Strategija Razvoja Elektronske Uprave u Republici Srbiji

8/6/2019 Strategija Razvoja Elektronske Uprave u Republici Srbiji

1/27

STRATEGIJA

RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJIZA PERIOD OD 2009. DO 2013. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 83/2009 i 5/2010)

I UVOD

Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2009. do 2013. godine (udaljem tekstu: Strategija) jeste akt Vlade kojim se na celovit nain definiu osnovni ciljevi,naela i prioriteti unapreenja stanja u ovoj oblasti i utvruju aktivnosti koje treba preduzeti unarednom periodu.

Pod izrazom elektronska uprava (u daljem tekstu: e-uprava), u smislu Strategije, podrazumevase primena informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) kojom se postieefikasniji i efektivniji rad organa uprave i imalaca javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organivlasti) u funkciji vrenja vlasti, ekonomskog rasta i smanjenja tereta administracije.

Strategija se zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade za razvoj informacionog drutva ireformu dravne uprave sadranih u Strategiji razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji("Slubeni glasnik RS", broj 87/06) i Strategiji reforme dravne uprave u Republici Srbiji.Koncept i vizija elektronske uprave zacrtani Strategijom razvoja informacionog drutvapredstavljaju osnovu za naela i prioritete razvoja elektronske uprave definisane Strategijom.Jedna od kljunih oblasti Strategije reforme dravne uprave jeste oblast uvoenja informacionihtehnologija, to je u funkciji realizacije osnovnih principa Strategije reforme dravne uprave, kao

to su modernizacija i racionalizacija. Principi Strategije reforme dravne uprave i stratekaopredeljenja u oblasti uvoenja informacionih tehnologija predstavljaju polaznu osnovu na kojojse zasnivaju ciljevi ove strategije.

Osnov politike Evropske unije u oblasti e-uprave predstavlja Akcioni plan1 koji je 2006. godineprihvatila Evropska komisija. Kako se na samom poetku Akcionog plana navodi, on jeintegralni deo i2010 inicijative2 kao okvira politike Evropske unije u oblasti informacionog drutvai medija.

Vlada je prihvatila i2010 inicijativu kao opti okvir za razvoj Informacionog drutva krozpotpisivanje eSEE Agende+3 za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi.

Strategija je kompatibilna i sa zadacima iz Akcionog plana za sprovoenje prioriteta iz "eSEEAgenda+ za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi za period 2007-2012. godine",koji je usvojen na sednici Vlade aprila 2009. godine. Izrada Strategije je jedna od aktivnostiplaniranih u pomenutom akcionom planu.

Strategija polazi i od stanja regulative u ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementacijizakonskih reenja. Poseban znaaj u tome ima implementacija Zakona o elektronskom potpisu("Slubeni glasnik RS", broj 135/04). Registrovanjem sertifikacionih tela za izdavanjekvalifikovanih elektronskih sertifikata, decembra 2008. godine, omoguena je upotreba


2/27

kvalifikovanog elektronskog potpisa za potpisivanje elektronskih dokumenata, kao uslova zanjihovu punovanost i dokaznu snagu u pravnim poslovima, upravnim, sudskim i drugimpostupcima. Time je u praksi ostvaren jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj elektronskeuprave. Reenja Zakona o elektronskom dokumentu ("Slubeni glasnik RS", broj 51/09) imaeveliki uticaj na proces modernizacije, racionalizacije i uvoenja elektronske uprave. Pri tome seposebno ima u vidu osnovno zakonsko reenje prema kome se, dokument koji je izvorno nastao

u elektronskom obliku, smatra originalom, a koje predstavlja jedan od kljunih uslova za reformupostojeih procedura rada i uvoenja elektronskih javnih servisa za graane i privredu.Upotreba i razmena elektronskih dokumenata u pojedinim oblastima kao to su carina,knjigovodstveni poslovi, bankarsko poslovanje i dr. postaje realnost na kojoj se zasniva ovastrategija. Od uticaja na razvoj e-uprave su i reenja Zakona o zatiti podataka o linosti("Slubeni glasnik RS", broj 98/07).

Strategija se zasniva i na rezultatima projekata u toku, kao to su: uvoenje elektronskihsednica Vlade, elektronskog katastra nepokretnosti, poetnim rezultatima u uvoenjuelektronskih servisa za pojedine poslove i dr.

I pored parcijalnih rezultata u razvoju e-uprave, stepen razvijenosti elektronskih javnih usluga je

nizak. Strategijom razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji utvreno je 20 prioritetnihelektronskih javnih usluga, 12 za graane i osam za privredu. Pored toga to je ukupan stepenrazvijenosti ovih usluga ispod svih zemalja EU, ni jedna sa liste prioritetnih elektronskih javnihusluga nije dostigla nivo potpune dostupnosti. Potpuna dostupnost znai da pored upotrebeelektronskog pristupa usluzi, nije neophodna druga formalna procedura (lina ili papirnakomunikacija) da bi se ostvarila javna usluga, kao i da je takva usluga dostupna svima.

Postojee stanje u ovoj oblasti karakterie:

1. nedovoljno razvijena zajednika raunarsko-komunikaciona mrea;

2. nerazvijenost slubenih evidencija u elektronskom obliku, kao jezgra podataka neophodnihza razvoj elektronske uprave;

3. nezaobilaznost papirnih dokumenata u gotovo svakom postupku;

4. nedovoljna standardizacija i koordinacija razvoja informacionih sistema u organima vlasti;

5. nedostatak kompetentnih kadrova.

______________1"i2010 Akcioni plan za e-upravu: Ubrzavanje e-uprave u Evropi u korist svih" - SaoptenjeEvropske komisije Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Evropskom ekonomskom i

socijalnom savetu i Komitetu regiona ("i2010 eGovernment Action Plan: AcceleratingeGovernment in Europe for the Benefit of All" - Communication from the Commission to theCouncil, the European parliament, the European Economic and Social Committee and theCommittee of the regions), COM(2006) 173 final, Brisel, 25. april 2006.2"i2010 Evropsko informaciono drutvo za rast i zapoljavanje" - Saoptenje Evropske komisijeSavetu Evrope, Evropskom parlamentu, Evropskom ekonomskom i socijalnom savetu iKomitetu regiona ("i2010 - A European Information Society for gronjth and employment",Communication from the Commission to the Council, the European parliament, the EuropeanEconomic and Social Committee and the Committee of the regions), COM(2005) 229 final,


3/27

Brisel, 1. jun 2005.3"eSEE Agenda+ za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi 20072012" - Pakt zastabilnost, Inicijativa za elektronsku jugoistonu evropu"eSEE" ("eSEE Agenda+ for TheDevelopment of Information Society in SEE 20072012" - Stability Pact, Electronic SouthEastern Europe Initiative"eSEE"), Sarajevo, 29. oktobra 2007.

II VIZIJA, OPTI CILJEVI I NAELA

Uvoenjem e-uprave omoguava se svim korisnicima (graanima, privrednim subjektima,organizacijama i dr.) da poslove pred organima vlasti zavravaju jednostavnije, bre i jeftinije.Upotrebom alata i sistema baziranih na IKT pruaju se bolje javne usluge. Graanima jeomogueno da sve javne usluge za koje je to pogodno koriste posredstvom Interneta i svoglinog raunara, drugog kunog ili mobilnog ureaja. Graanima je takoe omogueno da javneusluge koriste i na klasian nain, ali bez potrebe da obilaze vie altera, sa efikasnomrealizacijom usluge, kao i sa punim, jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi.Korisnicima je omogueno da javne usluge koriste posredstvom Interneta, sa mogunouelektronske razmene podataka izmeu informacionih sistema privrednih subjekta i organa vlasti.

IKT su dugo prisutne u organima vlasti, ali e-uprava obuhvata vie od samih tehnikihsredstava. E-uprava ukljuuje i promenu propisa, organizacije, postupaka i naina rada organavlasti kako bi se javne usluge efikasnije pruale licima kojima su potrebne.

1. Opti ciljevi e-uprave

Vizija razvoja e-uprave obuhvata sledee opte ciljeve:

1) visoko zadovoljstvo korisnika javnim uslugama;

2) svi graani imaju koristi od e-uprave;

3) smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i za graane;

4) poveanje efikasnosti javne uprave upotrebom IKT;

5) prekogranina interoperabilnost, posebno sa zemljama EU;

6) pozitivan uticaj na slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga;

7) uveanje transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT;

8) jaanje participacije graana u demokratskom odluivanju;

9) zatita privatnosti i bezbednost.

2. Naela razvoja e-uprave

Realizacija vizije i optih ciljeva e-uprave temelji se na sledeim naelima:


4/27

1) naelo korienja raspoloivih podataka po slubenoj dunosti - od korisnika javne usluge sene zahteva dokaz o injenicama koje proizilaze iz podataka kojima raspolau organi vlasti;

2) naelo jedinstvenog altera - javna usluga objedinjuje sve postupke pred organima vlasti kojisu uobiajeno potrebni da bi se usluga u celosti obavila;

3) naelo dostupnosti javnih informacija u elektronskoj formi - javno informacija je dostupnasvima u elektronskoj formi bez naknade;

4) naelo dostupnosti elektronskih usluga - elektronske javne usluge se pruaju na nain koji upotpunosti obezbeuje jednostavan, razumljiv i slobodan pristup za sve korisnike, ukljuujuiosobe sa invaliditetom. Pri tome se koriste otvoreni i iroko prihvaeni standardi, ime seizbegava uslovljavanje korisnika elektronskih javnih usluga da koriste odreene komercijalneproizvode;

5) naelo nezanemarivanja klasinih oblika pruanja usluge - rezultat razvoja e-uprave su i boljeusluge koje se pruaju klasinim oblicima komunikacije, zahvaljujui primeni IKT. Na taj nainsvi graani i privredni subjekti imaju koristi od razvoja e-uprave, bez obzira da li koristeelektronska sredstva za pristup uslugama. Uvoenjem elektronskog oblika pruanja javnihusluga za graane ne treba ukidati klasine oblike pruanja usluga. Uvoenjem elektronskih

javnih usluga za privredne subjekte, mogu se ograniiti ili ukinuti klasini oblici pruanja uslugaukoliko tehniko i struno osposobljavanje za pristup elektronskoj usluzi predstavlja razumnooptereenje za privredni subjekat i ako je korienje elektronskog oblika usluge dugoronoisplativije i za privredne subjekte;

6) naelo primene IKT u novim uslugama - razvoj novih javnih usluga treba da se zasniva naprimeni IKT, a njihovo pruanje se omoguava kroz raznovrsne, korisnicima najdostupnijekomunikacione kanale;

7) naelo izbegavanja tehnoloke zavisnosti - tehnoloka osnova razvoja i obavljanjaelektronskih javnih usluga koja se odnosi na raunare, softverska reenja i komunikacionumreu treba u to veoj meri da je nezavisna od dobavljaa roba i usluga;

8) naelo ponovnog korienja softverskih reenja - softverska reenja u projektima primeneIKT treba planirati i realizovati uzimajui u obzir mogunost ponovnog korienja u drugimprojektima meu organima vlasti, to moe biti korienje reenja u celini, nekih delova reenja,modifikovanog reenja, projektantskih odluka, arhitekture i iskustava;

9) naelo informacione bezbednosti - sigurnost i pouzdanost sistema elektronske uprave morabiti u skladu s utvrenim normama informacione bezbednosti i zatite podataka o linosti;

10) naelo kadrovske osposobljenosti - elektronske javne usluge moraju podravati struno iprofesionalno osposobljeni slubenici.

3. Decentralizovani razvoj elektronske uprave

Postojea inicijativa u oblasti primene IKT u organima vlasti uslovljava preteno daljidecentralizovan razvoj e-uprave koji podrazumeva da organi nadleni za razvoj informacionog


5/27

drutva upravljaju aktivnostima od zajednikog znaaja za razvoj e-uprave, a u manjoj meriaktivnostima primene IKT u poslovima pojedinih organa.

Decentralizovani razvoj e-uprave znai i da ukupnu odgovornost za kvalitet usluge zadravaorgan nadlean za datu uslugu, bez obzira da li se i u kojoj meri pruanje usluge zasniva naprimeni IKT.

III STRUKTURA I STUBOVI REALIZACIJE STRATEGIJE

Strategija se realizuje kroz aktivnosti koje potuju naela i iji ukupni rezultat treba da budeostvarenje optih ciljeva. Svaka od aktivnosti je prevashodno usmerena ka realizaciji odreenogprioriteta razvoja e-uprave, a prioriteti su grupisani u stubove razvoja e-uprave.

Stubovi razvoja e-uprave jesu:

1) uspostavljanje kljunih poluga;

2) automatizacija procesa;

3) uspostavljanje elektronskih javnih usluga;

4) razvoj kadrovskih potencijala.

Slika 1: Struktura realizacije Strategije


6/27

1. Uspostavljanje kljunih poluga

Prvi stub razvoja e-uprave obuhvata prioritetna sistemska reenja bez kojih nije mogu efikasanrazvoj e-uprave. Ovaj stub ine sledei prioriteti:

1. IKT infrastruktura. Infrastruktura predstavlja osnovnu tehnoloku pretpostavku razvoja e-uprave. Ona obuhvata:

- komunikacionu infrastrukturu koja omoguava raunarsku povezanost organa vlasti, kao ivezu sa Internetom;

- raunarske centre sa serverima i drugim informaciono-komunikacionim resursima gde e sesmetati baze podataka, izvravati aplikacije i tehnoloki realizovati elektronske usluge;

- infrastrukturu na pojedinim lokacijama koja ukljuuje lokalne raunarske mree, raunare,drugu raunarsku opremu i softver.

2. Elektronski identitet, elektronski potpis i elektronski dokument. Potrebno je obezbeditipouzdano i bezbedno utvrivanje identiteta potpisnika elektronskog dokumenta i korisnikaelektronske usluge. Osnov za to je tehnologija elektronskog potpisa. Takoe je potrebno postiipunu primenu Zakona o elektronskom dokumentu kako bi se elektronski dokument u praksikoristio kao original, umesto papirnog dokumenta.


7/27

3. Elektronske slubene evidencije. Pored voenja evidencija u elektronskoj formi, potrebno jeobezbediti efikasan i bezbedan pristup podacima iz evidencija od strane slubenika koji vodepostupak, da bi se eliminisala potreba da stranka u postupku pribavlja dokaze o injenicama izevidencije.

4. Katalizatori razvoja e-uprave. Svrha katalizatora je stvaranje boljeg okruenja za aktivnosti

razvoja e-uprave, da bi aktivnosti bile harmonizovanije, ekonominije, inovativnije i bezbednije.Katalizatori su:

- standardi interoperabilnosti;

- ponovno korienje IKT reenja uz upotrebu otvorenih standarda;

- istraivanje i razvoj inovativnih primena IKT;

- koordinacija IKT inicijativa;

- informaciona bezbednost.

2. Modernizacija procesa

Drugi stub razvoja e-uprave treba sutinski da reformie procese kojima se realizuje pruanjeusluga, koristei mogunosti koje pruaju IKT.

Stub modernizacije procesa ine sledei prioriteti:

1. automatizacija meuresorskih procesa bazirana na razmeni struktuiranih elektronskihdokumenata. Za punu automatizaciju procesa neophodno je da se elektronski dokumentizrauje, uva i dostavlja u formi koja je pogodna za dalju automatsku obradu, odnosno u formi

struktuiranog elektronskog dokumenta. Automatizacija meuresorskih procesa bazira se nakomunikaciji resornih informacionih sistema putem dobro standardizovanih protokola i formatastruktuiranih elektronskih dokumenata;

2. reforma postupaka. Sutinska modernizacija procesa podrazumeva reformu postupaka sapunim uzimanjem u obzir mogunosti drugaijeg naina rada koji omoguava tehnologija.

3. Uspostavljanje elektronskih javnih usluga

Stub uspostavljanja elektronskih javnih usluga obuhvata sledee prioritete:

1. portali e-uprave i zajednike elektronske usluge. Portal predstavlja jedinstvenu taku pristupaveem broju elektronskih javnih usluga. Elektronske usluge koje su od znaaja za realizacijumnogih elektronskih javnih usluga, kao to su centralni sistemi za proveru identiteta,elektronsko plaanje, elektronski formulari i sl., predstavljaju zajednike elektronske usluge;

2. elektronske javne usluge. To su usluge iz nadlenosti pojedinih organa vlasti koje se pruajuelektronskim putem.

4. Razvoj kadrovskih potencijala


8/27

Da bi se e-uprava uspeno razvijala, neophodna je osposobljenost slubenika koji predstavljajukorisnike informacionih sistema i elektronskih servisa unutar dravne uprave, kao i strunjaciija je odgovornost da tehniki sistemi funkcioniu i da se unapreuju.

Stub razvoja kadrovskih potencijala obuhvata prioritete:

1. informatika pismenost i vetine slubenika. Potrebno je podii optu informatiku pismenostzaposlenih u organima dravne uprave, kao i vetine u korienju posebnih informatikihreenja;

2. zapoljavanje IKT strunjaka. Da bi IKT reenja potrebna za razvoj e-uprave bila odriva,potrebno je obezbediti odgovarajuu IKT podrku. Pri tome, posebnu panju treba posvetitiformiranju strunih timova koji pruaju IKT usluge. Kao to je racionalno raunarske resursekoncentrisati u raunarske centre koji su zajedniki za vie organizacionih jedinica ili organa,tako je racionalno i da visokostruni timovi koji su odgovorni za rad i unapreenje tih resursabudu organizovani tako da pruaju usluge veem broju organizacionih jedinica ili organa. Bezobzira u kojoj meri se opredelimo da neophodne IKT usluge ugovorimo sa spoljnimpreduzeima, odreeni struni timovi su potrebni unutar organa vlasti.

IV PRIORITETI RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE

1. Uspostavljanje kljunih poluga

1.1. IKT infrastruktura

Komunikaciona infrastruktura

Komunikaciona infrastruktura organa vlasti obuhvata vei broj raunarskih mrea kojimaupravljaju razliite institucije, ali koje treba razvijati tako da se obezbedi racionalna upotreba

resursa i meusobna povezanost mrea.

Postoji nekoliko karakteristinih tipova raunarskih mrea u okviru organa vlasti:

1. sektorske raunarske mree povezuju organizacione jedinice odreenog organa vlasti iliustanove iz odreene oblasti, odnosno korisnike odreenog informacionog sistema, a moguobuhvatiti i veze sa drugim subjektima sa kojima je potrebna redovna komunikacija u okviruobavljanja poslova iz nadlenosti organa, odnosno u okviru funkcija informacionog sistema;

2. raunarska mrea republikih organa (RMRO) treba da povee sedita republikih organa,odnosno centralna vorita sektorskih mrea i da ima obezbeene veze sa seditima pokrajina,upravnih okruga, gradova i optina. Povezivanjem sektorskih mrea, RMRO daje tehniku

mogunost da subjekti povezani u jednu sektorsku mreu ostvaruju komunikaciju sa svimrepublikim organima. RMRO delimo na:

- sredinji deo RMRO koji povezuje sedita republikih organa, odnosno centralna voritasektorskih mrea,

- periferni deo RMRO koji povezuje sedita pokrajina, upravnih okruga, gradova i optina sasredinjim delom RMRO;


9/27

3. raunarske mree na teritoriji odreene optine, grada ili pokrajine. Postoje razliita reenjaraunarskih mrea ijim se razvojem upravlja na nivou pokrajinske ili lokalne vlasti. Odreenelokalne samouprave, na primer, pri gradnji komunalne infrastrukture postavljaju i komunikacionekablove, to je nain da se efikasno rei raunarsko povezivanje javnog sektora u okviru

jedinice lokalne samouprave.

Svaka raunarska mrea ima svoj organizacioni kontekst koji namee specifine prioritete iuslovljava odreen nivo autonomije u upravljanju mreom.

Sa druge strane, ove raunarske mree koriste usluge telekomunikacionih operatora za fizikopovezivanje pojedinih lokacija, ukoliko ne poseduju sopstvene fizike vodove. Bez obzira da lisu u pitanju trokovi prema operatorima ili trokovi izgradnje i odravanja fizikih vodova, ovitrokovi obino ine glavninu trokova izgradnje i rada mree, pa je njihova racionalizacija jedanod prioriteta efikasnog razvoja komunikacione infrastrukture.

Racionalizacija fizikih vodova u posedu organa vlasti obavie se kroz objedinjavanje ovihresursa u Dravnu komunikacionu mreu (DKM). Resursi DKM koristie se za pojedineraunarske mree organa vlasti.

DKM e koristiti neke od postojeih komunikacionih resursa koji su pod kontrolom drave, ali eobuhvatiti i investicije u njihovu konsolidaciju, modernizaciju i dodatnu izgradnju.

Izgradnja DKM je glavni prioritet razvoja komunikacione infrastrukture organa vlasti.

Slika 2: Struktura komunikacione infrastrukture organa vlasti

Dobra povezanost sedita republikih organa u okviru RMRO otvara mogunost korienja

postojeih ili proirenih resursa jedne sektorske mree za potrebe druge sektorske mree ili zapotrebe perifernog dela RMRO. Projekti koji unapreuju sektorsku mreu tako da omoguiuslugu povezivanja za druge organe vlasti mogu u srazmerno kratkom vremenu i uz umerenetrokove unaprediti komunikacionu infrastrukturu organa vlasti.

Raunarski centri


10/27

Serveri na kojima se nalaze baze podataka, izvravaju aplikacije informacionih sistema ielektronske javne usluge, smetaju se u raunarskim centrima gde imaju odgovarajueokruenje.

U okviru RMRO neophodna su dva moderna raunarska centra koje bi mogli da koriste svirepubliki organi, a posebno oni koji nemaju sopstveni raunarski centar.

Radi racionalne upotrebe postojeih resursa, koristie se mogunost da u raunarskim centrimakoji primarno slue potrebama pojedinih organa, a imaju slobodne kapacitete, ti kapaciteti buduponueni drugim organima. Jedan od primera je raunarski centar Republikog zavoda zastatistiku.

Infrastruktura na pojedinim lokacijama

Infrastruktura na pojedinim lokacijama organa vlasti, koja ukljuuje lokalne raunarske mree,raunare, drugu raunarsku opremu i softver, predstavlja znaajan segment ukupne IKTinfrastrukture.

1.2. Elektronski identitet, elektronski potpis i elektronski dokument

Primena elektronskog potpisa u okviru e-uprave zasniva se na Zakonu o elektronskom potpisu ipropisima koji su bazirani na tom zakonu.

Uspena primena Zakona o elektronskom potpisu zasniva se na postojanju sertifikacionih telakoja e korisnicima pruati usluge izdavanja elektronskih sertifikata u zadovoljavajuem obimu ikvalitetu. Ovo se posebno odnosi na kvalifikovane elektronske sertifikate i sertifikaciona telaregistrovana za izdavanje tih sertifikata.

U Republici Srbiji postoji sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, a

u toku su aktivnosti na registrovanju i drugih sertifikacionih tela.

Kvalifikovani elektronski sertifikati predstavljaju osnovni nain utvrivanja identiteta korisnikaelektronskih javnih usluga, kako u okviru korisnike sesije, tako i u okviru elektronski potpisanihdokumenata.

Posebno je znaajno da se uspostavi praksa interoperabilne i jednostavne upotrebekvalifikovanih elektronskih sertifikata. Upotreba treba da bude jednostavna za korisnikesertifikata, za one koji verifikuju elektronski potpis formiran na bazi sertifikata, kao i za one kojirazvijaju tehnika reenja bazirana na elektronskim sertifikatima i elektronskom potpisu.

Pored interoperabilnosti u okviru Republike Srbije, obezbedie se i prekogranina

interoperabilnost elektronskog potpisa i elektronskog identiteta, a posebno sa lanicama EU.Mere Republike Srbije usmerene ka prekograninoj interoperabilnosti treba da uvaavajudokument Evropske komisije "Action Plan on e-signatures and e-identification to facilitate the

provision of crossborder public services in the Single Market" (COM(2008) 798 final).

Slubena lica treba da koriste kvalifikovani elektronski potpis kada elektronski potpisujuslubena dokumenta.


11/27

Upotreba elektronskih dokumenata u organima vlasti

Prelazak sa papirnih na elektronska dokumenta u organima vlasti ukljuuje brojna pitanja kaoto su: dostava i uvanje elektronskog dokumenta, pouzdano odreivanje vremena nastankadokumenta, mogunost formiranja papirnog originala za akt koji je donet u elektronskoj formi,kao i brojna normativna reenja u pojedinim postupcima koja predstavljaju barijere primenielektronskih dokumenata. Ova pitanja su normativno ureena Zakonom o elektronskomdokumentu. Intenzivirae se aktivnosti na implementaciji ovog zakona u praksi.

Neophodno je da se propisima koji ureuju postupke pred organima vlasti, propisima kojiureuju arhivsku grau, kao i propisima o kancelarijskom poslovanju predvidi upotrebaelektronskih dokumenata.

Upravljanje elektronskim dokumentima u republikim organima uslovljeno je postojanjemCentralne pisarnice republikih organa u okviru Uprave za zajednike poslove republikihorgana (UZZPRO) koju koriste veina republikih organa, ali ne svi. Kako je pisarnica centralnataka upravljanja papirnim dokumentima u organu, ona zadrava svoju ulogu i za sluajelektronskih dokumenata. Sa druge strane, sistemi za upravljanje elektronskim dokumentima,za razliku od postojee uloge pisarnica, treba da prate tok dokumenata unutar organizacionih

jedinica, sve do pojedinih izvrioca. Stoga su mogua tri tipa reenja sistema za upravljanjedokumentima u republikim organima:

1. organ koristi centralni sistem za upravljanje dokumentima koji obezbeuje UZZPRO i koji jeintegrisan sa evidencijom Centralne pisarnice republikih organa;

2. organ koristi sopstveni sistem za upravljanje dokumentima koji odgovara specifinimpotrebama organa, ali i dalje koristi Centralnu pisarnicu republikih organa. U tom sluajuevidencije pisarnice i arhiva papirnih i elektronskih dokumenata, kao funkcije pisarnice, stoje uCentralnoj pisarnici republikih organa sa kojom treba da je povezan sistem za upravljanje

dokumentima koji upravlja internom dostavom do obraivaa, odnosno tokom dokumenata;3. organ ne koristi Centralnu pisarnicu republikih organa i ima sopstveni sistem za upravljanjedokumentima integrisan sa pisarnicom koju organ obezbeuje samostalno.

Svaki od sistema za upravljanje dokumentima razmenjuje (alje i prima) elektronska dokumentasa drugim republikim organima i drugim licima. Za razmenu dokumenata se koristi:

1) centralni sistem za elektronsku razmenu dokumenata republikih organa;

2) potanska registrovana elektronska pota;

3) Internet elektronska pota.

U pojedinim sluajevima mogu se koristiti i druge raspoloive tehnologije za razmenuelektronskih dokumenata.

Slika 3: Upravljanje elektronskim dokumentima u republikim organima


12/27

1.3. Elektronske slubene evidencije

I pored toga to se mnoge slubene evidencije vode primenom IKT i dalje se ne sprovodeodredbe lana 126. stav 3. Zakona o optem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97i 31/01), koji glasi:

"Slubeno lice koje vodi postupak pribavie po slubenoj dunosti podatke o injenicama o

kojima slubenu evidenciju vodi organ nadlean za reavanje u upravnoj stvari. Na isti nainpostupie slubeno lice u pogledu injenica o kojima slubenu evidenciju vodi drugi organ."

To u praksi znai da je stranka i dalje prenosilac informacija izmeu organa.

Za pristup slubenim evidencijama treba uspostaviti Centralni sistem za pristup slubenimevidencijama koji e sa jedne strane biti povezan sa informacionim sistemima u kojima se vodepojedine slubene evidencije, a sa druge strane povezan sa organima kojima je potreban uvid uslubene evidencije.

Centralni sistem e obezbediti jedinstven korisniki interfejs za uvid slubene evidencije, kao iaplikativni interfejs za povezivanja sa informacionim sistemima organa kojima je potreban uvid.

U sluaju pristupa podacima o linosti, Centralni sistem e registrovati informacije o pristupu zapotrebe obavetavanja fizikih lica na koje se podaci odnose u skladu sa Zakonom o zatitipodataka o linosti.

Pored uspostavljanja Centralnog sistema za pristup slubenim evidencijama, potrebna je imodernizacija pojedinih slubenih evidencija, kao i promena propisa koji u pojedinimpostupcima zahtevaju pribavljanje i podnoenje potvrda o podacima iz slubenih evidencija.


13/27

Posebno je izraena potreba za uspostavljanje centralnog elektronskog registra stanovnitvakao jezgra podataka e-uprave.

U oblasti elektronskih slubenih evidencija potrebno je usaglasiti i upotrebu identifikatora(jedinstvenih ifara, matinih ili registarskih brojeva, kodova i slino).

1.4. Katalizatori razvoja e-uprave

Standardi interoperabilnosti

Standardi interoperabilnosti u oblasti e-uprave obuhvataju standarde formata podataka,standardne protokole elektronske komunikacije, funkcionalne karakteristike sistema i standardepristupanosti, a mogu obuhvatiti i standarde za softverske i hardverske platforme i drugeuslove koje treba da ispunjavaju primenjena IKT reenja.

Pri izradi standarda interoperabilnosti, pored tehnikog, treba uzeti u obzir semantiki iorganizacioni aspekt interoperabilnosti.

Standarde interoperabilnosti izrauje Republiki zavod za informatiku i Internet (RZII), kaonadleni organ za razvoj i primenu standarda u uvoenju informacionih tehnologija u dravnimorganima, u saradnji sa organima ija je nadlenost povezana sa predmetom standardizacije.

Izrada standarda interoperabilnosti moe da ukljui i referentnu implementaciju softverskogreenja kojim se demonstrira implementacija tog standarda. U tom sluaju referentnaimplementacija treba da bude objavljena kao softver otvorenog koda, sa mogunou da ceoizvorni kod ili delovi izvornog koda budu slobodno korieni u komercijalnim i nekomercijalnimreenjima.

Izraeni standardi iteroperabilnosti i referentne implementacije objavljuju se na veb sajtu RZII.

Njihova primena nema obavezujui karakter osim ako se posebnim aktom Vlade, zaduenadleni organi da primenjuju odreen standard interoperabilnosti.

Nacionalnim okvirom interoperabilnosti standardizovae se opti uslovi za interoperabilnost uoblasti e-uprave.

Ponovno korienje IKT reenja uz upotrebu otvorenih standarda

Podrava se razvoj i upotreba otvorenih standarda i specifikacija.

Pri nabavci IKT reenja ravnopravno e se uzimati u obzir softver otvorenog koda i softver kojinije otvorenog koda. To ukljuuje i mogunost odgovarajue meavine softvera otvorenog kodai drugog softvera u okviru IKT reenja.

Odluke u postupcima nabavke treba donositi na bazi najboljeg odnosa cene i karakteristikareenja koje se nudi, uzimajui u obzir ukupne trokove koje reenje nosi tokom celokupnogivotnog ciklusa, ukljuujui trokove odravanja i trokove neophodne softverske i hardverskeplatforme, a nakon to se utvrdi da reenje ispunjava minimalne uslove funkcionalnosti,bezbednosti, skalabilnosti, prenosivosti, podrke i upravljivosti.


14/27

Iz razloga otklanjanja barijera za ponovno korienje nabavljenog reenja u okviru organa vlasti,u nabavkama koje ukljuuju softver treba nastojati da se dobiju puna prava na izvorni kodsoftverskog reenja, osim za delove reenja koji predstavljaju gotove komercijalne proizvodedostupne na tritu, a koji treba da su iskazani u ponudi.

Pri nabavci softverskih licenci, treba nastojati da je licencama pokriven ceo javni sektor ili barem

da licence budu prenosive unutar javnog sektora bez ogranienja i dodatnih trokova.

Kada neki organ vlasti ve ima vlasnitvo nad realizovanim sistemom, projektnim reenjem iliarhitekturom, treba nastojati da to bude ponovo iskorieno u okviru javnog sektora kada god jepogodno.

Istraivanje i razvoj inovativnih primena IKT

Stalni napredak i sve vea dostupnost tehnologije otvara prostor za inovativna reenja koja uzsmanjena ulaganja dovode do znatno veeg unapreenja prakse nego prethodno uobiajenareenja. U uslovima ogranienih sredstava za ulaganje u razvoj e-uprave, inovativna primena

IKT predstavlja put ka brem razvoju primene tehnologije.Inovativna reenja esto ukljuuju odluke koje treba doneti pre pokretanja nabavke ili projektakroz koji e se to reenje realizovati u praksi. Zbog toga je potrebno da se u posebnimaktivnostima istraivanja i razvoja istrauju mogunosti, analiziraju primeri dobre prakse,proverava izvodljivost, izrauju specifikacije i razvijaju prototipovi inovativnih reenja primeneIKT.

Ove aktivnosti treba da budu podrane prioritetima naunog i tehnolokog razvoja RepublikeSrbije. Takoe, organi koji planiraju projekte u oblasti razvoja e-uprave treba da razmotremogue ideje inventivne primene IKT i sprovedu istraivanje i eventualni razvoj prototipa, da biproverili te ideje.

Koordinacije IKT inicijativa

U okviru organa vlasti trenutno ne postoje jasni uslovi i standardi koje treba da ispunjavajuprojekti koji ukljuuju primenu IKT. Primenom zakona kojim se ureuju javne nabavke, propisa uvezi projekata Nacionalnog investicionog plana, kao i meunarodnih sporazuma, ustanovljeni supostupci u kojima se ne prepoznaju opti uslovi vezani za primenu IKT. Propisi kao to suUputstvo za izradu i usvajanje projekata informacionih sistema dravnih organa ("Slubeniglasnik SRS", broj 49/89) i Zakon o informacionom sistemu Republike Srbije ("Slubeni glasnikRS", broj 12/96) imaju mali efekat u praksi.

Potrebno je razviti instrumente koordinacije u IKT projektima, ukljuujui izmene navedenih

propisa.

Koordinacija primene IKT treba da obezbedi usklaivanje prioriteta razvoja, manji stepennepotrebnog dupliranja resursa i realizaciju projekata koji e reavati zajednike problemeveeg broja organa.

Informaciona bezbednost


15/27

Brz razvoj primene IKT prate bezbednosni rizici. Bezbedna e-uprava znai bezbednu IKTinfrastrukturu, bezbedne softverske aplikacije, bezbedne personalne raunare, bezbednepodatke na prenosivim medijima, odgovarajuu organizaciju, bezbedne elektronske usluge,informaciono-bezbednosnu kulturu i druge aspekte informacione bezbednosti.

Aspekti informacione bezbednosti trebaju se uzeti u obzir u svim aktivnostima razvoja e-uprave,

poevi od realizacije pojedinih IKT reenja, pa do izrade propisa.

2. Modernizacija procesa

Svaki organ treba da za specifine poslove iz svog delokruga planira, razvija i unapreujeinformacione sisteme koji te poslove ine efikasnijim, odnosno uvode vei stepen automatizacijeu procese rada.

Pri razvoju informacionih sistema treba da se ima u vidu interoperabilnost sa drugim sistemimana nivou razmene struktuiranih elektronskih dokumenata. Ukoliko u vreme razvoja sistema nepostoje konkretni standardi i zahtevi vezani za takvu razmenu, treba barem izabrati platformu i

alate koji podravaju XML i veb servise, a sistem struktuirati tako da omoguava nadgradnjupodsistema koji bi ostvarivao komunikaciju sa drugim sistemima.

2.1. Automatizacija meuresorskih procesa bazirana na razmeni struktuiranihelektronskih dokumenata

Uvoenjem elektronskih dokumenata ubrzava se komunikacija i pronalaenje dokumenata, alise ne menja nuno proces obrade dokumenta. Elektronski dokument moe nastati na sliannain kao to nastaju papirni dokumenti koji se prethodno pripremaju uz pomo raunara, uzrazliku da se umesto dostavljanja odtampanog dokumenta na papiru, dostavlja pripremljenaelektronska forma. Svaka obrada takvog dokumenta i dalje ukljuuje potrebu da ga ovekproita, ime obrada nije sutinski automatizovana.

Struktuirani elektronski dokument je elektronski dokument koji se izrauje, uva i dostavlja uformi pogodnoj za dalju automatsku obradu. To, na primer, znai da se iz originalnog reenjakojim se utvruje pravo na f inansijsku pomo, a koje je izraeno u elektronskoj formi, podaci oiznosu pomoi, datumu sticanja prava, o osobi koja je nosilac prava i drugi bitni podaci mogupreneti u informacioni sistem za isplatu, bez potrebe da slubenik prekucava podatke iz reenja.

Dobro definisani standardi za struktuirana elektronska dokumenata predstavljaju osnovnupretpostavku za njihovu uspenu razmenu. Ovakvi standardi treba da se definiu za svakipojedinani tip dokumenata. Na primer, za svaki propisani obrazac iz koga se podaciprekucavaju u informacioni sistem, odnosno koji se tampa popunjen podacima izinformacionog sistema, postoji potreba standardizacije struktuiranog elektronskog dokumenta

koji e predstavljati popunjen obrazac u elektronskoj formi.

Standardi za struktuirana elektronska dokumenta treba da se baziraju na W3C XML (WorldWide Web Consortium - Extensible Markup Language) specifikaciji.

Sistem razmene struktuiranih elektronskih dokumenata obezbeuje zajednike osnove zarazmenu, to ukljuuje:


16/27

1) standarde koji odreuju opte uslove za formate struktuiranih elektronskih dokumenata;

2) standardne protokole razmene;

3) renik tipova dokumenata i njihovih formata;

4) nadgradnju Centralnog sistema za razmenu elektronskih dokumenata republikih organatako da se koristi i za razmenu struktuiranih elektronskih dokumenata.

Kroz Sistem razmene struktuiranih elektronskih dokumenata se tehniki realizujuautomatizovani meuresorski procesi. Procesima upravljaju organi u okviru svojih nadlenosti iodgovornosti, a procesom koji obuhvata vie organa upravlja onaj organ u ijoj je nadlenostiosnovni postupak.

2.2. Reforma postupaka

Upotrebom elektronskih dokumenata, modernizacijom slubenih evidencija, automatizacijom

procesa i sistemom razmene struktuiranih elektronskih dokumenata stvaraju se pretpostavke zasutinsku reformu postupaka pred organima vlasti, koja se nee zaustaviti na sporazumima dvaili vie organa o meuresorskoj automatizaciji u pojedinim sluajevima.

Takva reforma treba da ukljui inoviranje Zakona o optem upravnom postupku i mnogihpropisa koji ureuju pojedinane postupke, kao i propisa koji ureuju kancelarijsko poslovanje ipostupanje sa arhivskom graom.

Princip jednog altera treba da postane norma, kao i transparentnost statusa predmeta upostupku, a meuresorski postupci uredno regulisani, ukljuujui rokove i odgovornostipojedinih organa u takvim postupcima.

3. Uspostavljanje elektronskih javnih usluga

3.1. Portal e-uprave i zajednike elektronske usluge

Portal e-uprave predstavlja zajedniku taku pristupa veem broju elektronskih javnih usluga.

Za korisnika portal omoguava lako pronalaenje odgovarajue javne usluge i slian nainkorienja raznih usluga.

Za onoga ko implementira odreenu elektronsku uslugu portal znai platformu koja olakava danova usluga bude implementirana.

Potrebno je uspostaviti centralni portal e-uprave koji e, pored usluga koje sam nudi, nuditiinformacije o svim elektronskim javnim uslugama i uputiti korisnika na mesto gde moe ostvaritiodgovarajuu uslugu.

Pored centralnog portala e-uprave mogu postojati portali specijalizovani za pojedine oblasti iliodreene tipove korisnika, a mogue je i da pojedine elektronske javne usluge budu zasebnoimplementirane.


17/27

Pojedina tehnika reenja mogu da budu zajednika za mnoge elektronske javne usluge, bezobzira da li su te usluge implementirane na istom portalu ili ne.

Kada takvo tehniko reenje i samo predstavlja elektronsku uslugu, koja se koristi pri realizacijielektronske javne usluge, govorimo o zajednikoj elektronskoj usluzi.

Tipina zajednika elektronska usluga je usluga provere identiteta korisnika, uslugaelektronskog plaanja ili usluga verifikacije elektronskog potpisa.

3.2. Elektronske javne usluge

Organ u ijoj je nadlenosti javna usluga je odgovoran za razvoj odgovarajue elektronskejavne usluge. Taj razvoj je podran reenjima iz svih prethodno navedenih prioriteta.

Prilikom planiranja ulaganja u primenu IKT, svaki organ treba poseban prioritet da da realizacijielektronskih javnih usluga.

Korisniki i aplikativni interfejs elektronske javne usluge

Pored toga to sistem koji realizuje elektronsku uslugu treba da obezbedi korisniki interfejs kojioveku omoguava da neposredno koristi uslugu, sistem moe da obezbedi i aplikativni interfejsza elektronsku uslugu, koji omoguava pruanje usluge kroz neposrednu komunikaciju sadrugim tehnikim sistemom. Taj drugi sistem moe biti informacioni sistem privrednih subjekata,za usluge namenjene privrednim subjektima, ili informacioni sistem nezavisnog davaoca uslugakoji pored pruanja svoje usluge, posreduje u korienju javne usluge, kao, na primer,osiguravajue drutvo koje klijentu za koga osigurava automobil nudi i posredovanje priregistraciji.

Upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa osigurava autentinost i obezbeuje dokaznu

snagu elektronskom dokumentu bez obzira kojim kanalom je dokument doao od korisnikausluge do organa vlasti i obrnuto, to olakava postojanje posrednika.

Isti aplikativni interfejs elektronske javne usluge moe da se koristi i za integraciju sa portalome-uprave, to znai da postoji dovoljno razloga da prilikom planiranja uspostavljanja elektronske

javne usluge, organ vlasti razmotri i realizaciju aplikativnog interfejsa.

Prioritetne elektronske javne usluge

Meu elektronskim javnim uslugama, posebno izdvajamo 20 prioritetnih, u skladu saStrategijom razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji i zahtevima iz dokumenata EU. Za12 od tih usluga korisnici su graani, a za osam su korisnici privredni subjekti.

Prioritetne elektronske javne usluge za graane jesu:

1) godinji porez na dohodak graana (potpun e-servis u podnoenju prijava, plaanju udobijanju obavetenja o stanju poreskih obaveza i primeni poreskih zakona);

2) usluge traenja zaposlenja pri biroima za rad;


18/27

3) usluge u vezi prava iz oblasti socijalne zatite;

4) lina dokumenta (paso i vozaka dozvola);

5) registracija automobila (novih, korienih i uvezenih);

6) dobijanje graevinske dozvole;

7) prijava policiji (npr. u sluaju krae);

8) javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija);

9) izvodi iz matinih knjiga;

10) prijava na konkurs za visoko obrazovanje;

11) obavetenje o preseljenju (promena adrese);

12) usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnou usluga u razliitimbolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama).

Prioritetne elektronske javne usluge za privredne subjekte jesu:

1) socijalni doprinosi za zaposlene;

2) porez na dobit preduzea (potpun e-servis u podnoenju prijava, praenju i dobijanjuobavetenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);

3) porez na dodatu vrednost (potpun e-servis u podnoenju prijava, praenju i dobijanjuobavetenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);

4) registracija novog preduzea;

5) podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom;

6) carinske deklaracije;

7) dozvole u vezi sa ivotnom sredinom (ukljuujui i izvetavanje);

8) javne nabavke.

4. Razvoj kadrovskih potencijala

4.1. Informatika pismenost i vetine slubenika

Potrebno je podii optu informatiku pismenost zaposlenih u organima dravne uprave, kao ivetine u korienju posebnih informatikih reenja.


19/27

4.2. Zapoljavanje IKT strunjaka

Da bi IKT reenja potrebna za razvoj e-uprave bila odriva, potrebno je obezbediti odgovarajuuIKT podrku. Pri tome, posebnu panju treba posvetiti formiranju strunih timova koji pruajuIKT usluge. Kao to je racionalno raunarske resurse koncentrisati u raunarske centre koji suzajedniki za vie organizacionih jedinica ili organa, tako je racionalno i da visokostruni timovikoji su odgovorni za rad i unapreenje tih resursa budu organizovani tako da pruaju uslugeveem broju organizacionih jedinica ili organa. Bez obzira na opredeljenje da neophodne IKTusluge pruaju spoljni subjekti, odreeni struni timovi potrebni su unutar organa vlasti.

Zapoljavanje IKT strunjaka treba planirati u skladu sa opredeljenjem da se ne poveava brojzaposlenih u dravnoj upravi i tako da se u najveoj moguoj meri iskoriste postojei resursi.

V FINANSIJSKI EFEKTI

Imajui u vidu mere Vlade protiv ekonomske krize, za realizaciju Strategije nee se koristitibudetska sredstva van okvira prethodno planiranih sredstava za tekuu budetsku godinu i za

naredne dve fiskalne godine, a iskazana strateka opredeljenja e se upotrebiti i kao osnov zaplaniranje i dobijanje dodatnih sredstava iz stranih fondova.

Sa druge strane, razvojem e-uprave dolazi do znaajnih neposrednih uteda kao to jesmanjenje trokova tampe i dostavljanja dokumenata, ukljuujui smanjenje potrebe zaposlovima vezanim za otpremu, kurirsku dostavu i prijem dokumenata, smanjene potrebe zaposlovima koji se odnose na izdavanje potvrda o injenicama iz slubenih evidencija, kao idrugih poslova koji e se racionalizovati automatizacijom procesa.

Pored toga, e-uprava e poveati transparentnost rada i omoguiti bolje praenje efikasnosti iaurnosti rada organa, to e znaajno doprineti planiranju i sprovoenju mera racionalizacije

javnog sektora.

Razvojem e-uprave e se smanjiti i trokovi preduzea kroz efikasniju i jeftiniju komunikaciju saorganima vlasti, bre i transparentnije obavljanje postupaka pred organima, kao i kroz pozitivanuticaj e-uprave na razvoj elektronskog poslovanja.

VI ZNAENJE SKRAENICA

APR Agencija za privredne registreGSV Generalni sekretarijat VladeMDULS Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravuMERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojaMSPP Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranjaMZ Ministarstvo zdravljaMK Ministarstvo kultureMRSP Ministarstvo rada i socijalne politikeMPrav Ministarstvo pravdeMPro Ministarstvo prosveteMSP Ministarstvo spoljnih poslova


20/27

MTID Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvoMTU Ministarstvo trgovine i uslugaMUP Ministarstvo unutranjih poslovaMF Ministarstvo finansijaMF-PU Ministarstvo finansija - Poreska uprava

MF-UC Ministarstvo finansija - Uprava carineMF-UT Ministarstvo finansija - Uprava za trezorMO Ministarstvo odbraneMOS Ministarstvo omladine i sportaNBLS Narodna biblioteka SrbijeNSZ Nacionalna sluba za zapoljavanjePIO Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranjeRGZ Republiki geodetski zavodRZZO Republiki zavod za zdravstveno osiguranjeRZII Republiki zavod za informatiku i internetRZS Republiki zavod za statistiku

RSZ Republiki sekretarijat za zakonodavstvoSUK Sluba za upravljanje kadrovimaUJN Uprava za javne nabavkeUZZPRO Uprava za zajednike poslove republikih organa

VII AKCIONI PLAN ZA SPROVOENJE STRATEGIJE

Prioritet AktivnostiNosiociaktivnosti

Rok

1.1. IKT infrastruktura

1. Snimanje stanja IKT resursa uorganima vlasti i uspostavljanjeredovnog praenja stanja IKT resursa.

RZIIUZZPROMTIDRZSMK

maj 2010.

2. Izrada projekta i predlogainstitucionalnog okvira za Dravnukomunikacionu mreu.

MTID un 2010.

3. Uspostavljanje Dravnekomunikacione mree.

MTID un 2012.

4. Utvrivanje optih pravila korienja

IKT resursa u dravnoj upravi.

RZII

UZZPROMTID mart 2010.

5. Izrada tehnike specifikacije ciljnogstanja RMRO.

UZZPROMTID

mart 2010.

6. Podizanje kapaciteta sredinjegdela Raunarske mree republikihorgana upotrebom optikih vlakana.

UZZPROMTID

mart 2010.

7. Izrada plana mera za korienje UZZPRO mart 2010.


21/27

resursa pojedinih sektorskihraunarskih mrea za potrebe drugihsektorskih raunarskih mrea iperifernog dela RMRO, kao i mera zakorienje resursa raunarskih centarau okviru pojedinih organa za potrebedrugih organa.

MTIDRZIIMF-UT

8. Definisanje standarda za izgradnjuraunarskih mrea u jedinicamalokalne samouprave.

RZIIMTID

mart 2010.

9. Izgradnja raunarskog centra nalokaciji Palata Srbija.

UZZPROMTID

uli 2010.

10. Rekonstrukcija raunarskog centrana lokaciji Nemanjina 22-26.

UZZPROMTID

avgust 2010.

1.2. Elektronskiidentitet, elektronskipotpis i elektronskidokument

1. Uspostavljanje sertifikacionog telaMUP koje izdaje kvalifikovaneelektronske sertifikate na linim

kartama.

MUPMTID

mart 2010.

2. Donoenje podzakonskih akata naosnovu Zakona o elektronskomdokumentu.

MTID decembar 2009.

3. Izrada Nacrta zakona o optemupravnom postupku kojim bi seobuhvatila upotreba elektronskihdokumenata.

MDULS mart 2010.

4. Izrada Nacrta zakona o arhivskojgrai i arhivskoj slubi i podzakonskihakata na osnovu tog zakona kako bi se

obuhvatila upotreba i uvanjeelektronskih dokumenata.

MKMTID

MDULS

decembar 2010.

5. Izmena Poslovnika Vlade kako bi seobuhvatila upotreba elektronskihdokumenata.

RSZ mart 2010.

6. Izmena propisa o kancelarijskomposlovanju kako bi se obuhvatilaupotreba elektronskih dokumenata iutvrivanje standarda za formateelektronskih dokumenata.

MDULSRZIIMTIDMK

decembar 2010.

7. Dogradnja modula Informacionogsistema Vlade za kreiranje plana radaVlade i izvetaja o radu Vlade saintegrisanim sistemom praenja irealizacije zakljuaka Vlade i sistemomza generisanje analitikih izvetaja.

GSVRZIIMTIDUZZPRO

oktobar 2010.

8. Uspostavljanje Centralnog sistemaza elektronsku razmenu dokumenatarepublikih organa.

UZZPROMTID

decembar 2010.

9. Realizacija pilot projekta sistema za RZII decembar 2010.


22/27

elektronsko kancelarijsko poslovanje. UZZPROMTIDMK

1.3. Elektronske

slubene evidencije

1. Uspostavljanje centralnog sistemaza pristup slubenim evidencijamainicijalno povezanog sa odreenimevidencijama i organima koji pristupajutim evidencijama.

RZIIMDULS

MTIDMK

decembar 2010.

2. Utvrivanje standarda za voenjeslubenih evidencija u elektronskojformi i povezivanje sa centralnimsistemom za pristup slubenimevidencijama.

RZIIMTIDMK

decembar 2010.

3. Izrada plana za prelazak pojedinihslubenih evidencija u elektronskuformu voenja i njihovo povezivanje sacentralnim sistemom za pristup

slubenim evidencijama.

RZIIMDULSMTIDMK

mart 2011.

4. Uspostavljanje renika podatakasvih slubenih evidencija uelektronskoj formi (renik podatakainformacionog sistema u smisluZakona o informacionom sistemuRepublike Srbije).

RZII mart 2011.

5. Uspostavljanje elektronskogkatastra nepokretnosti i prava nanepokretnostima.

RGZ decembar 2010.

6. Uspostavljanje elektronskog

adresnog registra.

RGZ decembar 2010.

7. Uspostavljanje Evidencije vojnihnepokretnosti.

MO decembar 2010.

1.4. Katalizatori

razvoja e-uprave

1. Uspostavljanje portala za standardeinteroperabilnosti u e-upravi.

RZII decembar 2010.

2. Izrada standarda za sistemelektronske pote u organima vlasti.

RZIIUZZPROMTIDMK

mart 2010.

3. Izrada standarda za tehnikareenja veb prezentacija i elektronskih

servisa organa vlasti.

RZIIUZZPROMTIDMK

mart 2010.

4. Analiza sigurnosti u oblasti primeneIKT na svim nivoima organa vlasti iizrada predloga mera za unapreenjesigurnosti.

RZIIMUPMTIDUZZPROMO

maj 2010.

5. Izrada propisa kojim se ureujuuslovi za koordinirano planiranje i

MTIDRZII

decembar 2010.


23/27

sprovoenje IKT projekata u organimavlasti.

UZZPROMDULS

6. Izrada nacionalnog okvirainteroperabilnosti.

RZIIMTIDMDULS

decembar 2011.

7. Izrada Nacrta zakona oinformacionoj bezbednosti.

MUPMTIDMO

decembar 2010.

8. Izrada Predloga strategije razvojanacionalne infrastrukturegeoprostornih podataka.

RGZMO

mart 2010.

9. Izrada godinjeg izvetaja osprovoenju Strategije.

MTID

11. jun svakegodine u tokurealizacijestrategije

2.1. Automatizacija

meuresorskihprocesa bazirana narazmeni struktuiranihelektronskihdokumenata

1. Utvrivanje optih standarda zarazmenu struktuiranih dokumenata uorganima vlasti.

RZIIMTIDMK

un 2010.

2. Realizacija sistema razmenestruktuiranih dokumenata u organimavlasti sa automatizacijom odreenihprocesa.

RZIIMTIDMK

mart 2011.

2.2. Reformapostupaka

1. Izmene zakona kojim se ureujeopti upravni postupak radiprilagoavanja pretenoj upotrebielektronske komunikacije imogunostima automatizacije procesa.

MDULS un 2012.

2. Izmena propisa o kancelarijskom

poslovanju radi prilagoavanjapretenoj upotrebi elektronskekomunikacije i mogunostimaautomatizacije procesa.

MDULS un 2012.

3.1. Portal e-uprave izajednike

elektronske usluge

1. Nadgradnja portala e-upravewww.euprava.rs.

RZII mart 2010.

2. Uspostavljanje nacionalnoggeoportala.

RGZ decembar 2011.

3. Uspostavljanje geoportala VS i MO. MO decembar 2011.

4. Realizacija zajednike uslugeelektronskog plaanja.

RZIIMF

MF-UT

decembar 2010.

5. Realizacija zajednike uslugeautentikacije na bazi kvalifikovanihelektronskih sertifikata.

RZIIMTID

mart 2010.

6. Realizacija zajednike uslugeelektronskih obrazaca.

RZII mart 2010.

3.2. Pojedinanielektronski servisi

1. Realizacija jedinstvenogelektronskog altera za poreskog

MF-PU un 2011.


24/27

obveznika.

2. Realizacija elektronskog servisa zaizdavanje dozvola iz oblasti ivotnesredine (ukljuujui i izvetavanje).Realizacija elektronskih servisavezanih za izdavanje graevinskihdozvola.

MSPPRGZorgani jedinicelokalne

samouprave

decembar 2011.

3. Realizacija elektronskih servisa uvezi doprinosa za zdravstveno ipenziono osiguranje za zaposlene(potpun e-servis u podnoenju prijava,plaanju i dobijanju obavetenja ostanju poreskih obaveza i promeniporeskih zakona).

MF-PUPIORZZO

un 2011.

4. Prva faza realizacije elektronskogservisa za registraciju novogprivrednog subjekta.

Realizacija principa jedinstvenogaltera.

APR maj 2009.

5. Druga faza realizacije elektronskogservisa za registraciju novogprivrednog subjekta.Potpun e-servis u podnoenju prijava,plaanju, izvetavanju o statusupredmeta i dostavljanju reenja oregistraciji.

APR un 2010.

6. Realizacija elektronskog servisa zaprijavu poreza na dobit preduzea(potpun e-servis u podnoenju prijava,plaanju i dobijanju obavetenja ostanju poreskih obaveza i promeniporeskih zakona).

MF-PU un 2011.

7. Realizacija elektronskog servisa zaprijavu poreza na dodatu vrednost(potpun e-servis u podnoenju prijava,plaanju i dobijanju obavetenja ostanju poreskih obaveza i promeniporeskih zakona).

MF-PU un 2011.

8. Unapreenje elektronskog servisaza podnoenje carinskih deklaracija.

MF-UC decembar 2010.

9. Uspostavljanje portalaspoljnotrgovinskog poslovanja sapotpunim informacijama o svimpotrebnim dozvolama i procedurama

MERR un 2010.

10. Uspostavljanje jedinstvenogelektronskog altera zaspoljnotrgovinsko poslovanje u skladusa preporukama Ekonomske komisije

MERR un 2011.


25/27

Ujedinjenih nacija za Evropu (UNEconomic Commission for Europe).

11. Realizacija sistema elektronskihjavnih nabavki.

RZIIMF-UJN

decembar 2010.

12. Realizacija elektronskog servisa za

registar hipoteka.RGZ decembar 2010.

13. Realizacija sistema za elektronskopodnoenja podataka Republikomzavodu za statistiku.

RZS decembar 2011.

14. Izrada novog Portala Nacionalneslube za zapoljavanje.

NSZPortal jeimplementiran.

15. Realizacija elektronskih servisa zaostvarivanje zakonom propisanihprava iz oblasti socijalne zatite i

finansijske podrke porodici sa decom.

MRSPcentri zasocijalni radustanovesocijalnezatiteorgani jedinicalokalnesamouprave

decembar 2011.

16. Realizacija elektronskih servisavezanih za izdavanje linihdokumenata (lina karta, paso ivozaka dozvola) do nivoa koji jelimitiran obaveznim prisustvomgraana radi identifikacije i uzimanjabiometrijskih podataka.

MUPMSP

decembar 2011.

17. Realizacija elektronskih servisa

registracije motornih vozila (novih,korienih i uvezenih) koji ne zahtevafiziki dolazak graana u sluajuproduetka registracije vozila.

MUPMSP

decembar 2011.

18. Javne biblioteke (realizacija e-pristupanosti kataloga i alata zapretragu publikacija).

MKNBLSJavnebiblioteke

decembar 2011.

19. Uspostavljanje centralnog sistemaza elektronsku obradu i skladitenjepodataka i uvanje drugog primerkamatinih knjiga kao preduslova daljeg

razvoja elektronskog servisa zaizdavanje izvoda iz matinih knjiga,bez obzira na mesto nadlenostiorgana.

MDULSorgani jedinica

lokalnesamoupraveMSP

decembar 2011.

20. Realizacija elektronskog servisaprijave na konkurs za upis navisokokolske ustanove.Izrada portala visokog obrazovanja sa

MProVisoko-kolskeustanove

decembar 2010.


26/27

informacijama o svim akreditovanimvisokokolskim ustanovama i uslovimaza upis.

21. Realizacija elektronskog servisa zapodnoenje prijave promene adresestana.

MUP decembar 2011.

22. Realizacija elektronskog servisa zaprijavu godinjeg poreza na dohodakgraana (potpun e-servis upodnoenju prijava i dobijanjuobavetenja o stanju poreskih obavezai promeni poreskih zakona).

MF-PU un 2011.

23. Realizacija elektronskih servisavezanih za pruanje zdravstvenihusluga (interaktivni saveti u vezi sadostupnou usluga u razliitimzdravstvenim ustanovama,

zakazivanje pregleda i slino).

MZZdravstveneustanove

decembar 2011.

24. Realizacija elektronskog servisa zapodnoenje prijava organu nadlenomza policijske poslove.

MUP decembar 2011.

25. Realizacija elektronskog servisa zaupravljanje javnim finansijama ipripremu budeta za indirektnekorisnike budetskih sredstava.

MFMF-UT

decembar 2011

26. Realizacija elektronskih servisa zasistem podrke implementaciji fondovaEU.

MF un 2010.

27. Realizacija elektronskog servisa zaintegrisanu kontrolu granica. MUP un 2010.

28. Izrada Internet portala za mlade. MOS maj 2010.

29. Realizacija elektronskog servisa zapristup informacijama iz Registrasportskih objekata u Republici Srbiji.

MOS mart 2010.

30. Realizacija sveobuhvatnogelektronskog servisa za obraunzarada u javnom sektoru.

MF-UT decembar 2011.

4.1. Informatika

pismenost i vetineslubenika

1. Utvrivanje standarda za znanja ivetine dravnih slubenika u oblasti

korienja IKT i izrada plana mera zaprimenu tih standarda.

SUKMTID

MDULSRZIIUZZPRO

avgust 2010.

4.2. ZapoljavanjeIKT strunjaka

1. Utvrivanje uslova za unutranjeureenje organa dravne uprave kojise odnose na poslove podrke primeniIKT u radu organa.

MDULSMTIDSUKMF

decembar 2010.


27/27

VIII ZAVRNI DEO

Ova strategija sadri: Znaenje skraenica i Akcioni plan za sprovoenje Strategije.

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Documents

Strategija Razvoja Elektronske Uprave u Republici Srbiji