Studije Mira Skripta

7/25/2019 Studije Mira Skripta

1/33

Nema jedne sveobuhvatne teorije koja objanjava uzroke sukoba.

Sukobi zbog- aktera koji imaju inkompatibilne ciljeve (subjektivna percepcija)

strukturalnih razloga: nepravde, siromatva, nejednakosti

(objektivni temelji)

Metodologija analize: istorijska pozadina

osnovni problem i akteri

globalni i regionalni kontekst

pouke

Analiza e pokazati: dugu senku istorije, usud raskr a, izgubljene anse, ulogu

lokalnih elita i me unarodnih aktera, razorne posledice (potpuno slomljena!

drutva), nisku cenu ljudskog "ivota#

$ipologije: promenljive

%akon hladnog rata: unutar dr"ava - etni ki, religijski, jezi ki (problemi vezani& &

za identitet, loe strane globalizacije)#

Sukobi su vodili stvaranju slabih dr"ava, raspadu dr"ava

Me unarodni drutveni sukobi! ' izvori sukoba: lokalni i globalni

ugotrajni sukobi, (# Azar), duboko ukorenjeni u "ivot, nereivi#

$emelj: negiranje ljudskih potreba za sigurno u, identitetom, u e emu &

procesima koji odre uje identitet# !

*aze nasilnih sukoba:

stabilnosti'legitimiteta

tenzija, politi kih podela&

erozije politi kog legitimiteta, prihvatanje nasilja&

sukoba niskog intenziteta

rasplamsavanje sukoba

+ristup reavanju sukoba:

zero-summ (in-loose)


2/33

(militarizam, mo , rasizam, demonizacija)

loose -loose

kompromis

in-in (dilema zatvorenika)

Multiuzro ni, slo"eni sukobi zahtevaju i slo"enu, sveobuhvatnustrategiju&

reavanja#

./A0A%1 23%*452A$A

3snovni cilj: spre avanje nasilnih sukoba

povrna prevencija - spre avati pretvaranje latentnih sukoba uotvorene,&

oru"ane sukobe posredstvom (zvani ne i nezvani ne) diplomatije, posredovanja,&&

pritisaka spoljnih sila, razmetanjem trupa#

dubinska prevencija (provencija, 1ohn 6urton) - bavljenje korenima sukoba,

sukobljenim interesima i odnosima#

Metod: ekonomski razvoj, politi ke i ustavne promene, razvoj politi ke kulture#3bustavljanje sukoba (con7ict settlement), prekid nasilja nagodbama i

sporazumima,

8pravljanje sukobima (con7ict managment) ograni avanje, ubla"avanje,&

obuzdavanje nasilnih sukoba

.eavanje sukoba (con7ict resolution), reavanje dubinskih uzroka#

Metode:5ntervencija tre e strane (M3, dr"ava, %03, 8%)

9iljne grupe: elite, predstavnici pokreta, gra ani:!

+regovori: na dobrovoljnoj osnovi# 9ilj reavati, a ne pobe ivati ili nadvladati!

bitno: uzajamno uva"avanje, vizija prihvatljivog kompromisa, korak po korak

'koraci koji smanjuju napetost

+osredovanje: okrugli stolovi, radionice za reavanje problema#oprinose: uspostavljanju poverenja, odre ivanje prioriteta, pojanjavanje!


3/33

problema, ormulisanju sporazuma#

Arbitriranje: strane se unapred obavezuju da prihvate odluke suda#

+repreke reavanju sukoba:

a) multiuzro nost sukoba&

b) uski interes elita, strana u sukobu, grupa da rat potraje (rat kao

na in "ivota, ratno pro;terstvo, strah od sudskog gonjenja, &

podela elite)

c) zanemarivanje lokalnih potencijala za spre avanje sukoba, &

kulturnih razlika#

2ritika reavanja sukoba: predstavlja socijalni in"injering, transplantaciju

zapadnog modela, nametanje tuma enja situacije, usredsre enost na aktere a ne&!

na odnose, traume#

$ransormacija sukoba (con7ict transormation)

+romena konteksta, ciljeva strana u sukobu, izmetanje sukoba iz jednog okvira i

premetanje u drugi gde interesi mogu biti usaglaeni#

S82365 %A +.3S$3.8 650/< S301$S23< SA0=A

- +rolost vri uticaj senkama starog sjaja, caristi ke .usije, Staljinove brutalne&

politike

- problem granica'teritorija, manjina, religijskih podela, resursa (nate, gasa) i

siromatva

- .usija kao novi regionalni akter'arbitar'mirotvorac

># 6alti ke republike&

stonija ($alin) -?@ .usa

4etonija (0ilnus) - ?B .usa i ostalih manjina

4itvanija (.iga)- C .usa

5storijski koreni: >C-B@ veka 6alti ke zemlje predmet stratekih interesa /vedske,&

.usije i+oljske#


4/33

>D>E# +roglaavaju nezavisnost

>DF@# +aktom .ibentrop-Molotov ponovo ulaze u sastav SovjetskogSaveza#

Giljade gra ana deportovano u Sibir# !

>DF>-FH 6. su pod nacisti kom okupacijom# &

>DFH-HB 6. vode antisovjetski rat sa mnogo "rtava na obe strane#

>DED# +roglaavaju nezavisnost

>DD?# oneti sporni zakoni o dr"avljanstvu koji su obespravili rusku manjinu (u

stoniji i 4etoniji)# .uska manjina je bez dr"avljanstva, prava glasa i prava na

posed# .usi tretirani kao ilegalni imigranti# r"avljanstvo samo po krvi'poreklu#

Akutan problem javio se u %arvi'stoniji >DD?#

>DDH# 5zvesne korekcije u injene ali problem nije u potpunosti reen# &

+ostale su lanice %A$3 i 8#&

B# Moldavija (2iinjev)

5storijski koreni: >C->D veka Moldavija podeljena: isto ni deo(6esarabija)&

pripala .usiji a zapadni deo $urskoj#

>EIE# zapadni deo se pridru"uje .umuniji, a >DB@# i isto ni (to 6oljevici nisu&

priznali)#

>DBF# stvorena je Moldavska autonomna socijalisti ka republika uokviru&

8krajine, kojoj .usija >DF@# pripaja 6esarabiju i stvara Sovjetsku .epubliku

Moldaviju#>DD># Moldavija proglaava nezavisnost i postaje lan =ajednicenezavisnih&

dr"ava (=%)#

+roblem - secesija: $ransdnjestarskog regiona ($ransnistrija, +ridnjestrovlje, ili

=adnjestrovlje) u kome "ive .usi, 6elorusi i 8krajinci#

>DDB# pobuna u $ regionu, stotine ubijenih# +rimirje uspostavljeno dolaskom

>F# ruske armije#


5/33

>DDF# onet novi ustav, predvi ena autonomija za separatiste#!

>DDI# %ova runda pregovora, dalja autonomija J labava konederacije#

>DDD# =apo eto povla enje ruskih trupa ali nije do kraja izvedeno# & &

B@@># +redstavnik 2+ izabran za ea dr"ave Moldavije#

$enzije sa .usijom se nastavile#

B@@?# 8 i SA uvele sankcije jednom broju politi kih lidera $# 8 pokuava&

da vropskom politikom susedstva doprinese reenju sukoba#

2A02A= (bure baruta, raskr e, slo"enog etni kog sastava) &

?# 1ermenija'Azerbajd"an (1erevan'6aku)

5storijski koren:

>EBE# Azerbajd"an podeljen izme u .usije i +ersije!

>DB@# 9rvena armija osvaja Azerbajd"an#

Staljin poklanja %agorno-2arabah Azerbajd"anu iako je ve insko stanovnitvo

jermensko

>DED# Azerbajd"an postaje nezavisna dr"ava#

1ermenija me u najstarijim hri anskim zemljama# 8 toku +rvog svetskog rata!

do"ivela genocid od strane $urske koja je uzela i deo njene teritorije# >DBB#

=ajedno sa D?C# Samostalna republika u okviru Sovjetskog Saveza#

+roblem: teritorijalni i manjinski#

1ermenska enklava (%agorno-2arabah) u Azerbajd"anu

Azerska enklava %aki evan u 1ermeniji#&

j=a vreme glasnosti K %agorno-2arabah glasa da se prisajedini 1ermeniji#

>DED->DD@ izbija nasilje- masakri 1ermena, uvodi se vanredno stanje, pojavljuje

se talas izbeglica i dolaze ruske trupe#

2ada Azerbejd"an proglaava nezavisnost i %agorno-2arabah se tako e!

proglaava nezavisnom republikom (odustaje od ujedinjenja s 1ermenijom) koju


6/33

niko ne priznaje# 1ermenija podr"ava secesiju i daje vojnu podrku# 3svaja ne

samo %agorno-2arabah ve i B@ okolne teritorije# Azeri be"e a 1ermenija

uspostavlja kopneni most sa %agorno-2arabah#

>DDB# 6orbe izbijaju i u %aki evanu#&

$enzije sa $urskom koja podr"ava Azerbejd"anom i 5ranom gde "ive Azeri#

3ko >H#@@@ "rtava#

>DDF# +rimirje pod okriljem tzv# DD>->DDB borbe


7/33

u borbi protiv terorizma# ( e enski teroristi koriste teritoriju E>@# postala deo .usije# >D?># Staljin je

pripojio DD># >'H Abhaza od ukupnog stanovnitva# +otpuno

izolovana i ekonomski ruinirana# +rolaz samo ka .usiji, sa kojom je povezana

"eleznicom)#

- dejstvo e enskih terorista sa teritorije @ - B@ veka pohodili, +ersijanci, Mongoli, .usi#

>DB@# u sastavu SSS. veta ka tvorevina nastala komunisti kompodelom& &

$urkestana na $ad"ikistan i 8zbekistan# %ajsiromanija zemlja u regionu#

>DD># +roglaava nezavisnost

>DDB#


8/33

>DDC# %ove pobune islamista na jugu zemlje, 8% posti"e primirje#

>DDI# *ormirana 2omisija za pomirenje

B@@># +odr"ali borbu protiv terorizma

B@@?# .eerendum, promenjen ustav, predsednik dobio pravo na jodva

mandata#

C# e enijaL & (


9/33

okviru .uske ederacije#

B@@F# +redsednik e enije 2adirov ubijen u maju# $eroristi ki napadi e ena uL &

5nguetiji i Severnoj 3setiji#

8 oktobru izabran novi predsednik, Alhanov#

B@@H# Aslan Mashadov je ubijen a /amil 6asajev preuzima vojnukontrolu#

Sukobi se nastavljaju# 3rganizovani su parlamentarani izbori, i proruski

kandidati dobijaju ve inu# B@@C# novi predsednik postaje .#2adirov, sin

prethodno ubijenog predsednika# .usija smatra da je e enija paci;kovana

A%A45=A S8236A 8 18O%31 5 18DID->DD@) (nestalo >,I miliona ljudi)

5sto ni $imor- 5ndonezija (>DIC-B@@B)&

># 5ndonezija

Golandska kolonija od >I-B@ veka# Arapi doneli 5slam u >E veku#

5ma B>C miliona stanovnika, predstavlja najve u muslimansku zemlju (DI)

=na ajna manjina: 2inezi (trgovci)&

3se sukoba:

a# 5sto ni $imor& (najsiromanija zemlja u regionu)

>DIH# +ortugalci okon ali svoju FH@ godinju vladavinu&

>DIC# 5ndone"ani napadaju 5sto ni $imor i pretvaraju ga u vlastitu provinciju#&


10/33

Stanovnici 5sto nog $imora su katolici#&

2rvavi sukobi od >DED# +oginulo B@@#@@@ od E@@#@@@ ljudi#

>DDD# predsednik 5ndonezije pristaje na reerendum - E@ zanezavisnost#

%akon toga slede napadi pro-indone"anske milicije, koja je spalila ve i deo

zemlje#

>DDD-B@@B uspostavlja se prelazna vlast 8%#

5sto ni $imor dobija punu nezavisnost B@@B# 2o; Anan predao vlast novoj vladi#&

.ad 2omisije za istinu zapo inje rad# %akon sticanja nezavisnosti 5sto ni $imor& &

suo en sa socijalnim problemima# B@@H u potpunosti se povla e mirovne trupe& &

8%# B@@C# 5sto ni $imor sklapa sporazum o eksploataciji nate i gasa#&

b# Sukob centra'perierija

+rovincija A e koja je bogata resursima, natom i prirodnim gasom# Sukob traje&

BC godina# +ostoji oslobodila ki pokret# %akon primirja postignutog u Oenevi&

B@@B, ponovo su izbili sukobi i proglaeno vanredno stanje# Sukob reen B@@H#

posredovanjem Martija Ahtisarija, provincija A e dobila autonomiju# &

c# separatizam

=apadna +apua tj# provincija 5rian aja# >DCB# postala deo 5ndonezije# 6ogata jeP

resursima# 0e insko stanovnitvo je protestantsko# B@@B#dobila ve u autonomiju

i povratila ime +apua#

d# etni ki sukobi&

Sukob musliman i hri ana (na ostrvima Maluka), sukob sa kineskom manjinom

(naro ito za vreme Suharta), sukob sa NtransmigrantimaN (2alimante)#

5sto ni $imor dobija punu nezavisnost B@@B# 2o; Anan predao vlast novoj vladi#&

.ad 2omisije za istinu zapo inje rad# %akon sticanja nezavisnosti 5sto ni $imor& &

suo en sa socijalnim problemima# B@@H u potpunosti se povla e mirovne trupe& &

8%# B@@C# 5sto ni $imor sklapa sporazum o eksploataciji nate i gasa#&

b# Sukob centra'perierija


11/33

+rovincija A e koja je bogata resursima, natom i prirodnim gasom# Sukob traje&

BC godina# +ostoji oslobodila ki pokret# %akon primirja postignutog u Oenevi&

B@@B, ponovo su izbili sukobi i proglaeno vanredno stanje# Sukob reen B@@H#

posredovanjem Martija Ahtisarija, provincija A e dobila autonomiju# &

c# separatizam

=apadna +apua tj# provincija 5rian aja# >DCB# postala deo 5ndonezije# 6ogata jeP

resursima# 0e insko stanovnitvo je protestantsko# B@@B#dobila ve u autonomiju

i povratila ime +apua#

d# etni ki sukobi&

Sukob musliman i hri ana (na ostrvima Maluka), sukob sa kineskom manjinom

(naro ito za vreme Suharta), sukob sa NtransmigrantimaN (2alimante)#&

e# terorizam

3d B@@B# bombaki napadi krila Al 2aide (napadi na ostrvu 6ali i "akarti)

B# *ilipini

o >C veka *ilipini su deo 5slamskog carstva# +ostaju panska kolonija do >EDE,

a potom Amerika uvodi vojnu vladavinu#

Stanovnitvo broji CD miliona, od toga E? 2atolici, D +rotestanti iH

Muslimani

+riroda sukoba: religijski sukob muslimanskih separatista na jugu

zemlje(Mindanao) i vlasti

Sukob zapo eo krajem ezdesetih godina kada je stvoren Muslimanski pokret za&

nezavisnost i traje do danas# +okret se radikalizovao i podelio na vie krila od

kojih je najja e NMoro narodni ront oslobo enjaN (nakon >DIC# i Sporazuma iz& !

$ripolija,on je postao Moro 5slamski ront oslobo enja), a najmilitantniji pokret!

je Abu Saja koji je povezan sa Al 2aidom# Sa M5*3 sklopljeno primirje B@@?# iB@@H# a sukobi sa Abu Sajaom se nastavili#


12/33

- +ored sukoba vlasti i muslimanske manjine, postojao je dugogodinji politi cki

sukob komunista i vlasti

?# *id"i

2olonija Golan ana (>I->D veka) i 6ritanaca!

DI@# postali nezavisni#

>DEI# pobeda indijske koalicije na izborima izaziva prevrat s ciljem da domoroci

postanu politi ki dominantni# 5ndusi masovno naputaju ostrvo#&

B@@?# 0rhovni sud nalo"io da 5ndusi moraju u estvovati u vlasti#&

B@@F# 0ojnici *id"ija odlaze u 5rak#

B@@C# =apo inju sudski procesi protiv u esnika pobune, napada na parlament# & &

F# 2ina

3se sukoba:

a# $ajvan (latentni sukob)

%. 2ina "eli da prisajedini $ajvan, $ajvan "eli da ostane samostalna dr"ava#

+oslednjih godina ekonomski odnosi su vrlo razvijeni# B@@H# 2ina donosi zakon

kojim sebi daje za pravo na upotrebu sile ukoliko bi $ajvan proglasio secesiju#

b# $ibet (2rov sveta) zemlja posebne vrste 6udizma (alaj 4ama - budisti ki&

vo a)# =a 2inu je to oduvek bio njen integralni deo# >D>B $ibetproglasio!

nezavisnost, koju niko nije priznao, ali i proterao kinesko stanovnitvo# 3d >DFD#

2ina ponovo uspostavlja vladavinu, nakon perioda nezavisnosti $ibeta,daje

autonomiju, vri politi ke i ekonomske reorme, ali i doseljava stanovnitvo#&

+obuna $ibetanaca izbija >DHD# kada alaj 4ama be"i u 5ndiju# =ahteva senezavisnost i neutralnost# %ova pobuna izbija >DEE# kada $ibetanci tra"e pravo


13/33

na sopstveno obrazovanje# 2ina proglaava vanredno stanje# 3d tada $ibet vie

manje paci;kovan#

c# separatisti ki pokreti& u 8nutranjoj Mongoliji i Sinkiang (2sin ang) !

H# 6urma (Mjanmar)

6urma je bila kolonija 6ritanije u rugom svetskom ratu okupirana od 1apana#

6ritanija i lokalni oslobodila ki pokret na elu sa Aung San proterali su 1apance#& &

>DFE# postaje nezavisna i ederativna zemlja

va tipa sukoba potresaju Mijanmar:

a# etni ki sukobi& (>?H etni kih grupa, E glavnih: 6amanr, 2aren, /an,in,& L

Mon, )

+oreklo sukoba - naputanje ideje o ederalnoj dr"avi >DCB# u ime unitarne

dr"ave# Sukobi sa pripadnicima 2aren trajali do B@@F#

b# paravojne snage koje se bave trgovinom droge (drogu doneli 6ritanci) u

=latnom trouglu, stvaraju problem sa $ajlandom#

c# 3d >DEE# sukob vojne hunte (r"avnog Saveta za mir i razvoj) koja je nakon

studentskih demonstracija dola pu em na vlast i opozicije (%acionalne lige za&

demokratiju vo a Aung San Su i koja je >DD># dobila %obelovu nagradu za! L

mir)# 3na je od B@@@# u ku nom pritvoru#

B@@># zapo eli tajni pregovori dve strane, B@@B Aung San Su i putena, ali& L

B@@? ponovo u ku nom pritvoru#

B@@?# 8% alje svog izaslanika i insistira na Nroad map to democracQN# 8 toku

B@@F# vlasti osloba aju glavne disidente, pokuavaju da organizuju ustavnu

konvenciju, ali opozicija i etni ke grupe odbijaju da u estvuju# & &

C# %epal

%epal je od >E>C->DB? protektorat 6ritanije#

$o je izuzetno siromana zemlja sa BH miliona stanovnika#

DDF# na izborima pobe uje 2+, ali ve slede e godine vlada je rasputena#!


14/33

=apo inje pobuna (narodni rat) s ciljem ruenja monarhije#&

B@@># =apo eti mirovni pregovori ali bez uspeha# %astavljaju senapadi&

pobunjenika# o sada oko E#@@@ mrtvih# +obunjenici tra"e novi 8stav,

demokratiju, borbu protiv siromatva# 5ste godine 2ralj 6irendara injegova

porodica ubijeni su od strane ro aka# %asle uje ga kralj E>H->DFE# 6ritanci dovodili $amilce sa juga 5ndije da bi

radili na planta"ama# 6ritanci avorizovali tamilsku manjinu koja je prihvatila

engleski jezik# 2ada su Singalezi doli na vlast diskriminisali su $amilce#

%a delu je etni ki sukob& - $amilaca (>B stanovnitva) i Singaleza (IF) ireligijski sukob# $amilci su hinduisti ke vere a Singalezi budisti ke# & &

Sukobi zapo inju od >DHC# %aro ito su intenzivni od >DE?# & &

>DIC# stvoreni su $amilski tigrovi# 6orbe su se odvijale u talasima sve do B@@>#

0eliki broj civilnih "rtava i unitavanje vrednih kulturnih spomenika#B@@B#

Mirovni sporazum uz posredovanje %orveke koji je podrazumevao odlaganje

oru"ja, otvaranje glavnog puta nakon >B godina, ukidanje zabrane $igrova,

razmenu ratnih zarobljenika# $amilci odustaju od nezavisnosti, dogovor o podeli

vlasti#

B@@?# mirovni pregovori prekinuti, otvara se politi ka kriza# =apo inje serija& &

bombakih napada (i u 2olumbu) kao i politi ka ubistva tokom B@@F i B@@H#&

B@@C $amilci napadaju mornari ki brod, ubijaju >I mornara# Smatra se da je&

time prakti no rat iznova zapo eo#


15/33

OAM8 2A/M5. (Srinagar)

+redistorija: do >F veka 2amir je naseljen Gindusima i 6udistima# %akon toga

2amir su osvojili Muslimani# 3d >EFC# on je pod britanskom vladavinom#

3sa sukoba: sukob oko teritorije, sukob dva na ina "ivota, dvereligije,&

demokratije i undamentalizma#

Akteri: 5ndija, +akistan (obe nuklearne sile), borci za nezavisnost 2amira#

Avgust >DFI# 5ndija postaje nezavisna#

0ie od H@@ kne"evina odlu ivala kome e se prikloniti - 5ndiji ili +akistanu#&

Maharad"a 2amira nije mogao da se odlu i# &

3ktobar >DFI# prvi rat 5ndije i +akistana oko 2amira# .at zapo eo napadom&

naoru"anih +atuna iz +akistana# Maharad"a tra"i vojnu pomo od 5ndije i

pridru"uje se 5ndiji# 6ritanija podr"ava takav rasplet, ali ga smatra privremenim

do odr"avanja reerenduma#

>DFE# regularna vojska 5ndije i +akistana se sukobljavaju#

>DFD# +rimirje se uspostavlja pod okriljem 8%# 4inijom razdvajanja, +akistan

kontrolie tre inu teritorije: Azad "amu i 2amir (ima polu-autonomiju)i

Severne oblasti (pod direktnom vla u +akistana# %a toj teritoriji suDH

Muslimani)#

5ndija kontrolie dolinu 2amira (DH Muslimani), "amu (CC Gindusi) i

4adak (H@6udisti)>DCH# rugi rat 5ndije i +akistana# +akistan napada du" linije primirja unutar

dela kojim upravlja 5ndija# .at je trajao tri nedelje i nije doneo promene#

>DED# naoru"ana pobuna u dolini 2amira protiv indijske vladavine#

$okom devedesetih dolazi do radikalizacije muslimanskih pokreta, pomeranja od

nacionalisti ke, sekularne ideologije ka radikalnom 5slamu# Sna"i pro-&

pakistanska opcija#>DDD# izbijaju sukobi u gradu 2argil, ponovo +akistan prelazi liniju razdvajanja#


16/33


17/33

>DI?# %jegov ro ak, general aud izvrio je pu i zbacio je kralja#

>DIE# izvren jo jedan pu vojnih o;cira i na vlast dolazi prokomunisti ka& &

rakcija# $o je izazvalo otpor na ijem elu su bili 5slamisti# 2lju na ;gura:& & &

6urhanudin .abani# Muslimanski studenti ($alibani) u estvovali uborbama&

protiv Sovjeta# 8"ivali su pomo SA, 5rana, 2ine#

>DID# invazija Sovjetskog saveza i instaliranje 6abraka 2armala# 8nutranji otpor

prerastao u desetogodinji rat# 3sama 6in 4aden jedan od najistaknutijih boraca

protiv Sovjeta koji u"iva podrku SA#

>DEC# %ad"ibulaha dolazi na mesto 2armala#

>DEE# u Oenevi postignut je sporazum izme u Avganistanske vlade, Sovjetskog!

saveza, SA, +akistana, ali bez u e a pobunjenika# %a elu vlasti& &

M# %ad"ibulah# +rotiv nove vlasti su predstavnici Severne alijanse# 5zbija sukob

izme u komunista i mud"ahedina, koji traje od >DED-DB#

>DDB# 6urhanudin .abani ($ad"ik) dolazi na vlast ali izbijaju etni ki sukobi#&

Sukob okon an stupanjem na scenu $alibana, koji osvajaju >DDC# godine 2abul i&

uspostavljaju vlast na erijatskom pravu# %a elu vlade: mula Muhamed 3mar&

koji proglaava 5slamski mirat Avganistan#

B@@># >> septembar# SA interveniu u Avganistanu (3peracija $rajna

slobodaT) jer $alibani nisu izru ili 6in 4adena# $alibanska vlada je sruena&

polovinom novembra i na njeno mesto je uspostavljena privremena vlast na

ijem elu je Gamid 2arzai# 0lada je ormirana u 6onu, na pregovorima pod& &

okriljem 8%#

B@@F# 4oja d"irga (skuptina) usvojila je ustav, nakon toga odr"ani su izbori i

Gamid 2arzai je izabran za ea dr"ave# $alibani su se reorganizovali i do danas

vre napade na pripadnike stranih trupa# %a delu je i humanitarna katastroa, a

proizvodnja droge nije prestala# 8 prvoj polovini B@@C# do sada najintenzivniji

sukobi $alibana i stranih trupa#


18/33

A%A45=A S8236A 5=.A4A 5 +A4S$5%

uga istorijska senka: oba naroda dugo "ive na ovoj teritoriji# Arapi sto ari#&

Semitski narodi# 3bjekat osvajanja: +ersijanaca, .imljana, Arapa, $uraka,

2rstaa#

Sukob dva naroda oko jedne teritorije, sukob dva prava, dve religije#

+o etak sukoba: >DEI# +rvi cionisti ki kongres u 6azelu& &

$# Gercel izneo projekat o 1udenstaat, jevrejskoj dr"avi u +alestini# (Stvaranje

dr"ave reenje za progon 1evreja)#

>D>># zbog unutranjih podela i arapskih strahova 1evreji privremeno odbacuju

ideju o dr"avi i prihvataju ideju o pravu na deo teritorije pod samoupravom#

>D>I# 6alurova deklaracija - lobiranjem 1evreji stekli podrku 0elike 6ritanije

koja je podr"ala predlog o pravu 1evreja na domovinu (homeland) u +alestini i

kada je dobila mandat od 4ige naroda nad +alestinom >DBB# to jepostala

me unarodna obaveza# Arapi su se protivili takvom mandatu, raspolaganjem!

njihovom zemljom# 6ritanci omogu avaju 1evrejima migraciju u+alestinu#

$okom dvadesetih godina Arapi se vie puta bune, ali te pobune bivaju uguene#

>D?I# +ilova komisija zbog sukoba predla"e podelu na tri dela, pored arapskog

dela, predla"e se D?D# 6ritanci ponovo menjaju stav, u 6elojknjizi

odbacuju +alestinu kao jevrejsku dr"avu, predla"u da se jevrejska domovina

stvori u okviru nezavisne +alestine i da se kvota jevrejskih migranata ograni i na&

>H#@@@ godinje, a da ukupan broj ne sme da bude vie od >'? stanovnitva#

1evreji odbijaju ovaj predlog, prihvataju nasilje kao instrument borbe, i menjajusaveznika - umesto 0elike 6ritanije sada je to SA# (SA su podr"ale mandat, ali


19/33

uva"avale i pravo Arapa)#

>DFI# +lan 8% o podeli +alestine na dve dr"ave# (DBB# bilo je E?#@@@ 1evreja u +alestini, >DFH# bilo ih je HHF#@@@)

>DFE# 5zrael proglaava nezavisnost i izbija prvi rat 5zraela i pet arapskih zemalja

- 1ordana, Sirije, gipta, 4ibana, 5raka# 5shod: 5zrael uve ao svoju teritoriju za

BB# 3vim ratom zapo inje problem palestinskih izbeglica#&

>DHC# rugi 5zraelsko-palestinski rat izbija kada 5zrael napada gipat uz tajnu

podrku 0elike 6ritanije i *rancuske i osvaja Sinaj# 5zrael je bio prinu en da se!

povu e pod pritiskom SA &

>DCF# %astaje +43 iji je cilj da povrati domovinu i da uniti 5zrael#&

>DCI# izbija tre i 5zraelsko-palestinski rat, napadom 5zraela na gipat,tzv#

/estodnevni rat# %akon rata, 5zrael kontrolie etiri puta ve u teritoriju od one&

koju je imao >DFD# 3svojio, DIE# gipatski predsednik l Sadat i 5zraelski premijer 6egin razgovaraju u

2emp ejvidu na inicijativu predsednika 2artera#

>DEB# 5zrael sklapa mir sa giptom i povla i se sa Sinaja#&

>DE?# 5zrael napada 4iban, vri masakr u logoru Sabra i /atila# 3dgovornost se

pripisuje Arijel /aronu#

>DEI# =apo inje prva & 5ntiada (ustanak +alestinaca)# 3ni sesuprotstavljaju

kamenjem i pra kama jakim izraelskim snagama#>DEE# Araat priznaje 5zrael i odbacuje terorizam#


20/33

+alestinske pozicije slabe zbog kraja Gladnog rata i povla enjaSovjetskog&

saveza, kao i zbog Araatove podrke Sadamu Guseinu#

>DD?-DH# zapo inju pregovori u 3slu (tzv# 3slo mirovni proces) kojimse&

predvi a postepeno povla enje 5zraela sa =apadne obale i


21/33

traumati no nasle e kolonijalizma

spolja nametnut model politi kog ustrojstva i ekonomskog sistema&

korumpirana lokalna elita

ulaganje u naoru"avanje#

0rste sukoba:

># Sukobi kao deo hladnoratovske konrontacije supersila

Angola

>DIH# Angola dobija nezavisnost, borba M+4A (marksisti kog pokreta - u"iva&

podrku Sovjeta i 2ube) i *%4A pokreta kojeg podr"avaju 1u"na Arika i SA#

Mozambik

Mozambik ima sli nu sudbinu kao Angola, s tim to su sukobljeni .%AM3 (pro

.odezijski pokret) i *.45%3 (levi arski)# &

B# Sukob kao posledica kolonijalnog nasle a i globalne ekonomske integracije#!

.uanda (nezavisna od >DCB)

3ble"ena genocidom, koji su >DDF# sproveli pripadnici Gutu nad pripadnicima

$utsi# $om prilikom je ubijeno E@@#@@@ pripadnika $utsi#

2lasnu'socijalnu podelu, koja nije bila rigidna belgijski kolonizatori su pretvorili

u de;nitivnu (etni ku) podelu# $utsi kao manjina bili su privilegovani za vreme&

kolonijalne vlasti, dobijali su sve najva"nije polo"aje i otimali su zemlju Gutima#

DDF#

B@@H# vlada osloba a deo zatvorenika koji su u estvovali u genocidu#

6urundi


22/33

$enzije izme u Gutu i $utsi od >DC># 3d >DD?# nova runda sukoba, oko ?@@#@@@!

pobijenih#

?# Me udr"avni sukob !

tiopija i ritreja - sukob oko teritorija, granice#

. 2ongo (8ganda i .uanda podr"ale ustanike, dok Angola, %amibijai

=imbabve podr"ale vladine snage)#

F# .atovi oko resursa

Sijera 4eone (dijamanti)

4iberija (dijamanti)

%igerija (nata)

H# 8nutranji politi ki sukobi&

=imbabve

Sukob .oberta Mugabea (=anu partija) i opozicije, kao i =apadnih zemalja, zbog

otimanja zemlje od belaca, ali i zbog izbora B@@B# koje me unarodna zajednica

smatra neregularnim# .e"im Mugabea politi ki izolovan, a ekonomska kriza&

dostigla katastroalne razmere#

A%A45=A S8236A 8 .+864595 S8A% (2artum)

Sudan je najve a zemlja u Arici

3d sticanja nezavisnosti >DHC# do danas, samo >> godina mira#

Sukob izme u ve inskog arapskog (muslimanskog) stanovnitva koje "ivi na!

severu zemlje, i manjinskog crna kog stanovnitva (animisti ke i hri anske& &

vere) koje "ivi na jugu#

+redistorija sukoba: kolonijalna prolost polo"ila temelje sukoba jer je podsticala

ekonomski razvoj, urbanizaciju Severa, a 1ug, bogat resursima, dr"ala jeu

izolaciji i nerazvijenosti# 8 >D# veku, 1ug je predstavljao lovite za arapske i

engleske trgovce robljem# %a 1ugu posredstvom misionara i engleske kolonijalne

politike, hri anstvo i engleski su postali dominantni#


23/33

+oliti ka istorija: istorija pu eva-od >DEH# do >DED# kada na vlast dolazi dananji& &

predsednik 3mar al 6air#

>DI># pu em dolazi na vlast pukovnik aar %imeiri# +od njegovom vla u

Sudan je iskusio >> godina mira#

+rvi gra anski rat! izme u gerilskog pokreta Anja-nja na 1ugu i vladinih snaga!

zapo inje >DCB# i traje do >DIB# kada je sklopljen Sporazum u Adis Abebi#&

.azlog sukoba: pokuaj arabizacije 1uga#

Sporazumom iz Adis Abebe, koji je sklopio %imeiri, 1ug je dobio samoupravu,

zakonodavnu vlast, engleski je postao zvani an jezik, a garantovala se i sloboda&

veroispovesti#

rugi gra anski rat! izbija >DE?# jer je %imeiri doneo mir, ali ne i razvoj 1uga#

Sukobljene strane: Sudanski narodni oslobodila ki pokret na elu sa"on& &

DED# na vlasti je 3mar al 6air koji ukida erijatsko pravo na 1ugu, nudi

reerendum za ? godine, ederalizuje dr"avu i proglaava engleskidrugim

jezikom dr"ave# Me utim, nasilje se nastavlja#

%a Severu mu se suprotstavlja demokratska opozicija i %acionalni islamski ront

na elu sa Gasanom al $urabijem# &

>DDE# SA bombarduje abriku lekova, navodno zbog sumnje da se proizvodi

hemijsko oru"je# Sumnje nikad nisu potvr ene# !

>DDD# =apo inje izvoz nate# # niz mirovnih inicijativa koje rezultiraju privremenim prekidom sukoba#

Mirovni proces B@@?# kao da je dobio ozbiljnije obrise, predstavnici vlade i S+4A

se dogovorili da dele natno bogatstvo#


24/33

5ste godine, izbija pobuna u provinciji arur zbog njene ekonomske

zapostavljenosti# +o etkom B@@F# vlada pokuava da ugui pobunu i alje vojsku#&

=a njom se pojavljuju para-policijske snage "and"avide koje sprovode

sistematsko ubijanje ari kih civila u aruru# &

B@@H# 0lada i pobunjenici s juga posti"u kona an mirovni sporazum i dogovaraju&

se o podeli vlasti# 1ug dobija autonomiju# "on DC@# stekla je nezavisnost#

3d >DC@-CC vlada politi ka nestabilnost koja uklju uje i dva pu a#& & &

3d >DCI-I@ tri isto ne provincije 5bo naroda, provincije bogate natom,se&

otcepljuju, proglaava se .epublika 6ijara, izbija krvav gra anski rat# !

.at je izbio zbog toga to su isto ne provincije dobijale samo C@ od prodaje&

njihove nate, i zbog masakra koji je izvren nad pripadnicima 5bo od strane

Gausa na severu# 6ijara je pora"ena i ponovo integrisana u %igeriju#

+oginulo, umrlo od gladi vie od milion ljudi#

+oliti ka nestabilnost, pu evi, vlada sve do >DD?# s tim to >DIC# na vlast prvi& &

put dolazi general 3lesegan 3basand"o (pripadnik 1oruba)# $ri godine kasnije

on je predao vlast civilnom re"imu# >DD?# usledila je diktatura, generala Sani

Aba a# +osle njegove smrti >DDE, izborima ponovo dolazi na vlast 3basand"o#&


25/33

B@@@# nekoliko severnih provincija usvajaju erijatsko pravo#

8 toku B@@B# novi sukobi (muslimana) Gausa i (hri ana) 1orube#

3d B@@?# novi talas etni kih sukoba izme u manjina, koji ne prestaje#

A%A45=A S8236A 8 4A$5%S231 AM.595

4atinska Amerika predstavlja kontinent koji je ranjen: kolonizacijom,

intervencijama SA, razvojem ne-razvoja#

2olonizacija izuzetno brutalna, izmenila lik, kulturu, identitet kontinenta#

konomski sistem spolja nametnut, orijentisan na izvoz#

5ntervencija SA (vojna i politi ka) u svoje NdvoriteN zaustavile demokratsku i&

socijalnu evoluciju mnogih drutava# 3bu avali, naoru"avali eskadrone smrti# &

3pte karakteristike:

kstremna socijalna polarizacija, diskriminacija domorodaca#

DE? u Argentini- izvetaj %unca Mas (%ikad vie)

>DD@ u ileuL

>DD> u l Salvadoru

>DDC u


26/33

su primenjivali taktiku Nspr"ene zemljeN, masakre pripadnika Maje# %adelu

dr"avni teror nasuprot levi arskim gerilskim snagama# 3ko B@@#@@@ ubijeno#&

DF svih zlo ina po inile snage bezbednosti#

A%A45=A S8236A 8 4A$5%S231 AM.595

4atinska Amerika predstavlja kontinent koji je ranjen: kolonizacijom,

intervencijama SA, razvojem ne-razvoja#

2olonizacija izuzetno brutalna, izmenila lik, kulturu, identitet kontinenta#

konomski sistem spolja nametnut, orijentisan na izvoz#

5ntervencija SA (vojna i politi ka) u svoje NdvoriteN zaustavile demokratsku i&

socijalnu evoluciju mnogih drutava# 3bu avali, naoru"avali eskadrone smrti# &

3pte karakteristike:

kstremna socijalna polarizacija, diskriminacija domorodaca#

DE? u Argentini- izvetaj %unca Mas (%ikad vie)

>DD@ u ileuL

>DD> u l Salvadoru

>DDC u


27/33

su primenjivali taktiku Nspr"ene zemljeN, masakre pripadnika Maje# %adelu

dr"avni teror nasuprot levi arskim gerilskim snagama# 3ko B@@#@@@ ubijeno#&

DF svih zlo ina po inile snage bezbednosti#& &

.at trajao do >DDC# Sve vreme SA su pru"ale pomo vojnim vlastima#

l Salvador (San Salvador)

+oprite gra anskog rata od >DID ->DDB, kada je posredstvom 8% sklopljen mir#!

.at zapo eo svrgavanjem predsednika 2arlosa .omera#&

Sukob vlasti, vojske i desni arskih paravojnih snaga (koje podr"ava vojska, a&

obu avaju stru njaci SA), s jedne strane, i marksisti kog pokreta*M4%& & &

(%acionalno oslobodila ki ront *aribundo Marti)# 8 pozadini ekstremna&

socijalna nejednakost#

skadroni smrti ubili su biskupa i borca za ljudska prava 3skara .omera (>DE@)#

DH zlo ina izvrile su vojne snage#&

3d >DEB# kstremna desnica, tj# partija A.%A na vlasti do danas iako povezana

sa eskadronima smrti#

2omisija za istra"ivanje krenja ljudskih prava >DD?# amnestirala po inioce#

%ikaragva (Managva)

iktatura Anastasija Somoze od >D?? ->DID# =bog korupcije, siromatva, terora

pojavio se levi arski Sandinisti ki pokret koji je osporavao vlastSomoze#& &

%acionalna garda povela brutalan rat protiv Sandinista, ali Somoza je morao danapusti zemlju# 8z pomo SA nacionalna garda se pretvorila u kontrae (borce

za slobodu) koji su vrili napade sa granica %ikaragve# %a izborima>DD@#

Sandinisti su izgubili vlast i na slede im izborima nisu uspeli da je povrate#

2ampanja destabilizacije: tajna pomo 2ontraima, miniranje luka, ekonomski

embargo, blokiranje multilateralnog ;nansiranja# $ajno ;nansiranje opozicije

sindikata, medija#


28/33

%ikaragva (Managva)

iktatura Anastasija Somoze od >D?? ->DID# =bog korupcije, siromatva, terora

pojavio se levi arski Sandinisti ki pokret koji je osporavao vlastSomoze#& &

%acionalna garda povela brutalan rat protiv Sandinista, ali Somoza je morao da

napusti zemlju# 8z pomo SA nacionalna garda se pretvorila u kontrae (borce

za slobodu) koji su vrili napade sa granica %ikaragve# %a izborima>DD@#

Sandinisti su izgubili vlast i na slede im izborima nisu uspeli da je povrate#

2ampanja destabilizacije: tajna pomo 2ontraima, miniranje luka, ekonomski

embargo, blokiranje multilateralnog ;nansiranja# $ajno ;nansiranje opozicije

sindikata, medija#

ileL (Santjago)

>DI?# prostor (tajne) intervencije SA protiv legalno izabrane vlade Salvadora

Aljendea# $om prilikom ubijeno je >B# @@@# Ameri ka intervencija obuhvatala:&

tajnu ekonomsku blokadu, sabota"e, podrku paravojnim teroristi kim&

aktivnostima ultradesnice, ;nansiranje trajkova, udvaranje vojsci, vojnu pomo

sve dok nisu privoleli generale, na elu s +ino eom, da obore Aljendea# %akon& &

toga uvedena diktatura koja je trajala >I godina, do >DD@#

Gaiti (+ort - o- +rens)

%ajsiromanija zemlja 4atinske Amerike

1edno dete umire svakih pet minuta od dehidracije, dijareje ili drugih problema

prouzrokovanih nedostatkom hrane#

5storija: u >H veku /panci osvojili ostrvo i uspostavili prvu evropsku naseobinu

(Malu /paniju)# 5strebili su domoroda ko indijansko stanovnitvo# 3d >C# veka&

dovodili robove iz Arike da bi radili u zlatnim rudnicima i na planta"ama#

8 >I veku, nakon rata, /panija predala deo ostrva *rancuzima - taj deo je

dananji Gaiti#

2oriste i +rvi svetski rat, SA izvrila invaziju# 3d >DHC# do >DEC# vladali otac i


29/33

sin ivalie#

Sadanja kriza zapo ela predsedni kim izborima >DD@# & &

2andidovali se svetenik 6ertrand Aristid i inovnik Svetske banke# Aristid dobio&

CI glasova zala"u i se za socijalnu i ekonomsku pravdu# %akon I meseci

svrgnut od strane vojske uz meanje 95A# =bog dolaska vojne hunte 3rganizacija

ju"noameri kih dr"ava i SA uvele sankcije# >DDF# trupe SA sti"u na Gaiti,&

Aristid se vra a# %a novim izborima >DDC# Aristid gubi#

B@@@# godine Aristid se ponovo izabran za predsednika# +o etkom B@@F# godine,&

izbija pobuna protiv Aristida i on je primoran da napusti ne samo vlast ve i

zemlju# +rivremena vlada preuzima vlast# Mirovne trupe 8% zamenjuju ameri ke&

trupe# %emiri i nestabilnost ne prestaju#

B@@C# izabran je novi predsednik .ene +reval#

S48 A1 2348M651 (6ogota)L

># =emlja totalne drutvene krize, ekstremizma, anarhije, korupcije#

+oliti ka ubistva i kidnapovanja deo svakodnevnice# &

+oseduje natu, zlato, srebro, ugalj#

2oreni nasilja: ekstremno siromatvo, socijalna strati;kacija i izostanak

zemljinih reormi# ? elite dr"i I@ zemlje# 0ie od polovine stanovnitva

siromano# +rojekat snaga bezbednosti: socijalno i enje& #

+redstavlja demokratiju bez naroda - NdemokraturuN#

B# +odrka SA vlastima u vidu vojne pomo i (primaju vie od H@ ukupne

pomo i za 4atinske Amerike)

?# *aktor droge- sukob kartela Medelin i 2ali#

+redistorija:

>EDD->D@? prvi gra anski rat! (.at od hiljadu dana)# >B@ @@@ ubijeno u ratu

izme u pripadnika 4iberalne i 2onzervativne stranke# !

>DFE-HI drugi gra anski rat! , preko BH@#@@@ poginulo#

/ezdesetih godina pojavile se gerilske grupe#


30/33

ananji akteri sukoba:

0lada, vojska, desne paravojne snage, pripadnici kartela i levi arske gerilske&

snage#

># 4% (%acionalno oslobodila ka armija) privukla katoli ko svetenstvo#& &

>DI?# teko pokoena od vojske# 3poravila se kidnapovanjem, iznu ivanjem!

novca od natne industrije# Meta: inrastruktura#

B# *A.9 (.evolucionarna vojska 2olumbije)# 0o a Manuel Marulanda

(NSureshotN)# .uralno orijentisani# 2oriste novac od trgovine drogom# 5maju oko

>E#@@@ pripadnika# 2ontroliu oko F@ zemlje#

?# M->D urbana gerila#>DED# prihvata primirje#

F# A89 -8jedinjene snage 2olumbije za samoodbranu (desni arske paravojne&

grupe)# elovale uz podrku veleposednika, narko eova, i dela vojske i policije#

3d >DDE# predsednik Andres +astrana zapo inje mirovne pregovore sa *A.9 koji&

traju do B@@B# %udi im bezbednosnu zonu na jugoistoku zemlje#

B@@@# +astran lansira N+lan 2olumbijaN i dobija milijardu dolara od SA za borbu

protiv trgovine drogom i pobunjenika koji se time bave#

B@@B# Alvaro 8ribe dolazi na vlast# $esno povezan sa desnicom# %ajavljuje dva

puta ve u vojsku, policiju# %asilje nije obustavljeno#

B@@?# +ripadnici A89 po inju da se razoru"avaju, da bi slede e godine vlada s&

njima zapo ela mirovne pregovore# =a njih predvi ena iroka amnestija# & !

2rajem B@@H# zapo inju i mirovni pregovori sa 4% na 2ubi, koji su jo u toku#&

*A.9 odbija pregovore#

.40A%$%3S$ /0A19A.S2, 18O% A*.52 5 S0.% 5.S2

/vajcarska

8prkos etni kim, jezi kim, religioznim i klasnim podelama uspela je da o uva& & &

teritorijalni integritet, unutranju koheziju i da osigura ekonomski razvoj#

o ujedinjena nezavisnih entiteta dolo je >BD># kao rezultat kolektivne spoznaje

vrednosti jedinstva kao 3+/$< 36.A#


31/33

lita sklona kompromisima, sukobi se reavaju'spre avaju zakonima,&

institucionalnim aran"manima:

radikalnim ederalizmom (BC kantona koji imaju visok stepen

autonomija)

konsenzualnom politikom

reerendumima

neutralno u

Slu aj 1ure&

2anton 6ern je dvojezi an, ali ve ina govori nema ki# 8 oblasti 1ure& &

koncentrisano je rancusko stanovnitvo, s tim to su na severu 1ure *rancuzi

katoli ke veroispovesti, a na jugu protestantske, kao to je to i veinsko&

nema ko stanovnitvo# &

Sukob je otpo eo >DFI# kada nije prihva eno imenovanje *rancuza na elo& &

kantonalnog 3deljenja za javne radove i "eleznicu# 1ura je tra"ila da se otcepi od

kantona 6ern i postane samostalni kanton#

+roblem se reavao ?@ godina, tj# deset godina od kada je odlu eno da se&

delimi no udovolji zahtevima 1ure# &

o reenja se dolo:

- promenom kantonalnog 8stava da bi se omogu ilo gra anima 1ure pravo na !

samoopredeljenje

- posredovanjem ederalnih organa

- kaskadnim reerendumima:

># prvo su se izjasnili svi gra ani 1ure!

B# zatim stanovnici na jugu 1ure, kao i %emci na severu - u oblasti 4auen#

.ezultat: podela 1ure - severni deo je postao kanton, a ju"ni deo i oblast 4auena

ostao u kantonu 6ern#

1u"na Arika


32/33

+osle vie decenija aparthejda, tranzicija ka multipartijskim izborima i pobedi

%elsona Mandele, tj# mirna smena vlasti postignuta je:

- pregovorima %# Mandele i e 2lerka, i spremno u obe strane na kompromis

- saglasnost da se ne otpuste visoki o;ciri iz vojske i policije

- osnivanjem (>DDF) 2omisije za istinu i pomirenje#

(2omisija je imala >E lanova, na njenom elu stajao je nadbiskup ezmond& &

$utu)#

Severna 5rska

%ajdu"i sukob u vropi#

2oreni u dalekoj prolosti: u >B veku nglezi su krenuli u osvajanje 5rske i

trebalo im je F@@ godina da to u potpunosti postignu#

olaskom ngleza, posredstvom religije veta ki su stvorena dva neprijateljska&

drutva unutar jednog# 5rci su bili katolici, a nglezi protestanti# 0e ina je bila

diskriminisana, a tokom duge istorije sukoba, usadilo se duboko nepoverenje i

strah izme u dve zajednice# !

>D>C# gra anski rat!

>DB># nglezi dele 5rsku na samostalnu dr"avu .epubliku 5rsku (D@ katolici) i

Severnu 5rsku (protestanti ve ina) koja ostaje u sastavu 0elike 6ritanije#

Sukobi se nastavljaju jer je katoli ka manjina u Severnoj 5rskoj idalje&

diskriminisana# 3na te"i ujedinjenju sa .epublikom 5rskom#

- Svaka strana ima svoje paravojne aktere:

2atolici - 5rsku republikansku armiju,

+rotestanti: Alsterske dobrovolja ke snage, &

3dbrana crvene ruke,

Alstersko odbrambeno udru"enje#

>DDE# %akon pregovora postignut, uz posredovanje SA, Sporazum na 0eliki

petak#

Sporazum predvi a:!


33/33

zabranu upotrebe nasilja

rasputanje paravojnih organizacija

odlaganje oru"ja (u toku dve godine)

povla enje engleskih trupa&

priznanje prava na samoopredeljenje ali uz saglasnost ve ine

.epublika 5rska mora iz svog ustava da izbaci lanove koji predvi aju& !

ujedinjenje sa Severnom 5rskom

.epublika 5rska ima pravo da u estvuje u radu zajedni kih komisija

arlamenta

ukidanje diskriminacije 2atolika promenom zakona

uspostavljanje civilne kontrole nad policijom#

Documents

Studije Mira Skripta