of 5/5
31 Februar 2008 Poštovni čitaoci, pred vama je nova rubrika u listu Ogledalo. Pokušaćemo da izaberemo koja je ličnost iz naše bogate srpske istorije ostavila najviše traga i uticaja kako na naše, tako i na društvo u svetu. Formirana je inicijalna lista po azbučnom redu od 60 ličnosti. Predstavili smo vam prvih 20 ličnosti koje mislimo da svakako zaslužuju mesto na listi. A u naredna dva broja ćemo objaviti još četrdeset. Molimo čitaoce da se aktivno uključe u ovu akciju koju je pokrenuo vaš omiljeni list i da u narednom periodu izaberemo ličnost koja po vama zaslužuje najveće zasluge u našoj srpskoj istoriji. Glasanje možete da obavite slanjem e-maila na našu redakciju [email protected] ili [email protected] ili na našem sajtu www.serbianmirror.com. Ukoliko smatrate da još neka ličnost zaslužuje da se nađe na listi , predloge možete slati isto kao i glasove. Rezultate ćemo objavljivati u svakom narednom broju. Uživajte zajedno sa nama... Tehnološki razvoj i sve brža modernizacija učinili su 20. vek vekom zaborava. Ugledni svetski mediji zbog toga su prethodnih godina pokrenuli masovna podsećanja na nacionalnu istoriju tako što su u okvirima svoje zemlje, a prilagođavajući se modernim komunikacijama, pravili listu najznamenitijih ličnosti prošlosti svojih naroda. Izbor za najznamenitijeg Srbina u ovom časopisu, takođe ima za cilj da nas podseti na dela i velikane naše vekovne i nezasluženo zaboravljene istorije. Abrašević Kosta, srpski pesnik, rođen 1876. god. u Ohridu u Makedoniji, u trgovačkoj porodici. Otac Srbin, majka Grkinja. Pesme su mu prevođene na mnoge jezike. Umro 1898 god. u Šapcu. Apis - Dimitrijević Dragutin, pukovnik vojske Kraljevine Srbije, rođen 1876. god. u Beogradu. General- štabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Jedan od organizatora vojnog puča. Umro 1917 god. u Solunu. Alas - Petrović Mihajlo, matematičar, rođen 1868. god. u Beogradu. Profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas. Diplomirao na Sorboni. Umro 1898. god. u Šapcu. Andrić Ivo, književnik i diplomata, rođen 1892. god. Dolac kod Travnika. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Bio član SANU. Pisac mnogobrojnih romana. Umro 1975. god. u Beogradu. Bošković Ruđer, matematičar i astronom, rođen 1711. god. Jedan od najznačajnijih naučnika svog vremena i jedan od najvećih srpskih matematičara i astronoma. Osnivač Milanske opservatorije. Umro 1787. god. Velimirović Nikolaj, vladika, rođen 1881. god. u Leliću. Bio istaknuti srpski teolog i episkop Srpske pravoslavne crkve koja ga danas slavi kao svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Umro 1956. u Libertivilu, SAD. Višnjić Filip, srpski guslar, rođen 1767. god. u Semberiji. Jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca srpskih narodnih pesama. Kao dete oslepeo od velikih boginja. Umro je 1834. u Grku - Višnjićevo. Gundulić Ivan epičar, rođen 1589. god. u Dubrovniku u vlasteoskoj porodici. Jedan od najvećih svetskih epskih književnika svoga vremena. Imao tri sina od kojih je jedan bio maršal. Umro 1638. godine. Dučić Jovan, srpski pesnik, rođen 1871. god. u Trebinju BiH. Bio je srpski pesnik, pisac i diplomata. U vreme nemačke okupacije otišao u SAD gde je vodio srpsku dijasporu. Umro 1943. u gradu Geri. Đinđić Zoran, doktor filozofije, rođen 1952. god. uŠamcu. Prvi srpski demokratski predsednik vlade. Studirao u Nemačkoj kod profesora Habermansa. Doktorirao na univerzitetu u Konstancu. Ubijen ispred Vlade Srbije 2003. Jakšić Đura, srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem. Rođen 1832. god. u Srpskoj Crnji u Banatu u svešteničkoj porodici. U revoluciji 1848-1849 učestvuje kao dobrovoljac. Umro 1878. u Beogradu. Jovanović Slobodan, pravnik, istoričar, književnik. rođen 1869. god. u Novom Sadu. Bio predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta. Umro 1958. god. u Londonu. Jovanović Jovan - Zmaj lekar po zanimanju, rođen 1833. god. u Novom Sadu. Jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Izdaje satirični list "3. maj" po kome dobija nadimak. Umro 1904. god. u Sremskoj Kamenici. Karađorđević I Aleksandar, prvi kralj Kraljevine Jugoslavije, rođen 1888. god. na Cetinju. 1918. ujedinio Srbe, Hrvate i Slovence. Oženio princezu Mariju od Rumunije. Prilikom posete Francuskoj, ubijen 1934. god. u Marseju. Karadžić Vuk Stefanović, filolog, rođen 1787. god. u Tršiću. Bio reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Umro u Beču 1864. god. Godine 1897. ostaci preneseni u Beograd. Knez Lazar Hrebeljanović, srpski vladar sa prestonicom u Kruševcu, rođen 1329. god. u Prilepcu kod Novog Brda. Poznat i kao Sveti car Lazar. Poginuo u Boju na Kosovu 1389. god. i proglašen za svetitelja. Karađorđević I Petar, poznat kao kralj Petar Oslobodilac, rođen 1844. god. u Beogradu. 1903. posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i državnog vojnog puča proglašen za kralja Srbije. Umro 1921. god u Beogradu. Kostić Laza, srpski pesnik, rođen 1841. god. u Ko- vilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi. Izabran za člana Srpskog učenog društva. Umro je1910. god. u Beču. Kraljević Marko, (Marko Mrnjavčević), srpski kralj i glavna ličnost jednog od ciklusa srpskih epskih pesama. rođen 1335. god. Bio kralj Srbije (1371-1395). O Markovom kraljevanju se zna malo. Poginuo u bici kod Rovina 1395. god. Lazarević Despot Stefan, naslednik kneza Lazara Hrebeljanovića, rođen 1374. god. u Kruševcu. Kad je napunio 16 god. majka mu je predala državu na upravljanje. 1402. postaje srpski despot. Umro 1427. god. kod Mladenovca. priredio Z. Marinković

Tehnološki razvoj i sve brža modernizacija učinili su …Karadžić Vuk Stefanović, fi lolog, rođen 1787. god. u Tršiću. Bio reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Tehnološki razvoj i sve brža modernizacija učinili su …Karadžić Vuk Stefanović, fi lolog,...

  • 31 Februar 2008

    Poštovni čitaoci,pred vama je nova rubrika u listu Ogledalo. Pokušaćemo da izaberemo koja je ličnost iz naše bogate srpske istorije ostavila najviše traga i uticaja kako na naše, tako i na društvo u svetu.Formirana je inicijalna lista po azbučnom redu od 60 ličnosti. Predstavili smo vam prvih 20 ličnosti koje mislimo da svakako zaslužuju mesto na listi. A u naredna dva broja ćemo objaviti još četrdeset. Molimo čitaoce da se aktivno uključe u ovu akciju koju je pokrenuo vaš omiljeni list i da u narednom periodu izaberemo ličnost koja po vama zaslužuje najveće zasluge u našoj srpskoj istoriji. Glasanje možete da obavite slanjem e-maila na našu redakciju [email protected] ili [email protected] ili na našem sajtu www.serbianmirror.com. Ukoliko smatrate da još neka ličnost zaslužuje da se nađe na listi , predloge možete slati isto kao i glasove. Rezultate ćemo objavljivati u svakom narednom broju. Uživajte zajedno sa nama...

    Tehnološki razvoj i sve brža modernizacija učinili su 20. vek vekom zaborava. Ugledni svetski mediji zbog toga su prethodnih godina pokrenuli masovna podsećanja na nacionalnu istoriju tako što su u okvirima svoje zemlje, a prilagođavajući se modernim komunikacijama, pravili listu najznamenitijih ličnosti prošlosti svojih naroda. Izbor za najznamenitijeg Srbina u ovom časopisu, takođe ima za cilj da nas podseti na dela

    i velikane naše vekovne i nezasluženo zaboravljene istorije.

    Abrašević Kosta,srpski pesnik,rođen 1876. god. u Ohridu u Makedoniji, u trgovačkoj porodici. Otac Srbin, majka Grkinja. Pesme su mu prevođene na mnoge jezike. Umro 1898 god. u Šapcu.

    Apis - Dimitrijević Dragutin,pukovnik vojske Kraljevine Srbije,rođen 1876. god. u Beogradu. General-štabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Jedan od organizatora vojnog puča.Umro 1917 god. u Solunu.

    Alas - Petrović Mihajlo,matematičar,rođen 1868. god. u Beogradu. Profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas. Diplomirao na Sorboni. Umro 1898. god. u Šapcu.

    Andrić Ivo,književnik i diplomata, rođen 1892. god. Dolac kod Travnika. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Bio član SANU. Pisac mnogobrojnih romana. Umro 1975. god. u Beogradu.

    Bošković Ruđer,matematičar i astronom, rođen 1711. god. Jedan od najznačajnijih naučnika svog vremena i jedan od najvećih srpskih matematičara i astronoma. Osnivač Milanske opservatorije. Umro 1787. god.

    Velimirović Nikolaj,vladika,rođen 1881. god. u Leliću. Bio istaknuti srpski teolog i episkop Srpske pravoslavne crkve koja ga danas slavi kao svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Umro 1956. u Libertivilu, SAD.

    Višnjić Filip,srpski guslar,rođen 1767. god. u Semberiji. Jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca srpskih narodnih pesama. Kao dete oslepeo od velikih boginja. Umro je 1834. u Grku - Višnjićevo.

    Gundulić Ivanepičar,rođen 1589. god. u Dubrovniku u vlasteoskoj porodici. Jedan od najvećih svetskih epskih književnika svoga vremena. Imao tri sina od kojih je jedan bio maršal.Umro 1638. godine.

    Dučić Jovan,srpski pesnik,rođen 1871. god. u Trebinju BiH. Bio je srpski pesnik, pisac i diplomata. U vreme nemačke okupacije otišao u SAD gde je vodio srpsku dijasporu. Umro 1943. u gradu Geri.

    Đinđić Zoran,doktor fi lozofi je,rođen 1952. god. uŠamcu. Prvi srpski demokratski predsednik vlade. Studirao u Nemačkoj kod profesora Habermansa. Doktorirao na univerzitetu u Konstancu. Ubijen ispred Vlade Srbije 2003.

    Jakšić Đura, srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem.Rođen 1832. god. u Srpskoj Crnji u Banatu u svešteničkoj porodici. U revoluciji 1848-1849 učestvuje kao dobrovoljac. Umro 1878. u Beogradu.

    Jovanović Slobodan,pravnik, istoričar, književnik.rođen 1869. god. u Novom Sadu. Bio predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta. Umro 1958. god. u Londonu.

    Jovanović Jovan - Zmajlekar po zanimanju,rođen 1833. god. u Novom Sadu. Jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Izdaje satirični list "3. maj" po kome dobija nadimak.Umro 1904. god. u Sremskoj Kamenici.

    Karađorđević I Aleksandar,prvi kralj Kraljevine Jugoslavije,rođen 1888. god. na Cetinju. 1918. ujedinio Srbe, Hrvate i Slovence.Oženio princezu Mariju od Rumunije. Prilikom posete Francuskoj, ubijen 1934. god. u Marseju.

    Karadžić Vuk Stefanović,fi lolog, rođen 1787. god. u Tršiću.Bio reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika.Umro u Beču 1864. god. Godine 1897. ostaci preneseni u Beograd.

    Knez Lazar Hrebeljanović,srpski vladar sa prestonicom u Kruševcu,rođen 1329. god. u Prilepcu kod Novog Brda.Poznat i kao Sveti car Lazar. Poginuo u Boju na Kosovu 1389. god. i proglašen za svetitelja.

    Karađorđević I Petar,poznat kao kralj Petar Oslobodilac,rođen 1844. god. u Beogradu. 1903. posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i državnog vojnog puča proglašen za kralja Srbije. Umro 1921. god u Beogradu.

    Kostić Laza,srpski pesnik,rođen 1841. god. u Ko-vilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi. Izabran za člana Srpskog učenog društva.Umro je1910. god. u Beču.

    Kraljević Marko, (Marko Mrnjavčević),srpski kralj i glavna ličnost jednog od ciklusa srpskih epskih pesama. rođen 1335. god. Bio kralj Srbije (1371-1395). O Markovom kraljevanju se zna malo. Poginuo u bici kod Rovina 1395. god.

    Lazarević Despot Stefan,naslednik kneza Lazara Hrebeljanovića,rođen 1374. god. u Kruševcu. Kad je napunio 16 god. majka mu je predala državu na upravljanje. 1402. postaje srpski despot. Umro 1427. god. kod Mladenovca.

    prire

    dio

    Z. M

    arin

    kovi

    ć

  • 32 Ogledalo

    B I Z N I S

    Februar 2008

    MALI OGLASI

    ****

    P R O D A J E S E

    Prodaje se prehrambena prodavnica, zajedno sa

    pekarom u Longvudu, Floridi.

    Zainteresovani pozovite telefon: 407.462.8750

    Prodaje se originalni Vilerov goblen, MOSTAR,

    pozovite redakciju Ogledala na 773.588.2700

    Na prodaju ku}a iza Avale, 214m2, 10 ari placa,

    skoro zavr{ena. Informacije na 630-353-0492.

    ****

    [email protected] POOSAO:

    Ozbiljna `enska osoba tridesetih godina tra`i posao,

    ~uvanje dece u ^ikagu.

    Pozovite 773.540.0301

    ponude za posao

    ***************************

    FACULTIES OF SLOBOMIR P UNIVERSITY

    CAMPUSES IN SLOBOMIR AND DOBOJ:

    JOB OPPORTUNITIES:

    - FACULTY OF ECONOMICS AND MANAGEMENT-

    DEAN and professors

    - FACULTY OF INFORMATION TECHNOLOGY - DEAN

    and professors

    - FACULTY OF LAW - DEAN and professors

    - DEPARTMENT OF GENERAL SECURITY -professors

    - FACULTY OF PHILOLOGY- English language Professors

    - FISCAL ACADEMY - DEAN and professors

    - ACADEMY OF ARTS- DEAN and professors

    - MUSIC PEDAGOGY DEPARTMENT- DEAN and professors

    - DRAMA- MOTION PICTURES DEPARTMENT- DEAN

    and professors

    Information: 773-457-8019 (cell) 773-334-2232

    ***************************

    WE NEED USED CAR PROFESSIONALS

    Our business is growing and we need

    aggressive individuals to sell used cars.

    Previous sales experience a plus;

    customer service experience necessary,

    but will train the right person.

    We offer excellent benefits including:

    huge inventory & ad budget

    401K & health insurance

    state-of-the-art customer

    follow-up system demo

    Come and see why we are Honda’s

    largest certified dealer in Illinois

    and quickly becoming

    the best used car department in Chicago

    CASTLE HONDA

    Call (847) 965-7070 and ask for Ali

    -------------------------------------------------

    Potrebna osoba za rad u restoranu

    ”ZUPA” zainteresovani

    pozovite na telefon:708.447.9533

  • 33OgledaloFebruar 2008

    Z A K O N

    IZ MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

    Generalni Konzulat

    Srbije ^ikago

    201 E. Ohio Street,

    Suite 200 Chicago, IL, 60611

    Telefon: 312.670.6707

    Fax: 312.670.6787

    Paso{ki poslovi: lokal 101

    Ostali poslovi: lokal 104

    www.scgchicago.org

    Ambasada Republike Srbije

    2134 Kalorama Road N.W.

    Washington, D.C. 20008

    tel: (202) 332 0333

    fax: (202) 332 3933

    e-mail: [email protected]

    [email protected]

    www.serbiaembusa.org

    G E N E R A L N I

    K O N Z U L A T

    B I H

    737 N. Michigan Ave.

    Suite 820,

    Chicago, IL 60611

    Tel 312.951.1245.

    Fax 312.951.1043

    Prema raspolo`ivim podacima, u

    drugom krugu izbora za predsednika Srbije u

    dijaspori je na najve}em broju bira~kih mesta

    pobedio kandidat Demokratske stranke i

    aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi}.

    Boris Tadi} imao je vi{e glasova

    u 33 od 36 zemalja u kojima je dijaspora

    glasala, a ubedljivu pobedu, sa preko 60

    posto, odneo je na glasa~kim mestima u

    Velikoj Britaniji, Gr~koj, SAD, Rumuniji,

    Kanadi, Izraelu, ^e{koj, Kini, Belgiji,

    Al`iru, [paniji, Portugaliji. U Crnoj Gori,

    Danskoj i [vajcarskoj, vi{e glasova osvojio

    je Tomislav Nikoli}. Dr`avljani Srbije s

    bira?kim pravom koji `ive u inostranstvu

    glasali su na ukupno 65 bira~kih mesta u

    36 zemalja, a na drugi krug izbora iza{lo

    je ne{to vi{e od 12 800 bira~a.

    Iako ovo zna~i pove}an broj

    bira~a u odnosu na prvi krug,

    Ministarstvo za dijasporu smatra da se

    ve}a izlaznost u dijaspori mo`e posti}i

    samo promenom modela glasanja.

    Tako|e, Ministarstvo }e motivisati

    gra|ane da se prijave u evidenciju bira~a u

    inostranstvu kada budu podnosili zahteve

    za nove paso{e Republike Srbije.

    U cilju iznala|enja boljih re{enja

    za probleme glasanja u dijaspori,

    Ministarstvo je, u saradnji sa CESID-om

    pokrenulo projekat Modeli i preporuke za

    efikasno ostvarivanje bira~kog prava dijas-

    pore. Na pokretanje ovog projekta uticala su

    i brojna obra}anja i sugestije gra|ana iz

    rasejanja koja ukazuju na probleme udal-

    jenosti od bira~kog mesta kao i prijavlji-

    vanja u evidenciju

    bira~a u inos-

    transtvu, odnosno

    na nu`nost promene

    postoje}eg modela

    glasanja. Pored ovih

    problema za bira~e,

    veliki nedostatak

    postoje}eg modela

    glasanja su i visoki

    tro{kovi slanja posmatra~a na bira~ka mesta

    u inostranstvu.

    Uvo|enjem modela glasanja

    po{tom za koje se Ministarstvo za dijas-

    poru zala`e, ne samo da se adekvatnije

    mogu re{iti navedeni problemi i pove}ati

    broj lica u rasejanju koja ostvaruju svoje

    bira~ko pravo, ve} }e se i znatno smanji-

    ti tro{kovi glasanja u inostranstvu.

    Trenutna procedura od prijavljivanja

    bira~a u inostranstvu do glasanja je slede}a.

    Prijavljivanje se obavlja u Diplomatsko

    konzularnim predstavni{tvima, pa se prijave

    potom {alju u Ministarstvo za dr`avnu upravu

    i lokalnu samoupravu. Zatim se prijave

    obra|uju i {alju RIK-u na verifikaciju. RIK

    verifikuje bira~ki spisak i vra}a ga u DKP gde

    se obavlja glasanje. U ovom procesu dolazi

    do gre{ke jer se de{ava da bira~i koji su pri-

    javljeni u jednom konzulatu na|u na

    bira~kom spisku nekog drugog konzulata ili

    se ni ne pojave na bira~kom spisku.

    Ministarstvo za dijasporu }e zato

    inicirati promenu izbornog zakona kod

    Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu

    samoupravu i Republi~kog sekretarijat za

    zakonodavstvo kako bi do{lo do uvo|enja

    po{tanskog glasanja u dijaspori.

    U DIJASPORI BORIS TADI] POBEDIO SA 53,3 POSTO

    Glasanje u ^ikagu i Los An|elesu

    Ni preliminarni izbori u

    24 ameri~ke dr`ave, odr`ani ovog

    utorka, nisu jasno odredili predsed-

    ni~kog kandidata ni iz

    Demokratske ni iz Republikanske

    partije. Favorit je i dalje D`on Mek

    Kejn, ali medju Republikancima u

    predsedni~koj trci i dalje ostaju i

    Mit Romni i Majk Hakabi, koji je

    skoro neo~ekivano u nekoliko

    dr`ava Romniju preoteo glasove i

    tako posredno pomogao da vodjstvo Mek

    Kejna bude izra`enije. Medju Demokratama

    Barak Obama je pobedio u 9 dr`ava, a

    Hilari Klinton u 6, potvrdjuju}i da }e tek

    rezultat izbora u Kaliforniji preciznije

    odrediti favorita.

    Izvesno je jedino da je posle

    “Super utorka” i dalje sve neizvesno, i da

    }e se bitka za partijsku nominaciju

    voditi i narednih meseci, sve do

    partijskih konvencija. Sigurno je

    da }e ovi predsedni~ki izbori zaista

    biti istorijski, jer su u njihovoj

    zavr{nici i dalje jedna `ena, jedan

    crnac i jedan nedovoljno konzerv-

    ativan Republikanac. Amerika vapi

    za promenom u Va{ingtonu, a ko

    }e je doneti jo{ uvek nije sasvim

    jasno.

    IZ MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

    Posle ameri~kog “Super utorka”

    TRKA I DALJE NEIZVESNA

    Glavni kandidati za predsednika: Barak Obama, Hilari Klinton, D`on Mek Kejn i Mit Romni

    U sredu 13. februara od 6-8 h uve~e u Kulturnom centru Cikaga bi}e proslavljen

    Dan dr`avnosti Srbije. Doma}in sve~anosti u Preston Bradley Hall na 78 East

    Washington Street u ^ikagu bi}e generalni konzul Srbije, Desko Nikitovi}, i njegova

    supruga Rajan, a bi}e prire|en i prigodan kulturno-umetni~ki program.

    OBAVE[TENJE IZ GENERALNOG

    KONZULATA SRBIJE U ^IKAGU

    BESPLATNE AKCIJE JAVNIH

    PREDUZE]A

    Prijem prijava na{ih dr`avljana sa

    boravi{tem u inostranstvu za upis besplat-

    nih akcija dr`avnih preduze}a u diplo-

    matsko-konzularnim predstavni{tvima

    Republike Srbije po~e}e 18.februara i

    traja}e do 31.jula 2008 godine.

    Uputstvo o na~inu evidentiranja bi}e

    raspolo`ivo na web site-u konzulata ~im

    bude distribuirano diplomatsko-konzu-

    larnim predstavni{tvima od strane

    nadle`nih organa u zemlji.

  • 34 Ogledalo

    Gotovo u celom svetu 14. februar

    praznuje se kao Dan zaljubljenih. Taj nez-

    vani~ni internacionalni praznik u

    pravoslavnom kalendaru poznat je kao Sveti

    Trifun, dok ga katolici nazivaju Svetim

    Valentinom. U Srbiji je prihva}en nakon

    Drugog svetskog rata, a slave ga sve generaci-

    je. Veruje se da tim danom po~inje prole}e,

    budi se priroda i ljubav u srcima ljudi.

    SVETI TRIFUN –

    ZA[TITNIK VINA,

    LJUBAVI I PESNI[TVA

    Ovaj se svetac za zemaljskog

    `ivota pro~uo po isceliteljskoj mo}i zbog

    ~ega je, u vremenu `estokog gonjenja

    hri{}ana, izveden pred sud u Nikeji i posle

    strahovitog mu~enja, 250. godine odrubljena

    mu je glava. U javnosti je malo poznato

    kako je ovaj svetac postao za{titnik ljubavi

    i devojaka. Prema narodnoj pri~i, veliki

    gre{nik Trifun na du{i je nosio 99 ljudi koje

    je bezo~no ubio i zbog toga je osu|en na

    bo`ju kaznu. Legenda ka`e da je kazne

    mogao biti oslobo|en samo kada prolista

    vrbov panj. Trifun je gajio bostan i po

    osudi, svakom prolazniku je davao po

    lubenicu. Me|utim, kad se jednog dana neki

    prolaznik, `ure}i, nije osvrnuo na Trifuna i

    njegov poklon, Trifun se stu{ti za njim i

    veoma besan i uvre|en, udari ga lubenicom

    i ubije. O~ajan, jer je ubio stotog ~oveka,

    vrati se, kad ono - panj prolistao! Naime,

    ~ovek koga nije mogao da zaustavi hitao je

    da pokudi devojku pred udajom. A to je, po

    narodnom shvatanju, neoprostiv greh, te se

    ovo ubistvo Trifunu nije moglo uzeti za zlo.

    Time su mu sva prethodna nedela opro{tena.

    SVETI VALENTIN

    – ZA[TITNIK

    ZALJUBLJENIH

    Postoji vi{e verzija o poreklu

    ovog praznika ljubavi. Po jednoj legendi,

    tvorac Dana zaljubljenih bio je sve{tenik

    Valentin koji je u toku tre}eg veka slu`io

    u Rimu. Kada je imperator Klaudijus II

    odlu~io da su neo`enjeni mu{karci bolji

    vojnici od onih koji imaju `ene i porodicu,

    zabranio je brak mladim mu{karcima, koji

    bi bili njegovi potencijalni vojnici. Valentin

    je uvideo koliku nepravdu ovim svojim

    postupkom ~ini imperator, pa je re{io da i

    pored svega nastavi da ven~ava mlade

    ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove

    aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je nare-

    dio da ga ubiju 14. februara 269. godine

    nove ere. Legenda ka`e da je tokom borav-

    ka u zatvoru, dok je ~ekao da bude

    pogubljen, Valentin dobijao poruke i cve}e

    od dece kojoj je pomogao dok su bila

    bolesna. Me|utim prema nekim drugim

    zapisima, Valentin je iz zatvora slao svo-

    jim prijateljima poruke “Setite se va{eg

    Valentina”, a poruke “Volim te” i “Tvoj

    Valentin” uputio je k}erki sudije Asterija, s

    kojom se sprijateljio i koja ga je povre-

    meno pose}ivala u zatvoru. Ovu poruku

    mnogi smatraju prvom ljubavnom porukom

    za Dan zaljubljenih.

    Ni za jednu pri~u o Svetom

    Valentinu ne mo`emo sa sigurno{}u tvrditi da

    je ta~na. Poreklo praznika je obavijeno velom

    tajni ali to ne spre~ava ljude da veruju da je

    Valentin bio heroj, jedna jako zna~ajna, i pre

    svega, romanti~na li~nost. Bilo kako bilo,

    Sveti Valentin se slavi kao Dan zaljubljenih

    kada zaljubljeni voljenim osobama poklanja-

    ju darove uz obavezne romanti~ne poruke.

    OBI^AJI

    [IROM SVETA

    Razli~iti obi~aji su vezani za 14.

    februar. U Velsu su za ovaj praznik

    rezbarene ka{ike koje se daruju voljenoj

    osobi. Naj~e{}e dekoracije bile su srca,

    klju~evi i klju~aonice, {to je zna~ilo:

    “Zaklju~ao-la si mi srce!” U nekim zeml-

    jama, mlade `ene dobijaju ode}u od moma-

    ka. Ako je devojka zadr`i, to zna~i da }e

    se udati za osobu od koje ju je dobila. U

    Japanu je obi~aju da daruju samo `ene i to

    isklju~ivo ~okoladu.

    Postoje verovanja da }e se `ena,

    ako na Dan zaljubljenih vidi crvenda}a,

    udati za mornara. Ako vidi vrapca, uda}e se

    za siroma{nog ~oveka i bi}e

    veoma sre}na. Ako vidi zebu,

    uda}e se za milionera.

    Neke od na{ih

    narodnih obi~aja mo`ete

    isprobati i na sebi, na

    primer: zamislite pet ili

    {est mu{kih (odnosno

    `enskih) osoba za koje

    biste se mo`da jednog

    dana udali (o`enili). Na

    Dan zaljubljenih uvr}ite dr{ku jabuke i

    izgovarajte imena koja ste zamislili.

    Uda}ete se za onu osobu ~ije ste ime izgov-

    orili kada je dr{ka otpala. Ako odse~ete

    jabuku na pola i izbrojite koliko semenki

    ima unutra, zna}ete koliko }ete dece imati.

    NAJ^E[]I

    POKLON – CVE]E

    Dok }e jedni nekoliko dana pre

    14. februara provoditi u obila`enju trgov-

    ina, kako bi prona{li odgovaraju}i poklon,

    drugi }e ~itav dan planirati kako }e uve~e

    izvesti dragog ili dragu na ve~eru.

    Najva`nije je da ne poklanjate ki~erske

    poklone koji vrebaju iz gotovo svakog izlo-

    ga. Poku{ajte da poklonite voljenoj osobi

    ne{to originalno.

    Ako smatrate da bi va{ partner

    `eleo ljubavnu poruku koju vu~e avion,

    ljubavne izjave u balonu ili na bilbordu,

    prosidbu pod morem, vatromet ili filhar-

    moniju pod prozorom, ne {krtarite, ali isto

    tako nemojte misliti da }e vam draga

    zameriti ako joj poklonite samo buket

    cve}a. Poznato je da ako nekoj `eni `elite

    da poka`ete koliko vam ona zna~i, u svakoj

    prilici treba joj poklanjati cve}e, jer je ono

    simbol `ivota i lepote. Samim tim

    pove}avaju vam se {anse da se

    pribli`ite njenom srcu.

    Evo nekoliko pred-

    loga koje cve}e da pok-

    lonite svojoj dragoj. Crvena

    ru`a simbolizuje

    romanti~nu, ali i strasnu

    ljubav, roze – ljubav za koju

    niko ne zna, a bela ru`a simbolizu-

    je nevinu ljubav. @ute ru`e mo`ete pok-

    loniti kao izraz prijateljstva i po{tovanja.

    Orhideje su cvetovi za koje se tradicional-

    no smatra da simbolizuju ljubav. Za

    ljubi~ice ka`u da su izraz odanosti, za

    irise da su odraz snage, a za zumbule da

    simbolizuju vernost i nepokolebljivost.

    Ciklame u prenesenom zna~enju imaju

    dozu stidljivosti, dok lale predstavljaju

    simbol slave. Cvet koji jednoj `eni ipak

    najvi{e mo`e da zna~i jeste suncokret,

    koji }e joj simboli~no staviti do znanja da

    ste spremni da se okre}ete uvek i samo

    prema njoj.

    Budite obazrivi prilikom odabira

    cve}a - vodite ra~una o zna~enju. Tako

    vam se ne}e desiti da se zbog pogre{no

    izabranog buketa romansa na vidiku

    pretvori u obi~no prijateljstvo.

    Ako ste nekim slu~ajem usaml-

    jeni i niste na{li onu drugu polovinu, samo

    napred i hrabro, i ne zaboravite da priznate

    i recite nekome da ga volite. Pa,

    neko mora prvi da po~ne!

    Marijana Maljkovi}

    Februar 2008

    DAN LJUBAVI

    O B I ^ A J I

    14. FEBRUAR

  • 35OgledaloFebruar 2008

    ^ E S T I T K E

    Zoranu Markovi}u, Bojanu Glamo~aku,

    Veri Stefanovi}

    SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

    F E B R U A R

    J A N U A R

    BOBANU ILI]U,

    Sre}an ro|endan, dug `ivot pun zdravlja,

    uspeha i jo{ mnogo dobrih skulptura

    @eli redakcija Ogledala i ekipa radija

    “@upa u Ogledalu”.

    Sre}an tre}i

    ro|endan Mili

    Dostani}, dug i

    bezbri`an `ivot pun

    zdravlja i veselja,

    `ele: mama Silvana,

    tata Milan i brat

    Stefan. Iskrenim

    ~estitkama

    pridru`uje se

    redakcija Ogledala.

    Sre}an tre}i

    ro|endan

    Aleksandru

    @ivkovi}u

    junioru, dug `ivot i

    bezbri`no

    detinjstvo `ele:

    mama Zdenka,tata

    Sa{a, bake Slavica i

    Jozefina,

    stric Petar i

    sestra od strica

    Lejla Petrovi},

    sa [anom i Dezire.

    Iskrenim

    ~estitkama

    pridru`uje se praba-

    ka Javorka

    iz Nema~ke

    kao i mnogobrojna

    familija

    iz Srbije i

    SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

    27. februara

    Na|a Tur~inov

    }e proslaviti

    prvi ro|endan.

    Svu sre}u sveta

    `ele joj sestra

    Tatiana, mama

    Nata{a i tata

    Zoran

    Tur~inov.”

    Sre}an ro|endan

    gospo|i Rayan Nikitovi},

    prvoj srpskoj

    dami ^ikaga, `eli

    Slavica Petrovi}

    sa svojom

    redakcijom i ekipom

    radija @upa u Ogledalu

    F E B R U A R

    Za Dalas, Texas

    Nikola Simi}

    je 29. januara proslavio svoj

    33. ro|endan, ovom prilikom

    otac Rajko, mama Zaga, brat

    Tomislav,

    i sestra Kristina sa

    suprugom, od srca su

    po`eleli Nikoli dug i

    sre}an `ivot, pun zdravlja i radosti.

    Iskrenim ~estitkama pridru`uje se i redakcija

    Ogledala iz ^ikaga.

    Sre}an ro|endan Miri Kora} i dobrodo{licu u

    ^ikago po`elela je Slavica sa ekipom Ogledala

    Z a ^ i k a g o

    Za N e m a ~ k u - D e t m o l d

    Sre}an 1. ro|endan malom Nikoli Radovi}u, dug

    `ivot i bezbri`no detinjstvo po`elei su otac Sa{a,

    mama Dragana, baka Julka, deda Vukoman i stric

    Dejan Radovi}. Iskrenim ~estitkama pridru`uju se

    i baba Javorka i deda Toza.