TELESNE TETELESNE TENOSTI NOSTI I FIZIOLI FIZIOLOKI OKI

RASTVORI (vrste i RASTVORI (vrste i primena)primena)

Distribucija telesnih tenosti

Oko 60% TM odraslog oveka ini VODA

Na molekularnom nivou, voda ini 90% zapremine svih molekula

Fundamentalani znaaj ima za odravanje

strukture i funkcije svih elija

1/4

ICT:55%~75%

Intravaskularnaplazma

EkstravaskularnaIntersticijumska

tenost

UKUPNA UKUPNA TELESNA TELESNA

VODAVODA

ECTECT

3/4

2/3

1/3

Odeljci telesnih tenosti

Zavisi od: Pola Uzrasta % telesne masti

Odeljci telesnih tenosti Intracelularna tenost (ICT)

Ekstracelularna tenost (ECT)o Intersticijumska tenosto Intravaskularna (krvna plazma)o Limfao Transcelularne tenosti i (CST, ona vodica, sekreti

GIT-a) i tenosti u potencijalnim prostorima (peritonealna, perikardijalna, pleuralna, sinovijalna)

Korigovana telesna masa (bezmasna telesna masa)Korigovana telesna masa (bezmasna telesna masa) predstavlja predstavlja razliku izmeu telesne mase i ukupune mase masnog tkiva.razliku izmeu telesne mase i ukupune mase masnog tkiva.

Unos vode 60 % tenosti 30 % hrana 10 % metabolika voda

Izluivanje vode 28 % isparavanje preko

plua/koe (nevidljivi gubitak)

8 % znojenje 4 % feces 60 % urin

Osmolalnost vs. osmolarnost

- OSMOLARNOST = broj mola rastvorene supstance u litri rastvora, npr. 1 molarni rastvor ureje = 60g ureje + H2O do 1 L rastvora

- OSMOLALNOST = broj osmola rastvorene supstance u 1kg H2O, npr. 1 molalni rastvor ureje = 60g ureje + 1000g H2O

- OSMOLALNOST = mera ukupne konc. osmotski aktivnih estica u rastvoru

- Sa porastom osmolalnosti raste broj osmotski aktivnih estica (tj. broj molekula vode u rastvoru opada)

- Osmolalnost telesnih tenosti je ~ 300 mOsm/L

Osmolalnost (osmol/kg H2O)

Sastav intracelularne vs. extracelularne tenosti

Jonski sastav u kvalitativnom smislu (Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Cl, HCO3, PO43..) je veoma razliit

Osmolalnost je skoro identina - * princip ekviosmolalnosti - izoosmolalnosti

Zbir svih anjona uvek je jednak zbiru svih katjona sa jedne strane membrane - * princip elektroneutralnosti

DVA IVOTNO VANA PRINCIPADVA IVOTNO VANA PRINCIPA

JONSKI SASTAV TELESNIH TENOSTIJONSKI SASTAV TELESNIH TENOSTI

Gibbs Donnan-ova ravnotea1. Proizvod difuzibilnih jona (K+ x A-) sa obe

strane membrane je isti2. Broj pozitivnih jona je vei u plazmi a broj

negativnih jona je vei u intersticijskoj tenosti

3. Zbir difuzibilnih jona (K+ i A-) je vei u plazmi nego u intersticijumu (13>12)

4. Elektrina neutralnost se odrava u oba odeljka (9 A- : 9 K+; 6 K+ : 6 A-)

5. Uspostavljanje malog elektrinog potencijala kroz kapilarnu membranu (1mV)

Kretanje tenosti i elektrolita

PLAZMA

Intersticijska tenost

Intraelijska tenostOSMOZA

STARLINGOVESILE

OSMOZA

elijske membrane su visoko selektivno propustljive

Mnogi joni i molekuli prolaze usporeno i oteano (i do milion puta sporije od vode)

Kretanje tenosti i elektrolita

Voda prolazi lako (direktno kroz lipidni dvosloj, kroz vodene kanale - AKVAPORINI, transcitoza)

elijska membrana

ICT

Na+K+

IntersticijumH2O

H2O

elijska membrana je apsolutno permeabilna za H20.

[K+] =4 [K+] =150

Na+= 144Na+= 10

Permeabilna je i za K+ koji ulazi radi uspostavlajnja elektrine neutralnosti (nepermeabilnih proteinskih anjona). Malo prolazi Na+, ali radom Na-K pumpe odrava se gradijent koncentracije jona!

OsmozaNeto difuzija vode kroz semipermeabilnu membranu (od

mesta manje ka mestu vee koncentracije rastvorene supstance odn. iz rastvora sa veim u rastvor sa manjim hemijskim potencijalom vode).

Hemijski potencijal vode se poveava sa poveanjem: hidrostatskog pritiska i temperature rastvora, a smanjuje usled prisustva drugih rastvorenih (nedifuzibilnih) estica.

Osmoza predstavlja kretanje vode niz koncentracioni gradijent

Voda se kree slobodno sve dok se ne izjednae koncentracije osmotski aktivnih estica - odnosno dok se ne povisi hidrostatski pritisak na jednoj strani membrane, kada je neto fluks vode kroz membranu 0.

Znai:

Pritisak koji je dovoljan da zaustavi osmozu

Veliina OP jednaka je hidrostatskom pritisku koji se mora primeniti na rastvor da bi se zaustavio proces osmoze vode

Koligativna osobina rastvora - Zavisi od broja rastvorenih nedifuzibilnih estica (molekula ili jona) a ne od njihovih hemijskih karakteristika (veliine, mase ili naelektrisanja)

Osmotski pritisak ()

S SS

S S S

S S SS

S

S S

= p

Osmotski pritisak ()(Van`t Hoffova jedn. - modifikovani gasni zakon)

(mmHg) = n x R x T

V = c x R x T

c = osmolalnost (n/V)R = gasna konstantaT = apsolutna temperaturaR x T = 19,3 mmHg

Osmotski refleksioni koeficijent ()

Mera relativne permeabilnosti membrane za osmotski aktivne estice.

0 < < 1

elije razliitih tkiva imaju razliiti osmotski refleksioni koeficijent za iste

molekule.

= 1 0 < < 1 = 0 = x teor.

Npr. NaCl: = 1 urea; = 0,02; glicerol = 0,4 voda: = 0

Toninost - stepen uticaja rastvora na volumen (tonus) elije

potopljene u njemu.

Izoosmolarni vs. izotoniniIzoosmotski rastvor

Hiperosmotski rastvor

Hipoosmotski rastvor

Izoosmotski rastvori - iste osmotske koncentracije

Izotonini rastvori - istog osmotskog pritiska

Izoosmotski rastvor moe ali ne mora biti i izotonian

0,9% NaCl (154 mmol/L) - 1,8% ureja - 280 mmol/L glicerol - Sva tri rastvora su izoosmotska sa krvnom

plazmom ali je samo 0,9% rasvor NaCl izotonian sa krvnom plazmom

Fizioloki rastvoriFizioloki rastvorisu rastvori koji prema svojim fiziko - su rastvori koji prema svojim fiziko - hemijskim osobinama imitiraju unutranju hemijskim osobinama imitiraju unutranju sredinu organizma u kojoj elije zadravaju sredinu organizma u kojoj elije zadravaju svoj normalni oblik i funkciju. svoj normalni oblik i funkciju.

Primena u klinikoj praksi i laboratorijskim Primena u klinikoj praksi i laboratorijskim istraivanjima (istraivanjima (in vitroin vitro).).

Prosti * (0,9% NaCl, 5% glukoza)* samo izotonija Sloeni ( Ringer, Krebsov ) Izotonija, izojonija, izohidrija, izotermija

Podela fiziolokh rastvora:Podela fiziolokh rastvora:

Slani rastvori (NaCl) Razliitih koncentracija: hipotonian (0,2%), izotonian (0,9%),

hipertonian (5%). Dekstroza u slanom rastvoru

Glukoza se brzo metabolie do CO2 + H2O Uneti volumen se zbog toga distribuira i intracelularno kao i

ekstracelularno Unosi se u razliitim koncentracijama (5%,10%,20%,25%,50%) Koriste se istovremeno za nadoknadu vode kao i u energetske

svrhe Dekstran

Dugolanani polisaharid Predstavlja zamenu za plazmu

VRSTE RASTVORA koje se najee VRSTE RASTVORA koje se najee primenjuju u klinici:primenjuju u klinici:

PoremePoremeaj balansa vodeaj balansa vode Dehidratacija

Izotonina ravnomerni gubitak vode i elektrolita; smanjenje volumena krvi (ECT)

Hipertonina gubitak vode vei od

gubitaka elektrolita

Hipotonina gubitak elektrolita vei od gubitka vode

Hiperhidrtacija Izotonina

povean volumen ECT

Hipertonina povean unos Na+; osmoza vode iz ICT u ECT

Hipotonina trovanje vodom, osmoza vode u ICT

OsmolarOsmolarnostnost

ECF ICF

Osmolarnost

300

Volumen14 L 28 L

Osmolarnost =

14x300 = 4200 mOsm

Osmolarnost = 28x300 =

8400 mOsm

Totalna Osmolarnost = 42 x 300 =

12,600 mOsm

Kapilar Intersticijumski prostor

P=15-35 mmHg P=1-2 mm Hg

posm = 28 mmHg posm = 3 mmHg

Hidrostatski gradient pritisak

Onkotski gradient pritisaka

Osmotski pritisak nepermeabilnih proteina

Osmotski pritisak nepermeabilnih proteina

KKAPILAPILARNAARNA D DIINAMINAMIKAKA (STARLING (STARLINGOVE SILEOVE SILE))

KRETANJEKRETANJE TENOSTITENOSTI

Starlingove sile = (Pc + Pi) - (Pi + Pp) Pc = HIDROSTATSKISKI PRITISAK

plazme Pi = KOLOIDNI OSMOTSKI PRITISK intersticijalne tenosti Pi = HIDROSTATSKISKI PRITISAK

- intersticijalne tenosti Pp = KOLOIDNI OSMOTSKI PRITISK

- plazme

1) Obilno znojenje2) Isparavanje (perspiratio)

to ima za posledicu:

1) Smanjenje volumena krvi i TA, poveanje osmolalnosti

2) Voda prelazi iz intersticijuma u kapilare

3) Osmozom voda iz elija prelazi u intersticijum

DO GUBITKA VODE DO GUBITKA VODE DOLAZI USLED: DOLAZI USLED:

Gubitak telesnih tenosti (dehidratacija) koja sadri vodu i elektrolite uglavnom nastaje zbog poveanog znojenja. Dolazi i do poveanja telesne temperature i smanjenja volumena krvi (smanjuje se udarni volumen) kao i do smanjenja miine snage i izdrljivosti odn. celokupne fizike efikasnosti.

MVS = UV x SF (Minutni volumen) (Udarni volumen) (Srana frekvenca)

DEHIDRATACIJA: MVS = UV x SF

Fizika aktivnost i dehidratacija

Dehidracija: ta se dogadja za vreme vebanja?

Miina kontrakcija

Produkcija toplote

Telesna Temperatura

Stepen znojenja

Snienje telesne temp.

Telesne

tenosti

Ako nema rehidracije

Volumen krvi

VANOST HIDRATACIJE Voda & elektroliti su vani za obavljanje fizike aktivnosti jer:

1. Odravaju volumen krvi & osmolarnost za efikasan transport O2 i regulaciju krvnog pritiska

4. Reguliu telesnu temperaturu mehanizmom znojenja

7. Brojna absorbciona & lubrikantna svojstva

6. Homeostaza metabolikih & enzim. funkcija

3. Omoguavaju nervnu kondukciju za funkciju miia

2. Uklanjaju toksine i produkte razgradnje

5. Za obnavljanje energetskih depoa (npr. miini glikogen) tokom oporavka

TEZE ZA SEMINAR TELESNE TENOSTI I FIZIOLOKI RASTVORI (vrste i primena)

1. Telesna voda. Koliina i distribucija vode u organizmu. 2. Razmena vode sa spoljanjom sredinom (unos i izdavanje)3. Bioloke membrane (elijska membrana i kapilarni zid) i odeljci telesnih tenosti4. Volumen i sastav elektrolita u telesnim tenostma organizma5. Faktori koji odreuju raspodelu vode i elektrolita (Gibbs Donanova ranotea, osmoza, osmotski pritisak) 6. Fizioloki rastvori (prosti i sloeni) vrste i primena 7. Fizika aktivnost i homeostaza vode i elektrolita

Slide 1Distribucija telesnih tenostiSlide 3Slide 4Odeljci telesnih tenostiSlide 6Slide 7Balans vodeSlide 9Slide 10Sastav intracelularne vs. extracelularne tenostiSlide 12Gibbs Donnan-ova ravnoteaKretanje tenosti i elektrolitaSlide 15elijska membranaOsmozaZnai:Slide 19Slide 20Slide 21Slide 22Slide 23Izoosmolarni vs. izotoniniSlide 25Slide 26Slide 27Poremeaj balansa vodeOsmolarnostSlide 30KRETANJE TENOSTISlide 32Slide 33Slide 34Slide 35Slide 36