TEHNICKA PREPORUKA 13 2009-1

EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE Beograd, Vojvode Stepe 412

TEHNI^KA PREPORUKA br.13

PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U

I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA

II izdawe, septembar 1998.

Ovim prestaje da vaì odgovaraju}a preporuka od decembra 1983. godine

ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE TP-13

2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

IZDAVA^: JP EPS DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE SRBIJE BEOGRAD, Vojvode Stepe 412

Tehni~ko ure|ewe: Tomislav Bojkovi} i Bosiqka Markovi}

Korektura: Tomislav Bojkovi}

Ra~unarska obrada crteà: Slobodan Marinovi} i Vlada Krsti}


Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 3

Iz arhive: Na osnovu predloga uè radne grupe, Komisija za tehni~ka pitawa Poslovne zajednice ED Srbije je na 99.-om sastanku koji je odràn 21.12.1983. godine u Beogradu usvojio

TEHNI^KU PREPORUKU br.13:

KU]NI PRIKQU^CI U STAMBENIM ZGRADAMA

I Izdawe

Predloèna re{ewa uvaàvaju specifi~ne tehni~ke uslove rada mreè i ekonomske mogu}nosti elektrodistribucija.

^lanovi Tehni~kog saveta:

1 Jovan Mili}, Predsednik Komisije, "Elektrodistribucija" Beograd

2 mr Dragutin Stanojevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 3 Aleksandar Preli}, "Elektrosrbija" Kraqevo 4 Milorad Petrovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Luka Georgijevi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 6 Panta Grkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 7 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 8 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 9 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" T. Uìce 10 Josif Petri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 11 Stani{a Tasi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 12 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije 13 Fedora Lon~arevi}, Poslovna zajednica ED Srbije 14 Krsto @iì}, Poslovna zajednica ED Srbije.

^lanovi Radne grupe:

1 Slobodan Maksimovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 2 Radmilo Petrovi}, "Elektromorava" Smed. Palanka 3 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 4 Velizar Dini}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Kraqevo 6 Milan Maàr, "Elektrotimok", Zaje~ar 7 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije.

decembar 1983.



Na osnovu predloga Radne grupe, Tehni~ki savet EPS-a - Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije je na 154.-om sastanku koji je odr-àn 23. septembra 1998. godine u Bajinoj Ba{ti doneo odluku: usvaja se

TEHNI^KA PREPORUKA br. 13:

PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE

INSTALACIJE U ZGRADAMA

Predloèna re{ewa su u skladu sa vaè}im propisima i standardima i zadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti.

^lanovi Tehni~kog saveta:

15 Milutin Radulovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 16 dr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 17 mr Nenad Kati}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 18 mr Miladin Tanaskovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 19 Dragan Balkoski, EPS Beograd 20 Milosav Filipovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo 21 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 22 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" Uìce 23 Konstantin @ivkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 24 Miroslav Markovi}, "Elektroprivreda Crne Gore" Nik{i} 25 Mitar Aleksi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 26 Miodrag An|elkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 27 Vlajko Muwas, "Elektromorava" Poàrevac 28 Miodrag Miqkovi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 29 Svetozar Glamo~lija, EP Republike Srpske Bawa Luka 30 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 31 Aleksandar Petrovi}, "Elektrosrbija" Vaqevo 32 Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 33 Slobodan Kujovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

^lanovi Radne grupe:

1 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 2 Slobodan Milanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 3 Bosiqka Markovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 4 Nenad Mrakovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 5 @ivorad Cvetkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 6 Ivanka Stojiqkovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 7 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Vrwa~ka Bawa 8 Branislav Stevanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 9 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd septembar 1998.



1 OPSEG VA@EWA I NAMENA

1.1 Ova preporuka se odnosi na osnovne tehni~ke uslove i mere koje treba da se primene pri projektovawu i izgradwi elektroener-getskih objekata potro{a~a koji se prikqu~uju na elektrodistribu-tivnu niskonaponsku (NN) mreù.

Ovom preporukom su obuhva}eni elektroenergetski objekti potro{a~a: • za stambene objekte (zgrade); • za objekte posebne vrste, kao: poslovne prostorije, prodavnice,

kiosci, radionice, semafori, zgrade sa zapaqivim krovom, objekti na vodi, sanduci za prodaju sladoleda itd.;

• za privremene objekte, kao: gradili{ta, pokretni cirkusi, vrte{ke ("ringi{pili") i druge naprave za zabavu, pokretni kiosci sezonskog karaktera, me{alice za beton, pokretni cirku-lari, reporta`na televizijska kola, kamp prikolice i sli~ni objekti koji koriste elektri~nu energiju najduè 18 meseci.

Ovom preporukom su obuhva}eni slede}i elektroenergetski objekti potro{a~a: prikqu~ak, merno razvodni orman (razvodni orman sa brojilima, orman mernog mesta - u daqem tekstu: merno razvodni orman), usponski vodovi, kao i razvodne table u stano-vima (samo u vezi signalizacije tarife i upravqawa optere}ewem).

1.2 Ova preporuka se odnosi na projektovawe i izgradwu elektro-energetskih objekata: • novih potro{a~a koji se prvi put prikqu~uju na NN mreù; • postoje}ih potro{a~a koji rekonstrui{u svoje elektroener-

getske objekte. Pod rekonstrukcijom se podrazumevaju radovi koji mewaju osnovne

karakteristike elektroenergetskih objekata potro{a~a, kao: zamena prikqu~ka, pove}awe angaòvane snage iznad vrednosti odobrene elektroenergetskom saglasno{}u, zamena dotrajale elek-tri~ne instalacije, zamena sistema napajawa i/ili sistema za{tite od indirektnog dodira, zamena elektromehani~kog brojila mikro-procesorskim i sl.

1.3 Ova preprouka treba: • da utvrdi vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa na

nivou prikqu~ka, kao i vrednosti maksimalne jednovremene (angaòvane) snage koja se elektroenergetskom saglasno{}u odo-brava potro{a~u;

• da utvrdi osnovne parametre prikqu~ka (tip i presek voda, za{tita i sl.), kao i osnovne zahteve za izvo|ewe prikqu~aka na nadzemnu ili kablovsku NN mreù;

• da dâ osnovne preporuke za izbor i postavqawe merno razvodnih ormana i pripadaju}ih tabli (plo~a) - nosa~a opreme;

• da dâ osnovne smernice za izvo|ewe razvodnih tabli u stano-vima ako se predvi|a upravqawe tarifama i upravqawe



optere}ewem (TA pe}i, bojleri i drugi ure|aji termoakumula-cionog grejawa) pomo}u MTK ili RTK;

• da dâ osnovne preporuke za za{titu prikqu~aka i elektri~nih instalacija potro{a~a, ukqu~uju}i i za{titu od indirektnog dodira;

• da utvrdi osnovna dokumenta koja treba da pribavi potro{a~ da bi bio prikqu~en na NN mreù.

1.4 Ova tehni~ka preporuka je usagla{ena sa vaè}im tehni~kim propisima i standardima za elektri~ne instalacije niskog napona, sa tehni~kim preporukama ED Srbije i vaè}im tarif-nim sistemom.

2 TERMINI I DEFINICIJE

2.1 Objekat: objekat u gra|evinskom smislu, kao stambena ili poslovna zgrada, deo stambene ili poslovne zgrade (ulaz i sl.), radionica, kiosk ili drugi objekat potro{a~a koji se prikqu~uje na NN mreù.

2.2 Elektroenergetski objekat potro{a~a: elektroenergetski objekat, kao prikqu~ak, merno razvodni orman, razvodna tabla u stanu itd.

2.3 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa): mesto na kome se vr{i spa-jawe prikqu~ka potro{a~a sa NN mreòm.

2.4 Prikqu~ak: skup vodova, opreme i ure|aja koji, preko merno razvodnog ormana, povezuju elektri~ne instalacije u objektu sa NN mreòm.

2.5 Ku}ni prikqu~ak: prikqu~ak koji napaja stambeni objekat.

2.6 Spoqa{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta prikqu~ewa na NN mreì do mesta uvoda prikqu~ka u objekat.

2.7 Unutra{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta uvoda prikqu~ka u objekat do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije (zavr{nica voda prikqu~ka).

2.8 Nadzemni prikqu~ak: prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izveden samonose}im kablovskim snopom (SKS) preko zida ili krova objekta.

2.9 Kablovski prikqu~ak: prikqu~ak izveden energetskim kablom na kablovsku NN mreù, nadzemnu NN mreù ili direktno na neko NN razvodno ~vori{te (TS X/0,4 kV, kablovski razvodni orman i sl.).

2.10 Ta~ka napajawa elektri~ne instalacije: mesto u merno razvod-nom ormanu na kome se zavr{ava prikqu~ak.

2.11 Merno razvodni orman: orman potro{a~a sa rasklopnim apara-tima i ure|ajima za merewe, upravqawe i za{titu.

2.12 Mesto merewa: mesto u merno razvodnom ormanu na kome se vr{i merewe elektri~ne energije potro{a~a.



3 OSNOVNI TEHNI^KI USLOVI ZA PROJEKTOVAWE I IZVO\EWE PRIKQUÂKA

3.1 Prikqu~ak povezuje mesto prikqu~ewa (ta~ku napajawa) na NN mreì i ta~ku napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu.

Prikqu~ak se dimenzioni{e i izvodi u zavisnosti od o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka, na~ina izvo|ewa NN mreè (kablovska ili nadzemna), konstrukcije i oblika objekta, poloàja objekta u odnosu na NN mreù itd.

3.2 Prikqu~ak sluì za napajawe samo jednog objekta. U slu~aju da se preko jednog ogranka NN mreè napajaju dva ili

vi{e objekata, ovaj ogranak se tretira kao NN mreà.

3.3 Svaki objekat moè da se napaja samo preko jednog prikqu~ka. Izuzetno, u slu~aju dvojnog vlasni{tva stambenog objekta, elektro-energetskom saglasno{}u mogu da se odobre dva prikqu~ka.

Ukoliko objekat, zbog sigurnosti napajawa, treba da ima dva prikqu~ka koji se napajaju iz iste ili razli~itih TS 10(20)/0,4 kV, mora da se onemogu}i paralelan rad tih prikqu~aka.

3.4 Za izvo|ewe prikqu~aka koriste se: • za nadzemne prikqu~ke: SKS (TP-8), ali je izuzetno dozvoqena

primena i instalacionih kablova (na primer: pri rekonstrukciji unutra{weg prikqu~ka);

• za kablovske prikqu~ke: energetski kablovi (TP-3) i instala-cioni kablovi.

3.5 Prikqu~ak se izvodi kao trofazni ili jednofazni (na primer: prikqu~ak na jednofazni ogranak NN mreè, prikqu~ak potro{a~a maksimalne jednovremene snage do 8,5 kW itd.).

Dozvoqeno je kori{}ewe trofaznog prikqu~ka i jednofaznih instalacija u objektu.

3.6 Dimenzionisawe preseka prikqu~ka vr{i se na osnovu o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa potro{a~a, dozvoqenog pada napona (Pravilnik o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona i JUS N.A2.001), uslova za{tite od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), za{tite provodnika od struje kratkog spoja (JUS N.B2.743) i trajno dozvoqene struje (JUS N.B2.752).

3.6.1 Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka (Pmkp) stambenog objekta zavisi od broja stanova (n) koji se napajaju preko ovog prikqu~ka, na~ina zagrevawa i pripre-mawa tople vode u stanovima, instalisane snage elektri~nih ure|aja i sl. Za prakti~ne prora~une, ovo maksimalno jednovre-meno optere}ewe moè da se odredi na slede}i na~in:

a) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu koristi centralno grejawe ili neki drugi na~in neelektri~nog gre-jawa, a priprema tople vode vr{i se u stanovima pomo}u



termoakumulacionih bojlera jedini~ne snage do 3 kW, prema izrazu:

nPP 1mjmpk ⋅=

gde je Pmj1 prose~no u~e{}e jednog stana u maksimalnom jedno-vremenom optere}ewu stambenog objekta, i u zavisnosti od broja stanova prora~unava se prema izrazima:

a.1) ⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⋅=

n

75,025,05,8P 1mj za n ≤ 20;

a.2) 88,01mj n1,5

n1

P ⋅⋅= za n > 20.

b) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu delimi~no ili u potpunosti koristi elektri~no grejawe pomo}u termo-akumulacionih (TA) pe}i, prema izrazu:

nPn

k1k8nP 1mj

egegmkp ⋅+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ −+⋅⋅=

gde Pmj1 ima zna~ewe i prora~unava se prema ta~ki 3.6.1.a, dok koeficijent keg zavisi od procentualnog u~e{}a broja stanova u stambenom objektu koji koriste elektri~no grejawe, i ima vrednosti: • keg = 0,6 ako najvi{e 75% stanova koriste elektri~no

grejawe; • keg = 0,9 ako svi stanovi koriste elektri~no grejawe.

v) Vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa dobijene pomo}u izraza u ta~kama 3.6.1.a i 3.6.1.b ukqu~uju i snagu zajedni~kih elektri~nih ure|aja stambenog objekta (lift, toplotna podstanica i sl., ta~ka 10.1), ali ne ukqu~uju optere-}ewa poslovnih i zanatskih prostorija, uslu`nih radionica i sl. ako se nalaze u objektu.

3.6.2 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga potro{a~a (Pap) iz kategorije potro{we "doma}instva", koja moè da se odobri elektroenergetskom saglasno{}u za prikqu~ewe nove ili rekonstruisane elektri~ne instalacije na NN mreù, dobija se iz tabele 3.6.2 u zavisnosti od vrste prikqu~ka (jednofazni ili trofazni) i na~ina zagrevawa u stanu: centralno grejawe, me{ovi-to grejawe (neelektri~no grejawe i TA pe}i) i elektri~no grejawe pomo}u TA pe}i. Tabela uvaàva realnost da se trenutno koriste elektrome-hani~ki ograni~ava~i snage (ure|aji za ograni~avawe snage (struje), u daqem tekstu: ograni~ava~i snage) nazna~ene struje 32 A (40 A), sa mogu}no{}u izbora standardnog niza pode{enih vred-nosti struja. Izbor mawe ili ve}e vrednosti pode{ene struje ograni~ava~a snage zavisi od zahteva potro{a~a i lokalnih energetskih mogu}nosti.



Tabela 3.6.2

Angaòvana snaga doma}instva Pap [kW]

16 A 20 A 25 A 32 A (40 A) Centralno SN1 10,0 12,5 grejawe SN2 10,5 13,1 Me{ovito SN1 10,0 12,5 15,6 grejawe SN2 10,5 13,1 16,5 El. grejawe SN1 15,6 20 TA pe}ima SN2 16,5 21 Jednofazni SN1 3,3 4,2 5,3 6,7 (8,4) prikqu~ak SN2 3,5 4,4 5,5 7,0 (8,7)

Napomene: Faktor snage: cos ϕ = 0,95 SN1 - sistem nazivnih napona 3 x 220/380 V SN2 - sistem nazivnih napona 3 x 230/400 V

Ako potro{a~ za zagrevawe stana koristi iskqu~ivo TA pe}i, obavezno se uslovqava da izdvoji elektri~nu instalaciju za elektri~ne ure|aje (TA pe}i, bojleri) kojima }e da se upravqa pomo}u MTK ili RTK (poglavqe 9). Potro{a~ moè da zahteva (ugovori) i vrednost angaòvane snage koja je mawa od vrednosti iz tabele 3.6.2, {to }e da se uslovi ugradwom ograni~ava~a snage sa odgovaraju}om niòm vrednosti pode{ene struje. U stambenim objektima kolektivne gradwe sa vi{e od 20 stanova po objektu, nije dozvoqeno izdavawe elektroenergetske saglas-nosti ako nije re{eno centralno grejawe objekta, {to zna~i da nije dozvoqeno kori{}ewe TA pe}i za kompletno zagrevawe stanova u objektima kolektivne gradwe.

3.6.3 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga stambenog objekta u kome se koriste elektri~ni ure|aji velikih snaga, kao: proto~ni bojleri, elektri~ni kotao i sl., odre|uje se posebnom analizom svakog konkretnog slu~aja i nije predmet razmatrawa ove preporuke.

3.6.4 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga za privremene objekte i objekte posebne vrste (ta~ka 1.1) odre|uje se na osnovu zahteva potro{a~a za izdavawe elektroenergetske saglasnosti i posebne analize svakog konkretnog slu~aja.



3.6.5 Dozvoqeni pad napona izme|u mesta prikqu~ewa (ta~ke napa-jawa) i bilo koje druge ta~ke u elektri~noj instalaciji ne sme da bude ve}i od slede}ih vrednosti: • za strujno kolo osvetqewa 3%, a za strujna kola ostalih

potro{a~a 5%, ako se elektri~na instalacija napaja iz NN mreè;

• za strujno kolo osvetqewa 5%, a za strujna kola ostalih potro{a~a 8%, ako se elektri~na instalacija napaja nepo-sredno iz TS.

Za elektri~ne instalacije ~ija je duìna ve}a od 100 m, dozvoqe-ni pad napona pove}ava se za 0,005% po du`nom metru preko 100 m, ali ne vi{e od 0,5%.

3.6.6 Provera preseka provodnika prikqu~ka usled struje preop-tere}ewa ili kratkog spoja vr{i se prema JUS N.B2.743.

3.6.7 Minimalni preseci provodnika prikqu~ka treba da iznose: • za bakarne provodnike: 6 mm2, ali zbog tipizacije i mawih

gubitaka preporu~uje se presek 10 mm2; • za aluminijumske provodnike: 16 mm2.

3.6.8 Provera za{tite od elektri~nog udara vr{i se prema JUS N.B2.741.

Primer 1: Odabrati tip i presek kabla ku}nog prikqu~ka stambenog objekta sa

40 stanova: 8 jednosobnih, 24 dvosobna i 8 trosobnih, sa centralnim grejawem i liftom.

Re{ewe: Kod objekata sa ve}im brojem stanova maksimalno jednovremeno

optere}ewe na nivou prikqu~ka dominantno zavisi od ukupnog broja stanova, a mawe od veli~ine stanova. Za ukupan broj stanova: n = 40, iz izraza 3.6.1.a.2 dobijamo da u~e{}e jednog stana u maksimalnom jednovremenom optere}ewu ku}nog prikqu~ka iznosi prose~no:

28,3401,54011,51 88,088,0

1 =⋅⋅=⋅⋅= nn

Pmj kW/stan

Ukupna snaga na nivou ku}nog prikqu~ka (Pmkp) iznosi:

P P n kWmkp mj= ⋅ = ⋅ =1 3 28 40 131,

Ovoj snazi, uz faktor snage: cos ϕ = 0,95 odgovara struja od 210 A po fazi u sistemu nazivnih napona 3 x 220/380 V, odnosno 200 A u sistemu 3 x 230/400 V. Usvajamo energetski kabl tipa PP00-AS, (3 x 120 + 70) mm2, koji moè da se optereti strujom od 245 A u zemqi i 220 A u vazduhu.



Primer 2: Odrediti maksimalno jednovremeno optere}ewe ku}e sa dva stana u

kojima se za grejawe koriste TA pe}i.

Re{ewe: Usvajamo: keg = 0,9. Za n = 2 iz izraza 3.6.1.a.1 dobijamo: Pmjl = 6,63 kW/stan.

Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka, prema izrazu 3.5.1.b, bi}e:

kWnPn

kknP mj

egegmkp 8,28263,6

29,019,082

18 1 =⋅+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ −+⋅⋅=⋅+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ −+⋅⋅=

Primer 3: Dati tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou ku}nog prikqu~ka preko koga se napaja do 20 stanova sa razli~itim na~inom zagrevawa stambenih prostorija

Re{ewe: Tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou prikqu~ka:

Broj El. grejawe Me{ovito Centralno dom. TA pe}ima grejawe grejawe

n kW kW/dom kW kW/dom kW kW/dom1 16,5 16,5 16,5 16,5 8,5 8,5 2 28,8 14,4 27,4 13,7 13,3 6,7 3 40,4 13,5 37,4 12,5 17,4 5,8 4 51,6 12,9 46,8 11,7 21,2 5,3 5 62,7 12,5 56 11,2 24,9 5,0 6 73,5 12,3 65 10,8 28,4 4,7 7 84,3 12,0 73,8 10,5 31,7 4,5 8 94,9 11,9 82,5 10,3 35 4,4 9 105,4 11,7 91 10,1 38,2 4,2

10 115,9 11,6 99,5 10,0 41,4 4,1 11 126,4 11,5 107,9 9,8 44,5 4,0 12 136,8 11,4 116,3 9,7 47,6 4,0 13 147,1 11,3 124,5 9,6 50,6 3,9 14 157,4 11,2 132,8 9,5 53,6 3,8 15 167,7 11,2 141 9,4 56,6 3,8 16 177,9 11,1 149,1 9,3 59,5 3,7 17 188,1 11,1 157,2 9,2 62,4 3,7 18 198,3 11,0 165,3 9,2 65,3 3,6 19 208,5 11,0 173,3 9,1 68,2 3,6 20 218,6 11,0 181,3 9,1 71,0 3,6



4 IZVO\EWE NADZEMNOG PRIKQU^KA

4.1 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa) nadzemnog prikqu~ka je stub NN voda, odnosno zidna konzola ili krovni nosa~ ako su ovi elementi upori{ta NN voda.

4.2 Za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka koristi se: • SKS, izolacija iskqu~ivo od umreènog polietilena, bez

posebnog nose}eg provodnika, tip X00-A (TP-8); • izuzetno: instalacioni kablovi za izvo|ewe unutra{weg

prikqu~ka (na primer: pri rekonstrukciji), izolacija od umre-ènog polietilena, tip XP, ali je dozvoqeno kori{}ewe i PVC izolacije, tip PP (JUS N.C3.220).

4.3 Raspon od mesta prikqu~ewa (stub NN voda) do mesta prihva-tawa na objektu prikqu~ka izvedenog SKS-om moè da iznosi najvi{e 30 m. Za ve}e raspone obavezna je ugradwa pomo}nog stuba.

Zatezawe prikqu~ka vr{i se zatezawem celog snopa, tako da ugib ne bude mawi od 0,5 m u trenutku zatezawa, ra~unaju}i trbuh u sredini raspona u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke prihvatawa SKS-a (TP-8). Zatezawe prikqu~ka izvodi elektro-monter bez pomo}nih sredstava.

4.4 Provodnici (ìle) nadzemnog prikqu~ka ne prekidaju se na mestu uvoda u objekat, ve} se provla~e do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu.

Izuzetno, dozvoqeno je prekidawe voda prikqu~ka na mestu uvoda u objekat pri zameni samo spoqa{weg prikqu~ka, ako unutra{wi prikqu~ak odgovara nameni i nema potrebe da se mewa, na primer: zbog zamene golih uàdi prikqu~ka ili G/A (At/G) provodnika SKS-om, zbog pove}awa duìne spoqa{weg prikqu~ka usled promene mesta prikqu~ewa (izme{tawe stuba NN voda), zbog kvara na spoqa{wem prikqu~ku (ta~ka 4.8) i sl.

4.5 Nadzemni prikqu~ak se izvodi preko nosa~a na zidu objekta. Nadzemni prikqu~ak moè da se izvede i preko krova objekta,

ako zbog male visine objekta ili nekih drugih razloga nije prihvatqivo izvo|ewe prikqu~ka preko zida objekta.

4.6 Osnovni zahtevi za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko nosa~a na zidu objekta su slede}i:

4.6.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi preko nosa~a prikqu~ka, kao: kuka za prihvatawe (sl.4.6.1), konzola i sl.

Zid mora da bude dovoqno ~vrst da izdrì silu zatezawa prikqu~ka.

Nosa~ prikqu~ka i uvod provodnika u objekat treba da su izvedeni tako da je spre~eno prodirawe padavina u objekat.

Nosa~ prikqu~ka i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provod-nik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira.



Sl.4.6.1 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko zida objekta

4.6.2 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm do merno razvodnog orma-na, u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade).

4.7 Osnovni zahtevi za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krova objekta su slede}i:

4.7.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi pri~vr{}ewem direktno na krovnu konstrukciju preko nosa~a - kuke (sl.4.7.1), ili uz primenu krovnog nosa~a. Konstrukcija krova, krovni nosa~ i konstruktivni elementi pri~vr{}ewa treba da izdrè silu zatezawa prikqu~-ka. Uvod prikqu~ka u zgradu, odnosno kroz cev krovnog nosa~a, treba da bude izveden tako da se spre~i o{te}ewe prikqu~ka. Otvori na krovu objekta, izvedeni radi montaè prikqu~ka, treba da su ura|eni tako da se spre~i prodirawe padavina u objekat.

Sl.4.7.1 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovne konstrukcije



4.7.2 Krovni nosa~ (sl.4.7.2) se izra|uje od ~eli~ne cevi pre~nika najmawe 65 mm, za{ti}ene od korozije vru}im pocinkovawem (debqina sloja cinka najmawe 70 μm) ili bojewem sa dva antiko-rozivna sloja i dva sloja laka za metal. Cev se u~vr{}uje najmawe na dva mesta za sigurnosne oslonce (na primer za grede krovne konstrukcije), a po potrebi se vr{i sidrewe cevi.

Krovni nosa~ se izvodi tako da se spre~i prodirawe padavina u cev ili pored cevi, kao i stvarawe kondenzovane vlage (savijawe gorweg kraja, postavqawe kape i sl.).

Krovni nosa~ i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provod-nik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira.

Sl.4.7.2 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovnog nosa~a

4.7.3 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu metalnu cev po tavanici do zida, a daqe do merno razvodnog ormana kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade).

4.7.4 Ako je krov objekta od elektri~no provodnog materijala, prikqu~ak preko krova moè da se izvede iskqu~ivo pomo}u SKS-a, bez prekidawa.

4.8 Strujne veze provodnika nadzemnog prikqu~ka sa provod-nicima NN voda na mestu prikqu~ewa, odnosno strujne veze provodnika spoqa{weg i unutra{weg prikqu~ka, izvode se pomo}u specijalnih stezaqki (spojnica) koje svojom konstrukcijom treba da obezbede dobar elektri~ni spoj provodnika i da spre~e prodor vlage.

Spoj neutralnog provodnika NN voda izvedenog Al/~ uètom i neutralnog provodnika prikqu~ka izvedenog SKS-om treba da se izvede sa dve stezaqke (spojnice).



Ako su NN vod i prikqu~ak izvedeni SKS-om, prikqu~ne stezaqke (spojnice) moraju da budu izolovane (sl.4.8).

Sl.4.8 Spoj SKS prikqu~ka na SKS vod

Nije dozvoqena izrada spojeva upredawem provodnika. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika spoqa{weg ili

unutra{weg prikqu~ka. U slu~aju kvara, po pravilu se mewa ceo prikqu~ak, ali je dozvoqeno da se zameni samo spoqa{wi prikqu~ak (ta~ka 4.4).

4.9 Pri izvo|ewu nadzemnog prikqu~ka moraju da budu ispo{tovani zahtevi propisani za sigurnosne visine i sigurnosne udaqenosti.

Sigurnosna visina nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: • za naseqena mesta: 5 m iznad trotoara i 6 m iznad kolovoza; • iznad pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i

sl.): 2,5 m; • iznad ili ispod telekomunikacionog voda: 0,5 m. Sigurnosna udaqenost nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: • od pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl.):

1,25 m; • od gorwe ivice prozora navi{e: 0,3 m; • od dowe ivice prozora naniè: 0,7 m.

5. IZVO\EWE KABLOVSKOG PRIKQU^KA

5.1 Kablovski prikqu~ak moè da se izvede: • na kablovsku NN mreù preko kablovske prikqu~ne kutije

(KPK); • na NN razvodno ~vori{te; • na nadzemnu NN mreù.

nada

Highlight

nada

Highlight



5.2 Kablovski prikqu~ak na kablovsku NN mreù preko KPK izvodi se kao unutra{wi prikqu~ak kad je NN vod doveden u KPK (sl.5.2). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je KPK.

1 kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu

Sl.5.2 Kablovski prikqu~ak preko KPK

Za izvo|ewe unutra{weg prikqu~ka koristi se ~etvoroìlni energetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, odnosno ~etvoroìlni instalacioni kabl tipa XP ili PP (JUS N.C3.220), bez za{titne (zeleno-ùte) ìle (TP-5). Vod unutra{weg prikqu~ka (energetski kabl ili instalacioni kabl) polaè se kroz pristupa~ne i nenaseqene prostorije, vode}i ra~una o mogu}im mehani~kim o{te}ewima, toplotnim uticajima i prisustvu drugih instalacija (vodovod, kanalizacija, gas itd.). Vod unutra{weg prikqu~ka polaè se kroz objekat u kanale, kroz cevi, na regale, u zid ispod maltera, na zid, ali nije dozvoqeno za-zi|ivawe kabla. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika (ìla) unutra{weg prikqu~ka. Boja izolacije neutralnog provodnika mora da bude plava. U slu~aju izrade merno razvodnog ormana u vidu ni{e, vodovi unutra{weg prikqu~ka se polaù u poseban kanal koji je ozidan do ni{e.

5.3 Kablovski unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnim stambenim objektima, u kojima se pored merno razvodnog ormana u prizemqu (glavni merno razvodni orman) postavqaju izuzetno i spratni merno razvodni ormani, izvodi se na slede}i na~in: Od mesta prikqu~ewa u KPK do posledweg spratnog merno razvod-nog ormana polaè se usponski vod (energetski kabl) na koji se preko odvojnih stezaqki veù glavni merno razvodni orman i spratni merno razvodni ormani (sl.5.3). Odvojne stezaqke se postavqaju na provodnike ìla usponskog voda, posle skidawa izolacije, bez prekidawa provodnika usponskog voda. Veza uspon-skog voda i sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru svih merno razvodnih ormana izvodi se tako|e energetskim kablom. Kanal u koji se polaè usponski vod treba na svakom spratu da bude pregra|en nekim poàrno-otpornim materijalom (neoprenska guma i sl.).



1 kablovski NN vod; 2 KPK za elektri~ne instalacije u stanovima; 3 glavni merno razvodni orman (MRO); 4 spratni MRO; 5 ozidan kanal; 6 usponski vod; 7 brojilo hidrant pumpe; 8 brojilo lifta; 9 "protivpoàrni prikqu~ak"; 10 KPK za "protivpoàrni prikqu~ak"; 11 odvojne stezaqke.

Sl.5.3 Unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnom stambenom objektu sa "protivpoàrnim prikqu~kom"

5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te (TS 10(20)/0,4 kV, kablovski razvodni orman i sl.) izvodi se energetskim kablom do KPK, a daqe se izvodi unutra{wi prikqu~ak prema ta~ki 5.2 ili 5.3 (sl. 5.4). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je NN razvodno ~vori{te. Ako se TS 10(20)/0,4 kV nalazi u objektu, izvodi se samo unutra{wi prikqu~ak direktnim vezivawem merno razvodnog ormana na TS (bez KPK).

5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izvodi se u slede}im slu~ajevima: • ako se utvrdi da bi izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka bilo

tehni~ki ili estetski neprihvatqivo re{ewe; • ako presek provodnika prikqu~ka prelazi 16 mm2 ; • ako se napaja objekat (zgrada) od lako zapaqivog materijala. Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je stub nadzemne NN mreè. Prikqu~ak se izvodi energetskim kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00. Prikqu~ak se izvodi na stubu NN voda preko kablovske zavr{nice od sinteti~kog materijala, a spajawe provodnika izvodi se prema ta~ki 4.8. @ile energetskog kabla



dolaze na provodnike NN voda odozgo, da bi se spre~ilo prodirawe padavina u kabl. Energetski kabl se u~vr{}uje za stub obujmicama i mora da bude za{ti}en od mehani~kih o{te}ewa (metalni profil, cev i sl.) do visine najmawe 1,7 m iznad zemqe i do 0,3 m u zemqi. Preporu~uje se da se kabl montira na stranu stuba suprotno od kolovoza, kolskog prolaza i sl.

Kablovski prikqu~ak na nadzemnu mreù izvodi se tako da se energetski kabl polaè bez prekidawa (bez KPK) do merno razvodnog ormana u objektu (sl.5.5).

Energetski kabl prikqu~ka direktno se polaè u zemqu do zida (temeqa) objekta prema TP-3. Provla~ewe kabla kroz zid (temeq) objekta izvodi se u cevi ~iji je unutra{wi pre~nik najmawe za 50% ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla, a re{ewe treba da bude izvedeno tako da je onemogu}eno prodirawe vlage u objekat.

1kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu.

Sl.5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te

2 nadzemni NN vod; 3 prikqu~ne stezaqke na nadzemni NN vod; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu; 8 kablovski prikqu~ak na nadzemni NN vod.

Sl.5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzmni NN vod



6 MERNO RAZVODNI ORMANI

6.1 Sadràj i dimenzije merno razvodnog ormana zavise od broja napajanih potro{a~a (doma}instava), na~ina zagrevawa prostorija (centralno grejawe, me{ovito grejawe, grejawe TA pe}ima), prime-wenog sistema napajawa (TN ili TT), za{tite od indirektnog dodira, izvo|ewa elektri~ne instalacije s obzirom na sistem tarifirawa i upravqawa optere}ewem itd.

6.2 Da bi se stvorili osnovni uslovi za tipizaciju, merno razvodni orman se funkcionalno i prostorno deli na tri dela: • prikqu~ni (dowi) prostor; • merni (sredwi) prostor; • razvodni (gorwi) prostor. Dubina merno razvodnog ormana iznosi 200 mm, s tim {to udaqewe od table (plo~e) - nosa~a opreme do unutra{we strane vrata ormana mora da iznosi najmawe 160 mm. Ostale dimenzije zavise od sadràja opreme koja se ugra|uje. Merno razvodni orman ima jedna vrata, ali je dozvoqeno da merno razvodni orman kolektivne gradwe sa tri reda brojila ima i dvoja vrata. Vrata ormana su, u zavisnosti od dimenzija, jedno-krilna ili dvokrilna, sa {arkama koje omogu}uju otvarawe za 1800. Vrata merno razvodnog ormana kolektivne gradwe se zatvaraju i zakqu~avaju tipskom bravom ili katancem po sistemu "glavnog kqu~a".

Kao nosa~i opreme i ure|aja koji se ugra|uju u merno razvodni orman koriste se plo~e od izolacionog materijala, profilisani nosa~i (na primer {ina DIN 35 mm) i sl. Na sl.6.2 dat je primer izvo|ewa funkcionalnih prostora merno razvodnog ormana koji koristi individualni potro{a~ iz kategorije doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem.

6.3 Prikqu~ni (dowi) prostor merno razvodnog ormana sluì za uvo|ewe prikqu~ka i povezivawe sa mestom merewa (brojilom) preko rednih stezaqki, odnosno sabirni~kog razvoda, i ograni~a-va~a snage.

Aluminijumski ili bakarni provodnici voda unutra{weg prikqu~ka (SKS, energetski kabl, instalacioni kabl) direktno se ukqu~uju u redne stezaqke bez posebne pripreme krajeva provod-nika (lemqewe, kori{}ewe specijalnih zavr{nica i sl.), dok se prikqu~ewe na sabirnice sabirni~kog razvoda vr{i preko odgovaraju}ih papu~ica. Izuzetno, kod individualnih potro{a~a koji koriste samo jedno brojilo dozvoqeno je da se provodnici prikqu~ka ukqu~e direktno (bez rednih stezaqki) na ograni~ava~ snage, pri ~emu se veza aluminijumskih provodnika prikqu~ka (SKS) i ograni~ava~a snage izvodi instalacionim provodnicima P 10 mm2, presovawem u izolovane ~aure.

nada

Highlight

nada

Highlight

nada

Highlight



1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~ snage; 5 prekida~i za el. instalaciju stana; 6 ZUDS za el. instalaciju stana; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 prekida~i za TA pe}i; 10 upravqa~ki ure|aj; 11 prekida~ upravqa~kog ure|aja za upravqawe tarifama; 12 dvotarifno brojilo; 13 jednotarifno brojilo za TA pe}i.

Sl.6.2 MRO individualnog potro{a~a kod koga se upravqa optere}ewem ({ema veze na sl.9.2.3.a)

1 prikqu~ni prostor MRO-a; 2 ograni~ava~ snage; 3 prekida~i 6 A upravqa~kog ure|aja; 4 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe.

Sl.6.3 Montaà ograni~ava~a snage u prikqu~nom prostoru MRO-a



Redne stezaqke su za presek provodnika najmawe 16 mm2, sa dva zavrtwa po provodniku, i koriste se kada u merno razvodnom ormanu ima najvi{e 4 brojila. Sabirni~ki razvod se obavezno koristi kada u merno razvodnom ormanu ima vi{e od 4 brojila (ta~ka 6.6), ali moè da se koristi i sa mawe brojila. Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaks debqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. U poklopcu se nalazi samo otvor (prorez) za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe, sl.6.3), tako da zamena ograni~ava~a snage, kao i pristup drugim prekida~ima i ostaloj opremi koja se nalazi unutar prikqu~nog prostora moè da se vr{i samo posle demontaè poklopca. Poklopac moè da se sastoji i iz vi{e modula, ali svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. Za montaù ograni~ava~a snage u merno razvodnom ormanu kolektivne stambene gradwe vidi ta~ku 6.17.

Visina prikqu~nog prostora iznosi 150 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi do 4 brojila, odnosno 350 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e od 4 brojila. [irina prikqu~nog prostora odre|ena je {irinom mernog prostora. U prikqu~ni prostor se za svakog potro{a~a montira po jedan ograni~ava~ snage (jedan prekida~ za jednofazni prikqu~ak ili tri jednopolna prekida~a za trofazni prikqu~ak). Ako potro{a~ (doma}instvo) koristi dva brojila, ograni~ava~ snage je za ukupnu angaòvanu snagu.

U prikqu~ni prostor se jo{ montiraju (slika 9.2.3.a): • glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta (zgrade); • galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za

uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnika ako se koristi TN sistem;

• prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za napajawe ulaznog kola upravqa~kog ure|aja i jedan ako se upravqa bojlerima;

• odvodnici prenapona ako se predvi|a wihova primena prema ta~ki 18.4.

Ako se u stambenom objektu (zgradi) sa vi{e stanova, pored upravqawa tarifama, upravqa i TA pe}ima i/ili bojlerima pomo}u MTK ili RTK, u prikqu~ni prostor se jo{ montira (sl. 9.2.3.b): • pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife; • prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za upravqawe tari-

fama i jedan ako se upravqa TA pe}ima; • sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife, ozna~ena

belom bojom; • sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u

poloàj "ukqu~ene TA pe}i", ozna~ena svetlocrvenom bojom; • sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u

poloàj "iskqu~ene TA pe}i", ozna~ena tamnocrvenom bojom;



• sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "ukqu~eni bojleri", ozna~ena qubi~astom bojom;

• sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "iskqu~eni bojleri", ozna~ena braon bojom;

• sabirnica (stezaqke) za signalizaciju ve}e tarife, ozna~ena crnom bojom.

6.4 Merni (sredwi) prostor merno razvodnog ormana se sastoji od modulnih tabli (plo~a) - nosa~a opreme, kojih ima onoliko koliko ima brojila, jedne table za montaù upravqa~kog ure|aja ako se koristi dvotarifno (vi{etarifno) merewe i, po potrebi, jedne rezervne table. Ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e brojila, moduli tabli se slaù po horizontali (u redu) i vertikali (najvi{e tri reda), tako da se racionalno iskoristi prostor predvi|en za montaù merno razvodnog ormana. Dimenzije jednog modula table iznose 220 mm x 400 mm.

6.5 Razvodni (gorwi) prostor merno razvodnog ormana sluì za povezivawe mesta merewa (brojila) sa elektri~nom instalacijom potro{a~a. Visina razvodnog prostora iznosi 150 mm kod merno razvodnog ormana individualnog potro{a~a (doma}instva) i 200 mm kod merno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe. [irina razvodnog prostora odre|ena je {irinom mernog prostora.

U razvodni prostor se montira: • glavna za{titna sabirnica (stezaqke) elektri~ne instalacije

objekta (zgrade); • sabirnica (stezaqke) neutralnog provodnika; • prekida~ nazna~ene struje 6 A za ukqu~ewe mawe tarife i

signalizaciju ve}e tarife kod individualnog potro{a~a (slike 9.2.1.a, 9.2.2.a i 9.2.3.a);

• redne stezaqke za povezivawe izlaznih faznih provodnika brojila sa vodom elektri~ne instalacije potro{a~a (stana).

Ako se u stambenom objektu (zgradi) upravqa TA pe}ima pomo}u MTK ili RTK, u razvodni prostor se jo{ montira (slike 9.2.3.a i 9.3): • tri prekida~a nazna~ene struje 16 A za vod koji napaja greja~e TA

pe}i u stanu; • tri prekida~a za vod koji napaja ostale elektri~ne ure|aje u

stanu. U razvodni prostor se montiraju i ZUDS-i ako se predvi|a ovaj sistem za{tite od indirektnog dodira (ta~ka 18.6), i to jedan ZUDS po potro{a~u koji koristi jedno brojilo, odnosno dva ZUDS-a po potro{a~u kod koga se upravqa TA pe}ima. U razvodni prostor mogu da se montiraju i za{titni ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) elektri~ne instalacije potro{a~a.

nada

Highlight



Na sl.6.5 dat je primer izgleda razvodnog prostora merno razvodnog ormana kod individualnog potro{a~a (doma}instva) kod koga se upravqa optere}ewem.

1 prekida~i za napajawe potro{a~a u stanu, osim greja~a TA pe}i; 2 prekida~i 16 A za napajawe greja~a TA pe}i; 3 prekida~ 6 A za upravqawe tarifama; 4 ZUDS za ostalu potro{wu u stanu; 5 redne stezaqke; 6 za{titna sabirnica; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 stezaqke (sabirnica) neutralnog provodnika. (* slu~aj upravqawa optere}ewem sa jednim brojilom)

Sl.6.5 Razvodni prostor MRO-a kod doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem

6.6 Osnovne preporuke za izvo|ewe sabirni~kog razvoda u pri-kqu~nom prostoru: Sabirnice se izra|uju od bakra preseka 4 mm x 25 mm, a me|usobno se postavqaju paralelno na rastojawu od 40 mm i pod uglom 45°. Spoj izme|u provodnika i sabirnice izvodi se zavrtwem sa navrtkom M6, uz obaveznu primenu elasti~nih podmeta~a. U ciqu lak{e montaè provodnika, glavu zavrtwa treba fiksirati (na primer: tvrdim lemqewem) na mawe pristupa~noj strani sabirnice (sl.6.6). Razmak od ose do ose zavrtweva za prikqu~ak provodnika treba da iznosi najmawe 25 mm. Dozvoqeno je kori{}ewe i sabir-ni~kog razvoda od prefabrikovanih elemenata.

6.7 Merno razvodni orman montira se: • u stambenom objektu individualne gradwe na lako pri-

stupa~nom mestu za{ti}enom od ki{e, snega i sunca, kao: blizu ulaznih vrata sa nastre{nicom, pasa`, trem, otvorena terasa i sl., a na nenadkrivenom delu fasade kori{}ewem okapnice;

• u vi{espratnim objektima u lako pristupa~ne i nenastawene prostorije, kao: ulazni hol objekta, stepeni{ni prostor i sl.

nada

Highlight



1 elasti~ni podmeta~; 2 podmeta~; 3 papu~ica; 4 navrtka M6; 5 Cu sabirnica 4 mm x 25 mm; 6 tvrdo lemqeno; 7 zavrtaw M6 x 20 mm.

Sl.6.6 Spoj provodnika na sabirnicu u prikqu~nom prostoru MRO-a

6.8 Ne preporu~uje se montaà merno razvodnog ormana na drvene (zapaqive) delove objekta. Ako se izuzetno i uz saglasnost ED merno razvodni orman mora da montira na drveni deo objekta, izme|u ormana i drvenog dela treba da se postavi podloga od poàrno-otpornog materijala (neoprenska guma i sl.), ~ije su dimen-zije po {irini i visini najmawe za 100 mm ve}e od dimenzija ormana.

6.9 Nije dozvoqena montaà merno razvodnog ormana: • u podrumske prostorije; • na mesta izloèna potresima ili mehani~kim o{te}ewima (na

primer: na zid iza vrata koja pri otvarawu mogu da udare u orman);

• u ni{e sa gasnim ili vodovodnim instalacijama; • u prostorije izloène vlazi, isparewima, pra{ini, velikim

promenama temperature i drugim ~iniocima koji mogu da uti~u na ispravan rad mernih ure|aja.

6.10 Merno razvodni orman se montira u zid, na zid ili kao slobodnostoje}i.

Dozvoqeno je da se merno razvodni orman izvede i u obliku ozidane, zavr{no malterisane ili betonirane ni{e, sa vratima od materijala kao i za merno razvodni orman za ugradwu. Vrata ormana treba da zatvaraju ni{u, ali mogu da zatvaraju i ozidani kanal usponskog voda. Vrata treba da budu u ravni zida. Dubina ni{e treba da bude najvi{e 220 mm, a debqina zida iza ni{e mora da bude najmawe 60 mm.

6.11 Ku}i{te merno razvodnog ormana izra|uje se od ~eli~nog lima debqine 1,5 mm, aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijala koji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u.

nada

Highlight

nada

Highlight

nada

Highlight



Za{tita od korozije ~eli~nih delova ormana izvodi se sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal, ili vru}im pocin-kovawem debqine sloja cinka najmawe 70 μm. Na vratima merno razvodnog ormana, u visini broj~anika, odnosno LCD displeja brojila, mogu da se nalaze otvori sa providnim (sigurnosnim) staklom za o~itavawe brojila bez otvarawa vrata ormana. Primena otvora za o~itavawe brojila je obavezna ako se orman montira ispred ulaznih vrata stambenog objekta. Primena otvora za o~itavawe brojila nije dozvoqena kod ormana potro{a~a posebne vrste kao: semafori (ta~ka 16.3), objekti na vodi (ta~ka 17.2) i sl. Na tabli pored svakog brojila, kao i na poklopcu prikqu~nog prostora pored svakog ograni~ava~a snage, mora da stoji oznaka (metalna ili plasti~na plo~ica) broja stana kome pripadaju.

6.12 Na vrata merno razvodnog ormana moraju da budu vidno postavqene slede}e oznake: • sa spoqa{we strane: izlomqena crvena strelica i, po

potrebi, natpis ″Pa`wa, opasno po ìvot″; • sa unutra{we strane: sistem napajawa, na primer ″TN-C-S

sistem″. Mogu da se postave i druge oznake obave{tewa, opomena ili upozorewa, na primer: u vezi signalizacije tarifa i sl. Ako u jednom stambenom objektu ima vi{e merno razvodnih ormana, svaki orman mora sa spoqa{we strane na vratima da ima vidno postav-qen broj koji ozna~ava odre|eni orman.

6.13 Rastojawe od stajali{ta do dowe ivice merno razvodnog ormana treba da iznosi: • 1,2 m za merno razvodni orman sa jednim redom brojila; • 0,6 m za merno razvodni orman sa dva reda brojila; • 0,3 m za merno razvodni orman sa tri reda brojila.

6.14 Me|usobne veze (oì~ewe) u merno razvodnom ormanu izvode se jednoì~nim instalacionim provodnicima tipa P (JUS N.C3.200). Presek provodnika za oì~ewe brojila iznosi 4 mm2, a za upravqa~ke ure|aje presek je 1,5 mm2. Nije dozvoqeno nastav-qawe provodnika i izrada spojeva upredawem. Prikqu~ci faznih, neutralnih i za{titnih provodnika treba da su izvedeni tako da mogu pojedina~no da se iskqu~e, a da to ne uti~e na rad drugih mernih ili upravqa~kih ure|aja. Neutralni provodnik se dovodi jednoì~no na svako brojilo. Za napajawe elektri~nih ure|aja u elektri~noj instalaciji (u stanu) koristi se instalacioni kabl sa za{titnim (zeleno-ùtim) provodnikom tipa PP-Y 5 x 4 mm2. Neutralni provodnik se dovodi direktno sa sabirnice (stezaqke) u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana, a ne iz brojila. Sabirnice (stezaqke) neutralnog provodnika u prikqu~nom i razvodnom prostoru me|usobno se povezuju.

nada

Highlight

nada

Highlight



6.15 Ako se na prikqu~ku nalazi samo jedan potro{a~, u merni prostor merno razvodnog ormana se montira jedna, dve ili tri table, i to: • Jedna tabla se koristi za jednotarifno merewe ili za

dvotarifno (vi{etarifno) merewe ako se koristi mikropro-cesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure|aja.

• Dve table se koriste za dvotarifno merewe, kada se na jednu tablu montira brojilo, a na drugu tablu upravqa~ki ure|aj. Dve table se koriste i za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira mikroprocesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure|aja, a na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i.

• Tri table se koriste za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira dvotarifno brojilo, na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i, a na tre}u tablu se montira upravqa~ki ure|aj.

6.16 Ako se na prikqu~ku nalazi vi{e potro{a~a (doma}instava), u merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, odnosno po dve table kada se na drugu tablu montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i. Na posebnu tablu montira se zajedni~ki upravqa~ki ure|aj.

6.17 U vi{espratnim stambenim objektima merno razvodni orman se montira u prizemqu (sl.6.17). Me|utim, u zavisnosti od broja spratova, broja stanova po spratu, raspoloìvog prostora za sme{taj ormana, raspleta kablova i sl. merno razvodni ormani mogu izuzetno da se montiraju i po spratovima (jedan orman za jedan ili vi{e spratova), ali u svakom spratnom merno razvodnom ormanu mora da budu sme{tena brojila za najmawe ~etiri stana. U merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, jer se u stambenim objektima kolektivne gradwe ne planira kori{}ewe TA pe}i za zagrevawe stanova (ta~ka 3.6.2). Merno razvodni orman u prizemqu objekta (glavni merno razvodni orman) razlikuje se od spratnih merno razvodnih ormana po tome {to se u wegovom mernom prostoru nalazi i posebna tabla za upravqa~ki ure|aj, jedna tabla sa brojilom zajedni~ke potro{we, kao i najmawe jedna rezervna tabla (na primer: za montaù ure|aja za daqinsku komunikaciju sa centrom za obradu podataka).



1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~i snage; 5 sabirnice; 6 rele za signalizaciju ve}e tarife; 7 prekida~i upravqa~kog ure|aja; 8 dvotarifno brojilo; 9 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe; 10 upravqa~ki ure|aj (MTK, RTK).

Sl. 6.17 MRO u stambenom objektu kolektivne gradwe ({ema veze na sl.9.2.2.b)



[irina hodnika ispred merno razvodnog ormana mora da bude najmawe 1 m. Radi boqe preglednosti, posebno kada se table sa brojilima montiraju u dva ili tri reda, prikqu~ni prostor merno raz-vodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe ima dva poklopca, koji se posebno plombiraju. U gorwem poklopcu se nalaze otvori za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe). Dimenzije prose~enih otvora moraju da obezbede da zamena ograni~ava~a snage bude mogu}a samo posle demontaè poklopca. Ograni~ava~i snage grupi{u se simetri~no u odnosu na brojila montirana po vertikali. Ako se poklopac sastoji iz vi{e modula, svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa.

7 TABLE (PLOÊ) U MERNO RAZVODNIM ORMANIMA

7.1 Table (plo~e) - nosa~i opreme u merno razvodnom ormanu izra|uju se od pertinaksa, tvrdog PVC-a, hartinaksa, izokarta i drugih negorivih materijala. Metalne table (~eli~ni lim, alu-minijum i sl.) mogu da se koriste samo u TN sistemu ako je ku}i{te ormana povezano sa sistemom uzemqewa objekta i ako je u objektu izvedeno glavno izjedna~ewe potencijala (TP-5).

Na sl.7.1 dat je primer izvo|ewa tipske modulne table za brojilo.

7.2 Tabla za montaù brojila treba da bude pouzdano pri~vr{}ena za ku}i{te merno razvodnog ormana sa ~etiri zavrtwa u uglovima i sigurnosnim ("petim") zavrtwem ispod poklopca brojila, tako da tabla ne moè da se skine kada je poklopac brojila plombiran. Kod metalne table, ispod zavrtweva u uglovima table treba da se postave nazubqeni podmeta~i. Na sl.7.2 dat je primer pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigur-nosnim ("petim") zavrtwem.

7.3 Pri~vr{}ewe brojila za tablu izvodi se tako da je skidawe i postavqawe brojila mogu}e bez demontaè table. Na tabli treba da postoje otvori za pri~vr{}ewe raznih tipova brojila, kao i otvori za uvo|ewe provodnika.

Otvori za pri~vr{}ewe brojila treba da imaju zavrtwe koji su osigurani od ispadawa i okretawa.

Otvori za uvo|ewe provodnika treba da budu izvedeni tako da se omogu}i poseban prolaz provodnika i da se ne o{tete provodnici. Otvori za uvo|ewe provodnika na metalnoj tabli treba da imaju zaobqene ivice, ili treba da se umetne posebna izolaciona plo~ica sa odgovaraju}im brojem otvora za prolaz provodnika.

Na sl.7.3 dat je primer u~vr{}ewa brojila na pertinaks tablu kori{}ewem torban zavrtwa.

nada

Highlight



Sl.7.1 Tipska modulna tabla za brojilo ili upravqa~ki ure|aj



1 dno MRO-a; 2 cev; 3 zavrtaw M6x55/20; 4 pertinaks tabla (nosa~ opreme).

Sl.7.2 Primer izvo|ewa pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigurnosnim ("petim") zavrtwem

a) sa uzemqewem b) bez uzemqewa

1 torban zavrtaw M 6 x 25; 2 navrtka M 8; 3 podlo{ka za zavrtaw M 6; 4 zup~asta podlo{ka za zavrtaw M 6; 5 provodnik za uzemqewe P 4 mm2; 6 noìca brojila ili upravqa~kog ure|aja; 7 pertinaks tabla.

Sl.7.3 Primer izvo|ewa u~vr{}ewa brojila ili upravqa~kog ure|aja za tablu pomo}u torban zavrtwa



8 UPRAVQAWE TARIFAMA

8.1 Za prebacivawe tarifa kod dvotarifnih (vi{etarifnih) brojila koristi se upravqa~ki ure|aj (MTK ili RTK prijemnik ili elek-tronski uklopni sat). Prijemnik MTK ili RTK moè jednovremeno da se koristi i za upravqawe optere}ewem.

Funkcija upravqa~kog ure|aja moè da bude integrisana u okviru mikroprocesorskog (digitalnog) brojila.

8.2 Po prikqu~ku se koristi jedan upravqa~ki ure}aj. Kod stambenog objekata sa dvojnim vlasni{tvom upravqa~ki ure|aj se postavqa u svaki merno razvodni orman.

8.3 Sa jednim upravqa~kim ure|ajem moè direktno da se upravqa tarifama do 100 brojila.

8.4 Napojno kolo upravqa~kog ure|aja treba da se prikqu~i preko prekida~a nazna~ene struje 6 A na nemerenu energiju, ispred ograni-~ava~a snage (poglavqe 9).

Izlazna kola MTK ili RTK prijemnika osiguravaju se posebno, sa prikqu~ewem prekida~a nazna~ene struje 6 A na merenu energiju. Ako u stambenom objektu postoji brojilo zajedni~ke potro{we, preko ovog brojila se vr{e sva prikqu~ewa na merenu energiju (slike 9.2.1.b, 9.2.2.b i 9.2.3.b).

8.5 Upravqawe tarifom vr{i se kod individualnih potro{a~a direktnim povezivawem slobodnih kontakata upravqa~kog ure|aja i brojila (sl.9.2.1.a), odnosno preko sabirnice (stezaqke) ako se upravqa tarifama na vi{e od jednog brojila (sl.9.2.1.b). Preko upravqa~kog ure|aja se ukqu~uje mawa tarifa. Signalizacija tarife vr{i se na razvodnoj tabli u stanu, direktno preko slobodnog kontakta upravqa~kog ure|aja, odnosno preko pomo}nog relea i sabirnice (stezaqke) ako se signali{e tarifa vi{e od jednog brojila. Signali{e se vreme ve}e tarife.

9 UPRAVQAWE OPTERE]EWEM

9.1 Puna opravdanost uvo|ewa sistema MTK ili RTK postiè se kada se sistem koristi za upravqawe elektri~nim ure|ajima, prvenstveno TA pe}ima i bojlerima. U tu svrhu treba da se izvr{i pravilan izbor prijemnika MTK ili RTK, a elektri~ne instalacije u stambenom objektu treba da se prilagode za upravqawe.

9.2 Da bi moglo da se upravqa elektri~niim ure|ajima u stanu, u merno razvodnom ormanu i na razvodnoj tabli stana potrebno je da se izvr{i grupisawe pojedinih strujnih krugova:

9.2.1 Svi elektri~ni ure|aji u stanu prikqu~uju se na jedan sistem sabirnica na razvodnoj tabli stana: • kod objekta sa centralnim grejawem i daqinskim pripre-

mawem tople vode, i kod ovih potro{a~a se ne vr{i uprav-qawe optere}ewem;

nada

Highlight

nada

Highlight

nada

Highlight

nada

Highlight



• kod svih objekata individualne ili kolektivne gradwe ako se u roku od 7 godina ne planira realizacija funkcije uprav-qawa optere}ewem.

Na sl.9.2.1.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a kod koga se ne planira upravqawe optere-}ewem, a na sl.9.2.1.b {ema veze merno razvodnog ormana kod stambenog objekta kolektivne gradwe sa centralnim grejawem i daqinskim pripremawem tople vode.

9.2.2 Kod objekta sa centralnim grejawem i pripremawem tople vode pomo}u akumulacionih bojlera u kupatilima stanova, kao i kod objekta sa me{ovitim grejawem, sabirnice na razvodnoj tabli stana sastoje se iz dva dela. Na prvi deo sabirnica pri-kqu~uju se elektri~ni ure|aji kojima se ne upravqa (osvetqewe, elektri~ni {tedwak, radio, TV i sl), a na drugi deo bojler u kupatilu (snage do 3 kW) i proto~ni bojler male snage (do 2 kW) u kuhiwi.

Upravqawe bojlerima vr{i se preko bistabilne sklopke koja se nalazi na razvodnoj tabli u stanu potro{a~a. Bistabilna sklopka se plombira. Bojleri se iskqu~uju povremeno, tako da ukupno vreme trajawa iskqu~ewa ne pre|e 2 sata dnevno. Na razvodnoj tabli moè da se signali{e daqinsko iskqu~ewe bojlera, ali nije obavezno. Na sl.9.2.2.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a sa centralnim ili me{ovitim grejawem kod koga se upravqa bojlerima, a na sl.9.2.2.b {ema veze merno razvodnog ormana kod stambenog objekta kolektivne gradwe sa centralnim grejawem i pripremawem tople vode pomo}u akumula-cionih bojlera u kupatilima stanova.

9.2.3 Kod objekta bez centralnog grejawa kod koga se planira uprav-qawe optere}ewem, sabirnice na razvodnoj tabli stana sastoje se iz tri dela: na prvi i drugi deo prikqu~uju se elek-tri~ni ure|aji prema ta~ki 9.2.2, a na tre}i deo greja~i TA pe}i.

Tre}i deo sabirnica napaja se posebnim vodom preko jedno-tarifnog brojila u mernom prostoru i bistabilne sklopke u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana. Bistabilna sklopka se plombira.

Preko tre}eg dela sabirnica se napajaju iskqu~ivo greja~i TA pe}i, i nije dozvoqeno prikqu~ewe bilo kojih drugih elektri~nih ure|aja, {to se kontroli{e preko utro{ene elektri~ne energije koju registruje jednotarifno brojilo izvan grejne sezone. Signalizacija da je tre}i deo sabirnica pod naponom vr{i se na razvodnoj tabli stana.

Ventilator za TA pe}i napaja se sa prvog dela sabirnica. Jednotarifno brojilo moè da bude izostavqeno ako se koristi

re{ewe prema ta~ki 9.3.



Na sl.9.2.3.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a (doma}instvo) kod koga se upravqa opte-re}ewem i posebno meri potro{wa TA pe}i, a na sl.9.2.3.b {ema veze merno razvodnog ormana u stambenoj zgradi u kojoj vi{e doma}instava (najvi{e 20) koristi TA pe}i za grejawe.

9.3 Da bi se brè i efikasnije re{io problem upravqawa optere-}ewem, a da se smawe ulagawa u pripremu elektri~nih instalacija za upravqawe, posebno kod postoje}ih potro{a~a, dozvoqeno je kori{}ewe i slede}eg re{ewa upravqawa optere}ewem (sl.9.3):

a) U merno razvodni orman se montira jedno dvotarifno brojilo i MTK ili RTK ure|aj. Kod postoje}ih potro{a~a koji koriste dvotarifno brojilo nema potrebe da se mewa ili pro{iruje merno razvodni orman. Brojilo meri ukupnu preuzetu elektri~nu energiju, ali se grupisawe strujnih krugova i upravqawe termi~kim ure|ajima vr{i prema ta~ki 9.2.3.

b) ED ima pravo da u toku dana u grejnoj sezoni povremeno iskqu~uje: • greja~e termi~kih ure|aja za grejawe prostorije: najvi{e 16

sati dnevno (najvi{e 14 sati dnevno ako temperatura opadne ispod -10 0C), ali mora da se obezbedi neprekidno ukqu~ewe greja~a od najmawe 5 sati dnevno;

• bojlere: najvi{e 2 sata dnevno. v) ED }e odobravati potro{a~u odre|eni popust u ceni na

celokupnu elektri~nu energiju koju potro{a~ preuzme u grejnoj sezoni. Visina popusta, kao i svi ostali uslovi za isporuku elektri~ne energije, utvr|uju se posebnim ugovorom koji spo-razumno zakqu~e potro{a~ i ED.

9.4 Da bi se upravqalo elektri~nim ure|ajima i signalisala tarifa, treba da se poloè odgovaraju}i upravqa~ko-signalni vodovi od prikqu~nog prostora u merno razvodnom ormanu do razvodnih tabli u stanovima. Kao upravqa~ko-signalni vod se koristi insta-lacioni kabl PP 4(2) x 1,5 mm2 (JUS N.C3.220), pri ~emu boja izo-lacije provodnika ne sme da bude zeleno-ùta.

Po{to se bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima nalazi u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana, a bistabilna sklopka za upravqawe bojlerima na razvodnoj tabli stana, preporu~uju se slede}e boje za obeleàvawe krajeva ìla upravqa~ko-signalnog voda: • qubi~asta - ukqu~ewe bojlera (ako se upravqa); • braon - iskqu~ewe bojlera (ako se upravqa); • crna - signalizacija ve}e tarife; • svetlo plava - neutralni provodnik. Ako upravqa~ko-signalni vod nema preporu~ene boje, dozvoqeno je da se na pogodan na~in obeleè krajevi ìla ovog voda.

nada

Highlight



9.5 Kod vi{espratnih objekata treba da se poloè i upravqa~ko-signalni vodovi izme|u prikqu~nih prostora glavnog merno razvodnog ormana i spratnih merno razvodnih ormana. Vodovi se polaù na principu ulaz-izlaz. Tip i presek voda, kao i na~in obeleàvawa krajeva ìla voda, vr{i se prema ta~ki 9.4. Po{to se u stambenim objektima kolektivne gradwe ne planira kori{}ewe TA pe}i, preporu~uju se slede}e boje za obeleàvawe krajeva ìla upravqa~ko-signalnog voda: • qubi~asta - ukqu~ewe bojlera (ako se upravqa); • braon - iskqu~ewe bojlera (ako se upravqa); • crna - signalizacija ve}e tarife; • bela - ukqu~ewe mawe tarife.

9.6 Elektri~ni ure|aji u stanu kojima se upravqa pomo}u MTK ili RTK moraju da imaju fiksni prikqu~ak, sa mogu}no{}u plombirawa.

10 ZAJEDNI^KI ELEKTRI^NI URE\AJI, "PROTIVPO@ARNI PRIKQUÂK"

10.1 Merewe utro{ene elektri~ne energije zajedni~kih elektri~nih ure|aja stambenih objekata (lift, hidrofor, toplotna podstanica, su{ionica, osvetqewe stepeni{ta, sigurnosno obezbe|ewe od kra|e i sl.) vr{i se preko posebnog brojila u merno razvodnom ormanu (brojilo zajedni~ke potro{we), koje je vidqivo odeqeno od ostalih brojila kori{}ewem pregrade ili posebnih vrata, ili se koristi poseban merno razvodni orman.

Na brojilo zajedni~ke potro{we prikqu~uju se i upravqa~ko-signalni kablovi upravqa~kog ure|aja.

10.2 Za poslovne i stambene objekte kategorije ugroènosti od poàra K5 (koji mogu da prime od 20 do 100 qudi) i K4 (koji mogu da prime od 100 do 500 qudi), kod kojih se zbog nedovoqnog pritiska u vodo-vodnoj mreì ugra|uje ure|aj za povi{ewe pritiska u hidrantskoj mreì - hidrant pumpe, napajawe ovog ure|aja vr{i se preko posebnog prikqu~ka ("protivpoàrni prikqu~ak"), tako da po-stoji mogu}nost da se ostale elektri~ne instalacije u objektu mogu da iskqu~e, a da ure|aji koji se napajaju sa "protivpoàrnog prikqu~ka" ostanu prikqu~eni na mreù.

Vod "protivpoàrnog prikqu~ka" (energetski kabl, ta~ka 5.2) povezuje posebnu KPK i poseban merno razvodni orman. KPK se montira na spoqa{wu fasadu zgrade, sa desne strane pored KPK iz koje se napajaju ostale elektri~ne instalacije objekta (sl. 5.3). Merno razvodni orman se montira na pristupa~nom mestu na spoqa{wem zidu prostorije u kojoj se nalazi hidrant pumpa. Na poklopcu (vratima) KPK i merno razvodnog ormana, sa spoqa{we strane, treba da postoji vidna oznaka namene KPK, odnosno merno razvodnog ormana, na primer: ″hidrant pumpa″ itd. Preporu~uje se da se iz merno razvodnog ormana "protivpoàrnog prikqu~ka" napaja i jedan lift objekta, nu`no osvetqewe, kao i prikqu~ak skloni{ta (ta~ka 11.2).

nada

Highlight

nada

Highlight



Sl.9.2.1.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a kod koga se ne upravqa optere}ewem



Sl.9.2.1.b [ema veze MRO-a stambenog objekta kolektivne gradwe sa daqinskom pripremom tople vode



Sl.9.2.2.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a sa centralnim

grejawem



Sl.9.2.2.b [ema veze MRO-a stambenog objekta kolektivne gradwe sa

pripremom tople vode po stanovima



Sl.9.2.3.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a kod koga se

upravqa optere}ewem



Sl.9.2.3.b [ema veze MRO-a stambenog objekta sa vi{e stanova kod

kojih se upravqa optere}ewem



Sl.9.3 [ema upravqawa optere}ewem u doma}instvu sa dvotarifnim

merewem



Sl.19.7 [ema veze mikroprocesorskog vi{enamenskog brojila za

poluindirektno merewe



LEGENDA za slike

9.2.1.a, 9.2.1.b, 9.2.2.a, 9.2.2.b, 9.2.3.a, 9.2.3.b, 9.3, 18.7 i 19.7

1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 prikqu~ak; 5 ograni~ava~ snage; 6 glavni prikqu~ak

(sabirnica) za uzemqewe; 7 prekida~ upravqa~kog

ure|aja; 8 vod PP 4(2) x 1,5 mm2 sa

upravqa~kog ure|aja; 9 most kod primene TN

sistema, 6 mm2 Cu; 10 bistabilna sklopka za

upravqawe bojlerima; 11 signal ukqu~ewa ve}e

tarife; 12 signal ukqu~ewa greja~a TA

pe}i; 13 bistabilna sklopka za

upravqawe TA pe}ima; 14 ZUDS; 15 razvodna tabla u stanu; 16 napajawe ventilatora TA

pe}i; 17 vod PP-Y 5 x 4 mm2 za

potro{a~e u stanu; 18 vod PP-Y 3 x 2,5 mm2 za bojler

u kupatilu; 19 vod PP-Y 3 x 2,5 mm2 za bojler

u kuhiwi; 20 vod PP-Y 5 x 4 mm2 za greja~e

TA pe}i; 21 sabirnica (stezaqke) za

ukqu~ewe greja~a TA pe}i; 22 sabirnica (stezaqke) za

iskqu~ewe greja~a TA pe}i; 23 sabirnica (stezaqke) za

ukqu~ewe bojlera;

24 sabirnica (stezaqke) za iskqu~ewe bojlera;

25 sabirnica (stezaqke) za signalizaciju ve}e tarife,

26 mikroprocesorsko vi{enamensko brojilo;

27 sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife;

28 automatski prekida~i 6 A naponskih kola kod poluindirektnog merewa

29 pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife;

30 brojilo zajedni~ke potro{we;

31 napajawe tro{ila zajedni~ke potro{we;

32 temeqni (za{titni) uzemqiva~ objekta;

33 zemqovod; 34 glavni za{titni

provodnik elektri~ne instalacije, 6 mm2 Cu;

35 uzemqewe metalnog ku}i{ta brojila;

36 glavni za{titni provodnik za izjedna~ewe potencijala;

37 sabirnica za glavno izjedna~ewe potencijala;

38 uzemqewe metalnog ku}i{ta MRO-a;

39 prekida~i za napajawe elektri~nih ure|aja u stanu;

40 prekida~i za napajawe greja~a TA pe}i;

41 automatski prekida~(i); 42 strujni merni

transformatori.



11 PRIKQUÂK SKLONI[TA

11.1 Za prikqu~ak skloni{ta vaè iste odredbe kao i za ostale prikqu~ke. Ako je skloni{te dvonamensko, napojni vod i brojila se dimenzioni{u za obe namene, odnosno prema ve}em optere}ewu.

11.2 Brojilo za merewe elektri~ne energije skloni{ta, ukoliko posebnim zahtevom nije traèno druga~ije, montira se u najbliì stambeni objekat, a napaja se sa "protivpoàrnog prikqu~ka" (ta~ka 10.2), ukoliko postoji. U tom slu~aju brojilo se montira u poseban orman sa potro{a~ima vezanim na ″protivpoàrni prikqu~ak″ (jedan lift, hidrant pumpa). Ako ne postoji "protiv-poàrni prikqu~ak″, brojilo se montira u najbliì merno razvodni orman.

12 PRIVREMENI GRADILI[NI PRIKQUÂK

12.1 Privremeni gradili{ni prikqu~ak se izvodi prema JUS N.B2.774, elektroenergetskoj saglasnosti i tehni~kim uslovima iz ove preporuke.

12.2 Prikqu~ewe gradili{ta se vr{i preko gradili{nog merno razvodnog ormana, postavqenog u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, izvan objekta koji se gradi. Gradili{ni merno razvodni orman se prikqu~uje nadzemnim ili kablovskim prikqu~kom. Nadzemni prikqu~ak se izvodi SKS-om, a kablovski prikqu~ak energetskim kablom.

12.3 Gradili{ni merno razvodni orman mora da ima tri funkcio-nalna prostora, ta~ka 6.2. Izra|uje se od lima ili sinteti~kog materijala i mora da bude za{ti}en od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).

Prikqu~nice, ZUDS i ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osi-gura~i) montiraju se u razvodni prostor merno razvodnog ormana. Udaqewe gorwe ivice ormana od stajali{ta moè da bude najvi{e 2,2 m.

12.4 Gradili{ni prikqu~ak se {titi od preoptere}ewa prema ta~ki 18.2, a od kratkih spojeva prema ta~ki 18.3.

12.5 Za{tita od indirektnog dodira u gradili{nom merno razvod-nom ormanu izvodi se pomo}u ZUDS-a, nazna~ene vrednosti diferencijalne struje 0,3 A, {to za dozvoqeni napon dodira od 25 V u TT sistemu zahteva otpornost rasprostirawa pojedi-na~nog uzemqiva~a od najvi{e 80 Ω.



13 PRIKQUÊWE OBJEKATA POSEBNE VRSTE

13.1 Objekti posebne vrste su: kiosci, privremeni objekti (pokretni kiosci sezonskog karaktera, pokretni cirkusi, "ringi{pili", me{alice za beton, pokretni cirkulari, reporta`na televizijska kola, kamp prikolice, sanduci za prodaju sladoleda i sl.), zgrade sa lako zapaqivim krovom i sl. Prikqu~ewe ovih i sli~nih objekata na elektri~nu mreù izvodi se pomo}u SKS-a preseka 16 mm2 Al ili pomo}u energetskog kabla preseka najmawe 6 mm2 Cu.

13.2 Nadzemni prikqu~ak za objekte posebne vrste izvodi se kao jedinstveni prikqu~ak od mesta prikqu~ewa do merno razvod-nog ormana. Prikqu~ak se izvodi sa stuba NN voda direktno ili preko pomo}nog stuba.

13.3 Elektri~no brojilo i instalaciona oprema se montiraju u merno razvodni orman, koji se nalazi na mestu pristupa~nom za mani-pulaciju i o~itavawe brojila.

13.4 Prikqu~ewe zgrade sa lako zapaqivim krovom izvodi se iskqu~ivo energetskim kablom. U slu~aju kori{}ewa kablov-skog prikqu~ka na nadzemnu mreù (ta~ka 5.5) obavezna je primena odvodnika prenapona u prikqu~nom prostoru merno razvodnog ormana.

13.5 Mere za{tite od indirektnog dodira obezbe|uje vlasnik objekta, a izve{tajem (atestom) ovla{}ene organizacije dokazuje ispravnost.

14 PRIKQUÂK ELEKTROMOTORA I APARATA ZA ZAVARIVAWE

14.1 Pokretawe motora ne sme da izazove nedozvoqene oscilacije napona u NN mreì.

Ovaj uslov bi}e ispuwen ako se, u zavisnosti od snage i u~estanosti ukqu~ivawa motora, primewuju motori sa slede}im na~inom pokretawa: • jednofazni motor sa direktnim pokretawem: nazna~ene snage

do 1,5 kW; • trofazni motor sa normalnom u~estano{}u ukqu~ivawa (do 20

puta dnevno): sa direktnim pokretawem nazna~ene snage do 5,5 kW, sa pokreta~em zvezda-trougao nazna~ene snage do 11 kW i sa centrifugalnim pokreta~em ili sli~nim ure|ajem nazna~ene snage do 15 kW, uz uslov da polazna struja ne prelazi dvostruku vrednost nazna~ene struje.



14.2 U tabeli 14.2 date su vrednosti polaznih struja trofaznih mo-tora koje ne smeju da se prekora~e (In - nazna~ena struja motora):

Tabela 14.2

Nazna~ena snaga motora Polazna struja 15 kW 2 x In 11 kW 3 x In 5,5 kW 4 x In

14.3 Posebno se analiziraju i daju uslovi prikqu~ewa (polaska) ve}ih motora, odnosno motora koji mogu da prouzrokuju smetwe u NN mreì, naro~ito te{kim polaskom, ~estim ukqu~ewima ili inter-mitentnim pogonom.

14.4 Karakteristika struja/vreme delovawa ograni~ava~a snage bira se prema karakteristikama motora.

14.5 Transformatori za elektrolu~no zavarivawe, usmera~i za aparate za zavarivawe i aparati za elektrootporno zavari-vawe ne smeju da prouzrokuju smetwe na prijemnicima drugih potro{a~a ili u NN mreì.

15 PRIKQUÂK POSTROJEWA ZA REZERVNO NAPAJAWE

15.1 Prikqu~ak postrojewa za rezervno napajawe naponom indu-strijske frekvencije (dizelelektri~ni agregat i sl.) mora da bude izveden tako da nije mogu} paralelan rad agregata sa NN mreòm ED, niti povratno napajawe NN mreè iz agregata, ne-zavisno od na~ina prebacivawa sa mre`nog na rezervno napajawe. Ovo se odnosi kako na fazne provodnike, tako i na neutralni provodnik.

15.2 Elektri~ni ure|aji koji imaju mogu}nost napajawa i sa NN mreè i iz agregata, moraju da budu prikqu~eni na poseban merno razvodni orman.

15.3 U okviru projekta rezervnog napajawa treba da se predvidi veza merno razvodnog ormana rezervnog napajawa sa merno razvodnim ormanom koji se napaja samo iz NN mreè, kao i ure|aj za automat-sko ukqu~ewe i iskqu~ewe rezervnog napajawa. Napajawe automatike za ukqu~ewe i iskqu~ewe rezervnog napa-jawa mora da bude sa strane merene energije.

15.4 Za merewe utro{ene elektri~ne energije elektri~nih ure|aja u postrojewu za rezervno napajawe, za vreme dok se napajaju iz NN mreè, vaè isti uslovi kao za ostale ure|aje op{te potro{we.



16 PRIKQUÂK SEMAFORA

16.1 Brojilo za merewe potro{we elektri~ne energije semafora montira se u merno razvodni orman sa automatikom za semafor, koji se na NN mreù prukqu~uje kablovski preko KPK.

16.2 Merno razvodni orman se sastoji od jedne table na koju se postavqa jednofazno (trofazno) brojilo. Osigura~ u KPK je ujedno i osigura~ za brojilo.

16.3 Merno razvodni orman je od sinteti~kog materijala (armirani poliester i sl.), bez otvora na vratima za o~itavawe brojila, zaptivawem za{ti}en od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).

Deo ormana sa brojilom se zatvara vratima sa tipskom bravom.

16.4 Mere za{tite od indirektnog dodira obezbe|uje vlasnik objekta, a izve{tajem (atestom) ovla{}ene organizacije dokazuje ispravnost.

17 PRIKQUÂK OBJEKATA NA VODI

17.1 Objekat na vodi se prikqu~uje kablovski na NN mreù preko KPK i merno razvodnog ormana na kopnu.

Veza KPK sa merno razvodnim ormanom izvodi se energetskim kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00.

Veza merno razvodnog ormana sa objektom na vodi izvodi se petoìlnim rudarskim kablom tipa EpN53-A (GN53-A) ili kablom sli~nih karakteristika.

17.2 Merno razvodni orman se montira na kopnu, u slobodnostoje}i zid odgovaraju}ih dimenzija, tako da temeq bude izvan doma{aja vode i pri najve}em vodostaju.

Merno razvodni orman je od sinteti~kog materijala (armirani poliester i sl.), bez otvora na vratima za o~itavawe brojila, zaptivawem za{ti}en od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).

17.3 Merno razvodni orman se sastoji od tri funkcionalna prostora: • u prikqu~ni prostor se montira ograni~ava~ snage, kao i

strujni merni transformatori ako se koristi poluindirektno merewe;

• u merni prostor se montira aktivno dvotarifno brojilo i upravqa~ki ure|aj, dok se u slu~aju kori{}ewa kompletne merne grupe montira mikroprocesorski merni ure|aj za merewe aktivne energije, reaktivne energije i aktivne snage;

• u razvodni prostor se montira ZUDS, kao i ostala oprema u zavisnosti od zahteva potro{a~a (prekida~i, osigura~i itd.).



17.4 Za{titne mere za objekat na vodi: • za za{titu prikqu~ka od preoptere}ewa i termi~kih napre-

zawa usled kratkog spoja primewuju se visokou~inski osigura~i u KPK;

• za za{titu elektri~ne instalacije od preoptere}ewa primewuje se ograni~ava~ snage u prikqu~nom prostoru merno razvodnog ormana, a za za{titu od termi~kih naprezawa usled kratkog spoja primewuju se za{titni ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana i na razvodnoj tabli objekta;

• za za{titu od indirektnog dodira obavezno se primewuje ZUDS, nezavisno od toga da li se u NN mreì primewuje TN ili TT sistem;

• nazna~ena vrednost diferencijalne struje ZUDS-a treba da iznosi 0,3 A, a vrednost otpornosti rasprostirawa namenski izvedenog uzemqiva~a kod merno razvodnog ormana ne sme da pre|e 80 Ω;

• glavni za{titni provodnik elektri~ne instalacije objekta povezuje se preko glavnog prikqu~ka (sabirnice) za uzemqewe sa neutralnim provodnikom, ispred ZUDS-a, i to je jedina veza ova dva provodnika do elektri~nih ure|aja u objektu na vodi.

17.5 Prilikom predaje dokumentacije za pregled mesta merewa, prilaè se i izve{taj (atest) ovla{}ene organizacije o ispitivawu ot-pornosti uzemqewa i ispravnosti ostalih mera za{tite od indirektnog dodira.

18 ZA[TITA PRIKQUÂKA I ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

18.1 Prikqu~ak i elektri~ne instalacije u objektu treba da se za{tite od preoptere}ewa i od termi~kih naprezawa usled kratkog spoja, a po potrebi i od atmosferskih prenapona.

18.2 Za{tita nadzemnog prikqu~ka od preoptere}ewa izvodi se na kraju prikqu~ka pomo}u ograni~ava~a snage u merno razvodnom ormanu. Za{tita unutra{weg kablovskog prikqu~ka od preoptere}ewa izvodi se pomo}u niskonaponskih visokou~inskih osigura~a u KPK.

18.3 Za{tita prikqu~ka od termi~kih naprezawa usled kratkog spoja izvodi se: • za nadzemni prikqu~ak pomo}u niskonaponskih visokou~inskih

osigura~a na glavnom napojnom vodu (u TS X/0,4 kV); • za unutra{wi kablovski prikqu~ak pomo}u niskonaponskih

viso-kou~inskih osigura~a u KPK. Ako osigura~i u TS kojim se {titi nadzemni vod ne obuhvataju za{titu od kratkog spoja na prikqu~ku, tada na mestu prikqu~ewa na stubu treba da se montiraju osigura~i sa izolatorima (TP-2a).

Osigura~i na stubu se ne postavqaju ako je prikqu~ak izveden SKS-om tipa X00-A, a montaà prikqu~ka izvedena u potpunosti prema ovoj preporuci.



Osigura~i na stubu obavezno se postavqaju ako prikqu~ak napaja objekat od lako zapaqivog materijala (drvo).

18.4 Pojedini prikqu~ci, odnosno elektri~ne instalacije, koji se napajaju sa nadzemne NN mreè, treba da se za{tite od pre-laznih prenapona atmosferskog porekla (JUS N.B2.745) pomo}u odvodnika prenapona:

18.4.1 Primena odvodnika prenapona je obavezna na ku}nim prikqu~cima usamqenih ku}a na podru~jima sa kerauni~kim nivoom iznad 40, kao i u slu~aju kada je objekat (zgrada) od lako zapaqivog materijala prikqu~en na nadzemnu mreù.

18.4.2 Preporu~uje se primena odvodnika prenapona na prikqu~cima koji se nalaze na krajevima duìh deonica nadzemnih NN vodova, kao i na prikqu~cima gde se iskustveno pokaè opravdanost ove primene.

18.4.3 Odvodnici prenapona se montiraju u prikqu~ni prostor merno razvodnog ormana. Kao uzemqiva~ odvodnika prenapona sluì uzemqiva~ objekta (zgrade).

Odvodnicima prenapona se {tite fazni provodnici. Me|utim, ako se u objektu primewuje TT sistem, preporu~uje se da se odvod-nikom prenapona za{titi i neutralni provodnik.

18.5 U elektri~noj instalaciji potro{a~a se primewuje: • za za{titu od preoptere}ewa: ograni~ava~ snage u merno

razvodnom ormanu; • za za{titu od kratkih spojeva: za{titni ure|aji prekomerne

struje (prekida~i, osigura~i) u merno razvodnom ormanu i na razvodnoj tabli u stanu.

Prekida~ima i osigura~ima se {tite fazni provodnici, dok ugradwa prekida~a i osigura~a u neutralni provodnik nije dozvoqena. Kod usponskih vodova preseka iznad 35 mm2, kod kojih se iz ekonomskih razloga bira presek neutralnog provodnika koji je mawi od preseka faznih provodnika, treba da se spre~i pojava dugotrajnih nesimetri~nih optere}ewa pri kojima bi kroz neu-tralni provodnik proticala struja ve}a od dozvoqene, {to se postiè osmi{qenom raspodelom optere}ewa po fazama preko projektne dokumentacije, stru~nim nadzorom i tehni~kim prijemom objekta (zgrade). Vi{edecenijsko iskustvo u ED Srbije i obavqena merewa na karakteristi~nim uzorcima potvr|uju da je takvo re{ewe tehni~ki korektno i ekonomski opravdano (u{teda u bakru).



18.6 U elektri~nim instalacijama niskog napona koje se napajaju iz elektrodistributivne mreè dozvoqena je primena: • TN sistema napajawa, pri ~emu mogu da se koriste za{titni

ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) i za{titni ure|aji diferencijalne struje (ZUDS-i);

• TT sistema napajawa, pod uslovom da se koriste ZUDS-i. U stanovima kolektivne gradwe uvek se koristi TN-C-S sistem sa za{titnim ure|ajima prekomerne struje (prekida~i, osigu-ra~i). Ne preporu~uje se primena TT sistema napajawa ako se koriste pojedina~ni uzemqiva~i i za{titni ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i), zbog te{ko}a da se postignu propisane niske vrednosti otpornosti rasprostirawa uzemqiva~a. Stanovi individualne gradwe, vikendice, kiosci i sl. koji su prikqu~eni na nadzemnu NN mreù, obavezno se {tite ZUDS-ima u TT sistemu, ali se preporu~uje primena ZUDS-a i u TN sistemu. Nazna~ena vrednost diferencijalne struje ZUDS-a treba da iznosi 0,5 A, {to odgovara otpornosti rasprostirawa pojedi-na~nog uzemqiva~a od najvi{e 100 Ω. Ako se ZUDS koristi u TN sistemu, glavni za{titni provodnik elektri~ne instalacije povezuje se sa neutralnim provodnikom ispred ZUDS-a, ali je i tada obavezno kori{}ewe temeqnog uzemqiva~a ili izvo|ewe pojedina~nog uzemqiva~a otpornosti rasprostirawa od najvi{e 100 Ω. Za{titne mere za gra|evinske prikqu~ke izvode se prema ta~ki 12.5, a za objekte na vodi prema ta~ki 17.4.

18.7 Svaki novi objekat u gradskim i prigradskim naseqima treba da ima izveden temeqni uzemqiva~ i sprovedene mere izjed-na~ewa potencijala (TP-5), bez obzira na to kakav sistem napajawa se primewuje u objektu. Isto vaì i za nove objekte u seoskim naseqima u kojima se koristi TN sistem. Primena temeqnih uzemqiva~a je preporu~qiva, ali nije obavezna, u mawim objektima seoskih naseqa u kojima se koristi TT sistem.

Kod primene TN-C-S sistema, veza za{titnog i neutralnog provodnika u elektri~nim instalacijama stambenih objekata izvodi se u prikqu~nom prostoru merno razvodnog ormana, i to je jedina veza ova dva provodnika do elektri~nih ure|aja (sl.18.7). Veza prema sl.18.7 se izvodi u TN sistemu nezavisno od toga da li se koristi ZUDS ili za{titni ure|aji prekomerne struje.

Ako u objektu postoje vi{e merno razvodnih ormana, veza za{titnog i neutralnog provodnika izvodi se u glavnom merno razvodnom ormanu u prizemqu objekta, ali se preporu~uje da se veze ova dva provodnika izvedu i po spratnim merno razvodnim ormanima. Kod spratnih merno razvodnih ormana vr{i se direktno povezivawe glavnih prikqu~aka za uzemqewe u prikqu~nim prostorima merno razvodnih ormana.



Sl.18.7 Merno razvodni orman i sistem uzemqewa objekta

18.8 Za{tita upotrebom ure|aja klase II ili odgovaraju}om izolacijom pojedinih elemenata elektri~ne instalacije (KPK, merno razvodni orman, razvodna tabla u stanu itd.) je u tehni~kom smislu uvek preporu~qiva.

18.9 Primena mera za{tite od indirektnog dodida za KPK: Ako se metalna KPK nalazi na fasadi objekta, tada se ku}i{te

KPK ne ukqu~uje u sistem glavnog izjedna~ewa potencijala objekta. Ako se metalna KPK nalazi unutar objekta, tada se ku}i{te KPK ukqu~uje u sistem glavnog izjedna~ewa potencijala objekta.

18.9.1 KPK u kablovskoj mreì: Za metalnu KPK se koristi TN-C sistem u slede}im slu~ajevima: • ako se u NN mreì koristi TN sistem; • ako vrednost ukupne otpornosti uzemqewa neutralnog

provod-nika ne prelazi 0,2 Ω, mereno u napojnoj TS 10(20)/0,4 kV, nezavisno od sistema napajawa u NN mreì.



Ako nije ispuwen ni jedan od predhodna dva slu~aja, treba da se primeni KPK sa sinteti~kom izolacijom (armirani poliester i sl.). TN-C sistem napajawa za KPK se izvodi tako {to se metalno ku}i{te KPK vezuje za neutralni provodnik.

18.9.2 Ako se kablovski prikqu~ak na nadzemnu mreù izvodi preko KPK (suprotno preporuci iz ta~ke 5.5), treba da se primeni KPK sa sinteti~kom izolacijom.

18.10 Metalno ku}i{te merno razvodnog ormana vezuje se preko za{titnog provodnika za sistem za glavno izjedna~ewe potenci-jala i sistem uzemqewa (temeqni, odnosno za{titni uzemqiva~) stambenog objekta.

Ako je u objektu primewen TT sistem, u metalnom merno razvodnom ormanu treba da se izvr{i dopunsko izolovawe voda prikqu~ka na mestu uvoda u prikqu~ni prostor, a table za montaù brojila sa metalnim ku}i{tima treba da budu od izolacionog materijala (pertinaks i sl.).

18.11 Metalno ku}i{te razvodne table u stanu treba da bude vezano preko za{titnog provodnika za sistem uzemqewa objekta i tako ukqu~eno u sistem za{tite od indirektnog dodira.

18.12 Za{tita od direktnog dodira delova pod naponom u merno razvodnom ormanu izvodi se vratima, ku}i{tem i poklopcima koji ne mogu da se uklone bez upotrebe kqu~a ili alata, odnosno pomo}u prepreka kojima se spre~ava slu~ajan dodir delova pod naponom (na primer: izolacioni poklopci na rednim stezaqkama).

19 MEREWE SNAGE, POLUINDIREKTNO MEREWE

19.1 Potro{a~ ~ija maksimalna jednovremena snaga pri cos ϕ = 0,95 prelazi 20 kW (32 A po fazi), mora da ugradi ure|aje za merewe aktivne energije, reaktivne energije i aktivne snage. U tom slu~aju se koristi mikroprocesorsko brojilo ili odgovaraju}i merni slog (merna grupa) sastavqena od aktivnog dvotarifnog brojila sa pokaziva~em maksimalne petnaestominutne sredwe snage klase 1, reaktivnog dvotarifnog brojila klase 3 i upravqa~kog ure|aja (MTK, RTK, elektronski uklopni sat).

Mikroprocesorsko brojilo treba da ima integrisane slede}e funkcije: • dvotarifno (vi{etarifno) merewe aktivne energije klase 1,

sa pokaziva~em maksimalne petnaestominutne sredwe snage, klase 1;

• dvotarifno (vi{etarifno) merewe reaktivne energije klase 3; • funkcija upravqa~kog ure|aja.

19.2 Prikqu~ak potro{a~a kod koga se meri aktivna energija, reaktivna energija i aktivna snaga mora da bude kablovski.



19.3 Ako maksimalna jednovremena snaga potro{a~a ima vrednost kojom se prekora~uje najve}a dozvoqena struja brojila, koristi se poluindirektno merewe.

Obra~unsko mesto za poluindirektno merewe ~ine: • tri strujna merna transformatora; • trosistemsko mikroprocesorsko vi{enamensko brojilo nazna-

~enog napona 3 x 230/400 V, nazna~ene struje 5 A, ili odgovara-ju}i merni slog (merna grupa).

19.4 Merno razvodni orman za poluindirektno merewe se sastoji od prikqu~nog, mernog i razvodnog prostora.

U prikqu~ni prostor se montira: • glavni prekida~ (tropolni ili tri jednopolna); • tri strujna merna transformatora; • tri prekida~a nazna~ene struje 6 A za naponska kola brojila; • redne stezaqke za provodnike preseka 16 mm2; • glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta; • galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za

uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnika ako se koristi TN sistem.

Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaks debqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. U poklopcu se nalazi samo otvor (prorez) za prolaz delova glavnog prekida~a koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe), tako da je pristup strujnim mernim transformatorima i ostaloj opremi koja se nalazi unutar prikqu~nog prostora mogu} samo posle demontaè poklopca.

U merni prostor se montira mikroprocesorsko vi{enamensko bro-jilo ili odgovaraju}i merni slog (merna grupa).

Razvodni prostor se izvodi u zavisnosti od potreba potro{a~a, a moè da bude i izostavqen ako se projektom elektri~ne insta-lacije predvi|a razvod (za{titni ure|aji diferencijalne i preko-merne struje itd.) preko posebne razvodne table.

19.5 Merno razvodni orman za poluindirektno merewe se montira u zid ili na zid, postavqen na pristupa~nom i osvetqenom mestu. Orman treba da bude za{ti}en od mehani~kih potresa, kao i od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5. 070).

Ku}i{te merno razvodnog ormana izra|uje se od ~eli~nog lima debqine 1,5 mm, aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijala koji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u. Za{tita od korozije ~eli~nih delova ormana izvodi se sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal, ili vru}im pocinkovawem debqine sloja cinka najmawe 70 μm.

Vrata merno razvodnog ormana su jednodelna ili dvodelna, kada se za razvodni prostor koriste jedna, a za preostali deo ormana druga vrata. Na vratima, u visini LCD displeja, nalazi se otvor sa providnim (sigurnosnim) staklom za o~itavawe brojila.



Dowa ivica ormana treba da je na visini 1,2 m od stajali{ta. Ispred ormana mora da postoji manipulativni prostor od najmawe 1,2 m, pri ~emu treba da postoji mogu}nost otvarawa vrata ormana do ugla od najmawe 1350.

Merno razvodni orman se zakqu~ava tipskom bravom po sistemu "glavnog kqu~a".

19.6 Strujni merni transformatori imaju prenosni odnos koji je uskla|en sa vr{nim optere}ewem potro{a~a, a montiraju se tako da je omogu}en lak prilaz sekundarnim prikqu~cima i da je vidqiva tablica sa podacima.

Na tabli u mernom prostoru, pored brojila, treba da stoji nazna~eni prenosni odnos mernih transformatora. U sekundarna strujna kola mernih transformatora ne sme da bude prikqu~en ni jedan instrument ili ure|aj, osim brojila. Strujni merni transformatori moraju da poseduju ìg Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, kojim se garantuju klasa ta~nosti i ostale karakteristike.

19.7 Na sl.19.7 data je {ema veze mikroprocesorskog vi{enamenskog brojila za poluindirektno merewe.

20 OSNOVNE KARAKTERISTIKE OPREME I URE\AJA

20.1 Prikqu~ci, rasklopni aparati i elektri~ni ure|aji u merno razvodnim ormanima i na razvodnim tablama potro{a~a, kao i svi elektri~ni ure|aji u instalaciji potro{a~a, moraju da budu deklarisani za sistem nazivnih napona 3x230/400 V.

20.2 Za nove potro{a~e koji se prikqu~uju na NN mreù ED Srbije, kao i kod rekonstrukcija kod kojih se mewaju merni ure|aji, koriste se elektronska brojila i to: stati~ka (analogna) i/ili mikroprocesorska (digitalna).

Brojila i upravqa~ki ure|aji (MTK prijemnik, RTK prijemnik, elektronski uklopni sat) treba da ispuwavaju slede}e posebne zahteve: • da su klase ta~nosti u skladu sa Pravilnikom o metrolo{kim

uslovima; • da imaju atest o tipskom ispitivawu od strane Saveznog zavoda

za mere i dragocene metale, kao i da su komadno ispitana i pode{ena (ìg o ba`darewu koji je star najvi{e dve godine);

• da su osvedo~enog kvaliteta i da se nalaze na posebnoj listi brojila i upravqa~kih ure|aja odobrenih za ugradwu - listu utvr|uje nadle`ni organ JP EPS-a.

20.3 Brojila se prikqu~uju direktno ili poluindirektno preko strujnih mernih transformatora. Nazna~eni napon za jednofazna brojila je 230 V (250 V), a za trofazna 3 x 230/400 V. Osnovna struja je 10 A za direktno i 5 A za poluindirektno merewe. Mogu da se koriste samo brojila sa najmawe pet celih mesta na broj~aniku, odnosno LCD displeju.



Klasa ta~nosti brojila je: • 1 za aktivno brojilo u okviru kompletne merne grupe; • 2 za aktivno brojilo za doma}instva i ostale potro{a~e koji ne

koriste kompletnu mernu grupu; • 3 za reaktivno brojilo. Pri izboru brojila treba da se vodi ra~una o maksimalnom jednovremenom optere}ewu potro{a~a. Za potro{a~e iz kategorije doma}instva biraju se brojila opsega najmawe 10 A - 40 A.

20.4 Prijemnik MTK ili RTK je za nazna~eni napon 230 V (250 V) i treba da ima mogu}nost ugradwe tri izlazna bistabilna relea: • prvi rele je u direktnom izboru, obavezno se ugra|uje i sluì

za upravqawe tarifama, • drugi rele je sa predselekcijom i ugra|uje se kada se pripre-

mawe tople vode vr{i po stanovima; • tre}i rele je sa predselekcijom i ugra|uje se kada se TA pe}i

koriste za zagrevawe stanova. Drugi i tre}i bistabilni rele se ugra|uju kada je u sistemu MTK ili RTK ostvarena i funkcija upravqawa optere}ewem. Nazna~ena struja bistabilnih relea je 5 A.

20.5 Elektronski uklopni sat je za nazna~eni napon 230 V (250 V), sa mogu}no{}u upravqawa tarifama dnevno i sedmi~no, kao i ci-kli~nim ukqu~ewem/iskqu~ewem pokaziva~a maksimalne snage.

20.6 Strujni merni transformatori za poluindirektno merewe su za nazna~eni napon 230 V (720 V), nazna~enih odnosa struja: 50/5 A, 75/5 A, 100/5 A, 150/5 A, 200/5 A i 300/5 A, klase ta~nosti 0,5 i na-zna~ene snage najvi{e 15 VA.

20.7 Za osigurawe ku}nog prikqu~ka: • na stubovima se ugra|uju osigura~i sa izolatorima (TP-2a),

ako se izuzetno koriste prema ta~ki 18.3; • u KPK se ugra|uju niskonaponski visokou~inski osigura~i

nazna~ene struje osnove izolatora i nosa~a izolatora 250 A (kod mawih objekata 100 A), nazna~enih struja topqivih umetaka 50 A, 63 A, 80 A, 100 A, 160 A, 200 A i 250 A.

20.8 Ograni~ava~ snage je prekida~ maksimalne struje koji, pored funkcije za{tite od preoptere}ewa i kratkih spojeva u elek-tri~noj instalaciji potro{a~a, moè u smislu vaè}eg Tarifnog sistema za prodaju elektri~ne energije da se koristi i za utvr|ivawe obra~unske snage, odnosno za spre~avawe prekora~ewa dozvoqene angaòvane (ugovorene) snage. Funkciju ograni~ava~a snage imaju samo prekida~i koji se nalaze ispred brojila preko kojih proti~e ukupna struja (snaga) koju preuzima potro{a~ iz NN mreè. U normalnim uslovima, u skladu sa ta~kom 3.6.2, ograni~ava~ se sastoji od jednog ili tri jednopolna prekida~a nazna~enog napona 230 V (250 V), nazna~ene struje 32 A sa mogu}no{}u pode{avawa na vrednosti: 10 A, 16 A, 20 A, 25 A i 32 (40) A. Karakteristika struja/vreme bira se prema Dodatku br.1 TP-13.



20.9 Bistabilna (be{umna) sklopka sluì za upravqawe optere}e-wem pomo}u MTK ili RTK. Za prebacivawe iz poloàja ukqu~eno u poloàj iskqu~eno i obratno sklopka koristi pobudu iz uprav-qa~kog ure|aja, koja se odmah po izvr{enom preklapawu prekida, tako da sklopka radi prakti~no bez potro{we i buke. Sklopka je nazna~enog napona 230 V (250 V), nazna~ene struje 16 A (20 A) ili 32 A (40 A), predvi|ena za montaù na profilisani nosa~ ({ina DIN 35 mm). Bistabilna sklopka mora da ima mogu}nost plombirawa poklopca i prikqu~aka.

20.10 Za{titni ure|aj diferencijalne struje (ZUDS) sluì za za{titu od indirektnog dodira u TT sistemu, ali se koristi i u TN sistemu kod individualnih objekata prikqu~enih na nadzemnu NN mreù.

Prag delovawa ZUDS-a treba da iznosi najmawe 50% vrednosti nazna~ene diferencijalne struje (0,25 A, odnosno 0,15 A).

ZUDS treba da je u stawu da prekine struju od najmawe 500 A. ZUDS mora da ima organ za proveravawe delovawa.

20.11 Odvodnici prenapona, ako se koriste prema ta~ki 18.4, su za nazna~eni napon 400 V (500 V), nazna~ene struje odvo|ewa 5 kA, sa mehanizmom za odvajawe (signalizaciju) pri kvaru. Ku}i{te odvodnika je od plasti~ne mase. Prikqu~ci instalacionim provodnicima mogu da se izvedu preko odgovaraju}ih stezaqki (sabirnica) ili mogu da se direktno prikqu~e na vod prikqu~ka preko izolovanih stezaqki.

20.12 Pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife je za nazna~eni napon 250 V, nazna~enu frekvenciju 50 Hz i za nazna~enu struju 5 A.



21 DOKUMENTACIJA I USLOVI ZA PRIKQUÊWE ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA POTRO[AÂ

21.1 U skladu sa Zakonom o elektroprivredi i Odluci o op{tim uslovima za isporuku elektri~ne energije, potro{a~ je duàn da pribavi odre|ena dokumenta i ispuni odre|ene uslove da bi bio prikqu~en na elektrodistributivnu NN mreù.

a) Novi potro{a~ je duàn da pribavi elektroenergetsku sagla-snost, tehni~ke uslove za izradu tehni~ke dokumentacije za gradwu objekta, odobrewe za upotrebu objekta ili potvrdu (izve{taj) o kvalitetno izvedenoj instalaciji, i da prijavi svoju instalaciju (Prilog I).

Redosled aktivnosti do prikqu~ewa novog potro{a~a na NN mreù je slede}i: • Potro{a~ - investitor podnosi Zahtev za izdavawe elektro-

energetske saglasnosti. • Isporu~ilac - nadle`ni organ elektrodistribucije u roku od

30 dana od podno{ewa Zahteva donosi Re{ewe o elektro-energetskoj saglasnost, ako na lokaciji na koju treba da se pojavi novi potro{a~ postoje izgra|eni elektroenergetski objekti koji imaju tehni~ke mogu}nosti da normalno napajaju novog potro{a~a. Elektroenergetska saglasnost sadrì elektroenergetske i tehni~ke uslove za prikqu~ewe potro{a~a na NN mreù. Elektroenergetski uslovi odre|uju napon napajawa i maksi-malnu jednovremenu (angaòvanu) snagu potro{a~a. Tehni~ki uslovi utvr|uju vrstu, na~in i mesto prikqu~ewa (ta~ku napajawa) u skladu sa propisima, standardima i normama kvaliteta.

• Tehni~ki uslovi za izradu tehni~ke dokumentacije za gradwu objekta detaqnije i konkretnije odre|uju tehni~ke uslove iz elektroenergetske saglasnosti. Obavezno se pribav-qaju za gradwu ve}ih objekata, kao: kolektivna stambena gradwa, zanatsko-poslovni centar i sl. Za mawe objekte kao {to su: individualni stambeni objekti, privremeni objekti i mawi objekti posebne vrste, ovi tehni~ki uslovi se daju samo po zahtevu potro{a~a, ina~e je dovoqno da potro{a~ ispuni tehni~ke uslove iz elektroener-getske saglasnosti.

• Nakon zavr{etka izgradwe prikqu~ka, mernog mesta (merno razvodnog ormana) i elektri~nih instalacija u objektu, potro{a~ podnosi Zahtev za prikqu~ewe (prijava instala-cije) objekta, koji se podnosi na tipskom obrascu elektro-distribucije. Nadle`ni organ elektrodistribucije vr{i Teh-ni~ki pregled prikqu~ka i mernog mesta (merno razvodnog ormana) i na posebnom obrascu elektrodistribucije potvr|uje da su ovi elektroenergetski objekti izvedeni prema tehni~-kim uslovima iz elektroenergetske saglasnosti.



• Kao dokaz da su elektri~ne instalacije u objektu kvalitetno izvedene, za prikqu~ewe ve}eg objekta potro{a~ pribavqa Odobrewe za upotrebu objekta ili Izve{taj (stru~ni nalaz) ovla{}ene organizacije (institucije). Za prikqu~ewe maweg objekta pribavqa se Potvrda ovla{-}enog izvo|a~a radova da elektri~na instalacija potro-{a~a ispuwava propisane tehni~ke uslove kojima se obez-be|uje sigurnost qudi i imovine.

• Na osnovu Zahteva za prikqu~ewe objekta i Potvrde (Izve{taja) o kvalitetno izvedenoj elektri~noj instalaciji u objektu, nadle`ni organ elektrodistribucije izdaje Nalog za prikqu~ewe elektroenergetskog objekta potro{a~a na NN mreù elektrodistribucije.

b) Potro{a~ koji rekonstrui{e svoje elektroenergetske objekte duàn je: • da pribavi ista dokumenta, odnosno da ispuni iste uslove

kao i novi potro{a~ (ta~ka 21.1.a) ako pove}ava angaò-vanu snagu;

• da pribavi samo tehni~ke uslove za gradwu, u skladu sa propisima, standardima i normama kvaliteta, ako rekon-strukcijom ne pove}ava angaòvanu snagu (zamena dotrajale insta-lacije, zamena sistema napajawa i/ili sistema za{tite od indirektnog dodira, zamena elektromehani~kog brojila mikroprocesorskim itd.).

Literatura:

1 Pravilnik o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ br. 53/88).

2 Elektri~ne instalacije u zgradama (Zbirka propisa i standarda sa komentarom), Savezni zavod za standardizaciju, Beograd 1992.

3 Pravilnik o tehni~kim normativima za za{titu NN mreà i pripadaju}ih TS (Sl. list SFRJ br. 13/78 i Sl. list SRJ br. 37/95).

4 Odluka o op{tim uslovima za isporuku elektri~ne energije (Sl. glasnik RS br. 53/95).

5 Tarifni sistem za prodaju elektri~ne energije (Sl. glasnik RS br. 62/94).

6 Pravilnik o tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe poàra (Sl. list SRJ br. 30/91).

7 Tehni~ke preporuke ED Srbije.



S A D R @ A J

R. br.

Str.

1 Opseg vaèwa i namena 1 2 Termini i definicije 2

3 Osnovni tehni~ki uslovi za projektovawe i izvo|ewe prikqu~aka

3

4 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka 8 5 Izvo|ewe kablovskog prikqu~ka 11 6 Merno razvodni orman 15 7 Table (plo~e) u merno razvodnom ormanu 24 8 Upravqawe tarifama 27 9 Upravqawe optere}ewem 27

10 Zajedni~ki elektri~ni ure|aji, "protivpoàrni prikqu~ak"

30

11 Prikqu~ak skloni{ta 40 12 Privremeni gradili{ni prikqu~ak 40 13 Prikqu~ewe objekata posebne vrste 41 14 Prikqu~ak elektromotora i aparata za zavarivawe 41 15 Prikqu~ak postrojewa za rezervno napajawe 42 16 Prikqu~ak semafora 43 17 Prikqu~ak objekata na vodi 43 18 Za{tita prikqu~aka i elektri~nih instalacija 44 19 Merewe snage, poluindirektno merewe 48 20 Osnovne karakteristike opreme i ure|aja 50

21 Dokumentacija i uslovi za prikqu~ewe elektroenergetskih objekata potro{a~a

53



Documents

TEHNICKA PREPORUKA 13 2009-1