Dr Sneana teti Redovni profesor Prirodno matematiki fakultet Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerzitet u Novom Sadu

STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA BANATA(STUDIJA RAZVOJA TURIZMA BANATA)

Beograd, 2008.

1

UVOD Predmet istraivanja strategije je razvoj turizma i mogunosti njegovog odrivog razvoja na podruju Banata koje elimo da pozicioniramo kao turistiku destinaciju Srbije sa prepoznatljivim brendom. Radi se o primenjenom istraivanju, koje se bazira na prihvaenom saznanju da turizam predstavlja privrednu granu koja u potpunosti valorizuje sve resurse u prostoru sa ciljem poboljanja ekonomskog razvoja. U istraivanju su se uvaavali trendovi razvoja turizma u svetu i provodila terenska istraivanja u okviru svake subregije i uih lokaliteta, a sve u cilju definisanja modela razvoja za uspeno pozicioniranje turistike destinacije Banata na meunarodnom tritu. Pristup ovom istraivanju je u tenji da se postigne vii stepen kvaliteta i zadovoljavajui stepen blagostanja lokalnog stanovnitva u XXI veku. U rezultatima istraivanja se naglasak stavlja na preduslove koje treba ispuniti da bi turizam zaista postao jedan od vodeih elemenata sveukupnog razvoja regije, a destinacija Banata postala znaajna turistika destinacija u Srbiji i irem okruenju. Vano je zato da se naglasi da je Ugovorom o izradi programa predvien i monitoring , s intencijom da preraste u trajan kontrolni mehanizam turistikog razvoja i uspenosti pozicioniranja ove turistike destinacije u okruenju. Polazne osnove Drutveno ekonomske i politike promene praene rizicima, kao i promene u irem okruenju Republike Srbije nametnule su potrebu da se istrai poloaj turizma Banata u novim uslovima. Na to utiu i novi sadraji razvoja drutva u celini kao i snaan razvoj tehnologije koji u velikoj meri usmeravaju veliinu i strukturu drutvenog proizvoda i novi pristup razvoju turistikih destinacija. Iskorak koji je uinjen u razvoju turizma Banata poslednjih godina, dodatno je nametnuo uslove za njegove budue pravce razvoja i potrebu da se uporedno tei ostvarenju najviih ekonomskih, ekolokih i socijalnih ciljeva. Ukoliko elimo da pratimo savremene trendove, potrebe lokalnog stanovnitva i trita, namee se obaveza definisanja pravca i strategije razvoja. To predstavlja prekretnicu sveukupnog razvoja Banata, kojoj turizam treba da postane znaajna pokretaka snaga ukupnog ekonomskog razvoja. U poredjenju sa drugim ekonomskim granama, koje ima ili moe imati na ekonomski razvoj i na kvalitet ivota stanovnitva Banata, turizam ima poseban znaaj. Upravo ta uloga turizma, i izrazito naglaene promene koje namee savremeno turistiko trite i sve znaajniji uticaj turizma na domicilno stanovnitvo, nametnuli su potrebu da se istrae realne mogunosti njegovog budueg razvoja, kako bi se definisale smernice, i osigurala odgovarajua dokumentacijska osnova za savremeni pristup upravljanju turizma na nivou ove turistike destinacije. Ovaj problem je prepoznat od strane svih relevantnih tela Banata, to je u saradnji s timom naunika i strunjaka rezultiralo konkretnim projektnim zadatkom da se postavi teorijski utemeljen i praktino izvodljiv model razvoja turizma Banata. Naglasak je stavljen na potrebu da se mnogobrojne

2

komparativne prednosti ove turistike destinacije tritu ponude na odgovarajui nain, i da se preoblikuju u prepoznatljive konkurentske prednosti. U sreditu razvoja treba da bude profitabilni turistiki proizvod iji je integralni deo maksimalno ouvana ivotna sredina, kao i stalno poboljanje kvaliteta. To je izuzetno znaajno jer privlai, turiste sa razliitih trita. Na taj nain se utie na ukupni ekonomski razvitak i blagostanje lokalnog stanovnitva. Istraivanja koja su uradjena u okviru strategije uvaavala su specifine interese svake pojedine destinacije i lokaliteta kao ue destinacije, sa posebnim osvrtom na heterogenost raspoloivih turistikih resursa i atrakcija. Polo se od uvaavanja svih relevantnih osnova, na nain da se turistiki proizvod turistike destinacije Banata oblikovao uz uvaavanje hijerarhije ciljeva a u razvojnom modelu ova destinacija sagledala u jedinstvenom i neponovljivom spoju mogunosti koje nudi njena okolina a posebno destinacije razvoja specifinih oblika turizma. Cilj istraivanja Prema uraenoj Strategiji razvoja turizma Srbije oigledno je da Srbija ima komparativne prednosti u turizmu, meutim zakljuak je da ona nije ispravno trino pozicionirana. Iako poseduje diverzifikovanu strukturu turistikih resursa, dobru saobraajnu povezanost i poseduje ljudske potencijale njeni turistiki proizvodi nisu dovoljno razvijeni pa, ne mogu biti adekvatno plasirani na inostranom turistikom tritu. Samim tim, naa zemlja ne ostvaruje znaajan devizni priliv od turizma. Mali broj smetajnih kapaciteta i zastareli objeki utiu i na nemogunost njihovog plasiranja na inostranom tritu. Dosadanja ulaganja nisu ni priblino dovoljna da bi se ova situacija poboljala. Zbog zatvorenosti trita u Srbiji kasni proces restrukturisanja i privatizacije, kao i inostranih ulaganja to utie na zaostajanje turistike privrede Srbije u stvaranju modernih oblika ponude kao to su novi tematski hoteli, tematski parkova, golf tereni, wellness centri, ruralni sadraji, nove infrastrukture za potrebe turista specijalnih interesovanja i dr. Posmatrajui ove zakljuke, oigledno je da se ova slika direktno prenela i na podruje Banata, ija turistika ponuda ima sve karakteristike globalne turistike ponude Srbije. U elji da u potpunosti sagledamo sve strane turistikog proizvoda Banata uraena su opsena anketna istraivanja na terenu za potrebe ove studije. Na taj nain, sagledali smo situaciju na terenu i dobili podatke kako posluje turistika privreda, koje su jake i slabe take, a ta su pretnje i mogunosti turizma Banata. Cilj ovog istraivanja je da se izradi teorijski utemeljen i praktian model razvoja turizma Banata, koji e da osigura razvoj konkurentne destinacije, isplativog turistikog proizvoda i rast standarda stanovnitva. Plan razvoja mora da da konkretne odgovore na sva otvorena pitanja, to znai da treba imati jasnu viziju, da podrava naelo odrivog razvoja, realno proceni potencijale ulaganja i njihove ekonomske efekte. Istraivanjem treba da se dodje do saznanja, kako ponuditi tritu prepoznatljiv turistiki proizvod visokog kvalitet, i da osigura prosperitet i vii kvalitet ivota graana Banata. To namee obavezu da se prepozna interes svih uesnika ponude, i da se kroz partnerstvo osigura jedinstveno delovanje svih elemenata razvoja javnog i privatnog sektora. Na taj nain e se ovim planom definisati smernice i aktivnosti po nosiocima .

3

Strategija razvoja turizma Banata je od strane naruioca i izvodjaa koncipiran kao osnovni strateki dokument, kojim e se pokrenuti razvoj turizma u Banata, na nain da postane osnovna snaga razvoja drugih delatnosti. Osnovni cilj plana je poveanje konkurentnosti turistike ponude ove turistike destinacije uz istovremeni porast blagostanja graana, posebno onih koji su svoju ivotnu sudbinu vezali na posredan ili neposredan nain za sudbinu razvoja turizma. U tim okvirima pristupilo se razradi ekonomskih, ekolokih i drutvenih ciljeva, ime se znaenje plana iri i na druga podruja kojima se odreuje budunost i trasiraju mogui pravci daljeg razvoja jasno prepoznatljive turistike destinacije Banata. Posebno se naglaava cilj ouvanja ivotne sredine, koji znai prihvatanje odrivog razvoja kao koncepcije koja ima polazite u jo uvek raspoloivim prirodnim resursima (koje treba uvati i unapreivati), ali i svesti lokalnog stanovnitva koje eli da sauva autohtone vrednosti. Cilj je i bolja valorizacija kulturno-istorijskih spomenika i njihova zatita za generacije kojima to treba ostaviti u nasledje. Budui razvoj treba da poiva na tradiciji turistikog razvoja i njegovom buduem razvoju. Na taj nain plan ima za cilj podizanje turistike ponude na vii nivo kvalitet, pri emu treba uvaavati potrebe ljudi koji ive i rade na prostoru ove turistike destinacije to znai ujedno i poveanje kvalitet ivota lokalnog stanovnitva. Vizija Vizija razvoja turistike destinacije Banata, ali i svake pojedine ue turistike destinacije, ima osnovu kroz jasno definisane optih i pojedinanih ciljeva, ali i potrebi da se uvae njihove prostorne, istorijske, resursne i kulturne posebnosti kroz jedinstvo razliitosti. Turistika destinacija Banata eli da se profilira kao turistika regija ije e razliitosti i posebnosti predstavljati njenu komparativnu prednost, na nain da e se one objediniti u jedinstveno trino i prostorno povezanu celinu. Plan pozicioniranja Banata kao jedinstvo razliitosti, koje moraju da bude na kvalitetniji nain prepoznate na turistikom tritu, znai da treba bolje valorizovati znanje, kvalitet ponud, ouvane prirodne i antropogene resurse kao i ukljuivanje lokalne zajednice. Ukoliko tome dodamo i ostale pogodnosti, tada moemo da definiemo smernice za realizaciju optih i posebnih ciljeva turistikog razvoja Banata. Hipoteze U istraivanju se polazi od opte hipoteze, da turizam moe doprineti kompletnom ekonomskom razvoju, podizanju standarda i kvalitet ivota lokalnog stanovnitva Banata. Uslov je da se na novim, nauno utemeljenim i u praksi dokazanim saznanjima postavi takav model razvoja, koji e da osigura da se Banat pozicionira kao prepoznatljiva i privlana turistika destinacija. Ovako postavljenu hipotezu moemo da dokaemo imajui u vidu sledea teorijska i praktina saznanja:

4

Savremena turistika kretanja na globalnom nivou u stalnom su porastu. Prole godine (2007.g.) ova kretanja su dostigla nivo od skoro 9oo miliona inostranih turista (UNWTO). Globalizacija je doprinela velikoj heterogenosti turistike tranje na svetskom turistikom tritu usled brzih ekonomskih, tehnolokih, kulturnih, politikih i drugih promena. Turistiki trendovi se sagledavaju u okvirima kontinuiranog rasta i razvoja turistike ponude i potranje i u uslovima sve izraenije konkurencije meu turistikim destinacijama na svetskom turistikom tritu; da Srbija u svetu sve vie stie imid atraktivne turistike destinacije da se ekonomija Banata poslednjih godina suoava sa ozbiljnim strukturnim promenama, na nain da delimino ili potpuno nestaju neke delatnosti, koje se mogu zameniti tercijarnim sektorom u emu veliki znaaj pripada uslunim delatnostima, Kroz razvoj malih i srednjih preduzea u oblasti turizma , Banat dugorono vidi svoju ansu; Da se turistika destinacija prepoznaje po komparativnim prednostima, kao potencijala koje treba prepoznati, valorizovati, i pretvoriti u konkurentske prednosti; Da su zbog razliitih ekonomskih i politikih okolnosti neke konkurentne turistike destinacije osigurale bolje pozicioniranje na turistikom tritu; Samo se racionalnom i efikasnom saradnjom odnosno "partnerstvom" svih segmenata znaajnih za razvoj turizma moe da ostvari konkurentska prednost, Samo inovativni turistiki proizvod destinaciji moe da osigura vii stepen prepoznatljivosti . Plasman ovakvog turistikog proizvoda namee potrebu izbora optimalnog modela upravljanja destinacijom, to znai izgradnju "inteigrisanog menadmenta kvalitet" Nova evropska politika razvoja ima za cilj poveanje konkurentnosti regiona putem podrke politici boljeg iskorienja potencijala prirodnih, antropogenih i ljudskih. Svrha i cilj nove Evropske regionalne i kohezione politike koji se ogleda kroz, skup predvienih intervencija u stvaranju uslova poeljnih za razvoj biznisa (jaanje pozitivne spoljanje snage i unapreenje administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava), kao i Poboljanje korienja lokalnih resursa u cilju privlaenja spoljnih resursa (prvenstveno kapitala) koji su teko dostupni na lokalnom nivou. Metode istraivanja Priroda istraivanja nametnula je potrebu da se poe od istorijske metode, kako bi se dolo do ocene dostignutog stepena teorijskih pretpostavki. Pri tome je konsultovana brojna savremena nauna i struna liiratura i mogunosti praktine primene ovih postavki u praksi kroz mnogobrojna istraivanja na terenu. Tokom istraivanja i izrade Strategije razvoja primenjivane su metode analize i sinteze, metode apstrakcije i konkretizacije,

5

metode indukcije i dedukcije, metoda komparacije, metoda uzorka, metoda klasifikacije, metode generalizacije i specijalizacije. Primenjeni su uobiajeni metodoloki instrumenti tako da su "desk" istraivanja temeljena na raspoloivoj dokumentaciji u koncipiranju relevantnih sadraja plana strategije razvoja turizma, a "field" istraivaki rad baziran je na proverenim metodama i tehnikama. Uvek se polazilo od optih metodolokih naela koja su uobiajena za ekonomska istraivanja, korien je dijalektiki pristup problemima, utemeljen na sintetikoj metodi sagledavanja razliitih metodolokih postupaka. Rezultat takvog pristupa doveo je do konkretizacije teorijskih saznanja o specifinim karakteristikama znaajnim za razvoj turizma ove destinacije. Analizom postojeeg stanja turistikih resursa i atrakcija, kao i drugih pretpostavki razvoja turizma, koristila se induktivna metoda za donoenje sudova o problematici koja se istrauje. U obradi rezultata prikupljenih na temelju anketnih upitnika i radionica na terenu, primenjen je logiki i analitiki postupak analize i sinteze, apstrakcije i generalizacije u otkrivanju zakonitosti ponaanja svih segmenata znaajnih za razvoj turizma ove turistike destinacije. Klasifikovana su sva svojstava do kojih se dolo istraivanjem kako bi se ukazalo na bitne veze i odnose, a metodom komparacije se dolo do saznanja o eljenim ciljevima i pravcima razvoja Banata kao turistike destinacije. Dobijeni rezultati prilikom istraivanja su se primenom deduktivne metode oblikovali u formu modela razvoja, koji e se prezentovati u deskriptivnom i elektronskom obliku. Istaknuto mesto pripalo je i delfi metodi kao podlozi za prognoziranje budueg razvoja, stepena razvoja i afirmacije uih turistikih destinacija na podruju jedinstvene turistike destinacije Banata. Metodoloka istraivanja u vezi sa ovim projektom raena su: Kroz primarna i sekundarna istraivanja i direktnim kontaktom sa interesnim subjektima to utie na stvaranje objektivne slike pretpostavke razvoja turizma Banata, Primenom principa od opteg ka posebnom sagledavajui razvoj turizma Srbije i mesto turizma Banata, Primenom principa od posebnog ka optem sagledavajui specifinosti turistike ponude Banata i uklapanja u Strategiju razvoja turizma Srbije, Uoavajui mogunosti razvoja turizma Banata posebno je dat naglasak na analizu klastera i njihovu integraciju u celovitu razvojnu strategiju turizma Banata, Na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih trinih istraivanja , Sa ciljem definisanja upravljakog mehanizma i obezbeivanja plana implementacije strategije upravljanja turizmom Banata. Teorijska polazita Procesi globalizacije u turizmu manifestuju se kroz intraregionalna i interregionalna putovanja. Svaka turistika destinacija je mala geografska celina, koja mora da osigura ispunjenje zahteva ciljnih korisnika u okviru globalnih preferencija turista za odreenim proizvodima, uslugama ili nainom ivota. Savremeni turista deo je sveopte homogenizacije trita i zahteva

6

uvaavanje standarda, to dovodi do ujednaavanja potreba i elja kupaca na svetskom nivou. Konkurentnost na globalnom turistikom tritu i strukturne promene onemoguavaju ravnomeran rast svake turistike destinacije, pa se od ekonomskih i drugih subjekata u turizmu zahteva njihovo prilagoavanje novim odnosima. Teite se pomera od pojedinog subjekta turistike ponude na turistiku destinaciju odnosno na stvaranje integralnog proizvoda destinacije kojim upravlja destinacijski menadment u jednom od prihvaenih oblika partnerstva, sa zadatkom uvoenja novih metoda marketinga, nove organizacije,sistema opremanja i osiguranje integralnog kvalitet ponude. Turistika destinacija Banata treba da bude strateki definisana poslovna celina, prepoznatljiva po svim relevantnim elementima, mora imati jasan imid i da osigura uslove za stvaranje pozitivnog poslovanja. To je integralna celina koja uvaava sve relevantne zahteve prisutne u sistemu globalizacije, ali istovremeno prepoznatljiva po specifinostima svoje ponude. Ovu ponudu treba oblikovati uz uvaavanje optih i posebnih trendova, koji dominiraju na svetskom turistikom tritu i koje treba dalje istraivati i oslanjati se na njih. Takav pristup je uslovljen sve veim pritiskom konkurentskog okruenja, u kome samo objedinjeni poslovni i drugi subjekti mogu da odgovore na sve izazove na odgovarajui nain. Kako savremeni turisti ne ele da koriste samo osnovnu ponudu turistikog mesta, ve zahtevaju organizovanu ponudu i van njegovih uih granica, to jo vie naglaava potreba da se ova ponuda integrie. Zbog toga treba da se istrae svi specifini zahtevi potranje, i ponude integrisani sadraji u novoj organizovanoj formi, kako bi se mogla odrati konkurentnost destinacije na uvaavanje eko-pristupa i naela odrivog turizma. Turistika destinacija Banata kao znaajna turistika regija u Srbiji, opredelila se za odrivi razvoj, za to ima anse, s obzirom na ouvanost prirodnih resursa i istorijskog nasledja, a i zbog saznanja da za ovu turistiku destinaciju turizam ima vie pozitivnih no negativnih uticaja. Koncipiranje ponude turistike destinacije mora da uvaava osnovne komparativne prednosti, koje treba da budu prepoznatljive i prilagodjene potrebama ciljnog trita. Upravo su na ovim polazitima utemeljen potrebe zahtevi da se Banat definie kao turistika destinacija koja postaje i poslovna jedinica turistike ponude, kojom treba upravljati na novim osnovama i time stvoriti osnovne pretpostavke za pretvaranje komparativnih u konkurentske prednosti, kao polazite za bolje pozicioniranje na nacionalnom i svetskom turistikom tritu. Organizacija istraivanja Na polazitima ciljeva, vizije i prihvaene metodologije, a u dokazivanju postavljenih hipoteza, znaajno je opredjeljenje istraivakog tima, da proverava (testira) dostignuti stepen saznanja, i da ih ukljuuje u gotove celine. Upravo su na ovim polazitima definisani oni elementi modela, koji odraavaju rezultate sporazuma svih zainteresovanih uesnika privatnog i javnog sektora,

7

neprofitnih organizacija, zaposlenih i domicilnog stanovnitva. Tokom izrade Strategije razvoja naglasak je stavljen na: timski rad i multidisciplinarnost u organizovanju tima, i stalno prisutna terenska i druga izvorna istraivanja; pristup istraivanju koncipiran je od posebnog ka optem, odnosno od nie hijerarhije prema vioj. Tako se krenulo od elemenata relevantnih za konkretne poslovne sastave, do zahteva turistikog mesta (lokaliteta), preko sub-regija, do turistike destinacije Banata kao celine; uoptavanja posebnosti, koja su vodila ka kljunim obelejima "jedinstva razliitosti" toliko karakiristinim za turistiku destinaciju Banata, po emu se ona izdvaja od mnogih njoj slinih; kontinuiranom testiranju rezultata svake faze istraivanja odnosno pojedinih tematskih celina kako bi se sadraj prilagodio stvarnim potrebama i interesima svih zainteresovanih u lokalnoj zajednici, a posebno s ciljem da plan razvoja turizma bude prihvaen od domicilnog stanovnitva, kao uslova i svrhe njegove izrade i sprovodjenja; Oekivani rezultat istraivanja Rezultat ovoga istraivanja je izrada Strategije razvoja razvoja turizma Banata od koga se oekuje da prui jasne i realne odgovore na sva otvorena pitanja definisana projektnim zadatkom, s ciljem da se Banat pozicionirana kao prepoznatljiva turistika destinacija. Ve tokom ugovaranja, a posebno tokom istraivanja postignuta je saglasnost o kljunim, stratekim pitanjima odrivog razvoja, a podravan je i kroz sinergijsko usuglaavanje strategija, to se oekuje i tokom njihovog sprovodjenja. Izrada ovog projekta treba da ukae na neka osnovna pitanja i pravce razvoja turizma Banata kao to su: Na koji nain Banat treba da povea konkurentnu sposobnost na domaem turistikom tritu , Kako banat plasirati na inostranom turistikom tritu, Identifikacija podruja sa jakom potencijalnom turistikom ponudom, Pronalaenje sredstava za investiranja u turistiki razvoj, Pravci razvoja turistike svesti lokalnog stanovnitva Stvaranje pozitivnog imida o turistikoj ponudi Banata na domaem i inostranom turistikom tritu, Kako obezbediti primenu ovog projekta, Primena Strategije razvoja pretpostavlja stvaranje "inovativnog destinacijskog menadmenta", kroz jaanje pozicije meusobno povezanih subjekata u ponudi jedinstvenog turistikog proizvoda destinacije. To je pretpostavka za bre repozicioniranje uesnika turistike ponude, za stvaranje povoljnije ulagake klime za investitore, za bolje koriinje kapaciita i osigurane oekivane stope povratka ulaganja. Rezultati istraivanja i koristi Strategije razvoja mogu se jasno prepoznati i na polju podizanja kvalitet ivota lokalnog stanovnitva.

8

Ovaj plan, je kao rezultat primenjenog istraivanja koncipiran s ciljem da u praksi osigura visoku aplikativnu vrednost, i da se oivotvori u to irem obuhvatu i u realnom vremenu. Pretpostavka za to je da ga kroz hijerarhiju ciljeve prihvate svi stepeni odluivanja (od najnieg do najvieg), na nain da ih razumeju i sprovedu u ivot kao rezultat sopstvenih elja i saznanja. Tu se prvenstveno misli na jedinice lokalne samouprave, na turistike i ostale ekonomske subjeke, na lokalne turistike organizacije, kao i na celokupnu zainteresovanu javnost. Zavreni plan treba da bude i podloga i polazite za delovanje destinacijskog menadmenta, uspostavljenog na naelima partnerstva, od koga se oekuje da postane lider i pokreta razvoja turizma na novim osnovama. Jedan od preduslova uspene primene Strategije razvoja je sprovoenje monitoringa i ukljuivanje sistema kontinuirane edukacije, iji je zadatak osposobljavanje ljudi za njegovu primenu. To se prvenstveno odnosi na stvaraoce turistike ponude, turistike organizacije, ali i na sve ostale direktne i indirektne uesnike u turistikom razvoju. Menaderi svih nivoa i profila u turistikim organizacijama moraju da postignu konsenzus na profitnim ili neprofitnim osnovama, i izaberu lidera koji e prema zajednikoj koncepciji upravljati destinacijom uz uvaavanje svih relevantnih elemenata. Tu treba ukljuivati sve vodee strunjake na nivou destinacije, ali dati ansu i mladim i drugim kreativnim kadrovima, tj. svima koji turistiki razvoj destinacije povezuju s osiguranjem dobrih uslova rada i podizanjem kvalitet ivota. Koncepcija i dinamika istraivanja U skladu sa prihvaenom metodologijom izrade Strategije razvoja izvreno je obimno empirijsko istraivanje stanja turistike ponude Banata, i bie organizovan veliki broj prezentacija i radionica za destinaciju Banata kao celinu i za ue turistike destinacije od turistikih mesta do sub-regija. Osim toga, treba ugovoriti i brojne radne sastanke sa lanovima lokalnih uprava i samouprava, zaposlenima u turistikim organizacijama, lokalnog stanovnitva, i ostalim zainiresovanim osobama. Istraivaki tim izvrie prezentaciju koncepcije izrade Strategije razvoja turizma Banata. Tokom 2008 godine provedeno je obimno empirijsko istraivanje, utemeljeno na reprezentativnom uzorku, a s ciljem ocene postojee turistike ponude Banata kao jedinstvene destinacije, ali i uih turistikih destinacija. Rezultate istraivanja objaviemo na taj nain da se prepozna zajedniko i posebno u turistikoj ponudi ove jedinstvene turistike destinacije, i posebno e se evidentirati lokacije u kojima treba da se ostvari vei stepen prilagoenosti zahtevima turistikog trita na koje je turistika destinacija Banata orijentisana. Istraivanjem su obuhvaene sledee ciljne grupe: turistika privreda,turistike organizacije i turistiki menadment. Anketni upitnici provedeni su na reprezentativnom uzorku, a sadravali su opta i posebna pitanja za svaku navedenu ciljnu grupu, kao i za svaku destinaciju. Na taj nain svaka anketirana grupa dala je sopstveno miljenje o elementima turistike ponude Banata, ali i o pitanjima koja su od posebnog interesa samo za tu interesnu grupu. Anketnim upitnicima o stanju u turistikoj destinaciji i mogunostima za razvoj turizma izvren je popis sadanjeg stanja

9

PRILAGOAVANJE STRATEGIJE RAZVOJU TURIZMA BANATA Kako je vrlo teko napraviti kratak plan prezentacije svih saznanja do kojih se dolo prilikom izrade Strategije razvoja turizma Banata, u nastavku emo vrlo koncizno prikazati kljune sadraje istraivanja, s posebnim naglaskom na predstojee zadatke. STANJE, POTENCIJALI I OGRANIENJA ZA RAZVOJ TURIZMA Distribucija turistikih tokova u okviru destinacija Banata nije ravnomerna u veini sluajeva, zbog koncentracije turista na pojedinim takama, linijama i povrinama. Istraivanja turistike destinacije Banata ukazuje na injenicu da se turisti najee grupiu i poseuju odreene delove ove turistike destinacije. To su centralni lokaliteti i turistika jezgra, dok druge mnogo vee povrine unutar destinacije nisu predmet interesovanja posetilaca, pa samim tim ne predstavljaju znaaj prilikom turistike prezentacije. Jedan od ciljeva ove strategije je da se izvri uravnoteenje turistike ponude itavog prostora kako bi svi delovi imali podjednake anse, shodno svojim karakteristikama, na domaem i inostranom turistikom tritu. POLOAJ I PRIRODNE KARAKTERISTIKE BANATA Region Banat je geografska celina, administrativno podeljena izmeu Srbije, Rumunije i Maarske. Srpski deo Banata je uglavnom lociran u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok veoma mali deo Banata administrativno pripada gradu Beogradu. Srpski deo Banata najvea je od tri regije koje ine Vojvodinu (Banat, Backa, Srem). Izrazito ravniarski predeo sa Deliblatskom pearom i Vrakim planinama (641 m). Ima 177 naselja panonskog tipa, od kojih 30 sa vie od 5.000 stanovnika, a ukupno 750 hiljada stanovnika. Najvei grad je Zrenjanin, najbrojnije je srpsko stanovnitvo (65%), potom maarsko, pa rumunsko.

Karta broj 1: Teritorijalni prikaz Banata

10

Granice Banata su prema zapadu i jugu jasne i ine ih reka Dunav na jugu, a do ua Tise granicu na zapadu ini Tisa. Granice prema istoku i severu su politiko-administrativne. U ovim geografskim granicama Banat zahvata 9.830 km to predstavlja oko 17,56% ukupne povrine Srbije (izuzimajui Kosovo) i 45,71% ukupne povrine AP Vojvodina. Podaci o povrini Banata, broju naselja i broju stanovnika moemo videti u narednoj tabeli: Tabela broj : Teritorija BanataTeritorija CENTRALNA SRBIJA AP VOJVODINA Srednje-banatski okrug Povrina, km2 55968 21506 3256 Broj naselja 4239 467 55 50 94 Broj stanovnika prema Broj stanovnika prema popisu 1991 popisu 2002 5611242 1970195 216754 177542 315633 5466009 2031992 208456 165881 313937

Severno-banatski 2329 okrug Juno-banatski okrug 4245

Izvor:Republiki zavod za statistiku, Beograd 2004.

Na teritoriji Vojvodine Banat je administrativno podeljen na okruge: Severnobanatski, Srednjobanatski i Junobanatski sa ukupno 19 optina. Najvei grad srpskog Banata je Zrenjanin (79.545), a ostali vei gradovi su: Panevo (76.110), Kikinda (41.825) i Vrac (36.001). Njegov geografski poloaj, je potencijalna konkurentna prednost koja moe uiniti da region postane raskre znaajnih meunarodnih tokova i resursa, jer se nalazi izmeu Centralne i Jugo-istone Evrope i na taj nain je povezan sa zapadnom evropom i Bliskim istokom.

Karta br. 2: Administrativna podela Banata

11

TURISTIKO-GEOGRAFSKI POLOAJ BANATA Turistiko-geografski poloaj je izuzetno vaan sa aspekta prostornog razmetaja turistikih znamenitosti, motiva podruja ili regiona udaljenost od glavnih putnih pravaca i sredstava za komunikaciju, prilagoenost oscilatornim kretanjima turista, uklopljenost u iru teritorijalnu celinu i dr. Povoljan prostorni razmetaj za odreeni turistiki region znai prednost za razvoj, dok nepovoljan poloaj moe da predstavlja realnu prepreku u razvoju turizma.

Karta br. 3: Geografski poloaj Banata

Turistiko-geografski poloaj Banata je povoljan, jer predstavlja severoistoni deo Vojvodine,koji se nalazi izmeu Tise, Dunava i Moria a na istoku do reke Tamia i erne. Dva prelaza na Dunavu i pet na Tisi ine veze kojima je Banat povezan sa ostalim delovima nae zemlje. Jedino je prema Sremu Banat ostao zatvoren a jedan od razloga je da na Banatskoj strani ne postoji nijedno vee naselje na Dunavu. Poloaj Banata u odnosu na susedne zemlje je povoljan. Postoje dva drumska prelaza (kod Vatina i Srpske Crnje), i dva eleznika (kod Vrca- Vatin i kod Kikinde) prelaza za Rumuniju. Veze Banata sa Maarskom nisu razvijene. Od vodenih puteva Dunav i Tisa imaju vei znaaj u ostvarivanju veza sa ostalim delovima nae zemlje i drugim zemljama Evrope.

12

SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA Na teritoriji nae zemlje je znaajna raskrsnica meunarodnih puteva i predstavlja most izmeu Evrope i Azije i Evrope i Afrike. Preko ovog ravniarskog podruja oduvek su vodili najkrai putevi izmeu centralne Evrope i Bliskog Istoka. Kroz Vojvodinu prolaze mnoge vane saobraajnice. Pre svega autoput E-75 koji ide iz centralne Evrope i Horgoa na granici prema Maarskoj, pa preko Novog Sada do Beograda i dalje na jugoistok ka Niu, gde se rava: jedan pravac vodi na istok ka granici sa Bugarskom; drugi na jug, prema Skoplju i Solunu. Trei krak autoputa E-70 se u Sremu odvaja na zapad, prema susednoj Republici Hrvatskoj i dalje ka zapadnoj Evropi. Oko autoputa je razvijena i mrea lokalnih puteva i eleznikih pravaca. Postojea putna mrea je uvek bila u funkciji proizvodnih potreba Banata. Drumske veze iz XVIII veka, su bile one koje su povezivale Segedin preko Kikinde sa Temivarom, zatim Segedin preko velikog Bekereka sa Panevom, Veliki Bekerek sa Kikindom itd. Skoro svi ovi putevi su zadrali svoje prvobitne i znaajne funkcije, ali povlaenjem granica prema Maarskoj i Rumuniji one su izmenjene i vie orjentisane prema Panevu i Beogradu. Najvaniji drumski putevi su: Beograd enta Perlez Zrenjanin-Kikinda Mokrin i druga linija jeste Beograd Panevo Alibunar- Uljma Vrac - Vatin rumunska granica, odnosno Uljma Bela Crkva. U drugoj polovini XIX veka, na ovom podruju, poele su da se grade eleznike pruge. Najstarija eleznika pruga je od Reica u Rumuniji preko Jasenova za Bazija na Dunavu. Ona je bila namenjena izvozu gvozdene rudae iz poznatih rudarskih krajeva. Neto kasnije je izgraena pruga Segedin Kikinda Temivar i Temivar Vrac Bela Crkva. Danas je mrea pruga u Banatu duga 439,1 kilometar.

Karta br 4: eleznikih pruga

13

Vodeni saobraaj se odvija na Tisi i Dunavu, a neto manje na Begeju i najmanje na Tamiu. Dunav je plovan celom svojom duinom oko Banata i povezuje Banat sa srednjoevropskim , zapadnoevropskim i istonim zemljama. Najvee pristanite je Panevo . Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna-Majna-Dunav, koji svojom duinom od 3.505 km., plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran povezuje zapad i istok Evrope i samim tim prua evropljanima skoro neograniene mogunosti za plovidbu. Vojvodina se nalazi na junom - delu Panonske nizije gde je i najvee reno hidrovorite u Evropi.

Karta br. 5: Plovni putevi Vojvodine

to se tie vazdunog saobraaja, banatsko podruje gravitira ka aerodromu ''Nikola Tesla'', kao i cela Vojvodina. U Vojvodini je aktivno i osam sportskih aerodroma i to u Subotici (Bikovo), Kikindi, Ekoj, eneju, Sremskoj Mitrovici, Panevu i Beloj Crkvi. Na sledeoj karti se moe videti udaljenost aerodroma u beogradu od pojedinih gradova (u kilometrima i asovima letenja. To ujedno pokazuje i mogunost potencijalne turistike klijentele u podruje Banata.

14

STANOVNITVO Ukupan broj stanovnika Banata, prema rezultatima popisa iz 2002. godine je neto manje od 720 hiljada, to priblino iznosi 35,31% ukupnog broja stanovnika AP Vojvodine. Gustina naseljenosti je 73 stanovnika po km2, to je ispod nacionalnog proseka. Tabela broj 1: Broj stanovnika i gustina naseljenosti BanataBROJ STANOVNIKA I GUSTINA NASELJENOSTI PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA Republika SRBIJA BROJ STANOVNIKA 1991 2002 179783 170361 221353 214366 328428 332706 729564 717433 2013889 2030992 7822795 7498001

ST/Km2 (2002.) 73 66 78 73 94 85

Izvor: RZS, 1991, Popis 2002

Od poetka sedamdesetih godina dinamika populacije je negativna, to je sa drutveno-ekonomske take gledita veliki problem, naroito i zbog promena starosne strukture stanovnitva i starenjem populacije, budui da proizvodi negativne efekte na trite radne snage . Tabela br 2: Promene u populaciji u periodu od 1991-2002.g.

PROMENE U POPULACIJI 1991 2002 PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA Republika SRBIJA (*) PODACI ZA PERIOD 1990 - 2000 PROMENE U POPULACIJI (%) -5,24 -3,16 1,30 -1,66 0,89 4,15

Izvor: Ibid

Uporeivanje starosne strukture stanovnitva izmeu 1991. i 2002. godine ukazuje na poveanje broja starijih u ukupnom stanovnitvu, prouzrokovan najvie procesom pada stope roenih tokom sedamdesetih. Sve manje uee mladih na tritu radne snage i sve vei broj starijih stvara ozbiljne ekonomske posledice, u smislu pojaanog pritiska starijeg stanovnitva na posao.

15

Struktura stanovnitva prema polu ukazuje na poveanje broja enske populacije koji nastaje iz nekoliko razloga, a pre svega razlike u prosenom ivotnom veku polova. Specifine inicijative i akcije koje za cilj imaju podsticanje uee ena na tritu rada, do sada nije zadovoljavajue. Turizam kao privredna delatnost kod koje dominira uee enskog dela stanovnitva mogao bi promeniti broj radno aktivnog stanovnitva. Tabela broj 3: Starosna struktura stanovnitva.STAROSNA STRUKTURA STANOVNITVA 1991 Podruja Severni Banat Srednji Banat Juni Banat BANAT Vojvodina Republika Srbija 2002 Podruja Severni Banat Srednji Banat Juni Banat BANAT Vojvodina Republika Srbija Godine 0-19 n. 44586 55071 84739 184396 517803 2953988 % 24.9 24.9 26.0 25.4 25.7 30.5 Godine 20-49 n. 74806 90630 137085 302521 844649 3998227 % 41.7 41.0 42.0 41.7 41.9 41.2 Godine 50-64 n. 35651 46412 64983 147046 403413 1761190 % 19.9 21.0 19.9 20.2 20.0 18.2 Godine 65+ n. 24255 28730 39309 92294 248024 982756 Godine 65+ n. 27308 34258 49352 110918 323747 1240505 % 16.5 16.5 15.8 16.2 15.9 16.7 % 13.5 13.0 12.1 12.7 12.3 10.1 Ukupno n. 179298 220843 326116 726257 2013889 9696161 Ukupno n. 165346 207836 312017 685199 2031992 7450071 % 100 100 100 100 100 100 % 100 100 100 100 100 100

Godine 0-19 n. 36950 46498 71064 154512 459991 1672412 % 22.3 22.4 22.8 22.5 22.6 22.4

Godine 20-49 n. 68745 87004 132722 288471 865599 3132832 % 41.6 41.9 42.5 42.1 42.6 42.1

Godine 50-64 n. 32343 40076 58879 131298 382655 1404322 % 19.6 19.3 18.9 19.2 18.8 18.8

Izvor: Ibid

Stepen urbanizacije je relativno nizak i nepromenjen tokom protekle decenije, to ukazuje na to da veliki deo stanovnitva, nema pristup nekim uslugama to utie i na nedostatak pokretaa razvoja veih naselja, koji funkcioniu kao osnova za prodiranje novih tehnologija i kultura. Zbog toga dolazi i do odliva radne snage prema veim urbanim delovima Vojvodine i ostalog dela Srbije. Posmatrajui sve odlike stanovnitva Banata, moemo da zakljuimo da su pozitivne take razvoja: etnika raznovrsnost stanovnitva .. Slabosti stanovnitva se ogledaju kroz: nisku stopu nataliteta, emigraciju, visoko procentualno uee starijeg stanovnitva i veliki broj raseljenih lica. Meutim, uz pravu politiku razvoja povratka na selo moemo uticati na poboljanje starosne strukture stanovnitva i stvaranje baze za razvoj turizma.

16

INFRASTRUKTURNA OPREMLJENOST BANATA Putna mrea Putna mrea u Banatu je zadovoljavajua na pravcu sever-jug, ali ne zadovoljava potrebe kada je u pitanju pravac istok-zapad. Pogranina podruja sa Rumunijom nemaju dobru vezu sa unutranou Banata. Pri tome, podruja Banata blie Beogradu, kao i srednji deo Banata imaju guu mreu putnih pravaca od severnog i jugoistonog Banata.Osim toga, problem je i izuzetno loe veze Banata sa Centralnom Srbijom istono od Beograda, zbog ne postojanja mostova preko Dunava. Veliki problem je i kvalitet puteva. Iako se neki putevi oznaavaju kao magistralni (na primer, Zrenjanin-Beograd), zbog loeg odravanja i injenice da su neki od njih bili izgraeni jo pre vie od pedeset godina, kvalitet puteva je znatno ispod odgovarajuih . To se odnosi na irinu puta, koja varira, tako i na kvalitet materijala od kojeg je izraen, kao i podloge puta. Pored toga relativno dugo treba da se putuje izmeu nekih destinacija u samom Banatu. (Kikinda i Vatina, Vrac i Srpska Crnja). To je odraz injenice da su pogranini delovi bili zanemareni prilikom gradnje i da nisu izgraene saobraajnice koja bi povezale ova podruja. Zemljani putevi predstavljaju manje od treine lokalnih puteva. Makadam je takoe izuzetak i relativno retko se sree. Nedostatak Banata je i to da dva koridora koja prolaze kroz Vojvodinu (koridor X i koridor VII), prolaze kroz Baku i Srem, tako da auto-putevi u izgradnji samo delom kod Horgoa dotiu administrativno podruje Severnobanatskog okruga (u delu koji se geografski nalazi u Bakoj). Auto-put u klasinom smislu u Banatu ne postoji.

Tabela br.4 : Duina puteva u Banatu 2002. godine

PODRUJE 1 Srednjebanatski okrug 2 Severnobanatski okrug 3 Junobanatski okrug 4 BANAT 5 Vojvodina 6 Srbija Izvor: RZS

Ukupno u km 733 599 982 2314 6057 37981

Savremeni u km 682 536 772 1990 5221 23709

Duina puteva kroz Banat iznosi 2.314 kilometara, od toga je 1.990 kilometara puteva savremeno. Ukupno 644 kilometra regionalnih puteva ima savremeni kolovoz, dok se kod lokalnih puteva, ija ukupna duina iznosi 1.044

17

kilometra, uz 737 kilometara puteva sa savremenim kolovozom, moe nai i 307 kilometara zemljanih ili puteva sa makadamomTabela 13: Duina putne mree Banata po kategorijama 2002. godineMagistralni putevi Teritorija Br 1 2 3 4 5 6 Srednjebanatski okrug Severnobanatski okrug Junobanatski okrug BANAT Vojvodina Srbija Izvor: RZS svega 236 135 255 626 1563 4756 savremeni 236 118 255 609 1533 4603 svega 204 225 215 644 1797 10401 savremeni 204 225 215 644 1760 8818 svega 293 239 512 1044 2697 22824 savremeni 242 193 302 737 1928 10288 Regionalni putevi Lokalni putevi

Putna mrea u Banatu rea je nego u ostalom delu Vojvodine, jer povrina Banata obuhvata 45,7% povrine Vojvodine, ali zato duina puteva kroz Banat, kako savremenih, tako i onih bez sloja asfalta, zahvata 38% svih puteva u Vojvodini. Oigledno je da putevi u Banatu nisu bili od prioriteta za razvoj. Postojea putna infrastruktura, nije optimalna, ali zadovoljava trenutnu frekventnost puteva. Meutim, ako se planira intenzivan ekonomski razvoj, tada mora da se posveti vie panje kljunim putnim pravcima, sever-jug i zapadistok. Osim toga, neophodno je obnoviti i postojee putne pravce, pre svega one koji Banat povezuju sa Beogradom, Novim Sadom, Temivarom u Rumuniji i Segedinom u Maarskoj, ali i sa Jugoistonom Srbijom, preko Dunava, a u funkciji ubrzanog privrednog razvoja i podizanja standarda lokalnog stanovnitva.

elezniki saobraaj

Mrea eleznikih pruga, u veem delu, graena je jo u XIX i poetkom XX veka za vreme Austro-ugarske Monarhije, a potom za vreme Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije. Nakon, II Svetskog rata uglavnom nije bilo znaajnije gradnje pruga u Banatu. Mrea pruga u Banatu ukupno je duga 439,1 kilometar. Najdua je pruga koja povezuje Panevo preko Zrenjanina sa Kikindom i graninim prelazom sa Rumunijom (ombolja/Jimbolia). Najkraa je koja povezuje Zrenjanin (Tomaevac) preko Orlovata sa Perlezom, preko Tise ka Bakoj u smeru Novog Sada. Jo dve znaajne pruge koje Banat povezuju u smeru istok-zapad jesu Zrenjanin-VracBela Crkva i Panevo-Vrac-Granica prema Rumuniji (Moravica). Pruge Banata danas u svom najveem delu ne ispunjavaju zahteve savremenog eleznikog saobraaja. Pruge su uglavnom jednokolosene, sa tehnikim

18

elementima iz XIX veka, tehnoloki zastarelom opremom i po pravilu nedovoljno odravane. Posledice toga su neredovan elezniki saobraaj, male brzine, nizak nivo usluge, i male bezbednosti.

Vodeni putni pravci U poreenju sa ostalim vidovima saobraaja, reni saobraaj je nedovoljno iskorien u odnosu na svoje potencijale. Nema znaajniju ulogu u prevozu tereta, dok u prevozu putnika uopte i ne uestvuje. Ukupna duina plovnih puteva u Republici Srbiji iznosi 1.419 km (za nosivost do 150 t). Za Republiku Srbiju reka Dunav, kao evropski transportni Koridor VII, predstavlja strateku vezu koja treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav je vienamenski vodoprivredni sistem, ija je glavna funkcija navodnjavanje i odvoenje suvinih unutranjih voda, ali predstavlja i plovni put. Sastoji se od 12 plovnih kanala Bake i Banata (ukupne duine 600,6 km), svrstanih u pet kategorija. Stanje unutranjih plovnih puteva nije zadovoljavajue, zbog znatno smanjenog odravanja poslednjih godina. Odmah po zavretku graenja kanali hidrosistema poeli su da se koriste za sport, rekreaciju, turizam (sportski ribolov, veslanje, plivanje, motonautika, etnje, izleti). Uz kanale Hidrosistema nikla su mnoga vikend naselja (kod ebefoka, Bakog Monotra, Perleza, Stajieva, Novog Beeja, Kikinde, Zrenjanina, Vrbasa, vie restorana, motela, hotela, lovakih domova, kupalita. Sportovi na vodi upranjavaju se u Zrenjaninu, Novom Sadu i drugim mestima; takoe i takmienja veslaa, kajakaa i motonautiara. Osim toga na kanalima se organizuju razne regate. Za bri razvoj sporta, rekreacije i turizma na vodama i obalama kanala neophodno bi bilo osmisliti i izgraditi odgovarajue punktove sa potrebnim objektima, sadrajima, opremom (npr. marine, pristani i vezovi za amce, bungalovi, igralita, sportski rekviziti). Ove aktivnosti treba da prati odgovarajua propaganda, a preduslov svega je ista voda u kanalima, i ureeni priobalni deo. Po uzoru na dugu tradiciju korienja kanala u Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, gde se uz kanale formirala i lokalna privreda, dolo se na ideju da se i ovdanji izgraeni resursi inovativno iskoriste i da se na taj nain pobolja i unapredi turistika ponuda Srbije. Prvi kanali u Vojvodini izgraeni su jo u vreme Marije Tereze i manji deo sistema dovrena je u periodu od 17951870, dok je najvei deo kanalske mree zavren u period posle 1945.godine. meutim oni nikada nisu korieni u turistike svrhe kao u Evropi. Turizam je potencijalna osnovna delatnost privrede Srbije, a reke ine njenu okosnicu, izgraeni kanali su jo jedno javno dobro koje je nedovonjno iskorieno i eksploatisano.

19

U pogledu broja prevezenih putnika u naoj zemlji, reni saobraaj je gotovo zanemarljiv. Do bombardovanja, reni saobraaj je uglavnom sluio za transport robe i sirovina. Posle 1999. godine, dolazi do smanjenja obima neputnikog renog saobraaja na minimalnu meru. Jaanjem trita krstarenja na rekama, plovni put Dunava se koristi i u naoj zemlji. U poetku je broj brodova koji pristaju u nae luke minimalan da bi se godinama poveavao.Tokom 2002.godine u Beograd je pristiglo 26 meunarodnih putnikih brodova sa oko 3.000 stranih turista( Nemaka, SAD, Skandinavske zemlje,Francuska...). Oekuje se da e 2008g. Dunavom doploviti oko 430 brodova. Prole godine je takozvanim kruzerima Beograd posetilo oko 50.000 turista. Dunavom sve vie plove putniki brodovi, uglavnom pod stranim zastavama i sa velikim brojem putnika. U 2006.godini, na pristanitu beograd zaustavilo se 300 brodova sa oko 42.000 putnika, dok se u Novom Sadu zaustavilo oko 150 brodova sa 30.000 putnika. Dunavom godinje proe vie od 600 putnikih brodova, zbog carinske kontrole u Bezdanu i Apatinu zadravaju se 5-6 sati i u tom intervalu treba im ponuditi kvalitetan turistiki program sa razgledanjem grada i kulturno-istorijskih znamenitosti to bi uticalo da Vojvodina postane jedan od turistikih brendova Srbije. Tabela 10. Statistiki podaci broja plovila i broja putnika za 2006-2007 god.BROJ PLOVILA KOJI SU PROLI KROZ NOVI SAD 11 38 80 117 89 87 77 45 9 BROJ PLOVILA KOJI SU PRISTAJALI U NOVOM SADU 4 19 42 58 46 39 39 36 2

MESECI MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR

BROJ PUTNIKA 477 1938 4371 6508 6112 4781 5180 4424 286

Izvor: Luka Kapetanija ,Novi Sad

Vodeni putni pravci u Banatu obuhvataju rene i kanalske tokove. Duina toka Dunava kroz Banat iznosi 148 km, Tise 168 km, Begeja 75 km i Tamia 118 km. Ukupna duina renih tokova kroz Banat je 509 kilometara. Plovne reke su Dunav i Tisa u celom toku kroz ili pored Banata dok su Begej i Tami plovni jednim svojim delom. U toku je ienje Begeja prema rumunskoj granici, pa e uskoro biti plovan i do Temivara u Rumuniji. Od manjeg su znaaja kanali koji povezuju Dunav i Tisu, odnosno Begej. Ukupna mrea kanala u Banatu je 518,4 kilometara, od ega je plovno 317,7 kilometara, od ega 190,9 kilometara je plovno za brodove nosivosti do 1000 tona, daljih 98,4 kilometara je plovno za brodove nosivosti do 500 tona, dok je jo 28,4 plovno za brodove nosivosti do 200 tona. Konkretniji podaci se vide iz tabele koja sledi:

20

Tabela 5: Kanali u BanatuDuina u km Plovni 1000T Nr. BANATSKI KANALI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zlatica Kikindski kanal Banatska Palanka - Novi Beej Stari Begej Begej Plovni Begej Tami Karaac Brzava 518,4 35 50,3 147,3 37,1 43,6 31,4 118 5,8 19,9 17,4 12,6 43,6 31,4 35 147,3 32 190,9

Plovni 500T 98,4

Plovni 200T 28,4 10,1 18,3

10 Moravica 11 Rojga Izvor: Vode Vojvodine

Na reci Dunavu kroz Republiku Srbiju smeteno je osam luka meunarodnog znaaja: Apatin, Bogojevo, Baka Palanka, Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo i Prahovo, a na reci Tisi u Senti.Moe se smatrati da je veliki deo Banata potencijalno pogodan da se ukljui u mreu plovnih puteva Evrope (obzirom na kanal Dunav, Rajna, Majna). Najvei nedostatak su mu odgovarajue luke, jer su postojee zaputene i malih kapaciteta (u Zrenjaninu, i u gradovima du obala Tise i Dunava). Reni saobraaj je u pogledu prevoza putnika praktino beznaajan, a u prevozu robe sveden na minimum. S obzirom da je tok Dunava definisan kao evropski koridor VII, u budunosti treba raunati sa znaajnim porastom uloge vodenog transporta, ali prvenstveno u tranzitu. Robni transport Tisom, Begejom ili Tamiom, takoe moe da bude interesantan u budunosti, ali je potrebno mnogo investicija, kao i da se posebno osmisle regionalni projekti sa Rumunijom i Maarskom. Ne bi trebalo zanemariti ni kanale, koji praktino omoguavaju transport robe vodenim putem kroz sam centar Banata, ukljuujui i Zrenjanin, Kikindu i druge vee gradove. Ako se ima na umu ekonomski razvoj, treba odrediti prioritete, pri emu je potrebno na temelju injenica odluiti hoe li se vodeni transport svesti na transport rekama, koje su praktino na rubovima Banata, ili e se osposobljavati i mrea kanala, koja kapilarno povezuje sve znaajnije gradove Banata sa svetom. PRIVREDNI RAZVOJ Za potrebe naih istraivanja pogledaemo najvanije indikatore privrednog razvoja Banata :

21

Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Banatu od 1990. do godine opao je na 50%, to je neto manji pad nego na nivou Srbije ; Najvee uee u nacionalnom dohotku Banata belei industrija sa 51,7%, sledi poljoprivreda sa 26%, dok usluge uestvuju sa 22,3%. Uee poljoprivrede i industrije je znatno vee nego to je to prosek u Srbiji, dok je uee usluga u nacionalnom dohotku u Srbiji znatno vee nego u Banatu. Iako ima pozitivnih pomaka, institucionalni i administrativni faktori jo uvek usporavaju poslovanje i razvoj privrede, kako zbog neureenih meusobnih odnosa pojedinih organa na razliitim nivoima, tako i zbog sporosti i parcijalnih interesa postojee birokratije u odreenim institucijama, umesto da doprinose njenoj diverzifikaciji i rastu. Izvoz Banata dominatno je iao u zemlje u tranziciji (50%), dok je u zemlje Evropske Unije izvoeno svega 18% proizvoda. To je drastina razlika u odnosu na 1991. godinu kada je preko 60% proizvoda Banata izvoeno u zemlje EU, a 27% u zemlje u tranziciju. Ako se izvoz Banata analizira sektorski, moe se konstatovati da industrija prednjai (95,6%), dok poljoprivreda (1,5 % ) i usluge ( 2,8%) simbolino uestvuju u izvozu. Po strukturi zaposlenosti, u Banatu dominira industrija sa 47,8%, usluge sa 39%, poljoprivreda sa 13,2%. U odnosu na Srbiju daleko je vie zaposlenih u Banatu u poljoprivredi, neto vie u industriji, a znatno manje u uslugama. U uslunoj sferi zaposlenost belei drastian pad, pri emu zaposlenost u uslugama zdravstva i obrazovanja belee manji pad od usluga trgovine, turizma i finansijskog posredovanja.

Posmatrani desetogodinji period (do 2005.god.) moe se okarakterisati kao period izrazitog dezinvestiranja, s obzirom na visoke negativne stope rasta investicija. To ukazuje i na tehniko-tehnoloke zastarelosti privrede Srbije i Vojvodine, to se negativno odraava i na strukturu njene proizvodnje. To je uticalo i na bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Banatu koji je 1990. godine iznosio 2.927, dok je 2002. godine iznosio 1.464.

22

Tabela 6: Bruto nacionalni dohodak 1990, 2002.1990 2002

Teritorija Srednje-banatski Severno-banatski Juno-banatski BANAT Vojvodina

Nacionalni Nacionalni Nacionalni Nacionalni Indeks dohodak po dohodak po dohodak entiteta dohodak entiteta nacionalnog glavi glavi kada RS=100 kada RS=100 dohotka 2002/90 stanovnika stanovnika 2832,5 2812,2 3135,6 2926,8 2856,3 127,7 126,8 141,4 131,9 128,8 1296,7 1469,2 1627,9 1464,6 1487,0 136,3 154,4 171,1 153,9 156,3 45,8 52,2 51,9 50,0 52,1

Rep.Srbija 2218,2 100,0 951,4 100,0 42,9 Izvor: RZS, RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Moemo uoiti da je jug Banata razvijeniji od severa, to je uticalo na to da a je Juni Banat lake podneo krizu, a razlozi tome se moraju traiti u strukturi privrede, posebno industrije Severnog i Junog Banata. Grafikon br 1: Nacionalni dohodak 1990/2002. po analiziranim teritorijama

NACIONALNI DOHODAK 1990/2002 3500,0 3000,0 2500,0 2000,0 1500,0 1000,0 500,0 0,0Srednjebanatski Severnobanatski Junobanatski BANAT Vojvodina Rep.Serbia

Teritorija

1990 Nacionalni dohodak po glavi stanovnika 2002 Nacionalni dohodak po glavi stanovnika

EUR

Izvor: RZS, RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Pri sektorskoj analizi moe se uoiti da je u Banatu dominatan sektor proizvodnje/industrije, zatim sektor poljoprivrede, a na treem mestu je sektor usluga. To ukazuje da industrija dominira,da se poljoprivreda koristi kao njena sirovinska baza, a sfera usluga trenutno ne predstavlja osnov ekonomskog razvoja. Pri tome, industrija sa oko 530 miliona, ini 51,6 % njegove nacionalne ekonomije. Poljoprivreda je doprinela nacionalnog dohotku Banata sa 267 miliona, to ini 26 %, a usluge su doprinele sa 229 miliona ili 22,3 %. Uee industrije je najvee u Severnom Banatu, uee poljoprivrede najvee u Srednjem Banatu, dok je usluna sfera neto razvijenija u Junom Banatu u odnosu na ostale njegove delove. Nacionalni dohodak Junog Banata jednak je zajednikom nacionalnom dohotku Severnog i Srednjeg Banata.

23

Uporednom analizom se uoava da je uee poljoprivrede u nacionalnog dohotku Srbije sledee:Banat 26%, Vojvodina 25,5%, a Srbija 21,3%.Sektor usluga znatno je razvijeniji u Srbiji nego u Banatu i Vojvodini, pri emu je i Vojvodina bitno ispred Banata (Banat 22,3%, Vojvodina 28,4%, a Srbija 36,8%). Izvoz Banata je neto vie usmeren u zemlje u tranziciji iz okruenja nego to je to privreda Vojvodine u celini, koja pak vie izvozi u zemlje Evropske Unije i vanevropske zemlje. izvoz Banata u odnosu na izvozna trita se izuzetno kolebao tokom poslednje decenije XX veka. Ne samo to je opao u apsolutnim vrednostima nego se i vie usmeravao na manje zahtevna trita zemalja u tranziciji, povlaei se sa trita zemalja EU. Taj trend je u Banatu izraeniji nego kod izvoza Vojvodine, ije povlaenje sa trita Evropske unije nije u toj meri dramatino. Pri ovim konstatacijama, naravno treba imati na umu rezerve da je najvei deo plasmana u zemlje u tranziciji usmeren prema dravama bive SFRJ, iz kojih se obavlja reeksport dobrog dela proizvoda koji se izvoze na ta trita. Oekuje se da e najbre jaati spoljnotrgovinska saradnja sa zemljama EU, a zatim sa zemljama u tranziciji. Grafikon br 2: Uee sektora u izvozu Banata 1991. prema. 2002. godini

UEE POJEDINIH SEKTORA U IZVOZU BANATA 1991. i 2002. GODINE450.000.000 400.000.000

300.000.000 250.000.000 200.000.000 150.000.000 100.000.000 50.000.000 INDUSTRIJA POLJOPRIVREDA USLUGE

VREDNOST

350.000.000

19 91

SEKTORIzvor: Regionalna privredna komora Banata RZS i Integrativni plan drutvenoekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Prema procenama Regionalne privredne komore Banata 2002. godine uee usluga je 2,7%, pri emu trgovina sama participira sa 2,4%, dok je uee ugostiteljstva i turizma 0,01% . Poljopivreda i ruralni razvoj Poljoprivreda igra znaajnu ulogu u ekonomiji srpskog Banata budui da preko 50% populacije ivi u ruralnim oblastima. Njen znaaj se ogleda kroz doprinos ukupnom zapoljavanju koje je znaajno iznad nacionalnog

24

proseka. Mora se, ipak, istai da je stabilnost udela zaposlenih u poljoprivredi vie poseledica smanjenja zapoljavanja u industriji, nego otvaranja novih radnih mesta u ovom sektoru. Prirodni uslovi za poljoprivrednu proizvodnju su uopteno reeno povoljni, mada unutar regiona postoje odredjene razlike u skladu sa specifinim lokalnim uslovima kao to su plodnost zemljita, mikro-klimatska situacija i pristup vodi. Tabela 7 : Podruja prema granama poljoprivredne proizvodnjePODRUJA PREMA GRANAMA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE (%) 2002 PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA R. SRBIJA Obradivo zemljite 75.95 70.80 79.93 75.75 79.55 53.40 Vonjaci 0.73 0.67 0.51 0.62 0.91 3.90 Vinogradi 0.51 0.15 0.91 0.55 0.60 1.10 Panjaci 8.15 9.50 6.07 7.79 7.15 13.02 ume 0.02 0.08 0.02 0.04 0.07 0.03 Ribnjaci 1.50 2.61 1.55 1.91 1.51 0.57 Neobraen 13.13 16.18 11.01 13.35 10.21 27.98

IZVOR: RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Prema ovim podacima, i analizi korienja zemljita po vrstama useva oigledno je da se na obradivim povrinama najvie gaji ito i industrijsko bilje, i to eerna repa i suncokret. Zanemarljivo male povrine su pod umama, vonjacima i vinogradima. Posebno je vaan razvoj plantaa pod vinogradima zbog uloge u zapoljavanju i mogunostima za poveanje prihoda lokalnog stanovnitva. Proizvodnja groa je uglavnom usmerena na proizvodnju vina, to treba iskoristiti u funkciji stvaranja onih vrsta vina koje se trae na tritu. Usmeravanje na kvalitet umesto na kvantitet treba da bude osnova u ovoj proizvodnji. Posebnu panju treba usmeriti na razvijanje vrsta sertifikovanog geografskog porekla, kao i na uspostavljanje specijalizovanih distributivnih sistema, koji su usmereni prema ciljnim segmentima tranje.Osim toga organska i bioloka proizvodnja bi podstakle razvoj sektora. Tabela 8 : Stanje vinogradarstva i voarstva u BanatuVINOGRADARSTVO I VOARSTVO 2002 VINOVA LOZA PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA R. SRBIJA proizvod (000 t) 4.9 3.2 20.7 28.8 67.0 395.0 prinos (t/ha) 4.1 6.4 6.1 5.6 5.6 5.7 JABUKA proizvod (000 t) 0.8 0.7 3.2 4.7 23.0 95.6 prinos (t/ha) 0.5 0.3 1.7 0.8 12.8 3.9 LJIVA proizvod (000 t) 1.8 1.6 1.2 4.6 17.0 197.0 prinos (t/ha) 1.1 0.7 0.6 0.8 9.4 8.0

Izvor: RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

25

Broj stanovnika koji ive u optinama sa manje od 50 hiljada stanovnika u Banatu nije drastino opao to ne znai da demografski pad nije uoen. Smanjenje broja stanovnika je bilo karakteristino za vee optine. Migraciona kretanja su prema velikim gradovima, izvan regiona, uglavnom ka glavnom gradu, Novom Sadu, ali i inostranstvu. U ovim migracijama je najvie uestvovalo aktivno stanovnitvo. Na lokalnom nivou se pojavljuje i migracija unutar optine, sa sela u gradove. Rezultat toga je da celokupno stanovnitvo kao i ruralna i poljoprivredna radna snaga stari, a stopa aktivnosti u manjim optinama se usporava. To dovodi i do smanjenja proizvodnog kapaciteta i u vezi sa tim smanjenja prihoda budeta ruralnih optina To dovodi do pogoravanja ivotnih uslova, smanjenje mogunosti da se sauva stanovnitvo i smanjenje mogunosti da se privue kapital i kvalifikovano stanovnitvo.. Oigledno je da se uprkos velikom potencijalu, u ruralnim prostorima i poljoprivredi javljaju odreeni problemi: orijentacija ka masovnoj proizvodnji, kanjenja u tehnolokim i organizatorskim inovacijama, nerazvijenost lokalne prehrambeno-preraivake industrije, nedostatak sistema za garanciju kvaliteta proizvoda, ograniene informacije o mogunostima irenja trita, neadekvatan marketing i trini kapaciteti, prekobrojna i nisko osposobljena radna snaga. Ukratko, sektor zahteva strukturne promene da bi se podigla produktivnost i pojaala konkurentnost. Napredak u konkurentnosti je jo uvek teko postii, jer sektor pati i od nedostatka kapitala za neophodne investicije. Osim toga, prioritet u razvoju ovog sektora je i poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima . Nedostatak kapitala je glavni problem u poljoprivredi i ruralnim podrujima koji proizvodi negativne efekte u smislu nedovoljnih investicija i progresivnog opadanja konkurentnosti u ovom sektoru. Inicijativa diversifikacije zarada poljoprivrednog stanovnitva mora biti ohrabrena, kako bi se poboljao nivo iskorienja resursa povezanih sa poljoprivredom i na taj nain pomogao proces akumulacije. To se moe uiniti, izmeu ostalog kroz : unapreenje proizvodnje kroz korienje bio-ubriva razvoj ruralnog i agro-turizma, Promocija atraktivnih dogaaja u ruralnim podrujima. Poboljanje kvantiteta i kvaliteta usluga doprinosi sa jedne strane poboljanju uslova ivota stanovnitva, a sa druge ini lokalnu sredinu atraktivnijom za kapital koji je neophodan za investicije u modernizaciju ruralne ekonomije, resursa strukturalno siromanog u ovim oblastima. Poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima jaa osnovu razvoja ruralnog turizma i privlaenju drugih pokretnih faktora, kao to je turistika potronja. Razvoj agro i ruralnog turizma je povezan sa farmama i baziran na upotrebi poljoprivrednih proizvoda sa farme i sa antropogenim elementima zastupljenim u ruralnim sredinama. Ovaj vid turistikih kretanja u stalnom je

26

porastu to treba iskoristiti i na podruju Banata. Znaaj razvoja ruralnog turizma je viestruk, jer se kroz razvoj ove delatnosti i njegovim uklapanjem u ruralni prostor postiu mnogobrojni privredni i neprivredni efekti koji utiu kako na razvoj samih poljoprivrednih gazdinstava, tako i na razvoj celokupne lokalne zajednice. injenica je da Srbija ima izuzetnu ansu za razvoj poljoprivrede i turizma. Medjutim, zbog ve poznatih razloga i nedostataka u planiranju na saveznom nivou dolo je do zastoja razvoja ovih delatnosti. Vojvodina je itnica nae zemlje,meutim kada je razvoj ruralnog turizam u pitanju , glavni nedostatci se javljaju zbog: Kvaliteta infrastrukture, Ljudskih resursa Ne postojanja planskog razvoja ruralnog turizma, Nedostatka sredstava, i Neadekvatnih kadrova Imajui u vidu prirodne i antropogene resurse Vojvodine oigledno je da se dalji razvoj, izmeu ostalog, treba da bazira na razvoju poljoprivrede i turizma. Sektor usluga Prema istraivanjima sprovedenim na tritu Banata , moemo zakljuiti da sektor usluga nije bio razvijen kada se meri standardima evropske unije. Razvojna politika je oigledno usmeravana u prvom redu na industriju, a manjim delom na poljoprivredu. Doprinos sektora usluga nacionalnom dohotku Banata 2002. godine znatno je nii nego u Vojvodini i Srbiji (u Banatu on iznosi 22,3%, u Vojvodini 28,4% a u Srbiji 36,8%). U Banatu se belei i padu odnosu na 1992. Godinu ( 37,6%). Uee sektora usluga u broju zaposlenih u Banatu je 2002. godine iznosilo 39% (to je porast u odnosu na 1990. kada je iznosilo 37,6%). U Banatu je indeks lokacije skoro kod svih vrsta usluga ispod proseka u Srbiji, izuzmu li se usluge finansijskog posredovanja, zdravstvo, obrazovanje, socijalni rad, transport, skladita, komunikacije i administrativne usluge. Prema podacima iz 2002. godine, u uslunom sektoru Banata najvea zaposlenost je najvea u podsektorima koji svoj rad ne valorizuju neposredno na tritu kakav je turizam ( hoteli i restorani samo sa 2,67 %).

27

Sektor usluga treba da zauzme vano mesto u razvojnim programima Banata, s obzirom na jaanje ovog sektora svuda u svetu. Zbog toga u narednom periodu treba oekivati bri rast ovog sektora od industrije i poljoprivrede, posebno one vrste usluga koje su u direktnoj funkciji proizvodnih grana u kojima se belei trend rasta.

PROSTORNO-RAZVOJNE I RESURSNE KARAKTERISTIKE TURIZMA BANATA Prostor se moe valorizovati na razliite naine. Problem stvaranja atraktivnog prostora za turiste i jeste predmet ovog stratekog plana. Zato treba pronai nain da se prostor Banata uini dovoljno privlanim kako za domae, tako i za inostrane turiste. Turistika valorizavija, adekvatna prezentacija i plasiranje turistikog proizvoda Banata u osnovi ima prostor koji treba iskoristiti u turizmu na pravilan nain i kroz odrivi razvoj.

PRIRODNI POTENCIJALI ZNAAJNI ZA RAZVOJ TURIZMA Prirodni potencijali Vojvodine su mnogobrojni, pa je mogunost njihove valorizacije kroz turizam izuzetna. Znaajan turistiki potencijal Vojvodine, pored prirodnog bogatstva i kulturno istoriskog naslea poiva na ponudi autohtonih proizvoda i promovisanja vojvoanskog naina ivota (multikulturalnosti i gostoljubivosti). Prirodno bogatstvo Vojvodine ogleda se u 112 zatienih prirodnih dobara koja ine oko 5,5 % ukupne teritorije pokrajine. Meu zatienim prirodnim dobrima, po brojnosti se izdvajaju spomenici prirode (78). Kada je re o turistikim potencijalima Vojvodine, izdvajaju se prostrana lovita, nacionalni park Fruka gora, Obedska bara, Deliblatska peara, Dunav, kanali, Paliko jezero, kulturno-istorijski spomenici.... Reljef Banata Reljef Vojvodine krakteristian je po prostranim uzdignutim stepenastim povrinama lesnim zaravnima, pearama, lesnim terasama i niim zemljitem aluvijalnim ravnima. Ravnica je oiviena niskim planinama i Frukom gorom u severnom delu Srema, izmeu Dunava i Save i Vrakim planinama u jugoistonom Banatu. U junom Banatu izmeu Tamia, Dunava i Belocrkvanske kotline prostire se Deliblatska peara. Prema Maarskoj i na jugu prema Telekoj je Subotika peara. U formiranju nizijskog reljefa Vojvodine, dominantnu ulogu su imali eolski i fluvijalni procesi koji su se neizmenino smenjivali. Banat se moe podeliti na nekoliko geomorfolokih celina: Vrake planine, lesne zaravni, Banatski pesak, lesnu terasu, aluvijalne ravni i

28

istonu Banatsku depresiju. Dominantno morfoloko svojstvo reljefa dela Banata koji pripada Srbiji je mala denivelacija terena. Vrake planine predstavljaju jedini planinski prostor u Banatu. One su deo starog kopnenog jezgra Balkanskog poluostrva. Najvia taka ove planine je Guduriki vrh sa 641 m nadmorske visine i ujedno predstavlja najveu nadmorsku visinu Vojvodine. One su deo kristalaste mase koja se prostirala pravcem jug jugoistok sever severozapad. Pored tektonskih procesa na Vrakim planinama su obavljeni i erozivni procesi: fluvijalni i abrazioni. Abrazioni su stvorili dve terase, a fluvijalnom erozijom postale su potone doline. Zbog dobrih klimatskih prilika, dobre podloge, nagnutosti planinskih strana i zbog velike naklonosti okolnog stanovnitva prema gajenju vinove loze, Vrake planine su postale najproduktivnije vinogorje najkvalitetnijeg vina u Banatu. Ove visoko metamorfisane stene u sebi sadre izrazite i veoma krupne minerale: biotit, muskovit, liskuni i dr. Ove stene poseduju izuzetne estetske kvalitete. Odlina mesta za posmatranje ovih stena su postojei kamenolomi i plato na kom je izgraena Vraka kula.Vraka kula predstavlja i izuzetan vidikovac sa kojeg se prua odlian pogled na ostali deo masiva i ravniarski prostor jugoistonog dela Banata. Do Vrake kule se dolazi asfaltnim putem iz pravca Vrca. Na Vrakim planinama se nalazi i gusta mrea relativno dobro obeleenih planinarskih staza. Vrake planine imaju listopadne ume i etinare, a pored uma ima i raznovrsnog iblja i prizemne vegetacije sa lekovitim biljem. Lesne zaravni su poseban deo reljefa Banata, a svojim karakteristikama se izdvajaju: Junobanatska lesna zaravan koja se prua izmeu dolina Tamia na severu i zapadu, Dunava na jugu, Ilandanske i Alibunarske depresije na severoistoku i supodine Vrakih planina i Belocrkvanske kotline na istoku. Juna Banatska lesna zaravan ispunjava povrinu junog Banata izmeu Dunava, Vrakih planina i Tamia. To je znatno nia, dosta zaravnjena lesna povrina s nekoliko lesnih skladova. Suvozemni fosili u lesu ukazuju na suvo vreme kada je les navejan. Povrinu lesne zaravni treba shvatiti kao prostranu lesnu kosu na ijoj je sredini Banatski pesak. Lesna zaravan od te peare je nagnuta na sever i na zapad. Ova lesna zaravan zahvata povrinu od priblino 1000 km2. Geoloku grau ine lesno-paleozemljini horizonti razliite starosti. Geoloka graa zaravni se moe posmatrati na vie povrinskih kopova ciglana koje se nalaze na prelazu ka niim reljefnim jedinicama. Na profilima otvorenim u povrinskim kopovima mogue je posmatrati fosilne ljuturice kopnenih pueva. Ova lesna zaravan predstavlja relativno ravan plato koji uokviruje Banatsku pearu. Meutim, posebno treba izdvojiti njen najvii deo Dumau (Zagajaka brda) koja sa 249 m nadmorske visine predstavlja najvii deo nizijskog reljefa Vojvodine. Kroz prostor junobanatske lesne zaravni prolaze brojne drumske i dve eleznike saobraajnice.

29

U severnom Banatu pronaeno je samo na jednom mestu tvorevina koja bi mogla odgovarati lesnoj zaravni. To je prostrana lesna greda, koja se prostire pravcem severozapad jugoistok u duini oko 4 km i irini od 500-700 m. Nalazi se severno od Banatskog Aranelova. Tamiki lesni plato - Tamika lesna zaravan se nalazi u sredinjem delu Banata, izmeu Tamia i Begeja. Iako ovaj plato predstavlja najvii deo srednjeg Banata, njegova trouglasta povrina se diskretno izdie u odnosu na okolne terene. Istonu i junu granicu lesne zaravni ine lesni odseci uz desnu obalu Tamia. Na jugozapadu i severoistoku Tamiki lesni plato ograniavaju reliktne doline Petre i ozova. Ovako definisana granica, Tamikog lesnog platoa zahvata povrinu od priblino 26 km2. U grai Tamikog lesnog platoa izdvajaju se dva lesna horizonta koja su meusobno razdvojena fosilnim zemljitem. Najmarkantniji profili nalaze se uz desnu obalu Tamia u blizini Orlovata. Tu se nalazi i kota 99 m koja predstavlja najviu taku srednjeg Banata, koja je ujedno i dobar vidikovac. Banatski pesak je smeten u sredinjem delu june Banatske lesne zaravni. Pravac pruanja je jugoistok severozapad. Povrina Banatskog peska je sastavljena od ineterkolinskih depresija, garmada, dina i izduvina. Dine i depresije su meusobno paralelne i odgovaraju pravcu koave. Garmade i izduvine se javljaju tamo gde su dejstvovale lokalne struje vetrova. Ovaj deli pustinje poznat pod imenom Banatska peara, Deliblatska peara ili pesak. Banatska peara (ovaj prostor naziva se jo i Deliblatska peara, Deliblatski pesak, Babatski pesak i dr.) predstavlja verovatno najatraktivniji objekat geo-naslea Banata. Banatska peara zahvata povrinu od priblino 300 km2 pruajui se izmeu: Dubovca, Kajtasova, Grebenca, Dumae, Zagajskog brda, Vladimirovaca, Mramorka i Deliblata. Ovaj predeo izgleda kao zasvoena talasasta greda. Visinske razlike se kreu u rasponu od 70 do 189 m nadmorske visine. Do poetka poumljavanja tokom prve polovine XIX veka, Banatska peara je bila najvea zona sa nevezanim peskom u Evropi. Od tada potie njen popularan naziv "Evropska Sahara". Zahvaljujui tome, formiran je tipian dinski reljef. Peara je ostrvo stepe i umo-stepe, koje odlikuje mozaik travnih, bunastih i umskih stanita. Deliblatska peara ima posebnu, vrlo raznoliku umsku vegetaciju. Tu je visoko drvee liara i etinara, grmlje, travna i ostala zeljasta vegetacija. Najvie ume je pod bagremom, topolom i etinarima . Da nije ovih uma pesak bi pod naletom vetra dospevao ak do Zrenjanina. Osim uma Deliblatska peara ima raznovrsno iblje i prizemnu vegetaciju, to joj daje karakter specijalnog prirodnog rezervata lepih biljnih vrsta i prirodnih retkosti. Bogatstvo flore ovog podruja se ogleda u postojanju oko 900 vrsta viih biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograniene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na

30

itav prostor Srbije nalaze: banatski bour, stepski bour, paniev pelen, erpet i kockavica Degenova. Svoje stanite ovde je "nalo" i 20 vrsta orhideja. Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugroene, ovo podruje je uvreno u najznaajnija stanita ptica u Evropi -IBA podruje. Iz grupe grabljivica, koje su najugroenije ptice, zastupljene su vrste kao to su: banatski soko, orao krsta i orao klikta. Njihovo pojavljivanje uslovljeno je panjakim povrinama i prisustvom tekunice, koja predstavlja osnov njihove ishrane. Od stanovnika ivotinjskog carstva peare, ovom prilikom izdvajamo prisustvo: vuka, jelena, srne i divlje svinje. Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja ine ga pogodnim za rekreaciju, lov i ribolov, nautiki turizam, a pre svega ekoloki turuzam. U cilju zatite ovog podruja, Deliblatska peara je proglaena za Specijalni rezervat prirode. Prostor peare stavljen je pod poseban reim zatite u okviru specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peara" i u pregledu geomorfolokog naslea Srbije, Banatska peara je uvrena u svetski nivo reljefnih vrednosti.Najvanija saobraajnica koja prolazi kroz pearu je Deliblato uara Uljma. Treba istai i veliki broj poljskih puteva na kojima se preporuuje upotreba terenskih vozila. Vredni i za turizam znaajni lokaliteti su Srnei gaj, Kremenjak, Devojaki bunar i Vrela, koji se posebno istiu umskim pejzaima. Lesna terasa je od 5 do 8 metara nia od lesne zaravni. Sastavljena je od peskovitog i glinovitog materijala. Lesna terasa je plodna jer ima dosta debelog ernozema i zbog svoje vee nadmorske visine mogla je da poslui za formiranje naselja na njenoj povrini. Na povrinu lesne terase pojavljuje se mnogo naputenih tokova Tisinih levih pritoka, a i same Tise. Ti stari i lesom zasuti tokovi na mnogim mestima su pretvoreni u slatine, od kojih su neke i lekovite Rusanda. Aluvijalne ravni su najnia zemljita u Banatu. Njihova nadmorska visina kree se od 80 do 66 metara. Po njihovoj sredini useeni su Tisa, Mori, Tami, Begej, Dunav, Kara i Nera. Aluvijalna ravan Moria prostire se u Maarskoj i Rumuniji, dok su samo manji delovi na teritoriji severnog Banata. Aluvijalna ravan Tise je dosta iroka i dobro zaravnjena. Na njoj Tisa razvija mnogobrojne meandre koji su prirodnim procesima pretvoreni u mrtvaje (Vrbica, Duga bara ....). Istono Banatska depresija prua se pravcem sever-severozapad-jugjugoistok u obliku blagog ulegnua koje na jugoistoku postaje sve izrazitije i dublje. Ove dublje depresije su Veliki Vraki rit, Ilanarski i Alibunarski. Pedoloki pokriva Banata odlikuje prisustvo automorfnih, hidromorfnih i halomorfnih zemljita. Dominantno je rasprostranjenje ernomeza, livadske i ritne crnice. Najvei diverzitet zemljita je vezan za oblast Vrakih planina Zbog visoke produktivne vrednosti, zemljita Banata su zahvaljujui dugotrajnoj

31

primeni agrotehnikih i meliorativnih mera, pretrpela znaajne promene primarnih svojstava. Delovi zemljita se mogu uvrstiti u pedoloko naslee to predstavlja poseban kvalitet u razvoju turizma. Ova zemljita imaju reliktno, netipino ili fosilno poreklo. Vrlo interesantno je znaajno prisustvo slatinastih zemljita ije je rasprostranjenje vezano za doline banatskih reka i peskovitih zemljita na prostoru banatske peare. Posebno su zanimljiva i terasna zemljita koja su zastupljena u Malom, Gajsko-dubovakom, Deliblatskom i Belocrkvanskom ritu i Banatskoj Peari. Takoe treba istai i prisustvo paleo zemljita koja se nalaze u sastavu lesnih zaravni. Pleistoceno paleontoloko nalazite - Povrinski kop IGM "Toza Markovi" u Kikindi predstavlja najznaajnije gornje pleistoceno paleontoloko nalazite na prostoru Vojvodine. Dosadanji paleontoloki spisak ovog lokaliteta ini vie biljaka iz rodova Salix, Pinus, Betula, i Quercus, 23 vrste ostrakoda, 28 vrsta vodenih i kopnenih mekuaca, ribe i fosilni sisari: vodena voluharica, runasti nosorog, runasti mamut i trogonterejev slon Mammuthus trogontheri. Skelet mamuta (Mammuthus trogonetherii) star preko 70.000 godina, predstavlja svojevrsnu atrakciju Gotovo u potpunosti ouvan skelet trogonterejevogslona je svakako najdragoceniji nalaz kikindske gornje pleistocene paleontoloke riznice. Vanost otkria skeleta Mammuthus trogontheri prevazilazi nacionalne okvire i ubraja se u red najznaajnijih paleontolokih nalaza te vrste u svetu . Klimatske karakteristike Banata Vojvodina zauzima prostor u umerenom klimatskom pojasu. etrdeset i peti uporednik prolazi pored Sremske Mitrovice, Rume i u blizini Stare Pazove i Banatskog Novog sela, po junim delovima Srema i Banata. Klima je odredjena njenim geografskim poloajem, preteno ravnim reljefom, hidrografijom, biljnim pokrivaem i drugim faktorima prirodne sredine koji utiu na formiranje klime u jednoj oblasti. Ipak Banat ima neto kontinentalniju klimu u odnosu na Baku. Razlog tome su male razlike udaljenosti od Jadranskog mora i Atlanskog okeana i evroazijskog kopna. Tabela br. 9: Osnovni klimatski elementi BanataMESECI Stanice I II III IV V VI VII VIII IX O SREDNJE TEMPERATURE VAZDUHA ( C) Zrenjanin -1.3 1.1 5.7 11.3 16.4 19.8 21.4 20.9 17.1 Vrac 0.2 2.1 6.2 11.7 16.7 19.7 21.2 21.1 17.5 Panevo -0.9 1.4 5.8 11.6 16.6 20.0 21.4 20.9 17.1 SREDNJE VREDNOSTI RELATIVNE VLANOSTI VAZDUHA ( U % ) Zrenjanin 86 83 74 70 70 71 68 68 72 Vrac 79 77 68 66 68 69 68 67 68 Panevo 87 85 76 71 72 73 71 71 74 PROSENE SUME OSUNAVANJA ( asovi ) Zrenjanin 152. 193. 231. 255. 285. 266. 212. 95.9 77.6 2 6 0 0 2 5 3 Vrac 147. 186. 224. 250. 277. 255. 206. 88.8 72.2 6 9 4 3 8 9 3

X 11.5 12.2 11.5 75 70 79 150. 0 145. 1

XI 6.1 7.1 6.1 84 76 84 71.8 75.0

XII 1.5 2.5 1.7 87 81 91 57.3 54.8

32

SREDNJA OBLANOST ( U % ) Zrenjanin 69 66 58 Vrac 71 69 60 Panevo 69 66 57 VISINA PADAVINA ( U mm ) Zrenjanin 35 38 34 Vrac 40 40 36 Panevo 41 39 43 Izvor:RZS

56 59 57 47 52 51

55 57 53 63 71 75

52 53 48 79 93 93

42 43 40 57 72 65

37 40 36 51 60 46

42 43 39 38 44 44

48 50 46 35 42 41

69 68 66 50 53 57

72 74 73 55 54 58

Temperatura vazduha se odlikuje izraenim godinjim kolebanjima. Posmatrajui podatke moemo zakljuiti da je najhladniji mesec kod svih januar, kada su svuda negativne temperature sem u Vrcu. Temperature ujednaeno rastu sve do jula. Ako posmatramo srednje temperature po godinjim dobima zakljuujemo da je najhladnija zima, a najtoplije leto. Relativna vlanost vazduha je u zimskim mesecima najvea , a najmanja u letnjim mesecima. Godinja relativna vlanost vazduha u Banatu je 75%. Najvlaniji mesec je decembar sa prosekom od 86%, a najsuvlji je avgust sa 69%. Prosena srednja insolacija je u slivu Tamia iznosi 2068,7h. Jul je mesec sa najvie osunavanja, kada je proseno trajanje insolacije 281,5h. Najkrae osunavanje pokazuje decembar sa 56,1h . Zimski meseci su oblaniji od letnjih. Srednja godinja oblanost u slivu Tamia iznosi 57%. Po vlanosti Banat ne odstupa mnogo od Bake. Srednja godinja koliina taloga je 609 mm. U Banatu moemo izdvojiti suvlje i vlanije zone. Suvljoj zoni pripadaju severni i srednji Banat. Juna polovina Banata pripada vlanoj zoni, jer su u blizini Vrake planine. Vano je rei da se u Banatu javljaju izrazito sune i kine godine. Najvlaniji meseci su jun i decembar, a najsuvlji su oktobar i mart mesec. Snene padavine se javljaju od novembra do aprila. Prosean broj dana sa padanjem snega je 22,5. U proseku sneni pokriva se pojavljuje 31,6 dana godinje. Prosean broj dana sa snenim pokrivaem najvei je u januaru 12,7, a najmanji u novembru 0,8 dana. Banat je dosta vetrovita oblast. Od svih vetrova najpoznatiji su koava, severozapadni, juni, severni, zapadni, severoistoni i istoni vetar. Koava najee duva tokom jeseni, zime i prolea. Proseno se javlja 76 dana godinje. Tihog vremena ima leti i u jesen najvie. Koava ima najveu srednju brzinu. Zimi je najjaa 6,6m/sec, a najslabija je u leto 4,3m/sec. Klima je prirodni faktor od koga je u ovim krajevima zavisio nain ivota i izgradnja kua i okunica. Kada je razvoj turizma u pitanju, ovakva klima odgovara razvoju turizma naroito u periodu od prolea do jeseni. Klima ne predstavlja osnovni faktor razvoja turizma ovog regiona, ali duga topla leta

33

omoguavaju kupalinu sezonu i do tri meseca. Tokom zime, niske temperature pogoduju razvoju lovnog turizma, to dovodi prvenstveno inostranu turistiku tranju. Hidrografski turistiki motivi Vojvodina ima bogatu hidrografsku mreu, iju osnovu ine tri velike reke, a to su Dunav, Tisa i Sava. Pored ovih veih reka tu se nalazi i veliki broj manjih kao to su Begej, Tami, Krivaja, ik, Bosut i dr.

Karta br 6: Hidrografska mrea Vojvodine

Hidrografski potencijali Vojvodine su izuzetni. Velike reke Dunav, Tisa i Sava, sa svojim brojnim pritokama, koje protiu kroz Vojvodinu ili ine njene granice, kao i njena izrazita kontinentalna klima, sa veoma estom pojavom ekstremnih padavina (suni i vlani periodi), uinili su da ovo podruje spada u

34

najizrazitije vodoprivredno podruje Srbije, pa i Evrope. Najvanija reka je Dunav koji kroz Srbiju protie u duini od 588 km i to preteno kroz Vojvodinu a celom ovom duinom je plovan. Plovne su i njegove pritoke Tisa (168 km), Sava (206 km), Begej (75 km), manje reke kao to su Bosut (u Sremu), Tami (u Banatu) i ostale manje reice: Kara, Zlatica, Nera, Krivaja, ik, Mostonoga i Plazovi. Izmeu ovih reka prokopana je i razgranata mrea kanala za navodnjavanje, odvodnjavanje i transport ukupne duine 939 km od ega je 673 km plovno. Hidrografske karakteristike Banata U Banatu ima dosta malih reka ija su korita zamuljena i pretvorena u barutine. Na nekim delovima ona su sasvim isuena i pretvorena u plodna polja. Od vanijih reka moemo spomenuti: Zlaticu, Begej, Tisa, Nera,Tami, Galacka, Novokneevaki kanal i Kara.

Kart br 7: Reke Tisa i Dunav

Najznaajnija reka u Banatu je Tisa koja se po mnogo emu razlikuje od Dunava. Svojom duinom od 977 kilometara predstavlja samo 34% od duine Dunava. Izvire u Karpatima i kad se spusti u Panonsku niziju ona je izrazita ravniarska reka. Dalje, Tisino korito na teritoriji Vojvodine useeno je u vrem materijalu ispod kojeg su rastresiti slojevi. Zato je ono vee dubine, ima ujednaenu irinu i nema ostrva i renih rukavaca. Poto izvire u

35

Karpatima gde se sneg

ranije topi, Tisa ima za mesec dana raniji visoki

vodostaj od Dunava. Po svim ostalim osobinama Tisa je veoma slina Dunavu. Protiui kroz ravne delove Vojvodine, Tisa ima veoma mali pad. Posledice tako malog pada su velika krivudanja reke, stalno razvijanje njenih okuka i njihovo stalno nizvodno pomeranje.Sredinom XIX veka regulacijom Tise, vei broj mrtvaja je otkinut od Tisinog toka. Izmeu Krstura i Kneevca su Vrbica, krsturska Duga bara i Ekenda, izmeu Kanjie i Sente takoe je dobro vidljiv stari tok. Stari reni tokovi su i Jaruge, severno od Kumana, Kopovo kod Kumana, Jegdino Kopovo, severno od Taraa, Okanj, severno od Elemira, bare zapadno i juno od Araca itd. Ovakva naputanja tokova bila su vrena i vetakim putem. Prilikom regulacije na teritoriji Vojvodine prokopano je 14 kanala i tok je skraen u naoj zemlji za 76 kilometara. Takvih tokova, koje su ljudi vetakim putem odvojili od Tise, ima kod Horgoa, Martonoa, Sanada, Sente, Ostojieva, Ade i Mola, Beeja, Taraa, Araca i Moorina. Ritsko zemljite oko Tise je ispresecano mnogobrojnim kanalima, isueno je i pod kulturnim biljkama. Intezivno zelenilo ukazuje da je u blizini neka reka i da je izdanska voda plitka. Jedino jo uske zone izmeu renog korita i izgraenih nasipa s jedne i s druge strane prikazuju donekle prirodu kakva je bila pre intervencije oveka. Tu se javlja bujna vegetacija sitnog i krupnog rastinja koja svojim lisnatim bogatstvom ini da ovaj deo u letnjim danima ipak ima dosta sveine. Za stanovnitvo koji su blie Tisi ove ume pored reke vrlo su atraktivna podruja i uglavnom su sastavljene od stabala vrbe i bele i crne topole. Tu se moe nai veliki broj divljai kao sto su jelen, srna, zec, jarebica, fazan i dr., to pogoduje razvoju lovnog turizma. Tisa je bogata razlicitom vrstom ribe, od tzv. babuki i drugih sitnih primeraka, do arana, soma, tolstolobika i smuda. Ovde se nalaze idealna mesta za turizam, uz pecanje i plovidbu, Du itave obale proteu se vikend naselja sa improvizovanim marinama i brojnim ardama koje nude ukusne riblje specijalitete .iroka i samo na izgled spora, tipicna panonska reka Tisa u Srbiju ulazi kod sela ale i svoj put zavrava kod Slankamena, ulivajuci se u Dunav. Pojedini odseeni tokovi Tise su zadrali polumeseaste oblike. U ponekom udubljenju postoji i ivo blato, ije se dno ne sui. Od starih renih tokova moemo spomenuti Vrbicu, Ekenda, krsturska Duga bara, Jaruge, Okanj i dr. Posebne ari ove reke su u periodu cvetanja Tise. Uz ovu pojavu se vezuje i manifestacija ''Cvetanje Tise'' koja ima poseban znaaj za razvoj turizma. U Banatu ima dosta malih reka ija su korita manje-vie zamuljena i pretvorena u barutine. Na nekim delovima ona su sasvim isuena i pretvorena u plodna polja. Vanije i vee reke su: Novokneevaki kanal, Zlatica, Galacka, Begej, Tami, Nadela, Kara i Nera. Novokneevaki kanal predstavlja staro reno korito, kasnije kanalizovano. Slui za odvodnjavanje suvine vode s teritorije atara naselja severnog Banata.

36

Zlatica je jedna od najznaajnijih levih pritoka Tise u naoj zemlji. Mnogi zastareli tokovi, mrtvaje i aktivni meandri upuuju na to da je ova reka stalno menjala svoje korito. Kanalizacijom i izgradnjom nasipa ova nestalna reka upuena je pravilnijem oticanju. Njen tok u naoj zemlji danas je dug 30 kilometara. Leti obino presui. Galacka ja vie zabarena i mestimino kanalizovana reica koja potie iz Rumunije i kod Nakova prelazi dravnu granicu. Preko Kikinde ona otie na jugozapad prema Tisi u koju se uliva juno od Mola. Na naoj teritoriji Galacka je duga 68 kilometara. Kod Kikinde sastavljena je od vie paralelnih korita; neka su zasuta peskom, a neka naputena i pretvorena u jezera, bare i movare. Ove vodoplavne ili movarne povrine stanovnici nazivaju ritovima. Pojedini delovi ovih ritova imaju i svoja specijalna imena. Na severnoj strani je Olu, prvobitni ivi tok Galacke, zatim jezero a danas bara, koja leti presuuje. Pored ove tu su i druge bare kao to su Valom bara, Duboka bara, Galad, Ko i druge. Begej je najznaajnija leva pritoka Tise. Protie kroz srednji Banat i povezuje Temivar i Zrenjanin s plovnom Tisom. Pri ulazu u nau zemlju Begej ima pravolinijsko oticanje, jer je sredinom XVIII veka izvrena regulacija njegovog toka da bi se isuile silne movare oko Temivara, koje su inae dobro sluile za odbranu od eventualnih turskih napada. Kod Zrenjanina ni regulacioni radovi nisu mogli da izmene hidrografsku sliku Begeja. Blizu njegovog sputanja u aluvijalnu ravan Tise, Begej je izgradio itav niz okuka i prekih tokova te je zaista bilo teko ustanoviti koji je pravi a koji naputen tok. Tek kada su izvrene nove regulacije, mnoge okuke su pretvorene u starae, zabarene u movarne povrine. Vrlo komplikovana hidrografska slika uslovila je da se na ovom mestu izgradi i sam Zrenjanin. Na neto viem poloaju, koji nije bio plavljen, izgraeno je jezgro u vidu tvrave, a zatim i ostali delovi naselja. Za vreme Turaka Zrenjanin, odnosno Bekerek, bio je znaajno trino i saobraajno mesto i utvrenje. Prva regulacija Begeja sprovedena je jo iz jednog razloga. Temivar, kao velika vojna baza za junu Ugarsku, u svojoj blioj okolini nije imao dovoljno hrane, pa je hranu trebalo transportovati iz udaljenih krajeva. Ti itorodni predeli bili su oko Zrenjanina i u itavom zapadnom Banatu. Kasnije kada su se poljoprivredni proizvodi poeli traiti i u Podunavlju, Begej je postao jo vaniji jer je po njemu, Tisi i Dunavu Banat slao vrlo kvalitetnu starobanatsku penicu i brano do glavnih potroaa u Srednjoj Evropi. Koliina vode u Begeju je veoma promenljiva. Ona ne zavisi samo od hidrografskih prilika na teritoriji sliva nego jo vie od hidrografskih prilika na teritoriji Tamia. Spojnim kanalima u Rumuniji Begej dobija vodu iz Tamia da bi mu se plovnost poveala. Ali ako se u Begeju pojavi visoka voda, onda se ona puta u Tami. itava duina Begeja u Rumuniji i u naoj zemlji iznosi 255 kilometara. Tami je tok junog Banata. Nie Paneva spaja se s Dunavom. Kroz Vojvodinu protie duinom od 118 kilometara, a sa 222 km on je na teritoriji

37

Rumunije. Celim svojim tokom, a naroito u ravnici, Tami ima mali pad. Zbog toga njegov tok mnogo krivuda, gradei i s jedne i s druge strane mnogobrojne okuke i mrtvaje. Presecanjem preko stotinu okuka, od toga u Vojvodini 28, Tami je skraen za 140 kilometara. Od dravne granice pa sve do dunavskih ritova Tami je usekao iroku dolinu u neto vioj lesnoj terasi gde se svake godine izlivao i plavio ogromne povrine. Kasnije su mnogi ritovi nasipima odeljeni od renog toka, pa su i poplave bile znatno ree. Meutim, kako ni u samim ritovima nije bilo ozbiljnijih melioracionih radova, oni su skoro uvek imali podzemnu vodu pa su esto bili pokriveni manjim ili veim slojem vode. Izmeu sela ente i Barande Tami je probio u dunavski rit. Tu je nasledio neki stari dunavski tok i nastavio po njemu sve do Dunava. U Panevakom ritu ima vie naputenih renih tokova od kojih su najznaajniji: Nizelj, Sibnica, ebe i Kalovita reka. Nizelj i Sibnica predstavljaju naputene tokove Tamia. To dokazuju njihovi meandri koji su i po veliini i po oblicima istovetni s dananjim meandrima Tamia. ebe i Kalovita reka su rukavci Dunava. Tami se snabdeva vodom iz Karpata, ali i iz Banatskih planina. Tami nije bio plovan. Ali prokopavanjem kanala u duini od 3 kilometra mogue je da i vei plovni objekti dou do panevakog pristanita, velikih itnih magacina i eleznike stanice. Pri visokom vodostaju Tami je plovan sve do Opova, 40 kilometara od ua. Tami ima jednu vaniju pritoku na teritoriji Vojvodine. To je Brzava, duga 87 kilometara, koja sa leve strane prima Vraki kanal koji skuplja vodu s Vrakih planina, zatim iz Malog i Velikog vrakog rita, kao i iz alibunarskih i ilindanskih depresija. Nadela je najvea rena dolina na junoj banatskoj lesnoj terasi. Njenu izvorinu elenku ne ine izvori nego vie plitkih udubljenja, istono od Crepaje, iz kojih se povremeno sakupljena voda sliva prema Dunavu. Od Crepaje Nadela ima uglavnom juni pravac, ali veliki meandri znatno utiu na odstupanje od ovog pravca (meandar izmeu Kaareva i Jabuke, i jedan istono od Paneva. Nadela je dugaka 36 kilometara. Po svojim morfolokim osobinama slina je lesnim dolovima. Prosena irina doline iznosi 200 metara. Dananja Nadela mestimino se razliva po dolini, plavi je i zabaruje, a mestimice uzanim koritom meandrira po dolinskoj ravni. Kada je Dunav visok, onda se voda puta u njen donji deo da bi se osigurale dovoljne koliine vode za zalivanje i odravanje ribnjaka. Od izvorita do Omoljice, gde se sputa u aluvijalnu ravan Dunava, Nadela je useena u juno banatskoj lesnoj terasi. Prema tome, trebalo bi da je Nadela mlaa od terase. Nadelina dolina je jo starija od lesne praine, da je ona prelesna. Njena dolina predstavlja neki prelesni Tamiev tok, koji je Tami napustio pomerajui se prema severozapadu i zapadu. Nadelina dolina, prema tome, nije drugo nego neki stari naputeni prelesni tok Tamia, koji je zasut tanjim slojem lesa i koji je kasnije pruzela Nadela za svoju dolinu. Oblici reljefa u ovom delu june banatske lesne terase izraavaju, u stvari, bledu sliku prelesnog reljefa. Kara je pretposlednja pritoka koju Dunav prima na teritoriji Vojvodine. Gornjim i srednjim delom ova reka protie kroz Rumuniju, a donjim kroz nau zemlju. Njegova duina u naoj zemlji iznosi 60 kilometara. Kara u naoj

38

zemlji ima tri razliita dela. Prvi je izmeu Vrakih planina i lesnih naslaga. To je proireni deo doline koju je Kara stvorio bonom erozijom i intezivnom denudacijom malo otpornog jezerskog i lesnog materijala. U ovom delu je dolina iroka i do 3 km. Drugi deo je izmeu Velikog i Malog peska, sasvim uzan i veoma zasut peanim materijalom. Dolina se veoma razlikuje od prethodnog dela po tome to nema otre obalne delove, korito je nasuto peskom i zato zagueno. Voda jedva moe da otie. Trei deo sve do ua kod Banatske Palanke prilino je ravna i prostrana dolina u kojoj je Kara usekao svoje korito. Kara ima i s jedne i s druge strane svoje pritoke. Nera svojim gornjim i srednjim tokom protie kroz Rumuniju, a svojim donjim ona je naa granina reka u duini od 19 kilometara, Nera prima manje znaajne pritoke. Sa Lokve u Rumuniji sputa se est potoia. Svi su oni kratki s velikim padovima i promenljivom koliinom vode. Na teritoriji nae zemlje prima samo jedan potok.Nerina dolina je prilino stara. U Panevakom ritu postoji niz naputenih renih tokova. Neke su ve pominjane kao na primer: Nizelj, Sibnicu, ebe, Kalovitu reku. Prve dve su pominjane kao naputene tokove Tania, a ebe i Kalovitu reku kao rukavce Dunava. Sem ovih manje ili vie ivih tokova postoji i dosta naputenih rukavaca, koji su se zabarili i prekrili movarnom i barskom vegetacijom. Takve su hidrografske povrine, na primer, Jezero i Busija, jugoistono od Glogonja, Veliko blato, istono od Bore itd. Ali Panevaki rit ima i takvih naputenih tokova koji su ve odavno prirodnim procesima zasuti fluvijalnim materijalom. Treba pomenuti i jezero Provalija. Provalija je postala 1895. godine kada je visoka voda na Dunavu juno od Ploice probila stari nasip i iskopala udubljenje dugako 350 i iroko 50 do 150 metara. Prosena dubina provalije iznosi 7 metara, a na severnoj polovini mestimino i do 15 m. Prilikom provale vode stari nasip je odnesen, a novi koji je kasnije izgraen, obilazi Provaliju. Tako se sada pri svakom viem vodostaju dunavska voda spaja sa Provalijom. Vrlo karakteristinu povrinu predstavlja Majur bara, izmeu Gaja, Deliblata i Emanuelovaca. Ova bara predstavlja depresiju od 3 do 6 metara niu od okolnog zemljita. Ona je na severu oiviena odsekom lesne zaravni, visokim oko 40 metara, u ijem podnoju izvire prilino jako Malo i Veliko Vrelo. Ova vrela morala su biti bogata vodom i u vreme kada je stvarana lesna terasa. Otuda je na ovom