Merkantilističke teorije i teorije apsolutnih prednosti

8/13/2019 Merkantilističke teorije i teorije apsolutnih prednosti

http://slidepdf.com/reader/full/merkantilisticke-teorije-i-teorije-apsolutnih-prednosti 1/19

FAKULTET ZA USLUŢNI BIZNIS

Sremska Kamenica

Konsultativni centar Zrenjanin

Predmet: Međunarodni ekonomski odnosi

Tema: Merkantilističke teorije i teorije apsolutnih prednosti

Profesor: Student:Doc. dr Olja Munitlak Ivanović

Zrenjanin, 2013/2014. god.



Merkantilističke teorije i teorije apsolutnih prednosti

_____________________________________________________________________________

1

Sadržaj:

1. Uvod ......................................................................................................................................... 2

2. Merkantilizam .......................................................................................................................... 3

2.1. Teorija merkantilizma ....................................................................................................... 3

2.2. Uzroci merkantilizma ....................................................................................................... 5

2.3. Politika merkantilizma ...................................................................................................... 6

2.4. Kritike merkantilizma ....................................................................................................... 8

2.5. Merkantilističko nasleđe ................................................................................................... 9

3. Teorije prednosti .................................................................................................................... 11

3.1. Teorija apsolutnih prednosti ........................................................................................... 113.2. Teorija opšte ravnoteţe ................................................................................................... 11

3.3. Teorija komparativnih prednosti ..................................................................................... 12

3.4. Teorija troškova supstitucije ........................................................................................... 13

3.5. Nekonvencionalne teorije međunarodne trgovine .......................................................... 13

3.6. Teorije dominirajuće privrede ........................................................................................ 13

3.7. Teorija periferne privrede ............................................................................................... 14

3.8. Kejnzovo shvatanje međunarodnih odnosa .................................................................... 14

3.9. Porterova teorija konkurentske prednosti ....................................................................... 14

4. Zaključak ................................................................................................................................ 17

5. Literatura ................................................................................................................................ 18






_____________________________________________________________________________

3

2. Merkantilizam

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi od njene

ponude kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.

Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (količina dragocenog metala

u posedu drţave), se najviše povećava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom.Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapr eđivati ove ciljeve, igrajući aktivnu protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno

uz pomoć carinskih daţbina.1 Ekonomska politika koja se zasniva na ovim ide jama često senaziva merkantilistički sistem.

Merkantilizam je bio vladajuća škola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16.

do 18. veka). U pojedinačnim drţavama doveo je do prvih pojava značajne vladine intervencije ikontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je veći deo modernog kapitalističkogsistema.

2 Širom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao

podstrek evropskom imperijalizmu. Vera u merkantilizam se počela gubiti u kasnom 18. vekukada su pobedili argumenti Adama Smitha i drugih klasičnih ekonomista. Danas celokupni

merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrškom.

2.1. Teori ja merkanti li zma

Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisali između 1500 i 1750 godine, se danassmatraju merkantilistima; ipak, ovi pisci nisu smatrali da doprinose bilo kojoj pojedinačnojekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Markiz de Mirabeau 1763 godine, a poznatim ga je

učinio Adam Smith 1776. godine. R eč potiče od latinske reči mercari, što znači "trgovati", odmerx, što znači "roba." U početku su je samo koristili kritičari kao što su Mirabeau i Smith, ali su

je brzo usvojili i istoričari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio "merkantilistički sistem".R eč "merkantilizam" uvedena je u engleski jezik iz nemačkog jezika u ranom 20. veku.

Merkantilizam se u celini ne moţe smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije postojao nijedan merkantilistički pisac koji bi predstavio sveobuhvatnu šemu idealne ekonomije,kao što će to kasnije uraditi Adam Smith za klasičnu ekonomiju. Svaki merkantilistički pisac se

više fokusirao na pojedinačno područje ekonomije. Kasnije nijedan merkantilistički učenik nijeintegrisao te razne ideje u ono što su kasnije nazvali "merkantilizam". Neki su naučnici čak u potpunosti odbili ideju merkantilizma, govoreći da daje "pogrešno jedinstvo različitimdogađajima". U određenoj meri opšta ekonomska teorija je postala nemoguća zbog

1 Heckscher, Eli F., Mercantilism, London: Allen & Unwin., 1935.

2 Ekelund, Robert B., Robert D. Tollison, Mercantilism as a Rent-Seeking Society: Economic Regulation in

Historical Perspective. College Station: Texas A&M University Press, 1981.




_____________________________________________________________________________

4

merkantilističke doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula,

dobitak jedne strane je gubitak druge. Dakle, svaki politički sistem, koji koristi jednoj grupi, bi, prema definiciji, štetio drugoj i nema mogućnosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti damaksimizira zajedničko dobro. Merkantilistički zapisi su takođe stvarani da opravdaju određeneradnje, a ne da istraţe najbolje politike.

Rani merkantilizam, koji se razvio oko početka 1500. godine, najviše je bio obeleţen bulionizmom.

3 U ovom periodu došlo je do ogromnog priliva zlata i srebra iz španskih kolonija u

Novi Svet, i prevladavajuća briga je bila kako će druge evropske drţave biti u stanju da setakmiče. Bulionisti, kao što su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se

bogatstvo i moć drţave mere količinom zlatnih i srebrnih poluga koje poseduje i da povećanjemoći znači povećanje količine poluga na štetu drugih moći. Prosperitet drţave se merio

akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Delimično, ovo

fokusiranje na rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj vaţnosti u vremenima rata.Armije, koje su često uključivale plaćene vojnike, plaćane su polugama, a mornarice su takođe

finansirane zlatom i srebrom. Komplikovani sistem međunardonih alijansi tog vremena takođe ječesto zahtevao velika plaćanja jedne drţave drugoj. Samo nekoliko evropskih drţava jekontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda povećanja poluga je bila kroz platni bilans. Ako je drţava više izvozila nego što je uvozila, ova neravnoteţa se mor ala ispraviti

prilivom novca. Dakle, merkantilistička porodica je verovala da bi svaka nacija trebala izvoziti

više roba i usluga nego što uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izv oz poluga.

Bulionisti su takođe podrţavali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac

dovedu u drţavu.

U 17. veku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni

bulionizam.4 Ovi pisci, kao što je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno

bogatstvo primarni cilj i videli su zlatne i srebrne poluge kao najvaţniji znak bogatstva, ali ne ikao jedini, jer su dobra i usluge takođe bili esencijalni. Sačuvana je podrška platnom bilansu, aliu nešto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku Istočno-Indijsku Kompaniju, smatrao je

da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer će se uveţena roba preprodati ostatku Evropeuz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija

ovih sirovina u gotove proizvode vaţan generator bogatstva. Dok su bulionisti podrţavalimasovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podrţavaju potpune zabrane izvozasirovina i razvoj domaćih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaćih industrijazahtevalo raspoloţivu ponudu ka pitala, vlade su u sedamnaestom veku dramatično stezalegranice bankarstva. Ovo je na umetni način smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svojnovac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veću paţnju takođe poklanjali usluţnim

3 Ekelund, Robert B i Robert F. Hébert., A History of Economic Theory and Method. New York: McGraw-Hill,

1997.4 Wilson, Charles, Mercantilism, London: Historical Association, 1966.




_____________________________________________________________________________

5

industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su isključiliHolanđane iz britanskih transporta brodom.

Merkantilistička domaća politika je više bila podeljenja od njihove trgovinske politike.

Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podrţavaoce striktnih kontrola ekonomije,mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeleţena je patentnim pismima imonopolima koje je nametala drţava. Neki merkantilisti su ovo podrţavali ali drugi su spoznalikorupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su takođe spoznali da su neizbeţnirezultat kvota i plafoniranja cena bila crna trţišta. Jedan element oko kojeg su se merkantilistislagali bilo je ekonomsko iskorišćavanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali

ţiveti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potrošnju.Smatralo se da dodatni novac, slobodno vreme ili obrazovanje za niţe klase neosporno dovodi dološih navika, lenjosti i šteta za ekonomiju.

2.2. Uzroci merkanti l izma

Naučnici su podeljeni oko mišljenja zašto je merkantilizam dva i po veka bio dominantna

ekonomska ideologija. Jedna grupa, koju predstavlja Jacob Viner, tvrdi da je merkantilizam

jednostavno bio direktan, razuman sistem i da ljudi toga vremena jednostavno nisu imali

analitičke alate da otkriju da je u stvari bio duboko varljiv. Druga škola, koju su podrţavalinaučnici kao što je Robert B. Ekelund, tvrdi da merkantilizam nije bio greška nego najboljimogući sistem za one koji su ga razvili. Ova škola smatra da su merkantilističku politiku razvijali

i provodili trgovci koji traţe profit i vlade. Trgovci su jako profitirali od nametnutih monopola,zabrana strane konkurencije i siromaštva radnika. Vlade su profitirale od viših carina i daţbina

trgovaca. Dok su kasnije ekonomske ideje često razvijali akademici i filozofi, skoro svimerkantilistički pisci su bili trgovci ili vladini sluţbenici.

Merkantilizam se razvio u vreme kada je evropska ekonomija bila u tranziciji. Izolirani

feudalistički posedi se zamenjuju centraliziranim nacijama - drţavama kao centrima moći.Tehnološke promene u morskom saobraćaju i rast urbanih centara doveli su do rapidnog rastameđunarodne trgovine. Merkantilizam se posvetio tome, kako ova trgovina najbolje moţe pomoći drţavama. Druga vaţna promena je bilo uvođenje dvostrukog knjigovodstva i modernogračunovodstva. Ovo računovodstvo je jako jasno predstavljalo ulaz i izlaz trgovine, pridonoseći

bliskom ispitivanju platnog bilansa.5

Pr e merkantilizma, najvaţniji ekonomski rad u Evropi su napravili srednjovekovni

skolastički teoretičari. Cilj ovih mislioca bio je da nađu ekonomski sistem koji bi biokompatibilan sa hrišćanskim doktrinama poslušnosti i pravde. Uglavnom su paţnju obratili na

mikroekonomiju i lokalnu razmenu među pojedincima. Merkantilizam je blisko usklađen sa

5 Landreth, Harry i David C. Colander, History of Economic Thought, Boston: Houghton Mifflin, 2002.




_____________________________________________________________________________

6

drugim teorijama i idejama koje su nadomestile srednjovekovni pogled na svet. U ovom periodu

se adaptirala Niccolò Machiavellijeva realna politika i došlo je do prevlasti raison d'état-a u

međunarodnim odnosima. Merkantilistička ideja da je sva trgovina igra sa sumom nula, u kojojsvaka strana pokušava da prevari drugu u bezobzirnoj konkurenciji, integrisana je u radoveThomas Hobbesa. Ovo tamno viđenje ljudske prirode takođe se dobro slaţe sa puritanskim

viđenjem sveta, a neke od najčudnijih merkantilističkih zakona kao što su Navigacijski Aktiuvela je vlada Oliver Cromwella.

2.3. Pol i tika merkanti l izma

Merkantilističke ideje su bile dominantna ekonomska ideologija cele Evrope u ranom

modernom periodu i većina drţava su je prihvatile do određene mere. Centar merkantilizma je bio u Engleskoj i Francuskoj i u ovim drţavama su se najviše provodile merkantilističke politike.Merkantilizam se uzdigao u Francuskoj u ranom 16. veku, uskoro nakon što je monarhija postala

dominantna sila u francuskoj politici. 1539 godine, jedna vaţna odluka je zabranila uvoz vunenihdo bara iz Španije i nekih delova Flandrije. Sledeće godine čitav niz restrikcija je postavljen naizvoz zlatnih i srebrnih poluga. Tokom ostatka šesnaestog veka uvedene su daljnje

protekcionističke mere. Veličina francuskog merkantilizma je usko vezana za Jean-Baptiste

Colberta, ministra finansija tokom 22. godine u 17. veku, do te mere, da se francuski

merkantilizam ponekad naziva Colbertizam. Pod Colbertom francuska vlada se jako uključila uekonomiju sa ciljem povećanja izvoza. Izdate su protekcionističke mere politike koje su

ograničavale uvoz a favorizovale izvoz. Industrije su organizovane u monopole, a proizvodnja jeregulisana od strane drţave sa preko hiljadu uredbi, koje su uređivale kako se različiti proizvoditrebaju proizvoditi. Kako bi ohrabrili industriju, uvozile su se strane zanatlije i zlatari. Colbert je

takođe radio na smanjenju internih trgovinskih barijera, smanjenju internih carina i izgradnji

široke mreţe puteva i kanala. Colbertova poltika je bila prilično uspešna i tokom ovog periodaindustrijska proizvodnja i ekonomija Francuske su znatno porasli, te je Francuska postala

dominantna evropska sila. Manje uspešan je bio pri pretvaranju Francuske u glavnu trgovačkusilu, a Britanija i Holandija su ostale vodeće na ovom području.6

U Britaniji je merkantilizam dostigao svoj vrhunac tokom vlade Dugog Parlamenta.

Merkantilističke politike su takođe prihvaćene tokom Tudor perioda i perioda Stuart, sa

Robertom Walpoleom, koji je bio drugi glavni advokat. U Britaniji je kontrola vlade nad

domaćom privredom bila manje raširena nego na kontinentu, ograničena tradicijom običajnog prava i konstantno rastućom moći parlamenta. Monopoli koje je kontrolisala vlada su bili

uobičajeni, posebno pre Engleskog građanskog rata, ali su često bili sporni. Sami britanski

6 Niehans, Jürg, A History of Economic Theory: Classic Contributions, 1720-1980. Baltimore: Johns Hopkins

University Press, 1990.




_____________________________________________________________________________

7

merkantilisti su bili podeljeni oko mišljenja da li su domaće kontrole potrebne. Stoga su britanskimerkantilisti uglavnom pokušavali kontrolisati trgovinu. Postavljen je čitav niz regulacija kojeohrabruju izvoz a obeshrabruju uvoz. Uvele su se carinske daţbine na uvoz i premije za izvoz, aizvoz nekih sirovina je u potpunosti zabranjen. Navigacioni Akti su potisnuli strane trgovce iz

Britanske domaće trgovine. Ova nacija je agresivno tragala za kolonijama i nakon što bi biledovedene pod britansku kontrolu, nametale su im se regulacije koje su koloniji dozvoljavale

samo da prozvodi sirovine i da ih isključivo izvozi u Britaniju. Ovo je dovodilo do nesuglasica sastanovnicima tih kolonija, a merkantilističke politike su bile jedan od glavnih uzroka Američkerevolucije. Ipak, povrh svega, merkantilističke politike su imale vaţan učinak na Britaniju, pomaţući joj da postane dominantna trgovinska zemlja u svetu i međunarodna super sila. Jednaod domaćih poltika koja je imala trajan učinak je bilo pretvaranje "beskorisne zemlje" u zemlju

za poljoprivrednu upotrebu. Merkantilisti su smatrali da se sva zemlja i svi resursi trebaju

iskorištavati u svojoj punoj meri, kako bi zemlje maksimirale vlastitu moć, a u ovoj eri provedenisu projekti kao što je isušivanje tla (močvara).

Merkantilisti su pomogli pri stvaranju trgovinskih modela kao što je trouglasta trgovina

na Severnom Atlantiku, po kojoj se sirovine uvoze u metropolu, a onda prosleđuju iredistribuiraju drugim kolonijama.

I druge evropske drţave su prigrlile merkantilizam do različitih stepena. Holandija, koja je postala finansijski centar Evrope jer je bila njena najefikasnija trgovinska zemlja, nije bila jako

zainteresovana za ograničenu trgovinu i usvojila je samo neke od merkantilističk ih politika.Merkantilizam je postao popularan u centralnoj Evropi i Skandinaviji nakon TridesetogodišnjegRata, pri čemu su Christina od Švedske i Christian IV od Danske bili vaţni pregovarači .

Habsburški Sveti Rimski Vladari su dugo bili zainteresovani za merkantilističke politike, ali priroda ogromnog i decentralizovanog carstva oteţala je implementaciju takvih namera. Neke

konstitutivne drţave carstva su prihvatile merkantilizam, posebno Pruska, koja je podvladavinom Fredericka Velikog imala moţda najstroţe kontrolisanu privredu u Evropi. Tokom

http://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Triangle_trade.png

http://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Triangle_trade.png




_____________________________________________________________________________

8

ekonomskih poteškoća sedamnaestog veka Španija je imala slabo koherentnu ekonomsku politiku, ali je, više ili manje uspešno, francuske merkantilističke politike uveo Philip V. Rusija pod Petrom I (Petar Veliki) je pokušala da prati merkantilizam, ali sa slabim uspehom zbog

nedostatka velike klase trgovaca ili industrijalističke baze u Rusiji. Merkantilizam je takođe davao podstr ek nasilju u Evropi 17. i 18. veka. Otkad se nivo

svetske trgovine smatrao nepromjenjivim, sledilo je, da je jedini način da se poveća trgovinadrţave taj, da se uzme od drugih. Niz ratova, posebno Englesko-Holandski ratovi i Francusko-

Holandski ratovi, se direktno mogu povezati sa merkantilističkim teorijama. Beskrajno ratovanjeovog perioda je podrţavalo merkantilizam u smislu da je bio viđen kao osnovna komponenta

vojnog uspeha. Takođe je davao podstrek imperializmu nove ere, jer je svaka nacija, koja je to

mogla, pokušavala zauzeti kolonije koje bi bile izvori sirovina i ekskluzivna trţiš ta. Tokom

merkantilističkog perioda evropska sila se raširila oko globusa. Kao i u domaćoj ekonomiji ova

ekspanzija je često vođena pod patronaţom kompanija, koje su posedovale monopolegarantovane od strane drţave u nekim delovima sveta, kao što su Holandska Istočno-Indijska

kompanija ili Hudson's Bay kompanija.

2.4. Kr iti ke merkantil izma

Brojni naučnici su našli nedostatke merkantilizma mnogo pr e nego što je Adam Smithrazvio ideologiju koja bi ga u potpunosti mogla zameniti. Kritičari kao što su Dudley North, John

Locke, i David Hume potkopali su veliki deo merkantilizma i on je stalno gubio naklonost tokom

osamnaestog veka. Merkantilisti nisu uspeli da razumeju ideje komparativne prednosti (iako jeovu ideju 1817. godine u potpunosti razradio David Ricardo) i dobiti od trgovine. Na primer,

Portugal je bio mnogo efikasniji proizvođač vina od Engleske, dok je u Engleskoj proizvodnja

odeće bila relativno jeftinija. Dakle kada bi se Portugal specijalizirao u proizvodnji vina a

Engleska u proizvodnji odeće, o be drţave bi se poboljšale kada bi trgovale. U modernojekonomskoj teoriji trgovina nije igra sa sumom nula konkurencije koja uništava, jer obe strane

mogu imati koristi. Nametanjem merkantilističkih restrikcija na uvoz i carinskih daţbina, obe

nacije su na kraju bile siromašnije. David Hume je napomenuo nemogućnost merkantilističkog cilja konstantnog pozitivnog

platnog bilansa. Kada bi zlatne poluge otišle u jednu zemlju, ponuda bi se povećala a vr ednost

poluga u toj drţavi bi stalno opadala u odnosu na druga dobra. Obrnuto, u drţavi koja izvozi poluge, cene bi lagano padale. Naposletku više ne bi bilo troškovno efektivno izvoziti dobra iz

zemlje sa visokim cenama u zemlju sa niskim cenama i platni bilans bi se vratio u staro stanje.

Merkantilisti su ovo u osnovi pogrešno protumačili, jer su dugo smatrali da povećanje ponudenovca jednostavno znači da je svako postao bogatiji.

Značaj koji se pridavao polugama je takođe bio centralna meta, čak iako su mnogimerkantilisti sami počeli manje da naglašavaju vaţnost zlata i srebra. Adam Smith je naglasio da




_____________________________________________________________________________

9

su poluge zapravo isto što i svaka druga roba i nije postojao razlog da se posebno tretiraju. Zlatonije bilo ništa više od ţutog metala koje je bilo vredno samo zato što ga nije postojalo mnogo.

Prva škola ko ja je u potpunosti odbacila merkantilizam su bili francuski fiziokrati.

Njihove teorije su takođe imale nekoliko problema i zamena za merkantilizam nije usledila sve

dok Adam Smith nije objavio Bogatstvo naroda 1776. godine. Ova knjiga skicira osnove onoga

što je danas poznato kao klasična ekonomija. Smith je upotrebio znatan deo knjige raspravljajućimerkantilističke argumente, iako su to često pojednostavljene ili preuveličane verzijemerkantilističke misli.

Naučnici su takođe podeljeni oko uzroka kraja merkantilizma. Oni koji veruju da je

njihova teorija jednostavno bila pogrešna, smatraju da je njihova zamena bila nezaustavljiva čimsu otkrivene tačnije Smithove ideje. Oni koji su smatrali da je merkantilizam tragao za profitom,smatraju da je došao do k raja onda kad su se pojavila velika pomeranja moći. U Britaniji je

merkantilizam nestao kada je Parlament dobio monarhovu moć da garantuje monopole. Dok su bogati kapitalisti koji su kontrolisali donji dom parlamenta profitirali iz ovih monopola,

Parlamentu je bilo teško da ih implementira zbog velikih troškova grupnog odlučivanja. Merkantilističke regulacije su stalno uklanjane u Britaniji tokom osamnaestog veka, a

tokom 19. veka britanska vlada je u potpunosti prihvatila slobodnu trgovinu i Smithovu laissez-

faire ekonomiju. Na kontinentu je proces bio nešto drugačiji. U Francuskoj je ekonomskakontrola ostala u rukama kraljevske porodice i merkantilizam se nastavio do Francuske

revolucije. U Nemačkoj merkantilizam je ostao vaţna ideologija u devetnaestom i ranom

dvadesetom veku, kada je najvaţnija bila istorijska škola ekonomije.

2.5. Merkantilističko nasleđe

Na engleskom govornom području Adam Smithovo krajnje odbijanje merkantilizma je prihvaćeno bez pitanja, ali u 20. veku je većina ekonomista prihvatila da su na nekim područjimamerkantilisti bili u pravu. Najpoznatiji od njih, ekonomist John Maynard Keynes je eksplicitno

podrţavao neka od načela merkantilizma. Adam Smith ih je odbijao fokusirajući se na ponudunovca, smatrajući da su dobra, stanovništvo i institucije stvarni uzroci prosperiteta. Keynes je

smatrao da ponuda novca, platni bilans i kamatne stope imaju veliki značaj za ekonomiju. Ovi pogledi su kasnije postali osnova monetarizma, jedne od najvaţnijih modernih ekonomskih

škola.7 Adam Smith je od bio merkantilistički pogled na proizvodnju, smatrajući da je potrošnja

jedini način putem kojeg ekonomija raste. Keynes je tvrdio da je ohrabrivanje proizvodnje istovaţno kao i potrošnja. Keynes je takođe napomenuo da je u ranom modernom periodu

7 John Maynard Keynes, Notes on Mercantilism, the Usury Laws, Stamped Money and the Theories of Under-

Consumption, 1978.




_____________________________________________________________________________

10

fokusiran je na ponude poluga bilo razumno. U prethodnoj eri papirnog novca, povećanje količine poluga je bio jedini način povećanja ponude novca. Keynes i drugi ekonomisti tog perioda su

takođe spoznali da je platni bilans vaţno pitanje, a od 1930-tih godina sve dr ţave su izbliza posmatrale priliv i odliv kapitala i većina ekonimista se slaţe oko toga da je poţeljan pozitivan platni bilans. Keynes je takođe prihvatio osnovnu ideju merkantilizma da je intervencija vlade u

ekonomiji neophodna. Dok su Keynesove ekonomske teorije imale glavni uticaj, samo

nekoličina je prihvatila njegove pokušaje da ponovo uvede reč merkantilizam. Danas ta rečostaje pejorativan pojam, koji je često korišten za napade na razne oblike protekcionizma.Sličnosti između kejnzi janizma, te ideja njegovih naslednika, i merkantilizma dovelo je neke

kritičare do toga da ga nekad zovu neomerkantilizam. Neki drugi sistemi koji kopiraju neke

merkantilističke politike, kao što je japanski ekonomski sistem, se takođe nekad nazivaju

neomerkantilističkim.

Jedno područje koje je Smith odbijao mnogo pr e Keynesa bilo je vaţnost podataka.Merkantilisti, koji su bili trgovci ili vladini sluţbenici, su skupljali ogromne količine podataka o

trgovini i u velikoj meri su ih koristili u svojim istraţivanjima i zapisima. William Petty, veliki

merkantilista, se uglavnom smatra prvim koji je koristio empirijske analize pri pručavanjuekonomije. Smith je ovo odbio, smatrajući da je deduktivno razmišljanje od osnova principaispravna metoda za otkrivanje ekonomskih istinitosti. Danas ekonomisti prihvataju da su obe

metode vaţne. Tokom merkantilističkog perioda je osnovana većina modernih ekonomskihinstitucija kao što su berze, i moderne industrije bankarstva i osiguranja.8

Specijalni uslovi protekcionističke merk antilističke politike su takođe imali vaţan i pozitivan uticaj na drţavu koja ih je uvela. Sam Adam Smith, na primer, je uzdizao Navigacione

Akte jer su oni uveliko proširili britansku trgovačku flotu i igrali centralnu ulogu u pretva ranju

Britanije u pomorsku i ekonomsku super silu, koja je ona bila nekoliko vekova. Neki ekonomisti

svakako smatraju da zaštita mladih industrija, uzrokujući kratkoročne štete, moţe biti od koristidugoročno.

8 Vaggi, Gianni, Peter Groenewegen, A Concise History of Economic Thought: From Mercantilism to Monetarism,

New York: Palgrave Macmillan, 2003.




_____________________________________________________________________________

11

3. Teorije prednosti

3.1. Teori ja apsolutni h prednosti

Adam Smit, polazi od pretpostavke društvene podele rada između dve zemlje I prednosti

koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti , baziranih na takvoj podeli.9

Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod

sa niţim troškovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalizovanoj

proizvodnji ostvari najniţe oportunitetne troškove.

Pretpostavke:

Ukoliko imamo dve zemlje, domaća i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan

proizvod, domaća proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak

i u domaćoj i u stranoj zemlji; i ako su ukusi potrošača isti i u domaćoj i u stranoj zemlji; Model

koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledeći: domaća zemlja je dvostruko

produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje; strana zemlja je dvostruko

produktivnija u proizvodnji prozivoda B od domaće zemlje.

Zaključ ak:

Domaća zemlja prizvodi proizvod A, strana zemlja prizvodi proizvod B, obe zemlje su se

specijalizovale u proizvodnji.

Nedostaci:

Nedostaci ove teorije ogledaju se u tome da po njoj ne postoje razlozi za međunarodnomtrgovinom u slučaju da zemlja nema niţe oportunitetne troškove ni kod jednog proizvoda u

odnosu na druge učesnike na međunarodnom tr ţištu.

Nedostatke ove teorije otklonila je teorija Komparativnih prednosti.

3.2. Teorija opšte ravnoteže

Bertil Olin u objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u

razmatranju, a to su : Koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi? Kako se formiraju

odnosi razmene između zemalja? Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloţivosti određenim faktorom

proizvodnje. Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao faktoru proizvodnje, a druga obilje u

kapitalu, kao faktoru proizvodnje, onda će se one specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojegimaju u obilju, odnosno prva zemlja će se specijalizovati u proizvodnji radno -intenzivnih dobara,

9 Adam Smith, The wealth of nations, Zagreb, 1952.




_____________________________________________________________________________

12

a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-intenzivnih dobara. Na toj osnovi odvijaće se tokovi

međunarodne razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda.

U slučaju da zemlja raspolaţe kapitalom kao obilnim faktorom, a sa druge stranenedostaje joj radna snaga kao drugi faktor proizvodnje, ona će se specijalizovati u proizvodnjikapitalno intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, što će usloviti povećanu traţnju za kapitalom(faktorom u obilju), što će za posledicu imati povećanu traţnju ovog faktora i rast njegove cene.Sa druge strane, ovakva specijalizacija značiće manju traţnju za drugim faktorom proizvodnje (u

ovom slučaju radnom snagom), što će za posledicu imati pad cene tog faktora proizvodnje.

Dakle, dolazi do konvergencija u količini raspoloţivih faktora i putem međunarodne trgovinedolazi do izravnjavanja cena faktora proizvodnje.

Olin ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta međunarodnetrgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom smislu, supstituciju u kretanju proizvoda.

3.3. Teori ja komparativnih prednosti

Dejvid Rikardo ističe da iako zemlja nema apsolutne prednosti i niţe proizvodne troškoveu proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlja, ona ipak ima interes da učestvuje umeđunarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti.

Rikardo je smatrao da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u

proizvodnji onog proizvoda u kojima ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruje veću produktivnost i niţe oportunitetne troškove.

Pretpostavke:

Ukoliko imamo dve zemlje, domaca i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan

proizvod, domaca proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak

i u domacoj i u stranoj zemlji; ukusi potrosaca su isti i u domacoj i u stranoj zemlji; kvalitet

radnika je isti; postoji mobilnost radne snage izmedju sektora, sto obezbedjuje jednakost zarade;

operise se u reţimu konstantnih prinosa- bilo kakve promene broja angaţovaih radika u

određenoj proizvodnji ne menjaju troškove po jedinici proizvoda. Model koji se formira na

osnovu datih pretpostavki je sledeći: Domaća i strana zemlja proizvode dva proizvoda. Domaća

zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, dakle domaća zemlja ima

apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda. Domaća zemlja je dva puta produktivnija u proizvodnji proizvoda «A» od strane zemlje, a tri puta produktivnija u proizvodnji proizvoda

«B» od strane zemlje. Strana zemlja nema apsolutnih prednosti ni kod proizvodnje proizvoda

«A» ni kod proizvodnje proizvoda «B». Domaća zemlja će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda «B» jer u toj proizvodnji ostvaruje tri puta veću produktivnost sa istim faktorima proizvodnje u odnosu na stranu zemlju, dok je kod proizvoda «A», dva puta produktivnija. To




_____________________________________________________________________________

13

znači da su njene komparativne na strani proizvoda «B». Strana zemlja ima relativno manjurazliku u produktivnosti kod proizvodnje proizvoda «A» u odnosu na domaću zemlju, pa se stogamoţe reći da ona ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda «A».

Korist od međunarodne trgovine ostvaruju obe zemlje:

Autarhične cene konvergiraju i uspostavlja se jedinstvena relativna cena u obe zemlje; i

povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.

3.4. Teorija troškova supstitucije

Tvorac ove teorije je Gortfird Haberler koji u teorije međunarodne trgovine uvodi sva tri

proizvodna faktora: rad, kapital I zemljište. On takođe po prvi put uvodi termin “ţrtvovanja” jednog proizvodnog faktora u korist drugog. Da bi se povećala proizvodnja jednog proizvoda ,

istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude

proizvodnih faktora , uz nepostojanje drugih ograničenja. Dolazi do troškova supstitucije jer

dodatna jedinica nekog proizvoda usloviće pojavu marginalnih troškova , pa će cena proizvoda

porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu ţrtvovanog proizvoda.

3.5. Nekonvencionalne teorije međunarodne trgovine

Teorija rasprodaja viškova – postojanje viškova proizvodnih kapaciteta ( proizvoda), koji

su u prethodnom periodu stvoreni, pa trenutno ne postoji proporcinalnost u kapacitetima i traţnji.Zemlja bi međunarodnom trgovinom mogla da plasira višak proizvoda a da dođe do proizvodaza koje ima povećanu traţnju. Time se omogućava odrţavanje zaposlenosti predimenzioniranihkapaciteta, mogućnost za zemlje u razvoju

Produktivitetna teorija –međunarodna trgovina proširuje trţišta i podstiče podelu rada, što

utiče na povećanje produktivnosti, podstiče tehnološke inovacije, automatizaci ju i dovodi do

povećanja svetskog dohotka.

3.6. Teorije dominirajuće privrede

Fransoa Perua polazi od pretpostavke da: postoji dominacija razvijenih zemalja u

svetskoj privredi; razloge za značajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na

razvijene zemlje Perua vidi u: moći i prinudi, pregovaračkoj snazi koja je na strani razvijenih

zemalja, razlici u veličini zemalja tj. ekonomskoj dimenzionalnosti, razlici u vrstama privredne

aktivnosti zemalja.




_____________________________________________________________________________

14

Dominacija moţe biti namerna ili nenamerna. Namera se ocenjuje prema korisnosti koju

ostvare obe zemlje u međusobnoj međunarodnoj trgovini.

3.7. Teori ja per iferne pri vrede

Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje

centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije). Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elastičnosttraţnje za primarnim proizvodima (proizvodi zemalja periferije) u međunarodnoj trgovini, dolazido pada cene pomenutih proizvoda i pogoršanja opšte ekonomske pozicije zemlje periferije, jerse smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije. Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu

elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, sto dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnju u zemlje centra. Cene primarnih proizvoda sporije rastu od cena sekundarnih

proizvoda u uzlaznoj liniji svetskog privrednog ciklusa, a sa druge strane brţe opadaju usilaznom periodu razvoja svetskog privrednog ciklusa.

Spontani fenomen privrednog razvoja predstavlja stanje u ekonomskim odnosima

zemalja periferije i zemalja centra.

3.8. Kejnzovo shvatanje međunarodnih odnosa

Kejnz smatra da je profit glavna pokretačka snaga međunarodne trgovine. Kejnzove

teorije zasnovane su na stavovima raznih vidova ravnoteţe, sa posebnim akcentom na punu

zaposlenost. Kejnz tumači nivo međunarodne trgovine zavisnošću nivoa zaposlenosti od

investicija kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Aktivni trgovinski bilans implicira smanjenje

kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva iobrnuto Međunarodna trgovina po Kejnzu je spoljni odraz kompromisa između suprotstavljenihteţnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteţe i pune zaposlenosti i onog obima koji timizazvanim unutrašn jim stanjem spoljna trgovina još moţe da postigne.

Formula za ravnoteţu jedne privrede jeste: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robeza domaću potrošnju i investicija i izvoza umanjenih vrednošću uvoza.10

3.9. Porterova teori ja konkurentske prednosti

Komparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima i jeftinijoj radnoj snazi

izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. Po Majklu

Porteru, osnivaču teorije, konkurentsku prednost određuje nekoliko faktora11

:

10 Keynes, John Maynard, General Theory of Employment Interest and Money, 1936




_____________________________________________________________________________

15

faktori uslova proizvodnje

priroda i uslovi traţnje

srodne i prateće industrijske grane

strategija, struktura i rivalstvo preduzeća

uloga vlade

šanse iz okruţenja

Faktore uslova proizvodnje mo ž emo klasifikovati na:

Ljudski resurs čini raspoloţiva radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu(kvalifikovanost). Fizički resursi u jednoj zemlji predstavljaju kvantitaivni i kvalitativni

pokazatelj raspoloţivošću obradivim zemljištem, saobraćajnicama, rudnim bogatstvom,

energetskim izvorištima itd. Resursi znanja danas se smatraju jednim od najvaţnijih ulaznihresursa. Efikasnost prilagođavanja nastalim promenama uslovljeno je kvalitetom znanja. U

uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Resursi

kapitala su snaga društava u izgradnji konkurentske prednosti za uključivanje u međunarodnu

trgovinu i predstavljaju raspoloţiva finansijska sredstva, k ao i njihovu cenu. Infrastrukturni

resursi predstavljaju kvantitet i kvalitet raspoloţive infrastrukturne podrške neke zemlje. Podinfrastrukturnom podrškom smatraju se razvijenost saobraćajnica (drumskog, ţelezničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja), zatim postojeća komunalna infrastruktura,telekomunikacioni sistemi, poštansko-telegrafski saobraćaj itd.

Priroda i uslovi tražnje: Predstavlja bitan faktor u izgradnji konkurentske prednosti. Uslovi domaće traţnje bitno

ukazuju na potencijal traţnje na međunarodnom trţištu, pod uslovom izgrađenih sličnih ukusa potrošača. Smatra se da je domaća traţnja reprezentativna u kreiranju inostrane traţnje. Podstičese razvoj konkurentske prednosti u industrijama gde se ostvaruje ekonomija obima jedne

privrede.

Srodne i prateće delatnost i: Jesu vaţni činioci u izgradnji konkurentske prednosti jer određuju korišćenje finalnog

proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. To su delatnosti sa kojima

preduzeće u koordinaciji ili kooperaciji koje izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost.

Strategija, struktura i rivalstvo preduzeća: To je uslov pod kojim se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način

organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija

11 D. D. Raphael, A. L. Macfie, The Theory of Moral Sentiments, 1976.




_____________________________________________________________________________

16

preduzeća treba da je zasnovana inovativnim procesima, koji će odrţati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.

Uloga vlade:

Uloga vlade se Smatra bitnim faktorom u izgradnji konkurentnosti na međunarodnom

nivou. Teorija konkurentske prednosti podrazumeva sinhronu aktivnost na makro i mikro nivou.

Šanse iz okruženja: One trebaju biti podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti. Procesi

restruktuiranja, reformi, nepostojanje jasno izgrađenje potrošačke kulutre mogu biti stimulativnifaktori okruţenja, koji će inicirati izgradnju međunarodne konkurentske prednosti.




_____________________________________________________________________________

17

4. Zaključak

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi od njene

ponude kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.

Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (količina dragocenog metala u

posedu drţave), se najviše povećava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom.Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapr eđivati ove ciljeve, igrajući aktivnu protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno

uz pomoć carinskih daţbina. Interes nacionalne ekonomije je ostvarivanje viška u međunarodnojtrgovini i sva su nastojanja bila usmerena na rast izvoza i smanjenje uvoza. Vlade su poduzimale

aktivnosti kako bi ostvarile taj višak u trgovini. Da bi jedna zemlja ostvariti višak, druga mora

ostvariti manjak. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula, dobitak jednestrane je gubitak druge. Dakle, svaki politički sistem, koji koristi jednoj grupi, bi, premadefiniciji, štetio drugoj i nema mogućnosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizirazajedničko dobro.

Vera u merkantilizam se počela gubiti u kasnom 18. veku kada su pobedili argumenti

Adama Smitha i drugih klasičnih ekonomista. Ideju apsolutnih prednosti u ekonomiju uveo je Adam Smith. Osnovne predpostavke

teorije apsolutnih prednosti jeste to da, zemlja koja moţe proizvoditi neki proizvod uz niţetroškove od druge zemlje ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog proizvoda nad drugomzemljom. Kao i to da se zemlja mora specijalizovati i izvoziti onaj proizvod gde su joj troškovi

proizvodnje niţi, gde je produktivnija, a uvoziti onaj proizvod gde su joj troškovi proizvodnjeviši, gde je manje produktivnija.




_____________________________________________________________________________

5. Literatura

Adam Smith, Bogatstvo naroda, Zagreb, 1952

B. Pelević, V. Vučković, Međunarodna ekonomija, Beograd, 2007

Charles Wilson, "Merkantilizam", London, 1966

Đurica Acin, Međunarodni ekonomski odnosi, Novi Sad, 2009

Eli F. Heckscher, "Merkantilizam", London, 1935

Gianni Vaggi, Peter Groenewegen, "Saţeta istorija ekonomske misli: od merkantilizma

do monetarizma", New York, 2003

Harry Landreth, David C. Colander, "Istorija ekonomske misli", Boston, 2002

Ivica Stojanović, Međunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2005

J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, Oxford University Press, 2005

Jürg Niehans, "Istorija ekonomske teorije: doprinosi k lasičara, 1720 - 1980. godine",

Johns Hopkins University Press, 1990

Keynes, John Maynard, "Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca", 1936

Keynes, John Maynard, "Zapisi o merkantilizmu, zakonima lihvarstva, štampanom novcui teorije nedovoljne potrošnje", 1978

Robert B. Ekelund, Robert D. Tollison, "Merkantilizam kao društvo u potrazi za profitom: ekonomska regulacija i istorijska perspektiva", College Station: Texas A&M

University Press, 1981

Robert B Ekelund, , Robert F. Hébert, "Istorija ekonomske teorije i metode", New York,1997

Zora Prekajac, Međunarodna ekonomija, Novi Sad, 2005

Documents

Merkantilističke teorije i teorije apsolutnih prednosti