TEORIJE U RAZVOJNOJ TEORIJE U RAZVOJNOJ PSIHOLOGIJI PSIHOLOGIJI

I deoI deo

Šest osnovnih pitanja Šest osnovnih pitanja razvojne psihologijerazvojne psihologije

1. Kakvu ulogu igraju 1. Kakvu ulogu igraju nasleđe i sredina u nasleđe i sredina u

razvoju?razvoju? Zašto?Zašto? FFilozofija: nativizam vs. empirizamilozofija: nativizam vs. empirizam Psihologija: nPsihologija: ne DA LI nego KOLIKO i e DA LI nego KOLIKO i

KAKO?KAKO?

KOLIKO?KOLIKO? HereditabilnostHereditabilnost Konkordansa Konkordansa Ograničenje: sličnost okoline!Ograničenje: sličnost okoline!

KAKO?KAKO? Nasleđe određuje donju i gornju granicu Nasleđe određuje donju i gornju granicu

(raspon – varijabilan)(raspon – varijabilan) Slični sredinski uslovi svuda + sazrevanje Slični sredinski uslovi svuda + sazrevanje

= razvojni plan za određene funkcije (npr. = razvojni plan za određene funkcije (npr. perceptivni, motorni razvoj)perceptivni, motorni razvoj)

Povezivanje naslednih i sredinskih činilaca Povezivanje naslednih i sredinskih činilaca Geni: pasivan i aktivan uticaj (npr. talentovano dete; Geni: pasivan i aktivan uticaj (npr. talentovano dete;

sličnost razdvojenih blizanaca)sličnost razdvojenih blizanaca) Sredina: aktivno nastojanje da se obezbede dobri Sredina: aktivno nastojanje da se obezbede dobri

uslovi i tako utiče na razvojuslovi i tako utiče na razvoj

2. Na koji način 2. Na koji način sociokulturni kontekst sociokulturni kontekst

utiče na razvoj?utiče na razvoj? KKOJI?OJI?

PPorodica (AV, učenje, soc. podrška, orodica (AV, učenje, soc. podrška, direktni i indirektni uticaji)direktni i indirektni uticaji)

SESSES SSiromaštvoiromaštvo SSusedstvousedstvo Selo/gradSelo/grad DDruštvoruštvo

Sociokulturni kontekst podrazumeva Sociokulturni kontekst podrazumeva jedinstvene običaje, vrednosti i jedinstvene običaje, vrednosti i verovanja o ispravnom načinu verovanja o ispravnom načinu odgajanja dece i krajnjim ciljevima odgajanja dece i krajnjim ciljevima njihovog razvoja.njihovog razvoja.

... utiču na sve, od načina vaspitanja ... utiču na sve, od načina vaspitanja dece do nivoa zdravstvene zaštite i dece do nivoa zdravstvene zaštite i obrazovanja ... fizičko stanje, društveni obrazovanja ... fizičko stanje, društveni položaj, samopoštovanje, osobine položaj, samopoštovanje, osobine ličnosti, ponašanje...ličnosti, ponašanje...

KAKO?KAKO?

3. Na koji način dete 3. Na koji način dete učestvuje u razvoju?učestvuje u razvoju?

3. Na koji način dete 3. Na koji način dete učestvuje u razvoju?učestvuje u razvoju?

3. Na koji način dete 3. Na koji način dete učestvuje u razvoju?učestvuje u razvoju?

4. Da li je razvoj 4. Da li je razvoj kontinuiran ili kontinuiran ili

diskontinuiran proces? diskontinuiran proces?

5. Koliko su značajne 5. Koliko su značajne individualne razlike u individualne razlike u

razvoju?razvoju?

5. Koliko su značajne 5. Koliko su značajne individualne razlike u individualne razlike u

razvoju?razvoju?

6. Kakva je interakcija 6. Kakva je interakcija između različitih između različitih aspekata razvoja?aspekata razvoja?

Teorijski pristupi u Teorijski pristupi u razvojnoj psihologijirazvojnoj psihologiji

Šta je to teorija?Šta je to teorija? Teorije su elementi naučnog znanja koji integrišu Teorije su elementi naučnog znanja koji integrišu

i organizuju veći broj činjenica u sistem koji onda i organizuju veći broj činjenica u sistem koji onda predstavlja objašnjenje za različite pojave u predstavlja objašnjenje za različite pojave u određenoj oblasti stvarnostiodređenoj oblasti stvarnosti

Hipoteze predstavljaju probna objašnjenja, one Hipoteze predstavljaju probna objašnjenja, one prethode stvaranju teorije i proizilaze iz njeprethode stvaranju teorije i proizilaze iz nje

Svaka teorija ima svoj specifični jezik (pojmove i Svaka teorija ima svoj specifični jezik (pojmove i definicije) i svoje metode i tehnike istraživanjadefinicije) i svoje metode i tehnike istraživanja

U razvojnoj psihologiji – teorije užeg obimaU razvojnoj psihologiji – teorije užeg obima

Teorije u razvojnoj Teorije u razvojnoj psihologijipsihologiji

Teorije učenjaTeorije učenja Kognitivno razvojne teorije:Kognitivno razvojne teorije:

Teorija Ž. PijažeaTeorija Ž. Pijažea Teorija L.S. VigotskogTeorija L.S. Vigotskog

TeorijTeorijee kognitivne obrade informacija kognitivne obrade informacija Psihoanalitičke teorijePsihoanalitičke teorije

Frojdova teorijaFrojdova teorija Teorija E. EriksonaTeorija E. Eriksona

EtologijaEtologija Ekološka teorija (teorija ekoloških Ekološka teorija (teorija ekoloških

sistema)sistema)

Teorije učenjaTeorije učenja Koreni tradicije – Džon Lok, biheviorizamKoreni tradicije – Džon Lok, biheviorizam

Fokus interesovanja – na socijalnom i Fokus interesovanja – na socijalnom i emocionalnom razvoju (specifične emocionalnom razvoju (specifične emocionalne i socijalne reakcije)emocionalne i socijalne reakcije)

Poređenje dece istog uzrasta, a ne dece Poređenje dece istog uzrasta, a ne dece različitih uzrastarazličitih uzrasta

Modifikacija ponašanjaModifikacija ponašanja

Dajte mi dvanaest zdravih, razvijenih beba Dajte mi dvanaest zdravih, razvijenih beba i posebni svet da ih odgajam i garantujem i posebni svet da ih odgajam i garantujem da bih mogao da napravim bilo kakvog da bih mogao da napravim bilo kakvog stručnjaka, doktora, advokata, šefa prodaje stručnjaka, doktora, advokata, šefa prodaje pa čak prosjaka i lopova, bez obzira na pa čak prosjaka i lopova, bez obzira na njihove talente, težnje, sposobnosti, njihove talente, težnje, sposobnosti, interesovanja, predispozicije i rasu. interesovanja, predispozicije i rasu. (Watson, 1930:104)(Watson, 1930:104)

Čak i neki od kritičara biheviorističkog Čak i neki od kritičara biheviorističkog pristupa napominju da je on za dobrobit pristupa napominju da je on za dobrobit ljudi učinio više od bilo koje druge ljudi učinio više od bilo koje druge psihološke teorije (Hebb,1980).psihološke teorije (Hebb,1980).

Oblici učenjaOblici učenja

1.1. Klasično uslovljavanjeKlasično uslovljavanje2.2. Instrumentalno uslovljavanjeInstrumentalno uslovljavanje3.3. Učenje po modeluUčenje po modelu4.4. Učenje uviđanjemUčenje uviđanjem

Ivan Pavlov (1849-1936)Ivan Pavlov (1849-1936)

Tok klasičnog Tok klasičnog uslovljavanjauslovljavanja

Skiner (1904-1990)Skiner (1904-1990)

Učenje po modeluUčenje po modelu U ovom obliku učenja posmatra se model koji U ovom obliku učenja posmatra se model koji

pokazuje određena ponašanja i iz posledica pokazuje određena ponašanja i iz posledica ponašanja modela uči se ponašanje koje je bilo ponašanja modela uči se ponašanje koje je bilo predmet posmatranja.predmet posmatranja.

Omogućava da ne ponavljamo iste greške kao Omogućava da ne ponavljamo iste greške kao model.model.

Kod usvajanja ideja, stavova, vrednosti... Kod usvajanja ideja, stavova, vrednosti...

Ako je model svojim ponašanjem ostvario neki Ako je model svojim ponašanjem ostvario neki privlačan cilj, na one koji su to ponašanje privlačan cilj, na one koji su to ponašanje posmatrali delovaće u pravcu usvajanja prikazanog posmatrali delovaće u pravcu usvajanja prikazanog ponašanja.ponašanja.

Ne nagrađivati ponašanje koje želimo da Ne nagrađivati ponašanje koje želimo da eliminišemo.eliminišemo.

Albert Bandura 1925-Albert Bandura 1925-

Eksperimenti sa lutkom Eksperimenti sa lutkom BoboBobo

Učenje uviđanjemUčenje uviđanjem Oblik učenja u kome je ključno misaono Oblik učenja u kome je ključno misaono

rešavanje problema.rešavanje problema. Za ljude je tipično misaono rešavanje Za ljude je tipično misaono rešavanje

problema, kao i za neke vrste filogenetski problema, kao i za neke vrste filogenetski najbliže čoveku.najbliže čoveku.

Životinje pretežno rešavaju problem Životinje pretežno rešavaju problem aktivnošću.aktivnošću.

Tipičan oblik učenja za ljude i to Tipičan oblik učenja za ljude i to prvenstveno zahvaljujući govoru.prvenstveno zahvaljujući govoru.

Povezanost govora i učenja uviđanjem Povezanost govora i učenja uviđanjem znači da ovaj oblik učenja nije tipičan za znači da ovaj oblik učenja nije tipičan za najraniji razvoj deteta, kada deca, slično najraniji razvoj deteta, kada deca, slično životinjama, rešavaju probleme aktivnošću.životinjama, rešavaju probleme aktivnošću.

Volfgang Volfgang Keler (1887- Keler (1887- 1967)1967)

Jedan od Kelerovih Jedan od Kelerovih eksperimenataeksperimenata

TEORIJE U RAZVOJNOJ TEORIJE U RAZVOJNOJ PSIHOLOGIJI PSIHOLOGIJI

II deoII deo

Kognitivističko razvojni Kognitivističko razvojni modelimodeli

Koreni ove tradicije – Ruso, 18.vek - Koreni ove tradicije – Ruso, 18.vek - rano nativističko gledišterano nativističko gledište

Savremeni pristup – Savremeni pristup – interakcionističkiinterakcionistički

Dečje ponašanje odraz je strukture Dečje ponašanje odraz je strukture njihovog znanja (inteligencije)njihovog znanja (inteligencije)

Cilj: šta deca znaju, kako je to znanje Cilj: šta deca znaju, kako je to znanje organizovano i kako se menjaorganizovano i kako se menja

Kognitivno razvojni pristup: Kognitivno razvojni pristup: teorija Žana Pijažeateorija Žana Pijažea

Deca i odrasli – kvalitativne razlikeDeca i odrasli – kvalitativne razlike Konstruktivizam - dete je aktivno Konstruktivizam - dete je aktivno

bićebiće Kognitivne sposobnosti – u funkciji Kognitivne sposobnosti – u funkciji

adaptacijeadaptacije Funkcija nepromenljiva, struktura Funkcija nepromenljiva, struktura

promenljiva - stadijumipromenljiva - stadijumi Adaptacija:Adaptacija:

asimilacijaasimilacija akomodacijaakomodacija

Stadijumi razvojaStadijumi razvoja Na svakom od stadijuma dete na različit Na svakom od stadijuma dete na različit

način saznaje svet oko sebenačin saznaje svet oko sebe Svaki novi stadijum nastaje na osnovu Svaki novi stadijum nastaje na osnovu

prethodnog – konstantan redosledprethodnog – konstantan redosled Prelazak sa jednog na drugi stadijum ne Prelazak sa jednog na drugi stadijum ne

može biti ubrzan obučavanjemmože biti ubrzan obučavanjem Stadijumi:Stadijumi:

Senzomotorni (0-2 godine)Senzomotorni (0-2 godine) Preoperacionalni (2-7 godina)Preoperacionalni (2-7 godina) Stadijum konkretnih operacija (7-12 Stadijum konkretnih operacija (7-12

godina)godina) Stadijum formalnih operacija (godina 12+) Stadijum formalnih operacija (godina 12+)

Kognitivno razvojni pristup: Kognitivno razvojni pristup: teorija Vigotskogteorija Vigotskog

Na koji način socijalna iskustva utiču Na koji način socijalna iskustva utiču na dečji saznajni razvoj (govor, na dečji saznajni razvoj (govor, obučavanje, kultura) – SOCIJALNO obučavanje, kultura) – SOCIJALNO KONSTRUKTIVISTIČKA TEORIJA KONSTRUKTIVISTIČKA TEORIJA KOGNITIVNOG RAZVOJAKOGNITIVNOG RAZVOJA

Bavio se svesnim mišljenjem, a Bavio se svesnim mišljenjem, a posebno odnosom govora i mišljenjaposebno odnosom govora i mišljenja

Modeli obrade Modeli obrade informacijainformacija

Cilj: utvrditi psihičke procese i razvojni Cilj: utvrditi psihičke procese i razvojni sled obrade informacijasled obrade informacija

Saznanje – sistem sastavljen od tri dela:Saznanje – sistem sastavljen od tri dela: 1. informacija o svetu – input (različite 1. informacija o svetu – input (različite

vrste draži)vrste draži) 2. unutrašnji procesi koji modifikuju 2. unutrašnji procesi koji modifikuju

informacije (obrada: kodiranje informacija informacije (obrada: kodiranje informacija u simboličke oblike, upoređivanje sa u simboličke oblike, upoređivanje sa postojećim znanjima, skladištenje u postojećim znanjima, skladištenje u pamćenje,itd)pamćenje,itd)

3. output – ponašanje (socijalno 3. output – ponašanje (socijalno ponašanje, govor, pisanje, itd)ponašanje, govor, pisanje, itd)

Kognitivna obrada Kognitivna obrada informacijainformacija

Ulaz draži iz sredine

(input)

Izlaz (reakcija ili akcija)

Senzorno pamćenje

KratkoročnoPamćenje

(ograničeni kapacitet)

Dugoročno pamćenje

selekcija kodiranje

Teorija obrade socijalnih informacija

Socijalna kognicija: znanje o socijalnom svetu i međuljudskim odnosima

Tumačenje signala u socijalnim interakcijama

Agresivno ponašanje

Uzvraćena agresija, odbacivanje od

strane vršnjaka

Očekivanje neprijateljske

namere vršnjaka

Neprijateljska namera

Psihoanalitička teorijaPsihoanalitička teorija Naglašava značaj urođenih nagona i nesvesnih Naglašava značaj urođenih nagona i nesvesnih

mehanizama mehanizama Tri dela ličnosti: ID (neposredno po rođenju), Tri dela ličnosti: ID (neposredno po rođenju),

EGO (tokom prvih godina), SUPEREGO (oko 6. EGO (tokom prvih godina), SUPEREGO (oko 6. godine)godine)

Faze psihoseksualnog razvojaFaze psihoseksualnog razvoja 5 stadijuma razvoja- sva deca, istim redom i na 5 stadijuma razvoja- sva deca, istim redom i na

približno istom uzrastupribližno istom uzrastu Odrasla ličnost predstavlja stepen do koga je Odrasla ličnost predstavlja stepen do koga je

zadovoljenje nagona omogućeno ili sputano na zadovoljenje nagona omogućeno ili sputano na svakom stadijumusvakom stadijumu

Fiksacija – zadržavanje u zadovoljavanju Fiksacija – zadržavanje u zadovoljavanju seksualnog nagona na način koji je seksualnog nagona na način koji je karakterističan za raniji razvojni stadijum, a karakterističan za raniji razvojni stadijum, a manifestuje se različitim simboličkim manifestuje se različitim simboličkim ponašanjimaponašanjima

Oralna faza (0-18m)Oralna faza (0-18m) Analna faza (18m-3g) – uvežbavanje Analna faza (18m-3g) – uvežbavanje

higijenskih navikahigijenskih navika Falusna faza (3-5g) – Edipov (Elektrin) Falusna faza (3-5g) – Edipov (Elektrin)

kompleks - potiskivanje i identifikacijakompleks - potiskivanje i identifikacija Faza latencije (6-12g)Faza latencije (6-12g) Genitalna fazaGenitalna faza

Doprinos razvojnoj psihologiji: značaj Doprinos razvojnoj psihologiji: značaj ranih emocionalnih veza, nesvesni ranih emocionalnih veza, nesvesni konflikti, lične razvojne istorijekonflikti, lične razvojne istorije

Teorija Erika EriksonaTeorija Erika Eriksona

Osam faza: 1-5 detinjstvo i mladost, Osam faza: 1-5 detinjstvo i mladost, 6-8 zrelost i starost6-8 zrelost i starost

Napredovanje zavisi od uspeha u Napredovanje zavisi od uspeha u prethodnim stadijumimaprethodnim stadijumima

Svaki stadijum - razvojni zadatakSvaki stadijum - razvojni zadatak Prelazi – razvojne krizePrelazi – razvojne krize Uspešno razrešenje - psihosocijalna Uspešno razrešenje - psihosocijalna

vrlina ili snaga koja pomaže u vrlina ili snaga koja pomaže u prolasku kroz naredne stadijumeprolasku kroz naredne stadijume

1. faza (0-18 meseci): 1. faza (0-18 meseci): POVERENJE vs. NEPOVERENJEPOVERENJE vs. NEPOVERENJE

? da li je svet izvor neprijatnosti ili izvor zadovoljstva ? da li je svet izvor neprijatnosti ili izvor zadovoljstva

- majka: senzitivnost, doslednost- majka: senzitivnost, doslednost

2. faza (18 m. do 3-4 g.): 2. faza (18 m. do 3-4 g.): AUTONOMIJA vs. STID I AUTONOMIJA vs. STID I SUMNJASUMNJA

? da li mi treba pomoć drugih ili ne? da li mi treba pomoć drugih ili ne - okolina: podrška osamostaljivanju, a ne zavisnosti- okolina: podrška osamostaljivanju, a ne zavisnosti

3. faza (3-4 g. do 7 g.): 3. faza (3-4 g. do 7 g.): INICIJATIVA vs. osećanje INICIJATIVA vs. osećanje KRIVICEKRIVICE

? da li je ponašanje u skladu sa očekivanjima – ? da li je ponašanje u skladu sa očekivanjima – - razvojni zadatak: razvoj samokontrole i savesti- razvojni zadatak: razvoj samokontrole i savesti

4. faza (od 7g. do adol.): 4. faza (od 7g. do adol.): USPEŠNOST vs. USPEŠNOST vs. INFERIORNOSTINFERIORNOST

? da li sam dobar u onom što radim – ? da li sam dobar u onom što radim – - razvojni zadatak: radne navike, učenje, prijateljstvo- razvojni zadatak: radne navike, učenje, prijateljstvo

5. faza: adolescencija: 5. faza: adolescencija: IDENTITET vs. KONFUZIJAIDENTITET vs. KONFUZIJA ? šta je moj cilj u životu? šta je moj cilj u životu - sazrevanje, kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj- sazrevanje, kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj

6. faza: ml. odraslo d. – 6. faza: ml. odraslo d. – BLISKOST vs. USAMLJENOST BLISKOST vs. USAMLJENOST - završetak školovanja, zaposlenje i finansijska - završetak školovanja, zaposlenje i finansijska

nezavisnost, nezavisnost, brak i roditeljstvobrak i roditeljstvo

7. faza: sr. doba – 7. faza: sr. doba – GENERATIVNOST vs. STAGNACIJAGENERATIVNOST vs. STAGNACIJA - briga o deci, poslu i dobrobiti drugih u društvu u - briga o deci, poslu i dobrobiti drugih u društvu u

kojem živekojem žive

8. faza: starost – 8. faza: starost – INTEGRITET vs. OČAJANJEINTEGRITET vs. OČAJANJE - osvrt na sopstveni život, prilagodjavanje promenama, - osvrt na sopstveni život, prilagodjavanje promenama, preuzimanje novih uloga, povezivanje sa uzrasnom preuzimanje novih uloga, povezivanje sa uzrasnom

grupomgrupom

Etologija Etologija Oslanja se na teoriju evolucijeOslanja se na teoriju evolucije Svako ponašanje može biti određeno Svako ponašanje može biti određeno

neposrednim uzrocima (umor, glad) i neposrednim uzrocima (umor, glad) i evolucionim uzrocima (manje jasni i evolucionim uzrocima (manje jasni i opažljivi, ali u najvećoj meri doprinose opažljivi, ali u najvećoj meri doprinose produženju vrste i opstanku jedinke)produženju vrste i opstanku jedinke)

Urođeni obrasci ponašanja: Urođeni obrasci ponašanja: - UniverzalnostUniverzalnost- NenaučenostNenaučenost- StereotipnostStereotipnost- Specifična podražljivostSpecifična podražljivost

Etologija Etologija

Kritični periodi - razvoj nekih Kritični periodi - razvoj nekih ponašanja moguć je samo u tom ponašanja moguć je samo u tom ograničenom vremenskom razdobljuograničenom vremenskom razdoblju

Danas = senzitivni periodi = Danas = senzitivni periodi = usvajanje nekog ponašanja je tada usvajanje nekog ponašanja je tada najbrže i najlakše, ali ne i jedino najbrže i najlakše, ali ne i jedino mogućemoguće

Teorija ekoloških sistema Bronfenbrener – istakao kontekstualne

uticaje na razvoj Osoba se razvija u kompleksnom

sistemu uticaja različitih nivoa okoline Mikorosistem: interakcije sa osobama u

neposrednom okruženju (dvosmerni uticaji) Mezosistem: veze između jedinica mikrosistema,

npr. porodice i škole Egzosistem: socijalni uslovi (npr. zdravstvene

službe, uslovi na radnom mestu roditelja, proširena porodica)

Makrosistem: vrednosti, zakoni običaji, stanje društva

zakoni, vrednosti, običaji...

radno mesto roditelja porodica zdravstv.

prijatelji DETE služba

susedstvo škola proširena porodica

MAKROSOSTEM, EGZOSISTEM, MIKROSISTEM