sadrzaj studije

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

S A D R A J UVOD ......................................................................................................................................... 1 Uloga Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ...................................................................... 1 Metodologija ............................................................................................................................... 2 Podloge za izradu Studije o procni uticaja na ivotnu sredinu ..................................................... 2 1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA .................................................................................... 5 2. OPIS LOKACIJE ................................................................................................................ 6 2.1. postojei i planirani stambeni i pruvredni objekti ................................................................ 6 2.2. pedoloke, geomorfoloke, geoloke, hidrogeoloke iseizmoloke karakteristike terena ... 6 2.3. Klimatske karakteristike sa meteorolokim pokazateljima .............................................. 11 2.4. Naseljenost, koncentracija stanovnitva i demografske karakteristike .............................. 11 3. OPIS PROJEKTA ............................................................................................................ 14 3.1. Radovi u fazi izvoenja projekta ...................................................................................... 14 3.2. KARAKTERISTIKE objekta .............................................................................................. 14 3.3. PROIZVODNI PROCES .................................................................................................. 33 3.4. Radna snaga ................................................................................................................... 44 3.5. Korienje prirodnih resursa, energije i energenata, vode i sirovina ................................. 46 3.6. Vrste i koliine isputenih gasova, vode i drugih tenih i gasovitih otpadnih materija, buka,

vibracije, isputanje toplote, zraenja i dr. ........................................................................ 48 3.7. Tehnologija tretiranja svih vrsta otpadnih materija ........................................................... 52 4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ....... 59 5. PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I U BLIOJ OKOLINI .................... 60 5.1. Stanovnitvo .................................................................................................................... 60 5.2. Flora i fauna ..................................................................................................................... 60 5.3. Zemljite .......................................................................................................................... 60 5.4. Voda ................................................................................................................................ 60 5.5. Vazduh ............................................................................................................................ 61 5.6. Klimatski inioci ............................................................................................................... 61 5.7. Graevine ........................................................................................................................ 61 5.8. Nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i ambijentalne celine ........................... 61 5.9. Pejza .............................................................................................................................. 61 5.10. Meusobni odnosi navedenih inilaca .............................................................................. 62 6. MOGUI ZNAAJNI UTICAJI PROJEKTA NA IVOTNU SREDINU .............................. 63 6.1. Uticaj u toku izvoenja projekta ....................................................................................... 63 6.2. Uticaji u toku redovnog rada ............................................................................................ 64 6.3. Buka ................................................................................................................................ 68 6.4. toplota i zraenje.............................................................................................................. 69 6.5. Uticaj na stanovnitvo (zdravstveni i socijalni uticaj) ........................................................ 69 6.6. uticaj na meteoroloke parametre .................................................................................... 69 6.7. Uticaj na EKOSISTEME ................................................................................................... 70 6.8. Uticaj na namenu i korienje povrina ............................................................................ 70 6.9. uticaj na komunalnu infrastrukturu ................................................................................... 70 6.10. uticaj na prirodna dobra posebne vrednosti ..................................................................... 71 6.11. uticaj na pejza ................................................................................................................ 71 7. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU UDESA .............................. 72 7.1. definisanje mogunosti pojave akcidentne situacije ......................................................... 72 7.2. Vrsta i koliina opasnih materija ....................................................................................... 72 7.3. Analiza opasnosti od udesa ............................................................................................. 75 7.4. Mere prevencije, pripravnosti i odgovor na udes .............................................................. 78 7.5. Mere otklanjanja posledica od udesa ............................................................................... 81


8. OPIS MERA PREDVIENIH U CILJU SPREAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAAJNIJEG UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ......................................... 82

8.1. Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima .................................................... 82 8.2. planovi i tehnika reenja zatite ivotne sredine ............................................................. 83 8.3. druge mere koje mogu uticati na spreavanje ili smanjenje tetnih uticaja na ivotnu

sredinu ............................................................................................................................. 86 8.4. Mere otklanjanja posledica udesa .................................................................................... 88 9. PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ........................................... 89 9.1. Prikaz stanja ivotne sredine pre poetka funkcionisanja projekta ................................... 89 9.2. Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi tetni uticaji na ivotnu sredinu..................... 89 9.3. Mesta, nain i uestalost merenja utvrenih parametara ................................................. 89 10. NETEHNIKI KRAI PRIKAZ PODATAKA O PROJEKTU ZA KLANICU SA

RASECANJEM I PRERADOM MESA .............................................................................. 91 11. PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREENIH STRUNIH

ZNANJA I VETINA ........................................................................................................ 91 12. PODACI O AUTORIMA ................................................................................................... 91


1

UVOD Na osnovu zahteva nosioca projekta "KRONOSPAN SRB" d.o.o. - Lapovo, zadatak firme "MULTICON INENJERING" iz Beograda je da uradi

STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA ZA FABRIKU ZA PRERADU DRVETA KRONOSPAN LAPOVO

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu radi se na osnovu l. 36 Zakona o zatiti ivotne sredine ("Sl.gl.RS" br. 135/04), u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl.gl.RS" br. 135/04) i Pravilnika o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl.RS br. 69/05), a za potrebe izdavanja saglasnosti od strane nadlenog organa. Cilj izrade Studije jeste analiza i ocena kvaliteta inilaca ivotne sredine i njihova osetljivost na prostoru katastarske parcele br. 11368/1 KO Lapovo i meusobnih uticaja postojeih i planiranih aktivnosti, predvianje neposrednih i posrednih tetnih uticaja fabrike za preradu drveta KRONOSPAN u Lapovu na inioce ivotne sredine, kao i mere i uslovi za spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. ULOGA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU Donoenjem Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl. RS br.153/04) ureena je materija izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ime su precizno definisane obaveze nosioca projekta kod projektovanja i graenja objekata sa aspekta zatite ivotne sredine. Zakonom o proceni uticaja definisana je faznost izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, njen opti sadraj i postupak verifikacije. Uloga Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u sistemu zatite ivotne sredine je viestruka, ali prvenstveno i prevashodno preventivna. Studija o proceni se radi kako bi se zaustavila dalja degradacija ivotne sredine, spreio uvoz i uvoenje zastarelih tehnologija i postrojenja koji su veliki zagaivai ivotne sredine i potroai energije i spreili hemijski udesi irih razmera. Pri rekonstrukciji i revitalizaciji Studija o proceni se radi da bi se poboljalo postojee stanje ivotne sredine, kao i radi toga da bi se nosioci projekta i projektanti podstakli na ekoloki nain razmiljanja i delovanja. Naloene mere u Studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu u funkciji su integralnog upravljanja ivotnom sredinom i odrivog razvoja radi dobrobiti buduih generacija.


2

METODOLOGIJA Osnovni metodoloki pristup i sadraj Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu odreen je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Studija o proceni se radi na osnovu predloene lokacije, postojeeg stanja ivotne sredine na njoj, planske i tehnike dokumentacije, rezultata istraivanja i merenja, kao i drugih raspoloivih podataka. PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE O PROCNI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU Za izradu Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, tumaenje rezultata i predlaganje mera zatite koriena su dokumenta zakonske regulative i raspoloiva dokumentacija. Zakonska regulativa Zakon o zatiti ivotne sredine("Sl.gl.RS"br.135/04) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl. RS br. 135/04) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. gl. RS" broj 135/04); Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine

("Sl. gl. RS" broj 135/04); Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.gl.RS" br. 47/2003) Zakon o vodama ("Sl.gl.RS" br. 46/91) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl.gl. RS br.25/96 i 26/96) Zakon o zatiti od poara ("Sl.gl.SRS" br. 37/88 i 48/94) Pravna akta Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl.RS br.69/05) Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka ("Sl.gl.RS" br. 54/92 i 30/99) Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja

podataka ("Sl.gl.RS" br. 30/97 i 35/97) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Sl.gl.RS" br. 54/92) Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja

ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Sl.gl.RS" br. 60/94)

Pravilnik o opasnim materijama u vodi ("Sl. gl. SRS" br. 31/82) Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl.gl.SRS" br.

47/83 i 13/84) Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina

("Sl.gl. RS" br. 55/01) Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.gl.

RS" br. 12/95) Pravilnik o tehnikim normativima za skladitenje zapaljivih i opasnih materija ("Sl.list

SFRJ" br. 14/80 i 9/81). Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje

gasnih kotlarnica (Sl. list SFRJ br. 10/90 i 52/90) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda

od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar (Slubeni list SFRJ broj 20/92), Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak ("Slubeni list SFRJ" broj

20/92),


3

Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije (Slubeni list SFRJ broj 20/92),

Raspoloiva dokumentacija Plan detaljne regulacije Radna zona 1 Lapovo, J.P Direkcija za urbanizam Kragujevac,

maj 2008.g. Glavni arhitektonsko graevinski projekat proizvodne hale, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni arhitektonski projekat poslovno uslunog objekta, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni arhitektonski projekat Iveraa, MULTICON INENJERING Beograd, januar

2009.g. Glavni arhitektonski projekat Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd, januar

2009.g. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije proizvodne hale, MULTICON

INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije poslovno uslunog objekta,

MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije Iveraa, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije Sekaa, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija proizvodne hale, MULTICON

INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija poslovno uslunog objekta, MULTICON

INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija Iveraa, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija Sekaa, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat spoljnih instalacija vodovoda i kanalizacije, MULTICON INENJERING

Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije proizvodne hale,

MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije poslovno uslunog

objekta, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije Iveraa, MULTICON

INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije Sekaa, MULTICON

INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat saobraajnica, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat industrijskih koloseka, N-ING d.o.o. Beograd, januar 2009.g. Glavni projekat telekomunikacione i komandno signalne instalacije proizvodne hale,

poslovno uslunog objekta, Iveraa i Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Glavni projekat unutranje gasne instalacije, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Elaborat lokacije prikljunog gasovoda, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.


4

Elaborat protivpoarne zatite proizvodne hale, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Elaborat protivpoarne zatite poslovno uslunog objekta, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Elaborat protivpoarne zatite Iveraa, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Elaborat protivpoarne zatite Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.

Reenje o odreivanju obima i sadraja strudije o proceni uticaja na ivotnu sredinu izdato od Optinske uprave Optine Lapovo, Odeljenje za privredu, finsnsije i zajednike poslove br. 501-10/09-03 od 13.4.2009.g.

Kopija plana List nepokretnosti Odobrenje za izgradnju, br. 351-7/09-02 od 6.02.2009.g. Uslovi za projektovanje prikljuka vodovoda za kompleks Kronopan Lapovo, izdati od

JKSP Morava Lapovo, br. 2614 od 4.11.2008.g. Uslovi za projektovanje kine i fekalne kanalizacije za kompleks Kronopan Lapovo,

izdati od JKSP Morava Lapovo, br. 2615 od 4.11.2008.g. Tehniki uslovi za projektovanje i izgradnju fabrike iverice i prikljuenje i izgradnju

industrijskog koloseka Kronospan SRB na postojee koloseke eleznike stanice Lapovo Rnirna na pruzi Beograd Mladenovac Ni Preevo Granica Makedonije, izdati od JP eleznice Srbije, br 102/08 3806 od 10.11.2008.g.


5

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta: KRONOSPAN SRB d.o.o. Lapovo Adresa: ul. Njegoeva br. 20 - Lapovo Pretena delatnost: ifra delatnosti: PIB: Matini broj:

Odgovorno lice: Adresa: br. telefona: 034/852-153 br.mobilnog: br. faksa: e mail: [email protected]

Kronospan SRB d.o.o. je jedna je od fabrika Kronospan koncerna, vodee grupacije u drvnopreraivakoj industriji u svetskim okvirima i koja je specijalizovana za proizvodnju ploastih materijala, kao to su medijapan, iverica i laminat. Osnovana je 1897. godine, kada je pronaena prva testera u Austriji. Do dananjih dana firma je razvila fabrike irom Evrope, to se vidi na slici ispod, gde su crvenim takama oznaeni gradovi u kojima se nalaze fabrike Kronospan.

Za potrebe razvoja proizvodnje na teritoriji Srbije, Kronospan SRB d.o.o. gradi u Lapovu fabriku za preradu drveta. Koncern Kronospan je u Srbiji osnovao firmu Kronospan SRB, koja u Lapovu gradi fabriku za proizvodnju univera, oplemenjene iverice i panel ploa.


6

2. OPIS LOKACIJE 2.1. POSTOJEI I PLANIRANI STAMBENI I PRIVREDNI OBJEKTI Fabrika za preradu drveta KRONOSPAN bie smeten na katastarskoj parceli broj 11368 KO Lapovo, SO Lapovo, ija je ukupna povrina oko 50 ha, u okviru radne zone koja je predviena za izgradnju industrijskih kapaciteta. Lokacija na kojoj e se graditi predmetni objekat obuhvaena je Planom detaljne regulacije RADNA ZONA 1 Lapovo. Radna zona I se nalazi na zemljitu lociranom neposredno pored samog Lapova izmeu dva vana komunikaciona pravca: postojee eleznike pruge sa zapada i autoputa Beograd Ni, koji pripada koridoru E75, sa istoka. Lokacija za izgradnju fabrike za preradu drveta Kronospan nalazi se u radnoj zoni I u Lapovu, na prostoru koji je okruen i industrijskim i stambenim objektima. Sa severne strane lokacije nalazi se poljoprivredne povrine, a prvi individualni stambeni objekti naselja nalaze se na oko 1 km od fabrike. Dalje severno, nalaze se poljoprivredna povrina, sportski teren i lokacija firme Neuson Kramer. Sa istone strane lokacije prolazi autoput Beograd Ni, a sa druge strane autoputa su poljoprivredne povrine i nema izgraenih objekata. Sa june strane nalazi se fabrika za izradu betona i betonske galanterije G.I.K. 1. maj Lapovo. Sa zapadne strane lokacije je pristupni put, eleznika pruga, ranirna stanica, a sa druge strane pruge je put, pa poljoprivredne povrine. Najblii individualni stambeni objekti sa zapadne strane su na oko 350 m od lokacije. Sa jugozapadne strane lokacije nalazi se ranirna stanica Lapovo. Navedeni objekti su takve vrste i na dovoljnom rastojanju od predmetnog kompleksa, tako da nee doi do stvaranja kumulativnih efekata meu njima. 2.2. PEDOLOKE, GEOMORFOLOKE, GEOLOKE, HIDROGEOLOKE

ISEIZMOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA 2.2.1. Opte karakteristike optine Lapovo Optina Lapovo se nalazi u sredinjem delu Republike Srbije u dolini reke Velike Morave, sa njene leve strane. U morfolokom pogledu na predmetnom podruju mogu se izdvojiti dve oblasti: ravniarska i breuljkasta. Ravniarska oblast zahvata istoni deo terena uz dolinu reke Velike Morave i njenih pritoka Lepenice i Rae, sa prosenom nadmorskom visinom oko 105 m. U okviru nje mogu se izdvojiti tri osnove rene facije: - facija korita sa dve podfacije: aluvijum i sprudovi i plae, - facija povodnja, - facija mrtvaja. Breuljkasta oblast zahvata zapadni deo terena i predstavlja krajnji istoni deo pobra planine Rudnik. Karakterie se niskim raspljotenim i blagim kosama i kosicama sa plitkim dolinama potoka suvih jaruga.


7

Geoloku grau podruja optine Lapovo ine kristalasti kriljci i kvartarni sedimenti. Na osnovu istraivanja na predmetnom podruju koja su prezentovana u Elaboratu o geotehnikim uslovima izgradnje regionalne deponije komunalnog otpada na lokaciji Vrbak kod Lapova, zakljuak o geolokoj grai terena je: - Neogene tvorevine predstavljene gornjim miocenom (M13) nisu otkrivene na istranom

terenu ve se nalaze u podini aluvijalnih sedimenata. - Neogene tvorevine - gornjomiocene tvorevine lee konkordantno preko starijih miocenih

tvorevina i transgresivno preko starijih paleozojskih i mlaih kvartarnih tvorevina. Karakteristini su po bonom smenjivanju sedimenata.

- Gornjomioceni sedimenti su predstavljeni glinama, peskovitim glinama i peskovima, dok u grai gornjeg miocena ulaze jo i peari, konglomerati i peskoviti krenjaci koji su vezani za vee dubine.

- Drugu genetsku grupu ine kvartarne tvorevine koje su izdvojene u vidu mlaih holocenih na celoj lokaciji izdvojenih aluvijalnih sedimenata.

- Aluvijalni sedimenti obuhvataju celu lokaciju i vezani su za razvoj aluvijalne ravni reke Velike Morave. Osnovna karakteristika sedimenata aluviona je prisustvo povodanjskih glina u viim delovima lokacije u ijoj podini i u niim delovima lokacije je facija korita od peskova, peskovitih ljunkova i ljunkova u kojima je formirana stalna izdan pod blagim subarterskim pritiskom. Osnovna karakteristika ovog dela terena je visok nivo podzemne vode promenljiv zavisno od hidrolokog doba godine.

Na podruju Lapova zastupljeni tip zemljita je aluvijalni nanos. Aluvijalni nanosi zauzimaju 30% povrine podruja Lapova. Formirali su se u pojasu du Velike Morave i Lepenice. Dubina fizioloki korisnog sloja iznosi preko 150cm. Alluvijum ima povoljne osobine i zato ima veliku proizvodnu vrednost. Pripada umereno vlanim i za proizvodnju lakim zemljitima. Dobro upija vodu ali ona ne odlazi suvie brzo u dublje slojeve. Aluvijalni nanosi mogu biti beskarbonatni ili sa karbonatima celom dubinom. Beskarbonatni nanosi nalaze se dalje od korita. Aluvijum je mikrobioloki aktivno zemljite i boja mu je najee smea. Aluvijalni nanosi Velike Morave, neposredno du toka su peskoviti, a u najniim delovima i glinoviti. Blie renom koritu izraena je slojevitost. Na aluvijalnoj ravni Velike Morave izdvajaju se dve iroke aluvijalne terase i poloj. Aluvijum mlae terase moe biti karbonatan i beskarbonatan, odnosno izluen. Reakcija mu se kree od slabo alkalne preko neutralne do slabo kisele.

2.2.2. Seizmike karakteristike Prema "Elaboratu o geotehnikim uslovima izgradnje regionalne deponije komunalnog otpada na lokaciji Vrbak kod Lapova" i vaeim seizmikim kartama za podruje Jugoslavije iz 1987.god., za teritoriju Lapova i Svilajnca za povratni period od 200 i 500 godina (kao merodavne), vai osnovni stepen od 9 MCS. Seizmika rejonizacija je izvrena na osnovu analize svih dosadanjih podataka, seizmogeolokih karakteristika terena i na osnovu podataka seizmike rejonizacije ueg prostora. 2.2.3. Geotehniko ispitivanje predmetne lokacije Lokacija na kojoj e se graditi poslovni kompleks "Kronospan" nalazi se na prostoru aluvijona reke Velike Morave. Na istranom prostoru izbueno je 12 istranih buotina, dubine 10 15 m. Na osnovu terenskih istraivanja i laboratorijskih analiza mogu se izdvojiti sledei litoloki lanovi:


8

- humus (h); - dublji deo terena izgraen je od glina (gl) - glina prainasta (gp) - glina peskovita (gpp) - pesak (p) - ljunak ()

Humus (h) je pripovrinski deo terena i nalazi se na dubini do 0,40 m. Glina (gl) zastupljena je od povrine terena, pa do dubine od 2,4 5,2 m. U povrinskom delu je humificirana sa reim pegama od oksida Mn i CaCO3 konkrecijama prenika d=1 cm. Prainasta glina je tamno smee boje, tvrda, zrnaste strukture, cevaste poroznosti. Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike ovih glina: - prirodna vlanost W = 17,7 29,8 % - granica teenja Wt = 54,3 66,1 % - granica plastinosti Wp = 26,2 32,1 % - indeks plastinosti Ip = 26,7 37,1 % - indeks konsistencije Ic = 1,0 1,4 - zapreminska teina u vlanom stanju Y = 18,4 19,5 kN/m - zapreminska teina u suvom stanju Yd = 14,2 16,5 kN/m - specifina teina tla Ys = 26,5 kN/m - moduli stiljivosti

- za optereenja od 50 - 100 kN/m 22727 27777 kN/m - za optereenja od 100 - 200 kN/m 10416 - 10869 kN/m - za optereenja od 200 - 400 kN/m 10152 - 20833 kN/m - za optereenja od 400 800 kN/m 20942 - 26143 kN/m

Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od 5 21 %, praina od 60 73 %, pesak od 15 23 % i 1 7% ljunka. Sloj prainastih glina (gp) je dosta heterogen i promenljive je debljine i kree se od 1,2m do 3,7 m. U podinskom delu je peskovita, limonitisana u vidu sklama, sa retkim otvorenim ili zatvorenim makroporama prenika do 1 cm. Na pojedinim mestima ima povean sadraj praha CaCO3 i ree konkrecije. U podini je peskovita sivo-smea. Lako je drobljiva, zrnaste je strukture, sivo-smee boje. Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike iz prainastog dela: - prirodna vlanost W = 12,6 28,6 % - granica teenja Wt = 30,8 65,2 % - granica plastinosti Wp = 16,6 26,8 % - indeks plastinosti Ip = 14,2 28,8 % - indeks konsistencije Ic = 0,3 1,3 - zapreminska teina u vlanom stanju Y = 17,5 19,4 kN/m - zapreminska teina u suvom stanju Yd = 14,4 16,4 kN/m - specifina teina tla Ys = 26,5 26,6 kN/m - moduli stiljivosti

- za optereenja od 50 - 100 kN/m 8196 12500 kN/m - za optereenja od 100 - 200 kN/m 5076 33333 kN/m - za optereenja od 200 - 400 kN/m 5025 14814 kN/m - za optereenja od 400 800 kN/m 15562 26845 kN/m


9

Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od 9 - 15 %, praina od 34 - 76 %, pesak od 13 23 % i 1 2 % ljunka. Glina peskovita (gpp) nalazi se samo na pojedinim mestima i debljine je sloja 2,4-2,5m. U podinskom delu je peskovita, limonitisana u vidu sklama, lokalno sa reim zatvorenim makroporama. Lako je drobljiva, zrnaste do cevaste strukture, sivo smee boje. Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike ovog sloja: - prirodna vlanost W = 22.6 23,5 % - granica teenja Wt = 31,3 52,6 % - granica plastinosti Wp = 17 23,7 % - indeks plastinosti Ip = 14,3 28,9 % - indeks konsistencije Ic = 0,6 1,0 - zapreminska teina u vlanom stanju Y = 20,0 kN/m - zapreminska teina u suvom stanju Yd = 16,3 kN/m - specifina teina tla Ys = 26,5 kN/m - moduli stiljivosti

- za optereenja od 50 - 100 kN/m 11627 kN/m - za optereenja od 100 - 200 kN/m 8695 kN/m - za optereenja od 200 - 400 kN/m 10471 kN/m - za optereenja od 400 800 kN/m 25641 kN/m

Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od 7 - 10 %, praina od 30 - 71 %, pesak od 18 62 % i 1 % ljunka. Pesak se nalaze ispod sloja prainastih glina ili peskovitih glina i javlja se samo na pojedinim mestima. Debljina sloja peska je od 0,2 2,1 m. pesak je sitan do srednjezrn, lokalno muljevit, svetlo sive boje. Mulj se javlja samo u pojedinim buotinama i to ispod prainaste gline. Debljina sloja kree se od 0,3 - 0,4 m. Mulj je prainovit, lokalno peskovit, tamno siv. Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike mulja: - prirodna vlanost W = 22.6 23,5 % - granica teenja Wt = 31,3 52,6 % - granica plastinosti Wp = 17 23,7 % - indeks plastinosti Ip = 14,3 28,9 % - indeks konsistencije Ic = 0,6 1,0 - zapreminska teina u vlanom stanju Y = 20,0 kN/m - zapreminska teina u suvom stanju Yd = 16,3 kN/m - specifina teina tla Ys = 26,5 kN/m - moduli stiljivosti

- za optereenja od 50 - 100 kN/m 11627 kN/m - za optereenja od 100 - 200 kN/m 8695 kN/m - za optereenja od 200 - 400 kN/m 10471 kN/m - za optereenja od 400 800 kN/m 25641 kN/m

Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od 8 - 24 %, praina od 49 - 62 %, pesak od 14 42 % i 1 % ljunka. ljunak je poslednji sloj na ispitivanoj dubini i javlja se u svim buotinama. ljunak je peskovit, dobro granulisan, maksimalnog prenika zrna do 8 cm, intergranularno porozan.


10

2.2.4. Hidrogeoloke karakteristike terena Geoloki sastav i morfologija terena podruja optine Lapovo uslovljavaju specifine hidrogeoloke osobine stena i terena. Plansko podruje pripada ravniarskom delu u koji su urezana korita reka Velike Morave, Lepenice i Rae. S obzirom na geoloki sastav ovog ravniarskog dela terena i stvorena jezera (koja su se formirala eksploatacijom peska i ljunka), u hidrogeolokom smislu, postoje uslovi za formiranje prostrane izdani. U tipinim aluvijalnim sedimentima lokacije formirana je stalna izdan u peskovito - ljunkovitim, ljunkovitim materijalima, gde se nalazi pod blagim pritiskom. Konstatovani nivoi podzemne vode su se kretali od 3,90m-5,90m. Prihranjivanje izdani se vri infiltracijom padavina, slivanjem povrinskih voda sa padina i podzemnim dotokom iz tercijarnih i kvartarnih naslaga. U aluvijalnim sedimentima je konstatovana izdan koja ukazuje da se radi o kolektoru podzemne vode vezan za aluvion reke, sa karakteristikama intergranularne poroznosti hidrauliki vezan za reku i iri obodni deo i direktno zavisan od padavina. Radi se o freatskoj izdani formiranoj u aluvionu sa nadizdanskom zonom, odnosno zonom kolebanja nivoa podzemne vode koji moe u toku godine znatno da osciluje. 2.3. IZVORITA VODOSNABDEVANJA I OSNOVNE HIDROLOKE

KARAKTERISTIKE Potrebne koliine vode za potrebe Lapova odreene su na osnovu planiranog broja stanovnika (13.000) i norme potronje vode (580 l/st/dan ). Na kraju planskog perioda potrebna koliina vode je Qpotr = 87 l/sek, od ega za stanovnitvo 34 l/sek, a za industriju, javne potrebe i gubitke u sistemu= 53 l/sek. U danu maksimalne potronje treba obezbediti koliinu vode od Qmaks=139 l/sek. Raspoloivi kapacitet postojeeg izvorita vodosnabdevanja Garevina je oko 60 l/s i u pogledu koliine vode zadovoljava sadanje potrebe. Voda se zahvata sa est buenih bunara i pre putanja u distributivni sistem se samo hlorie. Kvalitet vode ne odgovara propisanom kvalitetu vode za pie. Sanitarna zatita izvorita nije uopte sprovedena. Mogunost proirenja kapaciteta izvorita je ograniena (jedan do dva bunara). Kroz postojee izvorite vodosnabdevanja prolazi auto put, cevovod od punkta za dezinfekciju i pranje TP-a, koji je u dosta loem stanju i planirana trasa brze pruge. Takoe se na izvoritu sprovodi komasacija. Zakonom o zatiti i iskoriavanju izvorita vodosnabdevanja (Sl. glasnik SRS 27/77), Prostornim planom Republike Srbije i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije predvieno je da se za vodosnabdevanje Lapova u blioj perspektivi koriste podzemne vode i akumulacija "Grua" za visokokvalitetne vode, a podzemne vode i vodotokovi za vode nieg kvaliteta. U daljoj perspektivi visokokvalitetne vode e se dobijati iz regionalnog sistema Lopatnica-Studenica. Planirano korienje akumulacije Grua" znai povezivanje na distributivni sistem Kragujevca, ije je je jedno od izvorita "Morava" u selu Brzan, koje se nalazi na oko 3 km uzvodno od postojeeg izvorita vodosnabdevanja Lapova. Za izvorite "Morava" uraena je projektna dokumentacija za revitalizaciju bunara i predviena je izgradnja postrojenja za pripremu vode za pie. Po izvoenju predvienih radova, izvorite treba da daje oko 500 l/sek. Podruje Lapova ogranieno je sa istone strane rekom Velikom Moravom, sa severne strane rekom Raom a sa juga Lepenicom. Kroz samo naselje protiu Kazanski i Liparski potok.


11

Za podruje Lapova od znaaja su Velika Morava i Raa. Velika Morava je tipina ravniarska reka, koju karakterie meandriranje i esta promena renog korita. Njen sliv je ukupne povrine 37.561 km2. Sliv Velike Morave ine tri hidrografske celine: neposredni sliv Velike Morave, sliv June Morave i sliv Zapadne Morave. Prosena izdanost sliva Morave iznosi 6,7 l/s/km2. Duina toka Velike Morave iznosi 245,5 km. Prua se pravcem jug - jugoistok - sever - severozapad. irina Morave zavisi od vodostaja (maj - jun i decembar - januar). iroka je proseno 160 m, a ponegde dostie irinu od 250 m. Dubina se kree od 1-4 m, a u nekim virovima i do 6 m. Ima 32 pritoke - 12 sa leve i 20 sa desne strane. Raa je leva pritoka Velike Morave, od znaaja za plansko podruje. Pri uu u Veliku Moravu ima slivno podruje veliine 348,0 km2. Proticaj na Rai se ne meri, ali se procenjuje na osnovu modula prosenog oticaja na oko 1,0 m3/s.

2.4. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE SA METEOROLOKIM POKAZATELJIMA

Lapovo lei u zoni umereno kontinentalne klime, koju u srednjem Pomoravlju i na terenima valovite umadije, karakteriu hladne zime i topla leta. U irokoj obeumljenoj ravnici Pomoravlja naselja su izloena uticaju svih vladajuih vetrova, a naroito vetrovima iz severozapadnog i jugoistonog kvadranta: koava i jugo. Lapovo nema meteoroloku stanicu pa time ni obezbeeno kontinualno praenje klimatskih i meteorolokih pokazatelja. Zato su korieni podaci iz GUP-a Batoina-Lapovo 2000. Srednje vrednosti karakteristine za umereno kontinentalnu klimu ove zone:

- Srednja godinja temperatura vazduha iznosi 11,4C; - Srednja godinja koliina padavina iznosi 600-650 mm, a kree se od 580-820 mm; - Prosena relativna vlanost vazduha iznosi 63-67% i u obrnutoj je srazmeri sa

temperaturom vazduha; - Prosena oblanost iznosi od 7,3 desetina do 6,6. Najmanja je u junu, julu, avgustu i

septembtru; - Srednja godinja duina osunavanja iznosi 2079 sati. Najmanje osunavanje je u

januaru i februaru (63,75 sati), a maksimalno u julu i avgustu (278,302 sati); - Srednja jaina vetra iznosi 2-3 Bofora ali 2-5 m/sec, odnosno 7-18 km/h; - Maksimalna jaina vetra iznosi 6-9 Bofora; - Najei vetrovi duvaju iz pravca severoistok-jugozapad.

Tabela 1. Temperatura vazduha mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII SGT C 0,1 0,7 5,2 11,7 16,3 19,9 22,2 21,2 17,6 12 7,4 1,8 11,4

Klimatske karakteristike kao ekoloki vaan inilac, mogu se oceniti kao povoljne za ivot. Tome doprinosi stalno provetravanje du toka Lepenice.

2.5. FLORA, FAUNA I PRIRODNA DOBARA POSEBNE VREDNOSTI Predmetno podruje smeteno je u aluvionu Velike Morave. Vei deo okolnog podruja ini zemljite koje konstantno trpi obradu, odnosno koristi se kao agrarno. Uglavnom su zastupljeni kukuruz i penica. Pored poljoprivrednih kultura na podruju su prisutni i fragmenti autohtonih zajednica prisutnih u rubnim zonama, na meama i pored reke, kao ostaci prethodne vegetacije. Sa


12

njima se prepliu antropogeni ekosistemi sa korovskim (ruderalnim) vrstama, iji floristiki sastav je vrlo stabilan, ili se javljaju nove vrste otporne na nove uslove sredine. Podruje predmetne lokacije odlikuje se stalnom prisutnou oveka i specifinom vegetacijom, pa je fauna na ovom podruju veoma siromana kako po broju vrsta koje ulaze u njen sastav, tako i po brojnosti populacije. Njenu osnovu ine elementi mediteranske, srednjo-evropske i srednjo-balkanske faune sa malim ueem istono-evropskih vrsta. Na teritoriji optine Lapovo ivi heterogena divlja: lasica, lisica, zec, jazavac, tvor, je, veverica, krtica, zmije, guteri, abe, glodari, razne vrste insekta. Ptice su raznovrsne: senica, vrabac, eva, prepelica, tiglic, slavuj, sova, kukavica, kos, uk, avka, svraka, kreja, detli, grlica, golub, jarebica, vorak, orao, fazan. Istraivanja na terenu pokazala su da na najveem delu prostora ne treba oekivati izraene efekte uticaja. Kod analiziranja postojeeg stanja utvreno je da na irem prostoru ne postoje stanita retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta i da nije od posebnog interesa istraivanje moguih uticaja u ovom domenu. 2.6. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEJZAA U pogledu pejzanih karakteristika predmetnu lokaciju odlikuju osnovna obeleja rene doline reke Velika Morava, koja je od lokacije udaljena oko 2,7 km. Dolina reke uokvirena je padinama okolnih brda sa vonjacima i vinogradima i umskim rastinjem. Pejzane karakteristike neposrednog okruenja ine: - poljoprivredne povrine, - autoput, - eleznika pruga, - individualni stambeni objekti, - ranirna stanica i - sportski teren.

2.7. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA Na lokaciji koja je predviena za izgradnju fabrike za preradu drveta Kronospan, kao ni u blioj okolini, nema registrovanih objekata graditeljske batine. Na samoj lokaciji, kao i u okolini, do sada su vrena iskopavanja u cilju postavljanja temelja za graevinske objekte i nisu naeni materijalni ostaci koji bi ukazivali na mogue arheoloko nalazite. Ukoliko se prilikom kopanja naie na arheoloke ostatke obaveza investitora je da o tome odmah obavesti najblii Zavod za zatitu spomenika kulture.

2.8. NASELJENOST, KONCENTRACIJA STANOVNITVA I DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Optina Lapovo sastoji se od dva naselja i zauzima povrinu od 55 km2. Popisom iz 2002. godine utvreno je da u Lapovu ivi 8228 stanovnika. Broj zaposlenih na 1000 stanovnika (u 2005.god) iznosio je 268, to je porast u odnosu na 1991.god. kada je broj zaposlenih na 1000 stanovnika bio 252. Fabrika za preradu drveta nalazi se u poslovnoj zoni Lapova, u ijem se okruenju ne nalazi veliki broj stambenih objekata. Imajui u vidu da se radi o individualnim stambenim objektima spratnosi P do P+2, to gustina naseljenosti u okruenju nije velika. Stambeni objekti su na dovoljnom rastojanju, pa postojanje fabrike za preradu drveta nee uticati na pogoranje uslova ivota u naselju, kao ni na raseljavanje zbog negativnih uticaja.


13

U okolini lokacije ne nalaze se javne ustanove kao to su kole, bolnice i drugi javni objekti, tako da u okolini nema osetljivih grupa populacije, na koje bi projekat mogao imati uticaja. 2.9. POSTOJEI PRIVREDNI I STAMBENI OBJEKTI I OBJEKTI

INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE Lokacija za izgradnju fabrike za preradu drveta Kronospan nalazi se u radnoj zoni I u Lapovu, na prostoru koji je okruen i industrijskim i stambenim objektima. Sa severne strane lokacije nalazi se poljoprivredne povrine, a prvi individualni stambeni objekti naselja nalaze se na oko 1 km od fabrike. Dalje severno, nalaze se poljoprivredna povrina, sportski teren i lokacija firme Neuson Kramer. Sa istone strane lokacije prolazi autoput Beograd Ni, a sa druge strane autoputa su poljoprivredne povrine i nema izgraenih objekata. Sa june strane nalazi se fabrika za izradu betona i betonske galanterije G.I.K. 1. maj Lapovo. Sa zapadne strane lokacije je pristupni put, eleznika pruga, ranirna stanica, a sa druge strane pruge je put, pa poljoprivredne povrine. Najblii individualni stambeni objekti sa zapadne strane su na oko 350 m od lokacije. Sa jugozapadne strane lokacije nalazi se ranirna stanica Lapovo. Lokacija se snabdeva vodom iz gradske vodovodne mree 400 mm, koja je projektovana uz saobraajnicu prema pruzi. Pored lokacije prolazi fekalna kanalizaciona mrea. Pored lokacije prolazi i elektrodistributivna mrea.


14

3. OPIS PROJEKTA 3.1. RADOVI U FAZI IZVOENJA PROJEKTA Prema postojeem stanju teren na kome e se graditi kompleksa Kronospan je dosta ravan i morfoloki pogodan za gradnju. U vreme izrade Studije uticaja projekta na ivotnu sredinu, na katastarskoj parceli br. 11368/1 KO Lapovo izgradnja objekata koji e biti u funkciji proizvodnje drvenih ploa bila je u poodmakloj fazi, odnosno bio je izgraen proizvodni objekat i bio je postavljen vei deo opreme. Lokacija je predstavljala poljoprivredno zemljite, koja je obraivano. Pre poetka izvoenja radova izvreno je uklanjanje samonikle vegetacije i odveeno na deponiju koju je odredio nadleni organ. Teren je blago nagnut do ravan, pa je bilo izvreno uklanjanje humusa u sloju od oko 40 cm, a zatim nasipanje terena i njegova nivelacija u odnosu na pristupne saobraajnice, tehnoloke potrebe i potrebama odvoenja atmosferskih i povrinskih voda sa lokacije. Humus, koji se uklanja sa povrine terena, ostavlja se i uva u okviru lokacije, a kasnije se koristi kao podloga za zelene povrine. Debljina sloja za humuziranje slobodnih zelenih povrina je 20cm. Posle uklanjanja povrinskog sloja humusa vri se nabijanje podtla pogodnim mehanikim sredstvima, a zatim nasipanje peskovito-ljunkovitim materijalom ili drobljenim kamenom. Materijal za tampon mora da se sastoji od tvrdih postojanih estica stenskih masa, koje odgovaraju tehnikim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje. U toku izvoenja Projekta vrie se iskop zemljita za polaganje temelja i cevovoda. Iskopana zemlja koristie se za zatrpavanje cevovoda i rovova, a viak zemlje odvozie se na deponiju, koju utvrdi nadleni organ. Prilikom izgradnje objekta obavljaju se razni graevinski radovi (zidarski i betonski pri izgradnji objekata, asfaltiranje i betoniranje platoa i saobraajnica, ureenje terena itd.) uz korienje graevinskog materijala koji se mogu rasuti po okolini. Zato je neophodno paljivo rukovanje materijalom, kao i redovno uklanjanje nepotrebnog, odnosno otpadnog i rasutog graevinskog materijala. Posle zavretka svih radova neophodno je pokupiti sav graevinski i drugi materijal, oistiti okolinu od istog i urediti teren.

3.2. KARAKTERISTIKE OBJEKATA Na katastarskoj parceli br. 11368/1 KO Lapovo, SO Lapovo, ija je ukupna povrina oko 50 ha, gradi se fabrika KRONOSPAN. Fabrika je namenjena proizvodnji sirove i oplemenjene iverice i panel ploa. Kompleks e biti sastavljen iz vie funkcionalnih celina, meusobno povezanih i imae sledei sadraj:

Proizvodna hala Poslovno-usluni objekat Ivera Seka Parking za putnika vozila Parking za teretna vozila

Transportni kolosek Saobraajnice Cisterna za dizel gorivo Biorotor Separator ulja i masti


15

PROIZVODNA HALA

Proizvodna hala je spratnosti P, delom i P+2, a ispod jednog dela hale nalazi se i podrum. Hala je dimenzija u osnovi 253,35 x 103,35 m I osovinskog rastera 34 x 12 m tj 48 x 12 m. Smetena je u centralnom delu kompleksa. Ukupna visina hale iznosi 20 m. Proizvodna hala je funkcionalno podeljena u est segmenta: 1. Hala 1 za zavrnu obradu je prizemne spratnosti, povrine P=13.569,59m2, na koti

+0.00. Namenjena je za smetaj opreme za zavrnu obradu proizvoda. Pristup hali je omoguen kako kolskim (kamioni) tako i eleznikim saobraajnicama. Bruto povrina ovog dela je 13.801,70 m2.

2. Hala 2 za zavrnu obradu (P) P = 5 215.54 m2, na koti +0.00, takoe namenjena smetaju proizvodne opreme sa istim pristupnim konceptom kao i Hala 1. Bruto povrina ovog dela je 5 563.90 m2.

3. Prostor za smetaj lepka (P) P = 224,43 m2, na koti -0,60, u kome su postavljeni rezervoari za lepak potreban u proizvodnji. U sutini se nalazi u okviru proizvodne Hale 2, ali po nameni predstavlja zasebnu celinu.

4. Administrativni blok (P+2) Puk = 933,62 m2, na junoj strani proizvodne hale, u okviru Hale 2. Predstavlja zasebnu, kako funkcionalnu, tako i konstruktivnu celinu. - Nivo prizemlja - P = 307,07 m2, na koti +0,00, namenjen je smetaju garderoba

zaposlenih u okviru kojih su predviene prostorija za smetaj garderobnih ormana, sanitarni vorovi i tuevi. Pored garderoba, u prizemlju se nalaze i tri prostorije laboratorije za ispitivanja proizvodnog materijala. Ulaz u administrativni blok je sa june strane. Omoguena je veza izmeu ovog dela i Hale 2, kako u zoni gde se nalaze garderobe tako i iz laboratorija. Na ovom nivou je predviena i kotlarnica koja opsluuje kako administrativni deo tako i tehniki blok. Ulaz u kotlarnicu je sa spoljne, june, strane. Bruto povrina ovog nivoa je 358,94 m2.

- Nivo prvog sprata P = 315,13 m2, na koti +3,74, sastoji se iz niza kancelarija i sala za sastanke. Pored ovih prostorija predvieni su sanitarni vor i ajna kuhinja. Bruto povrina ovog nivoa je 355,72 m2.

- Nivo drugog sprata P = 311,42 m2, na koti +7,48, takoe je predvien kao kancelarijski prostor. Pored kancelarija, i sanitarnog vora i ajne kuhinje, na ovom nivou je predvien i niz prostorija za arhivu. Bruto povrina ovog nivoa je 355,72 m2.

Ukupna bruto povrina svih etaa administrativnog bloka iznosi 1070,38 m2.

5. Tehniki blok (P+2) P = 1 946,50 m2, na zapadnom delu proizvodne hale, u okviru hale sa presom, takoe predstavlja zasebnu, kako funkcionalnu tako i konstruktvinu celinu. - Nivo prizemlja P = 682,43 m2, na kotama -0,15, +0,00 i +0,75, predvien je za

tehnike prostorije potrebne za opsluivanje prese i ostale proizvodne opreme. Pored kontrolne sobe, na ovom nivou se nalaze kako prostorije za hidrauliku i grejanje, tako i radionice. Osim u kontrolnoj sobi, na ovom nivou nije predvien boravak zaposlenih dui period. Pored tehnikih prostorija, u okviru stepeninog prostora, predvieni su sanitarni vorovi.


16

U prizemlju tehnikog bloka nalaze se sledee prostorije: grejanje, hidraulika, kontrolna soba, hodnik sa stepenitem, toaleti, elektro.kontrolna soba, trafostanica, tehnika prostorija, bravarska radionica i opravka vozila. Bruto povrina ovog nivoa je 789,61 m2.

- Nivo prvog sprata P = 543,43 m2, na koti +4,60 tj +5,20, iskljuivo slui kao tehniki prostor, pre svega za elektro opremu i pripadajue radionice. Takoe ni na ovom nivou nije planirano due zadravanje zaposlenih. Na I spratu tehnikog bloka nalaze se sledee prostorije: postrojenje za gaenje poara, magacin rezervnih delova, hodnik sa stepenitem, dve elektro kontrolne sobe, elektro radionica i magacin. Bruto povrina ovog nivoa je 775,63 m2

- Nivo drugog sprata P = 710,64 m2, na koti +9,20, nije namenjena za korienje, ak je velikim delom pregraena. Na ovom nivou se nalaze tri prostorije potrebne za tehnoloku opremu, stepenite i priruni magacin. Pristup drugom spratu je strogo ogranien. Bruto povrina drugog sprata je 775,63 m2.

Ukupna bruto povrina svih etaa tehnikog bloka iznosi 2340,87 m2.

6. Hala sa presom (P) P = 2.969,85 m2, predstavlja prostor, odvojen protivpoarnim zidom od ostatka hale u kome se smeta presa. U okviru ovog prostora projektovane su dve podzemne etae pri emu se za vertikalnu komunikaciju pored stepenita predvia i teretni lift koji opsluuje ove tri etae. Na sva tri nivoa hale sa presom nisu predviena stalna radna mesta. - Nivo -6,50 P = 580,29 m2, na koti -6,50, slui za smetaj donjeg dela prese i

obezbeuje potreban prostor za servisiranje i opsluivanje prese. Bruto povrina ovog prostora je 739,10 m2.

- Nivo -3,10 P = 218,85 m2, na koti -3,10, predstavlja galeriju nad nivoom -6,50 i takoe je predvien za opsluivanje prese. Bruto povrina ovog nivoa je 264,73 m2.

- Nivo prizemlja P = 2 170,85 m2, na koti +0,00, namenjen je za smetaj prese kao i njene pratee opreme.

Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa u hali sa presom iznosi 1.003,83m2, dok je ukupna bruto povrina svih nadzemnih etaa ovog dela 2.261,22 m2, tako da ukupna bruto povrina iznosi 3 265,05 m2

Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa proizvodne hale iznosi 1.003,83 m2 a svih nadzemnih etaa 24.859,81m2. Ukupna bruto povrina proizvodne hale je 25.863,64 m2. Konstrukcija Kao primarno konstruktivno reenje usvojen je skeletni AB prefabrikovani sistem. Fundiranje objekta se vri ipovima koji nose temeljne aice, u koje se postavljaju prefabrikovani montani stubovi. Ploa u proizvodnim halama 1 i 2 je armirano-betonska d = 25 cm. Dok se u administrativnom i tehnikom bloku projektuje AB ploa d = 30 cm. U hali sa presom, na nivou -6,50, predviena je AB ploa od vodonepropusnog betona d = 100 cm.


17

Svi armirano-betonski zidovi podzemnih etaa liju se na licu mesta prema dimenzijama iz statikog prorauna. Objekat je, u delu hale 1, raen u rasteru 12 x 34m sa noseim vertikalnim stubovima, koji su povezani temeljnim gredama. Krovni nosai nad ovim delom su od lameliranog drveta h = 179 cm pod nagibom od 3%, d = 26 cm. Donja ivica krovne konstrukcije je na +10,00 m. U delu hale 2, kao i u administrativnom bloku, usvojen je raster 12 x 48 m, sa stubovima na osi C (deo prema hali sa presom). Krovna konstrukcija nad ovim delom proizvodne hale je od dvovodnih drvenih reetkastih nosaa. Donja ivica krovnog nosaa je na +9,30 m. Nad halom sa presom i tehnikim delom su postavljeni takoe drveni lamelirani krovni nosai. Donja ivica je izmeu osa 12 -18 na 16,00 m a izmeu osa 18 22 na 20,00 m. Izmeu noseih stubova, na fasadi se postavljaju fasadni stubovi, na rastojanju od 6 m. Za meuspratnu konstrukciju u administrativnom i tehnikom bloku se predviaju montane prefabrikovane tavanice. Meuspratna konstrukcija izmeu nivoa -6,50 i -3,10 i prizemlja hale sa presom je livena na licu mesta. Svi konstruktivni zidovi u administrativnom i tehnikom bloku su montani prefabrikovani AB paneli, dimenzionisani prema statikom proraunu Stepenita su od AB montanih prefabrikovanih elemenata d = 15 cm. Fasada Fasada proizvodne hale projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih betonskih sendvi panela (12+10+7) do visine 2,50m i prefabrikovanih montanih panela od trapezastog lima od visine 2,5 do vrha objekta. Montaa i detalji fasade rade se u svemu prema specifikacijama proizvoaa fasadnih panela kojeg izabere Investitor. Na visini od 4,30, u delu hale 1 i hale 2 predviene su fiksne prozorske trake (h=1,80). Proizvoa je duan da obezbedi sve potrebne ateste za elemente koji se ugrauju. Sa unutranje strane, fasadni paneli se u halama 1 i 2 , hali sa presom kao i u delu tehnikog bloka ne obrauju. U administrativnom delu se nakon ugradnje postavljaju, dodatno, durisol ploe (d=5cm) i unutranja strana panela se obraujem malterom i disperzivnom bojom po izboru Investitora. Prozori U administrativnom bloku predvieni su aluminijumski prozori sa termopan staklom. Prozorske trake u hali 1 i hali 2 su fiksne, bez mogunosti otvaranja. U tehnikom bloku prozori su predvieni od elinih profila sa termopan staklom. Vrata Osim u administrativnom bloku gde su predviena ulazna vrata od aluminijuma zastakljena sigurnosnim staklom, ostala vrata na proizvodnoj hali su od elinih profila, prema potrebi snabdevena sa protivpoarnom bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara i evakuacije.


18

Krov Krov proizvodne hale je ravan (pad od 3%), projektovan kao neprohodan. Predvieni su krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima 13,5 cm, termoizolacionim slojem 12 cm i hidroizolacionom membranom. Na krovu se nalaze i svetlosne trake koje osvatljavaju hale 1 i 2 i halu sa presom. One su od sigurnosnog stakla u aluminijumskom ramu, fiksne, bez mogunosti otvaranja. Na obe strane svetlosne trake nalazi se ventilaciona kupola koja se otvara prema emama pomou elektro motora. Podovi U halama 1 i 2, prostoru za lepak i hali sa presom ne predvia se posebna podna obloga. U ovim prostorijama pod je AB ploa sa aditivima. U tehnikom bloku se delom predvia dupli pod prema zahtevima tehnolokog projekta i projekata instalacija. U elektro kontrolnim sobama se predvia antistatik pod. U administrativnom bloku je predvien dupli pod kako bi se omoguio podni razvod instalacija po kancelarijama, sa potrebnim termoizolacionim i zvunim zatitama. U prizemlju se predvia, osim u kotlarnici, obloga od keramikih ploica. Dok se na spratovima pod oblae laminatom prema izboru Invetstitora (osim stepenita koje se oblae keramikom). Zidovi Unutranji pregradni zidovi u administrativnom delu izvode se od gips-kartonskim zidova d=12,5 cm i d=25cm. Pregradni zid se sastoji od metalne podkonstrukcije i obostrane dvoslojne obloge od vatrootpornih (vodootpornih) gipsanih ploa d=1,25cm. Zidovi u tehnikom delu se izvode od montanih prefabrikovanih zidova. U zavisnosti od namene prostorija predviene su sledee obrade: - Keramikim ploicama (prema izboru Investitora) se oblau svi zidovi sanitarnih

prostorija od poda do sputenog plafona kao i kuhinja do visine 1,80 - Ostali zidovi se obrauju disperzivnom bojom po izboru Investitora - Montani prefabrikovani betonski zidovi se gletuju i prema potrebi prostorija boje

disperzivnom bojom Plafoni U objektu su, u administrativnom i tehnikom bloku, predvieni sputeni plafoni od gipsanih ploa na elinoj podkonstrukciji. U ostalim delovima (Hala 1, Hala 2, Prostor za lepak, Hala sa presom) nisu predvieni plafoni i krovna konstrukcija je vidljiva.

POSLOVNO-USLUNI OBJEKAT Poslovno-usluni objekat je spratnosti P+2, dimenzija u osnovi 18,70 x 36,70m. Postavljen je na ulazu u kompleks, u neposrednoj blizini nove pristupne ulice i parking prostora, izmeu javnog i proizvodnog dela kompleksa. Ukupna bruto povrina: 2.112,38 m2 Neto P prizemlja: 595,09 m2 Bruto P prizemlja: 680,70 m2 Neto P 1. sprata: 653,92 m2 Bruto P 1. sprata: 716,31 m2 Neto P 2. sprata: 615,40 m2 Bruto P 2. sprata: 715.37 m2


19

Objekat je Pbr=2112,38 m2, Pk=1860,48 m2. Objekat je podeljen na vie funkcionalnih celina. U prizemlju je pored prostora za showroom namenjen posetiocima (javni deo), predviena kantina, sala za sastanke, arhiva i sanitarne i pomone prostorije namenjene zaposlenima u kompleksu. U okviru kantine je predviena usluna kuhinja. Zaposlenima je omoguen direktan pristup u kantinu iz fabrikog dela. Takoe se u prizemlju, sa pristupom sa spoljne strane, nalaze sanitarne prostorije (WC, tu kabine) za vozae kamiona. Na prvom spratu se nalaze kancelarije prodaje i akvizicije sa arhivom, salom za sastanke, pomonim prostorijama. Kancelarijski prostor je otvorenog tipa sa mogonou pregraivanja prostora po potrebi Investitora. Na drugom spratu nalazi se niz smetajnih jedinica (dve dvosobne, 4 apartmana, 6 soba). Stambene jedinice su povrine oko 76m2 i 98,50m2, apartmani ~49m2, a sobe od 22m2- 32m2. Kontrola i nadzor su predvieni na ulazu u objekat, koji slui kao i kontrolna taka za ceo kompleks, kao i u centralnom stepeninom delu.

IVERA Objekat Iveraa je podeljen kako funkcionalno tako i konstruktivno u dve celine. Hala sa Iveraem (P), P= 403.47 m2: - Nivo -2.45, P = 155.76 m2 prostor za Ivera i prateu opremu tehnologije - Nivo prizemlja, P = 403.47 m2, hala u kojoj je smeten Ivera i pratea proizvodna

tehnologija. Pristup ovom delu objekta omoguen je i kolskom saobraaju. Tehniki blok (P+1), P= 708.57 m2 obuhvata: - Nivo prizemlja P = 752.38 m2, na koti +0.00 (+104.05m) obuhvata kontrolnu sobu,

radionice, magacin, pomone prostorije (ajnu kuhinju i toalete) kao i prostorije za smetaj trafoa.

- Nivo prvog sprata P = 359.66 m2, na koti +5.60 (+109.65 m) projektovan je za smetaj prostorija sa elektro-ormanima.

Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa Iveraa iznosi 234.06 m2 a svih nadzemnih etaa 1 630.32 m2. Ukupna bruto povrina proizvodne hale je 1 864.38 m2. Deo objekta se radi u skeletnom sistemu, sa stubovima 40x40 cm u rasteru 6x4.75 tj 6x6.1m sa AB platnima za ukruenje oko stepenita i na fasadi. Predviene su temeljne trake 75x130cm postavljene na ipove. Meuspratna konstrukcija je puna AB ploa debljine 20cm. Krovna konstrukcija nad ovim delom hale je takoe AB ploa d=20cm. Konstrukcija u hali sa Iveraem je od elinih ramova I profila. Nad halom su predviene krovne prozorske trake, kao i otvor za silos (vidi projekat tehnologije). Fasada objekta projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih betonskih sendvi panela (12+10+7) do visine 2.50m i prefabrikovanih montanih panela od trapezastog lima od visine 2.5 do vrha objekta i AB prefabrikovanih platana d = 18cm (hala sa Iveraem). Sa unutranje strane, fasadni paneli se u ne obrauju, osim u prostorijama koje se naknadno termoizoluju durisol ploama (d = 5cm) i unutranja strana panela se obraujem malterom i disperzivnom bojom po izboru Investitora.


20

U delu sa kontrolnom sobom i radionicom predvieni su aluminijumski prozori sa termopan staklom i otvaranjem prema emama. Prozori kod tehnikih prostorija su od elinih profila sa termopan staklom i otvaraju se prema emama. Osim glavnog ulaza u objekat gde su predviena ulazna vrata od vetrobrana od aluminijuma zastakljena sigurnosnim staklom, ostala vrata na objektu su od elinih profila, prema potrebi snabdevena sa protivpoarnom bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara i evakuacije. U zavisnosti od namene prostorija unutranja vrata su ili drvena (kontrolna soba, pomone prostorije) ili metalna (radionice elektro sobe, etc.) Krov objekat je u skladu sa konstruktivnim sistemom. Iznad tehnikog dela projektovana je AB ploa na koju se postavljaju slojevi neprohodnog krova dok su nad delom hale sa Iveraem predvieni krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima 13,5 cm, termoizolacionim slojem 12 cm i hidroizolujuom membranom. Na krovu se nalaze svetlosne trake koje osvatljavaju halu sa Iveraem. One su od sigurnosnog stakla u aluminijumskom ramu, fiksne bez mogunosti otvaranja. Kupole i svetlosne trake bie izvdene prema izboru Investitora i specifikacijama proizvoaa. U halama sa Iveraem se ne predvia podna obloga, kao i u prostorijama za smetaj trafoa. U prostorijama za smetaj elektro ormana na prvom spratu predvia se dupli, antistatik pod kako bi se omoguio podni razvod instalacija. Hodnik kao i pomone prostorije se oblau podnom ketramikom po izboru Investitora dok se u kontrolnoj sobi postavlja laminat. Unutranji zidovi se izvode od prefabrikovanih montanih panela d = 20cm, d = 15 cm i d = 12.5 cm. Predviena su AB platna livena na licu mesta za ukruenje oko stepenita d = 25 cm. Prema potrebi se zidovi boje disperzivnom bojom. Osim u sanitarnim prostorijama gde se zidovi oblau keramikim ploicama, ostali zidovi se obrauju disperzivnom bojom po izboru Investitora. U objektu su, u kontrolnosj sobi i pomonim prostorijama, predvieni sputeni plafoni od gipsanih ploa na elinoj podkonstrukciji. U ostalim delovima objekta nisu predvieni plafoni i krovna konstrukcija je vidljiva u hali sa Iveraem.

SEKA Objekat Sekaa je podeljen kako funkcionalno tako i konstruktivno u dve celine. Hala sa Sekaem (P), P= 207.30 m2: - Nivo -3.91, P = 78.87 m2 prostor za Seka i prateu opermu tehnologije - Nivo prizemlja, P = 128.43 m2, hala u kojoj je smeten Seka i pratea proizvodna

tehnologija. Tehniki blok (P+1), P= 86.26 m2 obuhvata: - Nivo prizemlja P = 42.14 m2, obuhvata prostor za smetaj trafoa, elekrto-sobu i

magacin. - Nivo prvog sprata P = 43.85 m2, projektovan je za smetaj prostorija sa elektro-

ormanima. Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa Sekaa iznosi 99.08 m2 a svih nadzemnih etaa 371.23 m2. Ukupna bruto povrina Sekaa je 470.31 m2. Deo objekta se radi u skeletnom sistemu, sa stubovima 25x25 cm. Predviene su temeljne trake 75x50cm i 260x50cm postavljene na ipove. Meuspratna konstrukcija je puna AB


21

ploa debljine 20cm. Stepenite je od elinih noseih elemenata U-240. Krovna konstrukcija nad ovim delom hale je takoe AB ploa d=20cm. Konstrukcija u hali sa Sekaem je od elinih ramova I profila I-350. Fasada objekta projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih betonskih sendvi panela (12+10+7) do visine 2.50m i prefabrikovanih montanih panela od trapezastog lima od visine 2.5 do vrha objekta i fasadnih zidova od opeke d=25cm. Unutranja strana zidova od opeke se obraujem malterom. Prozori na Sekau su od elinih profila sa termopan staklom i otvaraju se prema emama. Nad prostorom u kome je smeten Seka predvien je fiksni krovni prozor. Vrata na objektu su od elinih profila, prema potrebi snabdevena sa protivpoarnom bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara i evakuacije. Krov objekat je u skladu sa konstruktivnim sistemom. Iznad tehnikog dela projektovana je AB ploa na koju se postavljaju slojevi neprohodnog krova dok su nad delom sa Sekaem predvieni krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima 13.5 cm, termoizolacijonim slojem 12 cm i hidroizolujuom membranom. Na krovu se nalazi fiksni krovni prozor koji osvetljava prostoriju sa Sekaem. Prozor je od sigurnosnog stakla u aluminijumskom ramu, fiksan bez mogunosti otvaranja. U prostoriji sa Sekaem se ne predvia podna obloga, kao ni u elektro-sobi. Takoe se pod na nivou -3.91 ne obrauje zasebno. U prostoriji sa trafoom i magacinu predvideti dupli pod h=60cm. U prostorijama za smetaj elektro ormana na prvom spratu predvia se dupli, antistatik, pod h=60cm, pod kako bi se omoguio podni razvod instalacija. Unutranji zidovi se rade od opeke d=25cm i giter bloka d=20cm i malteriu se obostrano. Unutranje strane fasadnih zidova od opeke d=25 cm se malteriu. U objektu su nisu predvieni posebni plafoni niti posebna obrada meuspratne konstrukcije. 3.2.1. Saobraajnice i manipulativne povrine

Drumske saobraajnice i platoi Radna zona I, u kojoj se gradi kompleks fabrike KRONOSPAN, nalazi se na zemljitu lociranom neposredno pored samog Lapova, izmeu dva vana komunikaciona pravca i to: postojee eleznike pruge sa zapada i autoputa Beograd Ni, koji pripada koridoru E75, sa istoka. U okiru kompleksa bie izgraene saobraajne povrine namenjene prilazu i tehnolokim potrebama objekta KRONOSPAN kao i parking prostor za putnika i teretna vozila. Namena saobraajnica je za kretanje putnikih, tehnolokih, servisnih, dostavnih i protivpoarnih vozila, a trotoara za kretanje peaka. U okviru kompleksa planirane su saobraajnice i za drumski i za elezniki saobraaj. U pogledu drumskih saobraajnih prilaza radnoj zoni I u ovom momentu ne postoji izgraena saobraajna infrastruktura neophodna za funkcionisanje kompleksa. Sada se do predmetne lokacije moe doi jedino postojeim makadamskim putem ija se trasa prua du eleznike pruge. Planom detaljne regulacije predvieni su odgovarajui spoljni prikljuci, preko kojih se interne saobraajnice kompleksa prikljuuju na spoljanju saobraajni mreu. Glavni ulaz u kompleks ostvarie se sa istone strane placa, prikljuenjem na pristupnu saobraajnicu paralelnu sa autoputem Beograd-Ni. Trasa obodne saobraajnice kompleksa ide paralelno sa autoputem sa istone strane kompleksa. U okviru kompleksa za prvu fazu izgradnje planirano je est saobraajnih pravca koji se odlikuju posebnim karakteristikama, kako po nameni tako i po projektnim elementima, a koje su projektovane


22

tako da omoguavaju nesmetan pristup objektima, otvorenim skladitima, parkinzima, kolskim vagama, manipulativnim povrinama i prilaz do projektovanih tehnolokih platformi. Sa jedne od saobraajnica omoguen je i ulazak vozila u proizvodnu halu. Sa june strane kompleksa planiran je jo jedan ulaz u kompleks, sa koga se vri prilaz parkingu putnikih automobila zaposlenih i gostiju. U okviru kompleksa predviena je izgradnja i pet manipulativnih platoa, namenjenih tehnolokim potrebama kompleksa i to: - PLATO PL1 predstavlja otvorenu betonsku povrinu na koju e biti smeten znatan deo

tehnoloke oprema. Omeen je internim saobraajnicima i prunim prostorom sa jedne strane i platoom PL4 sa druge strane. Izmedju betonske povrine platoa i saobraajnica i prunog prostora projektovani su otvoreni betonski kanali i slivna reetka koji treba da prime povrinsku vodu koja e se sa njega slivati.

- PLATO PL2 predstavlja otvorenu manipulativnu povrinu od stabilizivonag ljunanog materijala namenjenu skladitenju sirovina.

- PLATO PL3 predstavlja takoe kao i plato PL2 otvorenu manipulativnu povrinu od stabilizivonag ljunanog materijala namenjenu skladitenju sirovina.

- PLATO PL4 predstavlja otvorenu manipulativnu betonsku povrinu smetenu obostrano pored eleznikog koloseka, kao i prostor u samoj zoni razdvajanja koloseka, a slui za prihvatanje sirovina sa eleznice i kao veza platoa PL2, PL3 I PL5 sa betonskim platoom PL1 i pristupnom saobraajnicom. Dugaak je 102,50 m irine 6,00 m sa svake strane u odnosu na koloseni prostor.

- Plato PL5 predstavlja otvorenu manipulativnu povrinu od stabilizivonag ljunanog materijala namenjenu skladitenju sirovinskog materijala. Omeen je granicama susednih parcela I eleznikim kolosekom.

U okviru kompleksa predvieno je odvijanje i eleznikog saobraaja. eleznika dvokolosena elektrificirana pruga Beograd-Ni prolazi zapadno od lokacije, na koju e se povezati interni industrijski kolosek, a prema uslovima JP eleznica Srbije. Internim industrijskim kolosekom bie omogueno dovoenje sirovina (trupaca) i odvoenje gotove robe sa kompleksa, pa e u tu svrhu biti uraen glavni projekat eleznikog saobraaja kompleksa. Pri nivelaciji saobraajnica i plaoa voeno je rauna o kotama prirodnog terena, kao i o uslovima za povrinsko odvoenje atmosferske vode. Takoe je uzeta u obzir i pretpostavljena kota gornje ivice ina eleznikih koloseka koji e ulaziti u kompleks. Interne saobraajnice imaju promenljive irine zavisno od namene i projektovane su tako da omoguavaju nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, odnosno nesmetan pristup vozila odreenim platoima, objektima i parking prostoru. Za parkiranje kamione predvieno je 10 parking mesta sa mogunou proirenja, a za putnika vozila su predviena 60 parking mesta. Ukupan broj potrebnih parking mesta za putnika vozila i kamione mogue je korigovati zavisno od plana i buduih potreba. U profilu internih saobraajnice projektovani su otvoreni kanali pokriveni slivnim reetkama za sakupljanje atmosferskih voda. Popreni padovi na saobraajnicama se kreu od 0 do 2% a popreni nagibi na platoima od 0 do 1,5 i 2,0%, tako da je omogueno slivanje atmosferskih voda prema betonskim kanalima.


23

eleznike saobraajnice Industrijski kolosek Kronospan u Lapovu predvien je da slui za prevoz robe za potrebe preduzea Kronospan. Prikljuenje sa mreom pruga predvieno je da se izvri u eleznikoj stanici Ranirna Lapovo na pruzi Beograd-Mladenovac-Ni-Preevo-granica Makedonije. Za poetak ove kolosene grupe usvojen je poetak skretnice broj 61 na km 0+000.00, a kraj na km 1+194.78. U okviru kompleksa predviena je izgradnja koloseka kojima e se dopremati sirovine do skladita sirovina i u do skladita u unutranjosti proizvodne hale, kao i otpremanje gotove robe sa skladita gotovih proizvoda. Zato je osim spoljanjih koloseka, predviena i izgradnja unutranjeg koloseka, koji prolazi kroz proizvodnu halu. Za prelaz preko drumskih saobraajnica projektovani su putni prelazi sa svim potrebnim osiguranjima. Sva ukrtanja saobraajnica sa eleznikim kolosecima bie u nivou u svemu prema vaeim uslovima Javnog preduzea eleznice Srbije. Takoe je predviena izrada betonskog utopljenog koloseka od 0+598.26 do kraja. Betonski utopljeni kolosek je predvien i na mestu prolaska koloseka kroz buduu halu. Mesta ukrtanja buduih instalacija (vodovoda, atmosferske kanalizacije, gasovoda, elektroinstalacija) bie uraena prema uslovima JP eleznice Srbije. Projektom atmosferske kanalizacije predvieni su propusti na nekoliko mesta.

3.2.2. Vodovod i kanalizacija Snabdevanje kompleksa vodom vrie se iz gradske vodovodne mree 400 mm, koja je projektovana uz saobraajnicu prema pruzi. U okviru kompleksa voda e se koristiti za napajanje potroaa u proizvodnom objektu, odnosno za tehnoloke i sanitarne potrebe, kao i za napajanje protivpoarnih hidranata. Projektom su predviene nezavisne instalacije sanitarne i potivpoarne vode. Za potrebe gaenja moguih poara projektovana je prstenasta vodovodna mrea oko svih objekata, na kojoj e se nalaziti 29 spoljanjih protivpoarnih hidranata 100 mm. Cevovod hidrantske mree je predvien od polietilenskih vodovodnih cevi (za radne pritiske od 16 bara) prenika 400 mm. Trasa je delom zajednika sa trasom cevovoda za sprinkler instalaciju. Protivpoarna mrea nije direktno povezana sa gradskim vodovodom, ve su predvieni protivpoarni rezervoari, koji e se puniti vodom iz vodovoda. Projektom je predvieno postavljanje 5 protivpoarnih rezervoara zapremine po 500 m3 svaki. Iz protivpoarnih rezervoara napajae se i sprinkler instalacija. Cevovod za splinker instalaciju je predvien od polietilenskih vodovodnih cevi prenika 400 mm. Sprinker sistem je projektovan kako u proizvodnoj hali, tako i na platoima na kojima se odvijaju tehnoloki procesi. Za gaenje poara hidrantima predvia se jednovremeni rad dva spoljna hidranta sa Q = 10,00 l/sec i dva unutranja protivpoarna hidranta sa Q=2x2,50 l/sec=5,00 l/sec. Ukupno za gaenje poara hidrantima je potrebno 25,00 l/sec vode. Protivpoarni rezervoari su dovoljne zapremine za dvoasovno gaenje poara vodom. Uz rezervoare se nalazi i pumpna stanica u koju je smeteno i postrojenje za odravanje pritiska u hidrantskoj mrei. Za hidrantsku instalaciju su predviene glavne pumpe sa dizel motorom i manja pumpa za odravanje pritiska u mrei sa elektro motorom. Pritisak u cevovodu na izlasku iz pumpne stanice je 10 bara.


24

Spoljna vodovodna mrea sanitarne vode je predviena od polietilenskih vodovodnih cevi prenika 90 mm. Sanitarna voda dolazi do proizvodne hale i upravne zgrade. Fekalna kanalizaciona mrea iz projektovanih objekata e se prikljuiti na kompaktno postrojenje za preiavanje fekalne otpadne vode. Posle tretmana predvieno je da preiena voda odlazi u otvoreni kanal za kinu vodu. Kao recipijent kinih voda sa lokacije Kronospan-Lapovo predvien je otvoreni kanal sa zapadne strane kompleksa, koji atmosfersku vodu odvodi dalje u Liparski potok. Poto ovaj kanal nije dovoljnih dimenzija da primi sve kine vode sa kompleksa u svoje korito, a njegova kota na mestu prikljuenja je takva da se kine vode ne mogu gravitaciono prikljuiti, predvia se retenzija sa pumpnom stanicom za prihvat vika kinih voda koje bi se naknadno, po prestanku padavina, postepeno uvodile u postojei otvoreni kanal. Za sakupljanje i odvoenje atmosferske vode sa krovova, saobraajnica i manipulativnih povrina u okviru kompleksa predvieno je vie otvorenih kanala. Kanali su razliitih poprenih preseka. Na mestima ukrtanja kanala sa eleznicom i saobraajnicama predvieni su propusti. Postoje dva glavna sabirna otvorena kanala. Prvi kanal prima kinu vodu koja padne na deo betonskog platoa proizvodnog dela I etape izgradnje. Ovaj kanal je predvien pored puta koji je trasiran po granici kompleksa prema eleznikoj pruzi i ide sve do retenzije. U ovaj kanal se uliva i deo kinih voda koje padnu na krov prozvodne hale. Kanal koji je trasiran paralelno sa sredinom saobraajnicom kompleksa prima deo kinih voda sa proizvodne hale I etape izgradnje i primae kinu vodu sa krova proizvodne i lager hale II etape izgradnje. Ovaj kanal se takoe uliva u retenziju. Poduni nagibi kanala su predvieni 0,002m/m. Retenzija je zapremine 3.140 m3 i moe da prihvati kiu intenziteta 150 lit/sec/ha u trajanju od 30 minuta. I otvoreni kanali mogu posluiti kao dodatna retenzija. Retenzija e se prazniti preko pumpne stanice, gde su predviene etiri muljne potopljene pumpe pojedinanog kapaciteta Q = 62,50 lit/sec. Pumpe preko pojedinanih potisnih cevovoda prepumpavaju kine vode u betonski aht za umirenje energije iz koga kina voda odlazi otvorenim kanalom do prikljuka na recipijent. Retenzija se izvodi na taj nain da joj je dno od 30cm ljunka preko kojeg ide sloj asfalta od 6cm. Zidovi retenzije su armirano-betonski visine 1m a iznad te visine je zemlja. Atmosferska otpadna voda sa parkinga za teretna vozila odvodi se u separator ulja i masti sa talonikom radi preiavanja. Preiena voda iz separatora ulja i masti odvodi se u otvoreni kanal za atmosfersku vodu.

3.2.3. Grejanje i ventilacija a) Grejanje

Administrativni blok Za snabdevanje administrativnog dela toplotnom energijom, projektovana je gasna kotlarnica u prizemlju administrativnog bloka. Kao gorivo se koristi prirodni gas koji se dovodi ukopanim gasovodom do regulacionog seta, a zatim preko unutranje gasne instalacije do kotlarnice. U kotlarnici je smetena sledea oprema: Dva zidna kondezaciona kotla sledeih karakteristika:

- Kapacitet Qk= 60 kW - Potronja goriva Gk=13,22 m3/h


25

- Temperaturni reim 80/60C - Radni pritisak Pmax=3 bar

Centrifugalne pumpe protoka Q=4,74 m3/h Zatvoreni ekspanzioni su zapremine 150 l Samostojea hidraulina skretnica protoka 6,5 m3/h Automatika Dimovod horizontalni 80/125 Usisna reetka u vratima Odsisna reetka Protivkina reetka Odsisni ventilator kapaciteta 240 m3/h Rashladna jama Mobilna oprema za gaenje poara Potrebna koliina vazduha za nesmetano sagorevanje goriva u kotlovima obezbedie se preko koaksijalnih dimovoda postavljenih na fasadnom zidu kotlarnice. Sve vazduh neophodan za ventilaciju kotlarnice e ulaziti preko dve ventilacione reetke postavljene u donjoj zoni vrata kotlarnice dok e vazduh izlaziti preko odsisne reetke, ventilacionog kanala, kanalskog ventilatora (u protiveksplozivnoj zatiti) i protivkine aluzine na fasadi objekta. Toplotna energija dobijena u kotlu na prirodni gas, troi se na radijatorsko grejanje kancelarija, sala za sastanke, laboratorija, toaleta, stepenita i hodnika. Za odvoenje dimnih gasova predvieni su dimni kanali 125 mm, koji izlaze bono na fasadu objekta, na visini od 2,15 m i 3,15 m od povrine tla. Ivera Za snabdevanje objekta iveraa toplotnom energijom, bie predvien fasadni gasni kotao u radionici u prizemlju tehnikog dela. Kao gorivo se koristi prirodni gas koji se dovodi ukopanim gasovodom do regulacionog seta, preko gasovoda, do radionice. U radionici je predvien fasadni gasni kotao, kapaciteta Qk= 24 kW, ukljuujui i neophodnu rezervu kotla, maksimalnog protoka gasa od 1061 l/h. Potrebna koliina vazduha za nesmetano sagorevanje goriva u kotlovima obezbedie se preko koaksijalnih dimovoda postavljenih na zidu radionice. Temperaturski reim kotla je 80/60 C. Toplotna energija dobijena u kotlu na prirodni gas, radijatorskim grejanjem troi se na zagrevanje prostora radionice, hodnika, kuhinje i kontrolne sobe. Za odvoenje dimnih gasova predvien je dimni kanal koji izlazi bono na fasadu objekta, na visini od 2,85 m od povrine tla.

b) Ventilacija Sve toaletne prostorije, kuhinje i garderobe u prizemlju i na spratovima administarativog bloka se ventiliraju centralnim sistemima ventilacije i to preko odsisnih ventila za vazduh, horizontalnog sistema kanala u sputenom plafonu, centralnog vertikalnog kanala, kanalskog ventilatora postavljenog iznad druge etae administrativnog dela u potkrovlju objekta i ventilacionog kanala koji iz objekta izlazi bono na fasadu objekta. Prinudna ventilacija kotlarnice administrativnog bloka vrie se preko odsisne reetke, ventilacionih kanala i ventilatora kapaciteta 240 m3/h. Podpritisak u kotlarnici ne prelazi vrednost od 20 Pa, s obzirom da se u dvokrilna vrata kotlarnice postavljaju fiksne reetke za dovod vazduha u prostoriju. Elektrini ureaji u kotlarnici ne mogu biti pod naponom pre


26

nego to odsisni ventilator ispravno radi najmanje 5 minuta. Pri neispravnom radu ili prekidu rada ureaja za prinudnu ventilaciju obustavlja se rad gorionika. Sva elektrina oprema za prinudnu ventilaciju koja je smetena u prostor kotlarnice izvedena je u protiveksplozivnoj zatiti. Prinudna ventilacija je kontrolisana. Prilikom aktiviranja bilo kog od zatitnih ureaja kojima se vri nadziranje, svi elektrini ureaji u kotlarnici ostaju bez elektrinog napona, osim nunog svetla koje je u zatitnoj Ex zatiti. Laboratorija u prizemlju administrativnog bloka e se ventilirati preko nezavisnog ventilacionog sistema sa izvlaenjem vazduha na fasadu objekta. Na ovaj nain e se obezbediti u svim prostorijama min. 5 izmena vazduha na sat. Prostor trafostanice bie prinudno ventiliran kako bi se osloboena toplota svakog od etiri energetska transformatora odvela iz prostora trafostanice. Potrebna koliina sveeg vazduha za ventilaciju bie obezbeena preko protivkinih aluzina postavljenih na istonoj fasadi objekta, aksijalnih ventilatora i kanalskog razvoda. Otpadni vazduha e izbacivati preko aluzina na svim vratima prostorije radi pravilne ventilacije prostora i odvoenja osloboene toplote od opreme. Zbog velike koncentracije praine u okolini objekta u oba ventilaciona sistema bie postavljena filterska sekcija sa kasetnim filterom. Ventilacija elektro prostorija u tehnikom bloku se ostvaruje preko ventilacionih komora koje su dimenzionisane za koliinu vazduha neophodnu da se odvede osloboena toplota od elektro ormana. Za prostorije u kojima e biti smetena telekomunikaciona oprema predvien je sistem hlaenja sa inverter split jedinicama odgovarajueg kapaciteta. Kondenzat se sa svake unutranje jedinice najkraim moguim putem vodi do kanalizacionih cevi preko kondeznog cevovoda od plastinih cevi koje se na predvienim mestima ulivaju u sifone pomenutih cevi. Kanali za sisteme ventilacije su od pocinkovanog lima odgovarajue debljine. Prenoenje buke i vibracija du cevovoda i kanala spreava se elastinim vezama izmeu opreme i cevovoda, odnosno kanala. Elastinim oslanjanjem opreme spreava se prenoenje vibracija na konstrukciju objekta. 3.2.4. Gasne instalacije Za potrebe snabdevanja prirodnim gasom proizvodnog kompleksa fabrike za preradu drveta "Kronopan", predviena je izgradnja unutranje gasne instalacije od polietilenskih cevi pritiska piz. = 3 bar i to od glavne merno-regulacione stanice kapaciteta Q=18000 Nm3/h (koja se nalazi u okviru kompleksa) do potroaa, odnosno do: - kotlarnice u administrativnom bloku (50Nm3/h), za zagrevanje prostorija - kotlarnice u tehnikom bloku (700 Nm3/h), za zagrevanje ulja u presi za presovanje

ploa - suare (4500 Nm3/h), za stvaranje toplote u komori za sagorevanje - iveraa (10 Nm3/h), za zagrevanje prostorija - kotlarnice u upravnoj zgradi (40 Nm3/h), za zagrevanje prostorija Na gasnoj instalaciji je ostavljen prikljuak za drugu fazu izgradnje od 8000 Nm3/h. Razvodni gasovod se vodi na dubinama polaganja shodno propisima, odnosno standardima i preporukama JP Srbijagas-a. Niveleta gasovoda treba da prati niveletu terena. Iskop rova se vri runo ili mainski u zavisnosti od postojeih objekata i instalacija na trasi. Dubina rova zavisi od trase- i u skladu je sa Pravilnikom o tehnikim uslovima i normativima za projektovanje i izgradnju gasne mree od polietilenskih cevi sa maksimalnim radnim pritiskom do 4 bar.


27

Dubina ukopavanja gasovoda za osnovnu distributivnu mreu je: u zelenim povrinama i trotoarima minimum 0,8m, u kolovozu ulica 1,3m, ispod regionalnog puta 1.5m, i za kune prikljuke 0,6m. Dubine se mere od gornje ivice cevi do najnie kote terena/kolovoza. U zonama opasnosti koje formira prirodni gas, dozvoljeno je koristiti protiveksplozivne elektrine ureaje najmanjih zahteva u pogledu protiveksplozivne zatite. Osnovna mera zatite od statikog elektriciteta je izjednaenje potencijala opreme kroz koju protie gas i vri se premoavanjem ventila i prirubnikih spojeva i povezivanjem mainske opreme trakom FeZn 25x4mm na uzemljiva objekta. Izjednaenje potencijala metalnog kostura objekta vri se povezivanjem na uzemljiva objekta preko zemljovoda. Uzemljenje RS-ova e se izvesti povezivanjem na sloeni prstenasto-radijalni uzemljiva od trake FeZn 25x4mm. Ispod RS, traka se polae prstenasto u betonske stope temelja. 3.2.5. Elektroinstalacije Za potrebe kompleksa firme Kronospan planira se izgradnja nove trafostanice 110/10kV snage 28 MVA, kao i jedanaest suvih transformatora 10/0,4kV snaga od 1600KVA i 2500 KVA, koji su smeteni u objektima Sekaa, Iveraa i u Proizvodnoj hali. Dalekovode 10kV i 35kV potrebno je kablirati u svemu prema uslovima J.P. "eleznice Srbije" i "Elektroumadije" Kragujevac. U okviru kompleksa i objekata predviene su instalacije:

- spoljanjeg i unutranjeg osvetljenja, - protivpanine rasvete, - tehnolokih potroaa, - prikljunica, - zatite od atmosferskog pranjenja, - telekomunikacione i signalne instalacije, - za rano otkrivanje i automatsku dojavu poara.

Proizvodna hala U okviru proizvodne hale projektovane su instalacije:

- napajanja - spoljanjeg i unutranjeg osvetljenja i prikljunica, - tehnolokih potroaa, - protivpanine rasvete, - zatite od atmosferskog pranjenja.

Potroai ovog objekta napajaju se preko GRO. U sluaju poara signal sa PP centrale iskljuuje napajanje glavnih razvodnih ormana aneksa i tehnikog dela i kotlarnice. Iskljuenje napajanja glavnih razvodnih ormana u hali u sluaju poara vri se na dovodu u trafo stanici. U prostoru proizvodne hale svetiljke za opte osvetljenje montiraju se na krovne nosae na min visini 10 m. Svetiljke su metal halogene 400 W i 250 W. Prema zahtevu Investitira postignut je zahtevani nivo osvetljaja od 300 lx gde su maine, 750 lx gde je kontola i 150 lx u ostalim delovima hale. Osvetljenje u tehnikom i aneksnom delu predvieno je svetiljkama sa fluorescentnim cevima. Spoljno osvetljenje izvedeno je sa metal halogenim reflektorima 150W, rasporeenim po fasadi hale na visini 7m. Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x36W (prema preporukama standardima dobijenim od Investitora), koje se napajaju sa UPS-a. UPS-evi


28

imaju autonomiju koja moe da obezbedi neophodno vreme za evakuaciju (prema Protivpoarnom elaboratu vreme evakuacije je 7 minuta). Pomono osvetljenjem u hali je reeno tako da omoguava vidljivost neophodnu za orjentaciju (npr. za obilazak uvara ili da se omogui kretanje do ormana za ukljuenje opteg osvetljenja). Napajanje pumpi za prepumpavanje kinice vri se iz GRO koji je smeten u ovom objektu. Takoe su predviene i instalacije za otvaranje krovnih prozora. Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je instalacija gromobrana sa tri tapne hvataljke sa ureajem za rano startovanje t = 60s. Proraunom je dobijeno da je potrebno obezbediti gromobransku instalaciju za nivo zatite I sa dodatnim merama. Odvodni vodovi bie izvedeni Fe/Zn trakom poloenom po stubovima sa unutranje strane na elinim nosaima trake, koji se vezuju na uzemljiva objekta. Svi vertikalni oluci su takoe povezani sa gromobranskim uzemljivaem. Uzemljiva gromobranske instalacije izveden je Fe/Zn trakom 25 x 4 mm poloenom u temelju objekta i mestimino zavarenom za armaturu temelja.

Ivera U objektu Ivera projektovane su instalacije:


Napajanje objekta elektrinom energijom je iz trafo stanice, koja se nalazi u objektu U prostoru gde su smetene maine (prostorija 1.2) svetiljke za opte osvetljenje montiraju se na visini 11m. Svetiljke su metal halogene 400W . Prema zahtevu Investitira postignut je zahtevani nivo osvetljaja od 300lx. Spoljno osvetljenje izvedeno je sa sijalicama natrujum visokog pritiska 100W, rasporeenim po fasadi na meusobnom rastojanju 12m na visini 7m. Reflektorski stub je visine 30m, i na njemu je predviena montaa 5 reflektora sa metal - halogenim sijalicama od 1000W. Oko temelja reflektorskog stuba polae se traka Fe/Zn 25x4 u dva prstena Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x18W, koje imaju autonomiju 1h. U prostoru gde su maine predviena su etiri ormaria sa prikljunicama (sa po dve monofazne prikljunice 16A i po jedne trofazne prikljunice od 16A i 32A). U kutijama je ugraena i FID sklopka 63A, 4p; 0,03s; dimenzije (vx) 520x225mm, IP65. U prostoriji za otrenje noeva predviene su tri takva modula (ormaria) sa prikljunicama. Nivo osvetljenosti u prostoriji za otrenje noeva je 500lx. Prema protivpoarnom elaboratu oprema koja se ugrauje u Iverau u prostoru ispod kote 0.00 m treba da je u zatiti min IP54. Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je klasina gromobranska instalacija. Proraunom je dobijen II nivo zatite. Uzemljiva gromobranske instalacije izveden je Fe/Zn trakom 25 x 4 mm poloenom u temelju objekta i mestimino zavarenom za armaturu temelja.


29

Seka U objektu Seka projektovane su instalacije:


Napajanje objekta elektrinom energijom je iz trafo stanice, koja se nalazi u objektu U prostoru gde su smetene maine svetiljke za opte osvetljenje montiraju se na visini 7m. Svetiljke su metal halogene 400W . Prema zahtevu Investitira postignut je zahtevani nivo osvetljaja od 300lx. Spoljno osvetljenje izvedeno je sa sijalicama natrujum visokog pritiska 100W, rasporeenim po fasadi na visini 7m. Reflektorski stubovi su visine 30m, i na njima je predviena montaa 5, odnosno 3 reflektora sa metal - halogenim sijalicama od 1000W. Oko temelja reflektorskih stubova polae se traka Fe/Zn 25x4 u dva prstena. Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x18W, koje imaju autonomiju 1h. U prostoru gde su maine predviena su etiri ormaria sa prikljunicama (sa po dve monofazne prikljunice 16A i po jedne trofazne prikljunice od 16A i 32A. U kutijama je ugraena i FID sklopka 63A, 4p; 0,03s; dimenzije (vx) 520x225mm, IP65. Prema protivpoarnom elaboratu oprema koja se ugrauje u Sekau u prostoru ispod kote 0.00 m treba da je u zatiti min IP54. Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je klasina gromobranska instalacija.

c) Telekomunikacioni i komandno signalni sistem Projektom su predvieni sledei telekomunikacioni i signalni sistemi:

1. strukturni kablovski sistem, 2. telefonski sistem, 3. lokalna raunarska mrea, 4. audio video interfonski sistem, 5. sistem video nadzora, 6. sistem kontrole pristupa i evidencije radnog vremena, 7. sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poara, 8. sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poveane koncentracije zemnog gasa.

Strukturni kablovski sistem omoguava prenos govora, slike i upravljakih signala i podataka maksimalnim brzinama od 10 GB/s i frekventnog opsega od 600MHz. Projektom su predviene unutranje instalacije telefonskog sistema. Usvojenim tehnolokim reenjem sistema lokalne raunarske mree ostvaruje se visok stepen integracije prenosa zvuka slike i prenosa podataka u jednu konvergentnu mreu. Audio-video interfonski sistem predstavlja deo sigurnosnih sistema i namenjen je zatiti ulaznih prostora u objekat, omoguava laku i efikasnu komunikaciju izmeu ulaznih ureaja i perifernih ureaja. Pored navedenog sistem omoguava identifikaciju i potvrdu identiteta posetioca pomou audio signala i video slike. Sistem video nadzora je prevashodno namenjen kao deo sigurnosnih sistema, ali takoe nalazi sve veu primenu u sistemima kontrole i nadzora. Ovim sistemom je omogueno


30

konstantno nadgledanje odreenih prostora, bez obzira na doba dana ili noi, omoguava i detekciju pokreta u okviru nadzirnaih prostora, kao i mogunost snimanja dobijenih vido zapisa. Sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poara, kao deo integralnog sistema zatite od poara, ima za cilj da otkrije poar u njegovim ranim fazama i na taj nain minimizira opasnost od poara za prisutne ljude, objekat kao i njegovu sadrinu. Operativna konzola bie smetena u prostoriju sa stalnim deurstvom, kako bi deurno lice brzo reagovalo u skladu sa prirodom poruke koju prima od sistema signalizacije poara. Po optem alarmu u objektu, pored ukljuivanja zvunih alarma, centrala vri izvrne funkcije specificirane elaboratom o protivpoarnoj zatiti: a to je alarmiranje osoblja pomou sirena, iskljuenje napajanja, zatvarnje kupola za ventilaciju i zatvranje PP klapni u okviru hale i alarmiranje osoblja i iskljuenje napajanja za upravno poslovni objekat. Iskljuenje ili ukljuenje ovih sistema se vri na glavnim razvodnim ormarima, kako je to dato u grafikom delu Glavnog projekta elektrenergetskih instalacija. Sistem za detekciju gasa je predvien u gasnim kotlarnicama. Ovaj sistem slui za otkrivanje poveane koncentracije metana. U sluaju poveane koncentracije gasa, centrala daje komande za ukljuenje alarmnih sirena i bljeskalica, kao i svetleih pane

Documents

sadrzaj studije