Teska pitanja1. RAZVOJ BANKARSTVA POSLE II SVJETSKOG RATA

U Jugoslaviji izme]u dva svjetska rata bnkarstvo je bilo dobro razvijeno. Osnovne karakteristike tog doba bile su nedovoljna specijaliyacija, nedovoljan broj banaka, mali raspoloivi kapital i slab bankarski sistem, solidno razvijeni bankarski poslovi sa ueem na domaem i inostranom tritu kapitala i rad sa ueem na radu domih i inostranih berzi.Najvee finansijske institucije tog vremena bile su: Narodna Jugoslavija, dravna hipotekarna banka, zanatska banka Francusko-srpskog prijateljstva, Jadransko-podunavska banka, Beogradsk berza.Poslije II svjetskog rata izvrene su krupne promjene u privrednom i drutveno ekonomskom sistemu i u tim procesima mijenjale su mjesto i ulogu u bankarskim sistemima. Da bi banka efikasno poslovala 1946 god. Donijet je uredba o usvajanju kreditnih investivija iz dravnog sektora. Na osnovu toga svi dugoroni kreditni poslovi su prenijeti na dravnu investicionu banku, a kratkoroni na Narodnu banku.1952 godine u okviru Narodne banke Jugoslavije dolo je do spajanja kratkoronih i dugoronih bankarskih poslovanja. Dotadanja dravna investiciona banka spaja se sa Narodnom bnkom odnosno postaje sektor za bavljenje dugoronim poslovima. Ubrzo zatim osniva se veliki broj saveznih banaka da bi 1964 godine stvorena institucijalna mogunost da narodne banke republika i autonomnih jedinica mogu osnovati svoje poslovne banke. Privredna i drutvena reforma ije je sprovoenje zapoelo 1905 godine, uslovile su znaajne promjene u bankarstvu. Dato je pravorodnim organizacijama da slobodno biraju banku u kojoj e obavljati svoje bankarske poslove. Novi zakon iz oblasti bankarstva donosi se 1993 godine a vai za uniju SiCG, na bazi tog zakona banka je samostalna organizacija, cilj njenog poslovanja je maksimalna dobit.

2. Banka-finansijsko preduzeca

3. Izmedju banke I preduzeca postoje brojne slicnosti, ali I razlike.Osnovne razlike izmedju banke I preduzeca su:-Banke funkcionisu koristeci tudji novac, dok preduzeca rade sopstvenim ili pozajmljenim novcem (krediti)-Banke zaradjuju na razlici u kamati, dok preduzeca zaradjuju na direktnim ulaganjima-Banka je prometno preduzece, bavi se trgovinom novca; uzima (kupuje) novac I daje (prodaje) novac, dok preduzece ima sirok predmet djelatnosti; proizvodnja I promet roba I usluga-Kod banaka gotov proizvod je kredit, dok preduzece ima paletu razlicitih fizickih roba I usluga-Kod banke procedura osnivanja je relativno komplikovana, dok je kod preduzeca procedura jednostavnija-Banke su uglavnom AD (akcionarska drustva), dok se preduzece moze osnovati kao preduzetnicko, drustvo lica I drustvo kapitala-Banka svoju politiku uskladjuje sa ekonomskom politikom drzave, dok preduzece ima znacajniju samostalnost u odnosu na drzavnu ekonomsku politiku-Banke zbog svoje djelatnosti I vaznosti imaju karakter javnih preduzeca, dok kod preduzeca uglavnom postoji licni interest tj. interes osnivaca-Banka ima visok nivo pravne zastite (sigurnost I povjerenje), dok je kod preduzeca nivo pravne zastite nizi.

4. Izmedju banke I preduzeca postoje brojne slicnosti, ali I razlike.Osnovne razlike izmedju banke I preduzeca su:-Banke funkcionisu koristeci tudji novac, dok preduzeca rade sopstvenim ili pozajmljenim novcem (krediti)-Banke zaradjuju na razlici u kamati, dok preduzeca zaradjuju na direktnim ulaganjima-Banka je prometno preduzece, bavi se trgovinom novca; uzima (kupuje) novac I daje (prodaje) novac, dok preduzece ima sirok predmet djelatnosti; proizvodnja I promet roba I usluga-Kod banaka gotov proizvod je kredit, dok preduzece ima paletu razlicitih fizickih roba I usluga-Kod banke procedura osnivanja je relativno komplikovana, dok je kod preduzeca procedura jednostavnija-Banke su uglavnom AD (akcionarska drustva), dok se preduzece moze osnovati kao preduzetnicko, drustvo lica I drustvo kapitala-Banka svoju politiku uskladjuje sa ekonomskom politikom drzave, dok preduzece ima znacajniju samostalnost u odnosu na drzavnu ekonomsku politiku-Banke zbog svoje djelatnosti I vaznosti imaju karakter javnih preduzeca, dok kod preduzeca uglavnom postoji licni interest tj. interes osnivaca-Banka ima visok nivo pravne zastite (sigurnost I povjerenje), dok je kod preduzeca nivo pravne zastite nizi.5. Upravljanje bankom

Poslovnom bankom upravlja i rukovodi: skuptina akcionara odbor direktora izvrni direktori odbor za revizijuSkuptina akcionara:- donosi statut banke- razmatra godinji izvjetaj- bira i razrjeava lanove odbora direktora- odluuje o raspodjeli dobiti- odluuje o poveanju i smanjenju kapitala banke- odluuje o restruktuiranju- odluuje o prestanku rada bankeOdbor direktora sastoji se od najmanje 5 lanova od kojih su najmanje 2 lana lica nezavisna od banke. Predsjednik odbora direktora bira se od lanova odbora direktora. Imenuje se na period od 4 godine i moe biti biran ponovo. Odbor direktora:- utvruje ciljeve i strategiju banke i obezbjeuje njihovo sprovoenje- uspostavlja i odrava sistem upravljanja rizicima kojima je banka izloena u svom poslovanju- utvruje godinji plan rada banke ukljuujui i finansijski plan- usvaja godinji izvjetaj o poslovanju banke- usvaja godinji plan interne revizije- razmatra izvjetaj CB o izvrenoj kontroli- bira izvrne direktore- bira spoljnog revizora- razmatra izvjetaj o radu odbora za reviziju- donosi opta akta banke- donosi etike standarde ponaanja zaposlenih u banci- saziva sjednice skuptine akcionaraIzvrni direktoriIma najmanje 2 izvrna direktora od kojih je jedan glavni. Izvrni direktor mora imati visoko obrazovanje, priznat lini ugled, odgovarajuu strunu kvalifikaciju i izraenu profesionalnu sposobnost. Izvrni direktor moe biti strani dravljanin s tim da najmanje 1 izvrni direktor mora poznavati slubeni jezik koji je u upotrebi u Crnoj Gori. Izvrni direktor organizuje i vodi poslovanje banke i vri nadzor nad radom zaposlenih u banci. Izvrni direktori:- sprovode utvrenu strategiju poslovanja banke- izvravaju odluke skuptine akcionara i odbora direktora banke- odluuju o poslovnim transakcijama u skladu sa aktima banke- obezbjeuju da zaposleni u banci budu upoznati sa propisima i drugim aktima banke kojima se ureuju njihove radne obaveze- obezbjeuju sigurnost i redovno praenje sistema informacione tehnologije banke- informiu odbor direktora i CB o pogoranju finansijskog stanja bankeOdbor za reviziju ine najmanje 3 lana od kojih veina nije povezana sa bankom, a imaju iskustva na poslovima iz oblasti finansija. Za lana odbora za reviziju ne mogu biti birani izvrni direktori banke. Odbor za reviziju:- analizira i prati funkcionisanje sistema upravljanja rizicima kojima je banka izloena- analizira i prati funkcionisanje sistema interne kontrole- analizira finansijske izvjetaje banke prije nego to bude dostavljen odboru direktora.

6. Upravljanje rizicima u banci7. Vrste bankarskih rizika8. Kontrola banaka9. Oduzimanje dozvole za rad10.Likvidnost banke

11. Profitabilonost banke

Banka da bi mogla zapoeti svoje poslovanje i opstati na tritu, neophodno je da raspolae osnivakim kapitalom koji moe biti u novanom ili nenovanom obliku. Osnivai banke dobijaju akcije za sredstva uplaena u osnivaki kapital. Uplaene akcije imaju karakter trajnog uloga i osnivai ne mogu povui uloena sredstva jer bi se njihovim povlaenjem izbjegla odgovornost osnivaa banke za obaveze banke. Jedino to im preostaje, u tom sluaju, je da prodaju svoje akcije na tritu kapitala. Banka ima svoju ciljnu funkciju koja se sastoji u formiranju adekvatne stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala. Da bi taj cilj ostvarila mora svoje rashode podmiriti prihodima i ostvariti dobit.Ako se banka u svojoj poslovnoj politici pridrava odreenih principa onda e ona uspjeno poslovati, biti likvidna, solventna i ostvariti optimalnu profitabilnost.

Faktori koji utiu na proitabilnost su: kvalitet menadzmenta kvalitet aktive ekonomija obima vanbilansne operacije trokovi poslovanja okruenje banaka

U dananjim uslovima poslovanja menadzment je kljuni faktor za profitabilnost svakog preduzea pa i banke, jer on vodi poslovnu politiku i sposobnost procjene daljeg razvoja finansijskog trita i konkurentnost finansijskih institucija i sagleda budunost banke u pogledu razvoja koji e obezbijediti stvaranje najveeg profita i sigurnost na dui rok.

Kvalitet aktive ogleda se u: kamatonosnim (zajmovnim) i prinosnom (investicionom tj u hov) stanju aktive. Kod plasmana zajmova veoma je bitno da menadzment banke uradi adekvatnu ocjenu boniteta korisnika zajmova, da bi donio kreditnu osluku koja e pozitivno uticati na profitabilnost. Kod plasmana u hov posebno se ocjenjuje stepen sigurnosti i unovivosti. U principu su zajmovi za banke profitabilniji oblik plasmana u odnosu na vriednosne papire.

Na profitabilnost banke znaajno utie i ekonomija obima. Smatra se da se profit stie obimom transakcija i nivoom cijena. Ukoliko obim transakcija i cijene rastu profit e se poveati. No iskustvo kae da se profit ne stie poveanjem cijena nego poveanjem obima transakcija.

U savremenim trinim usovima privreivanja banke sve vie pribjegavaju sve raznovrsnijim vanbilansnim operacijama( poslovi platnog prometa, garancije, avali, konsalting, lizing poslovi, poslovi osiguranja...), jer im one donose znatne prihode i sa njima osvajaju trite.

Profit banke je direktno uslovljen visinom trokova poslovanja. Svako smanjenje trokova utie na rast dohotka.

Sredina, okolina, ambijent u kome banke posluju takoe utiu na profitabilnost banke. Okruenje i povezanost sa njima uslov je opstanka bilo kog ekonomskog subjekta.

12. Sanacija i lividacija banke

U praksi se rijetko sprovodi likvidacija nego se obino pristupa sanaciji (ozdravljenju) banke ukoliko se nadje u nepovoljnoj situaciji. U sluajevima kada je u tekoe dospjela vea bankarska organizacija, ili vie njih, razraeni su mehanizmiza apsorbovanje gubitaka na nivou drave, CB. U takvim uslovima vre se radikalne promjene u kompletnom menadzmentu banke i restruktuiranju njenog bilansa.

Odreene pretpostavke za uspjenu sanaciju moraju biti ispotovane u sledeem: sagledavanje realnog stanja banke i vjerodostojnost podataka rasporeivanje gubitaka i otpis promjene menadzmenta banke i ostale sanacione mjere izmjena i dogradnja odgovarajue regulative

Prema Zakonu predlog za pokretanje postupka sanacije moe podnijeti: banka osnivai banke povjerioci banke CB nadlena sluba platnog prometa agencija Fondacije za osiguranje depozita

Zahtjev za razmatranje mogunosti sanacije neke banke podnosi se CB, koja je duna da u roku od 15 dana od dana prijema zahtjeva pokrene postupak za ocjenu finansijskog stanja banke i ekonomsku opravdanost sanacije i o tome obavijesti predlagaa.Ukoliko se utvrdi da je sanacija banke mogua i ekonomski opravdana, tada CB donosi osluku o pokretanju sanacionog postupka. Banka koja se sanira duna je da izvri otpis svojih potencijalnih gubitaka na teret svog osnivakog kapitala i rezervi.

Sanacioni postupak moe se zavriti donoenjem: odluke o djeliminoj ili potpunoj prodaji dionica banke u sanaciji odluke o preuzimanju banke u sanaciji od strane neke druge banke utvrivanje uslova za otvaranje postupka steaja nad bankom. Postupak steaja sprovodi se kada CB ocijeni da sanacija banke nije ekonomski opravdana.

Postupak likvidacije odnosno prestanka rada banke, pored sluaja kada je postupak sanacije neuspjeno sproveden, moe uslijediti i onda kada CB oduzme dozvolu da rad banke i to: kada je dozvola za rad dobijena na osnovu neistinitih podataka osnivaa kada banka u propisanom roku od 45 dana nije podnijela prijavu za upis u sudski registar kada banka poslije upisa u sudski registar u roku od 60 dana ne otpone sa poslovanjem kada je novani dio osnivakog kapitala banke manji od zakonom propisanog kada je broj osivaa banke manji od zakonom propisanog broja kada banka onemogui CB i drugom ovlaenom revizoru da izvri kontrolu njenog poslovanja kada banka ne posluje u skladu sa zakonom i kada CB-ci ne dostavljaju propisane izvjetaje i podatke o svom poslovanju

Ako po okonanju postupka likvidacije preostanu sredstva, ta sredstva se dijele osnivaima banke u skladu sa odlukama o osnivanju i drugim aktima banke.

13.Organizacija rada I upravljanja bankom14.Princip likvidnosti15.Princip sigurnosti16.Princip rentabilnosti17.Koordinacija bankarskih nacela poslovanja18.Pokazatelji likvidnosti bankePokazatelji likvidnosti su:1. Stopa likvidnosti2. Obavezna rezervaStopa likvidnosti se najcesce izrazava kroz odnos kratkorocnih sredstava i obaveza.a) L1= s/ob) L2= ukupni krediti/ukupni depozitic) L3= likvidna sredstva/depozitni izvoriObavezna rezerva moze biti:a) sredstvo za obezbjedjenje likvidnosti bankeb) instrument za regulisanje kolicine novca u opticaju od strane CB

19.Predstavi likvidnost putem formulePokazatelji likvidnosti su:1. Stopa likvidnosti2. Obavezna rezervaStopa likvidnosti se najcesce izrazava kroz odnos kratkorocnih sredstava i obaveza.a) L1= s/ob) L2= ukupni krediti/ukupni depozitic) L3= likvidna sredstva/depozitni izvoriObavezna rezerva moze biti:a) sredstvo za obezbjedjenje likvidnosti bankeb) instrument za regulisanje kolicine novca u opticaju od strane CB

20.Povezanost likvidnosti i solventnostiLikvidnost je spsobnost banke da izmiri dospjele obaveze. Ovo je jedno od osnovnih pokazatelja banke. Moe se predstaviti formulom: L= sredstva/obaveze. Razlikujemo primarnu, sekundarnu i tercijalnu likvidnost. Likvidnost >1 ukazuje da je preduzee likvidno, manja da je nelikvidno, 0-stagnira.Solventnost predstavlja sposobnost banke da izmiri sve svoje obaveze. Likvidnost i solventnost banke su povezani, i obino je preduzee koje je likvidno u isto vrijeme i solventno, mada ne mora uvijek da bude takvo.21.22.23.24.

25. Kreditni poslovi sa inostranim bankama

Kreditni poslovi sa inostranstvom je pravni posao zakljuen izmeu domaeg i stranog pravnog lica kojem se odobrava ili od koga se pribavlja kredit. To su poslovi vezani za kredite i zajmove izmeu rezidenta i nerezidenta zakljuenih u devizama.Krediti su poslovi izmeu: - domae banke i nerezidenta - kojem banka odobrava kredit, - rezidenta i strane banke - od koje rezident uzima kredit.Kreditni poslovi sa inostranstvom zakljuuju se ugovorom.Banke mogu zakljuivati kreditne poslove sa inostranstvom: - u svoje ime i za svoj raun, - u svoje ime i za tu raun, - u tue ime i za tu raun. 26. ta se ureuje kreditnim poslovima sa inostranstvom?Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi izmeu rezidenta I nerezidenta zakljueni u stranoj valuti. To je pravni posao kojim se pribavlja ili odobrava komercijalni, robni ili finansijski kredit. - Domaa lica su banke, preduzea I druga pravna lica sa sjeditem u naoj zemlji, kao I fizika lica sa prebivalitem u naoj zemlji. - Strano lice je pravno lica sa sjeditem u inostranstvu ili fiziko lice sa prebivalitem u inostranstvu. Sredstva koja su uzeta ovim kreditima koriste se za finansiranje uvoza robe I usluga kao I za finansiranje investicija u inostranstvu. Banka moe zakljuiti ugovor o kreditiranju za obavjanje platnig prometa sa inostranstvom.Osim komercijalnih, robnih I finansijskih prilika, kreditni poslovi obuhvataju I bankarske garancije koje banke daju u korist stranih lica u kreditnim poslovima sa inostranstvom(jemstva I druga obezbeenja).Banke mogu zakljuivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime I za svoj raun I obrnuto. Kreditnim poslovima se ureuju prava I obaveze koje imaju uesnici u ovim poslovima. 27. Gdje se registuje kreditni posao sa inostranstvom?

Kreditni poslovi sa inostranstvom registruju se kod CBCG.Prije zakljuivanja posla domae lice je duno da podnese obavjetenje o namjeri zakljuivanja ugovora o kreditu Centralnoj banci.Domaa lica zakljuuju ugovore o kreditnom poslu sa inostranstvom u svoje ime i za svoj raun i u svoje ima a za raun drugog lica.CB propisuje nain, rokove i obrasce za registrovanje i evidentiranje posla sa inostranstvom.28. Definii meunarodni platni prometMeeunarodni platni promet podrazumijeva sve oblike plaanja izmeu fizikih i pravnih lica sa razliitih carinskih i meunarodnih podruija.Meunarodni platni promet se po mnogo emu razlikuje od platnog prometa u zemlji, a prvenstveno u tome to se platni promet sa inostranstvom obavlja u razliitim nacionalnim valutama. S tim to moraju postojati sklopljeni meunarodni platni sporazumi izmeu drava uesnika u meunarodnim plaanjima.Ovaj posao obavljaju samo odreene banke, koje su dobile ovlaenje od CB za obavljanje ovih poslova i to posredstvom svojih korospodenskih banaka u inostranstvu. Ove banke moraju da budu visoko sigurne, to znai da imaju ugled u poslovnom svijetu i da mogu tano i efikasno da izvravaju preuzete obaveze.U postupku realizacije platnog prometa sa inostranstvom uestvuje veliki broj subjekata meu kojima su:nalogodavac koji izdaje nalog za plaanje (dunik, poiljalac)domaa i inostrana banka kao posrednici iCB kao regulator poslovaPrema zakonu o CBCG, uesnici u meunarodnom platnom prometu su svi klijenti za ije potrebe CB otvori i vodi rauna a to su: dravni organi i organizacije, domae i strane poslovne banke i meunarodne finansijske organizacije i institucije.29.30.31. Meunarodni dokumentarni akreditivMeunarodni dokumentarni akreditiv je ugovor na osnovu kojeg banka po nalogu svog klijenta vri plaanje odreenog iznosa novanih sredstava na raun korisnika akreditiva.Ovaj dokument predstavlja pravni odnos izmeu banke i korisnika akreditiva, zasniva se na ugovoru i jednako titi interese kupca i prodavca, a pritom se rukuje dokumentima, a ne robom. Meunarodni dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu: sredstva plaanja i instrumenta obezbeenja plaanja. Kao sredstvo plaanja, dokumentarni akreditiv, omoguava istovremeno maksimalnu zatitu interesa prodavca i maksimalnu zatitu interesa kupca. Kao instrument obezbjeenja plaanja on prua prodavcu (korisniku akreditiva) sigurnost naplate potraivanja, kako mu za isto garanciju, putem akreditiva, daje banka (iji bonitet on moe da procijeni).Uesnici-transaktori u akreditivnom poslu: Nalogodavac(dunik)- Kupac(uvoznik) robe koji podnosi zahtjev banci za otvaranje akreditiva odnosno nalae svojoj banci da otvori akreditiv.

Akreditivna banka-Banka iji je komitent nalogodavac i po ijem nalogu ona otvara akreditiv u svoje ime, a za njegov raun i u korist korisnika akreditiva.

Korisnik akreditiva (poverilac)-Prodavac (izvoznik) robe u iju se korist otvara akreditiv.32. Vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva

Nostro i loro akreditivNostro akreditiv je onaj akreditiv koji se otvara po nalogu domaeg kupca-uvoznika, a u korist inostranog prodavca-izvoznika. Loro akreditiv je onaj akreditiv koji se otvara po nalogu inostranog kupca-uvoznika, a u korist domaeg prodavca-izvoznika.Opozivi i neopozivi akreditivOpozivi akreditiv je takav akreditiv koji banka moe u svakom trenutku izmijeniti ili opozvati na zahtjev nalogodavca ili po svojoj inicijativi. Neopozivi akreditiv je takav akreditiv koji banka ne moe ni izmijeniti niti opozvati za vrijeme njegovog vaenja.Prenosivi i neprenosivi akreditivOznaavaju mogu li se prenositi sa korisnika akreditiva na drugu osobu. Prenosivi akreditiv postoji kada je izriito oznaen kao prenosivi, ako nije oznaen smatra se da je akreditiv neprenosiv.Jednokratni i revolving akreditivJednokratni akreditiv slui za jednokratno povlaenje akreditivnog iznosa i u praksi se upotrebljava pri jednokratnoj isporuci robe.Revolving akreditiv ne prestaje vrijedjeti povlaenjem akreditivnog iznosa, ve se nakon naplate obnavljaja ponovo na poetni iznos. To obnavljanje (revolving) traje dok se ne dostigne maksimalni iznos koji se odreuje ili iznosom ili brojem revolvinga.33.34.35. Planiranje kao osnova bankarskog menadmenta

Planiranje je prva funkcija koju treba obaviti u procesu menadmenta. U ovoj funkciji treba formulisati konkretne zamisli i ciljeve, predviene uinke, uee i odgovornosti pojedinaca, radne etape i vremenski tok dogaaja. Iz tog razloga planiranje je jedna od najznaajnijih funkcija menadmenta.Planiranje nije konaan proces, on zahtijeva pripremu i sprovoenje aktivnosti koje se moraju preduzeti, a vezane su za izradu plana. esto se desi da promjene u eksternom, a ponekad u internom okruenju moraju dovesti do promjene utvrenog plana, pa se za proces planiranja kae da je beskonaan.Strateki plan odreuje smjer kojim banka treba da ide i prioritete koje banka treba da ostvari. Strateki plan poveava potencijal banke, uva vrijeme i smanjuje napore bankara.Svaki efikasan plan pravi se na osnovu tanih informacija, jasnih ideja i uposlenih radnika-izvrioca, koji su posveeni planu.Da bi plan bio uspjean potrebno je ukljuiti sve uposlene radnike.Kroz proces planiranja uposleni dolaze do ideje, zatim se vri odabir prikupljenih podataka koji se sortiraju, grupiu i grafiki prikazuju.Na menadmentu je da unese vjeru u sprovoenje plana i da tu vjeru i entuzijazam prenesu na svoje saradnike.Plan se donosi da bi bio sproveden.Ova faza ukazuje na sutinu menaderskog pristupa, a to je kokombinovanje materijalnih, finansijskih i ljudskih prioriteta u cilju ostvarenja zadataka koji su planom postavljeni pred bankom.Funkcija planiranja je tijesno povezana sa svim ostalim funkcijama menadmenta, a posebno sa kontrolnom funkcijom.36. Zadaci stratekog bankarskog menadmenta

Menadment predstavlja koordinaciju ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa radi ostvarivanja ciljeva koji su zacrtani planskim dokumentima banke.Posebnu ulogu ima strateki bankarski menadment.Zadatak stratekog bankarskog menadmenta je u sagledavanju dugorone pozicije bankarske politike, formiranje misije i vizije banke.Bankarski menadment e se u savremenim trinim ekonomijama sve vie razvijati. Banke e uvoditi nove aktivnosti u bankarskim usligama, tehnolokim inovacijama, kadrovskim potencijalima itd.Posebno e se insistirati na adekvatnom formiranju cijene i nadoknade za bankarske usluge.Elektronsko banklarstvo e imati posebnu ulogu u bankarskom menadmentu, posebno u organizacionom dijelu poslovanja banaka i modelima pruanja bankarskih usluga.Polaznu osnovu bankarskog menadmenta u savremenom bankarstvu ini planiranje i razvojna politika banke.

37. Poslovanje HOVHov izdaju se kao uzajamna potreba u poslovanju izmeu izdavaoca i korisnika. Poslovanje hov obavljaju se na finansiskom tritu. Prodaju hov na primarnom tritu emitenet moe obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. Preko berzanskih posrednika mogu i strana pravna lica kupovati i prodavati hov koje glasena stranu valutu.Hov moe se trgovati pod sledeim uslovima: da su emitovane u skladu sa odreenim zakonskim propisima da emitent ima pozitivno miljenje ovlaenog revizora o njegovom poslovanju da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, steaja ili likvidacijeTrgovina hov moe biti: gotovinska (prenos hov sa prodavca na kupca indosamentom ili prostom predajom) polugotovinska (deponovanje hov na depo-raun i obrnuto) bezgotovinska (prenoenje hov sa prodavca na kupca, zaduivanjem ili odobravanjem njihovih depo-rauna davaoca zaloge na depo-raun primaoca zaloge)O svim promjenama na depo-raunu(na kojem se evidentira priliv i odliv deponovanih hov) banka obavjetava, putem izvoda, vlasnika rauna.Emitenti kratkoronih hov duni su da povodom izdavanja hov dostave nadlenom organu podatke o: vrsti hartija od vrijednosti nominalnoj vrijednosti, ukupnom obimu emisie i broju hov firmi, odnosno naziv i sjedite emitenta oznaci serije i kontrolnom broju emitovanih hovPoslovima trgovine hov bave se specijalizovani posrednici (brokeri i dileri) na berzama, gdje se susreu svi zainteresovanu za poslovanje sa hov.

38. Trgovina HOV

Trgovina hov je svaka prodaja i kupovina hov koja se vri nakon njihovog izdavanja. Organizovano trite je trite na kojem se trgovina hov i drugim finansiskim instrumentima odvija na nain i pod uslovima utvrenim zakonom, aktima komisije za hov i pravilima poslovanja ovlaenih uesnika na tom tritu nad kojima komisija za hov vri nadzor.Hov se moe trgovati samo javnom ponudom na organizovanom tritu. Mogu trgovati samo brokersko dilerska drutva i ovlaene banke-lanovi berze. Druga lica mogu trgovati posredstvom lanova berze.39.40.