of 54 /54
Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi STRATEGIJU RAZVOJA I PROMOCIJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANjA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2010. DO 2015. GODINE I. UVOD Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja akt kojim se na celovit način utvrđuje stanje u oblasti društveno odgovornog poslovanja (u daljem tekstu: DOP ). Kao zemlja koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, Republika Srbija je u obavezi da prihvati standarde i prakse Evropske unije, što uključuje i priznavanje i promovisanje DOP-a i njegovog doprinosa socijalnom skladu i održivoj konkurentnosti i razvoju. Vlada je rešena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromaštva i Nacionalnoj strategiji održivog razvoja za period od 2008. do 2017. godine („Službeni glasnik RS“, br. 57/08). Okvir za izradu Strategije je, od strane Evropske komisije, proklamovana važnost socijalne dimenzije i potreba da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapošljavanja, uzajamno deluju na pozitivan način, kao i da se socijalna zaštita posmatra kao produktivni faktor. 1. Stanje DOP-a u Republici Srbiji – razumevanje i obim Iako su promotivne aktivnosti stvorile određeni stepen svesti o terminu i konceptu DOP-a i dalje možemo smatrati da je za širu javnost u zemlji koncept nejasan. U Republici Srbiji ne postoji ministarstvo ili posebna organizaciona jedinica unutar ministarstva koje se bavi isključivo promocijom i razvojem DOP-a, ali je Vlada, preko Ministarstva rada i socijalne politike, preduzela sveobuhvatne napore kako bi ustanovila javnu politiku u ovoj oblasti. Vlada, takođe, preduzima ozbiljne korake da uvrsti pitanja DOP-a u zakone i propise, kao deo procesa priključivanja zemlje Evropskoj uniji. Što se tiče samog poslovnog sektora i angažmana u oblasti DOP-a, primetno je da jedan broj kompanija u Republici Srbiji i dalje smatra da je DOP oruđe odnosa sa javnošću za poboljšanje imidža ili ugleda te kompanije u društvu. DOP ima potencijal da postane mnogo više od toga, odnosno da stvori dodatu vrednost u društvu, ekonomiji i životnoj sredini i time donese korist ne samo malobrojnoj eliti već i čitavom društvu. Ohrabrujuće je to što jedan broj kompanija namerno izbegava da promovišesvoje društveno odgovorne aktivnosti što ukazuje na povećanu svest o koristi koju nosi praktikovanje DOP-a. Kao i u drugim zemljama u tranziciji postoje primeri kada kompanije smatraju da DOP podrazumeva poštovanje zakona i ne nastoje da izađu izvan zakonskih odredbi kako bi umanjile negativne i uvećale pozitivne efekte na društvo i životnu sredinu. U toku pripreme Strategije, predstavnici glavnih aktera u ovom procesu prepoznali su da je poštovanje zakona preduslov, ali i da kompanije moraju da krenu i dalje od toga, ako žele da budu okarakterisane kao društveno odgovorne. DOP možemo da definišemo u tri nivoa: prvo, obuhvata poštovanje zakonskih obaveza (npr. porez, zdravlje i bezbednost, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada, prava potrošača, regulativa u oblasti životne sredine) i standarda industrije; drugo, uključuje umanjivanje ili eliminisanje negativnih efekata poslovanja po društvo i upravljanje rizikom (na primer, od povrede ljudskih prava ili zagađenja); uvećava pozitivne efekte poslovanja i stvaranja vrednosti kroz inovacije, investicije i partnerstva usmerena ka društvenom dobru i dobru po životnu sredinu (na primer, otvaranje radnih mesta, društveni i ekonomski razvoj i razrešenje konflikta).

strategija razvoja i promocije dopa_final

Embed Size (px)

Text of strategija razvoja i promocije dopa_final

Na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi

STRATEGIJU RAZVOJA I PROMOCIJE DRUTVENO ODGOVORNOG POSLOVANjA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2010. DO 2015. GODINE I. UVODStrategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja akt kojim se na celovit nain utvruje stanje u oblasti drutveno odgovornog poslovanja (u daljem tekstu: DOP ). Kao zemlja koja tei da se pridrui Evropskoj uniji, Republika Srbija je u obavezi da prihvati standarde i prakse Evropske unije, to ukljuuje i priznavanje i promovisanje DOP-a i njegovog doprinosa socijalnom skladu i odrivoj konkurentnosti i razvoju. Vlada je reena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromatva i Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja za period od 2008. do 2017. godine (Slubeni glasnik RS, br. 57/08). Okvir za izradu Strategije je, od strane Evropske komisije, proklamovana vanost socijalne dimenzije i potreba da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapoljavanja, uzajamno deluju na pozitivan nain, kao i da se socijalna zatita posmatra kao produktivni faktor.

1. Stanje DOP-a u Republici Srbiji razumevanje i obimIako su promotivne aktivnosti stvorile odreeni stepen svesti o terminu i konceptu DOP-a i dalje moemo smatrati da je za iru javnost u zemlji koncept nejasan. U Republici Srbiji ne postoji ministarstvo ili posebna organizaciona jedinica unutar ministarstva koje se bavi iskljuivo promocijom i razvojem DOP-a, ali je Vlada, preko Ministarstva rada i socijalne politike, preduzela sveobuhvatne napore kako bi ustanovila javnu politiku u ovoj oblasti. Vlada, takoe, preduzima ozbiljne korake da uvrsti pitanja DOP-a u zakone i propise, kao deo procesa prikljuivanja zemlje Evropskoj uniji. to se tie samog poslovnog sektora i angamana u oblasti DOP-a, primetno je da jedan broj kompanija u Republici Srbiji i dalje smatra da je DOP orue odnosa sa javnou za poboljanje imida ili ugleda te kompanije u drutvu. DOP ima potencijal da postane mnogo vie od toga, odnosno da stvori dodatu vrednost u drutvu, ekonomiji i ivotnoj sredini i time donese korist ne samo malobrojnoj eliti ve i itavom drutvu. Ohrabrujue je to to jedan broj kompanija namerno izbegava da promovie svoje drutveno odgovorne aktivnosti to ukazuje na poveanu svest o koristi koju nosi praktikovanje DOP-a. Kao i u drugim zemljama u tranziciji postoje primeri kada kompanije smatraju da DOP podrazumeva potovanje zakona i ne nastoje da izau izvan zakonskih odredbi kako bi umanjile negativne i uveale pozitivne efekte na drutvo i ivotnu sredinu. U toku pripreme Strategije, predstavnici glavnih aktera u ovom procesu prepoznali su da je potovanje zakona preduslov, ali i da kompanije moraju da krenu i dalje od toga, ako ele da budu okarakterisane kao drutveno odgovorne. DOP moemo da definiemo u tri nivoa: prvo, obuhvata potovanje zakonskih obaveza (npr. porez, zdravlje i bezbednost, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada, prava potroaa, regulativa u oblasti ivotne sredine) i standarda industrije; drugo, ukljuuje umanjivanje ili eliminisanje negativnih efekata poslovanja po drutvo i upravljanje rizikom (na primer, od povrede ljudskih prava ili zagaenja); uveava pozitivne efekte poslovanja i stvaranja vrednosti kroz inovacije, investicije i partnerstva usmerena ka drutvenom dobru i dobru po ivotnu sredinu (na primer, otvaranje radnih mesta, drutveni i ekonomski razvoj i razreenje konflikta).

Dobar deo najveih kompanija u Republici Srbiji imaju visok nivo svesti o znaaju DOP-a i strateki su orijentisane ka preuzimanju odgovorne i konstruktivne uloge i davanju takvog doprinosa u zajednici. Ipak, ova praksa sprovodi se uglavnom u kompanijama sa inostranim vlasnitvom, naroito u kompanijama koje su u okviru multinacionalnih korporacija, iako na ovakvo vienje stvari moe uticati i gorepomenuta praksa koju sprovode neke manje kompanije kada izbegavaju objavljivanje svojih aktivnosti vezano za DOP. Neke transnacionalne korporacije imaju inovativan pristup DOP-u i pokuavaju da prilagode svoj globalni pristup DOP-u specifinim odlikama lokalne sredine i iskoriste domae iskustvo i dostignua iz prolosti. Ostale transnacionalne korporacije primenjuju siromanije prakse DOP-a u drugim zemljama nego u svojim matinim zemljama ime pokazuju dvostruke arine u oblasti DOP-a. Ipak, integracija DOP-a u poslovne strategije i organizacionu strukturu kompanija tek se postepeno poveava. Nedavno objavljen izvetaj o dobrim praksama DOP-a u Republici Srbiji 1 prua informacije o stanju ukljuenosti u DOP meu anketiranim kompanijama (uglavnom velikim) u nekoliko znaajnih oblasti DOP-a, a to su: zatita ivotne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, ljudska prava, angaovanje u zajednici, poslovni standardi i trine prakse. Oblasti koje se nalaze u prvom planu pri sprovoenju DOP-a jesu one koje se tiu ivotne sredine i fer ophoenja sa radnicima. U ovim oblastima deluje kao da se kompanije u potpunosti pridravaju zakona i propisa, ali takoe su u mogunosti da ponude originalna reenja i pokau proaktivan pristup u potrazi za najboljim reenjima za unapreenje. Najznaajniji napredak postignut je u razvoju programa volontiranja koji su se proirili na veliki broj kompanija. to se tie angaovanja u zajednici, glavni fokus u ovom uzorku je na filantropskim aktivnostima i sponzorstvima, nasuprot manjeg angaovanja u podravanju nauke i obrazovanja, davanju kolarina i poboljanju infrastrukture. U nekim sluajevima velike privatizovane domae kompanije su glavni pokretai DOP-a u manjim zajednicama i daju osnovu za dobrobit i ivotni standard u itavim regionima. Uopteno govorei, u poslovnoj zajednici i dalje nema dovoljno DOP inicijativa koje bi bile istovremeno korisne za zajednicu i donosile zaradu kompanijama. Republika Srbija, kao zemlja koja je jo uvek u procesu tranzicije, dodatno je pogoena svetskom ekonomskom krizom koja ostavlja dubok trag na njenoj drutvenoj mapi. Svetska ekonomska kriza ozbiljno je uticala na veliki broj kompanija, naroito na one kompanije koje su orijentisane na izvoz, kao i na kompanije koje su povezane sa multinacionalnim kooperacijama koje posluju u Republici Srbiji to ima za posledicu smanjen broj filantropskih i dobrotvornih aktivnosti. U periodu ekonomskih potekoa kompanije bi mogle da pokau svoju odgovornost na druge prikladnije naine kao to je odravanje dobre komunikacije sa radnicima, kao i odgovoran pristup smanjivanju broja zaposlenih u smislu davanja dovoljno dugog otkaznog roka zaposlenima, kao i pruanjem strunog savetovanja, strunog usavravanja, finansijske pomoi, itd. S druge strane kriza bi mogla da d priliku kompanijama koje su dovoljno inovativne da iskoriste koncept DOP-a kao integralni deo poslovne strategije kako bi poboljale konkurentnost. Naglaavanje dugoronog pristupa DOP-u moe da bude jedan od moguih naina da se prebrodi kriza, odnosno da se izgradi bolja konkurentna pozicija kada kriza proe.

1.1.

Sistem DOP-a

U procesu razvoja sistema DOP-a oigledno je da postoji sve vei broj fondacija i zadubina, kao i sve vei broj kompanija koje imaju pojedince ili odeljenja zaduena za DOP. to se tie integracije koncepta DOP-a u poslovne strategije, kompanije u uzorku pokazuju visok nivo svesti o znaaju DOP-a, koji se moe videti u nalazima ranije pomenutog izvetaja, u kojem stoji da je 90% kompanija izjavilo da su njihovi programi DOP-a trajni (76%) ili delimino trajni (14%). Najslabija karika u sistemu DOP-a jeste izvetavanje o nefinansijskom poslovanju, odnosno uticaj na drutvo i ivotnu sredinu. Iako je u 2009. godine procenat kompanija koje su prijavile takav aspekt svog poslovanja prilian (84%) i dalje samo 22% anketiranih kompanija ini to kroz poseban izvetaj (izvetaj o odrivosti, izvetaj o korporativnom graanstvu, itd). Broj izvetaja koji se priprema u skladu sa nekim od globalno prihvaenih standarda je 18%. -: ; , , , 2009.1

2

1.2.

Angaovanje u zajednici

U ovoj oblasti veina aktivnosti kompanija u uzorku usmerena je na decu i mlade to se percipira kao investicija u budunost. Takoe postoji znatan broj aktivnosti koje su okrenute ka osobama sa invaliditetom, iako se mora priznati da je broj projekata koji se bave zapoljavanjem ove kategorije i dalje mali. Filantropske aktivnosti, sponzorstva kulturnih i sportskih organizacija i dogaaja, kao i projekti zdravstvene i socijalne nege preovlauju, dok i dalje nedostaje angaovanje u aktivnostima koje se odnose na stimulisanje preduzetnitva i zapoljavanja drutveno ugroenih grupa.

1.3.

ivotna sredina

Ova oblast drutveno odgovornog angaovanja zakonski je neto bolje regulisana, a kompanije u uzorku su bolje upoznate sa svojim obavezama, kao i sa mogunostima za angaovanje koje prevazilazi isto povinovanje zakonu. Razlog za to su, delom vidljivi i merljivi, rezultati koji se mogu postii kao i mogunost za uvoenje specifinih i relativno standardizovanih pristupa. Meutim, veina kompanija nije ba svesna znaaja izvetavanja o uticaju na ivotnu sredinu, sa izuzetkom filijala multinacionalnih kompanija i onih kompanija koje su preteno inostranog vlasnitva. Tako se izvetavanje u oblasti ivotne sredine svodi na davanje zakonski obaveznih izvetaja i studija kompetentnim institucijama i povremeno javno objavljivanje na internet stranicama kompanija, u medijima i kroz aktivnosti u odnosima sa javnou.

1.4.

Radna okolina

Velika veina kompanija u uzorku posveena je dobrobiti zaposlenih i stvaranju bezbednog i stimulativnog radnog okruenja: 86% kompanija ima jasno formulisane i lako dostupne interne pravilnike o ponaanju i korporativnim vrednostima, od kojih se 28% eksplicitno odnosi na posveenost DOP-u i odrivim poslovnim praksama; politike o jednakim mogunostima (96%) i o pravima zaposlenih (98%) transparentne su u skoro svim kompanijama; u domenu bezbednost i zdravlje na radu uinjen je znaajan napredak koji se vidi kroz drastian porast broja kompanija sa SRPS OHSAS 18001 standardom; stalna edukacija zaposlenih prisutna je u svim anketiranim kompanijama (96%); veliki broj kompanija tei da odri dijalog sa zaposlenima kako bi identifikovao njihovo zadovoljstvo na radnom mestu kao i stavove prema poslovanju kompanije (preko 80%), a skoro jedna treina kompanija ima relativno dobru saradnju sa sindikatima; program dobrovoljnog angaovanja zaposlenih postoji u polovini anketiranih kompanija, to je neverovatan napredak u poreenju sa prethodnim godinama, a preovlauje u kompanijama sa stranim vlasnitvom; posle poetka primene odredaba Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS br. 36/09) oekuje se da e se kompanije, koje budu zapoljavale osobe sa invaliditetom, vie angaovati na prilagoavanju radnih mesta, poslova i procesa rada za ove zaposlene.

S druge strane, sindikati ukazuju na sledee elemente: velik broj privatizovanih kompanija ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnih ugovora; velik broj poslodavaca ne izmiruje obaveze prema zaposlenima (prema tim podacima - meseno, u proseku, preko sto hiljada zaposlenih ne prima zaradu), kao ni prema dravi (ne uplauju se porezi i doprinosi za socijalno osiguranje); velik broj poslodavaca nije doneo akt o proceni rizika, iako je to obaveza po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br. 57/08); velik broj poslodavaca ne potuje u potpunosti odredbe kolektivnih ugovora.

3

1.5.

Korporativna uprava

Velika veina ispitanih kompanija objavljuje podatke o strukturi njihove uprave, kao i godinje finansijske izvetaje, a u 74% sluajeva oni su dostupni na internetu.

1.6.

Trine prakse

Anketirane kompanije vie panje poklanjaju odnosima sa potroaima nego sa drugim akterima: jedna treina kompanija smatra da je njihova politika formiranja cena transparentna ili delimino transparentna; vie od jedne treine kompanija primenjuju standarde upravljanja kvalitetom kao to su ISO 9001 i HACCP; skoro 60% anketiranih kompanija upotrebljava sve dobre prakse u odnosu na potroae (jasno oznaavanje, etiko oglaavanje, albe i zahtevi potroaa, kao i ankete o zadovoljstvu potroaa); odnosi u lancu nabavke su manje razvijeni manje od polovine anketiranih kompanija ima posebne programe za dobavljae, a 60% kompanija namee dobavljaima svoje poslovne standarde; broj kompanija koje podravaju ekonomski razvoj lokalne zajednice relativno je mali (38%), dok samo etvrtina kompanija ima razvijene programe kojima se podrava lokalno preduzetnitvo. Uopteno govorei, kompanije u Republici Srbiji jo uvek ne razlikuju u potpunosti DOP od korporativne filantropije i povinovanja zakonu. Posledica toga je da preovlauje angaovanje u aktivnostima u vezi sa podravanjem aktivnosti drugih aktera, kao to su lokalne samouprave, dobrotvorne organizacije i sportski i kulturni dogaaji. S druge strane, investicije kompanija u lokalnu infrastrukturu relativno su retke, a broj programa koje kompanije na sopstvenu inicijativu razvijaju i sprovode je jo manji (kao to su odgovorno smanjenje broja zaposlenih, obuka i opremanje osoba koje bi prikupljale otpad i materijal za reciklau, davanje posebnih kreditnih linija za stimulisanje lokalnog preduzetnitva, itd.)

2. Naela DOP-a2.1.

Naela ukljuivanja poslovne zajednice

Proces ekonomske globalizacije koji je u toku, kao i pojava novih komercijalnih i tehnolokih mogunosti pomerili su ravnoteu izmeu odgovornosti vlada i preduzea. Kompanije su sad suoene sa sve veim pritiskom da se otvoreno obaveu da uvedu dobrovoljne mere za unapreenje ivotne sredine i drutva, pored zakonskih obaveza. Pored toga to ispunjavaju oekivanja svojih zainteresovanih strana, kompanije koje imaju stvarna dostignua u oblasti zatite ivotne sredine, starajui se o dobrobiti zaposlenih i pomaui drutvu da se odrivo razvija takoe zadovoljavaju svoje neposredne interese od vitalnog znaaja. Kompanije koje se prilagode sve veim oekivanjima u poslovnom okruenju i promoviu svoje akcije u ranim fazama, dobijaju nove konkurentne prednosti i smanjuju izlaganje riziku. Otud na izglede kompanije za dugoroan komercijalan uspeh ima znatan uticaj ono kako se kompanija pokae u pitanjima odrivosti.

Ishod toga je da finansijska trita poinju da poklanjaju veu panju DOP-u, odrivosti i drutveno odgovornom ulaganju (u daljem tekstu: DOU). Vea vrednost odreenog broja indeksa DOU podstie sve vei broj konvencionalnih investitora da takoe razmotre drutvene i procene stanja ivotne sredine kao nain za dodatno smanjivanje rizika prilikom ulaganja. 2

: , , , , , 2006. (Corporate Social Responsibility: An Introduction From The Environmental

2

4

Poslovna opravdanost za DOP koristi mogunosti da se dobro poslovanje prema drutvu i ivotnoj sredini prevede u dobro ekonomsko poslovanje. Ovakva opravdanost funkcionie na tri kljuna nivoa: pritisak okoline i zatita ugleda - pritisak od strane nevladinih organizacija, potroaa, medija, drave i drugih javnih tela koji vodi odgovarajuoj akciji kako bi se izbegao potencijalan finansijski gubitak i zatitio imid brenda; isplativost - opipljivi finansijski dobici (na primer od poboljanja produktivnosti ili smanjenja energetske ili materijalne neefikasnosti, koji mogu praviti ravnoteu u odnosu na pripadajue trokove ulaganja); strateki nivo - DOP kao sutinski deo razvojne strategije kompanije, kao to je sutinska promena u proizvodima, DOP kao integralni deo identiteta brenda ili kao put ka uenju i inovacijama. DOP pozitivno doprinosi konkurentnosti jer dovodi do konkurentne prednosti, naroito kroz unapreenje imida kompanije, veu lojalnost korisnika/klijenta i podsticanje motivacije zaposlenih i zadovoljstva na radnom mestu. U ovom pogledu vano je ne posmatrati DOP kao neto to je trenutno aktuelno, ve treba razviti i primeniti Strategiju koja se uklapa u celokupnu poslovnu strategiju kako bi se obezbedila njegova odrivost. Ipak treba zabeleiti da pritisak koji na preduzea u Republici Srbiji vre mediji, nevladine organizacije, potroai, sindikati, ulagai, poslovni partneri i drava, a koji je reakcija na drutveno neodgovorno ponaanje neuporedivo je manji nego u razvijenim zemljama. S druge strane, kompanije koje imaju drutveno odgovorne aktivnosti nedovoljno su priznate na domaem tritu (npr. od strane domaih potroaa, poslovnih partnera i investitora) od strane medija i drave. Mala i srednja preduzea (u daljem tekstu: MSP) postaju sve vaniji deo nacionalnih privreda irom sveta. to se tie Evrope, Evropska komisija je ve 2001. godine naglasila potrebu da se MSP potpuno ukljue u javnu debatu o drutveno odgovornom poslovanju, kao i da se bolje promoviu njihove dobre prakse DOP-a. U periodu 2004 - 2007.godine broj MSP u odnosu na ukupan broj kompanija u Republici Srbiji dostigao je 99,7%, a u broju zaposlenih i prihodu uestvovala su sa 60,6% odnosno 67,2% , to samo po sebi naglaava potrebu da ove kampanje budu ukljuene u sistem DOP-a. Iako ona ne poseduju kapacitete i sposobnosti velikih kompanija u smislu toga da su u mogunosti da daju velike donacije, stipendije ili se ukljue u infrastrukturne projekte ili velike projekte vezane za zatitu ivotne sredine, MSP su uglavnom bolje integrisana u lokalne zajednice od velikih subjekata. esto MSP u lokalnim zajednicama sprovode niz drutveno odgovornih aktivnosti koje nisu adekvatno priznate kao takve. Ove aktivnosti, koje se povremeno sprovode, u veini sluajeva ukazuju na etike principe vlasnika pre nego na predstavu da bi one mogle da donesu vlasnicima poslovne koristi i prednosti. Sve u svemu, glavne prepreke ukljuivanju MSP u DOP jeste nedostatak svesti, a takoe i nedostatak sredstava. Imajui u vidu nastupajui proces integracije u Evropsku uniju, s jedne strane, nalazi se sve vea prilika da preduzea u Republici Srbiji unaprede svoj pristup i prisustvo na jedinstvenom tritu Evropske unije, ali s druge strane ona se tamo suoavaju s oekivanjima potroaa, kontrolora i investitora u vezi sa sprovoenjem praksi DOP-a. Osim ovoga, za kompanije u Republici Srbiji koje nameravaju da zakljue ugovore o saradnji sa velikim stranim kompanijama ili da budu njihovi dobavljai, nastaje potreba za uvoenjem praksi DOP-a, zato to se esto to postavlja kao otvoren preduslov za poslovnu saradnju, u skladu sa politikama vodeih svetskih kompanija.

2.2.

Naela Vladine podrke

2.2.1. Socijalna inkluzijaSiromatvo see mnogo dalje od pukog nedostatka materijalne potronje ono obuhvata i psiholoku bol siromanih, loa dostignua u domenu obrazovanja i zdravlja, oseanje ranjivosti u odnosu na eksterne dogaaje, kao i oseanje bespomonosti pred institucijama drave i drutva. Socijalna inkluzija je proces koji osigurava da oni kojima preti siromatvo i drutveno iskljuivanje Perspective, Sabine Braun, Thomas Loew, Federal Ministry for the Environment, Nature Conservation and Nuclear Safety, 2006)

5

dobiju prilike i resurse koji su im neophodni da bi u potpunosti uestvovali u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i uivali standard ivljenja i dobrostanja koji se smatra normalnim u drutvu u kom ive. Ovaj proces osigurava da oni dobiju vee uee u donoenju odluka koje utiu na njihove ivote, kao i vei pristup svojim fundamentalnim pravima. Prema Izvetaj o praenju drutvene ukljuenosti u Republici Srbiji 3 , zemlja se suoava sa dva faktora koja koe socijalnu inkluziju: odloenu post-socijalistiku transformaciju i posledice ratova za vreme raspada Jugoslavije. Poveanje stope nezaposlenosti, osiromaenje velikog dela stanovnitva i disfunkcionalnost institucija su elemente socijalne integracije pomerili iz formalnog u neformalni sektor. Neformalno trite rada, neformalne mree podrke, finansiranja i obrazovanja, predstavljali su najvanije mehanizme integracije. Meutim, neformalni oblici integracije ne mogu da osiguraju stabilnu integraciju pojedinaca u ire drutvo, to je za rezultat dalo pogorani drutveno-ekonomski status odreenog broja drutvenih grupa. Pored tradicionalnih marginalizovanih grupa, kao to su Romi i osobe sa invaliditetom, druge grupe su se takoe suoile sa sve gorim statusom grupe kao izbeglice, interno raseljena lica, penzioneri, nezaposleni, nekvalifikovani radnici, itd. Aspekti socijalne inkluzije ve ine deo kljunih strategija u Republici Srbiji, kao to je Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Nacionalne staregije za mlade, dok Nacionalna strategija zapoljavanja za period 20052010. godine izriito spominje osnovne ciljeve Lisabonske strategije, ukljuujui i poveanje socijalne kohezije i ukljuivanje u trite rada. Evropska unija pridaje veliku vanost politici socijalne inkluzije. Pristup Evropskoj uniji u ovom smislu naglaava tri glavna cilja politike socijalne inkluzije kako bi se osiguralo sledee: pristup za sve resursima, pravima i uslugama koji su neophodni za uee u drutvu, spreavanje i suoavanje sa ekskluzijom, kao i borba protiv svih oblika diskriminacije koji vode do ekskluzije; aktivna socijalna inkluzija svih ljudi, kako promovisanjem uea na tritu rada, tako i borbom protiv siromatva i ekskluzije; dobra koordinacija politika socijalne inkluzije i ukljuivanje svih nivoa vlade i relevantnih aktera, ukljuujui ljude koji prolaze kroz siromatvo, kao i efikasnost i efektivnost tih politika i integracija istih u relevantne javne politike, ukljuujui ekonomske, budetne, obrazovne politike i politike obuke, kao i u programe strukturnih fondova (naroito Ekonomskog i socijalnog fonda). Agenda Evropske unije za socijalnu inkluziju postavila je socijalnu inkluziju kao prioritet agende, a nove mogunosti finansiranja preko komponente Instrumenta za predpristupnu pomo (u daljem tekstu: IPA) za razvoj ljudskih resursa su socijalnu inkluziju uspostavile kao centralnu temu. Pri pokuaju da ukljue poslovni sektor u napore socijalne inkluzije, vlada i drugi akteri treba da se angauju na osnovu inovativnih pristupa zasnovanih na DOP-u, kao to je inicijativa Rastuih inkluzivnih trita 4 kojom rukovodi Program Ujedinjenih Nacija za razvoj. Ovaj pristup je skoncentrisan na prouavanje naina na koje pristupi ljudskom razvoju zasnovani na trinim aspektima mogu da ine dobro ljudima koji ive u siromatvu, dok su istovremeno dobri i za poslovanje. Okvir ljudskog razvoja kod poslovanja sa siromanima skoncentrisan je na ispunjavanje osnovnih potreba i obezbeivanje pristupa dobrima, uslugama i mogunostima zaraivanja koja podstiu ekonomsko osnaivanje. Kroz inkluzivne modele poslovanja preduzetnici mogu da slue siromanima na strani potranje kao klijenti i muterije, a na strani ponude oni mogu da ukljue siromane kao zaposlene, proizvoae i vlasnike poslovanja u raznim takama lanca vrednosti. Inkluzivni modeli poslovanja nude priliku kompanijama da generiu profit i stvore potencijal za dugoroni rast kroz razvoj novih trita, inovacijama sa novim tehnologijama, proizvodima, uslugama i procesima, poveavanjem raspoloive radne snage, kao i jaanjem lanca nabavke. Inkluzivnim modelima poslovanja siromani ljudi mogu da uu u lance vrednosti na razliitim takama, od proizvodnje sirovina do konzumacije finalnih proizvoda. Oni imaju koristi od boljeg pristupa dobrima i uslugama kojima mogu da zadovolje osnovne potrebe i poveaju produktivnost. Takoe mogu da poboljaju svoje dohotke i izbegnu siromatvo sluei se sopstvenim sredstvima.

, , , , 2009. 4 http://www.growinginclusivemarkets.org/

3

6

Dravi na raspolaganju stoje razliiti naini izgradnje kapaciteta i uslova za razvoj i funkcionisanje istih, kao to su: smanjenje prepreka koje podstiu fragmentaciju trita i razvoj neformalnih trita, angaovanje kompanija u ekonomskom razvoju, uvoenje trinih brokera, kao i promocija inkluzivnih proizvoda ili proizvoda koji omoguuju siromanima uestvovanje u ekonomskim aktivnostima.

2.2.2. Usvajanje i primena tehnikih propisaSistematino usvajanje i primena tehnikih propisa, u skladu sa meunarodnim sporazumima koje sprovodi Republika Srbija, potrebama srpske privrede, kao i u skladu sa kapacitetima tehnikih organa, treba da osiguraju harmonizaciju sa tehnikim propisima Evropske unije. Harmonizacija treba da se sprovodi u skladu sa tano definisanim prioritetima za prenoenje evropskih direktiva u nacionalno zakonodavstvo. Neophodno je i dosledno sprovoenje ve usvojenog nacionalnog zakonodavstva u oblasti tehnikih propisa, na primer potovanje standarda pristupanosti za osobe sa invaliditetom predviene Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09 i 81/09).

2.2.3. Zapoljavanje, ophoenje prema zaposlenima i odnosi izmeu poslodavaca i zaposlenihSistemsko i normativno regulisanje kojim se definie sfera zapoljavanja i unapreenje odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih su dve oblasti meu kljunim oblastima u vezi sa DOP-om. Zajednika procena prioriteta u zapoljavanju jedan je od dva dokumenta koji treba da odrede politiku socijalne inkluzije na putu pridruivanja Evropskoj uniji. Ona treba da definie kratkorone prioritete politike zapoljavanja i trita rada. Prvenstveno, predstavlja dogovoreni skup ciljeva za zapoljavanje i trite rada koji su neophodni da bi napredovala transformacija trita rada u zemlji. Takoe, predstavlja napredak u prilagoavanju sistema zapoljavanja, ocrtava korake koji su preduzeti za implementaciju Evropske strategije zapoljavanja i priprema zemlju za pridruivanje Evropskoj uniji. U oblasti regulisanja zapoljavanja najbitnije aktivnosti u procesu harmonizacije naih propisa sa pravilima i propisima Evropske unije odnose se na profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom definie na potpuno nov nain odnose izmeu osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i poslodavaca. U skladu sa kriterijumima Evropske unije taj zakon predvia pojedinano uzimanje u obzir radnih sposobnosti i prilika za svaku osobu. Na osnovu zakonodavstva Evropske unije i namere da se postigne harmonizacija sa propisima Evropske unije, zakonodavstvo treba da omogui ukljuivanje ove kategorije graana u trite rada, a samim tim i u druge sfere drutvenog ivota. Uprkos injenici da razvoj odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih, kao ni kvalitet korporativne uprave, nije jo dostigao nivo koji postoji u razvijenim zemljama, vano je razviti svest kod svih socijalnih partnera drave, poslodavaca, kao i sindikata da oni moraju konstantno da se razvijaju i unapreuju kako bi se postigla harmonizacija sa postojeim odnosima u zemljama Evropske unije. Dalja institucionalizacija i uspostavljanje novih odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih, ili razvoj drutveno odgovornog ponaanja u ovoj oblasti, zahteva postepeno deregulisanje postojeih odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih na radnom mestu, u skladu sa principima i standardima Evropske unije. Takoe se procenjuje da bi preventivna kontrola inspekcije mogla da pomogne poslodavcima da sveobuhvatnije i adekvatnije uvedu mere koje bi mogle da doprinesu bezbednosti i zdravlju na radu. Ovo podravaju i iskustva zemalja lanica EU kojima je u veini sluajeva bilo potrebno vie godina da postepeno uvedu mere koje osiguravaju punu zatitu i bezbednost zaposlenima i drugim licima koji se zadese u oblasti rada poslodavca.

2.2.4. Zatita ivotne sredineOsim potovanja zakona u ovoj oblasti postoje dobrovoljni stimulativni instrumenti vezano za implementaciju eme eko-menadmenta i provere. Taj sistem je uopteno definisan u Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09 i 72/09). Postoje mogunosti uvoenja standarda ISO 14001, dodele prava korienja eko-znaka, primene modela istije proizvodnje i dr. Pored domaih izvora, finansiranje aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine koje seu izvan okvira

7

potovanja zakonskih obaveza moe da bude obezbeeno iz predpristupnih fondova Evropske unije (IPA), kao i iz bilateralnih donacija i zajmova iz razvijenih zemalja.

2.2.5. Harmonizacija sa pravnim tekovinama Evropske unijeEvropska komisija vidi DOP kao deo poslovnog doprinosa odrivom razvoju i doprinos Evropskoj strategiji rasta i zapoljavanja, poto DOP ima potencijal da doprinese razliitim zajednikim ciljevima, kao to su socijalna kohezija, ekonomska konkurentnost i racionalnije korienje prirodnih resursa. U Evropskoj uniji, DOP je integrisan u politiku zapoljavanja i socijalnih pitanja, politiku preduzea, politiku zatite ivotne sredine, potroaku politiku, politiku javnih nabavki i politiku inostranih odnosa. Svaka zemlja koja tei da se pridrui Evropskoj uniji morae da prihvati njene standarde i prakse, to ukljuuje i priznavanje i promovisanje DOP-a i njegovog doprinosa socijalnom skladu i odrivoj konkurentnosti i razvoju. Ovo neizbeno zahteva preispitivanje dravnih politika u oblastima na koje utie koncept DOP-a, razvijanje sveobuhvatnog plana aktivnosti vezanog za DOP, implementaciju akcija koje e podrati razvoj DOP-a kao i progres monitoringa za dostizanje utvrenih ciljeva DOP-a. Postoji praksa u zemljama u tranziciji da se socijalnom aspektu razvoja daje mnogo manji prioritet i da mu se pridaje panja tek kasnije u procesu pridruivanja. S obzirom na dominantnost Evropske unije u procesu osmiljavanja politika, javlja se rizik da e socijalni aspekt razvoja ostati donekle zanemaren. Evropska komisija naglaava vanost socijalne dimenzije i potrebe da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapoljavanja, uzajamno deluju na pozitivan nain i da se socijalna zatita posmatra kao produktivni faktor, to e imati uticaja na procese pridruivanja u budunosti. Republika Srbija postepeno produbljuje svoje odnose sa Evropskom unijom (Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i status zemlje kandidata za lanstvo) u kojima e pitanja smanjenja siromatva i socijalne inkluzije biti glavne komponente u procesu harmonizacije i integracije. Vlada je reena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromatva i Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja za period od 2009-2017. godine. Da bi se to uinilo, neophodno je da se auriraju politike koje se bave pitanjima socijalne inkluzije i da se razvije strateki okvir koji e uzeti u obzir irok spektar iskljuenosti na osnovu brojnih socijalnih faktora. Izazov e za zemlju biti da se u jedan okvir integriu novi zahtevi koji proizilaze iz Agende socijalne inkluzije kao deo napora da prilagodi svoje socijalne politike politikama Evropske unije i meunarodno dogovorenim milenijumskim razvojnim ciljevima. Oni su meusobno slini i u sluaju Republike Srbije komplementarni u okviru napora zemlje da smanji siromatvo. Pristup Socijalne agende Evropske unije je strukturalan to je paket koji sadri odreeni broj konkretnih mera i okvirnih smernica za budue akcije. Jedna od implikacija Socijalne agende jeste da se Evropska komisija obavezala da e poboljati transparentnost politika DOP-a. U skladu sa stratekim ciljevima Evropske Komisije , koji su ugovoreni u januaru 2005. godine, Agenda ima dve prioritetne oblasti delovanja: kretanje prema punoj zaposlenosti i borba protiv siromatva i irenje jednakih mogunosti za sve u drutvu. Ove dve oblasti su fokus Zajednike procene prioriteta u zapoljavanja i Zajednikog memoranduma o socijalnoj inkluziji, dokumenata koje je Vlada u obavezi da pripremi na putu pridruivanja Evropskoj uniji. Izrada ovih dokumenata i njihova pravilna primena pokazae spremnost zemlje za puno uee u otvorenoj metodi koordinacije socijalne inkluzije po okonanju procesa pridruivanja Evropskoj uniji. Procesi koji moraju da se razviju bie zasnovani na znanju i primerima dobre prakse iz evropskih zemalja, kao i na iskustvu koje Vlada stekne za vreme pripreme i implementacije nacionalnih politika, ukljuujui i relevantna dokumenta kao to su Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, prioriteti u Evropskom partnerstvu u oblasti ekonomije i socijalne inkluzije, kao i Strategija za smanjenje siromatva. Prelaz sa koncepta smanjenja siromatva na koncept socijalne inkluzije motivisan je odlukom Vlade da ue u proces integracije u Evropsku uniju i potrebom da harmonizuje javne politike sa onim politikama Evropske unije iji je cilj postizanje socijalnog sklada.

8

2.2.6. Privlaenje stranih investicijaPromocija DOP-a takoe je relevantna za privlaenje stranih ulaganja, poto se belei brzi rast investicionih fondova koji finansijske ciljeve dopunjuju socijalnim, etikim i odgovornim ponaanjem prema ivotnoj sredini pri izboru, realizaciji i zadravanju investicije. Ovo drutveno odgovorno ulaganje oznaava odobravanje zajmova ili ulaganje u hartije od vrednosti preduzea koja ispunjavaju neke od kriterijuma za drutvenu odgovornost. Na primer, u 2007. godini, ukupna drutveno odgovorna investiciona imovina u profesionalno upravljanim portfolijima koji prihvataju odreene drutveno odgovorne prakse ulaganja skoile su na $2.710 milijardi 5 u SAD-u. Evropsko trite za drutveno odgovorno ulaganje poraslo je sa 336 milijardi u 2003. godini na 2.665 milijardi na kraju 2007. godine 6 . Srpska preduzea koja imaju nameru da koriste deo ovih fondova bie suoena sa izazovom promene naina na koji vode svoje svakodnevne poslovne aktivnosti kako bi ukljuila principe DOP-a. U ovom pravcu se kree i uee Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije u razvoju Baze podataka o dobrim praksama DOP-a. Odgovorni strani investitori trae drave i kompanije sa dokazanom istorijom DOP-a u naporu da umanje bitne rizike povezane sa poslovanjem u zemljama u razvoju. U dananjem svetu masovnih medija, loe vesti povezane sa neetikim poslovnim praksama filijala i povezanih preduzea ili poslovnih partnera nekih kompanija irom sveta imaju potencijal da se brzo ire i negativno utiu na poslovne aranmane kompanija, njihove neto profite, ugled i vrednost na tritu. Praenje i dokumentovanje aktivnosti DOP-a domaih kompanija, a naroito onih dobrih primera, moe da poslui da privue strane ulagae i poslovne partnere.

II. VIZIJA RAZVOJA DOP-a U REPUBLICI SRBIJIIako su okolnosti nestabilne i kontekst nepredvidiv, naroito u svetlu trenutne globalne ekonomske krize i njenih dugoronih posledica, akteri treba da usvoje vremenski horizont od najmanje deset godina da izgrade viziju o tome gde bi hteli da vide razvoj DOP-a u Republici Srbiji. U poslovnoj i socijalnoj sredini koja se brzo razvija, razumno je oekivati da treba nadgledati rezultate implementacije mera podrke i aktivnosti iznetih u ovoj strategiji na godinjoj osnovi i Strategija treba da se preispituje i revidira po potrebi. Iz tog razloga je od sutinskog znaaja uspostaviti sistem monitoringa tako to e se razviti pokazatelji, odrediti odgovorne organizacije, kao i uestalost merenja napretka. 7 Uopteno bi sveobuhvatna vizija trebalo da ima za cilj promovisanje odrivog poslovnog rasta i razvoja koji podstiu socijalnu inkluziju i spreavaju naruavanje ivotne sredine. Uloga vlade u takvoj sveobuhvatnoj viziji treba da bude usredsreena na stvaranje takvog okruenja koje omoguuje i podstie razvoj, inkluziju i odrivost. Republika Srbija treba da nastavi da se oslanja na pristup koji zaista ukljuuje vie aktera i sektora pri stvaranju nacionalne politike DOP-a. Kad se govori o pristupu sa vie aktera, esto se misli da se politika formulie u konsultaciji ili saradnji sa razliitim akterima, dok mere i aktivnosti primene iste spadaju u podruje rada Vlade. U ovom sluaju, pristup je zasnovan na razumevanju da svaki sektor ima svoju ulogu koju treba da odigra u promovisanju i primeni DOP-a i njihove zajednike akcije mogu da dopunjuju jedna drugu i na taj nain stvore preko potrebne sinergije. Stoga, ova Strategija treba da istakne ulogu i odgovornost za svaki sektor drutva javni sektor, poslovni sektor i graansko drutvo. Takoe, osmiljavanje i implementacija strategije DOP-a treba da ima za cilj promociju vodee uloge Republike Srbije u regionu. Ambiciozni i kompleksni pristup Vlade uliva dodatnu energiju i motivaciju za druge aktere u sveukupnom procesu osmiljavanja politika. Tako ambiciozna vizija za DOP podrazumeva sledee: korienje postojeih dobrih praksi i modela iz Evropske unije, a naroito iz njenih novih zemalja lanica i zemalja kandidata sa ciljem unapreenja DOP-a;

, ( Trends report ) 2007. , , (European SRY Stady ) 2008. 7 .6

5

9

stimulisanje transparentnosti, odnosno podsticanje prakse izvetavanja i javnog objavljivanja izvetaja o DOP-u; direktnu primenu drutveno odgovornih praksi u situacijama gde je Vlada ta koja je u ulozi poslodavca; proaktivno korienje meunarodne usredsreenost na DOP da bi se privukla i promovisala ulaganja u Republiku Srbiju; podsticanje organizacija iz poslovnog sektora, graanskog drutva i javnog sektora da iskoriste svoj uticaj na privredu, drutvo i ivotnu sredinu; podsticanje organizacija iz poslovnog sektora, graanskog drutva i javnog sektora da preduzmu komplementarne radnje da bi se uhvatili u kotac sa kljunim izazovima na osnovu svojih osnovnih kompetencija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Kroz Strategiju Vlada eli da demonstrira svoju spremnost da bude partner poslovnoj zajednici i civilnom sektoru. Javni ugled je kljuan ne samo da bi se osiguralo poverenje u javne institucije ve i da bi se njima omoguilo da privuku i zadre kvalifikovanu radnu snagu. Vlada postavlja osnovni pravni i regulativni okvir kojim se odreuje i koji utie na celokupno poslovno okruenje u zemlji, a time ima i kljunu ulogu u stvaranju poslovne klime koja pogoduje drutveno odgovornim praksama. Pozitivni uticaj Vlade vri se uspostavljanjem odgovarajue uprave i regulativnih reima, kroz liderstvo i stimulativne javne debate. Napori Vlade za pridruivanje Evropskoj uniji i privlaenje stranih ulaganja omoguuje blisku koordinaciju izmeu ve postojeih aktivnosti u tim domenima kao i mogunosti da se stvore jedinstvena partnerstva sa kompanijama za poveavanje broja praksi DOP-a.

III. ANALIZA SITUACIJE

1. SVOT analiza DOP-a u razvojuUkoliko je poetna pretpostavka da bi zajedniki imenilac ciljeva Strategije bio stvaranje okruenja koje e omoguiti prihvatanje i jaanje DOP-a u Republici Srbiji, onda bi ispitivanje snaga, slabosti, mogunosti i pretnji (SVOT) trebalo da bude zasnovano na etiri elementa sistema DOP-a: poslovni pristup DOP-u sa stanovita angaovanja kompanija; zahtevi i pritisci sa trita (koji dolaze od potroaa , zaposlenih i sindikata, organizacija poslodavaca, investitora, inostranih poslovnih partnera); zahtevi i pritisci koji dolaze iz civilnog sektora (NVO, mediji, obrazovne institucije, poslovna udruenja privredne komore); pravila i propisi, kao i podsticajni mehanizmi Vlade. SVOT analiza se izvodi iz odgovora na skup pitanja koja se postavljaju pred svaki od ova etiri elementa sistema DOP-a.

SNAGE (atributi sistema DOP-a koji pomau dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi)

SLABOSTI (atributi sistema DOP-a koji koe dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi)

postojee dravne mere (na primer, na svakih 20 zaposlenih kompanije moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom; takve mere doprinose socijalnoj inkluziji drutveno osetljivih grupa, umesto

nedostatak opsenih pravila, propisa i podsticajnih mehanizama za DOP (kao to je sveobuhvatan sistem zatite potroaa ukljuujui zatitu privatnosti potroaa, prevenciju obmanljivog reklamiranja naroito

10

SNAGE (atributi sistema DOP-a koji pomau dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) razdvajanja/segregacije istih od ostatka drutva i podsticaji za kompanije koje deluju u skladu sa naelima DPO-a (na primer oslobaanje poslodavaca koji zaposle osobu sa invaliditetom od plaanja poreza i doprinosa na plate tih osoba u trajanju od 3 godine, subvencija zarade zaposlene osobe sa invaliditetom u trajanju od godinu dana i refundacija primerenih trokova adaptacije radnog mesta za te osobe). kompanije pokazuju sve vee angaovanje kroz projekte povezane sa DOP-om, a vezane za zatitu ivotne sredine i angaovanje u lokalnoj zajednici. poveana koordinacija izmeu poslovnog sektora i vlade vezano za investicije u socijalne programe. odreeni broj MNK-a koje posluju u regionu imaju svoja sedita za Jugoistonu Evropu u Beogradu, to obezbeuje priliv inostranog znanja i iskustva, ukljuujui znanje i iskustvo u oblasti DOP-a. istorija podrke koju kompanije pruaju lokalnim zajednicama i prisustvo brige za drutvo u poslovanju (jak sistem bezbednosti i zdravlja na radu, kursevi za poboljanje obrazovnog i profesionalnog nivoa zaposlenih, zdravstveni objekti i obdanita u okviru veih preduzea, regresi K-15). poetni nivo svesti o potencijalnoj koristi od prakse DOP-a meu potroaima, investitorima, zaposlenima, inostranim poslovnim partnerima) primeri kompanija koje pritiska civilni sektor (NVO, mediji, obrazovne institucije, poslovna udruenja privredne komore) da postupaju na socijalno i ekoloki odgovoran nain. nacionalna strategija odrivog razvoja i Strategija za smanjenje siromatva Republike Srbije kao i Nacionalni program zatite ivotne sredine eksplicitno spominju DOP kao instrument tih politika; Smernice Narodne banke Republike Srbije (NBS) za transparentnost finansijskih institucija imale su pozitivan efekat i kasnije postale obavezujue na osnovu donetih odluka NBS; novim Zakonom o zatiti ivotne sredine uveden je sistem integrisane prevencije i kontrole zagaivanja koji je doprineo jaanju svesti kod kompanija o njihovoj odgovornosti za zatitu ivotne sredine i obelodanjivanju takvih informacija. vlada demonstrira posveenost promovisanju

SLABOSTI (atributi sistema DOP-a koji koe dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) u sektoru bankarstva). nedovoljno poznavanje naina primene DOP-a u kompanijama, naroito vezano za aktivnosti koje treba da preduzmu. nedostatak ideja, kao i nepostojanje znanja, svesti o koristi i posveenosti DOP-u od strane top menadmenta i/ili vlasnika MSP-a nedovoljna komunikacija preduzea sa drugim akterima. kompanije se uglavnom usredsreuju na filantropske aktivnosti i sponzorisanje kulturnih i sportskih aktivnosti, dok se ne fokusiraju dovoljno na standarde vezane za DOP, partnerstva sa lokalnim samoupravama i uee zaposlenih u procesu donoenja odluka. poslovni sektor ima nizak nivo poverenja u civilni sektor delom zbog sluajeva kada se NVO-e angauju u inicijativama za koje nemaju dovoljno kapaciteta i ne prepoznaje u dovoljnoj meri znaaj izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom. nedostatak svesti da je DOP vie od korporativne filantropije i povinovanja zakonu (kao u drugim zemljama u regionu). broj kompanija koje inkorporiraju koncept i praksu DOP-a kao sutinski deo svoje poslovne strategije je i dalje relativno nizak injenica da neke aktivnosti DOP-a nisu samo odgovornost prema drutvu, ve takoe i prilika za razvoj konkurentnih prednosti. civilni sektor ne uestvuje dovoljno u edukaciji drugih aktera o DOP-u, kao ni u obezbeivanju ideja kompanijama kako mogu da strukturiu svoje aktivnosti DOP-a, niti podravaju dovoljno kompanije u razvoju strukturisanog dijaloga sa akterima i angaovanju. civilnom sektoru uglavnom tek predstoji razvijanje takvog odnosa sa poslovnim sektorom koji e ii dalje od prikupljanja sredstava finansiranja, kao i podizanje osetljivosti kod poslovnog sektora o vanosti pitanja na kojima on radi. politika drave za stimulisanje kompanija koje primenjuju prakse DOP-a nisu dovoljno razvijeni. zanemaruje se injenica da inostrani investitori pridaju sve veu panju kvalitetu i nivou prakse DOP-a, bilo iz etikih obzira ili kao instrument za upravljanje rizikom. previe regulative potrebno je stvoriti odgovarajuu klimu, a ne da donosi prekomerni broj propisa. 8

8

, ()

11

SNAGE (atributi sistema DOP-a koji pomau dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) drutveno odgovornog ponaanja kod kompanija (npr. ustanovljavanje Radne grupe za pripremu strategije DOP-a; stvaranje zakonodavnog okvira vezano za DOP, naroito u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prava radnika odnosno prava iz rada i po osnovu rada, zatite ivotne sredine i zatite potroaa). rastua osetljivost opte javnosti za pitanja DOP-a. znaajna saradnja izmeu poslovne zajednice i neprofitnog sektora; razvijena partnerstva izmeu ta dva sektora (npr. aktivno uee Privredne komore Srbije u promovisanju DOPa) i spremnost kompanija da reaguju na signale koje alje graansko drutvo. aktivna nacionalna mrea Globalnog dogovora. odreeni broj MSP-a tiho se angauju u oblasti DOP-a praktikujui DOP, ali ne objavljujui da to ine. kultura filantropije i solidarnosti ukljuivanje kompanija u odreeni broj humanitarnih, odn. filantropskih aktivnosti, ili sponzorstvo kulturnih i sportskih dogaaja. jaki napori multinacionalnih kompanija za promociju standarda i praksi DOP-a. prisustvo velikog broja NVO-a koje su usredsreene na unapreenje i promociju DOP-a. Znaajne aktivnosti orijentisane na pruanje pomoi osobama sa invaliditetom. razvijena svest kod kompanija o vanosti i mogunostima koje se javljaju kad ine vie od zakonskog minimuma zatite ivotne sredine. sve vei broj kompanija ide dalje od obezbeivanja minimalnih mera za bezbednost i zdravlje na radu i primenjuju standard OHSAS 18001. veliki broj kompanija (preko 80%) uspostavilo je stalni dijalog sa zaposlenima. veina kompanija (74%) objavljuje podatke o svojoj upravnoj strukturi, kao i godinje finansijske izvetaje na internetu (na svojim internet stranicama, na internet stranicama drugih finansijskih institucija Beogradske berze, Agencije za privredne registre i Narodne banke Srbije). dve treine kompanija uvelo je neke od standarda vezanih za DOP (ISO 9001, ISO 14001, HACCP i OHSAS 18001).

SLABOSTI (atributi sistema DOP-a koji koe dostizanje ciljeva) (materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) potroai se i dalje preteno usredsreuju na cenu dobara i usluga kada donose svoje odluke o kupovini, dok se obziri DOP-a i dalje ne vrednuju u dovoljnoj meri. postupanje sa potroaima koncipira se sa kratkoronim fokusom umesto da bude deo dugorone strategije za pridobijanje lojalnosti potroaa i odrivost poslovanja. inicijative graanskog drutva u promociji DOP-a esto se shvataju kao kratkorone i nedosledne. najslabija taka u sistemu DOP-a kompanija jeste izvetavanje o nefinansijskim aspektima obavljanja posla, odn. uticaj na ivotnu sredinu i socijalnu sredinu; veina kompanija i dalje ne obezbeuje takve izvetaje, a neke od njih ak ni ne prepoznaju vanost i svrhu takvog izvetavanja; kompanije koje pokazuju napore u ovoj oblasti retko koriste meunarodno priznate standarde ili sisteme opsenog izvetavanja, a i kod napora da se ovi izvetaji priblie iroj publici ima dosta prostora za poboljanje. retke programske aktivnosti koje bi stimulisale preduzetnitvo, zapoljavanje i nezavistan razvoj pojedinaca u okviru drutveno ranjivih grupa (npr. nedostatak projekata iji je cilj zapoljavanje osoba sa invaliditetom). manje od polovine anketiranih kompanija imaju specijalne programe iji je cilj promocija praksi DOP-a meu njihovim dobavljaima. relativno mali broj kompanija (38%) se angauje da podri ekonomski razvoj lokalne zajednice; samo jedna etvrtina anketiranih kompanija ima razvijene programe za davanje podrke lokalnom preduzetnitvu. mali broj kompanija je uvelo u svoje organizacione strukture poziciju menadera DOP-a. uopteno govorei, kompanije a naroito kompanije u domaem vlasnitvu i dalje nedovoljno razlikuju DOP od korporativne filantropije i povinovanja zakonu. Prisutan je nedostatak inicijative inspirisane filozofijom oseaj se dobro inei dobro, to bi vodilo razvoju poslovnih politika i proizvoda koji bi bili istovremeno profitabilni za kompaniju i korisni za lokalnu zajednicu i drutvo u celini.

12

MOGUNOSTI (eksterni uslovi koji pomau dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni)

PRETNjE (eksterni uslovi koji koe dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni)

harmonizacija sa EU politikama i praksama DOP-a u EU, povodom sve veeg znaaja koji se pridaje DOP-u u EU. prilika da se privuku strana ulaganja ispunjavanjem zahteva i standarda koje nameu drutveno odgovorni ulagai. mogunosti finansiranja za promovisanje DOP-a koje daje EU i drugi meunarodni donatori za zemlju kandidata i potencijalne zemlje kandidate za lanstvo. spremnost u Srbiji da se koriste iskustva iz drugih zemalja, a takoe iz zemalja u regionu. ekonomska kriza moe da stimulie srpske kompanije da ojaaju najmanje razvijen aspekt DOP-a stvaranje proizvoda i usluga koji su prilagoeni potrebama zajednice i time istovremeno doprinesu neto profitu kompanije, a takoe i blagostanju i napretku drutva. prilike za pokazivanje srpskih kompanija na meunarodnom tritu vezano za DOP (npr. Holandsko drutvo za proizvodnju odee Fair Wear Foundation sarauje samo sa kompanijama koje potuju stroge standarde o uslovima rada i postupanja sa zaposlenima u kompanijama dobavljaima). potencijal DOP-a za izgradnju konkurentnih prednosti nacije i preduzea (pod uslovom da je zemlja brza i dosledna u stvaranju povoljnog okruenja za DOP i skup naprednih praksi DOP-a koji bi mogli da se istaknu na meunarodnom nivou). mogunosti za MSP da uestvuju i da budu prihvaena u globalnim lancima snabdevanja. mogunosti vezane za aktivnosti meunarodnih organizacija za drutveno odgovorno poslovanje (Globalni dogovor UNa, DOP Evropa /CSR Europe/, kao i Poslovanje za dobrobit zajednice /Business in the Community/) koje bi mogle da doprinesu promovisanju DOP-a u Srbiji kroz finansiranje, potencijal povezivanja partnera u DOP-u na nacionalnom i meunarodnom nivou, dobijanje organizacione ili strune podrke za posebne programe obuke. meunarodna pravila, propisi, kao i podsticajni mehanizmi koji bi mogli da doprinesu razvoju i promovisanju DOP-a u Srbiji (kao to je Globalni dogovor UN-a, Principi UN-a o odgovornom ulaganju, smernice OECD-e za

dramatine promene u poslovnoj klimi kao rezultat meunarodne ekonomske i finansijske krize, to bi moglo da umanji entuzijazam i posveenost srpskih kompanija i srpskih kompanija i nadlenih dravnih organa odravanju i unapreenju praksi i inicijativa za DOP. pretnja da bi u tekuoj krizi kompanije ije su aktivnosti DOP-a vezane za povremena sponzorstva, donacije i humanitarne doprinose (tzv. filantropski pristup) umanjile ili prestale da vre takve aktivnosti, traei naine da umanje trokove. rizik da bi srpske kompanije mogle da budu iskljuene sa stranih trita na osnovu loeg ugleda u DOP-u ili kao rezultat uvoenja tehnikih ogranienja za trgovinu u vezi sa DOP-om, kao to su ISO standardi. nedostatak doslednog regulativnog okvira. nedostatak mehanizama za sprovoenje i slaba usaglaenost sa postojeim propisima koji se odnose na pitanja DOP-a. postavljanje niskog praga za ono to moe da se smatra dobrom praksom DOP-a (nedovoljno definisan pristup za nagraivanje dobrih praksi DOP-a). neraspoloivost instrumenata podrke i fondova koji su inae dostupni zemljama lanicama i zemljama kandidatima za lanstvo. pretnje koje dolaze od konkurencije, odn. firmi u drugim dravama koje su bolje u stanju da privuku drutveno odgovorne ulagae zahvaljujui naprednijim praksama DOP-a. pretnje koje potiu od tehnolokih izmena i neuspeha srpskih kompanija da ih usvoje blagovremeno, to moe da ugrozi njihovu konkurentnost i uinak DOP-a (npr. neuspeh u usvajanju ili kanjenje sa usvajanjem najnovijih tehnologija, naroito u oblasti istih tehnologija i tehnologija na kraju lanca). nedovoljni nivo razvoja odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih u Srbiji (iz sledeih razloga: nova struktura vlasnika bez prethodnog iskustva u odnosima izmeu poslodavca i zaposlenih; loa ekonomska situacija, to za rezultat ima neplaanje plata i socijalnih doprinosa; lo kvalitet korporativne

13

MOGUNOSTI (eksterni uslovi koji pomau dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni) meunarodna preduzea, pravne tekovine EU). novi meunarodni trendovi u poslovanju koji bi mogli da budu korisni za performansu DOP-a u srpskim kompanijama (npr. razvoj i primena najnovijih istih i tzv. tehnologija na kraju lanca). novi trendovi na meunarodnom tritu koji bi mogli da podstaknu srpske kompanije da pridaju veu panju DOP-u (kao to je primera radi promena ivotnog stila, navika i preferenci potroaa za organsku hranu, zatitu ivotne sredine).

PRETNjE (eksterni uslovi koji koe dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni)

uprave).

2. Analiza kapaciteta za implementaciju DOP-a 2.1. Poslovna i profesionalna udruenja

Poslovna i profesionalna udruenja moraju da odigraju relativno vanu ulogu u podizanju svesti meu svojim lanovima. Takoe, organizacije poslovnih partnerstava pokuavaju da doprinesu uvoenjem standarda ponaanja, iako ne u dovoljnoj meri. Njihov uticaj bi mogao da bude povean aktivnijim ueem u uspostavljanju optih ili specifinih dobrovoljnih industrijskih standarda u oblasti DOP-a. Privredna komora Srbije je veoma prominentan akter u promovisanju DOP-a, poto je aktivna u ovoj oblasti od 2003. godine, inicirajui brojne projekte i ostvarujui mnoga partnerstva: Inicijativa za odgovorno poslovanje, inicirana od strane Smart Kolektiva i Fonda Otvorenog drutva (2004); brojne konferencije, seminare i okrugle stolove na regionalnom i meunarodnom nivou, u saradnji sa UNDPom, Svetskom bankom, ISO-om, UNIDO-om, UNEP-om, InWent-om; priprema Kodeksa korporativnog upravljanja i Kodeksa poslovne etike (2006); implementacija projekta za promovisanje DOP-a u srpskim kompanijama (2007-2008) sa specijalnim fokusom na mala i srednja preduzea, to je za rezultat dalo ustanovljavanje Nacionalne nagrade za DOP, iji je cilj da postane tradicija; uspostavljanje Saveta DOP-a u 2009. godini, kao struno savetodavno telo, sa ciljem razmatranja vanih pitanja DOP-a koja su od zajednikog interesa za sve lanove Komore. Globalni dogovor Ujedinjenih Nacija u Republici Srbiji je usvojio poluformalnu strukturu i funkcionie kroz aktivnosti Upravnog odbora (koji se sastoji od pet lanova), Sekretarijata i pet radnih grupa za: socijalnu inkluziju i osobe sa invaliditetom; borbu protiv korupcije; korporativnu drutvenu odgovornost u bankarstvu i finansija; podrku u izradi Strategije; ivotnu sredinu. Forum poslovnih lidera Srbije osnovan je 2008. godine na inicijativu 14 vodeih kompanija u Srbiji kao prva iskljuivo biznis koalicija ustanovljena s misijom da stimulie razvoj DOP-a i uspostavi trajne i stabilne prakse DOP-a u srpskom poslovnom sektoru. Iako postoji manje od dve godine Forum poslovnih lidera je imao niz aktivnosti, uspostavio je dva dugorona strateka programa, proirio svoje lanstvo. U skoroj budunosti se planira lansiranje novog programa kroz koji e kompanije lanice pruati podrku omladinskim i socijalnim preduzetnicima.

14

Od velikog znaaja za razvoj DOP-a je usavravanje i diverzifikacija nomenklatura koje izrauje Privredna komora Srbije, poslovna udruenja (udruenja inenjera i tehniara, ekonomista, pravnika, zdravstvenih radnika) i druge strukovne i naune organizacije, jer se i tu razvijaju i postavljaju potrebni kriterijumi i norme za privredni, profesionalni i socijalni razvoj drutva. Iskustvo i dobre prakse kompanija iz SAD-a u oblasti DOP-a mogu da prue vredna saznanja i inspiraciju za kompanije u Srbiji proces u kom Amerika privredna komora moe da odigra veoma vanu ulogu. Njihova mrea meunarodnih kontakata moe da obezbedi pristup organizacijama i pojedincima koji imaju veliki meunarodni znaaj u oblasti DOP-a.

2.2. Sindikati i udruenja poslodavacaSindikati i udruenja poslodavaca mogu da igraju vanu ulogu u promovisanju praksi DOP-a, naroito u oblastima razvoja modernih odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih, poboljanje korporativne uprave, razvoj funkcionalnog socijalnog dijaloga na nacionalnom i lokalnom nivou, a takoe i postizanje fer kolektivnih ugovora. Dobar primer promovisanja prakse DOP-a predstavlja serija treninga i okruglih stolova o zapoljavanju osoba sa invaliditetom koje su uz podrku Meunarodne organizacije rada organizovali Unija poslodavaca i reprezentativni sindikati u saradnji sa organizacijama osoba sa invaliditetom i nadlenim ministarstvima i Nacionalnom slubom za zapoljavanje tokom 2009. i 2010. godine. Tekui proces tranzicije u Republici Srbiji, nedostatak inostranih investicija, ogromni socijalni teret nametnut privatizacijom, kao i visoka stopa nezaposlenosti zahtevaju transformaciju socijalnog dijaloga kako bi adekvatnije moglo da se doprinese ublaavanju ili prevazilaenju ovih problema. Odnosi izmeu poslodavaca i zaposlenih u Republici Srbiji nisu na zadovoljavajuem nivou iz sledeih razloga: nove vlasnike strukture u kojoj nedostaje pravo iskustvo u odnosima izmeu poslodavaca i zaposlenih; loa ekonomska situacija koja za rezultat ima neisplaene plate i socijalne doprinose; lo kvalitet korporativne uprave. Trenutno, sindikati i udruenja poslodavaca odaju utisak da im nedostaje neophodni kapacitet za korienje koncepta DOP-a kao mehanizma za promovisanje i zatitu interesa njihovih lanova. Za poboljanje odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih i korporativne uprave jedan od najefikasnijih koraka bi bio podsticanje uea zaposlenih u procesu donoenja odluka, kao i osnivanje partnerstava izmeu kompanija i sindikata, kao alternativa praksi socijalnih konflikata i ometanja. Poto socijalni dijalog na lokalnom nivou nije dovoljno razvijen i ne funkcionie na eljeni nain, sindikati bi mogli da daju vei doprinos tako to e zastupati svoju ulogu na lokalnom nivou i obuavati pojedince koji bi mogli da postanu lanovi lokalnih socijalnih i privrednih saveta. Da bi se sindikatima omoguio ulazak u smisleni proces kolektivnog pregovaranja koje bi za rezultat imalo postizanje kolektivnih ugovora sa poslodavcima, mora se uiniti sledee: obezbediti resurse predstavnicima zaposlenih koji e osposobiti njihove kapacitete u procesu kolektivnog pregovaranja; obezbediti podatke predstavnicima zaposlenih koji e im omoguiti uvid u poslovne aktivnosti poslodavaca za vreme pregovora sa istima o uslovima rada; promovisati konsultacije i saradnju izmeu poslodavaca i predstavnika zaposlenih.

2.3.

Vlada

Vlada je upoznata sa aktivnostima i dostignuima u oblasti DOP-a kod poslovnog sektora i drugih aktera i opredeljena je ka razmatranju mogunosti za stvaranje uslova, a u skladu sa naim zakonodavnim sistemom, za razvoj osnovnih podsticaje i mehanizama za podrku DOP-u. S druge strane, trenutni propisi ne sadre dovoljno ekonomskih podsticaja za DOP. Prisutan je nedostatak komplementarne meavine zakona (eksternih izvora discipline) i podsticaja za kompanije koji e ih motivisati da preduzimaju akcije DOP-a.

15

Za razliku od drugih zemalja u regionu, Vlada je ta koja je inicirala proces stvaranja politika u oblasti DOP-a, to je znaajna odlika konteksta DOP-a u Republici Srbiji. Uopteno govorei, druge zemlje u Jugoistonoj Evropi istiu da su uticaji i podsticaji spolja bili od sutinskog znaaja za angaovanje tih Vlada u naporima promovisanja DOP-a. Za razliku od njih, Vlada naglaava posveenost promociji DOP-a kompanija, naroito kroz: donoenje Strategije; iniciranje promene zakonodavnog okvira vezanog za DOP, naroito u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada; zatitu ivotne sredine; zatitu potroaa.

Kroz pripremu Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije za period od 2009. do 2017. godine i Strategije za smanjenje siromatva Republike Srbije, kao i dokumenata iz oblasti zatite ivotne sredine, Vlada je pokazala nameru da koristi DOP kao instrument politike. Neke od oblasti odgovornosti kompanija postale su zakonske obaveze. Jedan takav primer jeste mera drave kojom se propisuje da na svakih 20 zaposlenih radnika kompanije moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom. Jo znaajniji primer predstavlja zakonsko reenje po kome se poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom oslobaaju plaanja poreza i doprinosa na plate te osobe u trajanju od 3 godine, dobijaju subvenciju zarade novozaposlene osobe sa invaliditetom u trajanju od godinu dana i mogunost refundacije primerenih trokova prilagoavanja radnog mesta za zaposlenu osobu sa invaliditetom. Mere kao to su ove mogu da doprinesu socijalnoj inkluziji drutveno osetljivih grupa, umesto razdvajanja istih od ostalog dela drutva. Ono na emu treba intenzivnije raditi je stvaranje opsenih pravila, propisa i podsticajnih mehanizama za DOP (kao to je opsean sistem zatite potroaa ukljuujui zatitu privatnosti potroaa, spreavanje obmanljivog reklamiranja naroito u sektoru bankarstva). U zemljama lanicama Evropske unije gde je DOP postao dobro uspostavljen koncept koji doprinosi inovativnosti i konkurentnosti, vlade igraju aktivnu ulogu u stvaranju okruenja koje pogoduje DOP-u i kojim se podravaju napori drugih aktera u ovom pogledu. Vlada je svesna da e proces pribliavanja Evropskoj uniji neizbeno dovesti i do porasta panje koja se pridaje DOP-u i uiniti neophodnim harmonizaciju sa politikama i praksom DOP-a koje postoje u Evropskoj uniji. Na osnovu istraivanja praksi DOP-a koje je sprovedeno meu najveim kompanijama u Republici Srbiji, formulisane su preporuke za dalje promovisanje DOP-a: mogunost uspostavljanja tela za promociju i razvoj DOP-a, koje e biti nadleno za pitanja DOP-a; rad na razvoju DOP-a kao jednog od pristupa za reavanje drutvenih pitanja i postizanje odrivog razvoja; poboljanje dijaloga o DOP-u i saradnja sa drugim akterima po pitanjima DOP-a; inicijativa za ukljuivanje poslovnog sektora posveenog drutveno odgovornim praksama u proces stvaranja politika, preko resornog ministarstva; stimulativni razvoj DOP-a isticanjem drutveno odgovornih praksi u Vladi i efikasnijim ophoenjem sa loim praksama.

2.4.

Nevladine organizacije

Iako nevladine organizacije (u daljem tekstu: NVO), kao najistaknutiji pokretai DOP-a u razvijenim graanskim drutvima, imaju izrazito vanu ulogu u podizanju svesti, zastupanju, monitoringu korporativnog ponaanja, stvaranju partnerstava i neodobravanju, njihov uticaj u Republici Srbiji i dalje je ogranien. Iako postoje NVO-e koje uestvuju u promovisanju DOP-a, nekima od njih i dalje nedostaju neophodne vetine da se angauju u dijalogu sa poslovnim sektorom i poslovnim udruenjima i da izgrade partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora iji bi cilj bio reavanje pitanja DOP-a. Poslovni sektor ima nizak nivo poverenja u civilni sektor delom zbog sluajeva u kojima se NVO-e angauju u inicijativama za koje nemaju dovoljan kapacitet i ne prepoznaju u dovoljnoj meri vanost izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom. Inicijative graanskog drutva u promovisanju DOP-a esto su viene kao kratkorone i nedosledne.

16

S druge strane, civilni sektor se nedovoljno angauje u edukaciji drugih aktera o DOP-u, obezbeivanju ideja kompanijama kako da strukturiu svoje aktivnosti DOP-a i pruanju podrke kompanijama za razvoj organizovanog dijaloga sa zaposlenima, kao i angaovanju aktera. Civilnom sektoru tek predstoji da izgradi odnos sa poslovnim sektorom koji e ii dalje od pribavljanja sredstava finansiranja i kojim e probuditi osetljivost poslovnog sektora za vanost pitanja na kojima radi. Meu najaktivnijim nevladinim organizacijama u promovisanju DOP-a, Smart Kolektiv bio je inicijator, pokreta, i implementator prvog stratekog programa za razvoj DOP-a u Republici Srbiji, nazvanog Inicijativa za odgovorno poslovanje, koji se odvijao u saradnji sa Fondom za otvoreno drutvo i Privrednom komorom Srbije. Kasnije, Smart Kolektiv je nainio niz studija, istraivanja i analiza koje su po prvi put sistematizovale ovu oblast i dale neophodne poetne podatke za sve dalje analize. U zajednikoj inicijativi Smart Kolektiv-a i jo 14 vodeih kompanija formiran je Forum Poslovnih lidera Srbije, kao specijalizovana DOP koalicija.

2.5. MedijiMediji mogu znaajno da doprinesu izgradnji svesti o DOP-u, tako to e naglasiti koristi i naela koja ine osnovu ovog pristupa poslovanju. Oni takoe mogu da istaknu dobre primere prakse DOP-a koji mogu da inspiriu druge kompanije da slede te primere, a takoe mogu da vre pritisak na kompanije koje kre svoje obaveze u okviru svojih irih odgovornosti prema drutvu. Poto se Republika Srbija nalazi u poetnoj fazi ukljuivanja principa DOP-a u strategiju poslovanja i u svakodnevno poslovanje, uloga medija je od sutinske vanosti. S obzirom na njihovu mo da utiu na javno miljenje i podstaknu uvoenje promena, mediji mogu da obezbede podsticaj za promovisanje DOP-a. Oni mogu da predstavljaju i brane javni interes u oblasti DOP-a. Mediji, naroito oni koji se specijalizuju za izvetavanje u oblasti poslovanja, mogu da uine vie isticanjem koristi od primene praksi DOP-a i predstavljanjem dobrih primera u ovoj sferi. Kako bi ispunili ovu ulogu, novinarima je potrebno pruiti mogunost da se obrazuju i steknu neophodna znanja o konceptu DOP-a, kao i o vodeim praksama u razvijenim zemljama.

2.6. Akademski krugoviIako akademski krugovi imaju ulogu u stvaranju i irenju znanja o DOP-u, vie obrazovne institucije, uz nekoliko izuzetaka, i dalje imaju samo skromni uticaj na DOP. Institucije vieg obrazovanja moraju da poboljaju svoje nastavne planove i programe tako to e ukljuiti i DOP kao vaan predmet, naroito u oblasti poslovne administracije, ekonomije, javne uprave, prava i studijama o zatiti ivotne sredine. Kako bi se postigli najbolji rezultati i da bi se usvojio dosledan i odriv pristup, ove aktivnosti bi trebalo da budu koordinirane unutar samih univerziteta, kao i na meuuniverzitetskom nivou.

2.7. Poslovna zajednicaU Republici Srbiji postoji duga istorija podrke kompanija lokalnim zajednicama i dokazano socijalno angaovanje u poslovanju kompanija u prolosti, kao to je razvijen sistem bezbednosti i zdravlja na radu, poboljanje obrazovnog i profesionalnog nivoa zaposlenih, objekti za zdravstvenu negu i obdanita u okviru veih preduzea i dr. Ipak, koncept DOP-a ne moe da se izjednai sa nainom na koji su kompanije uzimale u obzir socijalna pitanja u prolosti u okviru njihovog poslovanja, poto ovaj moderan koncept zahteva razvoj takvog angamana i uvoenje odgovornih praksi u svim segmentima poslovnih delatnosti i u proizvodima i uslugama, a ne samo angaman u eksternim manifestacijama socijalne odgovornosti. Primeri kompanija koje shvataju ovu razliku nisu toliko rasprostranjene, tako da moe da se tvrdi da ne postoji dovoljno znanja o tome kako treba da se primeni DOP, naroito po pitanju tanih aktivnosti koje bi kompanije mogle da preduzmu. Uopteno govorei, kompanije, a naroito kompanije u domaem vlasnitvu i dalje nedovoljno razlikuju DOP od korporativne filantropije i potovanja zakona.

17

Broj kompanija koje ugrauju koncept i praksu DOP-a kao integralni deo njihove poslovne strategije je i dalje relativno nizak i ne omoguava poslovnom sektoru da iskoristi injenicu da neke aktivnosti DOP-a nisu samo odgovornost prema drutvu, ve takoe i prilika za razvoj konkurentnih prednosti. Kao rezultat ovoga, samo mali broj kompanija uveo je u svoju organizacionu strukturu poziciju menadera DOP-a. Slika se lagano menja, poto odreeni broj multinacionalnih korporacija koje posluju u regionu imaju svoja sedita za Jugoistonu Evropu u Beogradu, to obezbeuje priliv inostranog znanja i iskustva, ukljuujui i znanje i iskustvo iz oblasti DOP-a. Preovlauju humanitarne aktivnosti i sponzorstvo kulturnih i sportskih aktivnosti, dok je neto ree angaovanje za uvoenje standarda povezanih sa DOP-om, zatim za partnerstva sa lokalnim samoupravama, uee zaposlenih u procesu donoenja odluka i programske aktivnosti koje bi stimulisale preduzetnitvo, zapoljavanje i nezavistan razvoj pojedinaca u okviru drutveno osetljivih grupa. Kao ilustracija, relativno mali broj kompanija (38%) se angauje da podri ekonomski razvoj lokalne zajednice i samo jedna etvrtina je razvila programe podrke lokalnom preduzetnitvu. Uinjen je progres, poto je dve treine kompanija uvelo neke od standarda vezanih za DOP (ISO 9001, ISO 14001, HACCP i OHSAS 18001, ISO 22 000). Najslabija taka u sistemu DOP-a kod kompanija jeste izvetavanje o nefinansijskim aspektima poslovanja, odnosno o uticaju na ivotnu sredinu i socijalnu sredinu. Veina kompanija i dalje ne obezbeuje takve izvetaje, a neke od njih ni ne prepoznaju znaaj i svrhu takvog izvetavanja. tavie, kompanije koje ulau napore u ovoj oblasti retko koriste meunarodno priznate standarde ili sisteme opsenog izvetavanja, tako da napori da se ovi izvetaji otvore i za iru publiku ostavljaju dosta prostora za poboljanje. Dok je veina kompanija (preko 80%) ustanovilo stalni dijalog sa svojim zaposlenima i dalje nije uobiajeno da kompanije ulaze u strukturisani dijalog sa drugim akterima. Manje od polovine anketiranih kompanija imaju posebne programe iji bi cilj bio promovisanje praksi DOP-a meu njihovim dobavljaima.

18

3. Analiza aktera

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a Potreba odravanja koraka sa tekuim razvojem na meunarodnom i domaem nivou

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem duga istorija podrke lokalnim zajednicama i istorija obzira prema socijalnim pitanjima u poslovanju iz sistema iz prolosti i dalje nedovoljno razlikovanje DOP-a od korporativne filantropije i povinovanja zakonu, to za rezultat daje neukljuivanje DOPa u strategije poslovanja retko imaju menadera, tim ili odeljenje zadueno za DOP u organizacionoj strukturi veina ima razvijeni stalni dijalog sa zaposlenima retki primeri kompanija koje ulaze u strukturisani

Glavni interesi i oekivanja

Velika preduzea u domaem vlasnitvu

poboljanje konkurentnosti, privlaenje drutveno odgovornog ulaganja, poboljanje ugleda, vea atraktivnost na tritu rada, poveano zadovoljstvo zaposlenih

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a velika

Odnos sa drugim akterima

poetna saradnja sa nadlenim organom koja treba da se intenzivira, naroito u procesu stvaranja politika nedovoljno razvijen socijalni dijalog na lokalnom nivou slaba komunikacija i saradnja sa nevladinim organizacijama

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a razvijanje programa koji e pomo i ukljuivanje DOP-a u njihove strategije poslovanja podsticanje imenovanja fokalnih taki u vezi sa DOPom i menadera za DOP korienje razliitih foruma i socijalnih platformi za razvoj interakcije sa nevladinim sektorom edukacija poslovnog sektora o naelima i pristupima za

19

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem dijalog sa drugim akterima nedostatak posebnih programa sa ciljem promovisanja praksi DOP-a meu dobavljaima nedostatak opsenog izvetavanja o uticaju na ivotnu i socijalnu sredinu mogunost razvoja jedinstvenih programa DOP-a prilagoenih lokalnom kontekstu

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

Velika preduzea u inostranom vlasnitvu

potreba razvoja dobrog ugleda i odnosa u zemlji domaici

neto istorije podrke lokalnim zajednicama veina je razvila stalni dijalog sa zaposlenima retki primeri kompanija koje ulaze u strukturisani dijalog sa drugim akterima

interesovanje za transfer i implementacija koncepta DOPa koji se primenjuje u njihovim matinim dravama poboljanje konkurentnosti, privlaenje drutveno odgovornog ulaganja,

velika

poetna saradnja sa nadlenim dravnim organima koja treba da se intenzivira, naroito u procesu stvaranja politika nedovoljno razvijen socijalni dijalog na lokalnom nivou slaba komunikacija i

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a promovisanje praksi DOP-a kod njihovih dobavljaa obezbeivanje smernica za nefinansijsko izvetavanje i implementacija stimulativnih mera podsticanje razvoja jedinstvenih programa DOP-a prilagoenih lokalnom kontekstu korienje i irenje njihovih instrumenata i pristupa DOP-u kod kompanija u domaem vlasnitvu korienje razliitih foruma i socijalnih platformi za razvoj interakcije sa nevladinim sektorom

20

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

poboljanje ugleda, vea atraktivnost na tritu rada, poveano zadovoljstvo zaposlenih

saradnja sa nevladinim organizacijama

MSP

potreba odravanja koraka sa tekuim razvojem na meunarodnom i domaem nivou

sluajevi podrke lokalnim zajednicama i neki obziri prema socijalnim primanjima u poslovanju koji obino potiu od uverenja vlasnika i dalje nedovoljno razlikovanje DOP-a od korporativne filantropije i povinovanja zakonu, to rezultira time da ne ukljuuju DOP u njihove poslovne strategije retko imaju imenovanu osobu za pitanja DOP-a

poveanje konkurentnosti, privlaenje drutveno odgovornog ulaganja, poboljanje ugleda, vea atraktivnost na tritu rada, poveano zadovoljstvo zaposlenih

srednja

poetna saradnja sa nadlenim dravnim organima koja treba da se intenzivira, naroito u procesu stvaranja politika slaba komunikacija i saradnja sa nevladinim organizacijama

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a obezbeivanje stimulativnih mera za nefinansijsko izvetavanje podsticanje razvoja jedinstvenih programa DOP-a prilagoenih lokalnom kontekstu podsticanje imenovanja fokalnih taki u vezi sa DOPom korienje razliitih foruma i socijalnih platformi za razvoj interakcije sa nevladinim sektorom obezbeivanje smernica za nefinansijsko izvetavanje i implementacija stimulativnih mera podsticanje

21

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem retki primeri kompanija koje ulaze u strukturisani dijalog sa drugim akterima nedostatak opsenog izvetavanja o uticaju na ivotnu sredinu i socijalnu sredinu prilika da razviju jedinstvene programe DOP-a prilagoene lokalnom kontekstu trenutni propisi ne sadre dovoljno ekonomskih podsticaja za DOP nedostatak usredsreivanja na DOP na nivou vlade nedostatak komplementarnog spoja zakona (eksternih izvora discipline) i podsticajnih mera koje bi naterale kompanije da preduzmu akcije DOP-a Vlada je ta koja je

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a razvoja jedinstvenih programa DOP-a prilagoenih lokalnom kontekstu

Vlada

Vlada tei da odrava korak sa tekuim trendovima u globalnoj ekonomiji i u EU, to takoe podrazumeva i uee u promociji DOP-a Vlada moe da koristi DOP kao instrument svoje politike

korienje DOP-a kao instrumenta politike za poboljanje konkurentnosti, socijalnu inkluziju, privlaenje inostranih investicija i pribliavanje EU

velika

poetna saradnja sa poslovnim sektorom koja treba da se intenzivira, naroito u procesu stvaranja politika nedovoljno razvijen socijalni dijalog na lokalnom nivou razvijena saradnja sa nevladinim sektorom

stvaranje tela koje e biti nadleno za pitanja DOP-a ukljuivanje poslovnog sektora posveenog drutveno odgovornim praksama u proces stvaranja politika stimulisanje razvoja DOP-a usvajanjem drutveno

22

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem inicirala proces stvaranja politike u oblasti DOP-a potreba poveanja koordinacije sa poslovnih sektorom vezano za investiranje u socijalne programe potreba da slui kao primer drugim akterima

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a odgovornih praksi u vladi i efikasnije tretiranje loih praksi; podrka, promovisanje i preferencijalni tretman drutveno odgovornih kompanija preduzimanje kampanje za promociju dobrovoljnog uvoenja standarda u oblasti DOP-a povezivanje sa evropskim mreama DOPa razvoj internog dijaloga sa lanovima i drugim akterima u cilju definisanja mera i politike koja e stimulisati DOP

Poslovna i profesionalna udruenja

rizik da lanovi imaju lo ugled zbog nedostatka pristupa DOP-u ili nedosledne primene koncepta rizik da lanovi ne koriste u potpunosti DOP kao instrument za poboljanje svoje konkurentnosti

pripremljen Kodeks korporativnog upravljanja i Kodeks poslovne etike nedostatak kontinuirane promocije optih ili specifinih dobrovoljno uvedenih industrijskih standarda u oblasti DOP-a pripremljena metodologija i ve ustanovljena praksa nagraivanja praksi DOP-a uspostavljeno struno savetodavno telo za DOP za

pospeivanje imida svojih lanova motivisanje lanova da preduzimaju zajednike inicijative DOPa irei uticaj aktivnosti, kao i vidljivost udruenja mogunost da se ukljue u evropske mree DOP-a (kao to je CSR Europe) i da koriste njihovo znanje i sredstva finansiranja

srednja do velika

poetna saradnja sa nadlenim organom koja treba da se intenzivira, naroito u procesu stvaranja politika komunikacija i saradnja sa nevladinim organizacijama po pitanjima DOP-a je i dalje slaba

23

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem lanove Privredne komore Srbije aktivna mrea Globalnog dogovora sa dobro razvijenom upravom i operativnom strukturom ostavljaju utisak da im nedostaje neophodni kapacitet da koriste koncept DOP-a kao mehanizam za promovisanje i zatitu interesa njihovih lanova nedovoljni kapacitet i resursi predstavnika zaposlenih za smisleno uee u procesu kolektivnog pregovaranja manjak uea u monitoringu korporativnog ponaanja nedovoljno angaovanje u edukaciji drugih aktera o DOP-u, u pruanju ideja

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a

Sindikati i udruenja poslodavaca

DOP prua korisnu platformu koja moe da pomiri interes stvaranja profita poslovnog sektora sa irim interesima zaposlenih

promovisanje uea zaposlenih u donoenju odluka i uspostavljanje partnerstava izmeu kompanija i sindikata, kao alternativa praksi socijalnih konflikata i ometanja

srednja

nedovoljno razvijen socijalni dijalog na lokalnom nivou

Nevladine organizacije

DOP moe da se koristi kao platforma koja moe da pomogne razvoju odnosa sa poslovnim sektorom koji see dalje od prikupljanja

da probude osetljivost poslovnog sektora za vanost pitanja na kojima rade i za spajanje resursa za ispunjenje

niska do srednja

nedostaju im potrebne vetine i verodostojnost da bi uestvovali u dijalogu sa poslovnim sektorom i poslovnim udruenjima i da

zastupanje uloge lokalnih socijalnih i privrednih saveta i obuavanje pojedinaca koji bi mogli da postanu njihovi lanovi promovisanje konsultacija i saradnje izmeu poslodavaca i predstavnika zaposlenih razvijanje instrumenata za obezbeivanje ideja kompanijama o tome kako da strukturiu aktivnosti DOP-

24

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a sredstava finansiranja

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem kompanijama za strukturisanje njihovih DOP aktivnosti i nedostatak pruanja podrke kompanijama u razvoju strukturisanog dijaloga i angamana sa akterima

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

njihove misije

izgrade javnoprivatna partnerstva sa ciljem bavljenja pitanjima DOP-a

Mediji

potreba da unaprede pokrivenost raznih tema od javnog interesa, ukljuujui pitanja DOP-a

mogu da igraju vanu ulogu u podizanju svesti i naglaavanju dobrih praksi DOP-a i kritikovanja loih praksi nedovoljno poznavanje koncepta DOP-a i nedostatak specijalizacije u monitoringu i izvetavanju o raznim aspektima DOP-a

mogunost da ispune oekivanja opte javnosti dostizanje vee ravnotee u izvetavanju o pozitivnim i negativnim primerima korporativnog ponaanja

velika

odravanje dobrih odnosa sa nadlenim dravnim organima, poslovnim sektorom i graanskim drutvom kako bi se osiguralo dobijanje relevantnih informacija

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-a a korienje razliitih foruma i socijalnih platformi da bi se razvila interakcija sa poslovnim sektorom razvijanje instrumenata za monitoring korporativnog ponaanja i obezbeivanje povratnih informacija poboljanje njihovog znanja o obimu koncepta DOPa, kao i o vodeim praksama u razvijenim zemljama i u Republici Srbiji unapreenjeureivake politike kako bi se osiguralo sistematsko i redovno izvetavanje o aktivnostima

25

Kljuni akteri

Kako na njih utie DOP ili nedostatak DOP-a

Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem

Glavni interesi i oekivanja

Mo vrenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a

Odnos sa drugim akterima

Implikacije za politiku stimulisanja DOP-aDOP-a kompanija i o stimulativnim merama drave

Akademski krugovi

potreba da dre korak sa modernim razvojem ekonomske teorije i prakse

igraju ulogu u stvaranju i irenju znanja o DOP-u, ali i dalje imaju skroman uticaj na agendu DOP-a

ukljuuju DOP u nastavne planove i programe

niska kratkorono, visoka dugorono

mogunost da obezbede relevantno znanje poslovnom sektoru i nadlenim dravnim organima

razvoj dijaloga oukljuivanju DOP-a u nastavne planove i programe, naroito u oblasti poslovne administracije, javne uprave i prava

26

4. Analiza problema putem logikog okvira utvrivanje uzroka i posledica i uzrono-posledinih vezaLogika intervencije Indikatori postignua koje je mogue proveriti objektivnim putem Izvori i sredstva provere Pretpostavke

Opti ciljevi

promocija odrivog rasta i razvoja poslovanja koje podstie socijalnu inkluziju i spreava naruavanje ivotne sredine

Specifini ciljevi

broj kompanija koje integriu koncept i praksu DOP-a kao osnovni deo strategije poslovanja je znaajan i oni se sve vie takmie na tritu na osnovu DOP-a sve vee usredsreivanje kompanija na uvoenje standarda vezanih za DOP, razvoj partnerstava DOP-a sa lokalnim samoupravama i uee zaposlenih u procesu donoenja odluka prilian broj kompanija, naroito onih velikih, koje su u svoje organizacione strukture uvele poziciju menadera DOP-a kompanije sve vie razvijaju programske aktivnosti koje stimuliu ekonomski razvoj lokalne zajednice, preduzetnitvo, zapoljavanje i nezavisni razvoj pojedinaca unutar drutveno osetljivih

procenat kompanija koje su ukljuile DOP u svoje organizacione strukture; procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje su primenile sisteme upravljanja od znaaja za DOP; procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izvetaje procenat kompanija koje su primenile sisteme upravljanja od znaaja za DOP; procenat kompanija koje gaje strateku saradnju sa lokalnim samoupravama; procenat kompanija koje se angauju u razliitim aktivnostima za razvoj zajednice; procenat kompanija koje ukljuuju zaposlene u proces donoenja odluka procenat srednjih i velikih preduzea koja su uvela u svoje organizacione strukture poziciju

periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Nacionalno telo za standardizaciju; Beogradska berza periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOPa periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOPa; Beogradska berza; Nacionalna mrea Globalnog dogovora UN-a

stabilna meunarodna finansijska i ekonomska situacija znatan broj velikih kompanija je usvojio specijalne programe iji je cilj promocija praksi DOP-a meu njihovim dobavljaima predvidiv i regularan proces pribliavanja EU; ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i otvoren proces za dobijanje statusa zemlje kandidata za lanstvo u EU okruenje koje stimulie odrive prakse poslovanja (sve manji udeo sive ekonomije, smanjenje nepravine konkurencije, smanjenje korupcije) funkcionalna i sve vea lokalna mrea Globalnog dogovora UN-a spremnost privrednih komora da uestvuju u promovisanju DOP-a meu svojim lanovima politika volja za poboljanjem zakonodavstva koje je potrebno za stvaranje okruenja koje pogoduje

27

Logika intervencije grupa sve vei broj kompanija koje razvijaju strukturisani dijalog sa svojim kljunim akterima sve vee poverenje poslovnog sektora u civilni sektor i priznavanje vanosti izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom irenje prakse korporativnog nefinansijskog izvetavanja o uticaju na ivotnu i socijalnu sredinu, kao i sve vea upotreba meunarodno priznatih standarda ili sveobuhvatnih sistema izvetavanja; sve vei napori da se ovi izvetaji uine dostupnim iroj publici

Indikatori postignua koje je mogue proveriti objektivnim putemmenadera DOP-a procenat kompanija koje su se angaovale u raznim aktivnostima razvoja zajednice; procenat kompanija koje su se angaovale za razvoj preduzetnitva u lokalnim zajednicama; procenat kompanija koje imaju jasnu politiku o davanju jednakih mogunosti; procenat kompanija koje se angauju u zajednici za posebne ciljne grupe (deca, omladina, osobe sa invaliditetom, ene, Romi, nezaposlena lica, izbeglice i interno raseljena lica) procenat kompanija koje su razvile dijalog sa svojim kljunim akterima procenat kompanija koje gaje strateku saradnju sa civilnim sektorom; procenat kompanija koje su se angaovale u dijalogu sa akterima procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izvetaje; procenat kompanija koje koriste meunarodno priznate standarde o nefinansijskom izvetavanju; procenat kompanija koje koriste razliite medijske formate za objavljivanje nefinansijskih izvetaja

Izvori i sredstva provere

Pretpostavke razvoju DOP-a pridobijanje odgovarajuih finansijskih sredstava za DOP od Vlade i meunarodnih partnera za razvoj sve vea kupovna mo kao preduslov za drutveno odgovornu potronju beogradska berza i penzioni i investicioni fondovi treba da zahtevaju nefinansijske izvetaje od kompanija; spremnost penzionih i investicionih fondova da trae da se politike kompanija koje se odnose na socijalne aspekte i aspekte DOP-a vezane za ivotnu sredinu obelodane poslovna zajednica je preteno svesna injenice da strani investitori pridaju sve vie panje kvalitetu i nivou prakse DOP-a

Oekivani rezultati

uvedena su opsena pravila, propisi i podsticajni mehanizmi za DOP znaajan broj kompanija

uvedeni su propisi o ekolokim i socijalnim oznakama; standardi i sistemi upravljanja vezani za DOP su odobreni na

izvetaji o godinjem napretku koje pripremaju nadlena

predvidiv i regularan proces pribliavanja EU; ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i otvoren proces za dobijanje statusa zemlje kandidata

28

Logika intervencije poseduje znanje o tome kako da primeni DOP, naroito ideje o aktivnostima koje bi mogle da preduzmu i kako da ih strukturiu kompanije na DOP sve vie gledaju kao na mogunost za razvoj konkurentnih prednosti potroai sve vie uzimaju u obzir aspekte DOP-a kada donese odluke o kupovini civilni sektor sve vie razvija partnerstva sa poslovnim sektorom koja seu dalje od pribavljanja sredstava finansiranja i podiu svest poslovnog sektora o vanosti pitanja na kojima on radi veina velikih kompanija prepoznaje vanost i svrhu nefinansijskog izvetavanja

Indikatori postignua koje je mogue proveriti objektivnim putem nacionalnom nivou; proces javnih nabavki je preispitan kako bi se ukljuili i aspekti DOP-a u njega procenat kompanija koje su ukljuile DOP u svoje organizacione strukture; procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izvetaje; procenat kompanija koje su lanovi udruenja DOP-a i Globalnog dogovora UN-a procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje su ukljuile DOP u svoje organizacione strukture; procenat anketiranih potroaa koji ukazuje na to da oni pridaju panju oznakama na proizvodima i nacionalnim nagradama za DOP kada donose svoje odluke o kupovini procenat kompanija koje gaje strateku saradnju

Izvori i sredstva provere ministarstva o implementaciji Akcionog plana zasnovanog na ovoj Strategiji periodini izvetaji iz Baze podataka o dobrim praksama DOPa; Sekretarijat Globalnog dogovora UN-a; Beogradska berza periodini izvetaji iz Baze podataka o dobrim praksama DOPa dvogodinje anketiranje potroaa periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOPa periodini izvetaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-

Pretpostavke za lanstvo u EU okruenje koje stimulie odrive prakse poslovanja (sve manji udeo sive ekonomije, smanjenje nepravine konkurencije, smanjenje korupcije) vladine agencije imaju koordinirani pristup stimulisanju DOP-a funkcionalna i rastua lokalna mrea Globalnog dogovora UN-a spremnost privrednih komora da uestvuju u promovisanju DOP-a meu svojim lanovima politika volja za poboljanjem zakonodavstva koje je potrebno za stvaranje okruenja koje pogoduje razvoju DOP-a obezbeivanje finansijskih sredstav