Svi Smo Mi Deca Bogova - Erich Von Danike

8/6/2019 Svi Smo Mi Deca Bogova - Erich Von Danike

1/131

Erih fon Deniken


2/131

Svi smo mi deca bogova

Kada bi grobovi progovorili


3/131

1

BILA JEDNOM DVAKRALJEVSKA DETETA

ISTRAIVANJA U SEVERNOM JEMENU

Basna je most koji vodi do istine. Arapska poslovica

Stari Rim je navodno osnovan 733. pre Hrista, a gi'ad Maja-Tikal jo 100 godina ranije.Poeci Atine datiraju oko 1500. pre Hrista, a pretpostavlja se daje Jerihon izgraden oko6000. g. pre Hrista. Da li na naoj planeti postojejo stariji gradovi? MoguejeJer sviarapski hroniari uveravaju u to, da je Sana koja se nalazi na visoravni od 2500 metara,

jemenskog pla-ninskog masiva, najstariji grad na svetu te daje osno-van odmah nakonpotopa.

Rira, Atina, Tikal i Jerihon su mi poznati. Preosta-lo mi je da upoznam grad Sanu. Nenalazi se ba na glavnom putu. Do njega sarn doao sporednim putem. Kao to emo videti.

Severni Jemen, Arapska Republika Jemen nalazi se na jugu arapskog poluostrva. Ovopodruje je od davnina nastanjeno. Doivelo je visokorazvijene kulture kao to je Sabejskocarstvo oko 1200. g. pre Hrista.Bila je to bogata zemlja, jer je raspolagala za-paen.im sist.emom navodnjavanja za svojeoaze; bila je to izvozna zemlja visokog stepena, za tamjan. koji je i danas veoma traeniartikal.

Zbivanja l951.,,Izneli smo sve stvari iz naeg kamiona, i skoro smo preleteli preko Hadija. Ljudi su se

pozadi u ka-mionu vrsto drali, i gledali u daljinu ne bi li zapa-zili neki znak jahaa nakamili iz Hariba... kada je ester, spoznao svu razmeru opasnosti... skrenuo ulevo, jedvaizbegavi Jemenca i kamion drao van domaaja metaka" [1].

Ovaj napad doiveo je mladi ameriki paleontolog Vendel Filips pre 36 godina kadajesa svojim kolegom Vilijemom Frenk Olbrajtom radio na iskopavanjima 180 kilometaraistono od Sane.

Odobrenje za ovaj poduhvat dao je kralj Imam Ah-med od Jemena ,,American

Foundation for the Studv ofMan", amerikoj zadubini za istraivanje oveka.Amerikanci su iz izvetaja nemakih uenjaka Kar-la Ratjensa i Hermana fon Wismana iz1928. god. sa-znali o postojanju hramova kod Mariba. Navodno se tu radilo o tajanstvenomhramu kraljice od Sabe.Uprkos vojnika i slubenika, kojeje ovoj ekspediciji odredio imam nakon vie meseciuspenog rada dolo je do znatne zategnutosti: Jemencima se nije dopalo da nevernici -jerko ne veruje u Alaha smatra se ovde nevernikorn - u njihovoj zemlji kopaju za skrivenim

blagom. Naredenja arheologa osujeena su nareenjima kraljevih slubemka. Jedna nesrea

dovelaje do prvog revolta: jedan radnik je neh.oti.ce udario u drvenu pot-pornu gredu, koja je povukla za sobom est antiknih stubova;jedan egipatski radnik ijedan deak Jemenaclako su povreeni. Slubenici su odmah zahtevali pre-


4/131

daju lateks-kopija,* koje su se do tada prav-ile nakon viemesenog napornog rada sa starihnatpisa na hra-movima.

Nakon kraeg putovanja u Ameriku - tom prilikomje nabavio novac za finansiranje daljihradova - Filips na licu mesta zatie situaciju punu emotivnog naboja tako da radovi nisumogli da se nastave.

Arheolozi su na tajnom nonom dogovoru doneli odluku o bekstvu. Proirili su vest dae narednog da-na sa breuljaka snimati ovaj teren. Ova prevara je utoliko izgledala stvarnato su ostavili opremu ove ekspedicije u vrednosfci vie od 200.000 US$, kada su arheolozisa svojim egipatskim pomagaima uli u dva karniona. Slubenici i vojnici su sada bilisreni, jer konano su mogli neometano da rade ono to i uvek:mogli su da kradu.

36 godina kasnijeDanas se to mesto, sa kojegje Filips pobegao, ubra-ja u turistike atrakcije, jer je Marib

1984. povezan sa glavnim gradom Sanom asfaltiranom cestom. Moj sa-radnik Ralf Lange i ja uivali smo u krajoliku ove ceste duge 175 km, i to sa zadnjeg sedita land-crui-sera.Vozio nas je mladi Jernenac, sa obavezno zade-nutom dambijom za pojas (jatagan). imJemenac navri 14 godina, ovaj jatagan vai kao potvrda njegove novosteene mukosti.Od dubine depa zavisi da lijejatagan velik i irok ili skromniji, da lije drka srebrna iukraena ili samo od rezbarenog drveta ili

Arheolozi upotrebljavaju gumcni latoks za kopije pisanih rc-Ijcfa i figura. Vlanilateks se pritiska o original, zatim so skida sa kamcna: na taj nain sc dobije taan

ncgativ.


5/131

Slika gore: Uzivali smo u pan.orami na 175-om kiloinetf'u naeg puta. Slika dole: Sa vrhaklanca spu.ta sepogled na dolinu Vadisod manje vrednog rnetala, da li kona traka svetiuca srebrnim nitnaina ilije samo obinafutrola. Najvani-je je da je to - jatagan. Pored vozaa je i nas vodi u blejzeru sakravatom. uniforma koja valjda nagoveta-va oveka ija karijera je na usponu. Kako smo.medutim, kasnije saznali nije ga odlikovala ni int,eli-gencija niti poznavanje stvari.

Slubenici u turistikom birou u gradu su mi save-tovali da angaujem vozaa; a tamostranac dobija dozvolu za putovanje po unutranjosti zemlje. Bio je to dobar savet. Nikakone treba iznajmiti sam kola, to moe biti vrsta samoubistva.U ovoj zemlji uopte nije vano da lije u saobraaj-n.om udesu neko kriv ili ne, jer je zakono saobraaju jo uvek pod uticajem religije i plemenskog prava: te-lesne povrede u udesimatretiraju se kao ubisfcva. lako bi prema zapadnim saobraajnim propisima osoba ko-ja je

prouzrokovala udes bila proglaena za potpuno nevinu, prema islamskom pravu on mora daplati ,,krvavim novcem" porodici povredenog ili ubijenog. Godine 1986. vaili su sledeikursevi: za mukarca nastradalog u saobraajnom udesu plaalo se okruglo DM 50.000, zaenu polovina tog iznosa; za vreme - trajanja Ramadana i hodoaa ,,krvav novac" se ud-

vostruuje. Moe da bude i gore: Preostali lanovi po-rodice mogu da zahtevaju krvnuosvetu. Za nas bi to bilo isto ubistvo. Ovde, medutim, pravdu deli rodbi-na ili plame, aizvrilac vri asno delo. Na svu sreu nisam morao da utvrdujem da li bih ja ko suvozamo-rao neto da platim.

Drugi dobar savet dao mi je portir u hotelu. Save-tovao mi je da putne dozvole vie putafotokopiram. Kako je sarno bio u pravu! Ve prilikom prve uline kontrole od stranenaoruanih mladih Ijudi ostao sam bez originala. Straarje to stavio medu akte. Prilikomsledee kontrole bi me vratili.Iz daljine su na suncu blisfcale planine i pribliavale sa tehnikom usporenja, svetlele susvetlosrnedom bo-jom pred crnom senkom. Cesta vijuga prema klisuri Bin-Gajlan, visokoj2.315 metara, krivuda kroz prite-njene stenovite klisure. Od Al-Fardah klisure put se

nastavlja kroz netaknut stenovit kraj: pravougaoni dinovski monoliti oblikuju nebodere.To je horizont! Prirodni kameni mostovi vise kao modelirani nad uz-dignutim kubetima.Suncem obasjani u daljini sjaje areni vrhovi stena, kao da su ih koloristi svee napricali

jarkim bojama. Sa vrha klisure pogled se spusta dole na suvu, pustinjsku dolinu, koja seprosti-re utozlatnom bojom. Posle dugih krivina useenih u stenu, 1.000 metara ispod nasnalazi se ravnica, na ko-joj lei Marib. Sa svakim metrom, kojim se nae vozilo pribliavadolinskoj podini - jo uvek je na visini od 1.300 metara - vazduh postaje topliji. Nekolikobu-nova i jadnog drvea nalazimo pokraj puta, iza toga sa-mo pesak, pusto koja namee

pitanje od ega ive beduini i ivotinje, tj. kako preivljavaju. Skoro bez prelaza na putprekriva vulkansko stenje crno kao gar - gare peine, predeo sa Marsa, sa koga se uzdiuplanine kao gigantska ugljena brda. Velianstvena pri-rodna bina na podnevnom suncu.

Treperava svetlost. Senke garea iz svemira. Srebrni odsjaj antracita na suncu.Posle vonje od dva i po sata, iz Sane dolazimo u staro selo Marib sa njegovimviespratnicama. U blizi-ni se eksploatie nafta. Na uarenom suncu ekaju ci-sterne nautovar.

Nita, ba nita se ne vidi od ruina starih nekoliko hiljada godina.


6/131

Samo je teka podnevna vruina mogla da zaustavi moju lovaku groznicu, ujedno jebilo i vreme za moje pratioce da neto pojedu. Otili smo u hotel Cija nasje istoa uverilau to da gaje verovatno sagradila za go-ste neka petrolejska fu-ma.

Staro selo Marib sa svojim ncboderima

Dolo je do grofceskne pantomime. Mom Jemencu osira ,,money"nije bila poznata nijedna engleska re, tako da sam ih izvesnim gestima pozvao najelo.Jelovnike smo dobili na engleskom i arapskomje-ziku. Raif ija smo naruili po omlet sasveim ampi-njonima, nai pratioci su naruili na arapskom a kelner je narudbinenavrljao na blok. Dobili smo nae ,,omlete" - dva jaja na oko sa ampinjoninia izkonzerve, a naim Jemencima su servirani ukusni stejkovi sa koskom. Nisu ih takli.

Nastavio sam jezi-kom gestikulacija, kao to na primer nagovarate dete dajede: njam-njam.Nita se ne deava. Kao hipnoti-sani sedeli su pred tanjirima sa noem i viljukom. Da li suse u sebi molili? Nisam smeo da ih ometam. Od-jednom mije neto sinulo u glavi. Uhvatiosam stejk za kost i prineo ga ustima. Razbili smo ini: oslo-bodeni poeli su da se smee i

prstima dajedu. Nakon nekoliko podrigivanja nai saputnici su nam dali do znanja damoemo da nastavimo put.

Tajanstvena kraljica od Sabe

Spremali smo se da pogledamo branu u Maribu, ko-ja se jo pre vie hiljada godinapokazala kao remek-delo, a u literaturi sujoj se divili kao udu antike.Ko je zahtevao njenu izgradnju? Pripisuje se legen-darnoj kraljici od Sabe. U Staromzavetuje zabeleena njena poseta kralju Solomonu; meutim, medu arheo-lokimiskopinama do sada nije pronaden nikakav trag, ili svedoanstvo o njenom postojanju naZemlji. ! Ko je, dakle, bila ta kraljica? Fasdnantno je prodreti kroz eme njenog

postojanja sve do fakti. Krenimo za-to u potragu!Od staroarapskog pesnika Semeida Ibn Alafa posto-jipredanje [2]:,,Hadhad (moni kralj) krenuo je jednoga dana u lov. Susreo je vuka koji je lovio gazelu igonio je prema provaliji, odakle nikako nije mogla da pobeg-ne, Hadhadje napao vuka,oterao ga i takoje spasio gazelu, iji trag je poeo da sledi. Tako se sve vie udaljavao od

pratnje sve dok iznenada pre sobom ne ugleda veliki, raskoni grad; predivne gradevine,mnogobrojne horde kamila i konja, guste umice palmi i zasejana polja pruali su senjegovom pogle-du. U susret mu je doao neki ovek, koji rriuje re-kao, da se taj grad zoveMa'rib, kao i njegova rezidencija, ali da se narod koji ovde ivi naziva 'A-rim i da je odroda Dinova*: a on sam je njihov kralj i.vladalac leleb I. Sa'b po imenu.


7/131

Dok su. tako govorili, prola je devojka udnovate lepote, i Hadhad nije mogao pogled daodvoji od

U predislamskoj Arabui: duhovi i demoni, kao npr. uloga u ,,Hiljadu i jednoj noi"


8/131

Hiljudugodinji nasipi na brani u Maribu

nje. Tada progovori kralj dinova: Ta devojka je moja erka, i ako eli dau ti je za enu,spasio si joj ivot, jer onaje bila ona gazela koju si spasio od vukova i itavog svog ivotanee moi da ti se zah-vali. Dodi u svadbeni logor sa svojom rodbinom i knezom tvoganaroda za trideset dana.Hadhad se vratio i uskoro je pred njim nestao taj grad duhova. Ali, nakon tridesefc dana uz

pratnjuje doao na svadbeno veselje. Za to vreme dinovi su izgradili palate sa fontanama ivrtovima. Kralj leleb ih je doekao i ugostio kao pravi domain. Veselje je trajalo 3 dana i3 noi dok Haruru, njegovu er-ku, nisu doveli u Hadhadove odaje.

Taj dvorac sada postaje njegovom rezidencijom-Harura je medutim bila majka Bilikisa(Bilikis je arapsko ime za kraljicu od Sabe)"Arapskim udima nikad kraja, belei istoriar i lek-sikograf Navan Ibn Sa'id (preniinuooko 1195. godi-ne), a grad koji je iznikao iz niega bio je navodno od metala, i nalazio sena etirijaka stuba kroz kojije vo-da oticala u metalnim kanalima. Da li je ovo samo baj-kaiz ,,Hiljadu i jedne nod"ili nauna fantastika iz doba antike?

Vie nam pomae stari Semeida Ibn Alaf: on zna da je kraljica od Sabe odnosno Bilikisimala dva vrta koji su navodnjavani iz dva izvora na brani.(2) Ba za tu branu sam i biozainteresovan.

taje bilo i ostaloDa je nekim sluajem u ono vreme postojala Gmi-sova knjiga rekorda u njoj bi sasvimsigurno svoje me-sto nala i brana u Maribu! Jasno je da su jo antiki autori pisali o njoj,to tehniko udo su opisivali kao prvoklasno dostignucjejunoarapske kamenorezake i


9/131

inenjerske umetnosti. Zid brane je u podnoju irok 70 metara a dugaak 615 metara -apsolutno se moe porediti sa dananjim. Izmedu planina sa severne i june strane* sabiralase voda iz Vadi Adana. Sa se-verne ijune strane graditelji su napravili ustave i ka-naleraspodele vode od paljivo obraenih kvadratnih stena, njima su tekle dragocene koliineza navod-njavanje severnih i junih vrtova kraljice od Sabe. Najbolje se odrala junaustava. Ovi radovi me pod-Planine Dabal Balak al Kibli i abal Bal ak Avsat.Taj dvorac sada postaje njegovom rezidencijom-Harura je medutim bila majka Bilikisa(Bilikis je arapsko ime za kraljicu od Sabe)"Arapskim udima nikad kraja, belei istoriar i lek-sikograf Navan Ibn Sa'id (preniinuooko 1195. godi-ne), a grad koji je iznikao iz niega bio je navodno od metala, i nalazio sena etirijaka stuba kroz kojije vo-da oticala u metalnim kanalima. Da li je ovo samo baj-kaiz ,,Hiljadu i jedne nod"ili nauna fantastika iz doba antike?

Vie nam pomae stari Semeida Ibn Alaf: on zna da je kraljica od Sabe odnosno Bilikis

imala dva vrta koji su navodnjavani iz dva izvora na brani.(2) Ba za tu branu sam i biozainteresovan.

taje bilo i ostaloDa je nekim sluajem u ono vreme postojala Gmi-sova knjiga rekorda u njoj bi sasvimsigurno svoje me-sto nala i brana u Maribu! Jasno je da su jo antiki autori pisali o njoj,to tehniko udo su opisivali kao prvoklasno dostignucjejunoarapske kamenorezake iinenjerske umetnosti. Zid brane je u podnoju irok 70 metara a dugaak 615 metara -apsolutno se moe porediti sa dananjim. Izmedu planina sa severne i june strane* sabiralase voda iz Vadi Adana. Sa se-verne ijune strane graditelji su napravili ustave i ka-nale

raspodele vode od paljivo obraenih kvadratnih stena, njima su tekle dragocene koliineza navod-njavanje severnih i junih vrtova kraljice od Sabe. Najbolje se odrala junaustava. Ovi radovi me pod-Koc. visokog vodostaja vodene mase su prvo padale bazen gde bi se ,,srairivale" tako da suglavnim ka-aalom sa mnogim sporednim kanalima usmcravane do junih polja. Graditeljionog vremena ^.' zaista bili veGma mudri, uzeli. su u. obzir i povrerneno plavljenjeglavnog kanala. Opremili su ga slivnikom za preliva -nje, gde bi prihvaena voda bilasprovedena do Vadija.Sa june strane brana se prostire na 600 rnetara popreko kroz dolinu prema severnoin delu.1 u ovom delu se ustava dobro odrala, i tu bi bujica prvo bila prihvaena u bazenu a

potorn bi se sprovela do giav-nog kanala prema ,,sevenii,m" vrtovima. Ogromni na-sipi supored zidova debljin.e metra pruali ot.por pritiskuvode i izgraenje - dabi svakoj situacijidora-sli - stepenasti prelivni zid, koji bi regulisao visinu vo-dostaja u bazenu.

udo iz Mariba

1982. Ulrih Bruner (Ulrich Brunner) na Univerzi-tetu u Cirihu bram svoju doktorskudisertaciju [3] o staroj oaai Marib, tu citira studiju firme ELEKTRO-WATT, Cirih, inae

poznatu po fcome to u celom svetu gradi brane a za jemensku vladu je takode projektova-

la novu branu u blizini Mariba.U svojoj studiji Elektrorva dolazi do zakljucka daje u sebejsko vreme kod Mariba

povrina od okruglo


10/131

Zid ustuveje Sirok 4,62 m, donji monoliti suugaki 3,54. a Siroki 51 cm

9000 hektara* bila navodnjavana te daje vrhunac vo-dostaja u dvogodinjem prosekuiznosio 950 kubnih metara u sekundi. ,,U proseku svakih deset godina dolazi do vrhunca

vodostaja od 3750 kubnih metara u sekundi a stogodinji visoki vodostaj bi imao vrhunacodlivauja od 7250 kubnih metara u sekundi". Pod tak-vim uslovicia ondanja brana bi bilanapunjena ,,za neto vie od dva safca", medutim prelivni zid je mo-gao da spreikatastrofu zbog probijanja brane. Prema sveim proraunima kanali sa severne i juneustave dostiu brzinu odlivanja od po 30 kubnih metara u se-kundi i tako mogu da pokriju

potrebe od okruglo 60auliona kubnih metara vode ,,severnih i junih vrto-"&" u roku od dvanaesfc dana. UlrihBruner rezimira:..Genijalnost ovog sistema navodnjavanja ogleda se raoda upravo u toj jednostavnostifunkcionalne izgradnje celokupnog objekta, iji vek fcrajanja iznosi vie od dve hiljadegodina"

Neverovatnost tehnike Mariba moda e biti jasni-ja, kada zamislimo da su stari Rimljani100 godina pre nae ere u Gornjoj Bavarskoj izgradili branu, koja bi i danas radila!

Nijedna graevina na svetu ne predstavlja za pri-rodnu stihiju neresenu enigmu. Sasvim jenormalno daje i brana u Maribu doivljavala provaljivanje usta-ve, ali to je bilo bitno samoza ustavni zid, brana je ostala neoteena. U legendi se kae da je prvobitna brana nastalaod zemlje i kamenajo 1700. g. p. n. e. i da su tek Sebejci tu ,,Prabranu" opremili zidovimai u.stavama, kojima se nii danas divimo. Zna se da je 500. g. p. n. e. dolo do pucanjaustavnog zida za iju popravkuje bilo potrebno angaovati 20.000 Ijudi, Ko-nano je ipakdoslo do katastrofalnog pucanja, Vodena stihna je sprala sve ono fco je h.iljadama g(n-i.n:'a, ranije bilo izgradeno. Zatrpalaje njive i vrtove. 0 tome govo-ri -ak i 34. sur izKurana (stih 17);,,Ali oni su odstupali od vere, i zato smo mi poslali poplave, i zato srno njih ova dva vrta

pretvorili u dva vrta sa gorkirn plodovima, Tamarisk i nefco malo lotosa. To smo irn dali zanagradu njihove zahval-nosti".Koja je iftinska igra sluaja antiku branu smesti-la ba u Marib u dolinu nadomak

pustinje? U celom Jemenu su postojali sistemi navodnjavanja, ak i mali nasipi, medutim svi.zajedno nisu posedovali tu masu


11/131

Gore:Dobro se odrzala i kapija na scvernoj strani Dole:Zidovi debljine metra oduprli su.sepritisku vode

vode kao Marib, koji je izrastao u velegrad i sedite trgovine sa plodonosnim poljima idivnim vrtovima,

Danas nafta - jue tamjan

Tamjan, to je refenje emegme.


12/131

Biblijska pria nam pripoveda dirljivu priu o ma-lom. Isusu, kome su sveta tri kralja saBliskog istoka doneli tamjan i izmirnu u talu Vitlejema. Tamjan je u ono vreme bio veomacenjeni poklon, jer je bio dra-gocen kao samo zlato. Grki istoriar Herodot (oko 490 - 425.g. p. n. e.), putnik po Bliskom istoku navodi da se u Vavilonu godinje davalo 1000

talenata u sre-bru za tamjan u ast boga Bala.Egipani - koji su tamjanom poboljavali vazduh u hramovima i koristili ga kao miriljavuesenciju prili-kom mumifikacije mrtvih - pokrivali su svoje potrebe za tamjanorn naekspedicijama na Crvenom. moru.Rimski car Neronje za sahranu svoje dugogodinje Ijubavnice i kasnije supruge PopejeSabine (65. g. n. e.) priredio tamjansku orgiju: U roku od nekoliko da-na pustio je da ogoritoliko tamjana koliko bi u celoj Arabiji za godinu dana moglo da se pobere - znak su-viekasnog, miriljavog izvinjenja za udarac nogom, od ijih posledicaje Popeja Sabina i umrla.Meutim, tajman je bio vie od balzamsko-narko-tinog miomirisa i skupocene rtve za

bogove. Grki lekar Hipokrat (oko 460 - 375 g. p. n. e.) je otkrio le-kovito dejstvo kodastme 1 oboljenja uterusa kao i do-datak za kozmetike kreme. Ovo udotvorno sredstvo susledbenici Hipokrata prepisivali te je postao lagerondanje medicine.

To to je Hipokrat otkrio kao novu medicinu, Moj-sijeje upotrebljavao jo oko 800godina ranije radi de-zinfekcije svog naroda od zaraznih bolesti za vreme egzodusa:,,I Mojsije govorae Aronu: uzird kadionicu, stavi vatru sa oltara u nju i odozgo stavitamjan, zatim brzo odnesi medu Ijude, u zajednici okaj njihove grehe: jer patnja je ve

poela. Na to Aron uze ka-dionicu, kako mu Mojsije naredi, i otra medu Ijude. 1 zaista,pafcnja je medu Ijudima ve poela, on ih okadi i tako okaja grehe naroda. Kadaje takostupio medu' ive i mrtve, patnje su prekinute."(4. Mojs. 16.46).

Bez preterivanja se moe rei sledee: Ono od ega Arapi u novije vreme imaju od nafte

u sniislu prihoda u ranije vreme bio je tamjan. a to nije nikakva bajka iz ,,Hiljadu i jednenoi".Tamjan se dobija od ai-omatine smole drvetaBos-wellia carterii; to patuljasto drvee akvie bunovi, koji rastu divlje odlino uspevaju na suvoj kre.njakoj obali kraljevstvaHadram.aut, na dananjem golfu Aden sve do Dofara u Omanu. Koraje gruba i arena kaokod naih breza, ispod nje nalazi se jo jedan sloj sa - slino kauukovom drvetu -lepljivom, mlenobe-lom smolom. Svakog prolea u stablu ova smola poi-nje da pulsira,koje se zatim na vie mesta zasee kako bi smola mogla da iskaplje, na toplom vazduhu tekapi postaju grudvice, koje se nakon nedelju dana sastruu i odbace. Posle mesec dana

procedura se ponavlja. Smola koja sada istie iz otvora na stablu i brzo se sui prodaje sekao tamjan nieg kvaliteta. Tek tree curenje u vrelim letnjim mesecima daje tamJan prveklase. Ranije su ga robovi sakupljali u go-mile, istili i odvlaili u korpicama do zbirnihmesta, odakle se vrila dalja raspodela.0 da. priroda je Arabiji uvek mislila sve najbolje -svejedno da li je dozvoljavala da uspevatamjan ili da izvire nafta. Rimski geografi su apostrofirali s pravom arapsko poluostrvo kaoarabia felix, srena Arabija.Uslugama za transport, sa ogromnim karavanima kamila du vie hiljada kilometara sve docilja, ta roba je postizala kurseve koji su se merili srebrom pa ak i zlatom. Uivalac tetrgovine bioje uvek Marib.Tako smo razjasnili nain fmansiranja gradevina u Maribu... ali i propast bogatog grada isabejskog car-stva: Zadnjim probijanjem brane, od tada vie nije ni popravljana, zatrpanasu plodonosna mesta. Zatim se transport tamjana odvijao morskim putem. Dok je ucentralnoj Americi dungla obrasla hramove i dvorove Maja, peane dine su prekrile

Marib i planfcae tam-jana. Uskoro su samo jo istoriari anti

kog doba kao Herodot,Strabon (63. p. n. e. - 26. n. e.) i Plinije (24 -79. n. e.) mogli da izvetavaju o sre nom

carstvu kra-Ijice od Sabe. Da o tajanstvenoj vladarici i njenom bo-gatom carstvu u Staromzavetu kao i u Kuranu nema konkretnih podataka, sigurno tu epohu ne bi niko za-pazio i

bila bi zaboravljena, i niko ne bi krenuo u traganje.


13/131

Iznenaenje i udenje su poetak razumevanjaOrtega i Gaset1883-1955.

Na putu od Hadramauta za Sanu 1589. g. jezuitski svetenik Pero Pais je proao poredMariba, posma-trao ga je sa strahopotovanjem i pisao je o snanim kamenim blokovima i

nepoznatmi pismima, koje niko nije mogao da deifruje.Skoro 200 godina kasnije, 1762. kroz Jemen je pu-tovala danska ekspedicija pod vodstvomnemakogistraivaa Karsten Nibura (Carsten Niebuhr) (1733-1815). Nibur se kao jedini vratio uEvropu, u vie knjiga suoavao je nauku po prvi put sa junoarap-skim blag'om:spom.enicima i pismima koja nisu mogla da se deifruju.Godina 1843. intenzivnije je upoznala Evropu sa fcim nepoznatim predelom; FrancuzTomas Josef Ar-no (Thomas Joscph Arnaud) doneo je sa svojim prt-Ijagom 56 kopijasabejskih natpisa za Pariz. Nemaki baron Adolffon Vrede (Adolfvon Wrede) (1807-1863)nakon putovanja po Jemenu pie o grobovima, gradevma-ma i pismima, medutirn, za svojuknjigu ,,Putovanje u Hadrarnautu"nije mogao da nae izda-vaa, jer ga je izmeu ostalih

Aleksandar f. Humbold (Alexander von Humboldt) okrivljavao za preteriva-nje, Vredeovrad objavljen je tek 13 godina nakon njegove smrti, i svet ve odavno zna daje autor opisi-vao samo injenice. Godine 1870. tajno sejedan Fran-cuz prikljuio jemenskoj ekspediciji,

bio je to Jozef Halvi (Joseph Halevv) (1827-1917) i tako je kopirao, esto uz ivotnuopasnost, preko 600 antikih natpisa.Evropljani su postali neto otroumniji nakon po-vratka Austrijanca Eduarda Glazera(Eduard Glaser) (1855-1908) koji je kroz Jemen prokrstario od 1882. do 1884, maskiran uArapina, u Maribu se za est nedelja udomio kod jednog ejka. Dakle pre dobrih 100godina Glazerje video i opisao sledee [4]:,,Ruevine hrama imaju elipsasti oblik. Uzduna osovina tano od severozapada

premajugoistoku... Iz sredita gradevine tano prema severoistoku nalaze se etiri stuba..."

U tako skiciranom hramu evropski uenjaci su na-slu

ivali religiju uradenu naasfcronomskim principi-ma. Godine 1904. DitlefNilzen (Dietlef Nielsen) uveo je u

razgovor svoju viziju jedne staroarapske Me-seeve religije(4);

Sledea dupla strana-'Upoiadinije veliki, elipsasti nasip. Ispod peska se nalaze ostaci

Meseevog hrama kraljice od Sabe


14/131

.Astronomska podeenost prema odreenim nebe-skim pravcima... kao i ifcavopostrojenje izgleda da je sluilo u astronomske svrhe... itavo bogoslue-nje bilo je do u


15/131


16/131

Termin mesta

Razoaran i zbunjen stajao sam na mestima sa kojih su arheolozi izvetavali o zaudujuimstvarima. ta je ostalo od Mahram Bilkisa, hrama kraljice od Sabe? Veliki, elipsasti nasip,iz peska izviruje nekoliko malih stubova, Iza nevanih ostataka zida osam stubo-va u nizu.

Nekoliko stena. To je bilo sve. Stubovi su dali da se nasluti neto o graditeljskoj umetnostigraditelja: Da bi kamenim poprenim nosaima, koji su se nekada nalazili na stubovima,obezbedili to veu stabilnosfc gore na vrhovima stubova dletom su nepravljeni klinastidrai, popreni kontrakomadi su imali rupice, koje su tano upadale u klinaste epove, na

taj nacin bi ,,krov" bukvalno bio povezan sa potpor-nim stubovima vrsto kao stena. Ni da-nas se ne prave drugaije gotovi betonski mostovi.

Nekoliko kilomefcara od mesta nekadanjeg hrama kraljice, propadaju ostaci hrama BogaMeseca. Pet monolita visokih 15 metara proteu se - optuujue kao pet prstiju na rucinekog dina - spram neba: Bo-govi gde je Va raskos, gde uzvisenost? Bone povrsine sukao polirane, ivice otro bruene. Na zem-Iji su krenjaki peani blokovi, na kojima se uzmalo istraivake sree mogu pronai i sabejski natpisi. Svejedno odakle Sunce sija - petsfcubova, koji se po-diu u nebo - stvaraju ogromne crne senke na peanom tlu. Kaodinovske kazaljke na sunevom satu etaju senke jednom u toku dana oko kamenogkvinteta. Vreme dolazi i prolazi.Toga dana bili smo jedini posetioci... osim jednog defeka od sedam-osam godina, koji jeodnekud dotrao. Stao je izmeu dva stuba, odupro se ledima i nogama i poeo je bez

pomoi ruku akrobatski da se penje uz stubove: jedan trzaj kolenima i nogama za-fcimzadnjicom i ledima i viljasti deak bi se popeo za 15 cm. a rukamaje balansirao telesnuteinu: nije bilo


17/131


18/131

odmorita niti udubljenja u koje bi m.ogao da ukopa gole paleve. Bilo me je strah: Dali bih prilikom ude-sa samo svojirn prisustvom navukao krvnu. osvetu. kla-na? Ma ta ja togovorim.Kada sam video kako sa 15 m visine skae sa jed-nog monolita na drugi, pri ernu sesavijao prema na-ma i inlatarao mkama, pomislio sa.m, to radi -verovatno mu je i otac

radio isto - im otkrije nekog turistu. Nakon predstave, straoje kao veverica. izgu-bio se sapozamanim bakiem isto tako brzo kao to se i pojavio. Ko zna gde.Televizijski novinar Folker Pancer [7] (Volkcr Pan-zer) koji je sa dr Gotfrid Kirh'nerom(Gottfried Kir-chner) napravio dokumerifcaciju Terra x pie: ,,Ncvija, istraivanjanemakog Arheoiokog insfcifcuta su poke-zala, daje Marib sasvim sigurno bio naseljenjo1.500 p. n. e., ako ne i ranije,"Od tog vremena deli nas do danas 3500 godina prolosti, a njegovi tragovi su se nalazilisamo 15 me-tara ispod mojih izama. Kao strastvena lutalica niedu raznim naukama paosam. u iskuenje, da ovde ponem golim rukama da rijem. Biia mi je nepodnos-Ijiva misaoda gledam kako prihodi Olbrajt-Filips ek-spedicije nestaju u pesku, i da bogatstva, skorootrgnuta od prolosti, ponovo nestaju u nepovrat.

Igra skrivalice sa kraljicom od Sabe

Kada arheologija ne moe nita da odgonetne, mo-rate se drati starih spisa, deifrovanjalegendi, i neo-dredenih predanja, sve su to putevi kojim isfcoriaii ne ele da krenu,Poto moem.o da se posluimo Starim zavelom, prvo em.o proitati ovu legendu 11 1..knjizi kraljeva, poglavlje 10,1;,,Kadaje kraljica od Sabe ula o slavi Solomonovoj. dola je da ga iskua zagonetkama. UJerusaltm je dola uz veliku pratnju, sa kamilama koje su nosile zaine, dosta zlata i dragog

kamenja. Kada je dola do Solomona pitala gaje sve tpje i naumila. a So-lomon joj jeodgovarao na sva postavljena pitanja;kralju nijedna tajna nije bila skrivena, o svemu je mogao daje obavesti. Kadaje, meutim,kraljica od Sabe uvidela svu Solomonovu mudrost i kadaje vi-dela dvorac koji je izgradio i

jela za njegovim sto-lom, redosled za stolom njegovih slubenika, njegove sluge i njihovuodeu, njegovo posude i spaljenu rtvu u boijem hramu, bilaje izvan sebe od iznenadenja,tada ree kralju: Sve je bila istina to sam u mojoj zemlji ula c te?-'1.. i tvojoj mudrosti.

Nisam elela da verujem u to, sve dok nisam dola ovamo da se sama svojim oimauverim, Zaista, ula sam. za samo polovinu stvari, ti poseduje vie mudrosti i bogatsfcvanego to se pria, nego to samjaula..."

1 dade kralju 120 talenata u zletu i zaine u ogrom-nim koliinama kao i dragog kamenja.Nikada vise u zemlju. nije stiglo fcoliko zaina koliko je kraljica od Sabe donela kraljuSolomonu...Ali zato je kralj Solomon podario kraljici od Sabe sve to je poelela... zatim se ona vratilau njenu zemlju sa sve pratnjom."

Kada se odigrao ovaj kraljevski sastanak? Navodno je kralj Solomon iveo oko 965-926. p. n. e... Teoret-ski je ovaj susret tada bio mogu, jer se ta epoha po-klapa sa periodom

procvata Mariba. Medutim, injenino stanje je opreno.

Sledea dupla strana,- Primer tipicnojemenske arhitekture: Ova petospratna palatanalazi se na steni oblika kupe na visini od 60 metara, toje bila letnja rezidencijaImama Jahjaha (1904 -1948).

dnevnom turom od 30 km, onda bi to putovanje traja-lo tri meseca, da je kraljica, meutim,kako pie u ,.drugom Targumu"- koristila ,,brodove mora" da se dakle ukrcala u nekoj od


19/131

luka na Crvenom moru i iskrcaia u dananjoj Akabi, onda bi taj put prela za znatno manjevreinena.Iz istog predanja proizilazi, da su se konano venali i. daje od tada Solomun ,,svakogmeseca tri da-na boravio kod nje u glavnom gradu Maribu" Kod te razdaljine i vremena za

putovanje? Solomon je sigur-no imao neki skriveni adut, jerinjenicu o njegovoj mesenoj

poseti u Maribu ak i islamski intelektualci prihvataju kao najnormalniju injenicu. Oni seiz-medu ostalog oslanjaju na komentare uz Koran iz 11. veka od uenjaka al-Kisa'i i ath-Tha'lab. Prema tim komentarima je Solomon u Meki u predislamskom periodu ^u draosvetilite. Mada u Starom zavetu o tome nila ne pie, a to nita ne znai, jer su Jevreji usvojim svefchn spisima izbegavali sve to je u vezi sa staroarapskim svetinjama.

U Meki je kralj dakle odluio da putuje u Jemen na razgledanje raskonog vrta kraljiceod Sabe. Daje taj put protekao prema uobiajenom planu, Ijubavni izlet bi trajao mesecdana: ,,Ali uz pomo vetrova, kojimaje naredivao, Solomon Je sa svojom vojskom prelazio

put od izlaska do zalaska Kanopusa (ime zvezde)" [9],Prema predanju kralju je ovaj rekord poao za ru-kom zahvaljujuci demonima,

vetrovima... i ,,natprirod-nom nainu transporta" Bez aviona, helikoptera ili baremvazdunih balona, kojima se moe upravljati, ovi Ijubavni mesen.i vikendi u Marib ne bi

bili mo-guci... ,,Natprirodm nain transporta?"Solomon je imao velikih problema sa izabranicom svoga srca! Arapski hroniari su se kleliu sve to imje sveto, daje kraljica imala maljave noge, a njimaje ova estetska mana sluilaza dokaz o njenom van-zemaljskom, demonskom poreklu. Ljubav je uvek. ijude inila matovifcim: kraljevidvorski udotvord su izmislili prvo sredstvo za depilaciju.

Potpuno mehanizovani, aavi presto kraljaAutori Biblije su kralju Solomonu dodelili laskavi pridev ,,Mudri". ,,Solomonske

presude" su objav-Ijivane sa prestola, kakav nije vie nigde postojao. To je bilo mehanikoudo, opimije opisano u ,,Targum Scheni uz knjigu o Esteri" [10]. Iz beskrajnih pasusanaveu samo one delove, koji se odnose na tehniku prestola. Toje zapanjujue:,,Jo ni za jednog drugog kralja nije nita slino napravljeno... Prestoje ovako izgledao;Pored presfcola se nalazilo dvanaest lavova od zlata kao i dvanaest zlatnih orlova njimanasuprot, tako daje desna apa lava bila nasuprot levoj nozi orla. Ukupno su bila 72 lava i72 zlatna oria. Gore na naslonu presfcola nalazila se okrugla kupola. Do njeje vodilo esfczlatnih stepenika... Na prvom ste-peniku se nalazio bik a njemu nasuprot lav, na dru-gom

medved a njemu prekoputa jagnje, a na treem orao i nasuprot njega riba, na etvrtom oraoi nasuprot paun, na petom maka i petao, i na estom jastreb i golub, sve te ivofcinje subile izradene od istog zlata... Iznad prestola su se nala-zila dvadeset i jedna krila, da biSolomonu stvarala senku.

Sa ma kog mesta daje Solomon hteo da se pop-ne do prestola, mogao je do tamo da gapokrene mehanizam.to su stari hroniari videli bilo je nepojmljivoudo. Ko ga je smislio? Ko je ideju sproveou delo? Ko je konstruisao tog jedinstvenog robota? Za pokretanje tog pa-noptikuina

predusretljivih ivotinja svakako je bila potrebna energija. Ali koja energija? Mudri kraljmora daje njome vladao. Taj udovini tipje bio ,,vla-dar nad vetrovima"i posedovao je

,,natprirodna tran-sportna sredstva" Sve skupa, malo preterano za ono vreme. Kakavje tosvet zapravo bio?


20/131

Solomonov poklon: Vazduno vozilo

Najstarije etiopsko predanjeje epKebra negest, to znai ,,sjaj kralja" ili ,,slava kraljeva",prvobitna verzi-ja datira oko 800. p. n. e., to vreme je veoma blisko Solomonovom.

Prevod ovog epa na nemaki jezik izvrio je asirio-log Karl Becold (Carl Bezold) (1858-1922) po nalogu Kraljevske bavarske akademije nauka. Prevodi su za-snovani natekstovima Etiopljana Isaka i Jemharana-Ab iz 409. g. p. n. e. , ali se odnose najo starijespise. Ep Kebra negest opisuje takode posefcu kraljice od Sa-be kralju Solomonu. Ona seovde - u etiopskoj verziji sabejske Bilkis zove - Makeda. Nanovo se itaoci bombardujustatistikim podacima o koliini pojede-nog hjeba, volova koji su poneti na put, ovaca itd.,i opet se opisuje vatrena romansa izmedu Makede i So-lomona, za ije mnogobrojneIjubavnice je u. hronici takode bilo mesta. Ali za Makedu je ovaj zavodnik upotrebio svesvoje umee, ne eli je samo fiziki, nu-di joj brak pa ak i kraljevsku ast. Makeda vodi s

njim Ijubav ali ipak eli da se vrafci u svoju lepu, zele-nu zemlju, to je i sasvimrazumljivo. Kralj joj dozvo-Ijava da ode, daruje je kraljevski - ak i vazdunim vozilom, ahroniari belee [11]:

,,Poklonio joj je sav sjaj i rasko, kakav se samo poeleti moe, predivne haljine i on.o zaimje ez-nula itava Etiopija - kamile i 6000 kola natovare-nih skupocenim predmetima.Vozila su bila za kretanjepo zemlji ali ipo vazduhu, izraena prema mudrosti podarene od

Boga." (Kebra negest, poglav-Ije 30).

Zapanjnjue! Stari hroniar pravi jasnu razliku iz-medu vozila za zemlju i kroz vazduh.

Nebesko putovanje kraljevog sina

Devet meseci po povratku - od tada se duina trud-noe nije promenila - kraljica Makedana svet donosi plod Ijubavi, Kada je sin izrastao u deaka posetio je oca u Jerusalimu.Tamo ovaj deak premazan svim arapskim bojama krade od oca Solomona sveti zavetnikoveg, iju izradu je naloio Mojsije prema podacima Jahve za Boga Izrailija: tajanstvenisanduk od bagre-movog drveta duine 1,75 m, visine i irine po 1 m, sa unutranje ispoljanje strane prevuen zlatom. Osim ovog Solomonovog vlasnitva njegov sinje

prisvojio za svoju ekspedicijujedno - ili vie - vozila, tj. leteih ko-la. U ,,Kebra negestu" jeovaj sluaj rekonstruisan. Putovanje za Jerusalim iz Etiopije odvijalo se dosta sporo dok jemedutim povratak za etiopskog kraljevog sina u nebeskim kolima bio znatno bri:,,Kola su jurila kao brod na moru kad ga podigne vetar i kao orao kada se lagano prepuiavetru (Kebra negest, pogl. 52),.. a stanovnici Egipta priali su im: pre mnogo vremenaIjudi iz Etiopije su proli ovuda, vozili su se u kolima kao andeli a bili su bri od orla nenebu... (Kebra negest, pogla-vlje 58). Ovo je trei dan od kako je on (sin etiop-skog kralja)na putu. Kada su kola utovarena vie se nisu kretali po zemlju oni su sada lebdeli na ve-tru,

bili su hri od orla na nebu... (Kebra negest, poglavlje 58). Kralj kao i svi koji su sepovinovali njegovoj zapovesti leteli su u kolima bez ikakvih bolesti ili nedaa, bez edi igladi, bez znoja i umo-ra.Za samojedan dan prevalili biput za koji bi im inae trebalo trimeseca"

Na ovaj nain bi mogla da se objasni misteriozna poseta kralja kraljici svakih mesecdana. Pomou So-lomonovih nebeskih kola put od tri meseca sveo se sa-mo najedan dan!


21/131

Da li zamak moe da nestane?

Da li su moda i Biblija i Kuran samo orijentalne knjige bajki, preko kojih se samo ovlaprelazi! i-njenica je, medutim, da su to velike knjige Ijudske istorije. - 1,6 milijardi

hriana prihvata sadraj Bibli-je a 850 miliona muslimana Kuran. Sasvim je svejed-noodakle potiu neobine informacije, da li iz starih predanja ili boanske inspiracije - Kuran(34/15) zna da je Alah kralju Solomonu delegirao poslune duho-ve:

! vetar je pod Solomonovom zapovesti... 1 duhovi su u njegovom prisustvu morali darade, prema,,Kola su jurila kao brod na moru kad ga podigne vetar i kao orao kada se lagano preputavetru (Kebra negest, pogl. 52)... a stanovnici Egipta priali su im: pre nmogo vremenaIjudi iz Etiopije su proli ovuda, vozili su se u kolima kao andeli a bili su bri od orla nenebu... (Kebra negest, pogla-vlje 58), Ovo je ti-ei dan od kako je on (sin etiop-skog kralja)na putu. Kada su kola utovarena vie se nisu kretali po zemlju oni su sada lebdeli na ve-tru,

bili su bri od orla na nebu... (Kebra negest, poglavlje 58). Kralj kao i svi koji su sepovinovali njegovoj zapovesti leteli su u kolima bez ikakvih bolesti ili nedaa, bez edi igladi, bez znoja i umo-ra. Za samojedan danprevalili biput za koji bi im inae trebalo trimeseca"

Na ovaj nain bi mogla da se objasni misteriozna poseta kralja kraljici svakih mesecdana. Pomou So-lomonovih nebeskih kola put od tri meseca sveo se sa-mo najedan dan!

Da li zamak moe da nestane?

Da li su moda i Biblija i Kuran samo orijentalne knjige bajki, preko kojih se samo ovlaprelazi! i-njenica je, medutim, da su to velike knjige Ijudske istorije. - 1,6 milijardihriana prihvata sadraj Bibli-je a 850 miliona muslimana Kuran. Sasvimje svejed-noodakle potiu neobine mformacije, da li iz starih predanja ili boanske inspiracije - Kuran(34/15) zna daje Alah kralju Solomonu delegirao poslune duho-ve:

! vetar je pod Solomonovom zapovesti... 1 duhovi su u njegovom prisustvu morali darade, premaAlahovoj volji... Za njega su inili sve to god je poeleo, gradili su palate, kipove ivreve... velikekao ribnjaci"Svi staroarapski hroniari su jednoglasni u tome, da je Solornon uz pomo ,,demona" i,,gebija" izgradio za kraljicu tri ogromna zamka, jedan od njih je navod-no grad ruinaBaalbek. Kakve je veze Baalbek - u da-nanjem Libanu - imao sa kraljevstvom kraljice uJemenu ne moe se saznati: Salin i Gumdan, drugi i trei zamak - tako je istaknuto - nisusagradili Solo-monovi radnici ve ,,duhovi" Zamak Gumdan, prvu graevinu posle potopa[13] svi jemenolozi prihvataju kao neto potpuno stvarno mada do dan-danas nisu.

pronadeni nikakvi vrsti dokazi. Zamak bi trebalo po-traiti na istoku u danasnjoj Sanaai,tamo gdeje danas citadela. Bilo bi lepo kada bi Nemaki arheoloki in-stitut dobio dozvoluza vrenje iskopavanja, tada bi moglo direktno ispred praga da se kopa!

Arapski istoriar Al-Hamdani ostavio je za sobom vie dela, u osmoj knjizi tvrdi dajesvojim oima video ogromne ruine zamka Gumdan. To je moralo da se odigra oko 930 -940. posle H.. Njegova se izjava po-klapa sa izjavom njegovog avganistanskog kolege Bi-runi, koji mu je bio savremenik i koji je opisao ruine Gumdana pored Sanaae [14]:


22/131

,,Grad Sanaa se nalazi ispod visine pola 15 21 min. od podnoja planine Nikkum iliLokkum, gde jo uvek mogu da se vide ruevine starog zamka, na-vodno izgraden odSema, najstarijeg Nojevog sina".

Iz 70-tih godina naeg veka potiu podaci [15] itali-janskog arheologa i orijentaliste

Gabriela Mandela. U Jemenu je istraivao mnoge izvore, iz kojih proizilazi da je palataGumdan visoka oko 200 m, i time posle tornja u Babelu predstavlja najviu. Gradevinu

Kao i pre mnogo vremena na pijaci u Sanaai se i danas prodaju jatagani raznih

kvaliteta i cena

tu. Al-Hamdani opisuje Marib kao ,,grad sa nebeskim tornjevima" [16]. 1 danas se svakiturista divi viespratnoj, staroj graevini. Zato se zapravo u Je-menu gradilo u visinu, jer

prostora je bilo napretek? Da li je graeno prema nacrtima za Marib i Gumdan?lako se moda arapski hroniari u nekim detaljima i ne slau, kod ove tvrdnje su

jednoglasni: - Sanaa je bio najstariji grad na svetu, sagraen odinah nakon potopa od Sema,Nojevog najstarijeg sina. Nama zapadnjacima nije mnogo poznato da su Arapi kao i JevrejiSemiti, poto poreklo vode od Sema [17]. Mno-go generacija posle Sema Arapi su se

podelili u dva

plemena - jedna linija se pozivala na Ismailija , Avra-movog sina - druga na Kahtana, kojise u Starom za-vetu pominje kao Joktan. Direktan potomak Kahtana bioje Abd-Shams,Arapi ga zovu Sheba, u prevodu Sa-ba. Abd-Shams znai ,,poklopnik sazvea", i evo nasopet kod Sabejaca, koji su se pokoravali kultu zvezda.

Arapski istoriari su ostavili jasne genealogije sa tanim navodima ko od koga potie.Da 11 su ove ge-nealogije bile tane teko se moe proveriti kao i tanost starozavetnihlista potomaka. U nekim sluajevima su arapska rodoslovlja preslikana direkt-no sasazveda, koja su imala odgovarajueg gospodara [18]:,,Himyar - poklonici Sunca Kinanah - poklonici Meseca


23/131

Misam - u svojim molitvama obraali su se petzvezda u Taurusu Lakhm i Jadham - poklonici Jupitera

Tayy - poklonici konstelacije zvezde Canopus Qays - poklonici pasije zvezde Sirius

Asad - poklonici planete Merkur."

U sutini se beskrajne liste sa imenima ne mogu proveriti, ali je zato neosporno da supostojale od dav-nma. U 9. veku posle H. arapski istoriar Ibn-Wadih al-Ya'qubi [19] sepotrudio da rastumai stare liste o poreklu: samo junoarapska linija koja potie od Qah-tan/Jokatana navodi 31 dinastiju, navodno je vladala 3500 godina. Prerna tim listama kraljSolomon je oku-pirao presto Sabe punih 350 godina. isto ludilo! Stari zavet Solomonu

pripisuje solidno vreme vladavine od 960 - 932. pre H. Nakon toga je, prema Bibliji, Solo-monovo carstvo podeljeno u dve carovine; Solornonov sm Rehabeam je vladao carstvomJude, a Jerobeam 1 - Solomonov slubenik - preuzeo je carstvo Izrael.Arapi meutim misle drugaije: Nakon Solomono-ve smrti navodno je vlast preuzeo

Rehabeam i u car-stvu Sabe, u pratnji neaka kraljice od Sabe,

ime je posle Solomonovemeduvladavine ponovo uspostav-Ijena stara linija.

Legende vole uda

U toku mog ve evo sada 30-togodinjeg bavljenja narodnim legendama, postalo mi jejasno da legende obiluju preterivanjima i udima, ali - tako reci kao be-letristiki pratilac prave istorije - sadre ipak i neke istine. lakoje legenda u suprotnosti sa istorijom, ipakmoe da dopuni njeno pisanje. Da su u legendam.a da-tumi i imena linosti retko kad tani,

dokazuju i dva ,,klasina primera":Prema biblijskom opisu potopa Noje je sagradio barku, na kojoj je preiveo potop sasvojim Ijudima i ivotinjama. Isti dogadaj opisuje i mnogo stariji su-merski ep oGilgameu, napisan 2000. g. pre H., samo se tamo biblijski Noje zove Utnapitim i priu

pria u prvom licu ali sa istom sutinom. Prethodnik Utna-pitima je jo stariji Ciusudra.Svi narodi su dakle ostavili legende o potopu i svi su imali po nekog preivelogjunaka.

Svakome je naravno poznata dirljiva pria o malom deaku Mojsiju, koji je u sitenoj korpi plutao po Nilu dok ga nije spasila milosrdna erkajednog faraona. U indijskom epuMahabharati - jos u 4. veku pre H. bio je bestseler - devica Kunti oekujfi dete od BogaSun-ca. Plaei se srarnote, stavlja bebu u sitenu korpu. premazuje smolom i ostavlja nareci. Dobri ovek Adhirata vadi dete iz vode, i skida sve sa njega. Na gli-nenim tablicama sauvana je legenda o vavilonskom kralju Sargonu; On samje priao dagaje majka stavi-la u tranu korpu premazanu smolom i reka ga je do-vela do ovekaAjkkia, koji gaje podigao.

Mojsije, Kuriti i Sargon su iveli u razliitim vre-menima i na drugim. prostorirna.Nekadaje. medutim, neko ostavio tek roeno dete u korpi... i svuda je to nahoe izraslo uvladara vrednog divljenja.

Pre 70 godina pisao je dr J. Bergman (Bergmann) [20] rabinjevrejske zajedmce uBerlinu:,,Legenda se ne podudara sa istorijskim izvorima, ona voli uda, nemirno tumara povekovima i zem-Ijama a razni dogadaji i osobe o njoj priaju na isti nain. Mada nije sve

izmiljeno u legendama, mata naroda ne nastaje ni iz ega ve se nadovezu-je na stvarnedogadaje i ive osobe."


24/131

Zato su bogovi izbrisaniSolomcm i kraljica od Sabe pojavljuju se u sasvim legendarnoj materiji povezanoj sa,,pravim dogaajiina i ivim osobama". Arapska i jevrejska se predanja za-snivaju nastarijem materijalu kojem ,,novi pripove-dai dodaju svoje j'anake". Ako bi ovu tvrdnjuosporili tezom da Biblija nije legenda ve sadri Boiju re, evo citiraemo tu Boiju re,

koja u knjizi o Esteri (6, 1) potvrujft da su korieni stariji izvori:,,Te noi kralj nije mogao da spava. Zapovedi da mu se donese knjiga znamenja, hronika, i

poee da mu ifcaju iz nje:,,Bolje je zapaliti malo svetlo nego kleti veliku ta-mu" kae filozof Konfuije (551-479.

pre H.). Dakle. upalimo malo svetlo da bismo spoznali, kako ,,Knjiga znainenja" ne sadrinita drugo do predanja!Prelaskom na jevrejski monoteizam - verovanje u jednog Boga - iz predanjaje izbrisano svetoje imalo bilo kakve veze sa ranijim bogovima i idolima. Poto su sastavljai Biblije biliveoma mudri, da narodu ne bi uskratili vezu sa njihovim precima, stavljali su novasemitska imena na mesta iz starog predanja i novom jedmom Bogu su pripisivalinepojmljive dogadaje iz sveta bogova.

Isfca estetska operacija izvrena je i u Islamu arap-skog sveta: Muhamedje prognaoidolopoklonstvo sta-rog doba iz predislamskog vremena tako jezivim pretnjama da ranija

predanja retko kad - gde su sauvana po imenima i podacima o vremenu - imaju veze sarealnou. Poto je Alah u svojim kaznama bio nemilosrdan, ne fcreba se uditi toislamski uenjaci u vreme osnivanja islama skoro nisu imali hrabrosti da pomenu stara

predanja. Isto se zbiva kasnije kada su ambasadori hrianstva ispunjavali svoju misiju ucentralnoj Americi, tada su iskorenili sve stare no-madske kultove a samo novo je postajalovaee i ispravno dokje sfcaro bilo nevaee i pogreno.

Treba shvatiti kao udo, jer na svim geografskim irinania i duiiiama hroniari potajnobelee legende i fcmie ostaju sauvane za potomstvo. Jedno takvo ti-vo napisaoje i Ibn al-Kalbi, a zove se Kitab al-Asnam, a u prevodu: Knjiga o idolima. [21]

U jednoj sekvenci sa imenima i datumima al-Kalbi se potrudio da u predanju naslutim itrunku istine:

,,U Alahovo ime, u ime svemilostivog,eik Abu'l-Husain al-Mubarak b. 'Abd al-Gabbar b. Ahmad as-Sairafl izvetava nas...dokjasluam...da je Ismail Ibrahimov sin (neka ih Bog oboje blagosilja) iveo u Meki gde su mu rodena imnoga deca, te tako napunie Meku i isterae Amalekitej-ce poto im je Meka postalatesna. Medu njima dode do borbe i neprijateljstva, te jedan deo otera drugi...To ih je dovelo do toga da su oboavali ono to im se dopadalo... Oboavali su idole iokrenuli su se re-ligioznom ponaanju naroda pre njih, oboavali su one idole koje je Nojev

narod negovao na osnovu nasledenog seanja na njih",,Knjiga idola" sadri priu sa osvrtom na prve ]jude. Deca Seta, jednog od Adamovih

sinova, napravi-li su 5 boijih kipova, koji su bili predmeti oboavanja jo u Nojevo vreme,zatim potop odvlai kipove sve do obala mesta Giddae, itelji ove nizije ih pronalaze iotada potuju kipove bogova, Wadd, Sowa, Jaghut, Ja-'uk i Naer, tano su ih opisali i

podelili plemenima.

0 Waddu piSe:,,Wadd je bio kip mukarca najviih od svih muSka-raca. Na njemu su bile dve odore. Za

pojasom je imao ma a na ramenu luk. Ispred sebe koplje sa zastavicom i koni tobolac sastrelama."

Ovo sasvim sigurno nisu bile izmiljotme orijental-nih pripovedaa bajki. Na primer u ,,Knjizi idola" stoji: Nasr je postavljen na jednom mestu zemlje Saba

zvanom Balha, gde su mu sluili Himjari * i njegovi susedi. Zaista su na tlu sabejskogcarstva pronadeni himjarski natpisi sa ime-nom ,,Nasr". Bilo kako bilo, ali legendaje tana,

poda-tak o tome na kom prostoru je oboavano ime Nasr, postoji.


25/131


26/131

rod mu se poalio na ratnike koji su opustoili zemlju-i pitali ga da li bi on mogao dasagradi zid izmedu miroljubivih i ratobornih plemena. Misteriozni gospo-din D. jeodgovorio: ,,Samo budite vrsto uz mene. i sagradiu postojan. zid izmedu njih i vas.Dopremite mi velike komade gvoda kako bih ispunio prostor iz-medu dva planinska zida".Toliko o Koranu, gde nema pouzdanih podataka o gospodinu'D., pa ak ni o tome gdejesagraden taj zid.

Nauna fantastika?Adolf fon Vrede (Adolph von Wrede) [24] belei u svojoj knjizi ,,Putovanje u

Hadramaut" pod datumom 16.julil843:,,Ruine Obne nisu ruine grada kakav sam ja zami-. slio, ve nekog zida koji ide popreko

kroz dolinu i zatim nestaje preko ne ba strmog brda... Odree-nje tog zidajasnoje ve ponjegovom mestu, sluio je iskljuivo za spreavanje pristupa do Vabi riadara iHadramauta... Ostavljam naunicima da i" odrede taan dafcum izgradnje ovog zida..."

Putnik-istraiva Adolffon Vrede ovimje potvrdio sutinu legende iz Korana.

U potrazi za tunelom u Bainunu

Ako bukvalno tumaim.o predanja, Solomonovi ,,Demoni" su osim tri zamka za kraljicuod Sabe sa-gradili kod sela Bainun u Jemenu i tunel na vrhu pla-nine. lako se tvrdnje izovog predanja ne mogu vremenski odrediti, njih potvruje jemenski nfliinik Al-Hamdam*, kojije 945. posle n. e. umro u zatvoru u Sani, u svojoj knjizi ,,0pis arapskog

poluostrva^' [25]:Probijena je i planina Bainun; probio ju je jedan od himjarskih kraljeva, kako bi do oblastiBainuna usmerio vodeni tok sa planine."

Al-Hamdani gradnju tunela pripisuje jednom od himjarskih kraljeva, ali na alostzaboravio je da nave-de njegovo ime, Mesto Bainun je u. himjarsko vreme bilo jedno odcentara u kraljevstvu.

1 danas se mogu videti delovi starog kraljevskog zamka, a navodno i ostaci tunela. Takosam barem proitao. Potraio sam sliku tunela, mada sam u Di Montovom vodiu [26]

pronaao crno-belu fotografiju irigacionog kanala iz himjarskog vremena, ali ne i sa-mogtunela. Predosetio sam ansu da na licu mesta proverim istinitost legende. eleo sam davidim Bai-nun.

Vreme kataSana. Odvezao sam se do turist-biroa gde se dobija-ju vize. Taksistije otekao obraz, bilo mi

gaje ao. Po-mislio sam: ovajovek treba da ode kod zubara da mu izvadijedan od onihcrtiih zuba. Posmatrao sam mu li-ce ne bih li zapaio kako se grCi od bbla. Medutim, bilo

je sasvim suprotno; njegov izraz lica bio je oputen, skoro veseo. S vremena na vreme uusta bi stavio neto zeleno, to bi zatiffl dugo vakao. U 14 sati zau-stavili smo se ispredturist-biroa, pourio sam, ali na vratima je bila okaena tabla ,,ZATVORENO".Rrenuo samgradom. preko pijace.. Svuda naokolo su uali Ijudi, a m.ukarci na podu BU imali punaista. U jed-nbm sokaku, pred otvbrenim duanom, neki decak me je netremie gledao1staklastim oima i punih ustiju. Pruao mije nekakvo zeleno lie. Bili su to listovi ko-ke,kao to je vau Iiidiosi u Peruu i Boliviji.


27/131

Prelistao sam vodi ,,Poliglot" i proitao sledee:

,,Svakog dana izmeu 13 i 17 sati zamire svaki javni i slubeni ivot. Klima i nadmorskavisina zahtevaju da se napravi predah, tada se narod predaje uivanju ka-ta".

To to se ovde zbiva nije u trendu nae narkoman-ske ere. Jo pre pedeset godma pisaoje putnik-istraiva Hans Helfric (Helfritz) [27], koji je u Sani dpspeo u zatvor:

,,0ko pet sati obino bi se svi okupili, jer je to vre-me kata, ovde tako sveto uvano kao naprimer na Zapadu vreme za popodnevni aj. Kat je za ivot junog Arapina tako neophodankao i Koran. To je droga, ali Jemenac je naziva eliksirom ivota. Uivanje u katurasprostranjeno je u celom narodu;


28/131

mukarci, ene i decabez izuzetka, svije potuju."Kat je ona droga od koje Jemenac postaje roiro- Ijubiv, oi staklaste i u stanju ekstazetreba da mu po-mogne da jasnije razmiSlja. Devedeset posto stanovnitva - dakle skoro sviosim novorodenadi -oputaju se svakog dana za vreme kata. Ovaj zeleni se savae ispretnou jezika i vakanja oblikuje uja-je, premeta se sa jedne strane na drugu, natapa se

pljuvakom, isisava i stahio osveava novim listovima. Domoroci ovu drogu nazivaju u alijemenski viski". Prema mom iskustvu, za uivanje u viskiju nije po-trebno toliko vremenada bi se dolo do ,,vrhunca" Medutim, moram da napomenem da od kata ne nasta-jemamurluk - tako barem kau - i ne otupljuju ula;nijedan dobar posao se ne bi sklopio bez kata.

Slike na desnojstrani: Od Ijupkog zbuna kata do Usta: Bi^ka sa obmaryujuimdejstvom


29/131

to je skupa droga. Prema procenama strunjaka za po-Ijoprivredu, Jemence dnevnouivanje ove droga kota okruglo milijardu vajcarskih franaka godinje.


30/131

Za Jemence je ova trava, to poklanja blaenstvo. istovremeno i srea i katastrofa. Kat seizvozi samo u malim koliinama, i slui za proizvodnju lekova. U svim susednim zemljama

postoji zabrana uvoza. U Saudijskoj Arabiji je uivanje kata strogo kanjivo. Dragocenekorisne povrine zasadene su katom, iako bi korisnije bile za hranu ili kafu - koja u Jemenuinae odlino uspeva.Viza za Bainun je danas isparila u magli od kata. Kupio sam jedan sveanj i sa mojimsaradnikom Ral-fom, po zanimanju hemiarem, otiao u hotel na jed-nu seansu kata. Prvosmo oprali listove, verovatno je ve i to bilo pogreno, jerje na pekiru ostao ukasti trag.Sa flaom kisele vode pri ruci, seli smo i poeli hrabro da vaemo. Ukus je bio odvratan,slian siro-vom spanau sa lorberovim listom, ali i to je blago reeno. Lie se ubrzoraspalo, ostao je masno-gorki ukus. Kao to smo videli kod drugih, i mi smo to klupe

premetali po ustima, dodajuci svee listove. Ralfme upita: ,,0sea li ti neto?",,Nita!"Oekujui neko dejstvo nastavili smo sa vakanjem. Kada je dolo vreme veere

bili smo siti. Osetio sam ubrzan puls i prijatan oseaj koji se penje do glave, ali hva-Ijenoprosvetljenje je izostalo. Verovatno jedan sveanj kata nije bio dovoljan da se prodre doosvet-Ijenih poljana, ali od ovog pokuaja smo utonuli u du-bok san iz kojeg smo se

probudili sledeeg dana bez glavobolje ili nekih drugih tegoba.

Pre odlaska smo kupili jo jedan sveanj kata, sa lepim listovima. Ralf ga je zapeatio uplastinom su-du, da bi ovu udotvornu drogu kod kue detaljno analizirao. Za sve one kojise zanimaju za farmaciju, evo rezultata:CgHisNO,cathinon (a aminopropiophenon),etrdeset drugih alkaloida, kao i razna druga he-mijska jedinjenja.

,,ta elite u Bainunu?", pitao je sledeeg dana slubenik u ,,Turist korporejn",,elim da vidim tunel izgraden od himjarskih kra-Ijeva ili Solomonovih demona".,,Da li znate gde se nalazi Bainun?", pitao me je Ijubazni slubenik.,,Kartu sam kupio u Narodnom muzeju", rekao sam i pokazao na Bainun, sajasno

odtampanim nazi-

vom.,,To vam nee nita pomoi. Vama treba terensko vozilo, voza i vodi!"Secajui se ,,vodia", koji nas je pratio za Marib, a nije razumeo niti jednu re

engleskog, preklinjao sam ovog slubenika da ovaj put fco bude vodi sa znanjemengleskog ili barem nemakog, francuskog, panskog ili holandskogjezika. Slubenikje

pokazao razumeva-nje za moju elju, i obeao da e sledeeg dana u est sati ujutru predmojim hotelom biti kola, voza i vodi ukoliko jo danas sklopim ugovor sa vlasnikomkola.Oko 19 sati javio se slubenik u hotel, da bi me odveo do vlasnika vozila. Ponudili su mistolicu i crni vrud aj; to znai da poinje procedura dugog pregovaranja. Jemenac minazva dobro vee i vaui kat sluao je ta imam da mu kaem, ne rekavi nita, zbog

egaje u meni nastala orijentalna govorljivost, te sam se sa sve vie novih argumenatazalagao za apso-lutno bezbedno vozilo i vodia sa obaveznim znanjem engleskog jezika.ovek je vakao i nemo nie posma-trao, dokje slubenik samo blagonaklono utao. Pono-sni vlasnik vozila obratio se slubeniku iz turist-biroasa bujicom rei. Odgovorio mu je isto tako nerazum-Ijivo, da bi me nakon dueg dijalogaobavestio da bi vlasnik kola, koji takode uopte ne govori engleski, bio spreman da samnom sklopi ugovor. U pravoj igri pitanja i odgovara, gde je ulogu prevodioca imaoslubenik turist-biroa, ispostavilo se na kraju da sam ja na engleskom sastavio sledeiugovor: Sutra ujutru u 6 satijedno terensko vozilo u besprekornom stanju, pred hotelom savozaem i vodiem koji govori engle-ski jezik. Ugovorna cena za kola, dva lana posade,osiguranjem, benzinom i bakSiem: 200 US $ dnevno.7,30 sati. Uz arapsko kanjenje pojavljuje se posada pred hotelom, voza sa zadenutmi

jataganom i vodi sa kravatom. Nakon testiranja od samo tri reenice, bilo mi je jasno daponosni vodi ne govori ni re en-gleskog jezika, kao ni nekog drugog jezika, osim na-rovno arapskog. U ruci je drao karton sa pitanjima na engleskom: Kako ste? - Kuda bisteeleli da idete? - Da li ste gladni?


31/131

Sada nije imalo svrhe otkazati itav poduhvat. Kre-nuli smo. Sunce je izalo. Sana sepresijavala u difu-znom svetlu, svetlele su obojene kue sa belo uokvirenim prozorima, kaoda su preko norii ofarbani.

Vonja po neobinoj cesti

Vozili smo se po prvoklasnom asfaltiranom putu od Sane premajugu. Cestaje duga 240km. Setio sam se prie o njoj. Moj zemljak dr Hajnc Rudolf fon Ror (Heinz Rudolf vonRohr) pribeleio je u izuzetnoj kiyizi sa slikama sledee [28]:

1958, u ,,godini velikog skoka" u Kini, Kinezi su se i u Jemenu pripremali za velikiskok: Kao projekat za pomo razvoja izgradili su cestu od lukog grada Al-Hudajdana naCrvenom moru do Sane.

lako optereem problemima n svojoj zemlji, Kinezi su ovaj dinovski poduhvat sprovelikroz uzavrelu pustinju i preko visokih planina, tvrdoglavo i temelj-no. Kineski inenjeri sunapravili veliki poduhvat. Uspeli su da prebrode visinske razlike do 3000 m. Sa udenjem

belei Rudolffon Ror da ,,Kinezi u etvoro-godinjein toku gradnje nikada nisu pokuali daizvre direktan uticaj na politika zbivanja u zemlji."

Kada Kinezi negde neto grade, Rusi nisu daleko:

Imamu su predloili projekat za cestu, kojom bi se po-vezali Al-Hudajdan i Taiz. Taj plan je realizovan od 1966-1969. Navodno su se Rusi drali manje diplo-matski od Kineza.Rudolffon Ror: ,,Govori se da su ra-do nastupali kao gospodari, pili su dosta ali to sigurnonije bio jemenski aj" i meali su se gde god su stigli."

Pa dobro. Kod toliko ,,crvenih" kilometara ceste ni Amerikanci nisu hteli da ispadnukrti. Predloili su projekat za drugu cestu: od Sane za Damar i Taiz.


32/131


33/131

Jednom prilikom je dolo do politikih rasprava. Am.erikanci su velikim delom ve bilitrasirali cestu. kada su napustili Jemen. Zatim su doli Nenici. Poetkom 70-tih godinazavrili su posao koji su za-poeli Afnerikanci.

Bainun se nalazi bilo gde

Okolina na periferiji Sane sa planinama i pianin-skim gnezdiiTia podsetila me je na jedandeo puta iz-medu Lime u Ice u Peruu. Da uas du puta ne prate elektrini dalekovodi,moglo bismo da zaboravimo da postoji bilo kakva cmlizacija i imali bismo oseaj da senalazimo na netaknutom tlu. Polja, ugareua zemlja, postinja i plantae kata kao i naoruanaulina kon-trola, inae uobiajena slika u Jernenu. Nakon 60 km nailazimo na grad Mabar,zatini opet ugar i pustinja.

Na vodi je imao udnu ideju, izgovorenu o obliku pitanja na arapsko-engleskom ilienglesko-arapskom:

Kako da naemo tunel u Bainunu.? Ni domoroci nisu mogli da nam poinognu

Pitao nasje gde se nalazi Bainun! Duboko sam uzdah-nuo, da ne bih od muke eksplodirao;odgovorio sam to sam mirnije mogao, da je ipak on nas trebalo da odvede do Bainuna;

pokazao sam mu auto-kartu i me-sto gde je pisalo BAINUN. Medutim, ovaj elegantni vo-di sa zeleno-utom kravatom oigledno nije nita shvatao jer sam po njegovom praznom

pogledu zak-Ijuio da je on nepismen. Stalno je neto brbljao sa vozaem, koji je na mojunesreu stalno drao volan samjednuin rukom a drugomjo prelazio preko jataga-na. Izgledada samo samo ja bio uveren u ispravnost nae rute i zato sam mu rukom pokazao da vozi

pravo. Negde pred Damarom je motor poeo da ,,kaljuca". Kvar? Ne, nije. Sarno namjenestao benzin. Tvrdogla-vi voza nije napunio rezervoar, nakon samo 80 predenih km

jedva smo stigli do benzinske pumpe. In-Alah.Opremljen sa nekoliko fotografija iz Du-Montovog vodia, mogao sam. da ih uveriin kako30 km istono od Damara moramo pronaci cesfcu prema severu; bez ikakvih putokaza i

bez podatka o preenoj kilome-trai bili bismo beznadeno izgubljeni. Pogledao sam natahometar, lupio sam vozaa po ramenu i dirigent-skim pokretom za pijanisimo posle 29km usporio je. Na kompasu smo utvrdili sever. Kao to je Du-Mon-tov vodi tvrdio, tano


34/131

nakon 30 prevaljenib. km ugle-dali smo pistu, tanije dve fcrake u pesku - levo pravacsever, pravo ka pustmji. Od sada vie ni karba nije mogla da nam pomogne, jer pustinjske

piste nikako nisu mogle da budu ubeleene na njoj. Poslednji po-datak; do Bainuna sedolazi nakon otprilike vonje od jednog sata izmeu planina Debel-Izbil i Debel Du-Rakam. Bio bi 1,0 dragocen podatak da pianine na svojim vrhovima imaju svetlee natpise

sa imenima, Preostalo namje samo da nagadamo i da se uzdamo u sreu.U daljim su se nazirale siluete planina. Moda sii to na&e iz vodia. Na poljima smo videlimukarce i ene u poslu; objasnio sam vodiu da ih upita za Bai-nun; popravio je kravat.u inevoljno se nputio prenia njima. Po izrazima njihovih lica bilo je odgledno da im Bainunapsolufcno nita ne znai.

Voza je imao neki predoseaj: "krenuo je premadvospratnoj kuci u vrtu kata i nagovarao je vodia da pode sa njim: nestadoe obojica,nakon etvrt sata vrafcili su. se sa jedni'm zeniljakoni. Taj je ovek imao najveci i najlepi

jatagan koji sam video u Jemenu. Drka od roga bila je ukraena dragim kamenjem - ili suto bili sarno ai 'eni staklid? Korice su bile od posre-brenog lima a iroki kai ukraen

srebrnirn. i zlatnim nitima. Oko strukaje imao obavijen pojas sa mecima. Pod mikomjenosio karabin iz li svetskog rafca: sa za-raslog lica piljila su dva crna oka, oko glave jenosio obmotanu belu maramu, iji su vrhovi preko ramena padali na svetloplavu dugukoulju, Nema ta, mar-kantan. ovek sa ogronmim cipelama. Ovaj arapskimuki trio sede u naa kola, na nas uopte nisu obraali panju.Kola su stenjala uzbrdo prema beskrajnom platou sa crnim vulkanskim stenama kao smolai sa zidinama od istog materijala. Vodi nam je obeao da nas od Bainuna deli samo jo

jedan sat. Vozili smo se skoro sat i po kroz dine i kamenje. Pokuao sam da se umeam uvrlo iv razgovor ovih mukaraca: ,,Hej! Bainun?"

Naoruani ovek mije pokazao svoje pokvarene zu-be i u neto ubedivao zemljake. Vozilismo se jo dalje. Sunce je nakon daljeg sata postiglo svoj zenit i negde tada sam mogao da

ponaislim kako su oni barem ori-jentaciono shvatili kuda smo mi to krenuli. Energino samvozau stavio ruku na rame, i naredio mu ,,STOP". Ne znam da li je bila sluajnost, ilijeshvatio najkraci od svih medunarodnih znakova, ali zaustavio je kola. Izasli smo. Ralfjenacrtao ruevine zamka na bloku za beleke, napravio je skicu planine sa ulaskom u tunel.,,Bainun! Bainun?", ponavljao sam. Ne shvatajui o emu se radi, gledali su u nas. Skupiosam pesak na jednu gonailu i izbuio rupu, Deci bi ovaj jezik slika bio razumljiv, ali naalost ne i naim pratiocima. ovek sa kravatom bio je glup - nije ba lepo to to kaem, alito je sve to mogu o njegovoj inteligenciji da zakljuim. Vozau je bilo svejedno kuda nas

je vo-zio, dok je naoruanom oveku izgleda bilo najzabav-nije. Cui bono? Kome tokoristi? Bilo je to pametno Ciceronovo pitanje. Vratili smo se u kola i nastavili put. imsmo stigli do kraja visoravni, stenovite krivi-ne su nas vodile nizbrdo a drugi put optiki seskoro nije razlikovao, opet uzbrdo. Gde smo rni to?

U peanoj i kamenoj pustmji, gde nije bilo ni lve due, ujednoj dolini sa zelemmnjivaina uzdizale su se glinene kolibe. Naoruani je gimao: ,,Bainun!" i sa cevi karabinaje

pokazivao na rmne nekog zamka, koje s"u se presijavale na kontrasvetlu sunca. Triojenestao bez rei, ali sa odredenim ciljem. Iz glinene kolibe vra-tili su se sa snopom kata.Vreme kataje stiglo!


35/131


36/131

Konano na cilju: Zamak u Bainunu

U Cast naih pratioca treba red da su po ustima premetali loptice kata, ali ipak su nasodveli preko prirodne kamene rampe do zamka u Baimmu' tamo su imali dovoljno vreinena

da uz vakanje pronau zadovoljstvo. Moni zamak je navodno pripadao ,,utvrenjimagenija, sagraden za vreme kralja Solo-mona" [29], Austrijski orijentalista David HajnrihMi-ler (David Hemrich Muller, 1846-1912), doneo je staroarapske stihove sa sobom, kojisu bili sastavljeni u slavu zamka [30]. Pesnik Alkamaje zabeleio;

! Bainun i Salhin sada su samo ruevine, a njihov vladarje neko opustoio cell svet",

Ili pretnja:

,,Teko onom ko Bainun vidi u ruevinama, opu-stoene i prazne njegove graevine odtesanika."

,,Lisice su sada stanovnici palata, njihovu zatitu su nekada traili podanici, koji su i sami

bili vla-stodrci ivladaoci, osedelijo zavreme svoje mod."

To to smo videli bile su ruevine palata, sa-graenih od Solomonovih ,,Demona", za kraljicu od Sabe. Ti ,,demoni", ili geniji bili suarobnjaci! Potvrda za to su ruine sa bruenim giaevinskim elementima tekim nokolikotona.

Iz daleka sve to podsea na nae srednjovekovne zamkove u Evropi, prkosni kao orlovagnezda na gru-bim planinama. Meutim, to sio je fcamo nastalo u velikoj je suprotnosti saovim; malo nasuprot ogrom-

Useh u tunel Bainuna: dole grube stpne, gore poltrane plof'.e


37/131


38/131

Levo: Iznad ulaza u tunel: ogromni monolit Dcsno: Na kralj-zatitnik od Bainuna

nom. Monoliti su redani jedan na drugi! Na osnovu iz-vesnog iskustva koje sam stekao nadrugim krajevima planete, posebno sa visoravni u Peruu i Boliviji, slobo-dan sam da dam

svoju procenu ovog kamenja: donji monoliti teki su najmanje 20 tona! Kakvaje to tehni-kato je omogucila ovakvu izgradnju? Kakvim dizali-cama, iarama ili drugim uredajima zadizanje je podignut fceret na ove visine? Izmedu podnoja i vrha brda visinska razlikaiznosi 200 metara.

Ali, tvrdava nije bila cilj mog istraivanja, ve tunel iz legende.Sa naim pratiocima nastavili smo ovu ve pomalo dosadnu igru sporazumevanja. Opetsam od sitnog kamenja napravio brdace i gurnuo prufci pokaaujui prema brdu.

Naoruani ovek pokazivao je karabinom prema vrhu brda i pri tom mahao glavom. Dakle,kolima ni-smo mogli do tamo. Tako smo Ralf i ja okaili karnere oko ramena i krenuli

peke ,,kozijim" stazama do vrha. Nita od tunela, niti od ulaska. Kada smo se po-novospustili, naoruanom oveku sam pokazao foto-kopiju koju sam poneo od kue. lako nanjoj nije bio tunel, video se ,,kanal" kojije vodio do njega.U njegovim oima sa ledenim sjajem primetio sam blesak. Klimnuo je glavom i nestao uotvoru ruine. Nakon izvesnog vremena vratio se sa nekim starcem, paljivo ga

pridravajui. Starac je odmah shvatio o emu se radi, mirno je govorio sa zemljacima pokazu-juci rukom prema dolini, na neku nevidljivu taku, Da u rneduvremenu nismosaznali da od kata pogled postaje otriji, i da smiruje, veoma bismo se uplaili kojom je

brzinom voza krenuo nizbrdo: kozija staza na rubu strmog zida, tako da su tokovi vozili po sa-moj ivici po levoj stram. Zato bih sada stvarao jo veu napetost? Nita se nijedogodilo, inae ne bih se-deo sada za svojim pisaim stolom.Kola su taman obila brdo, kad u daljini na pogled uhvati stenoviti zid sa neprirodnimusekom, Uskoro smo doli do tog mesta. udili smo se. Pred nama gor-nja trecina planine,,preseana" od demona. Ako ne-ko, kao ni ja, ne veruje u ,,demone" ili genije, ipak treba

priznati da su geniji ovde umeSali svoje prste. Gornji usek - desno i levo od stene - bio je


39/131

ravan, a donja polovina od grubog kamena stvarala je utisak kao da su se ravne ploe - kaogore - vremenom odvo-jile. Na kraju klanca tunel, tamna rupa, iznad ulaza ispoliraniogrorrmi monolit istih ivica. Ba kao da ni-je isklesan iz ovog masiva, ve kao dajeubaen.

Izvadili smo metre za merenje: na istonom ulazu izmerili smo irinu od 3,37 m i visinu

od 3, 48 m.Dok smo se bavili merenjem i slikanjem, zausmo strahovitu detonaciju, podizali su sedimni oblaci. Po-gnuli smo se i ustanovili da ta pucnjava nije bila upe-rena protiv nas.Oigledno je onom naoruanom oveku iz nae pratnje kat udario u glavu, pucao je umrani tunel. Poto odbijeni metak o tvrdu stenu moe biti neprijatan kao i direktan

pogodak, prislonili smo se uz zid, nakon ega sam ja istupio - hrabro kao saveznik - premastrelcu, i uz smeak ga zamolio da mi da karabin. Ciljao sam u mali toranj od tri kamena,gornjije - hvala Alahu - bio razoren. Jemenski Viljem Tel se zaudio i zapucao u drugom

pravcu, stalno nas je prekidao u poslu, jerje ponosno eleo da pokae ka-ko je dobarstrelac. Na kraju ove streljake utakmice pozirao je za slikanje.Krenuli smo u tunel. Na drugom kraju nije se nazi-rala nikakva svetlostjerje tunel blagozavijao u desnu stranu. Mereno koracima, duina mu je iznosila 160 m. Na zapadn.omizlazu visina je bila 5,92 m a irina 3,03 m. Tunel je naputao stenu na zapadnoj strani,nekoliko metara iznad zemlje.

Na ovoj strani ni traga od kanala ili nasipa. Daleko levo dole u dolini pozdravljale su nasruine Bainuna, dok su iz tunela grmele salve naeg pratioca. Impre-sivno.

Takozvani kanal poinje na istonoj strani, tamo gde je usek u stenu - pored kosinepremajugu, poste-peno se penjui vie i vie. Na irem delu meri 2,94 m a na uem 2,46 m.Strunjaci iz Nemakog arheo-lokog instituta zastupaju miljenje daje kroz ovaj ka-nal,,proticala kirdca sa kosine, te da je sprovedena kroz tunel do zapadnih polja u Vadi al-Galahimu" [31]. Poto voda sakupljena u zapadnoj dolini navodno-nije bila dovoljna zanavodnjavanje njiva, bila je potrebna dodatna voda iz susedne doline. Zato: kanal i tunel.

Na zapadnoj strani tunel izbija nekollko metara iznad zemlje. Ne vidimo nikakve slivnike...

Medutim, samo ova interpretacija nije dovoljna. Voda iz povremenih provala oblaka zavreme kinih perioda nije tek tako tekla kroz ovaj tunel u kanal. Ali ja ipak ne mogu daverujem daje ceo ovaj projekat sa-graden samo kao predimenzionirani vodovod.


40/131

Ako arheolozi polaze od toga da je voda sa istone kosine trebalo da se prihvati u kanal,moram da do-dam da istona padina do kanala nije mogla da spro-vede vee koliine vode,

jer se ulaz u tunel nalazio dosta visoko u planini. Ovde se ne radi o zatvorenom kubetu krajkojegje voda sa strane oticala, brdoje po-rozno, voda nestaje i svoj put do doline pronalaziu malim brazdama. Jo jedna protivrenost zvaninom miljenju proizilazi iz injenice dasu zidovi kanala na stram planine vii nego prema dolini! Ako je voda do

Takozvan.i kanal na najirem mestu meri 2,94 metru a na najuem 2,46 metara

doline trebala samo da se prihvati, onda bi ijednostav-ni zidi na strani do brda biodovoljan. emu ovaj gi gantski poduhvat? Posmafcrano sa aspekta dananjice, nastaje

protivrenost, jer se i danas u dolini Bainuna Ijudi bave poljoprivredom, i danas bi voda izsusedne doline bila dobrodola kao i ranije, Kanal i tunel su netaknuti. Zar nakon jakih kia

u kanal ne bi oticao pofcok kroz tunel, da bi se na zapadnoj sfcrani pretvorio u monivodopad koji izbija iz stene? Ni traga o tome Voda ostavlja tragove, nestaje, posebno kadase izliva sa visine od 10 metara! Izgleda da je neto promaklo arheolozima u njihovojtvrdnji. Neto jeste.

Bilokacija sa tragovima

,,Bilokacija" je fenomen istovremenog fizikog pri-sustva na dva razliita mesta.

Medutim, javlja se samo u legendama o svecima, i likovi koji se vie puta pojavljuju,nestaju bcz ikakvih tragova. Kralj Solomon je bio daleko od sveca, ali tako ili ovako, rnorada je bio svuda prisutan i ostavio znatne tragove.


41/131

Razmiljanja na licu mesta: Takvi podvizi i danas vredni uenja a nama dostupni samokao ,,ostaci"nastali su u vremenu koje istorijski ne moe da se I obuhvati. Ostala sunepoznata miena graditelja - ne-objanjena su tehnika pomagala, nesumnjivo potreb-na.Zar je onda udno to su gigantske gradevine u legendama pripisivane ,,demonima" ili

,,genijima"? Kako objasniti neto neobjanjivo? Ipak su legende ,,sauvale" tunel uBainunu. Istorija o fcome ne zna nita. Da li neko drugo tumaenje kanala i tunela, kao dela

vodovoda, moe imati vie smisla?

Ako se oba objekta shvate kaostraterke intervencije, onda bi premetanje trupe iz jednedoline u drugu bi-lo relativno brzo mogue, Marruta oko podnoja brda skratila bi se zaosam sati. Moda bi ovoj gradevini srnisao mogao da bude u planiranju puta za bekstvo?

Dominantno pitanje glasi: Kakve veze sa ovim imaju kralj Solomon i kraljica od Sabe?Kraljica od Sa-be se - u odnosu na Solomona - javlja samo u legen-dama, i fco sa signalimakoji se mogu predvideti. Prvo se pojavljuje njena niajka u Maribu, u kontekst.u sapalatom

od stakla i metala, koja se fcakode samo od-jednom stvorila ,,tu" - abrakadabra! Ponovonestala i ponovo se pojavila na venanju sa kraljem Hadhadom (Bilikismim ocem) na licumesta.Solomon je sasfcavljaima legendi zadao dosta zamrenu zagonetku: Stalno seneoekivano pojav-Ijuje na mestima na kojima ne bi mogao da bude zbog geografskeudaljenosti; svakog meseca je poseivao Iju.bljenu kraljicu, iako razdaljina tog izleta odJerusa-lima do Mariba u takvom turnusu nije mogla da se sa-vlada. Kao ,,gospodarvetrova", kraljici je poklonio kola za putovanje kroz vazduh. Ve i to neshvatljivo udo

bilo bi dovoljno za nastanak legende, ali bilo je jo uzbudljivije. Ne samo da je Solomon uzpomone trupe u Jerusalimu, Maribu i Bainunu - na primer -izgradio graevine za svavremena, ve je sagradio hramove i rezidencije u dananjem Iranu, Pakistanu i Kamiru.

Solomon je svuda bio prisutan i za sobom ostavljao tragove.Nakon intenzivnog istraivanja [32] mogao sam tvrditi da je u blizini grada Srinagara uKamiru, bilo brdo Takt - i - Sulejman, nazvano Solomonov presto:ispod dananje tvrdave na kupi brega lee monolitne ruevine i utvrenja, koje je navodnoSolomon izgra-dio. Srinagar se nalazi na izlazu jezera Vular u dolini Kamira; iz lokalnelegende saznajemo da je Solomon ovamo stigao leteim tronom, ukrotivi vodu i isuivimovare [33]. Zato se Kamir zove jo i ,,Solomonov vrt".Zapadno od pakistanskog grada Dera Ismail Kan, izdie se drugi Solomonov tron", navisini od 3441 m, a u severozapadnom Iranu na visini od 2400 m - trei. U svim,,Takt - i -SuZ^/maraima"klanjali su se vodi i vatri.To to je mene uznemiravalo, nije one koji nisu sutinski ispitivali legende. Da li je mogueda se kod geografski tako udaljenih naroda provlaila ista vizija? Etiopljanima je poznato

Solomonovo vozilo, ,,koje je letelo kroz vazduh" - Kamirci u svojim predanjima pamteSolomonov ,,letei presto". Ova dva naroda deli udaljenost od 5000 km vazdune linije,kopnenim pu-tem, preko brda i kroz pustinje, za prelazakje potreb-no najmanje 20.000 km.Zato su - do davola -oprostite na reniku - plemena tih naroda (koja tako rei nita nisuznala jedna o drugima!) zadrala iste Cinjenice. Da li je moda postajao zajedniki praizvorodakle su pisci crpli med? Vizije i imaginarni demoni ne mogu pomeriti niti jedan kamen, akamoli da ima-ju sposobnost za izradnju monstruoznih objekata.

Ljubavna kupka na visinama

Sve planine sa nazivom ,,Takt - i - Sulejman"imaju zajedniki imenitelj: bile susvetilita,,vatre i vode" Poto je Takt - i - Sulejman na severozapadu Irana skoro tano U


42/131

geografskom centru Solomonovih aktiv-nosti, mi emo ga ovde staviti pod lupu kao pred-stavnika drugih planina sa istim nazivom.Svoje ime ova planina duguje legendi. Solomon je na pueLku svoje romanse iniaoizvesnih prublema da smeka hladnu kraljicu od Sabc. U izboru sredstava ba nije biomnogo otmen, Ijubljeim je omamio arob-nim napitkom i kradom je odveo ,,kroz vazduh"[34] na persijsku visoravan. Vodio je brigu o odgovara-juem komforu: na planinije

bilojezero sa toplom vo-dom i mineralima. Iscrpljena od vazdunog putovanja kraljica seiskupala dok nije postigla raspoloenje ko-jim bi mogla da odgovori Solomonovimoseanjima. Od toga doba ovaj vrh planine se zove Takt -i- Sulej-man, tako barem kaelegenda. Za vazduni transport u ,,Enciklopediji Islama" [35] stoji da su Solomonovi,,geniji" istkali arobni tepih od zelene svile ,,za putovanja kroz vazduh". Na tom tepihu jekralj uju-tru sa svojom opremom mogao da napusti Siriju i do uvee da stigne doAvganistana.1 danas se do Takt - i - Sulejmana najbolje stie helikopterom. Verije i sam pogled na ovudivljinu mo-rao da opini kraljicu. Planinski plato se nalazi u zabaenom, iskrenom deluusred Azerbejdana,jugo-zapadno od Marageha u Iranu. Na visini od 2400 m ar-heolozi su

pronali breuljak sa ostacirna krunog, kiklopskog zida, prvobitne duine od 1100 m.

Ovde gore postojalo je svetilite vode i vatre sa nastambama za svetenike, smetajem zaugledne goste, a sve to okrueno utvrdenjem, na povrini od 10 ha zemlje sa dva glavnaulaza, prema severu i jugoistoku. U gradevinu je integrisano 38 tornjeva. Toliko posma-tranica izgleda udno, jerje ovaj objekat, vidljiv iz da-leka, bio na visokom platou planine.

Usred ruevina, koje se danas mogu videti, nalazi se duboko, plavo, sumporno planinskojezero, u ijoj se vodi nekada osveavala kraljica od Sabe. Jezero je dubine 67 m, napaja se podzemnirn izvorima, tako da je nivo vode bio ujednaen tokom cele godine: iz dobroobavetenih krugova se tvrdi, da postoji podzemni si-stem cevi, koji ovo jezero povezuje sadrugim planin-skimjezerima.

Nekada su oko vode u grupama nastajali hramovi i svetenike nastambe. Pre 150 godina

na severnoj strani je postojan svod hrama, ali je u rneduvrernenu sruen [36]; bio jekvadratnog oblika, krunisan bonom duinom od 25 metara, Ostao je samo okrugli stubdebljine 5 m, koji je zagonetka za arheologe: taj stub nije sluio za podupiranje kupole - zato su sluila etiri potporna stuba - veje blokirao prostor.

Zagonetke su ostale i druge svetinje - ta se ve ta-ko zove. Bile su tu kvadratne odaje sadebljinom zida do 2,40 m; pod je bio estoslojan od cigle, ,,bez malte-ra, ve samo safcankim slojem sintera"* [37]. Izmeu.

* Sinter (krenjaki sedunent, vulkanskog porekla) talog sa izvora

cigli je pronadena ,,crna, adava masa", ista kao to je

pronadena u kanalima kod severne kapije. - U te odaje vodioje uzani tunel od opeke,kojije danas zapuen peskoin od nanosa. Zagonetka do zagonetke. Oigled-no je nekadapumpom voda dovoena u prostorije -ali nije postojao odvod! Zato rizikujem pitanje kojese namee: ta se dobija od vode i vatre? Para naravno, i ve ujem odobravanjearheologa: Naravno, bile su to saune! Ali, potovane dame i gospodo, za postavljanjesaune nije potreban zid deljine 2,4 m, i emu bi one -bez masovnog turizma - trebalo daslue na tako ne-pristupanom planinskomjezeru?Savremena arheologija klasifikovala je na tom Takt - i - Sulejmanu vie slojeva igraditeljskih epo-ha. Mene u tom kontekstu interesuje samo najstariji period, tj. onaj koji se

pripisuje Solomonu. Ovde se postupalo i kao prema drugim svetim mestima na sve-tu: Nakon prvobitnog poefcka dole su nove generaci-je koje su ozidale ili prezidale

gradevine predaka. Zajednika zagonetka glasi: 1 na ovom mestu. malo se zna, ili se nitane zna, o najstarijim gradevinama. Ali monolitm nain gradnje zida za uvrenje, kao i po-stojeeg ,,tomja broj II", ukazuje na davno vreme na-stanka. Iskustvo me je nauilo: to jegradevina vie monolitna, toje starija. Njudi iz kamenog doba muili su se sa ogromnimkamenjem - bilo da se radi o fran-cuskoj Bretanji, Malti, starom Egiptu, Engleskoj ili vi-


43/131

soravni u Peruu. Prvobitno su odvaljivani ogromni komadi, koji su. zatim klesani. emu lije sluio ovaj objekat na Takt - i - Sulejmanu?Oko deset kilometara od Solomonovog trona nalazise vulkanski krater Zindan - i - Sulejman, Solomonov zatvor, a u susedstvu i Takt - i -

Bilkis, Bilkisin tron i

- da bi se slika upotpunila - u dolini Isfarjino etvo-rougaono polje ruevina ar - 1 - Bilkis,rezidencija kraljice od Sabe [38]!

Putujui Ijubavni par

Izgleda da su kraljevska deca osim u Jemenu bila aktivna u Jerusalimu i Kamiru,oigledne tragove ostavili su i u Iranu. Kako je to bilo mogue pri toli-kim udaljenostima?

Na Takt - i - Sulejmanu su arheolozi pronali ute keramike delove estokrakih zvezda.Apsolutno vredno pomena - jer je prema ,,Enciklopediji Islama" [35] - estokraka zvezda,,Solomonov peat", njegov znak na grbu.Prepredeni Solomon posedovaoje i arobno ogleda-lo, koje mu je ,,razotkrivalo sva mestana kugli zemalj| skoj!" Mora da je bilo udo od ogledala, koje esto ' nedosfcaje naim

rneteorolozima sa njihovim po-grenim predvi

anjima, jer je taudnovata stvar

ica ,,bilasastavljena od razliitih supstanci", a Solomonu je omoguavala da zaviri,,u svih sedam

klima"[39]. Ta sposobnost je bila vana zbog utvrivanja vremenskih prilika na svimvazdunim linijama.

Al-Masudi (895 - 956), najznaajniji arapski geograf i enciklopedista nazvan ,,arapskimHerodotom" [40], pie u svojim ,,Istorijama", da je u Solomonoviin hra-movima na Takfc -i - Sulejmanu bilo predivnih crtea na zidovima sa ,,nebeskim telima", sa zvezdama, Zem-Ijom i kontinentima, morinia, naseljima, biljkama, ivotinjama i jo mnogo drugihzapanjujuih stvari"[41].Zapanjujuih stvari, da, to je prava re! Iz predanja dobijamo ovaj zapanjujui arsenal:

-,,geniji" i ,,demoni" rade za Solomona,

- bio je ,,gospodar vetrova",- posedovao je robotizovan presto,

- raspolagaoje ,,leteim kolima"- u najkraem vremenu prelazio je velike udaljenosti,- posedovao je ,,arobno ogledalo" (radar za sve vremenske prilike),- raspolagao je detaljnom geografskom kartom sveta.

,,Sve to znamo odnosi se na neto to ne znamo."Rahel Famhagen fon Eme (Rahel Vamhagen von Ense 1771-1833).

Postaviti pametno pitanje...,,Postaviti pametno pitanje, znai znati mnogo", kae stara arapska poslovica. Hteli mi iline, pored ovako opirnog nabrajanja namee se pitanje o ranoj tehnici letenja. Da li jeuopte postojala? Profesor dr Dilep Kumar Kanjilal (Dileep Kumar Kanjilal), reno-miraniizuavatelj sanskrita na Univerzitetu u Kalku-ti, na ovo pitanje je bez rezerve odgovorio saDA [42]. Kanjilal dokumentuje svoj nauni odgovor pomou postojeih, staroindijskih

predanja na sanskritu. Nje-gova tvrdnja glasi: Staroindijski izvori sasvim jasno ukazuju i potvrduju postojanje prauredaja za letenje sa pogonom na ,,med" ili vrlo verovatno na,,naftu".

Nafta bi bila idealno gorivo: Zagreva vazduh za pokretanje vazdunog broda, i stvara

potrebnu toplo-tu za dobijanje pare. Kanjilalovim otkriem anfcikih vazdunih brodova, bezbrojne legende i prikazi ,,le-teih zmija" - od Egipana pa do Maja u CentralnojAinerici - dobijaju prihvatljivo objanjenje: Vazduni brod sa pogonom na paru ostavljao jetrag usled kon-denzacije - kao letee zmije.


44/131

Tako zakljuujem da je Solomon raspolagao uredajirna za letenje sa upravljanjem,rnoda su to bili baloni sa toplim vazduhom poput cepelina sa pogo-nom na vodenu paru, ana raznim Takt - i - Sulejmani-ma su bile benzinske pumpe, pardon! hramovi u kojima suse klanjali vodi i vatri?Koju ulogu je imala kraljica od Sabe? Kako objasni-ti njeno vampiisko pojavljivanje ni od

kuda? Zar arap-ska legenda nije pripovedala o ,,gradu stakla i metala", koji se odjednompojavio u Maribu i isto tako iznenada nestao?Odgovore na ta pitanja nai emo tamo gde ih niko ne oekuje: na sredozemnom ostrvuKritu. Na ovom malom ostrvu arheolozi nisu. jedini Ijudi koji se dive svedoanstvimaMinosove kulture, osnovane od kricana oko 2.000. godine pre n. e. Kultura potie, na-ravno, od legendarnog kralja Minosa, jednog od tri si-na legendarnog oca bogova Zevsa iisto tako njegove legendarne supruge Evrope. U,,Leksikonu antike mitologije"[43]nazvanje,,najugledmjim kraljem civili-zovanog sveta" i: ,,njegov otac Zevs navodno mujedao zakone, koji su vaili na Kritu". Uprkos boijeg pore-kla, Minos je imao suparnike,

jedan od njih bio je i Po-sejdon, Bog mora. On je kraljevskom potomku za rtvu bogovima poslao izuzetno lepog bika, uzgred da kaemo, bikje doao iz mora .- Minosje odbiopoklon. Posejdon je eleo da se osveti. Uinio je da se Pasifae, Minosova ena, zaljubi u bika, sa njim sjedini i rodi Minotaura: monstrum sa telom oveka i glavom bika. PotoMinos ovom udovitu nije blo dorastao, an-gaovao je Dedala - inae na bekstvu iz Atinezbog ubistva - za izgradnju zatvora. Dedal je izmislio lavi-rint, odakle nije bilo bekstva.Pakost: Minos je pro-' gnao pronalazaa Dedala u njegov vrt, ali Dedal je bio veomanadaren ovek: za sebe i svog sina Ikara kon-struisao je krila, na kojima su dospeli doSicilije. Eto, Ijudi na Krifcu bili su veoma tehniki nadareni!Kao ni glavni grad Kiiosos tako ni Minosova palata nije bila zatiena. Nije ni bilo

potrebno. Tri puta dnevno ,,gvozdeni"* din Talos obilazio bi ostrvo i gadao nenajavljenestrance vatrom i kamenjem. Talo-sovo telo je obeleavala vena od glave do pete, gde sezavravala ekserom; koga bi Talos svojim vrelim te-lom zagrlio, ubio bi ga na mestu.

arobna kraljeva ki Medea - sa Argonautima je bila u potrazi za zlatnim runom - dolajeglave ovom udovitu; izvuklaje ek-ser iz noge, ulje - krv naravno - kuljala je iz gvozde-nog dina Talosa, kojije na krajujadno zardao.Sve legende oko Minosa i Minotaura, Talosa i De-dala i lavirinta imaju,,ukus"izgubljenetehnologije. Kralj Minos je do dananjih dana ostao fantom. Ho-mer ga po prvi put pominjeu ,,Ilijadi", ali njegova poezija nastaje tek 700. godine nakon potpunog ne-stanka minojskekulture. Sasvim je jasno da se 1450. pre n. e. na Kritu odigralo neto misteriozno. Do da-nas ni arheologija nije pronala pravi odgovor. Minojci su tako red nastali u vazduhu,njihove gradevine po-stale su rfcve neke katastrofe - verovatno zem-Ijotresa.Engleskl arheolog Ai-tur Evans (Arthur Evans) (1851-1941) zapoeo je 1900. god. saiskopavanjima o svom troku, na velikoj povrini na Kritu. U Knososu je iskopao

najznaajmju palatu ostrva iz 2. mileniju-ma pre n. e.: prona

ena su vrata zatvorenakamenim stenarna - posude oblika kade sa otvorima za odvod, ali bez cevovoda - rnnotvo

stepenica: tri su bile na udaljenosti od samo deset metara a vodile su do veli-ke terase nakrovu. Da li je bilo situacija i povoda da svi stanovnici u isto vreme hrle na krov? Evansje

pro-nafiao dosta magacina, ispunjenih glmenim posudama dimenzija kao dva oveka ivreve sa ornamentirna va-tre. Profeso

Documents

Svi Smo Mi Deca Bogova - Erich Von Danike