Sistem za cirkulaciju Sistem za cirkulaciju telesnih tečnostitelesnih tečnosti

Telesne tečnostiTelesne tečnosti

Hidrolimfa – najprimitivnija; tečnost iz Hidrolimfa – najprimitivnija; tečnost iz spoljašnje sredinespoljašnje sredine Protozoe, sunđeri, dupljariProtozoe, sunđeri, dupljari

Hemolimfa – nešto složenija; sadrži Hemolimfa – nešto složenija; sadrži pigmente (plavi hemocijanin), hemocite pigmente (plavi hemocijanin), hemocite (najprimitivnije uobličene krvne elemente)(najprimitivnije uobličene krvne elemente) Crvi, mekušci, zglavkari, bodljokošciCrvi, mekušci, zglavkari, bodljokošci

KRVKRV

Krv se sastojiKrv se sastoji od uobličenih elemenata: od uobličenih elemenata: eritrocita, eritrocita, leukocita i leukocita i trombocita, trombocita,

koji su suspendovani u tečnom matriksu koji su suspendovani u tečnom matriksu krvnoj plazmi. krvnoj plazmi.

Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do 8% telesne mase.8% telesne mase.

ULOGE KRVIULOGE KRVI Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i

plazme.plazme. Osnovne uloge su:Osnovne uloge su:

Transportna,Transportna, Odbrambena.Odbrambena.

Najvažnija uloga krvi je transportna. Najvažnija uloga krvi je transportna. Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke,

produkte metabolizma i toplotu koja se produkuje u produkte metabolizma i toplotu koja se produkuje u organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih signala do različitih organa i tako učestvuje u regulaciji signala do različitih organa i tako učestvuje u regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su hormoni.njihove funkcije. Najizrazitiji primer su hormoni.

Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini krvi da koaguliše.krvi da koaguliše.

SASTAV KRVISASTAV KRVI Krv se sastoji iKrv se sastoji izz te teččnog delanog dela – –

plazmeplazme i i krvnih elemenatakrvnih elemenata –– crvenih i belih krvnih crvenih i belih krvnih

zrnaca i krvnih pločicazrnaca i krvnih pločica Sastav krvi Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i zavisi od brojnih faktora, fizioloških i

patoloških. patoloških. Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost,

životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. graviditet, težak fizički rad), doba dana.

Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.sastav krvi od fizioloških faktora.

Plazma

(55% zapremine krvi)

Eritrociti

(45% zapremine krvi)

Leukociti i trombociti (<1% zapremine krvi)

Uobličenikrvni elementi

SASTAV KRVISASTAV KRVI

KRVNA PLAZMAKRVNA PLAZMA Krvna plazma je Krvna plazma je tečnost složenog sastava. tečnost složenog sastava. Koncentracije njenih konstituenata se različitim Koncentracije njenih konstituenata se različitim

homeostatskim mehanizmima održavaju u homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama. fiziološkim granicama.

Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo. kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo.

Normalna plazma je transparentna Normalna plazma je transparentna i svetložute boje. i svetložute boje.

Njen pH se kreće u uskim Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.granicama od 7.35 do 7.45.

SASTAV PLAZMESASTAV PLAZME Plazma je vodeni rastvor organskih i

neorganskih sastojaka. U njoj su rastvoreni:

elektroliti (9g/l; Na+, Cl-.) proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) , lipidi, ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili

80-120 mg/100 ml) aminokiseline, vitamini, produkti metabolizma koji sadrže azot (urea,

mokraćna kiselina, kreatin, bilirubin) i gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot. Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.

Eritrociti – crvena krvna zrncaEritrociti – crvena krvna zrnca Uobličeni elementi krvi, pored leukocita i Uobličeni elementi krvi, pored leukocita i

trombocita;trombocita; IImaju oblik bikonkavnog diska; visok odnos maju oblik bikonkavnog diska; visok odnos

zapremine i površine; zapremine i površine; NNemaju jedro i većinu organela. emaju jedro i većinu organela. VVeoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije eoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije

kapilara;kapilara; Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak

je hemoglobin; je hemoglobin; SSadrže specifične enzime koji imaju ulogu u adrže specifične enzime koji imaju ulogu u

hidriranju SOhidriranju SO22, glikolizi, sprečavanju oksidacije , glikolizi, sprečavanju oksidacije gvožđa;gvožđa;

PProsečan dijametar iznosi 7.5rosečan dijametar iznosi 7.5mm, a debljina , a debljina 2 2 mm;;

BBroj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, roj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog radarada

FFiziološke granice broja su:iziološke granice broja su:

• Za žene: 3.5-5.5 Za žene: 3.5-5.5 xx 10 101212//ll

• Za muškarce: 4-6Za muškarce: 4-6xx 10 101212//ll

Eritrociti različitih vrstaEritrociti različitih vrsta BrojBroj je obrnuto je obrnuto

proporcionalan proporcionalan veličiniveličini ŽABA: 0.036x10ŽABA: 0.036x1012 12

eritrocita na 1l krvi, eritrocita na 1l krvi, a veličina 60 a veličina 60 mm

Oblik Oblik najčešće najčešće ovalan ili sočivastovalan ili sočivast

Eritrociti riba, Eritrociti riba, vodozemaca, vodozemaca, gmizavaca i ptica gmizavaca i ptica IMAJU jedro, kod IMAJU jedro, kod sisara su bez jedra sisara su bez jedra (osim kamile)(osim kamile)

žaba

golub

čovek

EritropoezaEritropoeza Proces formiranja zrelih Proces formiranja zrelih

eritrocita iz neopredeljenih eritrocita iz neopredeljenih matičnih ćelija. Traje oko 8 matičnih ćelija. Traje oko 8 dana.dana.

UU prenatalnomprenatalnom životuživotu odvija odvija se redom u jetri, slezini, se redom u jetri, slezini, limfnim čvorovima. limfnim čvorovima.

Do 5. godineDo 5. godine života u života u eritropoezi učestvuje eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju.koštana srž svih kostiju.

PoslePosle pubertetapuberteta eritropoetično tkivo je eritropoetično tkivo je koštana srž koštana srž i to: pljosnatih i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum, kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifize dugih rebra, karlica) i epifize dugih kostiju.kostiju.

Neopredeljena matična ćelija

Opredeljena mat. ćel.

proeritroblast

rani eritroblast

Intermedijarni eritroblast-pojavljuje se hemoglobin

Normoblast (kasni eritroblast)-započinje dezintegracija jedra

Retikulocit-nema jedra

eritrocit

Košta

na srž

Krvni sud

Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:Svi ovi faktori deluju indirektno Svi ovi faktori deluju indirektno preko sinteze preko sinteze ERITROPOETINAERITROPOETINA u u bubrezimabubrezima

Stimuliše proliferaciju opredeljenih Stimuliše proliferaciju opredeljenih hematopoetičnih ćelijahematopoetičnih ćelijaUbrzava njihovu diferencijacijuUbrzava njihovu diferencijacijuStimuliše sintezu Stimuliše sintezu HbHb

StimulativnoStimulativnohipoksija (nizak parcijalni hipoksija (nizak parcijalni pritisak Opritisak O22))

AnemijeAnemije

HemolizaHemoliza

hemoragija hemoragija

Androgeni hormoniAndrogeni hormoni

Tiroksin, glukokortikoidiTiroksin, glukokortikoidi

kateholamini (ubrzavaju)kateholamini (ubrzavaju)

Alkaloza (na visokim Alkaloza (na visokim nadmorskim visinama)nadmorskim visinama)

InhibitornoInhibitornoEstrogeniEstrogeni

vitamin vitamin B12 B12 i folna kiselinai folna kiselina - - faktori bez kojih eritropoeza ne faktori bez kojih eritropoeza ne može da se odigrava jer su može da se odigrava jer su esencijalni u biosintezi esencijalni u biosintezi DNK.DNK.

Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-posle čega ih preuzimaju makrofage RES-aa slezine, jetre, koštane srži. slezine, jetre, koštane srži.

Tu se hemoglobin razlaže na Tu se hemoglobin razlaže na Fe Fe ii hem hem. . FeFe se transferinima transportuje do koštane se transferinima transportuje do koštane

srži ili jetre, a srži ili jetre, a hemhem se preko bilirubina se preko bilirubina izlučuje u žuči.izlučuje u žuči.

АнемијаАнемија svako smanjenje svako smanjenje broja eritrocitabroja eritrocita

aplastičnaaplastična – usled delovanja – usled delovanja zračenja ili lekova zračenja ili lekova dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži

pernicioznaperniciozna (megaloblastična, maturacijska)- (megaloblastična, maturacijska)- nedostatak vitamina nedostatak vitamina BB12 12 i folne kiseline dovodi do sporog i folne kiseline dovodi do sporog sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je nedostatak tzv nedostatak tzv unutrašnjegunutrašnjeg faktorafaktora odgovornog za odgovornog za apsorpciju apsorpciju BB1212 usled atrofije crevne sluzokože. usled atrofije crevne sluzokože.

talasemijatalasemija-- nasledna, smanjena sinteza hemoglobina nasledna, smanjena sinteza hemoglobina srpasta-srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. ( nasledna, abnormalnost hemogl. (HbHbЅЅ)) hemolitička-hemolitička- fetalna eritroblastnafetalna eritroblastna

LeukocitiLeukociti Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu

i tkivnim tečnostima;i tkivnim tečnostima; Imaju sposobnost ameboidnog Imaju sposobnost ameboidnog

kretanja i dijapedeze;kretanja i dijapedeze; Fagocitoza- uništavanja čestica Fagocitoza- uništavanja čestica

štetnih po organizam pomoću štetnih po organizam pomoću lizozomalnih enzima. Kreću se lizozomalnih enzima. Kreću se hemotaksično;hemotaksično;

Broj – granice: 4-10Broj – granice: 4-10xx101066//l l krvi. krvi. Srednja vrednost 7Srednja vrednost 7xx101066//ll

Leukocitoza – Leukocitoza – povećan broj leukocita; povećan broj leukocita; fiziološka 10-20fiziološka 10-20xx101099//ll se javlja kod se javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka, menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih teškog fizičkog rada. Preko ovih granica- leukemije.granica- leukemije.

Leukopenija – smanjen broj Leukopenija – smanjen broj leukocitaleukocita

Opredeljena m.ć.

Granulociti

•Neutrofili•Eozinofili•Bazofili

monociti

Neopredeljena matična ćelija

Т В

Opredeljena m.ć.

• limfociti

Agranulociti

Leukopoeza Leukopoeza

GranulocitiGranulociti (polimorfonukleari)(polimorfonukleari)• Neutrofili 50-70%Neutrofili 50-70% - prva linija odbrane; - prva linija odbrane;

fagocitiraju m.o.; granule su lizozomi i fagocitiraju m.o.; granule su lizozomi i peroksizomi.peroksizomi.

• Eozinofili 2-4%Eozinofili 2-4% - najviše ih ima u - najviše ih ima u vezivnom tkivu; broj im se povećava vezivnom tkivu; broj im se povećava prilikom parazitskih infekcija, u prilikom parazitskih infekcija, u alergijama i autoimunim oboljenjima.alergijama i autoimunim oboljenjima.

• Bazofili do 1%Bazofili do 1% - imaju granule sa - imaju granule sa heparinom i histaminom; nemaju heparinom i histaminom; nemaju lizozome.lizozome.

NeutrofiliNeutrofili

Eozinofili Eozinofili

Bazofili Bazofili

GranulocitiGranulociti (polimorfonukleari)(polimorfonukleari)

AgranulocitiAgranulociti Monociti 2-10%Monociti 2-10% – tkivni makrofagi – tkivni makrofagi

(RES). Druga linija odbrane; mogu (RES). Druga linija odbrane; mogu fagocitirati i do 100 bakterija fagocitirati i do 100 bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji; odstranjuju fibrin u koagulaciji; sintetišu interleukin sintetišu interleukin II i interferone i interferone

Limfociti 20-35%Limfociti 20-35%• TT limfociti – u ćelijskom imunitetu; limfociti – u ćelijskom imunitetu;

sazrevaju u timususazrevaju u timusu

• BB limfociti – u humoralnom imunitetulimfociti – u humoralnom imunitetu

AgranulocitiAgranulocitiMonocitiMonociti

Limfociti Limfociti

TROMBOCITITROMBOCITI

Trombociti ili krvne pločice su male, Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bez jedra. diskoidne strukture bez jedra.

Oni nastaju fragmentacijom citoplazme Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelije koštane srži, megakariocita džinovske ćelije koštane srži, megakariocita tokom procesa tokom procesa trombopoezetrombopoeze. .

Broj trombocita se kreće od 150 x 10Broj trombocita se kreće od 150 x 1066 do do 300x 10300x 1066 /l. /l.

Povećan broj trombocita je Povećan broj trombocita je trombocitozatrombocitoza, , a smanjen broj a smanjen broj trombocitopenijatrombocitopenija..

Trombociti imaju izuzetno Trombociti imaju izuzetno složenu građu. složenu građu.

Membrana je troslojna, a Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme se na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju prazni u spoljašnju sredinu. sredinu.

U citoplazmi trombociti U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadrži Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP. serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadrži Drugi tip granula sadrži različite proteinerazličite proteine

Glavnu uloguGlavnu ulogu trombociti imaju u trombociti imaju u procesu zaustavljanja procesu zaustavljanja krvavljenjakrvavljenja ((hemostazahemostaza). ).

FormiraFormiraju ju trombocitni trombocitni ččep koji moep koji možže e privremeno da zaustavi privremeno da zaustavi krvavljenje iz male ranekrvavljenje iz male rane

Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije

LIMFALIMFA

Limfa sadrži znatne količine proteina Limfa sadrži znatne količine proteina poreklom iz cirkulacije. poreklom iz cirkulacije.

Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, sadrži oko 100 g proteina, uglavnom sadrži oko 100 g proteina, uglavnom albumina. albumina.

Limfa sadrži neutralne masti, koje se iz Limfa sadrži neutralne masti, koje se iz digestivnog trakta apsorbuju u limfne digestivnog trakta apsorbuju u limfne kapilare crevnih resica, a zatim se preko kapilare crevnih resica, a zatim se preko limfe uvode u cirkulaciju.limfe uvode u cirkulaciju.

HEMOSTAZAHEMOSTAZA

Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog sudakrvnog suda

Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum. pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum.

Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrinprotein fibrin

Odvija se u tri faze:Odvija se u tri faze:

1.1. Vaskularna fazaVaskularna faza - vazokonstrikcija i - vazokonstrikcija i kontrakcija cirkularnih glatkih mišićakontrakcija cirkularnih glatkih mišića krvnih sudovakrvnih sudova

2.2. Trombocitna fazaTrombocitna faza – adheracija i – adheracija i agregacija trombocita; stvaranje belog agregacija trombocita; stvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro za tromba koji predstavlja jezgro za stvaranje koagulumastvaranje koaguluma

3.3. Plazmina faza (koagulacija)Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje – stvaranje koaguluma koji sadrži mrežu nerastvornih koaguluma koji sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije i serumproteina fibrina, krvne ćelije i serum

KoagulacijaKoagulacijaI.I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog

enzima koji prevodi protrombin u trombin – enzima koji prevodi protrombin u trombin – komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i unutrašnjim putem aktivacije;unutrašnjim putem aktivacije;

II.II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom TROMBOKINAZE;TROMBOKINAZE;

III.III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:

FIBRIN FIBRIN FIBRINSKI KONCIFIBRINSKI KONCI

IV.IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma. skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.

Са2+, XIIIa XIIITROMBIN

Evolucija sistema za Evolucija sistema za cirkulacijucirkulaciju

Protisti, sunđeri, dupljariProtisti, sunđeri, dupljari

HidrolimfaHidrolimfa Tečnost spoljašnje Tečnost spoljašnje

sredinesredine

Mekušci, zglavkari, plaštašiMekušci, zglavkari, plaštaši

Hemolimfa Otvoren sistem za cirkulaciju

Hemolimfa protiče delom kroz sistem sudova, delom se izliva u lakune

Kod organizama koji se slabo kreću Izuzeci:

Glavonošci – izuzetno pokretni organizmi, dobri plivači

PRVI PUT zatvoren sistem za cirkulaciju i srce

Kičmenjaci Kičmenjaci RibeRibe Najprostiji sistem za cirkulacijuNajprostiji sistem za cirkulaciju SRCE se sastoji od 4 odeljka (dvokomorno SRCE se sastoji od 4 odeljka (dvokomorno

srce):srce): Venozni sinusVenozni sinus PretkomoraPretkomora KomoraKomora Arteriozni konusArteriozni konus

Kroz srce protiče isključivo dezoksigenisana krv Kroz srce protiče isključivo dezoksigenisana krv koja dolazi iz tkiva, zatim prelazi u škrge iz kojih se koja dolazi iz tkiva, zatim prelazi u škrge iz kojih se kao oksigenisana raznosi u ostale delove telakao oksigenisana raznosi u ostale delove tela

Venozni sinus

Pretkomora

Komora

Arteriozni konus

Vodozemci Vodozemci Trokomorno srce

Dve pretkomore Jedna komora

Iako postoji samo jedna komora, krv se ne meša (oksigenisana krv se raspoređuje u levu polovinu, dezoksigenisana u desnu)

Leva i desna komora se ne grče istovremeno

Kornjače, zmije i gušteriKornjače, zmije i gušteriTrokomorno srce

Dve pretkomore Jedna, delimično podeljena komora

Krokodili Prvi put u evoluciji

ČETVOROKOMORNO SRCE Dve pretkomore Dve komore

Sistem za cirkulaciju kod gmizavaca

Desna aortaLeva aorta

Desna pretkomora

Leva pretkomoraDelimični septum

Plućna arterija

Leva komora

Desna komora

Desna aorta Leva aorta

Leva pretkomora

Potpuni septum

Leva komoraDesna komora

Srčani zalistak

Desna pretkomora

Plućna arterija

Kornjače, zmije, gušteri

Krokodili

Sisari Sisari