Svi Smo Mi Deca Bogova - Erich Von Daniken

  • View
    692

  • Download
    254

Embed Size (px)

DESCRIPTION

SF, Fantasy

Text of Svi Smo Mi Deca Bogova - Erich Von Daniken

  • Erih fon Deniken

  • Svi smo mi deca bogova

    Kada bi grobovi progovorili

  • 1

    BILA JEDNOM DVA KRALJEVSKA DETETA

    ISTRAIVANJA U SEVERNOM JEMENU

    Basna je most koji vodi do istine. Arapska poslovica Stari Rim je navodno osnovan 733. pre Hrista, a gi'ad Maja-Tikal jo 100 godina ranije. Poeci Atine datiraju oko 1500. pre Hrista, a pretpostavlja se daje Jerihon izgraden oko 6000. g. pre Hrista. Da li na naoj planeti postojejo stariji gradovi? MoguejeJer svi arapski hroniari uveravaju u to, da je Sana koja se nalazi na visoravni od 2500 metara, jemenskog pla-ninskog masiva, najstariji grad na svetu te daje osno-van odmah nakon potopa. Rira, Atina, Tikal i Jerihon su mi poznati. Preosta-lo mi je da upoznam grad Sanu. Ne nalazi se ba na glavnom putu. Do njega sarn doao sporednim putem. Kao to emo videti.

    Severni Jemen, Arapska Republika Jemen nalazi se na jugu arapskog poluostrva. Ovo podruje je od davnina nastanjeno. Doivelo je visokorazvijene kulture kao to je Sabejsko carstvo oko 1200. g. pre Hrista. Bila je to bogata zemlja, jer je raspolagala za-paen.im sist.emom navodnjavanja za svoje oaze; bila je to izvozna zemlja visokog stepena, za tamjan. koji je i danas veoma traeni artikal. Zbivanja l951.

    ,,Izneli smo sve stvari iz naeg kamiona, i skoro smo preleteli preko Hadija. Ljudi su se pozadi u ka-mionu vrsto drali, i gledali u daljinu ne bi li zapa-zili neki znak jahaa na kamili iz Hariba... kada je ester, spoznao svu razmeru opasnosti... skrenuo ulevo, jedva izbegavi Jemenca i kamion drao van domaaja metaka" [1].

    Ovaj napad doiveo je mladi ameriki paleontolog Vendel Filips pre 36 godina kadaje sa svojim kolegom Vilijemom Frenk Olbrajtom radio na iskopavanjima 180 kilometara istono od Sane.

    Odobrenje za ovaj poduhvat dao je kralj Imam Ah-med od Jemena ,,American Foundation for the Studv ofMan", amerikoj zadubini za istraivanje oveka. Amerikanci su iz izvetaja nemakih uenjaka Kar-la Ratjensa i Hermana fon Wismana iz 1928. god. sa-znali o postojanju hramova kod Mariba. Navodno se tu radilo o tajanstvenom hramu kraljice od Sabe. Uprkos vojnika i slubenika, kojeje ovoj ekspediciji odredio imam nakon vie meseci uspenog rada dolo je do znatne zategnutosti: Jemencima se nije dopalo da nevernici -jer ko ne veruje u Alaha smatra se ovde nevernikorn - u njihovoj zemlji kopaju za skrivenim blagom.

    Naredenja arheologa osujeena su nareenjima kraljevih slubemka. Jedna nesrea dovelaje do prvog revolta: jedan radnik je neh.oti.ce udario u drvenu pot-pornu gredu, koja je povukla za sobom est antiknih stubova;jedan egipatski radnik ijedan deak Jemenac lako su povreeni. Slubenici su odmah zahtevali pre-

  • daju lateks-kopija,* koje su se do tada prav-ile nakon viemesenog napornog rada sa starih natpisa na hra-movima. Nakon kraeg putovanja u Ameriku - tom prilikom je nabavio novac za finansiranje daljih radova - Filips na licu mesta zatie situaciju punu emotivnog naboja tako da radovi nisu mogli da se nastave.

    Arheolozi su na tajnom nonom dogovoru doneli odluku o bekstvu. Proirili su vest da e narednog da-na sa breuljaka snimati ovaj teren. Ova prevara je utoliko izgledala stvarna to su ostavili opremu ove ekspedicije u vrednosfci vie od 200.000 US$, kada su arheolozi sa svojim egipatskim pomagaima uli u dva karniona. Slubenici i vojnici su sada bili sreni, jer konano su mogli neometano da rade ono to i uvek: mogli su da kradu.

    36 godina kasnije Danas se to mesto, sa kojegje Filips pobegao, ubra-ja u turistike atrakcije, jer je Marib 1984. povezan sa glavnim gradom Sanom asfaltiranom cestom. Moj sa-radnik Ralf Lange i ja uivali smo u krajoliku ove ceste duge 175 km, i to sa zadnjeg sedita land-crui-sera. Vozio nas je mladi Jernenac, sa obavezno zade-nutom dambijom za pojas (jatagan). im Jemenac navri 14 godina, ovaj jatagan vai kao potvrda njegove novosteene mukosti. Od dubine depa zavisi da lijejatagan velik i irok ili skromniji, da lije drka srebrna i ukraena ili samo od rezbarenog drveta ili

    Arheolozi upotrebljavaju gumcni latoks za kopije pisanih rc-Ijcfa i figura. Vlani lateks se pritiska o original, zatim so skida sa kamcna: na taj nain sc dobije taan ncgativ.

  • Slika gore: Uzivali smo u pan.orami na 175-om kiloinetf'u naeg puta. Slika dole: Sa vrha klanca spu.ta sepogled na dolinu Vadis od manje vrednog rnetala, da li kona traka svetiuca srebrnim nitnaina ilije samo obina futrola. Najvani-je je da je to - jatagan. Pored vozaa je i nas vodi u blejzeru sa kravatom. uniforma koja valjda nagoveta-va oveka ija karijera je na usponu. Kako smo. medutim, kasnije saznali nije ga odlikovala ni int,eli-gencija niti poznavanje stvari.

    Slubenici u turistikom birou u gradu su mi save-tovali da angaujem vozaa; a tamo stranac dobija dozvolu za putovanje po unutranjosti zemlje. Bio je to dobar savet. Nikako ne treba iznajmiti sam kola, to moe biti vrsta samoubistva. U ovoj zemlji uopte nije vano da lije u saobraaj-n.om udesu neko kriv ili ne, jer je zakon o saobraaju jo uvek pod uticajem religije i plemenskog prava: te-lesne povrede u udesima tretiraju se kao ubisfcva. lako bi prema zapadnim saobraajnim propisima osoba ko-ja je prouzrokovala udes bila proglaena za potpuno nevinu, prema islamskom pravu on mora da plati ,,krvavim novcem" porodici povredenog ili ubijenog. Godine 1986. vaili su sledei kursevi: za mukarca nastradalog u saobraajnom udesu plaalo se okruglo DM 50.000, za enu polovina tog iznosa; za vreme - trajanja Ramadana i hodoaa ,,krvav novac" se ud-vostruuje. Moe da bude i gore: Preostali lanovi po-rodice mogu da zahtevaju krvnu osvetu. Za nas bi to bilo isto ubistvo. Ovde, medutim, pravdu deli rodbi-na ili plame, a izvrilac vri asno delo. Na svu sreu nisam morao da utvrdujem da li bih ja ko suvoza mo-rao neto da platim.

    Drugi dobar savet dao mi je portir u hotelu. Save-tovao mi je da putne dozvole vie puta fotokopiram. Kako je sarno bio u pravu! Ve prilikom prve uline kontrole od strane naoruanih mladih Ijudi ostao sam bez originala. Straarje to stavio medu akte. Prilikom sledee kontrole bi me vratili. Iz daljine su na suncu blisfcale planine i pribliavale sa tehnikom usporenja, svetlele su svetlosrnedom bo-jom pred crnom senkom. Cesta vijuga prema klisuri Bin-Gajlan, visokoj 2.315 metara, krivuda kroz prite-njene stenovite klisure. Od Al-Fardah klisure put se nastavlja kroz netaknut stenovit kraj: pravougaoni dinovski monoliti oblikuju nebodere. To je horizont! Prirodni kameni mostovi vise kao modelirani nad uz-dignutim kubetima. Suncem obasjani u daljini sjaje areni vrhovi stena, kao da su ih koloristi svee napricali jarkim bojama. Sa vrha klisure pogled se spusta dole na suvu, pustinjsku dolinu, koja se prosti-re utozlatnom bojom. Posle dugih krivina useenih u stenu, 1.000 metara ispod nas nalazi se ravnica, na ko-joj lei Marib. Sa svakim metrom, kojim se nae vozilo pribliava dolinskoj podini - jo uvek je na visini od 1.300 metara - vazduh postaje topliji. Nekoliko bu-nova i jadnog drvea nalazimo pokraj puta, iza toga sa-mo pesak, pusto koja namee pitanje od ega ive beduini i ivotinje, tj. kako preivljavaju. Skoro bez prelaza na put prekriva vulkansko stenje crno kao gar - gare peine, predeo sa Marsa, sa koga se uzdiu planine kao gigantska ugljena brda. Velianstvena pri-rodna bina na podnevnom suncu. Treperava svetlost. Senke garea iz svemira. Srebrni odsjaj antracita na suncu. Posle vonje od dva i po sata, iz Sane dolazimo u staro selo Marib sa njegovim viespratnicama. U blizi-ni se eksploatie nafta. Na uarenom suncu ekaju ci-sterne na utovar. Nita, ba nita se ne vidi od ruina starih nekoliko hiljada godina.

  • Samo je teka podnevna vruina mogla da zaustavi moju lovaku groznicu, ujedno je bilo i vreme za moje pratioce da neto pojedu. Otili smo u hotel Cija nasje istoa uverila u to da gaje verovatno sagradila za go-ste neka petrolejska fu-ma.

    Staro selo Marib sa svojim ncboderima

    Dolo je do grofceskne pantomime. Mom Jemencu osira ,,money" nije bila poznata ni jedna engleska re, tako da sam ih izvesnim gestima pozvao najelo. Jelovnike smo dobili na engleskom i arapskomje-ziku. Raif ija smo naruili po omlet sa sveim ampi-njonima, nai pratioci su naruili na arapskom a kelner je narudbine navrljao na blok. Dobili smo nae ,,omlete" - dva jaja na oko sa ampinjoninia iz konzerve, a naim Jemencima su servirani ukusni stejkovi sa koskom. Nisu ih takli. Nastavio sam jezi-kom gestikulacija, kao to na primer nagovarate dete dajede: njam-njam. Nita se ne deava. Kao hipnoti-sani sedeli su pred tanjirima sa noem i viljukom. Da li su se u sebi molili? Nisam smeo da ih ometam. Od-jednom mije neto sinulo u glavi. Uhvatio sam stejk za kost i prineo ga ustima. Razbili smo ini: oslo-bodeni poeli su da se smee i prstima dajedu. Nakon nekoliko podrigivanja nai saputnici su nam dali do znanja da moemo da nastavimo put.

    Tajanstvena kraljica od Sabe

    Spremali smo se da pogledamo branu u Maribu, ko-ja se jo pre vie hiljada godina pokazala kao remek-delo, a u literaturi sujoj se divili kao udu antike. Ko je zahtevao njenu izgradnju? Pripisuje se legen-darnoj kraljici od Sabe. U Starom zavetuje zabeleena njena poseta kralju Solomonu; meutim, medu arheo-lokim iskopinama do sada nije pronaden nikakav trag, ili svedoanstvo o njenom postojanju na Zemlji. ! Ko je, dakle, bila ta kraljica? Fasdnantno je prodreti kroz eme njenog postojanja sve do fakti. Krenimo za-to u potragu! Od staroarapskog pesnika Semeida Ibn Alafa posto-jipredanje [2]: ,,Hadhad (moni kralj) krenuo je jednoga dana u lov. Susreo je vuka koji je lovio gazelu i gonio je prema provaliji, odakle nikako nije mogla da pobeg-ne, Hadhadje napao vuka, oterao ga i takoje spasio gazelu, iji trag je poeo da sledi. Tako se sve vie udaljavao od pratnje sve dok iznenada pre sobom ne ugleda veliki, raskoni grad; predivne gradevine, mnogobrojne horde kamila i konja, guste umice palmi i zasejana polja