Digitalizacija u zdravstvu

Specijalni dodatak časopisa PC Press #280

Salutem est maxima amet

Istina je tamo negde...Kad nema pravih informacija, kolaju priče i pojavljuju se razni ekstremi u ponašanju – od negi‑ranja svega, što je dovelo do toga da pojedinci neodgovornim po‑našanjem ozbiljno ugroze veliki deo šire familije, do paničnog zatvaranja u kuću, uz izbega‑vanje bilo kakvog izlaska ili kontakta, usamljeničko sedenje s maskom i besomučno natapa‑nje ruku (i ostalih delova tela) asepsolom. Istina je, kao i uvek, negde između ovih krajnosti.

Ni zajednica zdravstvenih radnika nije se odmah snašla.

Početne reakcije su često bile preterane i zahtevale su najstro‑žu kontrolu, a često je i tre‑tman obolelih bio prenaglašen. Pacijenti su prečesto stavljani na „respiratore“, iako većina lekara poznaje princip Aegrescit meden‑do (agresivna terapija ubija kao i bolest). Manjak informacija, preporučenih lekova i procedu‑ra za lečenje uzeo je svoj danak u početnim fazama pandemije.

Na sreću, to stanje se menja, pre svega zahvaljujući iskustvu lekara koje se u međuvremenu nakupilo. Zahvaljujući tome, u ovom trenutku skloniji sam

preporuci da, ako osetite neke sumnjive simptome, razgovarate s lekarom nego da danima čekate na PCR test i rezultate. Nije loše ni da se pričuvate – držite distancu i ipak nosite masku, barem na me‑stima gde je verovatnoća zaraze veća. Da li to ima smisla? Mislim da ima. Ni gaće nemaju neku naročitu ulogu ali ih ipak većina nosi – iz higijenskih razloga.

Šta dalje?Kao i svaka drevna nauka, a briga o zdravlju je verovatno najstarija, medicina pati od uvreženih stavova i predrasuda koje joj ponekad zasmetaju da napravi veće i brže iskorake. Tipičan primer je proizvodnja aktuelne vakcine. Iako je metod preventivne imunizacije poznat već dugo, kao i metode proizvod‑nje efikasne i bezbedne vakcine, odavno definisane dugotrajne procedure sprečavaju zdravstve‑ni sistem da reaguje brže.

S druge strane, snažan prodor ICT tehnologija u sve oblasti medi‑

Od pamtiveka, svaka nauka ili veština ima svoj dominantni jezik. Medicina je iz davnina nasledila, sada nepostojeći, latinski jezik. To ne znači da je maksima „zdravlje je najvažnije“ zastarela već naprotiv – da je rano postala, uvek bila i ostala veoma važna Voja Gašić

U vreme pandemije, teško je bilo šta ko‑mentarisati o stanju zdravlja pojedinca ili populacije. Nepoznata pošast izazvala je brojne nedoumice, a nepoznani‑ce u opštoj populaciji (pa i među zdravstvenim radnicima) podi‑gle su nivo panike na do sada neviđeni nivo. U nedostatku (dragocenog) lekarskog isku‑stva koje polako prevazilazimo, prosti puk se okrenuo nagađa‑njima, sopstvenoj interpretaciji opasnosti i „odgovarajućem“ tretmanu u neočekivanim i nepoznatim uslovima.

2 PC Press 10/2020

Zdravstvo

cine doneo je nesumnjiv napre‑dak tokom poslednjih decenija, a među najvažnija dostignuća ubrajaju se rešavanje brojnih orga‑nizacionih problema u zdravstvu, mnogo brža dijagnostika i perso‑nalizovani pristup pacijentu.

Telemedicina, medicinski uređaji sa AI podrškom ili elek‑tronski zdravstveni kartoni koji se čuvaju na sistemima zasno‑vanim na blockchain tehnologiji, samo su nekoliko konkretnih primera digitalne transformaci‑je u zdravstvu koji preoblikuju (i tek će preoblikovati) način na koji komuniciramo sa zdrav‑stvenim radnicima, kako se naši podaci dele među pruža‑ocima usluga i kako se donose odluke o našim planovima leče‑nja i zdravstvenim ishodima.

Inovacije i ovde imaju za cilj racionalizaciju rada lekara, optimizaciju sistema, poboljšanje ishoda pacijenata, smanjenje ljud‑skih grešaka i smanjenje troškova kroz primenu mrežnih i mobilnih tehnologija. Na žalost, zdravstve‑na i farmaceutska industrija, zbog inercije ili nespremnosti na promene, često zaostaju u prime‑ni digitalnih strategija.

Porast zdravstvene zaštite „na zahtev“Termin „na zahtev“ (on‑demand) odavno je poznat u ICT industri‑ji. On obično podrazumeva po‑trošače koji nešto žele u vreme kad im to odgovara i na mestu koje im odgovara (ili gde god se zatekli). To je u suprotnosti s uvreženom praksom da obično imamo ličnog ili porodičnog lekara koji prati naše zdravstve‑no stanje i kome verujemo.

Ljudi su postali mnogo mo‑bilniji u protekloj deceniji (bez obzira na trenutno stanje koje će

nestati s nestankom pandemije). Donedavne statistike (iz 2018. godine, na primer) pokazuju da se više od 50% celokupnog Web pretraživanja u svetu dešava na mobilnim uređajima.

Jedno od prvih pravila (con‑tent) marketinga kaže da morate identifikovati gde se okupljaju vaši ciljani potrošači (target audience) i pokušati da dođete do njih baš na tim platformama (mobilnim uređajima). Povrh svega, očekuje se da će broj korisnika mobilnih telefona u svetu preći granicu od šest mili‑jardi tokom 2020. godine.

Iako sve ovo liči na klasične trgovačke priče i može da zvuči kao jeres u jednoj tako osetljivoj oblasti kao što je zdravstvo, ove činjenice moraju da se uzmu u obzir. Vaš izabrani lekar možda neće biti ni blizu, a ni dostu‑pan kad vam bude potreban. Moramo pronalaziti nove načine da lekar koji može da vam po‑mogne, što pre može da dobije podatke koji su poznati vašem lekaru. Istovremeno, ti podaci ne smeju da budu raspoloživi drugima ili iskorišćeni (zloupo‑trebljeni) u neke druge svrhe.

Big Data igra veliku uloguMasivno prikupljanje podataka je u mnogim oblastima pokazalo značaj, a za zdravstvenu indu‑striju „veliki podaci“ mogu pru‑žiti nekoliko važnih prednosti:1. Niža stopa grešaka u lečenju

– analizom zapisa o pacijen‑tu softver može označiti bilo

kakve nedoslednosti između zdravstvenog stanja pacijen‑ta i propisanih lekova (tera‑pije), upozoravajući zdrav‑stvene radnike i pacijente na potencijalni rizik greške.

2. Omogućavanje preventivne nege – veliki broj ljudi koji ulaze u hitne službe su pacijenti koji su tu već bili, a takođe se nazivaju „čestim letačima“. Oni mogu da čine i do 28% poseta. Big data analiza bi mogla da identifikuje ove ljude i stvori preventivne planove da se spreči njihov čest povratak.

3. Efikasnije zapošljava‑nje – prediktivna big data analiza mogla bi da pomo‑gne bolnicama i klinikama da procene buduće stope prijema, što pomaže ovim ustanovama da dodele odgovarajuće osoblje za rad s pacijentima. To štedi novac i smanjuje vreme čekanja u hitnim slučajevima, a značaj se osetio i tokom aktuelne pandemije.

IoMT i AI čudaNe radi se samo o „pametnim satovima“. Razni uređaji i mo‑bilne aplikacije igraju presudnu ulogu u praćenju i sprečavanju hroničnih bolesti za mnoge pacijente i njihove lekare. Kom‑binacijom IoT razvoja, teleme‑dicine i telehealth tehnologija, pojavio se novi Internet of Medi‑cal Things (IoMT). Ovaj pristup uključuje upotrebu više nosivih uređaja, uključujući ECG i EKG monitore, ali i tradicionalnih medicinskih merenja, poput temperature, nivoa glukoze, oči‑tavanja krvnog pritiska... Allied Market Research predviđa da će do kraja 2021. godine tržište IoT

uređaja u zdravstvu dostići nivo od 136 milijardi dolara.

Chatbot‑ovi i virtuelni zdrav‑stveni asistenti su još jedna tehnologija bazirana na veštač‑koj inteligenciji (AI) sa kojom se pacijenti upoznaju u poslednje vreme. Chatbot‑ovi mogu da odigraju mnoge uloge, od pred‑stavnika korisničke službe do upotrebe dijagnostičkih alata, pa čak (u nekim slučajevima) i terapeuta. Predviđa se da će globalno tržište chatbot‑ova u zdravstvu dostići 314,3 mili‑ona dolara do 2023. godine. Ipak, najvažnije je da IoMT i AI

pomognu lekaru koji donosi konačne odluke tako što će ubrzati dijagnostiku, upozoriti na moguće greške ili specifično‑sti pacijenta i celokupno ubrzati izlečenje ili bar poboljšanje stanja pacijenta.

Stvarna snaga AI tehno‑logija može se najbolje uočiti u oblastima poput precizne medicine, analize medicinskih slika dobijenih raznim uređa‑jima (rendgen, ultrazvuk, CT, MR...), otkrivanja novih lekova i genomike. Na primer, paci‑jenti sa rakom i drugim teškim bolestima često se leče vrlo agresivnim metodama, pa je ispravan izbor leka ili pravilno doziranje presudno za preživlja‑vanje pacijenta. Sada, zahvalju‑jući sofisticiranom prepozna‑vanju obrazaca uz pomoć AI‑ja, pacijenti sve češće imaju pristup personalizovanim terapijama prilagođenim njihovoj genetici i načinu života.

Digitalizacija zdravstva već uveliko traje i pruža sve bolje rezultate. Nadajmo se da će tako i ostati, na zadovoljstvo lekara i pacijenata, uprkos povremenim zastojima i otporima.

Vaš izabrani lekar možda neće biti ni blizu, a ni dostupan kad vam bude potreban. Moramo pronalaziti nove načine da dođemo do lekara koji može da nam pomogne

Stvarna snaga AI tehnologija može se najbolje uočiti u oblastima poput precizne medicine, analize medicinskih slika dobijenih raznim uređajima, otkrivanja novih lekova i genomike

Kombinacijom IoT razvoja, telemedicine i telehealth tehnologija, pojavio se novi Internet of Medical Things (IoMT). Allied Market Research predviđa da će do kraja 2021. godine tržište IoT uređaja u zdravstvu dostići nivo od 136 milijardi dolara

3

Ako je ne ko do bar sa‑go vor nik u ovom vre‑me nu ka da je zdrav lje po je din ca, na ci je i čita ve ljud ske po pu la ci je stav lje no pred ve li ke iza zo ve, on da je to Vu ka šin Ra du lo vić iz He li an ta. Ne sa mo da je in že njer po svećen ra zvo ju in for ma ci onih sis te ma za zdrav‑stvo, već je svo je pos tdi plom sko usav rša va nje po sve tio pi ta nji‑ma u prav lja nja zdrav stve nim sis te mi ma. Nje go va ek sper ti za je sa mo je dna od ja kih kom po‑nen ti ko je He li ant čini li de rom na trži štu.

Ovog pu ta smo ra zgo vor po‑me ri li od sa mog in for ma ci onog sis te ma, ko ji je po sle de ce ni je i po ra zvo ja dos ti gao svo ju zre‑lost, na im pe ra tiv što efi ka sni‑je bor be pro tiv vi ru sa ko ji je iza zvao pan de mi ju. O tvo ri li su se no vi vi di ci ko ji će nam do ne ti bo lju i efi ka sni ju zdrav stve nu za šti tu. Gos po din Ra du lo vić u prvi plan stav lja ra zvoj ni tim He li an ta, ko ji je us peo da sis tem ve oma brzo pri la go di pos to jećoj si tu aci ji i to na način da o dmah da vi dlji ve po zi tiv ne re zul ta te.

Šest u zbu dlji vih me seciNa sa mom počet ku g. Ra du lo vić ka že: „Po sle dnjih šest me se‑ci je bi lo izu ze tno u zbu dlji vo.

Po ka za lo se ne ko li ko stva ri: prvo ko li ko je va žno u prav‑lja ti na o sno vu po da ta ka, ali i ka ko ni je do volj no ima ti sa mo po dat ke, već i način ka ko da ih u re al nom vre me nu pre tvo riš u zna nje. Mi slim da smo ima li je dno ve li ko o tre žnje nje što se to ga tiče. Dru ga stvar je da su čak i naj tvrdo kor ni ji počeli da ra zmi šlja ju o ra du na da lji nu. To ni je izu ze lo le ka re i mno ge naučne ra dni ke u gra na ma gde je to mo guće, pa su počeli da ra zmi šlja ju ka ko to i da os tva‑re. Naj vi še sam po no san što smo, o dmah iza na ših par tne ra ko ji su po dne li naj veći te ret, počev ši od „In fek tiv ne kli ni‑ke Kli ničkog cen tra Srbi je“, pre ko bol ni ca „Dok tor Dra gi ša Mi šo vić“, „Be ža nij ska ko sa“ i da sa da ne na bra jam sve ko ji su bi li u prvom re du od bra ne od CO VID‑19 epi de mi je, sta li u red, pre sve ga, kroz pri la gođenje

in for ma ci onog sis te ma no vim po slov nim pro ce si ma u no vo‑nas ta loj si tu aci ji. Taj nji hov o gro man na por da se op ti mal no or ga ni zu je po sao u kli ni ka ma kroz 24‑časov ni rad u van re‑dnim okol nos ti ma, kroz crve ne i ze le ne zo ne, sve to je za hte va lo in for ma ci ono usa gla ša va nje no‑ve or ga ni za ci one še me sa no vom CO VID re al nošću“.

P:P Si gur no ste i sa mi, prvih ne de lja, mo ra li da prođete kroz pro ces pri la gođenja novim u slo vi ma. Ko ji je bio vaš kurs u da tom tre nut ku?

O:O Gde god smo ose ti li da pos to ji pros tor u ko me in for ma‑ti ka mo že da po mo gne, mi smo re ago va li. Ta ko je Fond za ino va‑ci oni ra zvoj među 12 pro je ka ta ko je su po mo gli uv rstio naš kao je di ni in for ma tički. Ra zvi li smo sis tem brze ra zme ne po da ta ka u zdrav stvu. Vre me je po ka za lo da

ko mu ni ka ci onih ka na la ni ka da ne mo že da bu de pre vi še. Bez ob zi ra na por ta le drža ve, Mi‑nis tar stva zdrav stva, „Ba tu ta“ i dru gih, stva ra ti no ve, po u zda ne ka na le za ra zme nu in for ma ci ja i zmeđu us ta no va, i zmeđu ko ri‑sni ka sis te ma, pred stav lja ne što na čemu će se ba zi ra ti me di ci na 21. ve ka. Da u re al nom vre me‑nu i zmeđu ko le ga ko ji se de u ra zličitim us ta no va ma, mo žda i u ra zličitim zem lja ma, pa i da se ba ve ra zličitim gra na ma me‑di ci ne, vi mo že te da ra zme ni te struk tu ira ne po dat ke ko je mo‑gu da o brađuju i iz njih i zvlače zna nje. To je su šti na.

Naš sis tem Her mes već go‑di na ma to omo gućava unu tar ve li kih sis te ma, a sa da smo, uz po moć Fon da za ino va ci oni ra zvoj, omo gućili da vla sni ci no‑vih, značaj nih po da ta ka o dmah mo gu da ih emi tu ju kao kaj ron na e kra ni ma le ka ra ko ji ma je

U do brim vre me ni ma svi na in for ma ci one te hno lo gi je gle da ju kao na ne što što dos ta ko šta, do no si ne ke ko ris ti, ali... A on da dođu te ška vre me na pa ono što nam je i zgle da lo ne bi tno pos ta ne alat ko ji nam šte di vre me, re sur se i, ka da je zdrav stvo u pi ta nju, spa sa va ži vote Mi lan Ba šić

Kad je kri za in for ma ti ka po maže

4 PC Press 10/2020

Digitalizacija u zdravstvu

ta kva in for ma ci ja po tre bna za da lji rad. Uz po moć UNI CEF‑a smo oti šli ko rak da lje – sa da je omo gućeno da se ova ra zme na po ru ka obav lja i zmeđu us ta‑no va. Ovo je po se bno značaj no, na pri mer, za manje gradove gde ima te je dnu veću bol ni cu i de se tak do mo va zdrav lja na ra zličitim lokacijama. Sa da su le ka ri is te stru ke, bez ob zi ra na to ko li ko su uda lje ni je dni od dru gih, o slo nje ni na di rek tnu sa ra dnju i ra zme nju ju po dat ke u re al nom vre me nu.

Or di na ci ja u di gi tal nom sve tu je mo guća

P:P Her mes, kao pro of of concept, je po ka zao da su konsul ta ci je na da lji nu mo guće. Ta činje ni ca mo že da pro me ni i po bolj ša pu no to ga u medi ci ni, na ročito kod praćenja hro ničnih bo les ti ko je ne za hte va ju di rek tni kon takt pa ci jen ta i le ka ra. Pri mer za to je di ja be tes.

O:O Her mes 3, ko ji je tre nu tno u ra zvo ju, omo gući će da se već na ni vou pri mar ne zdrav stve‑ne za šti te sis te ma ti zu ju po da ci ne op ho dni za re dov no praćenje sta tu sa pa ci jen ta. Po da ci se pri ku plja nju i struk tu ri ra ju na o sno vu ček‑lis te, a da lji tok pra‑

ćenja bo les ti na se kun dar nom i ter ci jal nom ni vou zdrav stve ne za šti te biće značaj no olak šan.

U građiva njem ek sper tskog zna nja ko je će na o sno vu la bo‑ra to rij skih re zul ta ta pre po zna ti za do vo lja va juće sta nje mo že da se o dluči da da lji tok kon tro le pravovremeno pre ki ne, a pa ci‑jent će da nas ta vi sa već pro pi sa‑nom te ra pi jom. Ili, u slučaju, ne‑po volj nih re zul ta ta, pa ci jent će sa pri mar nog ni voa za šti te bi ti

hi tno pro sleđen na se kun dar ni ili ter ci jal ni ra di da ljih pre tra ga i o dređiva nja no ve te ra pi je.

U pra vo na pri me ru di ja‑be te sa ovim bi se o grom nom broju pa ci jen ta olak ša lo praće‑nje sta nja i bez vi šečasov nog čeka nja kod le ka ra spe ci ja lis te, a le ka ri ma bi se o slo bo di lo vre‑me ko je bi ta da po sve ti li onim bo le sni ci ma ko ji ma je nji ho va po moć po tre bni ja. I u pra vo na to me sa da ra di mo. Prvi Her mes je imao ra zme nu po da ta ka na ni vou us ta no va, dru gi Her mes je omo gućio da glav ni vla sni‑ci po da ta ka po ša lju broadcast po ru ku, što je una pređenje ko je je kre nu lo od a pri la ove go di ne, vođeno CO VID‑om. Do da tak je

na prav ljen uz po moć UNI CEF‑a, po ru ke se ra zme nju ju i zmeđu dve us ta no ve, a Her mes 3, ko jem sa da te ži mo, do no si da se struk‑tu ira ne po ru ke ra zme nju ju i zmeđu us ta no va i na ra zličitom ni vou zdrav stve ne za šti te.

P:P A pa ci jen ti? Gde su oni u ovom slo že nom sis te mu?

O:O Mi nis tar stvo je po di glo por tal čiji je to za da tak u pra vo, da omo gući ta kvu ra zme nu po‑

da ta ka. I He li ant sa rađuje s tim por ta lom. Pra ti mo tren do ve i sprem ni smo da po ka že mo ka ko te hno lo gi ja mo že da nam olak ša ži vot. Sa rađivaćemo sa kom pa‑ti bil nim sis te mi ma, a je dan od njih je u pra vo por tal Mi nis tar‑stva, ka ko bi smo ko ri sni ci ma He li ant‑a omo gućili da ser vi se ko ris te na naj lak ši način.

Ova kav sis tem ne za me nju je sa mo pre gled u or di na ci ji. Pre‑gled je u ve li kom bro ju slučaje va ne za men ljiv, ali CO VID‑19 nam je po ka zao da o dređena kla‑sa pre gle da mo že da se oba vi i on‑line. Na pri mer, mo ja ćer ka je po lo mi la ru ku i sa da je u pro ce su opo rav ka gde or to ped na o sno vu par krat kih de mon‑

stra ci ja po kre tlji vos ti mo že da u tvrdi da li stva ri te ku po pre dviđenom sce na ri ju. Ta kav pre gled je mo guć pre ko vi deo kon fe ren ci je, uz ne ko li ko pos‑tav lje nih pi ta nja i de mon stra ci ja kao od go vor. Na ma, ko ji smo na stra ni pa ci jen ta, to bi u šte de lo vi še sa ti an ga žma na u pre vo zu i čeka nju is pred lekarske or di na‑ci je, a kli ni ci je sma nji lo pri ti sak pa ci je na ta čije pri sus tvo ni je ne op ho dno.

Do bi ci na svim stranamaOva kav način ko mu ni ka ci je sa le ka rom će u blis koj bu dućnos ti bi ti sve zas tu plje ni ji. Do bi ci su oči gle dni – skraćuje vre me pro‑ve de no u ho dni ci ma zdrav stve‑nih us ta no va, omo gućava lak ši rad le ka ra, veću udo bnost za pa ci jen ta i bo lji le kar ski nad zor. In for ma ci one te hno lo gi je ko je stva ra ju mo gućnost da u šte di te vre me i, što da i to ne ka že mo, uma nji te stres mo gu sa mo da do pri ne su kva li te tni joj zdrav‑stve noj za šti ti. U tom smi slu pos to je tri tačke ko je ima ju za slu gu da se to de si. Na je dnoj stra ni su pa ci jen ti ko ji uz veću udo bnost omo gućava ju se bi bo lju zdrav stve nu za šti tu, na dru goj su le ka ri i čitav zdrav‑stve ni sis tem, ko ji pru ža bo lji

od ziv uz ras te rećenje fi zičkih re sur sa kli ni ka i mo gućnost da se u sred sre di na si tu aci je gde je po moć le ka ra i os ta log me di‑cin skog oso blja ne op ho dna. I treći va žan čini lac su in for‑ma tičari, po svećeni pru ža nju ser vi sa zdrav stve noj za šti ti. Ne mer ljiv je značaj nji ho ve ek‑sper ti ze u do me nu te hno lo gi ja, ali i u tran sfe ru po zi tiv nog is kus tva u sfe ru zdrav stve nog sis te ma. He li ant kao li der u o blas ti in for ma ci onih sis te ma za zdrav stve ne u slu ge, za je‑dno sa dru gim čini oci ma ovog ve oma slo že nog sis te ma, ima svo ju va žnu ulo gu, za ključuje gos po din Ra du lo vić.ÎÎ heliant.rs

Her mes 3, koji je u razvoju, će pomoći pri sis te ma ti zaci ji po da taka ne op ho dnih za re dov no praćenje sta tu sa pa ci jen ta

Heliant tim

5

I zlečenje je (ipak) u oku le ka raKad je u pi ta nju učešće IT‑ja, o ftal mo lo gi ja je je dna od pri vi le go va nih o blas ti me di ci ne. Ali, i po red so fis ti ci ra nih di ja gnos tičkih apa ra ta i ro bo tički po drža nih pro ce du ra – pre su dnu ulo gu u ce lo ku pnom pro ce su još uvek ima le kar. Za što je to ta ko, o bja šnja va nam dr Vla di mir Su va jac sa očne kli ni ke "Profesional"

Uroš Bog da no vić

P:P Ko li ko su me di ci na i IT kra jem 2020. na is toj stra ni?

O:O Da nas je oči gle dno da ne sa mo da su na is toj stra ni, ne go da sav re me na me di ci na ne mo‑že da se za mi sli bez te hno lo gi ja ko je su za ve oma krat ko vre me omo gućile bo lju di ja gnos ti ku, lečenje, a sa mim tim i pro gno zu za pa ci jen te.

P:P Zna mo da je o ftal mo lo gija u sve tu, ali i kod nas, je dna od te hno lo ški naj ra zvi je ni jih spe ci ja li za ci ja, ko li ko „kas kamo“ za ko le ga ma iz naj ra zvije ni jih ze ma lja?

O:O O ftal mo lo gi ja spa da u pri vi‑le go va ni je me di cin ske gra ne kad su u pi ta nju no ve te hno lo gi je. Ve li ki broj na pre dnih te hno lo gi ja već je in kor po ri ran u sva ko dnev‑nu o ftal mo lo šku kli ničku prak su te su i dos tu pne pa ci jen ti ma. Bi lo da se ra di o no vim la ser skim sis‑te mi ma za u kla nja nje di op tri je, no vim na pre dnim di zaj ni ma mul ti fo kal nih in tra oku lar nih sočiva za ko rek ci ju di op tri je za čita nje, ve oma be zbe dnim

mi kro hi rur škim sis te mi ma za ope ra ci je ka ta rak te i očnog dna, ne in va ziv nim (bes kon tak tnim) sni ma njem žu te mrlje i krvnih su do va mre žnjače i mno gim dru gim, sa za do volj stvom mo gu da ka žem da su sve one dos tu pne i pa ci jen ti ma u Srbi ji.

Kad go vo ri mo o no vim te hno‑lo gi ja ma ko je je su još u ek spe ri‑men tal nim i ra zvoj nim fa za ma, kao što su re ti nal ni im plan ti, te ra pi je dis tro fi ja mre žnjače ma tičnim ćeli ja ma ili gen skim te ra pi ja ma i sličnim, one su pre sve ga, zbog ve oma vi so kih tro š‑ko va, re zer vi sa ne sa mo za ma nji broj naj bo ga ti jih in sti tu ci ja u naj ra zvi je ni jim zem lja ma.

P:P Mo li mo Vas da nam napra vi te pa ra le lu, šta je to ne ka da bi lo ne za mi sli vo, a da nas je re al nost, za hva ljujući ra zvo ju te hno lo gi je (IT na prvom mes tu).

O:O Kad je u pi ta nju o ftal mo‑lo gi ja, pre pe tna es tak go di na bi lo je ne za mi sli vo da pa ci jent mo že da uđe u bol ni cu i da za sa mo ne ko li ko mi nu ta bes kon‑tak tnim OCT sni ma njem le ka ri do bi ju in vivo uvid u slo je ve svih struk tu ra oka s re zo lu ci jom od ne ko li ko mi kro metara. Pre sa mo pet do šest go di na mo‑gućnost bes kon tak tne vi zu eli za‑ci je i naj ma njih ka pi la ra očnog dna de lo va la je na dre al no, a da‑nas u na šoj prak si mo že mo da OCT an gi o gra fi jom (ne in va ziv‑nim sni ma njem krvnih su do va očnog dna) uočimo i naj ma nje vas ku lar ne a bnor mal nos ti i zna tno ra ni je in di ku je mo te ra pi‑ju i omo gućimo bo lju pro gno zu. Uz no ve mo da li te te fun kci onal‑ne elek tro di ja gnos ti ke, sko ro

uvek je mo guće doći do tačne di ja gno ze, što je od značaja po‑go to vo u dečjem u zras tu.

Ve li kom bro ju oso ba je i da nas ne za mi sli vo da mo že mo da u ro ku od sa mo ne ko li ko mi nu ta pa ci jen tu ko ji je de ce ni‑ja ma imao vi so ku di op tri ju i bez naočara i sočiva je dva vi deo prst pred okom, omo gućimo da vi di is to kao oso be ko je ni kad ni su ima le di o ptri ju. Ili da pa ci jen ti‑ma ko ji su se go di na ma mučili zbog sla bi jeg vi da u sled nas tan‑ka ka ta rak te in ter ven ci jom od 10 mi nu ta ne u klo ni mo sa mo ka ta rak tu i po bolj ša mo vid, ne‑go ih uz po moć mul ti fo kal nih sočiva za uvek o slo bo di mo no še‑nja svih naočara. A to je da nas deo na še sva ko dnev ni ce.

Ta kođe, tre ba ima ti u vi du da ra zvoj te hno lo gi je ni je sa mo po bolj šao kli nički rad već i omo‑gućio da le ko bo lju edu ka ci ju pre sve ga mla dih očnih hi rur ga. Da nas u ve li kom bro ju aka dem‑

skih in sti tu ci ja pos to je na pre dni si mu la to ri, gde očni hi rur zi mo‑gu da ra zvi ja ju hi rur ške ve šti ne i da, slično pi lo ti ma na pi lot‑skim si mu la to ri ma, pro la ze kroz ra zličite ope ra tiv ne sce na ri je i zna tno skra te pe ri od sti ca nja no vih ve šti na, što di rek tno po‑bolj ša va be zbe dnost pa ci je na ta.

P:P Ka ko i zgle da Va še ra dno o kru že nje, ka ko i zgle da baza po da ta ka ko ju ko ris ti te i ko li ko je sve to user fri endly, ka ko za vas le ka re, ali i za pa ci jen te?

O:O Mo je ko le ge i ja ima mo sreću i ve li ko za do volj stvo da ra di mo u ve oma do bro o prem lje noj us ta‑no vi. U na šem ra dnom o kru že‑nju čes to se i u ve li koj me ri o sla‑nja mo na sav re me ne te hno lo gi je i uređaje ka ko bi smo do šli do tačne di ja gno ze, do ne li is prav ne kli ničke o dlu ke, te omo gućili op ti mal ne re zul ta te lečenja. Pri me ra ra di, uko li ko se ra di eva‑

dr Vla di mir Su va jac

6 PC Press 10/2020

Digitalizacija u zdravstvu

lu aci ja mo gućnos ti be zbe dnog i us pe šnog u kla nja na di op tri je, obav lja ju se sni ma nja na de se tak di ja gnos tičkih uređaja. Uko li‑ko se im plan ti ra ju pre mi jum to rična i mul ti fo kal na sočiva, ko ris ti mo sis te me za in tra ope‑ra tiv nu vi zu eli za ci ju i cen tra ci ju na o sno vu pret ho dno do bi je nih sli ka struk tu ra oka (apa rat pre‑ope ra tiv no re gis tru je ana tom ske o zna ke, kao što su krvni su do vi pov rši ne oka i du ži ce i on da ih pro jek tu je kroz oku la re ope ra ci‑onog mi kros ko pa).

Kad je u pi ta nju ba za po da‑ta ka, u pra vo smo u to ku im ple‑men ta ci je no ve ba ze, o dno sno in for ma ci onog sis te ma ko ji će nam omo gućiti zna tno bo lju ana li ti ku. Omo gućiće nam uvid u to ko su na ši pa ci jen ti (de mo‑gra fske ka rak te ris ti ke), za što su do šli baš u na šu us ta no vu (nji ho va očeki va nja), po dat ke o pro sečnom tra ja nju di ja gnos‑tičkih pro ce du ra, ra zličitih

vrsta pre gle da, ope ra tiv nih za hva ta, vre me nu pro ve de nom u čeka oni ci, uvid u va ri ja bil nost tra ja nja is tih sub spe ci ja lis tičkih pre gle da u o dno su na ra zličite dok to re, a sve u ci lju po bolj ša‑nja is kus tva na ših pa ci je na ta (re duk ci ja vre me na pro ve de nog u bol ni ci, kraće čeka nje i eli mi‑ni sa nje pra znog ho da), s je dne stra ne i pos tav lja nje re al nih za‑hte va i očeki va nja od stručnog ka dra, s dru ge stra ne.

Cilj nam je da do kra ja sle deće go di ne omo gućimo i pot pu no auto ma ti zo va no online za ka zi va nje svih pre gle da, ka ko bi se pa ci jen ti ma lo gis tički olak‑ša lo za ka zi va nje, a a dmi nis‑tra tiv nom oso blju os ta vi lo vi še vre me na za dru ge ra dnje. Ve li ka nam je že lja i am bi ci ja da u is‑tom vre men skom ro ku, u o kvi ru na šeg in for ma ci onog sis te ma,

pa ci jen ti ma omo gućimo dva de‑setče tvo ročasov ni online pris tup nji ho voj kom ple tnoj me di cin‑skoj do ku men ta ci ji.

P:P Hoće li kom pju te ri i ro bo ti za me ni ti le ka re i za što neće?

O:O Ste pen i mo gućnos ti auto‑ma ti za ci je već da nas su fas ci‑nan tni, a po ma lo i zas tra šu jući. Te le me di ci na je već re al nost u za bačenim sre di na ma, ope ra‑ci je po moću hi rur ških ro bo ta ko ji ma u prav lja hi rurg ko ji ni je fi zički pri su tan ta kođe su već i zvrše ne. Kad je u pi ta nju ra di olo gi ja, na prav lje ni su AI al go ri tmi ko ji mo gu da sa mos‑tal no ana li zi ra ju CT ili MR sli ke i o dre de di ja gno zu us pe šno kao

i većina ra di olo ga. S ob zi rom na to da AI al go ri tam mo že da ra zli ku je ne upo re di vo veći broj ni jan si si ve od čove ka i da ima ba zu sa sto ti na ma hi lja da sli ka ko je slu že kao re fe ren tne (u o dno su na „sa mo“ ne ko li ko hi‑lja da sli ka ko je is ku sni ra di olog vi di u to ku svog ra dnog veka), to i ni je začuđujuće.

Kad je u pi ta nju o ftal mo‑lo gi ja, pos to je AI al go ri tmi ko ji na o sno vu de se ti na hi lja‑da sli ka očnog dna kod oso ba sa šećerom, mo gu da sa mo na o sno vu i zgle da krvnih su do va pri lično tačno (± 1,39%) o dre de pro sečnu tro me sečnu vre dnost šećera u krvi (ko ja se u kli ničkoj prak si o dređuje uzi ma njem uzor ka krvi).

Međutim, tre ba ima ti u vi du da to ne znači da će AI i ro bo ti za me ni ti dok to re. I da lje će

do no še nja o dlu ka u to ku kom‑plek snih ne li ne ar nih kli ničkih si tu aci ja bi ti ne dos ti žno za AI. Ne tre ba sme tnu ti sa uma i da je va žan deo ho lis tičkog pris tu pa pa ci jen tu i zdva ja nje do volj no vre me na za ljud ski kon takt, po ka zi va nje ra zu me va nja i em‑pa ti je, po go to vo kod hro ničnih ili te žih bo les ti i u to ku ra da sa ose tlji vi jom po pu la ci jom (pe di‑ja trij ska i naj sta ri ja po pu la ci ja).

Si gur no je da će auto ma ti za‑ci ja značaj no i vrlo brzo pro me‑ni ti sam pro ces lečenja (na pri‑mer, ra di olo zi će ma nje vre me na po svećiva ti ana li zi CT sli ka, a vi še će se po sve ti ti in ter ven toj ra di olo gi ji), ali će me di cin sko oso blje barem u de ce ni ja ma ko je

sle de i da lje bi ti naj va žni ji deo bri ge o pa ci jen ti ma.

P:P Go o gle kao sa ve tnik pa ci je na ta... na ve di te barem pet naj va žni jih za mer ki svom „ko le gi“.

O:O Pre ne go što pređemo na za‑mer ke, po tre bno je reći da Google i dru ge online plat for me ima ju i ve li ki broj po zi tiv nih stra na. Ni kad ni je bi lo lak še pa ci jen ti ma da se in for mi šu o svom sta nju, da stu pe u kon takt s le ka rom ili in sti tu ci jom ko ja se ba vi leče‑njem nji ho ve pa to lo gi je, da stu pe u kon takt sa oso ba ma ko ji ima ju ili su ima li slične pro ble me ra di do bi ja nja sa ve ta ili o hra bre nja.

Pro ble mi nas ta ju kad oso be ne tačno po mi sle da im in for‑ma ci je do bi je ne pre ko Google‑a omo gućava ju da sa mi pos ta ve di ja gno zu, o dređuju ili ko ri gu‑ju te ra pi ju ili do vo de u pi ta nje sa ve te stručnih oso ba. Je dan od glav nih pro ble ma jes te pi ta nje i zvo ra i tačnos ti in for ma ci ja. Ve li ki broj in for ma ci ja po tiče od ne kom pe ten tnih oso ba i ne pro ve re nih i zvo ra ili ne kih su bje ka ta ko ji ma je pre sve ga u in te re su pro fit, dok su pro ve‑re ne i o bjek tiv ne in for ma ci je obično dos tu pne sa mo u o kvi ru stručnih časo pi sa, u dru že nja i plat for mi – ko ji ma la ici obično ne ma ju slo bo dan pris tup, ni ti mo gu da ra zu me ju stručnu sa drži nu. I le ka ri ma ko ji tek kreću da se ba ve ne kom o blašću po trebno je vi še go di na ra da, čita nja stručne li te ra tu re, pri‑sus tvo va nja kon gre si ma ka ko bi mo gli da oce ne ko je di ja gnos‑tičke pro ce du re, in ter ven ci je ili le ko vi su na ja de kva tni ji u sva‑ko dnev noj kli ničkoj prak si.

Uko li ko pa ci jent do bi je naj‑bi tni je in for ma ci je i o bja šnje nja od svog le ka ra, Google i In ter net mo gu ima ti kon struk tiv nu ulo‑gu do da tnog ka na la za edu ka ci ju i ra zme nu is kus ta va. Međutim, uko li ko se shva ti kao dr Google, šte ta je čes to veća od ko ris ti.ÎÎ bol ni ca pro fe si onal.rs

Ra zvoj te hno lo gi je ni je sa mo po bolj šao kli nički rad već i omo gućio da le ko bo lju edu ka ci ju mla dih očnih hi rur ga

7

Te hno lo gi ja stva ra efi ka sni ja, si gur ni ja i pri ja tni ja zdrav stve na is kus tva ka ko za pa ci jen te, ta ko i za oso blje. Ko god da ra zmi šlja o ovoj te mi, prvo mu na pa met pa da tre nu tna si tu aci ja i vi rus ko ji nas je ne na da no i ne pla ni‑ra no po go dio. Je dno je si gur no

– sa mo ne ki će pod ter mi nom „ne pre ki dnost po slo va nja u zdrav stvu“ po dra zu me va ti da i in fras truk tu ra ko ja se ba vi po da ci ma o pa ci jen ti ma, za‑po sle ni ma, me di ka men ti ma i svim ostalim ta kođe mo ra da je ne pre ki dno dos tu pna.

Kri tična va žnost bol ni ca i o bje ka ta zdrav stve ne za šti te za‑hte va da za in te re so va ne stra ne gra de svo je po slo va nje oko fi lo‑zo fi je vi so ke dos tu pnos ti u slu ga. Na fi zičkom ni vou to po dra zu‑me va di zajn i ko rišćenje po da‑ta ka i na pa ja nja ko je po drža‑va ju dos tu pnost, ne pre ki dno po slo va nje i ci lje ve opo rav ka od ka tas tro fal nih do gađaja. Sve to je blis ko po ve za no po što se tu po dra zu me va eko sis tem ko ji je uvek u ključen i ope ra ti van i čije je ne pre ki dno de lo va nje pre su‑dno za stra ne ko je čine de lo ve tog eko sis te ma.

U slučaju zdrav stve nih us ta no va, bi lo da je u pi ta nju fi‑zička in fras truk tu ra elek trične ener gi je, ras hla dne i računar ske sna ge ko je fun kci oni šu (ili ne) – sve se di rek tno po ve zu je sa be‑zbe dnošću ljud skih ži vo ta i pro‑fi ta bil nos ti in sti tu ci je. Većina bol ni ca i kli ni ka ko ris ti ge ne ra‑to re i pro i zvo de za ne pre ki dno na pa ja nje (UPS) za za šti tu od ka tas tro fa i nes tan ka na pa ja nja, ali uop šte no go vo reći, ne pos to ji je dan pro i zvod ili pos tu pak ko ji šti ti čitav o bje kat. Umes to to ga, pos to je slo je vi za šti te, re dun‑dan tni sis te mi u naj kri tični jim de lo vi ma bol ni ce, i vi šes tru ke pro ce du re, stan dar di i pra vi la ko ja tre ba sle di ti.

In te li gen tna bol ni caZdrav stve ne us ta no ve ima ju veoma nizak prag tolerancije za pre ki de na pa ja nja. Du go traj ni ji

Bolnice, ambulante i slične ustanove nastoje da koriste naprednu tehnologiju za poboljšanje nege pacijenta. Kako se naš svet povezuje, napredna tehnologija proširuje svoje uloge od direktne nege pacijenta, pa sve do same infrastrukture ustanove

Vasilije Kodžopeljić, regionalni direktor za IT service za region Jugoistočna Evropa, Schneider Electric

Ne pre ki dnost po slo va njau zdrav stvu

8 PC Press 10/2020

Digitalizacija u zdravstvu

pro ble mi s na pa ja njem mo gu uti ca ti na sis te me za o drža va‑nje u ži vo tu, kao i na kri tičnu po moćnu in fras truk tu ru kao što su sis te mi gre ja nja‑hlađenja, ko mu ni ka ci je, u prav lja nja do ku‑men ta ci jom i si gur nos ti. Pra va stra te gi ja opo rav ka od ka tas tro‑fe mo ra bi ti ho lis tička.

Plan mo ra uze ti u ob zir ka ko ključni sis te mi o bje ka‑ta međuso bno ko mu ni ci ra ju i po drža va ju se. Da li ste se ika da za pi ta li šta sve, osim ljud skog ži vo ta, mo ra da se „o drža va u ži vo tu“ u je dnoj zdrav stve noj us ta no vi? Elek trična mre ža, sis tem u prav lja nja zgra dom, gre ja nje, kon tro la ven ti la ci je i hlađenja, sis te mi o sve tlje nja, data cen tar i bol nički in for ma ci‑oni sis tem, si gur no sne ka me re i sis te mi kon tro le pris tu pa, me di‑cin ska o pre ma i spe ci ja li zo va ni sis te mi za kri tične pros to ri je po put ope ra ci onih sa la. No ve te hno lo gi je pro me ni le su a dmi‑nis tra ci ju u zdrav stvu i načine na ko je pa ci jen ti pris tu pa ju zdrav stve nim u slu ga ma.

Mno ge ve li ke zdrav stve ne mre že sa da ima ju na de se ti ne ili čak i sto ti ne uda lje nih o bje ka ta ši rom zem lje ili re gi ona. U ovim o bjek ti ma na la ze se cen tri za di ja gnos ti ku, hi rur ški cen tri i

odeljenja za oporavak. Ovaj brzi rast ret ko u ključuje no ve zgra de, a bez efi ka sne kon tro le zgra da, ne pos to ji način da se osi gu ra da pa ci jen ti i oso blje ima ju od go‑va ra juće, udo bno i pro duk tiv‑no o kru že nje. In fras truk tu ra in te li gen tne bol ni ce u sme re na je na ne pre ki dnost po slo va nja i di zaj ni ra na da pos ti gne:1. Ve li ke brzi ne uno sa i pre‑

uzi ma nja po da ta ka, 7×24 h ne pre ki dnog ra da.

2. Osi gu ra na ka blov ska i be‑žična ko mu ni ka ci ja ko ja in‑te gri še po dat ke, glas i vi deo.

3. Vi so ka po u zda nost na pa ja‑nja elek tričnom ener gi jom, HVAC, IT o pre me i ar hi tek‑tu re.

4. Mo du lar ni, ska la bil ni sis te‑mi ko ji omo gućava ju in ves ti‑ci je bez vi so kih ula ga nja.

Iz per spek ti ve zdrav stve nih us ta no va, in te li gen tna te hno lo‑ška in fras truk tu ra de lu je kao cen tral ni ner vni sis tem za bol‑ni cu i in te gri še ra zličite sis te me, kao što su na pa ja nje, u prav lja‑nje zgra da ma, si gur nost i IT. Ovo omo gućava bržu i tačni ju ko mu ni ka ci ju, kao i nad zor u re al nom vre me nu, op ti mi za ci ju i auto ma ti za ci ju. Šta se de ša va s ta kvim sis te mom ka da nes ta ne

na pa ja nja ili se do go di ka tas tro‑fa? Sis te mi u prav lja nja zgra dom (BMS – Building Management System) čes to su o sno va ko ja o drža va ra zličite ope ra tiv ne fun kci je ele me na ta građevin‑skog po go na za je dno.

Ako je data cen tar ko ji po‑drža va BMS sis tem za štićen UPS‑om ili kom bi na ci jom UPS/ge ne ra tor, to kom pre ki da BMS sis tem mo že brzo iden ti fi ko va ti ko ji su de lo vi bol ni ce još uvek ope ra tiv ni i ko ji ima ju pro ble‑me. Po da ci BMS‑a mo gu se ko ris ti ti kao o sno va za do no še‑nje o dlu ke ko ji sis te mi tre ba da bu du prvo o bnov lje ni i ko ji će bi ti pri ori tet za opo ra vak. Ta kvi po da ci će po moći da se olak ša pro ces izo la ci je kri tičnih sis te‑ma od onih ko ji ni su kri tični.

In fras truk tu ra je va žnaU o kvi ru zdrav stve ne us ta no ve, „fi zička in fras truk tu ra“ obično u ključuje sle deće ka te go ri je te‑hno lo gi ja:1. Sis te me na pa ja nja,

u ključujući ta kvu o pre mu kao što su bes pre ki dni i zvo ri na pa ja nja (UPS), na pa ja nje je di ni ce za dis tri bu ci ju na‑pa ja nja (PDU), auto mat ski pre ki dači, ATS pre ki dači, izo la ci oni tran sfor ma to ri i ge ne ra to ri.

2. Pre ci zne sis te me hlađenja ko ji obe zbeđuju op ti mal no re gu li sa nje tem pe ra tu re i vla žnos ti o kru že nja.

3. Re ko ve u ko ji ma se na la zi kri tična mre žna o pre ma sa ser ve ri ma, svičevi ma, ru te‑

ri ma, sis te mi ma fi zičke si‑gur nos ti i za šti te od po ža ra.

4. Ka bli ra nje za međuso bno po ve zi va nje o pre me.

5. So ftver za lo kal ni nad zor i u prav lja nje ovim sis te mi ma i da ljin ski ka ko bi se osi gu‑rao nji hov za do vo lja va jući rad 7×24×365.

6. U slu ge di zaj ni ra nja, is po ru‑ke, in sta li ra nja, pu šta nja u rad, ra da i o drža va nja ovih sis te ma.

Sis tem u prav lja nja zgra dom (BMS) mo že da po mo gne do no‑si oci ma o dlu ka ta ko što im pru‑ža nov uvid u to ka ko sis te mi zgra da ra de za je dno, iden ti fi ka‑ci ju mo gućnos ti za po bolj ša nje i uku pnu op ti mi za ci ju ra da.

Bol ni ce su ve li ki po tro šači ener gi je, a tren do vi su u sme re ni ka većoj is ko rišćenos ti i sma nje‑nju tro ško va. Ko rišćenje ener gi‑je na trži štu zdrav stve ne za šti te po ra slo je za 36 od sto od 1995. go di ne zbog pro me na u te hno‑lo gi ji i za hte vi ma data cen ta ra, kao i po ras tu bro ja pa ci je na ta. U međuv re me nu, tro ško vi ener gi je po ra sli su pri bli žno 20 od sto u is tom pe ri odu.

I oT bol ni caGde su tu no ve te hno lo gi je? Internet stvari (IoT) po se bno nu di no ve mo gućnos ti za zdrav‑stve ne us ta no ve svih ve ličina. I za mno ge zdrav stve ne us ta no ve, kon ti nu ira ni rast i pro fi ta bil nost za vi se od pre uređenja in fras‑truk tu re za po dršku ci lje vi ma vi so ke dos tu pnos ti.

In fras truk tu ra inte li gen tne bol ni ce

u sme re na je na nepre ki dnost po slova nja i di zaj ni ra na da, pored pacijenata, "održava u

životu" i vitalne sisteme neophodne

da se pomogne tim istim pacijentima

9

Internet stvari pre tva ra po dat ke u ak ci ju. IoT uređaji omo gućava ju ko ri sni ci ma po‑ve zi va nje, pri ku plja nje kri tičnih po da ta ka, ana li zu i re ago va nje na po dat ke na o sno vu in for ma‑ci ja u re al nom vre me nu ka ko bi po bolj ša li per for man se i sprečili gu bit ke. Pos to ji mno go vrsta IoT o bje ka ta. Po tro šači su pri hva ti‑li IoT u zdrav stvu pu tem ličnih uređaja ko ji mo gu pra ti ti ve žba‑nje, spa va nje i dru ge zdrav stve‑ne ci lje ve.

Kao i mno gi dru gi sek to ri, zdrav stve ne us ta no ve suočava‑ju se s po tre bom da učine vi še s ma nje. Nji ho vi ope ra tiv ni tro ško vi nas tav lja ju da ras tu, dok ope ra tiv ni bu dže ti opa da ju. Za većinu pre du zeća sma nje nje oso blja pred stav lja tra di ci onal‑nu me ru re za nja tro ško va. Ali u zdrav stvu ovaj ko rak mo že na‑ško di ti pa ci jen ti ma zbog ko jih i pos to je ove us ta no ve. Za mno ge ener get ska i ope ra tiv na efi ka‑snost pos ta ju naj bo lji i zbor za sma nje nje ope ra tiv nih tro ško va, ali bez ne ga tiv nog uti ca ja na ne gu pa ci jen ta.

Da na šnje zdrav stve ne us ta‑no ve mo ra ju da sma nje tro‑ško ve, ali po većaju ne gu. Ovi su prot stav lje ni za hte vi si gur no pod stiču ru ko vo di oce zdrav‑stve nih slu žbi da pro nađu no ve načine za u gra dnju ino va ci ja u sva ki ni vo svo jih us ta no va.

Pos to ji šest ključnih blo ko va za i zgra dnju bol ni ce ko ji mo‑gu od go vo ri ti na ove iza zo ve. I zgrađeni na IoT‑u, tih šest blo‑ko va su:1. u prav lja nje ener gi jom,2. u prav lja nje imo vi nom,3. efi ka snost na ra dnom mes tu,4. in te li gen tna ras po de la i

u prav lja nje ener gi jom,5. in te li gen tno u prav lja nje

zgra da ma,6. pa me tni, po ve za ni pro i zvo di.

Bol ni ce tro še ve li ke ko‑ličine ener gi je (dru ge su po sle

pre hram be ne in dus tri je) jer su o tvo re ne da no noćno, ko ris te ener get ski in ten ziv nu o pre mu i ima ju spe ci ja li zo va ne po tre be za gre ja njem i hlađenjem. Slične ener get ske iza zo ve ima ju i dru‑ge me di cin ske zgra de, po put is tra ži vačkih la bo ra to ri ja.

Do bro u prav lja nje znači pro du ža va nje ži vo taU prav lja nje imo vi nom slu ži za urav no te že nje tro ško va za me ne imo vi ne (ka pi tal ni tro ško vi ili CapEx) i ope ra tiv nih tro ško va (ope ra tiv ni tro ško vi ili OpEx)

ko ji po tiču od sta re imo vi ne. U prav lja nje imo vi nom do bi lo je no vu a trak tiv nost jer kom pa ni je sa da shva ta ju da lo še u prav lja na imo vi na da je ma nje od op ti mal‑nih per for man si i stva ra ot pad kroz ra dne sa te i bu džet ko ji su po tre bni za o drža va nje ili za me‑nu i sprečava nje zas to ja.

Na pa ja nje je ži la ku ca vi ca je dne zdrav stve ne us ta no ve. Bez to ga ona ne mo že da fun kci‑oni še. In te li gen tna dis tri bu ci ja i u prav lja nje ener gi jom kom bi‑nu ju so ftver i har dver ka ko bi se

osi gu ra li kva li tet i po u zda nost na pa ja nja. U zdrav stve nom o kru že nju tu se na la ze:1. elek trična dis tri bu ci ja – pu‑

tem pa me tnih pa ne la,2. me re nje – po tro šnje ener gi je,3. nad zor – sis tem ko ji nu di po‑

dat ke o po tro šnji ener gi je u re al nom vre me nu,

4. ot kri va nje gre ša ka – auto mat‑ska upo zo re nja o gre ška ma,

5. auto mat sko is pi ti va nje ge ne‑ra to ra ili sis te ma za na pa ja‑nje – u mno gim zem lja ma, re gu la tor no oba ve zno za zdrav stve ne us ta no ve,

6. nad gle da nje o kru že nja ope‑ra tiv nih sa la – gde gu bi tak elek trične ener gi je mo že ima‑ti po sle di ce na ži vot ili smrt.

Zdrav stve nim or ga ni za‑ci ja ma već danas je po tre bno je din stve no re še nje sis te ma u prav lja nja zgra da ma, sprem‑no za bu dućnost. To će učiniti nji ho ve us ta no ve si gur nim, udo bnim i efi ka snim.

BMS tre ba da bu de ska‑la bi lan, o tvo ren, flek si bi lan i da de lu je kao IP oko sni ca za

po ve zi va nje ener gi je, auto ma‑ti za ci je i so ftve ra.

Svet je više nego ikada povezan uz pomoć IoT. Ta veza se ostvarila u industriji i pro‑izvodnji, a sve vi še se na meće i zdrav stvu. To je pro iza šlo iz di gi ta li za ci je na ših ži vo ta. Elek tron ski zdrav stve ni kar to‑ni, di gi tal na sli ka, te le me di ci na – svi su omo gućeni za hva lju‑jući vrlo po u zda noj i dos tu pnoj mre žnoj po ve za nos ti. Sta re‑njem in fras truk tu re i ras tom po pu la ci je, svet ske zdrav stve ne us ta no ve će se na pre za ti pod pri tis kom.

U zdrav stvu tra di ci onal ne te hni ke sma nje nja tro ško‑va – po put sma nje nja bro ja oso blja ili u slu ga – je dnos tav no ne fun kci oni šu. Umes to to ga, ri zi ku ju se zdrav lje i si gur nost pa ci je na ta i za po sle nih. Ka ko ćete kao zdrav stve na us ta no va po bolj ša ti per for man se, si gur‑nost i za do volj stvo pa ci jen ta? Sve se svo di na obe zbeđiva nje pra vih in for ma ci ja, pra voj oso bi, u pra vo vre me.

Da bi to učini li, svi bol nički in fras truk tur ni sis te mi mo ra ju in te li gen tno da ko mu ni ci ra ju. U Schneider Electric‑u to omo‑gućava mo tzv. edge in fras truk‑tu rom i EcoStruxure re še nji ma.ÎÎ se.com/rs/sr

Internet stvari pre tva ra po dat ke u ak ci ju. IoT uređaji omogućava ju po ve zi va nje, pri ku plja nje kri tičnih po da ta ka, ana li zu i re ago va nje na o sno vu in for ma ci ja u re al nom vre me nu

10 PC Press 10/2020

Digitalizacija u zdravstvu

Informacije sa

o tehnologiji i biznisuČasopis PC Press u print i digitalnom formatu,

u potpunosti orijentisan prema poslovnim korisnicima.

prodavnica.pcpress.rs