Click here to load reader

Elektronske kartice

  • View
    1.493

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Elektronske kartice

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE -PTT SAOBRAAJ-

MODELI E-TRGOVINEDIPLOMSKI RAD

Mentor: Stevan Velikovi

Kandidat: Uro Trifunovi 112/06

Beograd, 2008. VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE -PTT SAOBRAAJ-

Predmet: Elektronske potanske usluge Tema: Modeli e-trgovine

Ocena ____ ( __________ )

lanovi komisije: 1. ___________________________ 2. ___________________________ 3. ___________________________

2

Sadraj:Spisak slika...............................................................................................................................4 UVOD......................................................................................................................................5 1. E-TRGOVINA-VODEA SNAGA DIGITALNE EKONOMIJE.....................................6 1.1. Tehnologija elektronske trgovine......................................................................................8 2. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE NA OSNOVU RELACIJE IZMEU UESNIKA..............................................................................................................................9 2.1. B2C (Business to Consumer) model elektronske trgovine..............................................10 2.2. B2B (Business to Business) model elektronske trgovine.................................................13 2.3. C2C (Consumer to Consumer) model elektronske trgovine.............................................18 2.4. B2C2B (Business to Consumer to Business) model elektronske trgovine.......................18 2.5. C2B2C (Consumer to Business to Consumer) model elektronske trgovine.....................18 2.6. C2A( Consumer to Administration) model elektronske trgovine.....................................18 2.7. C2B (Consumer to Bussiness) model elektronske trgovine..............................................19 2.8. B2E (Business to Employee) model elektronske trgovine................................................19 2.9. B2A(Business to Administration) model elektronske trgovine........................................19 2.10. Mobilna trgovina (M-Commerce)...................................................................................19 3. PROCES ELEKTRONSKE TRGOVINE............................................................................20 3.1. Najee prodavani proizvodi u elektronskoj trgovini......................................................22 3.2. Dell dobar primer elektronske trgovine..........................................................................23 ZAKLJUAK...........................................................................................................................25 3

Spisak slika: Slika 1. B2C model elektronske trgovine.................................................................................11 Slika 2. B2B model elektronske trgovine.................................................................................14

4

UVODElektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mree i kompjutera, kao i prenos kapitala, korienjem digitalne komunikacije. Ukljuuje i ostale poslovne funkcije preduzea, kao to su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim nainom definisanja smo izbegli estu greku koja podrazumeva poistoveenje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao to su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd. Elektronska trgovina podrazumeva korienje vie razliitih elektronskih informacionih tehnologija u koje se ubrajaju telefon, e-mail, faks, automatska identifikacija na bazi korienja bar koda, EDI, prenos vizuelne informacije kao deo neke druge meuorganizacijske transakcije, direktan pristup datotekama poslovnog partnera, prenos poruka na elektronskim obrascima, prenos elektronskih kataloga i korienje Interneta, odnosno WWW-a. Razvoj globalne ekonomije i globalne raunarske mree omoguio je razvoj elektronske trgovine kao novi segment savremenog poslovanja. Sa aspekta komunikacije, elektronska trgovina predstavlja isporuku informacija, proizvoda, usluga ili plaanja putem telefona, raunarske mree ili nekog drugog sredstva. Sa aspekta poslovanja elektronska trgovina predstavlja primenu tehnologije u cilju automatizacije poslovnih transakcija. Sa stanovita usluga elektronska trgovina predstavlja alat koji smanjuje trokove, usavrava kvalitet robe i poveava brzinu isporuke. Kada se govori o elektronskoj trgovini veina ljudi prvo pomisli na on-line shopping i mogunost kupovine preko Interneta. Ali, Web kupovina je samo mali deo cele slike o elektronskoj trgovini. Bitna karakteristika je da je elektronska trgovina dinamikog karaktera i da se svake godine iri i objedinjava nove funkcije i elemente.

5

1. E-TRGOVINA-VODEA SNAGA DIGITALNE EKONOMIJEOivljavanje vodeih svetskih ekonomija se suoava sa rastuim korienjem Interneta, i pre svega brzim rastom elektronskog poslovanja. Stalno raste broj ljudi koji on-line kupuju, trae posao, reavaju ak i medicinske probleme. Celokupno poslovanje se kree ka Internetu i on-line pristupu, kreirajui on-line trita. Novi proizvodi i servisi koje kompanije nude doivljavaju i svoje on-line promocije. Digitalna ekonomija uz e-commerce je ubrzala i unapredila ekonomije razvijenih zemalja, a tek treba videti kako e se snai i uhvatiti korak ostale-srednje i nerazvijene zemlje. Moe se rei da ivimo u umreenom svetu. Razvoj i irenje Interneta ne dovode u sumnju ovu injenicu. Prema podacima Nua Internet Surveys, tokom proteklih godina rast korisnika Interneta u celom svetu je bio rapidan. Broj informacija koje su dostupne ljudima preko Interneta takoe je doiveo rapidan rast. Smanjenje trokova, koje obezbeuje korienbje Interneta, je onaj ekonomski aspekt koji objanjava ovakav trend. Imajui to u vidu, logino je to se elektronskoj trgovini u Evropi prognozira ogroman rast. Rauna se da e ogroman potroaki potencijal predstavljati mladi ljudi. Razvojem elektronske trgovine posebno rastu anse malim kompanijama da se za njih sazna i da ravnopravno sa velikim plasiraju svoje proizvode. Internet, elektronsko poslovanje i elektronska trgovina otvaraju put ka potpuno novom obliku ekonomije-Internet ekonomiji. Za razliku od iroko zastupljenog miljenja, elektronska trgovina ne obuhvata samo prodaju ili kupovinu preko Interneta, korienjem elektronskog novca ili slinim direktnim vidovima plaanja. Domen elektronske trgovine je mnogo iri. Po metodologiji Evropske Unije, to je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mrea, a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga. Elektronska trgovina razvija se krupnim koracima u celom svetu, a posebno u Evropi, koja ubrzano smanjuje zaostatak za SAD. Osim poveanja prometa i profita, obavljanje komercijalnih poslova elektronskim putem nudi velike mogunosti korisnicima i kompanijama u smislu poveanja kvaliteta usluga, integracije i otvaranja novih radnih mesta.

6

Niko, ko razmilja o napretku i sutranjici, ne bi smeo da ostane po strani ovih dogaaja. Internet nudi velike poslovne mogunosti i ogromno trite, velikim, srednjim i malim preduzeima, individualcima i preduzetnicima, a nikada trokovi i rizici nisu bili manji, a potencijalna dobit vea. Do zamaha elektronske trgovine dolo je 1998. godine. Prva elektronska transakcija na Internetu je obavljena maja 1994. na prvoj konferenciji izmeu eneve i Amsterdama. Ve 1997. su 52 vodee firme po prometu preko Interneta ostvarile promet vei od 7 milijardi dolara, gde su uvrtene i business to business transakcije, koje ine mnogo vei deo prihoda u elektronskoj trgovini nego maloprodaja. Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet prua niz mogunosti za maloprodaju:

nisu potrebne skupe nekretnine niti araniranje izloga*kada nabrajate stavite na kraju

svakog reda; a na samom kraju.*

neophodno je minimalno prodajno osoblje postoji mogunost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom podruju omoguena je trenutna komunikacija prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji moe da prui onoliko koliko kupac eli (bez skupih klasinih kataloga i potanskih

informacija

trokova)*izravnjajte margine*

veoma brzo se moe vriti prilagoavanje za promene u prodajnim cenama i nivou

zaliha

velika je mogunost adaptacije zahtevima kupaca

S druge strane javljaju se i odreeni problemi u prodaji preko Interneta:

mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet mnogi nemaju brze veze kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane) 7

ugroena privatnost: lina (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba

kartica)

problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu bezbednost obavljanja transakcije

Neophodno je navesti i set osnovnih stvari koje sajber trgovce ine uspenim:

popusti super selekcija: bogata ponuda posebne usluge: podseanje na vane datume, postprodajne usluge,... komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred brza isporuka zabava: video igre, ale koncept dodatne vrednosti (added value)

1.1. Tehnologija elektronske trgovineNajjednostavniji nain obavljanja elektronske trgovine podrazumeva da, kao i kod konvencionalnih oglasa, na prezentaciji postoji broj telefona i adresa za naruivanje. Sledei nain je kreiranje formulara za istu svrhu, pa se proces delimino automatizuje-narudbine stiu elektronskom potom. Kompletno reenje podrazumeva kreiranje virtuelne potroake korpe i podrazumeva sledee korake: potroa upotrebom Web Browser-a pristupa on-line kata

Search related