ksenofobična iveliki protivnik imigracije. Ekstremno desnepartije svoju popularnost doživljavaju i kroz vidprotesta koji građani žele da izraze premapostojećoj vlasti. oni glasom za takve partijeglasaju protiv nekoga, radije nego da glasaju zanešto. nezaposleni, marginalizovani tako tražežrtvenog jarca koga bi optužili za njihoveneuspehe, a manjinske grupe poput roma,verskih manjina ili homoseksualaca su idealneza to. u programima ekstremno desnih partijagrađani nalaze rešenje za svoje strahove i bes(the guardian, 24.09.2010). ono što bi reklinaglas, a nije politički korektno, mogu da uradeiza glasačkih paravana u tajnosti. sličnu situacijuimali su i istraživači javnog mnjenja pred izboreu srbiji. redovno su najveće greške bile kod ultradesnih partija, jer je kod anketa licem u licegrađane često bilo sramota da kažu da bi glasaliza takve partije. oni su negde sami znali da je tošto rade pogrešno, ali u tajnosti svoja četiri zidanisu imali problem sa tim.

čak i u skandinaviji, ili Holandiji, Partija Slobodekoja se zalaže za zabranu kurana, uvođenjeporeza na feredže i tradicionalne muslimanskemarame, oduzimanje državljanstvaHolanđanima muslimanske veroispovesti, istrožije uslove za imigraciju, osvojila je 15,5%glasova. 2011. godine bili su treća partija posnazi u holandskom parlamentu. u švedskoj,partija Švedskih Demokrata sa sloganom„sačuvajmo švedsku za šveđane“ (keep swedenswedish), zalaže se za ukidanje šengenskogsporazuma, i uvođenje graničnih kontrola.

procenat građana koji ocenjuju situaciju sazaposlenošću u državi kao dobru

Izvor: Eurobarometar br. 79

zanimljivo je ipak, da se iako desno orijentisana,ne zalaže za razgradnju švedske državeblagostanja. 2010. godine osvajju 5,7% glasova.danska narodna partija je uspela da se izbori dadanski imigracioni zakoni postanu jedni odnajčvršćih u Evropi. takođe je uspela da se izboriza ponovno instaliranje graničnih kontrola, kadaje danska (suprotno šengenskom sporazumu)uvela povremene provere građana. ipak, ni ovapartija se ne zalaže za ukidanje državeblagostanja, podržavajući pre svega zdravstvenuzaštitu. konačno, Finska partija Pravi Finci,zalaže se za ukidanje pomoći „beskorisnimdržavama“ poput grčke ili portugala. njihovaideologija zasniva se na protivljenju abortusu ihomoseksualnosti. rešenje za niske stopenataliteta u Finskoj oni vide u tome da ženenapuštaju školovanje i uče manje da bi mogleda više rađaju i posvete se deci. trenutno sutreća po snazi partija u finskom parlamentu(business insider, 11.07.2011).

ovakve ideje koje sve više dobijaju na značajune treba da čude. Evropski zvaničnici su spremnizarad čistog pragmatizma da zažmure na jednooko i olako puste niz vodu evropske vrednostismatrajući da ideja Eu pre svega počiva naekonomiji. u mađarskoj se tako usvajaju zakonikoji se graniče sa rasističkim (novi magazin,01.10.2013), oni kojima se smanjuje nadležnostustavnog suda, jednog od poslednjih čuvara odsamovolje premijera viktora orbana, i kojiverovatno ni u ludilu ne bi promakli briselupočetkom dvehiljaditih kada je prvi put u istorijiEu uvela sankcije jednoj državi članici – austriji.Ekonomija i izlazak iz krize su već niz godina uprvom planu.

slična je situacija i sa srbijom. centar zaevroatlantske studije je tako u više navrataupozoravao na katastrofalne posledice zakonao osnovama uređenja službi bezbednosti, gde bisekretara nacionalnog saveta za bezbednostimenovao predsednik srbije, a ne da na tomesto po automatizmu dolazi šef kabinetaprvog čoveka države, što je bila ranija praksa. šefbezbednosno informativne agencije je takođesmenjen po dolasku novih vlasti, iako je njegovmandat sa razlogom pet godina jer topredstavlja dodatni mehanizam zaštitenezavisnosti rada ove institucije. ista situacija se

dogodila i sa guvernerom narodne bankesrbije. sve ove smene i potezi prošli su gotovonezapaženo u briselu, ali i dobili podršku unekim intelektualnim krugovima u srbiji, koji susmatrali da je neophodno prvo rešiti pitanjeodnosa sa kosovom, te da sve ostalo treba, barna kratak rok zanemariti. u tom smislu svepohvale od Eu koje dobijaju nove vlasti trebaposmatrati pre kao političke, a ne kao izrazistinske i kvalitetne reforme koja se desila.

Umesto zaključka – ekonomija iznad svega

u tom smislu, Eu ne bi trebalo da zaboravi da jejedno od osnovnih načela na kome počiva isolidarnost. nastala kao odgovor na ljudska ifizička razaranja koja su u državama osnivačimabila i najveća, države poput Francuske inemačke su imale najviše koristi od mira negošto se očekivalo da će im doneti ekonomska ipolitička integracija u Evropi (Hiks, 2007:157).odstupanje od proklamovanih evropskihvrednosti tako bi moglo imati dalekosežneposledice po čitavu Evropu. nakon ii svetskograta, a pogotovo posle pada berlinskog zida,Evropski kontinent sa svim svojim manama ipakje jedno od najslobodnijih društava na svetu.bez obzira na razlike koje postoje između državau Evropi, sve su svesne da su veoma zavisnejedna od druge i da konflikt u jednoj od državalako može da ostavi posledice u drugoj. upravobezbednost, i sigurnost, vladavina prava ipoštovanje ljudskih prava jesu istinskevrednosti, a daleko manje je to samo prostorboljeg života (slobodna Evropa, 25.03.2007).sama činjenica da na tlu Eu i posle više od polaveka nije bilo oružanih sukoba između državačlanica dovoljan je razlog da srbija, koja je samou proteklih 20 godina neposredno učestvovalau četiri rata, pristupi toj tvorevini. međutim,obećanje koje bi srbija dala da neće učestovatiu oružanim sukobima sa državama članicamaipak nije dovoljno. kada se konačno reši pitanjekosova, ostaće gomila nerešenih pitanja sakojima se treba uhvatiti u koštac. najgore štomože da se desi jeste da kriterijum za ulazak uEu postane toliko nizak, gde bi se države primalepo političkim i nekim drugim osnovama, a ne naosnovu jasno zadatih kriterijuma. u tom slučajuu narednim decenijama bi se ponovila situacija

24 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 25

IZVORI:

Biherl Volfgang, 2004. Evropa od A do Š. FondacijaKonrad Adenauer

Busek Erhard. 2007. Otvorena kapija ka istoku, Clio.

Entoni Smit. 1991. Nacionalni identitet. Penguin

Hiks Sajmon. 2007. Politički sistem Evropske unije.Službeni glasnik.

Lipset Sejmur Martin, Džejms M. Lejkin. 2006.Demokratski vek. Aleksandrija press.

Malešević Siniša. 2004. Ideologija, legitimnost i novadržava, Fabrika knjiga.

Marković, Predrag J. 2012. Trajnost i promena.Službeni glasnik.

Neš Kejt. 2006. Savremena politička sociologija.Službeni glasnik.

Radoman, Marina. 2011. Stavovi i vrednosneorijentacije srednjoškolaca u Srbiji. Helsinški odborza ljudska prava u Srbiji.

Spasojević Dušan. 2008. Godišnjak fakultetapolitičkih nauka. FPN.

Stojanović Dubravka. 2008. Kaldrma i asfalt. Čigojaštampa 2008.

Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang. 2004. Evropa odA do Š. Konrad Adenauer Fondacija.

sa grčkom, koja je osamdesetih primljena presvega na osnovu interesa zapada da u borbi saistokom ostvari preimućstvo kontrolišućimediteran, a bez jasno zadatih kriterijuma, ilirumunije i bugarske koje imaju izlaz na strateškivažno crno more i članice su nato. primanjem,pre svega država zapadnog balkana koje bi bilenepripremljene za ulazak značilo bi seču granena kojoj Eu sedi.

26 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

Sporazum između Prištine i Beograda, uz posredovanje Evropske Unije, u aprilu 2013 godine, otvorio je vratarešavanju spora oko statusa između Srbije i Kosova i deblokirao put obe zemlje ka integraciji u EU. Ovajizuzetan razvoj je omogućen ponovnim paljenjem prethodno zamrznutog sukoba, reaktivnim, alikonzistentnim nemačkim vođstvom - uz jaku britansku i američku podršku - i političkim promenama u Srbiji.Dijalog Priština – Beograd drži obećanje kao mehanizam koji bi, zajedno sa bilateralnim pritiskom iprilagođenim procesom proširenja EU, mogao na kraju, da dovede do pune normalizacije između Kosova iSrbije. Ali, ovo još nije gotova stvar – kako su pokazali događaji posle potpisivanja sporazuma u aprilu i planaza sprovođenje u maju. Zbog dešavanja od leta, proces je dostigao tačku na kojoj bi on ozbiljno mogao daposustane, preteći teško stečenoj funkcionalnosti države Kosovo i mirnoj integraciji većine kosovskih Srba,kao i zadržavanju spora oko statusa sa Srbijom. Sada je vreme da se te pretnje ugase jednom za svagda.

Da bi se dotle stiglo, potreban je određen broj ključnih koraka u periodu nakon lokalnih izbora zakazanih zanovembar:

• Potrebno je da Nemačka, Ujedinjeno kraljevstvo i Sjedinjene države budu neposredno angažovanekako bi se sprečilo da budući proces dijaloga promeni pravac u pogrešnom smeru.

• Potrebno je da navode osnovne elemente jedinog prihvatljivog ishoda: celovit suverenitet Kosova,potpuno uključenje kosovskih Srba u državne institucije Kosova, i potpuna normalizacija odnosa izmeđuPrištine i Beograda – tj., obostrano priznavanje.

• Zajednički nemačko - britanski predlog platforme za pregovore o pristupanju, sa Srbijom moraju daizgrade osnov za srednjeročnu i dugoročnu strategiju.

• Nakon opštinski izbora i implementacije sporazuma iz aprila, međunarodna pažnja mora da sefokusira na obezbeđivanje potpunog povlačenja srpskih bezbednosnih struktura sa Kosova i raspuštanjesrpskih paralelnih struktura.

• Kancelarija Catherine Ashton bi trebalo da inicira pregovore o drugom sporazumu Beogradai Prištine koje bi započele početkom 2014 godine. Pregovori bi trebalo da se koncentrišu na raspuštanje i /ili integraciju ostataka srpskih paralelnih struktura (zdravstvo, obrazovanje, penzije, itd) u sistem kosovskihinstitucija kao i na transformaciju finansijske podrške Srbije kosovskim Srbima.

• Brisel mora da sprovodi jasnu podelu rada u okviru dijaloga između političkih razgovora na visokomnivou i razgovora radnih grupa o tehničkim detaljima.

• EU mora da se suoči sa demokratskim nedostatcima Kosova. To mora da obuhvati reformu izbornogsistema u 2014 godini, kao i širok spoljni nadzor sledećih opštih izbora.

• EU se mora suprotstaviti zahtevima Prištine za zatvaranje EULEX-a u 2014-oj godini. Umesto toga,trebalo bi iskoristiti trenutak da se misija unapredi i preusmeri svoj izvršni mandat na oblasti ključne zaučvršćivanje vladavine prava na Kosovu.

CEAS uz dozvolu Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, u celini

prenosi analizu sporazuma između Beograda i Prištine pod nazivom„ Još nije gotova stvar – Kosovo i sporazum Priština – Beograd“.

Kurt Bassuener i Bodo Weber

JOš UVEK NIJE GOTOVA STVAR: KOSOVO I SPORAZUm PRIšTINA - BEOGRAD

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 27

1

http://www.europeanvoice.com/page/3609.aspx?&blogitemid=17232

http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/En/genaff/137614.pdf3 intervju sa kosovskim medijskim ličnostima, priština,septembar 2013.

4 videti bodo Weber, “a date for serbia? conditionality,german leadership and serbia’s path to the Eu”, dpcpolicy paper, june 2013. dostupno nahttp://democratizationpolicy.org/images/policybriefs/serbiapolicy.pdf5dpc je obavio preko 30 intervjua na kosovu u perioduseptembar-oktobar 2013. sa lokalnim civilnim društvom,političkim liderima i zvaničnicima/službenicima ipredstavnicima međunarodne zajednice različiti rangova.

Uvod

sporazum između prištine i beograda, uzposredovanje Evropske unije u aprilu 2013.,1

zajedno sa planom za sprovođenje dogovorenimu maju, otvorili su vrata obema zemljama danastave ka članstvu u Eu. za srbiju to značipregovore kao kandidata. za kosovo, to značipregovore o sporazumu za stabilizaciju ipridruživanje. oba su izražena u zaključcimasaveta Eu iz juna meseca.2

ovo, za Eu, predstavlja jedinstven napredak utekućem sporu srbija - kosovo. nasilni nemiri naseveru kosova u leto 2011. godine dali supodsticaj za radikalne promene. nemačkakancelarka angela merkel reagovala je na napadna trupe nemačkog kFor-a, nedvosmislenogovoreći predsedniku srbije, borisu tadiću, daće aspiracije njegove zemlje prema Eu biti načekanju sve dok ne dođe do velikog napretka kapotpunom rešenju spora oko statusa kosova.kao što je jedan ispitanik rekao - „nemačkobuđenje promenilo je dinamiku.”3 uprkos tomešto je reaktivna, ova politika je bila odlučna,čineći mogućom pretpostavku Eu oneprikosnovenoj zapadnoj vodećoj ulozi nakosovu. sad su smanjile svoju ulogudominantnog međunarodnog igračaprebacivanjem u ulogu usmerenu napodržavanje agende Eu. nemačka, uz snažnupodršku velike britanije, redefinisala je usloveangažovanja Eu. novi pristup je bio iskren ičvrstog uslovljavanja.

političke promene u beogradu 2012. godinedodale su završan neophodan sastojak. novavlada, koju formalno vodi lider socijalističkepartije srbije, ivica dačić, ali kojom dominirapotpredsednik vlade, aleksandar vučić, i srpskanapredna stranka, pragmatično su odgovorili nanovu realnost.4 svi ovi faktori omogućili su službiEu za spoljne poslove da posreduje u dogovoru

između beograda i prištine. bez nove čvrstine izberlina, sporazum se nikada ne bi toliko sklapao.

ipak, sporazum iz aprila je daleko od gotovestvari. ovaj politički pregled nastoji da ukaže nadosadašnje teškoće u sprovođenju dogovorakao i na problematične elemente dogovora iopasnosti. iako najavljivan kao veliki korak karešavanju spora srbija-kosovo, sporazum bimogao da odloži konačan račun – osim ukolikoglavne zapadne prestonice ne pokloneodgovarajuću pažnju i izvrše potreban pritisak.

Zamke

Institucionalne garancije Srbima – potencijalnepretnje funkcionalnosti Kosova

primenu sporazuma pogodile su brojneprepreke i kašnjenja. nekoliko njegovihodrednica još nije ispunjeno, a postoje inerešena pitanja tumačenja odredbisporazuma; to je postalo izvor nesuglasicaizmeđu beograda i prištine, što je dovelo dodaljih odlaganja. na osnovu toga, opštinskiizbori na severu, koji treba da se održeistovremeno sa izborima širom kosova 3.novembra (sa drugim krugom 1. decembra),postali su centar pažnje, uz mnoga druga ključnapitanja koja se zaustavljaju do nakon izbora. ovoostavlja vrlo malo vremena da se sporazum upotpunosti primeni do kraja 2013. godine,dogovorenog roka.

i dok stavovi unutar albanskih opozicionihstranaka o sporazumu variraju, od prihvatanjakoncepta dijaloga uz zabrinutost zbog detalja(demokratski savez kosova - dsk) do otvorenogodbijanja (samoopredeljenje), sagovornici supreneli skoro univerzalni kriticizam inezadovoljstvo tokom i pravcem procesa uustupci prištine i brisela beogradu, kojiodstupaju od postojećeg ustavnog poretkarepublike kosovo i mogli bi da imaju negativne

28 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

6 intervju sa sagovornicima kosovskog civilnog društva,priština, septembar 2013..7 videti nataša latković, “srbi na severu kosovaodlučni da ne idu na izbore 3 novembra, čak i podpretnjom da budu opozvani”, blic online, 21 avgust2013.

8

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=08&dd=11&nav_id=741603. 9 http://www.blic.rs/vesti/politika/415232/pantic-izbori-moraju-biti-statusno-neutralni.

posledice na buduću funkcionalnost države,danas generišu više brige među kosovskimalbancima i nekim stranim posmatračima negošto jesu kada je dogovor bio potpisan.

većinske srpske opštine, četiri severno od ibra išest južno od reke, koje su u potpunostiintegrisane u structure republike kosovo, činićezajednicu srpskih opština (zso) nakon izboranovih, direktno izabranih predsednika opština iskupština opština. policija na severu treba dabude integrisana u kosovsku policiju, saregionalnim komandantom koga bira zso. ovodeli regionalnu policijsku komandu predviđenukosovskim zakonima duž reke ibar na severnu,srpsku i južnu, albansku, komandu. pravosuđesevernog kosova bi takođe trebalo da seintegriše u kosovsko pravosuđe, iako bipodjedinica apelacionog suda koji je nadržavnom nivou u prištini, u kojoj bi radilavećina srpskih sudija, bila deo strukture. ovajelement je izazvao oštre kritike mnogihkosovara, koji kažu da to potkopava integritetpravosudnog sistema, uključujući i načelojednakosti pred zakonom.6

Vraćanje Srbije nazad na Kosovo

sporazum uključuje implicitnu, ali centralnuprotivrečnost koja zabrinjava mnoge kosovare,uprkos priznanju da bi to moglo predstavljatinužno zlo: sa ciljem da pridobiju srbe nakosovu, a posebno na severu, da sarađuju usprovođenju sporazuma koji će ih na krajudovesti do integracije u republiku kosovo,nakon što im je beograd tri decenije govorio dasu nedeljivi deo srbije, angažovanje srbije nakosovu mora da se poveća – na neko vreme. 10.septembra 2013. godine, vlada srbije jeotpustila predsednike opština i skupštinaopština u četiri severne opštine (severnamitrovica, zubin potok, zvečan i leposavić) zbogneprestanog otpora protiv aprilskog dogovora imobilizacije protiv izbora.7 beograd je pod svojukontrolu stavio pripremni tim za zso, iako planza sprovođenje predviđa jednaku ulogu i za

prištinu. nijedan od ovih poteza nije izazvao bilokakvu primetnu reakciju prištine.

ipak, aktivnosti vlade srbije da promovišeizlaznost birača na lokalne izbore u četiriseverne opštine - da bi dobili legitimneopštinske vlasti i spreče neuspela sprovođenjaaprilskog sporazuma - izazvale su sumnju uistinitost njenih pravih motiva. beograd jesastavio listu srpskih kandidata za srpske opštinena severu i jugu, uglavnom od pripadnikasrpskih paralelnih institucija na kosovu. njenopromovisanje kao zajedničke, jedinstvene listeza srbe na kosovu, izazvalo je širokorasprostranjen otpor - drugih srpskih stranaka ilista na kosovu, vodećih država članica Eu,uključujući nemačku, i kosovske vlade. podpritiskom centralne izborne komisije (cik) uprištini, lista, čiji je naziv u početku bio "srbija"preimenovana je u "građanska incijativa srpska"(građanska inicijativa srpska).

masovna kampanja zvaničnika srpske vlade zasrpsku listu na tlu kosova je eskalirala sukobomsa prištinom i pretvorila aleksandra vulina, šefakancelarije vlade srbije za kosovo i metohiju, ugromobran za zvaničnike vlade kosova.kampanja beograda dolazi sa određenomnaracijom: izbori su o glasanju za srpskeinstitucije koje će, po prvi put, biti priznate odstrane međunarodne zajednice; od stranebeograda podržana zajednička lista je patriotskiizbor. vulin je maksimalno eksploatisaokonotacije koje prefiks lista „srpska" nosi sasobom, aludirajući na republiku srpsku u bosnii Hercegovini, i u jednom trenutku proglasio„potrebu za kosovskim dodikom".8 u trci zaizbore, zamenik u njegovoj kancelariji, krstimirpantić, koji je u isto vreme na čelu srpske liste iu trci je za kandidata za gradonačelnika severnemitrovice – podigao je tenzije i insistirao natome da će zso biti „entitet".9

ovo obrtanje iz beograda stvara konfuziju,posebno među srbima na severu. jedansagovornik je rekao dpc da su srbi „zbunjeni,

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 29

10 politička ličnost kosovski srbin, oktobar 2013.11 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013. 12 ibid.13 intervju sa medijskom ličnosti kosovskim srbinom,oktobar 2013.

14 intervju sa političkom ličnosti, kosovskim srbinom,oktobar 2013.15 http://www.blic.rs/vesti/politika/412198/vulin-zajednica-srpskih-opstina-novi-pocetak-ili-kraj.16 intervju sa medijskom ličnosti, kosovskim srbinom,oktobar 2013.

uplašeni od albanaca, u strahu od gubitka posla.nema jasne i glasne poruke poslate od stranebeograda”.10 strah je i dalje dominantan faktor,hranjen nedostatkom informacija i nizombombaških napada koji su se dogodili odpočetka predizborne kampanje. jedan ispitanikje izjavio da su na severu „ljudi umorni odnasilnika koji ih čuvaju. oni znaju da su udubokim (nevoljama). lideri su pokušali damanipulišu strahom - potkrepljujući tu fantazijuo ‘drugoj oluji’. oni nemaju pristupalternativnim stavovima, tako da je strah realan,iako je neosnovan. imate ljude koji se plaše daidu u prištinu, gračanicu.”11 ironično, samoprotivnici izbora, uglavnom demokratskastranka srbije (dss), vojislava koštunice, kažusrbima celu istinu - da su lokalni izbori izbori upolitičkom sistemu republike kosovo i da ćevoditi ka integraciji četiri opštine. manje lokalnestranke i liste, nasuprot tome, naglašavaju čistolokalne teme.

na jugu kosova, aktivnosti beograda imale surazličite, ništa manje uznemirujuće efekte. dvetrećine kosovskih srba živi u šest opština(gračanica, novo brdo, klokot, parteš, ranilug ištrpce), koje su u potpunosti integrisane uinstitucionalni sistem republike kosovo.

oni su do sada bili predominantno zastupljeniod samostalne liberalne stranke (sls) kojaučestvuje u vladajućoj kosovskoj koaliciji ikontroliše većinu opštinskih vlasti. uprkoskontinuiranom postojanju paralelnih strukturakoje finansira beograd (naročito u obrazovanjui zdravstvu) koji ostaju značajan društveno-ekonomski fakor, tamošnji srbi su se prilagodilirealnosti nezavisne države kosovo. danas imsrpski zvaničnici govore da se glasanjem zazajedničku listu „ vraća beograd”. jedanposmatrač je primetio: „ljudi su zbunjeni. onisu se preorijentisali na život na kosovu, aliveruju u beograd koji im govori - „srbija sevraća.”12 drugi srpski sagovornik je rekao:„devedeset procenata srba će uvek slušatibeograd – oni su prihvatili život u nezavisnom

kosovu, ali gledaju ka beogradu... ovaj aprilskisporazum nas vraća u fazu koju smo većprošli.”13

postoji izvesna logika iza pritiska srbije na jug -aprilski sporazum je prvenstveno trebalo daintegriše četiri severne opštine u republikukosovo, ali u budućoj zajednici (deset) srpskihopština, mogli su završiti u manjinskoj pozicijivis-a-vis šest, po stanovništvu brojnijih južnihopština. ipak, ovo stavlja sls pod ogromanpritisak - stranku koja svoje postojanje takođeduguje podršci zapadnih zemalja koje stoje izaaprilskog sporazuma. njeni predstavnici seosećaju napuštenima. jedan od njih je izjavio:„mi srbi iz ovog dela zemlje smo izdani i odmeđunarodne zajednice i domaćih partnera uvlasti - pdk (demokratska partija kosova).”14

izborna kampanja na jugu se tako, prirodno,pretvorila u bitku između aktuelnih srpskihpoličkih predstavnika koji vladaju u većinskimsrpskim sredinama na jugu i beogradskezajedničke liste, u kojoj se čini da obe stranekoriste svoje administrativne resurse kako biizvršilepritisak na građane. aleksandar vulin jebio sasvim otvoren o tome u govoru koji jeodržao na mitingu zajedničke liste u klokotu, 11.oktobra, u kojem je srpskim biračima objasniozašto je njihova materijalna korist u glasanju zabeogradsku listu: „ko misli da proda glas zbogpaketa brašna, pet litara ulja, jednog vaučera...neka zna da je prodao budućnost svog deteta.nemoj da nam 50 evra vaučera bude više od400 evra plate iz beograda...poslušajte svojudržavu kada ti kaže da glasaš - izađi i glasaj”15

jedan od ispitanika je, u tom kontekstu,primetio „da se većina građana ne zavaravaovom pričom o ‘povratku srbije.’ oni su,uglavnom, pod uticajem nesigurnosti koja seodnosi na nastavak finansiranja njihovih radnihmesta od strane beograda.”16.

niti Eu, ni sad se nisu suprotstavile beogradu uovim aktivnostima. jedan zvaničnik Eu jeprotumačio to kao „beogradski spin neophodan

30 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

17 intervju sa zvaničnicima Eu izvaničnicimanemačkevlade, berlin, oktobar 2013.18 intervju i sa sagovornicima kosovskim srbima,kosovo, oktobar 2013.19intervju sa diplomatom države članice Eu, priština,septembar 2013; intervju sa osobljen kFor-a, oktobar201320 videti posredovanje Evropske komisije u slučajusejdić-Finci u bosni i Hercegovini, 10-og oktobra koji jevideo listu načela objavljeni na website-u komisijeistog dana.

21 intervju sa kosovskim medijskim ličnostima, prištinaseptembar 2013.22 intervju sa političkom ličnosti, kosovarom, priština,septembar 2013.23 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013.24 intervju sa evropskim zvaničnicima, priština,septembar 2013.25 ibid.

kako bi izvukao potrebne glasove na severu",dok nemački državni službenik nije mogao davidi „nikakav povratak beograda na kosovo."17

ipak, različiti sagovornici, srbi na severu i jugu,su zabrinuti da se razvoj može otrgnuti vankontrole beogradskih lidera, pre svega srpskogmoćnika aleksandra vučića. „mislim da je ovovladin i aparat vladajuće stranke (sns) na delu,koristeći situaciju radeći ono što tradicionalnorade, a ne strategija koja dolazi sa vrha”, rekaoje neko..18 šta god da je pozadina, ovo u škripacstavlja međunarodnu zajednicu koja jepreokupirana odzivom birača na severu.

Nedostatak transparentnosti: nužno zlo ili izvorbudućeg sukoba?

uprkos količini političkog kapitala uloženog udijalog priština-beograd, ili, možda zbog toga,aprilski sporazum i majski plan za sprovođenje,kao i naknadni sporazumi između strana, nisuobjavljeni na javni uvid. aprilski sporazum imajski plan sprovođenja, kao i sporazum oelektričnoj energiji i telekomunikacijamapostignuti u septembru, procurili su u medije.samo kosovske vlasti su objavile aprilskisporazum i majski plan sprovođenja – ali tekkada su postali deo zakona koji je narodnaskupština izglasala.

svi drugi sporazumi su došli do šire javnostiuglavnom putem kontradiktornih izjava članovapregovaračkih timova, ostavljajući zbunjenimagrađane, novinare i pripadnike opozicije nakosovu.

ova tajnost se proteže na zemlje članice; onenavodno dobijaju malo informacija iz EEas oprocesu - isto važi i za kFor.19 standardnoobjašnjenje, teško ubedljivo u svetlu učinka Euu drugim slučajevima „posredovanja”20 a kojezvaničnici Eu daju kada ih pitaju za razlog, glasi:„to su bilateralni sporazumi. nije na nama da ihobjavimo, već na stranama.”21

kosovska vlada drži čvrst pokolopac na sviminformacijama o dijalogu, uključujući i kosovskuparlamentarnu skupštinu. članovi koje jeintervjuisao dpc su primetili da im je aprilskisporazum predstavljen samo par sati prezakazanog glasanja.22

čini se da ovaj pristup odgovara svimučesnicima u procesu - vladama kosova i srbijei timu EEas za fascilitaciju. birokratskeprerogative Eu o održavanju maksimalneslobode manevara skovala je transparentnost upogledu sporazuma za koji se tvrdilo da je ujavnom interesu svih zainteresovanih. jedandiplomata u prištini je izrazio simpatije prematajnosti, misleći da će ceo proces postatineizvodljiv, ako to uključuje i države članice. „nemožete da upravljate pregovorima ako morateda idete u 27 država članica. to bi procurilo, alii stvorilo otpor i probleme. dobili biste dostaponuda da „pomognete", itd. dakle, nemamnogo izbora nego da ga „stavite u crnukutiju".23 ovaj argument može da važi sve dokse odnosi na proces pregovaranja; ali onda kadapostoji stvaran sporazum, tajnost gubi svakoopravdanje.

nedostatak transparentnosti ne samo dapodriva poverenje javnosti u sporazume, većstvara i prostor za politički spin svih strana. osimtoga, on omogućava beogradu da nastavi sataktičnom prednošću u svakom elementusporazuma. na primer, opštinski izbori suproglašeni „statusno neutralnim’’ od stranesrbije, čak iako se oni, vrlo očigledno, održavajuu okviru izbornog okvira republike kosovo.24

prigovor srbije na državni grb kosova naglasačkim listićima i glasačkim kutijama, takođeprati ovu liniju rezonovanja, kao i izborna lista„srbija’’.25 građani kosova, kao i drugi spoljniposmatrači, mogu samo da nagađaju šta jedogovoreno o tome, kao i o mnogim drugimkontroverznim pitanjima.

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 31

26 intervju sa zapadnim zvaničnicima koji se nalaze ubeogradu, prištini, septembar 2013.27 intervju sa evropskim zvaničnikom, priština,septembar 2013.28 intervju sa evropskim i zapadnim zvaničnicima,priština, septembar 2013. 29 intervju sa nekoliko zvaničnika Eu, priština,septembar 2013.30 intervju sazapadnim zvaničnikom, priština,septembar 2013.31 intervju sa međunarodnim zvaničnikom, priština,

septembar 2013.32 intervju sa zvaničnikom vlade kosova, priština,oktobar 2013.33 ispitanici iz kosovskog cvilnog društva i međunarodniispitanici, priština, septembar 2013. 34 intervju sakosovskom političkom ličnosti, priština, septembar2013.35 intervju sa kosovskom medijskom ličnosti, priština,septembar 2013.36 intervju sa kosovskom medijskom ličnosti, priština,septembar 2013.

neobjavljivanje svih relevantnih javnihsporazuma je kontraproduktivno za kosovskuvladu, koja je mnogo uložila u uspeh dijaloga sasrbijom. nedostatak transparentnosti podstičezbunjenost širom kosova – stvaranjem strahameđu kosovskim albancima, stavljanjem vetrau jedra protivnika dijaloga, i raspirivanjemnaduvane nade među srbima na severu oprirodi sporazuma. legitimnost i poželjnostprocesa dolazi pod rastuću sumnju međukosovske albance – a ne samo od protestnihstranaka kakva je vetevendosje. to jednakostvara konfuziju u srbiji, iako je javnazabrinutost, razumljivo, izgleda znatno manjanego na kosovu.26 pritisci koji rezultiraju izneodstatka jasnoće, uključujući i pokušaje da setraži taktička prednost, će na kraju narušitikakvo god poverenje je razvijeno, čineći daljesprovođenje manje, kamoli dalji napredak, punotežim.

Crna kutija pregovaračke kulture EU

osoblje EEas-a, posvećeno dijalogu priština-beograd je i dalje veoma malobrojno, uprkosrastućoj složenosti postignutih sporazuma, iraslo je sa „dva i po" na „sedam" od potpisivanjaoriginalnog sporazuma i plana sprovođenja.27

proces nadgleda sama ketrin Ešton, zajedno sasvojim izaslanikom za proces, Fernandomgentilinijem. oboje su detaljno upravljalipregovaračkim procesom, na neobično visokomstepenu. upravljanje pregovorima od strane Euje obuhvatalo razgovore iza zatvorenih vrata, uskladu sa opštom diplomatskom praksom.međutim, više sagovornika zauzelo je negativanstav o stepenu u kojem gentilini kontrolišeprotok informacija sa tih razgovora; sagovornicisu bili osoblje EEas-a i zvaničnici Eu na kosovu.28

odgovarajuća stručnost iz Eu o policiji ipravosudnim pitanjima je uključena u dijalog tek

nakon što su dogovorena dva osnovnadokumenta u aprilu/maju, što je proizvelogreške koje su se mogle izbeći, a koje su stvorileprobleme za sprovođenje. na primer, postojerazlike između pravosudnih elemenata uaprilskom sporazumu i majskom planuimplementacije. ovo poslednje podrazumevaformiranje osnovnih sudova u opštinama sasrpskom većinom29 – jasno kršenje ustavomutvrđene sudske strukture na kosovu, u kojoj suosnovni sudovi regionalni sudovi koji se prostiruu brojnim opštinama."30 „ovo je potpunobesmisleno sa stanovišta organizacijepravosuđa", rekao je jedan međunarodnizvaničnik.31 implementacija ovog aspektadogovora zbog toga stagnira. vladin zvaničnik jerekao dpc-u: „ne biste verovali kakve smomaterijalno nepodržane predloge dobili odEEas-a tokom dijaloga.”32

takođe se čini da je ponašanje kosovske vladeu razgovorima oslabilo njenu pregovaračkupoziciju. brojni sagovornici, kosovski i inostrani,istakli su da kosovski pregovarački tim redovnodolazi na razgovore nepripremljen.33 „onimoraju da shvate da imaju pravo glasa", rekaoje jedan kosovski političar. „izgleda da oni imajuosećaj da Ešton treba da predloži, a ne oni.”34

time navodno nije uspeo da obezbedi učešćetačkama dnevnog reda; dolaze bezinformativnog materijala; i prilično su tihi tokomrazgovora.35 jedan sagovornik protumačio jeovaj stav kao očekivanje da će Eu i drugi članovimeđunarodne zajednice (posebno nemačka,sad i velika britanija) da štite interesekosovara.36to je dalo prednost srbiji i podstaklobrisel na nagodbu više nego što je dobro zapolitičke ciljeve Eu. kosovski zvaničnici koji suintervjuisani za ovaj politički dokument priznalisu da je pozicija njihovog pregovaračkog timaslabija, ali su ukazali i na strukturalni nedostatak

32 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

37 intervju sa zvaničnikom vlade kosova, priš tina,oktobar 2013.38 intervju sa zvaničnikom/službenikom nemačkevlade, berlin, oktobar 2013.39 intervju sa evrospkim zvaničnikom, priština,septembar 2013.40 intervju sa evropskim zvaničnikom, priština, oktobar2013.

41 intervju sa kosovskom medijskom ličnosti priština,septembar 2013.42 intervjui sa zapadnim diplomatama i zvaničnicima,priština, septembar 2013.43 intervjui sa evropskim zvaničnicima, priština,septembar 2013.44 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013.

– istorijski jaču birokratsku tradiciju srbije. jedanod njih je rekao: „čak je i jedan od našihsavetnika iz Hrvatske priznao da svaki put kadajedna Hrvatska delegacija sedne za pregovaračkisto sa beogradom u briselu, oni na kraju izađugubeći”37.

s obzirom na to da se proces implementacijezakomplikovao i usporio tokom leta, stiče seutisak da Eu nije uspela da postavi crvene linije,a kancelarija Eštonove se povukla u tipičan Eurežim dijaloga „posrednika”. izgleda da je ovoukorenjeno u strukturalno nagibanje kojekarakteriše pregovaračku postavku Eu: i dok jedijalog u briselu zvanično organizovan kaobilateralni pregovarački proces, uz EEas utradicionalnoj ulozi posrednika, on je, u stvari,vođen od strane nemačkog liderstva u Eu (uzpodršku velike britanije i sad). berlin sa svojimsaveznicima definiše opšti pravac, postavljacrvene linije i preduzima ključnu komunikacijusa beogradom i prištinom. ali, da bi ovajkomplikovani proces tekao glatko i da bi seizbegla odstupanja i zastoji, berlin bi trebalo dase angažuje u stalnom detaljnom upravljanju navišem nivou, što je izvan kapaciteta berlina, kakoje u razgovoru sa dpc priznao vladin zvaničnik.38

drugi problem vezan za ovaj nagib je redovnaisprepletanost političkog dijaloga na visokomnivou i tehničkih pregovora o detaljima, kakoističe jedan evropski zvaničnik: „način na koji Euvodi ovaj proces nije dobar. cela poenta onoga„svaka strana će regulisati prema sopstvenimzakonima” je bila o tome da ne mora da serazgovara o svim tim detaljima.”39sagovornikdodaje da je ovaj pristup bio „sistemska greška”.„o mnogim pitanjima je jednostavno trebalodefinisati crvene linije, reći da je pitanjedržavnosti kosova završeno i pustiti delegacijeda pregovaraju o rešavanju tehničkih detalja.umesto toga, mi smo zaglavili u tehničkimrazgovorima koji su onda izneseni na sto da serešavaju na sastancima premijera u briselu.”40

Zakon o amnestiji

jedan od zahteva koji je postavljen u aprilskomsporazumu je amnestija za one koji su prekršilikosovske zakone na severu. postojala je normada se, na primer, ne plaćaju računi zakomunalne usluge. logika uklanjanja oveprepreke za integraciju severa sa ostatkomkosova je bila jasna. ali, uslov je vlada iskoristilaza svoje potrebe, a prvobitno je bio pripremljenda bude daleko otvoreniji nego što se tražilosporazumom. Efekat bi bio da se amnestirajuteški zločini širom kosova. vladajuća stranka,demokratska partija kosova (dpk), je ugostilačlanove i pomagače, koji će imati koristi od oveamnestije, uključujući i devet predsednikaopština koji službuju. veći deo opozicije kosovabi takođe imao koristi.41

Eu i ostatak međunarodne zajednice su time bilistavljeni u „loš položaj, koji je pretio dijalogu",prema rečima ispitanika. jedan diplomata jeprimetio: „problem je u tome što je ishitren...amnestija za cijelo kosovo – stvorili smo štap danjime udaramo sebe po leđima. početni nacrt jebio prilično poguban. dakle, bilo je polemike.ovo je veoma nezgodna oblast." naš sagovornikje nastavio: „pravnici Eu su bili deo pisanaverzija procene – nijedan sagovornik nije rekaoda ju je video.42 ali, u celini, međunarodnareakcija je bila popustljiva u onome što jesmatrano kao potencijalni, veliki korak unazadza vladavinu prava na kosovu, jer jeimplementacija aprilskog sporazuma bilaogroman politički prioritet. „ne možete previšeda ulazite u sukob sa svojim lokalnimsagovornicima", priznao je jedan od ispitanika.43

drugi je dodao da „nema smisla javno udaratipo vladi”.44

nacrt nije uspeo u parlamentu. drugi nacrt, kojisu takođe pregledali pravnici Eu, doživljen je kaoznačajan napredak, sužavajući prostor zaeksploataciju dodavanjem uslova da usloveispunjavaju samo oni koji su bili uključeni u delo

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 33

pobune. ali, dok je jedan broj sagovornika tosmatrao „više zadovoljavajućim načinom", onisu priznali da „problemi i dalje postoje...”45

prikaz međunarodne nespremnosti da seotvoreno suoči sa onim što su svi priznali kao lošnacrt zakona, teško da je bio ohrabrujuć za onekoji su očekivali veću posvećenost zapada dabrani svoje proklamovane principe. ovo iskustvoprodubilo je rastuću razočaranostmeđunarodnom zajednicom, a posebno Eu,koju je osetio veći deo kosovskog albanskogcivilnog društva.

šta sledeće?

Integracija severa – nedovršen posao

sprovođenje sporazuma ostaje opterećenonesigurnošću, kao što to čini buduća putanjapregovora između prištine i beograda. procesopštinskih izbora će se završiti početkomdecembra. opštinske vlasti, kao i zso, će bitiformirani početkom 2014. jedan ispitanik je useptembru otvoreno izjavio da primenaaprilskog sporazuma do 31. decembra 2013.,kako je dogovoreno, jednostavno nijeizvodljiva.46

oblik i priroda zso-a se i dalje veoma dovode upitanje. policija i sudske strukture na severu ćenajranije postati operativne do kraja 2013. - iovo je optimistički scenario. planimplementacije takođe uključuje i druge rokovekoji idu do kraja 2013., iako aktuelna primenakonstantno zaostaje. ipak, krajem decembra, Euplanira da odluči o datumu za otvaranjepregovora o pridruživanju sa srbijom.

čak i u slučaju da se svi ovi elementi upotpunosti sprovedu na vreme, znatnainfrastruktura „paralelnih struktura" će ostati nakosovu. te strukture obuhvataju obrazovanje,zdravstvenu zaštitu i druge kanale zafinansiranje iz beograda. postoji hiljade

kosovskih srba u paralelnim opštinskimupravama i fantomskim agencijama, kako naseveru, tako i na jugu, koji su, u suštini, plaćeniza nerad. mnogi od njih nemaju izglede zapronalaženje bilo kog drugog posla. ovopredstavlja veliki društveni problem koji se lakomože pretvoriti u politički. nikakav plantranzicije trenutno se ne nazire.47 pored toga,brojne kompanije i dalje su registrovane naseveru kosova, koje efektivno živi van zakonakako kosova tako i srbije i koji je postao raj zašverc i druge vrste organizovanog kriminala.mere za rešavanje svih ovih pitanja tek treba dabudu predložene, a kamoli dogovorene.

međutim, očekuje se da će u zso-u dominiratisever, i pored većeg broja većinski srpskihopština na jugu.48 jedna od mogućih akcija, kojebi se pokazale naročito problematičnim, jeprenos srpskih mnogobrojnih i nerešenihimovinskih zahteva širom kosova (na primer,preko njenih deset članica opština) na zso. ovaideja je bila lansirana prema određenom brojuispitanika.49 pored toga, neki strahuju da će zsoiskoristiti nejasnoće da zgrabe vlast na kosovu.kako je neko rekao: „beograd će pripremitilokalne srbe da kažu da „sve što nije eksplicitnojeste u nadležnosti zso-a‘”50 „ako bi serealizovale jedna ili obe ove mogućnosti, to biispunilo mračne strahove od toga da zsopostane „entitet", kakav je republika srpska ubosni i Hercegovini.

obiluju i pitanja o policiji i sudstvu. policija naseveru tek treba da bude integrisana u kosovskupoliciju.51 Efikasnost policije na severu je takođeu pitanju; radne snage je malo, dok je jedanpokušaj hapšenja kriminalca bio sprečen odstrane masa.52 izazov koji predstavljajuorganizovani criminal i radikalni politički akterina severu je znatan. „imate struktureorganizovanog kriminala, bezbednosnestrukture, radikalne političke grupe, dss-srs,ekstremističke organizacije poput „obraza" i

45 intervjui sa zapadnim diplomatama, priština,septembar 2013. 46 intervju sa evropskim diplomatom, berlin,

septembar 2013.47 intervjui sa sagovornicima srbima na jugu i severu izapadnim diplomatama, kosovo, oktobar 2013. 48 intervju sa kosovskim zvaničnikom, priština,septembar 2013.

49 intervjui sa evropskim zvaničnicima, priština,septembar 2013. 50 intervju sa evropskim diplomatom, priština,septembar 2013. 51 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013.52 ibid i intervju sa međunarodnim zvaničnicima,priština, oktobar 2013.

34 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

„naših”, itd – oni su povezani preko novca", kažejedan lokalni ispitanik.53 daleko je od jasnogkako ili kada će se ovo rešiti.

Suprotstavljanje demokratskom jazu Kosova

i dok se kosovo s pravom kategoriše kao jednaod zemalja koje se kreću napred na zapadnombalkanu (zajedno sa crnom gorom i srbijom) odstrane jelka kacina, mEp, mnogi ispitanicidovodili su u pitanje da li je ova tvrdnjaizgrađena na čvrstim temeljima. „nemadržavnika, nikoga sa vizijom, nikoga sakoherentnom idejom gde se kosovo uklapa uokviru regiona", kako ga neki stavljaju.54

dijalog priština-beograd, koji je u toku, istisnuoje sva druga pitanja sa kojima se suočavakosovo. ova pitanja uključuju nedostatakdemokratske i izborne transparentnosti, štodovodi do rasprostranjenog nepoverenjapolitičkog procesa.55 izborna prevara u 2010.godini dovela je do međupartijskih dogovora zaizborne reforme, čiji je svedok bio tadašnjiambasador sad, kristofer del.56 ovaj dogovornikada nije realizovan, te je tako daljeprodubljivao već izraženo političko nepoverenjai nedostatak vere naroda u politiku. izbornoiskustvo iz 2010. dovelo je do dubljemeđunarodne pažnje na predstojećim lokalnimizborima. jedan evropski zvaničnik je izjavio da„postoje problemi u sistemu i da nam jepotrebna izborna reforma da popravimosistemske nedostatke.”57 Eu će širom državeizvesti misiju od 100 posmatrača, mada su nekiispitanici mislili da je ovaj brojprenizak.58političke stranke će izvesti brojnenestranačke posmatrače. neki sagovornici suizjavili da postoji verovatnoća od nasilja u

slučaju da se izborni proces bude posmatraokao nepravičan ili na drugi način nekredibilan.59

sprovođenje lokalnih izbora će, nesumnjivo,uticati na opšte izbore 2014., kao i na izglede zasuštinske izborne reforme.

osim toga, kosovo pati od sistemske korupcije(kao i njegove komšije).60 kako je jedanopozicioni političar rekao autorima, „problem savladom je vladavina – korupcija, veze saorganizovanim kriminalom, nezaposlenost. ovoje njena slabost. oni zaista loše upravljaju. severnije stvaran problem. mi ga možemo učinitikatastrofom. to ne mora da bude.”61 on jedodao da se „odluke donose izvan zvaničnihstruktura; donosioci odluka nisu u sistemu.jedini izuzetak je sam premijer…. vlada su samosprovodioci.”62 čak i vladini zvaničnici otvorenopriznaju da „vladavina zakona, organizovanikriminal i državna uprava” jesunajproblematičnije oblasti za reformu.”63

postupanje vlade prema zakonu o amnestiji, ukombinaciji sa zahtevima za zatvaranje EulEX-a2014. godine, nije poslužilo demokratskomimidžu prištine kod njenih zapadnih saveznika –to je uznemirilo berlin, onoliko koliko i drugezapadne prestonice.64 privreda je u teškomstanju i njeno stanje se pogoršava, zavisi odnovčanih transfera dijaspore i trgovine; tek dase kaže, postoji mala proizvodnja. usluge,dijaspora - to je ekonomija. oni nam šalju svemanje i manje. samo kompanije koje se bavetrgovinom, zarađuju novac - supermarketi i takodalje. veoma niska proizvodnja, malopoljoprivrede“, rezimirao je jedan sagovornik.65

nivo percepirane (i doživljene) korupcije odbijastrana ulaganja, uključujući i one iz dijaspore.66

53 intervju sa političkom ličnosti kosovskim srbinom,oktobar 2013.54 intervju sa ličnošću iz kosovskog civilnog društva,priština, septembar 2013.55 intervjui sa ličnostima iz civilnog društva, medija, ipolitike, i zapadnim diplomatama i zvaničnicima uprištini,septembar–oktobar 2013.56 intervjui sa ličnostima iz civilnog društva i politike,priština, septembar 2013. 57 intervju sa evropskim zvaničnicima, priština,septembar 2013.58 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013.59 intervju sa kosovskom političkom ličnosti, priština,septembar 2013.

60 intervju sa kosovskim zvaničnicima, političkim iličnostima iz civilnog društva, septembar 2013. 61 intervju sa kosovskom političkom ličnosti, priština,septembar 2013.62 ibid.63 intervju sa kosovskim zvaničnikom, priština,septembar 2013.64 intervjui sa nemačkimi drugim zapadnimdiplomatama, septembar-oktobar 2013. 65 intervju sa kosovskim ekonomistom, priština,septembar 2013.66 intervju sa kosovskom političkom ličnosti, priština,oktobar 2013.

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 35

Obezbeđivanje kontinuiteta vođstva i politike EU

politički kalendar Eu za 2014. godinu, takođe,uključuje značajne događaje. izbori za Evropskiparlament će se održati u maju. koliko ćeEvropska komisija biti u stanju da ostvari, kaoneko kome ističe mandat, pre stupanja nadužnost nove komisije u oktobru, ostajenejasno. pitanje proširenja Eu, koje je većizazvalo debate i jak otpor u mnogim državamačlanicama, i dalje je otvoreno. parlamentarcinekih država članica su čak doveli u pitanjepotrebu za komesarom za proširenje igeneralnom direkcijom, s obzirom nanedostatak apetita za dalje širenje unije, nakonpristupanja Hrvatske u julu 2013. takođe,mandat Eštonove kao visokog predstavnika zaspoljnu politiku i bezbednost će prestati.„osećam da je potrebno da dobijemosprovođenje sporazuma od 19. aprila, dok jeEštonova još tu. balkan nije seksi i ko zna da liponovo možemo da privučemo pažnju”, rekaoje jedan ispitanik.67 drugi domaći posmatrač jerekao da je „ Eu fiksirana na dovođenje douspeha Eštonove. oni ne brinu za kosovskustabilnost. to stvara tenzije, te ima dugoročneposledice. sve ovo se zasniva na kratkoročnimprioritetima”68. svi ovi faktori pritiskaju EEas dapokuša da pogura napred dijalog beograd-priština što je pre moguće, pre izbora za Ep,srazmerno nenaglašavajući problem duž putazarad „momentuma’’. ono što još može da sesprovede i dogovori, pre maja, ostaje da se vidi.

nemačka i britanija, u nedavnom zajedničkomne-dokumentu/non-paper69 navode brojneophodnih krajnjih tačaka za dijalog kosovo-srbija i pristup Eu prema dve zemlje kroz procespridruživanja. to obuhvata sledeće elemente :

• “potpuna normalizacija” garantovana dokraja procesa pristupanja;

• uslovljavanje o normalizaciji mora dabude snažno ugrađeno kroz svako pogavljepregovora, uključujući i kroz relevantnamerila za otvaranje/zatvaranje poglavlja;

• poglavlje 35 će se zaključati u ukupnomnapretku srbije prema potpunojnormalizaciji, u svim sektorima i kroz celi tokpregovora;

• vodonepropustan, obavezujućimehanizam da se spreči da bilo kosovo ilisrbija blokiraju drugoj strani put ka Eu(verovatno uzimanjem pravne forme usrpskom sporazumu o pristupanju);

• snažna uloga u procesu za EEas/Hr.

jasno, berlin i london predviđaju detaljan irobustan skup kriterijuma za obe zemlje. međunjima je predlog, zajednički dogovoren sakomesarom za proširenje štefan uleom, da sedodaju sva pitanja koja se odnose na kosovopoglavlju 35 pregovora o pristupanju srbije Eu.70

po njihovom mišljenju, krajnja tačka srpskihrazgovora o pristupanju će morati da bude„potpuna normalizacija” beogradskih odnosa saprištinom. s obzirom na jaku podršku koju suberlin i london dali nezavisnosti i suverenitetukosova, to može da znači samo priznanje odstrane srbije. s obzirom da ulazak u unijuzahteva jednoglasnu podršku postojećih državačlanica, srbija će, na kraju, morati da prihvatinezavisnost kosova. ono što je daleko od jasnogjeste da li su institucije Eu ili puna većina državačlanica, uključujući i pet – koje ne priznajunezavisnost kosova, došle do slične strateškeprocene, manje više osmislile strategiju kako dadođu dotle. u svakom slučaju, ovaj navedenipristup je veoma sofisticiran poduhvat kojinikada ranije nije preduzet u istoriji politikeproširenja Evropske unije.

Zaključci i preporuke

dijalog priština-beograd obećava kao vozilokoje, u vezi sa bilateralnim pritiskom iprilagođenim procesom proširenja Eu, može nakraju da dovede do potpune normalizacijeizmeđu kosova i srbije. od toga će korist imatisvi građani kosova, podjednako albanci i srbi.to bi takođe išlo i u korist srbije. međutim,

67 intervju sa zapadnim diplomatom, priština,septembar 2013.68 intervju sa sagovornicima iz kosovskog civilnogdruštva, priština, septembar 2013.

69 zajednički nemačko-britanski nenaslovljen i bezdatuma non-paper koji je dpc dobio u oktobru 2013.70 intervju sa evropskim zvaničnikom, priština,septembar 2013.

36 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

proces je trenutno na tački na kojoj bi se mogloozbiljno posustati, preteći teško stečenojfunkcionalnosti države kosovo, nastavkuintegracije većine kosovskih srba, ineograničenom nastavljanju spora oko statusasa srbijom. sada je vreme da se definitivnoponišti ovaj negativan potencijal.

međunarodni kredibilitet kolektivno pati odosećaja da forma nadvladava suštinu uimplementaciji aprilskog sporazuma i potrazi zadijalogom. snažno vođstvo nemačke, velikebritanije i sad je od suštinskog značaja da sprečida proces sklizne sa njegovog kursa. ove zemljetreba zajednički da objave da jedini prihvatljivishod procesa obuhvata neke osnovneelemente:

• celovit suverenitet za kosovo (npr. nemasmetnji njegovoj funkcionalnosti);

• potpuno uključenje kosovskih srba,južno i severno od ibra, mora da se artikulišena zakonodavnom i izvršnom nivou;

• potpuna normalizacija odnosa izmeđuprištine i beograda. to znači obostranopriznavanje.

berlin, london i vašington bi trebalo da rade natome da dobiju druga dva člana „kvinte”,Francusku i italiju, za to da se pridruže ovomodlučnom politikom71, kao i što više drugihdržava članica Eu. to bi smanjilo potencijal zaprocesno–fetišističan i neproziran EEas, dabirokratski definiše politiku.

srednjeročna i dugoročna strategija moraju dabudu dizajnirane kako bi se ovi ciljevi postigli.aspiracije prema članstvu u Eu i srbije i kosovamoraju da budu vezane za ove strateške ciljeve.poglavlje 35 u pregovorima Ek sa srbijom morada bude sredstvo za to; mora se tumačitiekspanzivno i upakovano sa svim elementimakoji se moraju rešiti između kosova i srbije.samo sa jasnim i čvrstim crvenim linijama Eumože da izbegne uvoz ovog političkog iteritorijalnog spora.

ključno za uspeh je neposrednija briga o tomekako da se obezbedi potpuno srpsko povlačenjesa kosova posle opštinskih izbora, u koje jemnogo uloženo i angažovano. ostavljanjepostojanja sposobnost srbije da se meša ufunkcionisanje republike kosovo uništiće ionakoslab kredibilitet procesa dijaloga sa kosovskimalbancima. to će takođe oštetiti razvoj istinskiintegrisanog kosova, koje mora da uključujeosnažene kosovske srbe.

kancelarija Eštonove treba da pokrene novurundu pregovora za drugi sporazum beograd–priština početkom 2014. pregovori bi trebalo dase koncentrišu na raspuštanje ili integracijuostataka srpskih paralelnih struktura na kosovu(zdravstvo, obrazovanje, penzije, itd) i tranzicijufinansiranja srpskih institucija na kosovu odstrane srbije u transparentno organizovan oblikfinansijske podrške.

u svojoj ulozi „posrednika”, brisel mora dadefiniše i očuva jasnu podelu rada u okvirudijaloga između političkog dijaloga na visokomnivou i pregovore radnih grupa o tehničkimdetaljima.

nedostatci kosova u oblasti demokratskeprakse, korupcije i vladavina prava već suoslabile njegovu ruku u pregovorima sa srbijomi EEas; dok ne budu sanirani, oni će ugrozitifunkcionalnost upravljanja zemljom.sveprisutan spoljni nadzor opštinskih izbora2013. i opštih izbora 2014. godine je odsuštinskog značaja, kao što je i kredibilno,domaće, nestranačko posmatranje izbora.

Eu se mora odupreti zahtevu prištine zazatvaranjem EulEks-a u junu 2014. umestotoga, mora da se iskoristi trenutak da se misijapreusmeri na ključne oblasti kako bi se učvrstilavladavina prava na kosovu. ovo mora da sekombinuje sa izlaznom strategijom ugrađenomu strategiju integracijske politike Eu za kosovo.

odbijanje Eu i njenih država članica da seeksplicitno zahteva priznavanje nezavisnostikosova od strane srbije do sada je samo hranilo

71 jedan sagovornik je okarakterisao francuski iitalijanski stav kao „ajde da ne bude teško uuslovljavanju za srbiju.” intervju sa zapadnimdiplomatom, priština, septembar 2013.

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 37

lažne nade u srbiji, 13 godina od njenedemokratske tranzicije. ako je argument bio daće to vremenom biti lakše, pokazao senetačnim; niti je to bilo dobro za srbiju - srpskepolitičke elite su se obezbedile zgodnimpitanjem da pokušaju da izbegnu političkuodgovornost najtežim problemima - kao što sukrhka ekonomija i vladavina prava. svojimnedavnim non-paper, čini se da se nemačka ibritanija zalažu da konačno saniraju ovajpolitički jaz, što je vrlo pozitivan pomak. ipak,dovoljna pažnja mora da se posveti procesudijaloga od strane ovih ključnih država članica(nadamo se i drugih), kao i sad, kako bi seosiguralo da srbija ni taktički, niti strateški, neeksploatiše da birokratskim manevrima dobijeono što nije mogla da zadrži silom – sposobnostda upravlja događajima na kosovu. mora sekonačno pojasniti da je njena evropska vokacijazauvek poništila/oduzela tu opciju.

38 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

u četvrtak, 5. decembra, uspešno je završenaprva beogradska nedelja nato u okviruprojekta 30 buduĆiH mladiH stručnjaka onato tEmama, u organizaciji centra zaevroatlantske studije uz beograda (cEas)* podpokroviteljstvom nato odeljenja za javnudiplomatiju i uz logističku podršku ambasaderepublike slovačke. u projekat su, posleintenzivnog procesa najave, primanja i provereaplikacija, izabrani kandidati, mahom većstranački funkcioneri, iz podmladaka svihpralamentarnih stranka u srbiji, osimdemokratske stranke srbije koja nije htela dauzme učešće u radu, te iz dve novoformiranepolitičke partije za koje smatramo da će imatiuticaja na političkoj sceni srbije. cilj ovogprograma nije otvaranje debate za ili protivčlanstva srbije u nato, jer to jedna organizacijacivilnog društva, bez šireg fronta ne može dauradi. takvu kampanju može pokrenuti samovlada ili širok opoziciono-građanski blok što usrbiji nije slučaj. no, cEas smatra da građanisrbije imaju pravo da budu bolje informisani o

dešavanjima u regionu, o nato i o odnosimasrbije i nato.

ideja ovog programa je da mladi, formalnopolitički angažovani građani srbije redovno usvojoj stranci, lokalnoj zajednici ali i medijimasistemski multiplikuju znanja i veštine koje ćesteći tokom učešća u našem programu, za kojise nadamo da će postati redovan i višegodišnji.cilj nam je da ih osposobimo da budu nosiociodgovornog obaveštavanja javnosti u srbiji otemama koje građanima mogu, kasnije, pomoćiu samostalnom donošenju političkih odluka.ovo se, naravno, odnosi na to šta je i kakofunkcioniše nato, ali se tu ne staje, već sespektar tema koje se obrađuju širi na: sa kakvimse izazovima nato susreće unutar organizacije,te i u regionalnom i globalnom okruženju; šta sedešava sa Eu zajedničkom bezbednosnom iodbrambenom politikom, kakve su njenetransformativne mogućnosti za reformu sistemabezbednosti; kakva je dinamika insitucionalnihodnosa nato i Eu zbop; kakve se debate vodeu zemljama članicama nato i Eu o misijama u

CEAS IZVEšTAJ SA PRVE BEOGRADSKE NEDELJE NATO3.-6. 12. 2013

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 39

kojima učestvuju, ili ne učestvuju, i budućnostiovih organizacija; kakvi su institucionalni odnosinato sa drugim globalnim organizacijamapoput un, regionalnim organizacijama poputoscE i nadnacionalnim poput Eu, sa pojedinimzemljama poput rusije i kine; šta su strateškiciljevi nato i kako se realizuju; šta se dešava sapolitikom proširenja, šta će biit temepredstojećeg i idućih samita i tako dalje.

prvu beogradsku nedelju nato otvorili sujelena milić, cEas direktorka i miloškuzmanović, direktor resurs centra stari grad.polaznicima beogradske nedelje nato, mladimstručnjacima i članovima omladine političkihpartija sns, sps, ds, urs, ldp, lsv, sdps, sdu,nova stranka i aktivna srbija, se zatim obratiometju palmer (matthew palmer), političkisavetnik ambasade sjedinjenih američkihdržava koji je sa učesnicima imao i vrlo živudebatu.

nakon zvaničnog otvaranja započeo je prvipanel koji se bavio temama poput strateškihdokumenata srbije, prvenstveno strategijomnacionalne bezbednosti i strategijom odbrane;pitanjem veze tranzicione pravde i reformesektora bezbednosti; kao i izazovima srpskevojne neutralnosti. uvodničari na panelu bili su:sanja mešanović, cEas ekspert, marijana toma,zamenik izvršnog direktora Fonda zahumanitarno pravo i igor novaković iz isacFonda.

potom je organizovan prijem u ambasadirepublike slovačke, koja je trenutno natokontakt ambasada za srbiju, gde je učesnikedočekao zamenik šefa misije ambasaderepublike slovačke, rastislav kostilnik. nadrugom panelu, učesnici beogradske nedeljenato imali su priliku da čuju iskustva drugihzemalja u saradnji i/ili članstvu u nato ipitanjima neutralnosti, o čemu su im otvorenogovorili vojni ataše ambasade ambasadekraljevine švedske tomas klemenson (thomasklementsson), zamenik šefa misije ambasaderepublike austrije volfgang vagner (WolfgangWagner), predstavnik ambasade republiketurske cem ornekol, vojni ataše ambasadekraljevine norveške Esben aass i šef pres i

političkog odeljenja ambasade kraljevineHolandije dov buzeman (douwe buzeman).panel je moderirao gospodin kostilnik.

treći panel bavio se potencijalima novedinamike odnosa srbije i nato i neprijatnimpitanjima iz prošlosti njihovog odnosa, što jepraksa koju cEas podstiče smatrajući da izmeđusrbije i nato postoji jedinstvena istorija koju netreba gurati pod tepih već iz nje intenzivno učiti. na panelu su se otvorile i teme poput pitanjaenergetske bezbednsoti srbije, osvrćući se naodnose sa rusijom; veze između statusa kosovai nato bombardovanja; te načina na koji medijiu srbiji izveštavaju o nato-srbija odnosima. .učesnici su imali priliku da čuju mnoštvorazličitih argumenata i mišljenja od jasminkesimić, doktora političkih nauka, sonje biserko,predsednice Helsinškog odbora za ljudska pravau srbiji, blagoja grahovca, generala avijacije upenziji i analitičara vojne politike, predragasimića, profesora na Fakultetu političkih naukauniverziteta u beogradu, dušana janjića,osnivača i direktora Foruma za etničke odnose ipredsednika političke stranke aktivna srbija, kaoi ratka Femića, novinara nedeljnika novimagazin, koji su bili panelisti.

paneli u ambasadi republike slovačke bili suotvoreni za javnost pa su tako njimaprisustvovali i predstavnici drugih ambasada,uključujući prvog sekretara ambasade rusije,mihaila kruglova, kao i predstavnicimeđunarodnih organizacija i civilnog društva.

drugog dana beogradske nedelje nato učesnicisu imali organizovane posete različitim državniminstitucijama u kojima se kreira i realizujesaradnja srbije sa nato i proces pridruženja Eu.,dragan šormaz, član skupštinskog odbora zaodbranu i unutrašnje poslove i član delegacije uparlamentarnoj skupštini nato održao jepredavanje sa posebnim fokusom na problemehuliganstva i potrebu reformi u ministarstvuunutrašnjih poslova. nataša vučković,predsednica skupštinskog odbora evropskeintegracije, koja je učesnike primila u zgradinarodne skupštine republike srbije, objasnila jeu svom izlaganju ulogu pojedinih skupštinskihodbora u različitim oblicima saradnje sa nato,

Eu i drugim organizacijama i predstavila nacrtskupštinske rezolucije o ulozi ns rs u procesupregovora sa Eu.

u ministarstvu spoljnih poslova učesnici suimali priliku da čuju osnovne informacije oaktivnostima srbije u nato programupartnerstvo za mir (pzm)i dešavanjima okousaglašavanja individulanog akcionog planapartnerstva (ipap) i programa planiranja ipregleda (parp) od ambasadora miomiraudovičkog, pomoćnika ministra i direktorasektora za bezbednosnu politiku ministarstvaspoljnih poslova ipotpukovnika bojanastanojevića, iz odeljenja za multilateralnusaradnju ministarstva obrane. dijana ivančić,načelnica odeljenja za nato i pzm ministarstvaspoljnih poslova informisala je polaznike oglavnim aktivnostima njenog odeljenja posebnose osvrnuvši na glavne teme kojima će se bavitipredstojeći nato samit u velikoj britaniji.milan milutinović, savetnik u sektoru za politikuodbrane ministarstva odbrane, održao jepredavanje o zajedničkim aktivnostima mo inato u borbi protiv korupcije.

italijanski brigadni general ornelo baron, šefnato kancelarije za vezu u srbiji, održao jepolaznicima iscrpno predavanje kojim je pružioosnovne informacije o ulozi i aktivnostima natokancelarije za vezu, prisutnosti nato u regionui oblicima saradnje srbije sa nato.

poslednjeg dana prve beogradske nedelje natosanja mešanović , cEas ekspert, održala jepredavanje o razvoju i prioritetima zajedničkebezbednosne i odbrambene politike Eu, kao iočekivanjima rezultata predstojećeg Eu samitau viljnusu.

jelena milić, direktorka cEas, pošto je učesnikedetaljnije informisala o radu cEas, održala jepredavanje o doktrini odgovornost da se zaštiti(rtop) i glavnim aktivnostima međunarodnekoalicije za rtop, čiji je cEas jedini član iz regionajugoistočne Evrope.

u delu predviđenom za dodatno informisanjepolaznika o aktivnostima cEas kao i orelevantnim izvorima informacija o natoučesnicima je predstavljen onlajn think tankatlantic community i dogovoren okvir budućesaradnje. beogradska nedelja nato završena jeradionicom na kojoj su učesnici podeljeni učetiri grupe i zagovarali različite hipotetičkepozicije srbije: punopravno članstvo u nato; ,pristupanje organizaciji za kolektivnubezbednost i saradnju; vojnu neutralnost,iformalnu vojnu nesvrstanost sa bliskomsaradnjom sa nato. učesnicima je održan i kraćitrening o osnovnim veštinama javnog nastupa.

učesnicima se u neformalnom razgovoruobratio i vladimir barović, istoričar i profesor naFilozofskom fakultetu u novom sadu, saradnik

40 Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013

Novi vek br. 05 - Novembar - Decembar 2013 41

na projektu “jačanje debatnih veština ipromocija demokratskih vrednosti međumladima“ na kojem je cEas manji partnerorganizaciji m.E.s.a. 10 iz slovačke koji jepodržala nacionalna zadužbina za demokratiju.gospodin barović je bio jedan od koordinatorana programu, zadužen za pripremu studenataFilozofskog fakulteta u novom sadu za debatesa studentima iz slovačke o temama vezanim zanato.

prva beogradska nedelja nato zvanično jezavršena dodelom sertifikata polaznicima.

iskreno se nadamo da će bEogradskanEdElja nato postati redovan godišnji događajna kome će se sektorski i interdisciplinarnorazmatrati aktivna globalna, bezbednosnoodbrambena i energetska pitanja sa kojima seregion zapadnog balkana, Eu i nato suočavaju.

po završetku beogradske nedelje nato nadruštvenim mrežama pojavla se serijanetačnosti, teških diskvalifikacija i zastrašivanjaorganizatora i učesnika.

http://srbin.info/2013/12/08/prodana-srbija-mi-volimo-nato-i-nato-voli-nas/

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=613265162086702&set=a.266123066800915.63373.157575540989002&type=1&theater

https://m.facebook.com/photo.php?fbid=246837232146316&set=a.128292267334147.28736.115251475304893&type=1&theater

ovo nas, naravno, neće pokolebati u našemradu.

zahvaljujemo se svim učesnicima i polaznicimaprve beogradske nedelje nato i nadamo se

nastavku saradnje. zahvaljujemo natoodeljenju za javnu diplomatiju za finasijsku iambasadi republike slovačke za logističkupodršku, kao i predstavnicima ministarstvaspoljnih poslova i ministarstva odbrane, tekolegama iz narodne skupštine rs. posete ipredavanja tim institucijama su polaznicima bilevećinom novo, dragoceno iskustvo. posebno sezahvaljujemo kolegama iz partnerskihorganizacija civilnog društva što su se odazvalipozivu koji je stigao u relativno kratkom roku iodržali našim polaznicima predavanja iz uglovakoji se ne sreću često na ovakvoj vrsti think-tanki nvo programa - tačno, beskompromisno ipolemično. izveštaj sa beogradske nedeljenato dostupan je i na cEas sajtu u rubrici cEasnovosti, dok će slike sa manifestacije uskoro bitidostupne u cEas galeriji.

beograd, 6.12.2013.

jelena milić miloš kuzmanovićcEas direktorka rcsg direktor

*U realizaciji projekta trebalo je intenzivnije daučestvuje i mlađa partnerska organizacija kojaje takođe bila aplikant, Resurs Centar Stari Gradiz Beograda, ali je zbog pomeranja termina idrugih razloga njena uloga bila znatno manja.

Redakcija: Jelena milić (glavni i odgovorni urednik), Tibor moldvai (sekretar redakcije),

Jelena Dimitrov (lektura), Irina Rizmal (urednik), Tijana Vojinović (član redakcije), Vesna Lukić (prelom)

Tromesečnik NOVI VEK je deo projekta „Sr-bija i EU: šta nam je zajedničko u oblastimabezbednosti i odbrane i kako to maksimalnoiskoristiti – javno zagovaranje nastavka re-forme sektora bezbednosti u Srbiji kroz inte-nzivno korišćenje resursa procesapridruživanja Srbije EU“, koji je podržao Fondza otvoreno društvo - Srbija.

Centar za evroatlantske

studije – CEAS

Dr. Dragoslava Popovića

15, 11000 Beograd, Srbija

Tel/fax: +381 11 323 9579;

office@ceas-serbia.org,

www.ceas-serbia.org

Centar za evroatlantske studije – CEAS je nezavisna, ateistička,socijalno orijentisana, levo liberalna think-tank organizacija,osnovana 2007. godine u beogradu. svojim visokokvalitetnimistraživačkim radom cEas kreira precizne analize u oblastimaspoljne, bezbednosne i odbrambene politike republike srbije.istovremeno, cEas javno zagovara inovativne, primenljivepreporuke i kreira praktične politike čiji su ciljevi:

- jačanje socijalno orijentisane, levo liberalne demokratije usrbiji; *

- prihvatanje principa prvenstva individualnih nad kolektivnimpravima, ne zanemarujući prava koja pojedinci mogu da ostvaresamo u zajednici sa drugima;

- načelno razvijanje koncepta tranzicione pravde i uspostavljanjemehanizama za njeno sporovođenje u regionu zapadnogbalkana, prenošenje pozitivnih iskustava, isticanje značajamehanizama tranzicione pravde za uspešnu reformu sektorabezbednosti u postkonfliktnim i društvima u tranziciji kademokratiji;

- ubrzanje procesa evropskih integracija srbije i jačanje njenihkapaciteta za suočavanje sa globalnim izazovima putemzajedničkih međunarodnih akcija;

- jačanje saradnje sa nato i zagovaranje atlantskih integracijasrbije;

- jačanje principa sekularne države i promovisanje ateističkogpogleda na svet

- doprinos izgradnji i očuvanju otvorenijeg, bezbednijeg,prosperitetnijeg i kooperativnijeg međunarodnog poretka,zasnovanog na principima pametne globalizacije i ravnomernogodrživog razvoja i međunarodne norme „odgovornost da sezaštiti“.

cEas spomenute aktivnosti realizuje kroz različite projekte u okviručetiri stalna programa:

– zagovaranje evroatlantskih integracija srbije;

– reforma sektora bezbednosti u srbiji;

– tranziciona pravda;

– liberalizam, globalizacija, međunarodni odnosi i ljudska prava.

cEas je aktivan član koalicije za rEkom koja okuplja više od 1800organizacija civilnog društva, pojedinaca/ki iz svih država nastalihraspadom bivše sFrj. među njima su i udruženja roditelja i porodicanestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih etničkihzajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava i sl. koalicija zarEkom predlaže da vlade (ili države) osnuju rEkom, nezavisnu,međudržavnu regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o svimžrtvama ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih pravapočinjenih na teritoriji bivše sFrj u periodu od 1991-2001.

cEas je tokom 2012. godine postao pridruženi član asocijacije zaotvoreno društvo – pasos, međunarodne asocijacije ekspertskihnevladinih organizacija (think-tanks) iz Evrope i centralne azije kojapodržava izgradnju i funkcionisanje otvorenog društva, naročito uvezi sa pitanjima političke i ekonomske tranzicije, demokratizacije iljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja,održivog razvoja i međunarodne saradnje. pasos ima 40punopravnih i 10 pridruženih članova, među kojima je i prestižnilondonski European council on Foreign relations – EcFr, a od nvoiz srbije još samo beogradski centar za bezbednosnu politiku –bcbp.

tokom iste godine, centar za evroatlantske studije postao je i prvaorganizacija civilnog društva iz regiona jugoistočne Evrope primljenakao punopravni član međunarodne koalicije za odgovornost da sezaštiti – icrtop. koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih delovasveta radi zajedničkog delovanja na jačanju normativnogkonsenzusa oko doktrine odgovornosti da se zaštiti (responsibilityto protect, skraćeno rtop), u cilju boljeg razumevanja norme,pritiska na jačanju kapaciteta međunarodne zajednice da spreči ilizaustavi zločine genocida, ratne zločine, etničko čišćenje i zločineprotiv čovečnosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje zaakcije spasavanja ljudskih života u situacijama gde je primenjivadoktrina rtop. među istaknutim članovima koalicije su i organizacijepoput Human rights Watch – HrW i international crisis group –icg.

u aprilu 2013. cEas je postao prva organizacija civilnog društva usrbiji koja je pristupila komisiji udruženja privredne komore srbijeza javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti u srbiji.komisiju, pored predstavnika privatnog sektora bezbednosti,sačinjavaju i predstavnici mup i drugih državnih organa i institucija,koji su u obavljanju poslova državne uprave, nadležni i za saradnjujavnog i privatnog sektora bezbednosti.

u septembru 2013. godine cEas je postao i član sektorskihorganizacija civilnog društva - sEko, za sektor vladavine prava.program saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblastiplaniranja razvojne pomoći kancelarije za evropske integracije,posebno programiranja i praćenja korišćenja instrumenta zapretpristupnu pomocć za 2011. predvideo je formiranjekonsultativnog mehanizma sa ocd koji kao glavne nosioceaktivnosti podrazumeva sektorske organizacije civilnog društva(sEko). pod sektorskom organizacijom civilnog društvapodrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog društva od najvišetri partnera od kojih je jedna vodeći partner.

*Socijalni liberalizam tvrdi da društvo mora da štitislobode i jednake šansi za sve građane i ohrabrujemeđusobne saradnje između državnih i tržišnih in-stitucija kroz liberalni sistem. Socijalni liberalizamslaže se da su neka ograničenja postavljena eko-nomskim poslovima potrebna, kao što su antimo-nopolski zakoni u borbi protiv ekonomskogmonopola, regulatorna tela ili zakoni o minimalnimplatama. Socijalni liberali smatraju da vlade mogu(ili moraju) da pružaju udobnost, zdravstvenu za-štitu i obrazovanje iz prihoda koji proističu od po-reza, kako bi se omogućila najbolja upotrebatalenata stanovništva. Takođe, liberal-socijalizamse bori protiv ekstremnih pojava kapitalizma i ko-munizma. Zalaže se, isto tako, za umeriniji antikle-rikalizam i versku slobodu.