VLADA I SISTEM DR@AVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJIsuk.gov.rs/dotAsset/7356.pdf · VLADA I SISTEM DR@AVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI ZBIRKA PROPISA SA KOMENTARIMA Autori Zoran M. Balinovac

VLADA I SISTEMDR@AVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJIZBIRKA PROPISA SA KOMENTARIMA

VLADA I SISTEM DR@AVNE UPRAVEU REPUBLICI SRBIJIZBIRKA PROPISA SA KOMENTARIMA

AutoriZoran M. Balinovac • Jasmina Damjanovi}

DIALBeograd, Mutapova 21U okviru projekta koji finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijuwww.dial-serbia.com

UrednikPeter Mikli~

Dizajn i priprema za {tampuVojislav Ili}

Lektor/KorektorLjiljana Ostoji} • Valentina Kora}

Prevodiocidr Aleksanda âvo{ki • Dejan Vuruna

Tira`1000 primeraka

Suizdava~ i {tampaGRAFOLIK • Beograd, Vojvode Stepe 375

ISBN 86-902823-3-5

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

342.51 (497.11) (094.5.072)35.07/.08(497.11) (094.5.072)352/354 (497.11) (094.5.072)35.07:061(497.11) (094.5.072)

BALINOVAC, Zoran M.Vlada i sistem državne uprave u Republici Srbiji : zbirka propisa sa komenarima /[autori Zoran M. Balinovac, Jasmina Damjanović]. - Beograd : Dial :Grafolik, 2006 (Beograd : Grafolik). - 184, 208 str. ; 24 cm

Nasl. str. prištampanog prevoda: The Government and State Administration System inthe Republic of Serbia. - Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Podatak o autorimapreuzet iz kolofona. - Oba teksta štampana u međusobno obrnutim smerovima. - Tiraž1.000. - Str. 3-6 : Predgovor / Samo Godec. - Napomene i bibliografske reference uztekst. - Iz sadržaja : Zakon o državnoj upravi ; Zakon o javnim agencijama.

ISBN 86-902823-3-5 (Dial)ISBN 978-86-9028223-3-31. Gl. stv. nasl. 2. Damjanović, Jasmina a) Srbija. Vlada - Zakonski propisi b) Državna uprava - Srbija - Zakonskipropisi c) Javne agencije - Srbija - Zakonski propisiCOBISS.SR-ID 136754444

SADR@AJ:

PREDGOVOR mr Samo Godec 5[TA NIJE U[LO U ZAKON O VLADI Zoran M. Balinovac 9PRIKAZ ZAKONA O DR@AVNOJ UPRAVI Jasmina Damjanovi} 21KRATAK PRIKAZ ZAKONA O JAVNIM AGENCIJAMA Zoran M. Balinovac 39

ZZAKON O VLADI 51

PPOSLOVNIK VLADE 62

UUREDBA O GENERALNOM SEKRETARIJATU VLADE 87UREDBA O KABINETU PREDSEDNIKA VLADE 91UREDBA O KABINETU POTPREDSEDNIKA VLADE 94UREDBA O SLU@BAMA VLADE 97

ZZAKON O DR@AVNOJ UPRAVI 101

UUREDBA O NAÊLIMA ZA UNUTRA[NJE URE\ENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLU@BAMA VLADE 123UREDBA O UPRAVNIM OKRUZIMA 133UREDBA O NAÎNU RADA SAVETA UPRAVNOG OKRUGA 141

ZZAKON O JAVNIM AGENCIJAMA 143

PREDGOVOR

Ova publikacija sadrì Zakon o Vladi Republike Srbije, Zakon o dràvnojupravi, Zakon o javnim agencijama, odre|ene podzakonske propise nastalena osnovu zakona, te komentare stru~njaka koji su u~estvovali u pripremi na-crta tih propisa iz oblasti ure|enja rada Vlade, dràvne uprave i javnih agen-cija u Republici Srbiji. Nacrti zakona i podzakonskih akata su izra|eni u Repu-bli~kom sekretarijatu za zakonodavstvo, uz pomo} stranih i doma}ih stru~-njaka, angaòvanih u okviru dva projekta Evropske agencije za rekonstrukci-ju (EAR). Prvi projekat, »Podr{ka Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu sa-moupravu Republike Srbije« (skra}eno PARiSR – Public Administration Re-form in Serbia) pokrenut je maja 2003. i okon~an aprila 2005, dok projekat»Tehni~ka pomo} pripremi i sprovo|enju upravnopravnih propisa – II faza –Republika Srbija«, koji je po~eo u septembru 2005, jo{ traje i zavr{ava se umartu 2008. Oba pomenuta projekta imaju za cilj unapre|enje sistema dr-àvne uprave i olak{ano usvajanje novog dràvnog slu`beni~kog sistema.

Prvi poku{aji pripreme nacrta zakona o dràvnoj upravi su u~injeni jo{na leto i po~etkom jeseni 2003. godine, tada jo{ pod nadle`no{}u Ministar-stva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, ispred kojeg je u radnoj gru-pi sudelovala gospo|a Jasmina Damjanovi}, u saradnji sa PALGO centrom itimom njihovih stru~njaka. Sa strane projektnog tima PARiSR, tom prilikomsu na izradi nacrta zakona u~estvovali istaknuti stru~njaci za oblast reformejavne uprave: prof. dr Gorazd Trpin, profesor upravnog prava sa ljubljanskogPravnog fakulteta, doc. dr Slobodan Duji}, me|unarodni stru~njak za sistemdràvne uprave i direktor Instituta za projektno savetovanje iz Ljubljane i mrSamo Godec, rukovodilac projekta EAR, svi iz Slovenije.

Zbog nastupaju}ih izbora za Narodnu skup{tinu Republike Srbije, radna izradi nacrta zakona je bio znatno usporen sve do formiranja nove Vlade,po ~ijem je formiranju, po~etkom prole}a 2004. godine, za rukovodioca Repu-bli~kog sekretarijata za zakonodavstvo imenovan gospodin Zoran M. Balino-vac, i ne{to kasnije za njegovog zamenika gospo|a Jasmina Damjanovi}. Podnjihovim rukovodstvom odmah je zapo~et rad na pripremi nacrta zakona o

dràvnoj upravi. Na sastanku upravnog odbora projekta PARiSR odlu~eno jeda se Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo prihvati kao drugi korisnikprojekta. Uz to, odlu~eno je i da }e projektni tim pruàti stru~nu pomo} prili-kom izrade nacrta Zakona o Vladi, Zakona o javnim agencijama i Zakona o in-spekcijskom nadzoru. Prvi nacrti Zakona o dràvnoj upravi, tada ve} uvelikonadogra|eni u pore|enju sa nacrtima iz 2003. godine, pripremljeni su ve} napo~etku leta 2004, uz pomo} i savetovanje doc. dr. Slobodan Duji}a i prof. drGorazda Trpina, dok su se tada po~eli pripremati i nacrti Zakona o Vladi i Za-kona o javnim agencijama, uz savetovanje prof. dr Gorazda Trpina i mr SamaGodeca. Na jesen 2004. godine, zapo~ete su konsultacije o nacrtu zakona sadrugim stranim organizacijama koje pruàju tehni~ku pomo}, pre svega saorganizacijom SIGMA i Svetskom bankom. Tada je napravljen i prvi nacrt Za-kona o inspekcijskom nadzoru, uz pomo} doc. dr Slobodan Duji}a, koji je dosada ostao u fazi nacrta i rad na tom tekstu jo{ treba da se zavr{i.

Intenzivan rad na novim verzijama nacrta zakona je nastavljen prekoleta i u septembru 2004. godine. U septembru i oktobru 2004. godine krozu~estalo okupljanje zajedni~ke radne grupe sa predstavnicima SIGMA, kojeje predvodila gospo|a Anke Freibert, menadèr programa za region CARDS,nacrti zakona su usagla{eni. Do po~etka novembra 2004. godine nacrti zako-na o Vladi i dràvnoj upravi su finalizovani i me|uresorno uskla|eni u Repu-bli~kom sekretarijatu za zakonodavstvo od strane gospodina Zorana M. Bali-novca i gospo|e Jasmine Damjanovi}, a zatim su poslati Vladi Republike Sr-bije na usvajanje. Vlada Republike Srbije je usvojila predlog Zakona o dràv-noj upravi na svojoj 43. sednici 11. novembra 2004. godine, a predlog Zakonao Vladi i Zakona o javnim agencijama na svojoj 44. sednici 19.novembra2004. godine.

Zakon o javnim agencijama usvojen je u Narodnoj skup{tini u februa-ru 2005. godine i stupio je na snagu 3. marta 2005. Zakon o Vladi je bio usvo-jen u maju 2005. godine ali je bilo potrebno ponovno glasanje o zakonu, po-{to je Predsednik Republike odbio njegovo progla{enje, tako da je posle po-novnog glasanja kona~no usvojen u junu 2005, kada i stupa na snagu. Nakraju, Zakon o dràvnoj upravi je usvojen u septembru 2005. godine, kada ion stupa na snagu.

Ubrzo posle usvajanja Zakona o vladi u Republi~kom sekretarijatu zazakonodavstvo pripremljen je niz organizacionih uredbi (o Kabinetu Pred-sednika Vlade, o Kabinetu potpredsednika Vlade, o Generalnom sekretarija-tu Vlade, o slu`bama Vlade), koje su usvojene na 88. sednici Vlade 25. avgu-sta 2005. godine, ~ime je zaokuèn zakonodavni okvir organizacije rada Vla-de. Ostalo je jo{ da se zavr{i ure|enje rada Vlade i njezinog odlu~ivanja, {toje propisano Poslovnikom Vlade, ~iji je nacrt tako|e pripremljen od strane di-rektora Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo gospodina Zorana M.Balinovca na jesen 2005. godine i usvojen na 104. sednici Vlade 17. novembra2005. godine.

U to vreme (septembra 2005. godine) zapo~eo je i novi projekat EAR-a»Tehni~ka pomo} pripremi i sprovo|enju upravnopravnih propisa – II faza –Republika Srbija« (skra}eno DIAL – Drafting and Implementing Administrati-

6 | mr Samo Godec | PREDGOVOR

ve Legislation), ~iji je projektni tim u~estvovao u samoj pripremi pomenutihpodzakonskih propisa tek na samom kraju njihove izrade. Sli~no je bilo i sapripremom uredbi na osnovu Zakona o dràvnoj upravi. Uredba o upravnimokruzima i Uredba o na~inu rada Saveta upravnog okruga usvojene su na 122.sednici Vlade 24. februara 2005, a dopunjena Uredba o na~elima za unutra-{nje ure|enje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim or-ganizacijama i slu`bama Vlade na 125. sednici Vlade 16. marta 2005. godine.

Ideja za pripremu ovakve publikacije se javila uporedo sa pripremomi usvajanjem nabrojanih propisa. Svrha je da se na jednom mestu na|u pro-pisi o novom sistemu Vlade i dràvne uprave i komentari njihovih autora, ito i na srpskom, i na engleskom jeziku. Posebno su zna~ajni engleski prevo-di zakona i podzakonskih propisa, koje su uradili dr Aleksandra âvo{ki i De-jan Vuruna, doma}i stru~njaci angaòvani u okviru projekta DIAL.

Na po~etku knjige su komentari Zakona o Vladi, Zakona o dràvnojupravi i Zakona o javnim agencijama gospodina Zorana M. Balinovca i go-spo|e Jasmine Damjanovi}, koji su u protekle tri godine bili glavni pokreta-~i rada i tvorci svih propisa ispred Republi~kog sekretarijata za zakonodav-stvo. Potrebno je naglasiti da su komentari nastali jo{ u vreme pre usvajanjanovog Ustava Republike Srbije, pa je u tom svetlu ~esto citiran sad ve} stariustav. No, po mom mi{ljenju to ne umanjuje aktuelnost njihovih tekstova.

Izdavanjem ove knjige, zajedno sa knjigom »Sistem dràvnih slu`be-nika u Republici Srbiji«, DIAL nastavlja aktivnosti promocije reforme dràv-ne uprave, uz podr{ku Evropske agencije za rekonstrukciju. U okviru ovih ak-tivnosti ve} je objavljen »Priru~nik za ocenjivanje dràvnih slu`benika« drHans-Achima Rolla, za kojim }e slediti priru~nici koji se odnose na druge bit-ne delove novog slu`beni~kog sistema (kadrovsko planiranje, sprovo|enjeinternih i javnih konkursa, i drugi). Priru~nici, knjige i druge publikacije }esluìti kao pomo}no sredstvo prilikom izvo|enja obuke dràvnih slu`beni-ka, za koju je nadle`na novoosnovana Slu`ba za upravljanje kadrovima, kaoneposredna pomo} svim dràvnim slu`benicima, a posebno rukovodiocimau dràvnim organima, prilikom bavljenja kadrovskim procedurama.

Usvajanje novog zakonodavnog okvira Vlade i dràvne uprave u Srbi-ji je vrlo bitan korak u procesu reforme dràvne uprave u Srbiji, {to Srbijustavlja u prve redove me|u zemljama regiona kada se ocenjuju reformskiprocesi. Sada predstoji zahtevniji i teì deo reforme – njegovo pravilno spro-vo|enje. @elja je autora ovih tekstova da ova publikacija doprinese lak{ojprimeni novih propisa o dràvnoj upravi u Srbiji.

mr Samo GodecVo|a projektnog tima

mr Samo Godec | PREDGOVOR | 7

[TA NIJE U[LO U ZAKON O VLADIZORAN M. BALINOVAC

Zoran M. Balinovac, direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo Republike Srbije.

UVOD

Pisanje zakona kojim se ure|uje poloàj vlade i njen rad nije lak zada-tak. Linija koja razdvaja pravno i politi~ko ovde je tanka. Odgovornost vladeprete`no izmi~e pravnoj sankciji. Uvek postoji opasnost da se pravnom nor-mom uredi odnos koji je pre svega politi~ke prirode, pa da se pravna normapokori politi~kim merilima i pokaè izli{nom i nemo}nom. S druge strane,nedovoljna pravna ure|enost vlade vodi u gubitak pravnih merila za izrica-nje ocene o tome koliko vlada po{tuje principe pravne dràve. U su{tini, po-loàj vlade u jednoj dràvi vi{e zavisi od politi~ke tradicije i demokratske kli-me, nego od pravnih odredaba.

U Srbiji je na~elo podele vlasti uvedeno Ustavom Republike Srbijeiz 1990. Dotle je ustavno ure|enje bilo zasnovano na skup{tinskom mo-delu jedinstva vlasti, u kome je skup{tina utvr|ivala i vodila politiku dr-àve, a Vlada je bila izvr{ni organ skup{tine (ona nije ni nosila naziv„Vlada” ve} „Izvr{no ve}e skup{tine”) i kao takva nije imala samostalnuodgovornost za stanje u dràvi. U praksi, vlast nije bila u dràvnim insti-tucijama. Vladale su elite politi~ke birokratije oli~ene u tada{njem Save-zu komunista (ne samo u Srbiji ve} u svim republikama biv{e SFRJ).Skup{tina i Izvr{no ve}e skup{tine, ponekad i sudovi, bili su puki izvr{i-telji onoga {to je ve} dogovorio komunisti~ki vrh. Ustav iz 1990. predvi-deo je izuzetno mo}nu instituciju predsednika Republike (koji je prakti~-no nesmenljiv) i realna vlast izme{tena je iz parlamenta i Vlade u insti-tuciju predsednika Republike. Tome je pogodovala i okolnost da je poli-ti~ka stranka kojoj je pripadao predsednik Republike, sa ili bez koalicija,imala ve}inu u parlamentu, usled ~ega su i parlament i Vlada bili podkontrolom predsednika Republike.

Stoga su od oktobra 2000, svi potencirali svoju vi{egodi{nju uskra}e-nost u realnoj ustavnoj mo}i i zatraìli emancipaciju svojih nadle`nosti: i Na-rodna skup{tina i Vlada i sudovi. Napore da se donekle uspostavi ustavna ras-podela mo}i, naru{ila je Vlada koja je izabrana januara 2001. Zbog potrebe zabrzim, operativnim i dinami~nim delovanjem kako bi se Srbija hitno reformi-sala i modernizovala, Vlada je nizom neustavnih postupaka, na~inila od Na-rodne skup{tine, prakti~no, izvr{ni organ Vlade. Od 30. decembra 2002, kad jeprestao mandat predsednika Republike izabranog 1997, Srbija nije imala

predsednika Republike sve do 27. juna 2004, a njegove nadle`nosti preuzela jeVlada, tako {to je svoju politiku sprovodila preko tzv. vr{ioca du`nosti pred-sednika Republike (tj. vladinog predsednika Narodne skup{tine). Za to vremenije donesen novi Ustav, niti novi zakoni o vladi (ostao je na snazi zakon od1991.), o dràvnoj upravi (ostao je na snazi zakon iz 1992), nije uveden slu`be-ni~ki sistem (ostao je na snazi anahroni zakon iz 1991). Barem normativna re-forma osnovnih institucija nije bila predmet pa`nje tada{nje Vlade.

Kona~no, Ustav iz 1990, koji je jo{ na snazi, sadrì niz konfuznih normii pravnih praznina vezanih za rad i ure|enje mandata Vlade, {to pove}ava ri-zik da zakonske odredbe budu ocenjene kao neustavne i nalaè poseban za-konodav~ev oprez.

U takvim prilikama pisan je novi Zakon o Vladi. Stoga se u zakonu ni-su na{la neka re{enja koja bi mo`da, trebalo da budu u zakonu. U ovom tek-stu bi}e govora samo o nekima od njih.

KO UTVR\UJE POLITIKU REPUBLIKE SRBIJE

Parlamentarni sistemi razlikuju se od skup{tinskih sistema po tome {toje svaka od tri grane vlasti - zakonodavna, izvr{na i sudska – najvi{a u svomdomenu. Izme|u razli~itih grana vlasti uspostavljaju se instrumenti zajedni~-kog delovanja i saradnje: suprotno bi spre~ilo funkcionisanje dràve.

Izvr{na vlast ne sastoji se samo od izvr{avanja zakona. Vlada je u par-lamentarizmu delatna, dinami~na vlast, koja u neposrednom dodiru s dru-{tvenim sistemom poku{ava da prona|e re{enja kojima se otklanjaju slabo-sti dru{tva. Na toj podlozi vlada stvara pre svega predloge zakona koje pred-laè na usvajanje parlamentu, koji je jedini ovla{}en da dono{enjem zakonare{ava najbitnija strate{ka dru{tvena pitanja.

Vlada vodi politiku Republike Srbije (~lan 90. t. 1. Ustava RepublikeSrbije). Ustav nema normu o tome, ko utvr|uje politiku. Utvr|ivanje politi-ke bilo bi odre|ivanje barem osnovnih politi~kih ciljeva, dok bi vodjenje po-litike bilo sprovo|enje utvr|enih ciljeva.1 Bilo bi primereno parlamentari-zmu, da Zakon o Vladi sadrì normu da Vlada „utvr|uje (i vodi) politiku”.No, takva odredba nije na{la mesto u Zakonu o Vladi, budu}i da u parla-mentarnoj praksi Srbije izgleda preteè uverenje da skup{tina utvr|uje po-litiku dràve (tj. da je ona vrhovna vlast). Posredi je odblesak shvatanja ko-ja poti~u iz vremena jedinstva vlasti. Vlada je za svoj rad odgovorna Narod-noj skup{tini, pa i za na~in na koji je utvrdila i vodi politiku. To u Srbiji pot-vr|uje i praksa. Vlada ponekad, kod bitnih politi~kih odluka, ume da zatra-ì podr{ku Narodne skup{tine, kako bi se uverila da nameravana politika

12 | Zoran M. Balinovac | ZAKON O VLADI

1 Mogu}e je i tuma~enje prema kome je „utvr|ivanje” politike deo „vo|enja” politike. Razlikovanjeizme|u „utvr|ivanja” i „vo|enja” politike poznaje Ustavna povelja dràvne zajednice Srbije i CrneGore. „Savet ministara... utvr|uje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore” (~lan 33. t. 1. Ustavne Poveljedràvne zajednice Srbije i Crne Gore).

uìva potporu skup{tine. To predstavlja na~in na koji Vlada na mala vratapostavlja pitanje svog poverenja u Narodnoj skup{tini.

Metafori~no re~eno, podr{ka ili uskra}ivanje podr{ke Vladi jesu jedinina~in na koji Narodna skup{tina „utvr|uje” politiku Srbije.

POLO@AJ VLADE KOJOJ NIJE IZGLASANO POVERENJE

Vlada moè pred Narodnom skup{tinom da postavi pitanje svoga povere-nja, tj. da zatraì da narodni poslanici glasaju o tome, da li Vlada i dalje uìva njiho-vu podr{ku (~lan 93, stav 5 Ustava Republike Srbije). Dok je glasanje o nepoverenjuVladi institut poslani~kog pritiska na Vladu, glasanje o poverenju Vladi predstavljapritisak Vlade na Narodnu skup{tinu. Ustav ne odgovara na dva pitanja. Prvo, ko-jom ve}inom se Vladi izglasava poverenje. Drugo, koje posledice po mandat Vlademoè da ima odluka Narodne skup{tine da se Vladi ne izglasa poverenje.

Zakonom o Vladi ure|eno je samo prvo pitanje i propisano da se pove-renje Vladi izglasava sa 126 glasova, tj. ve}inom od ukupnog broja narodnihposlanika (~lan 19, stav 2). Na drugo pitanje nije pruèn odgovor. Uprkos {toje parlamentarizmu imanentno da Vladi kojoj nije izglasano poverenje pre-staje mandat, u Srbiji to spre~ava Ustav. Ustav taksativno propisuje razlogeza prestanak mandata Vlade: to su izglasavanje nepoverenja, ostavka Vlade iraspu{tanje Narodne skup{tine (~lan 93, stav 9 Ustava Republike Srbije). Onne predvi|a neizglasavanje poverenja Vladi kao razlog za prestanak manda-ta Vlade. Otuda bi zakonsko propisivanje prestanka mandata Vladi kojoj nijeizglasano poverenje bilo sporno sa stanovi{ta Ustava. Bi}e, da je ustavno re-{enje – koje nesumnjivo predstavlja propust – na~inilo od instituta neizglasa-vanja poverenja Vladi moralni i politi~ki, a ne ustavnopravni institut. Pitanjeopstanka Vlade u tom slu~aju ostaje u domenu {irih politi~kih odnosa i baremformalno, prepu{teno oceni Vlade. Po{to je zadràla mandate, Vlada moèkod predsednika Republike ishodovati raspu{tanje Narodne skup{tine a timei nove izbore. Umesto da padne Vlada, pale bi i Vlada i Narodna skup{tina.

Stoga je Predlog zakona o Vladi sadràvao odredbu prema kojoj „Vladakojoj nije izglasano poverenje moè podneti ostavku” (~lan 19, stav 4 PredlogaZakona o Vladi). Ratio legis norme je bio da na~ini zakonski pritisak na Vladukojoj nije izglasano poverenje, da promisli o tome da li postoji moralno upori-{te da zadrì mandat; odredba je trebalo i da Narodnoj skup{tini i Vladi, ali ijavnosti, podrobnije razjasni situaciju u kojoj se nalazi Vlada kojoj nije izgla-sano poverenje. Bile su to finese koje nisu prime}ene u skup{tinskoj raspra-vi. Kritika narodnih poslanika zasnivala se na tvrdnji da Vlada uvek moèpodneti ostavku i da ne postoje razlozi da se jedan slu~aj posebno izdvoji. Vla-da je prihvatila kritiku narodnih poslanika.

Tako se u Zakonu o Vladi nije na{la ni odredba koja bi propisivala pre-stanak mandata Vlade, ako joj ne bude izglasano poverenje ({to je ustavnosporno re{enje), ali ni norma koja bi objasnila da institut neizglasavanja po-verenja Vladi ima moralne i politi~ke a ne pravne implikacije.

Zoran M. Balinovac | ZAKON O VLADI | 13

MOGU]NOST OPSTRUIRANJA FORMIRANJA NOVE VLADE

Narodna skup{tina moè biti raspu{tena aktom predsednika Republike;akt o raspu{tanju Narodne skup{tine predsednik Republike donosi na obrazlo-èni predlog Vlade (~lan 89, stav 1 Ustava Republike Srbije). Predlog Vlade jeprocesni uslov bez koga predsednik Republike ne moè raspustiti Narodnuskup{tinu. Predsednik Republike nije obavezan da raspusti Narodnu skup{ti-nu: on sam, shodno sopstvenoj diskrecionoj oceni, odlu~uje o tome da li }e pri-hvatiti predlog Vlade. Ustav je izri~it jo{ u jednom: Narodna skup{tina ne mo-è biti raspu{tena u vreme ratnog ili vanrednog stanja, ili stanja neposredneratne opasnosti (~lan 89, stav 4 Ustava Republike Srbije).

Postojanje ratnog ili vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opa-snosti jeste jedino ustavno ograni~enje prava predsednika Republike da ras-pusti Narodnu skup{tinu. Druga ograni~enja Ustav ne predvi|a.

Stoga je u Srbiji mogu}no da predsednik Republike i Vlada – ako poti-~u iz iste stranke ili koalicije – opstruiraju obrazovanje nove Vlade. Redosledpoteza je jasan. Ako Vlada izgubi podr{ku Narodne skup{tine, tako {to seskup{tini obrazuje koaliciona ve}ina koja moè da sastavi novu Vladu (bezprethodnih izbora), prvo {to nova ve}ina treba da u~ini jeste da postoje}ojVladi izglasa nepoverenje.2 Me|utim, predsednik Republike moè u toku po-stupka izglasavanja nepoverenja Vladi da raspusti Narodnu skup{tinu napredlog Vlade koja je pred izglasavanjem nepoverenja. Posledica raspu{ta-nja Narodne skup{tine jesu parlamentarni izbori. Raspu{tanjem Narodneskup{tine u ovom slu~aju spre~ava se izglasavanje nepoverenja Vladi i sa-stavljanje nove Vlade i, umesto svega, raspisuju parlamentarni izbori i pro-duàva vek Vladi koja je bila pred izglasavanjem nepoverenja.

U parlamentarnoj praksi Srbije od 1990. Narodna skup{tina je raspu{te-na dva puta, oba puta pred izglasavanje nepoverenja Vladi i na predlog Vla-de. Prvi put to se dogodilo 20. oktobra 1993, a drugi put 13. novembra 2003.

Na~in da se spre~i mogu}nost opstruiranja stvaranja nove Vlade u istommandatnom periodu Narodne skup{tine bila bi odredba u Zakonu o Vladi: „Vladane moè predsedniku Republike predloìti raspu{tanje Narodne skup{tine, dok sene okon~a postupak raspravljanja i glasanja o nepoverenju Vladi.” Me|utim, uno-{enje navedene norme u Zakon o Vladi moglo bi da bude protuma~eno kao ogra-ni~enje ustavnog prava Vlade da predsedniku Republike predloì raspu{tanje Na-rodne skup{tine i ograni~enje ustavnog prava predsednika Republike da na pred-log Vlade raspusti Narodnu skup{tinu. Tim pre {to Ustav izri~ito propisuje samojedan izuzetak (zabranu raspu{tanja skup{tine u vreme ratnog ili vanrednog sta-nja ili stanja neposredne ratne opasnosti), pa bi zakonsko normiranje drugog izu-zetka lako moglo da bude protuma~eno kao direktno kr{enje Ustava.


2 Posle toga, trebalo bi da joj predsednik Republike poveri mandat da sastavi novu Vladu. Ustavnisistem Srbije ne daje Narodnoj skup{tini pravo da posle izbora prve Vlade sam izabere novogpredsednika i ostale ~lanove Vlade, bez posredovanja predsednika Republike (kao u sistemu tzv.konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi).

TRAJANJE RASPRAVE O NEPOVERENJU VLADI

Mogu}nost da se Vladi izglasa nepoverenje jeste najefikasniji oblikparlamentarne kontrole Vlade. Najmanje 20 narodnih poslanika moè pred-loìti da se Vladi ili ~lanu Vlade izglasa nepoverenje (~lan 93, stav 3 UstavaRepublike Srbije).

Narodna skup{tina ima 250 narodnih poslanika. Ustav ni~im ne ogra-ni~ava pravo narodnih poslanika da podnose predloge da se Vladi ili ~lanuVlade izglasa nepoverenje. Manje od jedne desetine narodnih poslanika mo-è da inhibira rad Narodne skup{tine i Vlade. Nekakav izlaz mogao bi da bu-de na|en u uskra}ivanju prava narodnim poslanicima da izvesno vreme po-sle neuspeha predloga predloè da se Vladi izglasa nepoverenje. No, to bi bi-lo suprotno Ustavu.3 Stoga je mogu}nost da se predloì rasprava o nepove-renju Vlade prepu{tena oceni samih parlamentarnih stranaka, o tome koli-ka bi bila politi~ka {teta ako njihov predlog ne uspe.

Parlamentarna praksa u Srbiji praktikuje da se predlog za izglasava-nje nepoverenja Vladi uvr{}uje u predlog dnevnog reda skup{tinskog zase-danja, da bi se o njemu, kao i o svakoj drugoj ta~ki predloga dnevnog reda,glasalo. Glasa se o tome, da li }e predlog za izglasavanje nepoverenja Vladebiti uvr{}en u dnevni red sednice Narodne skup{tine. Naravno da ne}e, svedok Vlada ima ve}inu. Praksa nije saglasna Ustavu i, ~ini se, zasniva se na re-liktima skup{tinskog sistema. Jer, pravo da se traì rasprava o nepoverenjuVlade jeste, pre svega, pravo skup{tinske manjine. Upravo zbog toga {to ve-}ina moè pri odlu~ivanju o predlogu dnevnog reda skup{tinske sedniceuvek da preglasa manjinu, pravo da se raspravlja i glasa o nepoverenju Vla-di jeste pravo koje se ostvaruje po sili Ustava; o predlogu se ne glasa pri od-re|ivanju dnevnog reda, on je po sili Ustava uvr{}en u dnevni red.

„Glasanju o nepoverenju Vladi moè se pristupiti tek posle tri dana od da-na podno{enja predloga za izglasavanje nepoverenja” (~lan 93, stav 4 UstavaRepublike Srbije). Predlog zakona o Vladi sadrào je tri odredbe: prvu „Od pod-no{enja predloga do glasanja o nepoverenju Vladi ne moè pro}i manje od tri,ni vi{e od 15 dana” (~lan 18, stav 2 Predloga zakona o Vladi); drugu „Od podno{e-nja predloga do glasanja o poverenju Vladi ne moè pro}i manje od pet, ni vi{eod 20 dana” (~lan 19, stav 2 Predloga zakona o Vladi) i tre}u „Od podno{enjapredloga do glasanja o nepoverenju, odnosno razre{enju ~lana Vlade ne moèpro}i manje od tri, ni vi{e od 15 dana” (~lan 22, stav 4 Predloga zakona o Vladi).

Pisci Predloga zakona o Vladi pri tome su po{li od pretpostavke, da jepravo na podno{enje predloga za glasanje o nepoverenju Vladi ustavno pra-


3 Zanimljivo je da se Poslovnik Narodne skup{tine Republike Srbije nije ustezao da posle prvogdono{enja Zakona o Vladi (budu}i da je predsednik Republike odbio da prvi put potpi{e ukaz oprogla{enju Zakona o Vladi) propi{e: „Predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinomnjenom ~lanu ne moè se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne skup{tine” (~lan 204,stav 5 Poslovnika Narodne Skup{tine Srbije). Redovna zasedanja Narodne skup{tine u Srbijipo~inju prvog radnog dana u martu i u oktobru i traju najduè 90 dana (~lan 79, stav 2 UstavaRepublike Srbije).

vo narodnih poslanika i da se predlog po sili Ustava uvr{}uje u dnevni redNarodne skup{tine; da je pravo narodnih poslanika neograni~eno, tj. da istinarodni poslanici mogu, barem teorijski, da pravo koriste nebrojeno mnogoputa za svoga mandata; da pravo na podno{enje predloga za izglasavanjenepoverenja Vladi ima svega 20 narodnih poslanika. Rezultanta navedenihustavnih re{enja jeste da rad Narodne skup{tine i Vlade moè biti blokiran ida je Ustav otvorio vrata opstrukciji rada parlamenta i rada Vlade.

Me|utim, odredbe Predloga zakona o Vladi kojim se limitira trajanjerasprave o predlogu da se Vladi ili njenom ~lanu izglasa nepoverenje (i da seVladi izglasa poverenje) nai{le su na o{tru kritiku, pre svega, opozicionih na-rodnih poslanika. Su{tina kritike svodila se na tvdnju da Predlog zakona ple-dira da uredi ne{to {to je materija skup{tinskog poslovnika, da je odre|iva-nje trajanja rasprave poku{aj izvr{ne vlasti da ograni~i prava zakonodavnevlasti, da Narodna skup{tina moè, ako smatra da je potrebno, nedeljama daraspravlja o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi.

Prenebregnuto je pri tome, da je Vlada i te kako zainteresovana za tra-janje rasprave o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi, budu}i da jepravilo da u raspravi o nepoverenju Vladi u~estvuju svi ~lanovi Vlade. Stogaje trajanje rasprave o nepoverenju Vladi izuzetno bitno za efektuitet rada ifunkcionisanja Vlade.

Vlada je prihvatila amandmane narodnih poslanika na Predlog zako-na i izostavila sporne odredbe.

PRVENSTVO PRI RAZMATRANJU PREDLOGA ZAKONA

Jedna od radnih verzija zakona o Vladi sadràvala je odredbu premakojoj „Ako su u istoj oblasti u zakonodavnom postupku dva ili vi{e predlogazakona, Narodna skup{tina najpre odlu~uje o predlogu Vlade”. Trebalo je toda, u krajnjoj liniji, zna~i da predlog zakona Vlade o nekom pitanju iz oblastiu kome je narodni poslanik ve} podneo predlog, uìva prvenstvo pri raspra-vljanju u Narodnoj skup{tini.

Argumenti u prilog navedenog re{enja bili su slede}i: Vlada je Na-rodnoj skup{tini odgovorna za vo|enje politike Republike Srbije, a strate-{ki pravni akti kojima se vodi politika u nekoj oblasti jesu zakoni; otudaje logi~no da odgovornost Vlade rezultira i njenim prvenstvom u predla-ganju zakona. Pored toga, odmah po saznanju da Vlada priprema nekipredlog zakona, narodni poslanik moè Narodnoj skup{tini da predloìisti ili sli~an predlog zakona i time opstruira Vladu; suprotna situacija jeteè zamisliva.

U parlamentarnoj praksi Srbije predlozi zakona Vlade imaju prvenstvo.Me|utim, ono nije zasnovano na pozitivnom pravu. Sve se, kao i kod institu-ta predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi, svodi na glasanje o dnevnomredu skup{tinske sednice. Praksa se zasniva na gledi{tu da skup{tina moè


odlu~ivati o svemu glasanjem, pa i o tome da li predlog zakona koji je podneonarodni poslanik treba uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skup{tine. Neulaze}i dublje u analizu Ustava i Poslovnika Narodne skup{tine Republike Sr-bije takva praksa je, ~ini se, suprotna Ustavu. Pravo narodnog poslanika na za-konsku inicijativu, koje je zajem~eno Ustavom (~lan 80, stav 2 UstavaRepublike Srbije), ne iscrpljuje se u pravu da se Narodnoj skup{tini podnesepredlog zakona. Ono se sastoji od prava narodnog poslanika da Narodnaskup{tina raspravlja o predlogu zakona i da ga prihvati ili odbije. Otuda par-lamentarna praksa nanosi {tetu prvenstveno opozicionim poslanicima.

Pisci Zakona o Vladi smatrali su da pravo narodnog poslanika na za-konsku inicijativu zna~i njegovo pravo da Narodna skup{tina raspravlja opredlogu zakona koji je podneo. To je direktno otvorilo ustavni problem mo-gu}nog sukoba zakonskog propisivanja zakonodavnog prvenstva Vlade, sapravom na zakonsku inicijativu narodnog poslanika. Otuda su se tvorcimaZakona o Vladi argumenti u prilog prvenstva Vlade u~inili previ{e apstrakt-nim, pa su odustali od njega.

PRAVO NARODNOG POSLANIKA NA UVID U KONKRETNE SPISE I DOKUMENTE VLADE

Zakonom o Vladi ure|uju se, pored ostalog, odnosi Vlade i Narodneskup{tine. Oni izviru iz Ustava i zasnivaju se na na~elu podele vlasti. Posre-di je posebna javnopravna oblast koja se odlikuje nizom pravnih specifi~no-sti (naravno, na~elo podele vlasti i te kako uklju~uje saradnju i me|usobnoproìmanje razli~itih grana vlasti).

Predlog zakona o Vladi sadrào je odredbu prema kojoj „Konkretnespise i dokumente Vlada i organi dràvne uprave moraju dostaviti Narodnojskup{tini samo na zahtev anketnog odbora” (~lan 39, stav 2 Predloga zakonao Vladi). Odredba je izazvala polemiku u javnosti jo{ pre nego {to je po~elaskup{tinska rasprava o predlogu zakona. Njeni protivnici tvrdili su da je nor-ma protivna Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~a-ja i da narodne poslanike stavlja u teì poloàj nego tzv. obi~ne gra|ane. Jed-nom re~ju, narodni poslanici su, prema kriti~arima, i gra|ani, pa im otudamoraju pripadati sva prava koja imaju i ostali gra|ani.

Argumentacija deluje prijem~ljivo. Me|utim, samo na prvi pogled.Svrha Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja jesteda gra|anima i drugim zainteresovanim licima koja se nalaze izvan sistemavlasti u~ini javnim i dostupnim rad dràvne vlasti. Pored toga, javna dostup-nost podataka jeste i instrument kojim gra|ani nadziru rad vlasti.

Narodni poslanik svakako jeste gra|anin. Ali, on je i vi{e od toga. Na-rodni poslanik je i protagonista dràvne vlasti, i ~lan kolektivnog zakono-davnog organa. Odnos Narodne skup{tine i Vlade ure|uje se, pre svega,Ustavom. I prava narodnog poslanika, kao segmenta Narodne skup{tine,moraju da proizlaze iz odnosa Narodne skup{tine i Vlade. Narodna skup{ti-


na kontroli{e rad Vlade. Posredi je politi~ka kontrola, kojoj podleè kako radVlade kao celine, tako i rad ~lanova Vlade kao pojedinaca. Oblici politi~kekontrole su poslani~ko pitanje, interpelacija, anketni odbor, glasanje o nepo-verenju Vladi itd. Prema Predlogu zakona, Vlada i svaki njen ~lan du`ni su daNarodnoj skup{tini dostave sve izve{taje i podatke koji su Narodnoj skup{ti-ni potrebni (dakle, prema proceni Narodne skup{tine) uvek kad se raspravljao pitanjima koja su vezana za rad Vlade ili pojedinog ~lana (~lan 39, stav 1Predloga zakona o Vladi, a budu}i da je odredba predloga postala i zakonskopravilo – 39 Zakona o Vladi).

Vlada je ipak prihvatila amandman narodnih poslanika, pa je odred-ba koja je glasila: „Konkretne spise i dokumente Vlada i organi dràvne upra-ve moraju dostaviti Narodnoj skup{tini samo na zahtev anketnog odbora”,izostavljena iz zakona.

DA LI JE JEDNO PRAVILO TREBALO DA U\E U ZAKON

Ustav ne normira vreme za koje Vlada mora da bude izabrana, time niposledice prekora~enja roka za izbor Vlade. Ustav ne odre|uje ni nadle`nostiVlade od prestanka mandata do izbora nove Vlade.

Zakon o Vladi propisao je ovla{}enja Vlade kojoj je prestao mandat(~lan 17, stav 1. i 2. Zakona o Vladi). Kona~no, Zakon o Vladi sadrì i pravilo ko-je deluje kao da je izli{no: Vlada kojoj je prestao mandat ne moè predsedni-ku Republike da predloì raspu{tanje Narodne skup{tine (~lan 17, stav 3). Sle-di prikaz logi~ki nemogu}ih slu~ajeva i ustavnih kriza koje u Srbiji mogu danastanu zbog ustavnih nepreciznosti i nedore~enosti. Prikaz jednovremenopredstavlja i obrazloènje citiranog pravila Zakona o Vladi.

Slu~aj prvi – Vladi moè prestati mandat, a da Narodna skup{tina idalje zadrì mandat. Bi}e to slu~aj, ako mandat Vlade prestane zbogostavke Vlade ili predsednika Vlade, ili ako Vladi bude izglasano nepove-renje. Na Narodnoj skup{tini je da u tom slu~aju izabere novu Vladu, ~i-jeg mandatara odre|uje predsednik Republike. Moè da se dogodi daskup{tina ne uspe da izabere novu Vladu i da nastane inhibicija u ostva-rivanju ustavnog poretka. Jedini izlaz iz inhibicije nalazi se u novim par-lamentarnim izborima. No, prema Ustavu, do novih izbora moè u tomslu~aju do}i jedino ako predsednik Republike, na predlog Vlade, raspustiNarodnu skup{tinu. Me|utim, Vlada kojoj je prestao mandat ne moè dapodnese predlog za raspu{tanje Narodne skup{tine. Najpre, {to je ustav-ni ratio legis instituta raspu{tanja Narodne skup{tine „izborno” re{ava-nje konflikta izme|u Vlade i Narodne skup{tine, a Vlada kojoj je prestaomandat ne moè biti u konfliktu s Narodnom skup{tinom. Potom, nijed-na Vlada, pa ni ona kojoj je prestao mandat, ne mora podneti predsedni-ku Republike predlog za raspu{tanje Narodne skup{tine; odsustvo te oba-veze omogu}ava Vladi kojoj je prestao mandat da, barem teorijski, nasta-


vi da – istina sa smanjenim ovla{}enjima – vlada onoliko dugo koliko jojprilike dopuste. Na kraju, Ustav je barem u jednom jasan: „Raspu{tanjemNarodne skup{tine prestaje i mandat Vlade” (~lan 89, stav 2 UstavaRepublike Srbije). To zna~i da bi Vladi kojoj je prestao madat raspu{ta-njem skup{tine po drugi put prestao mandat. Prvi put zbog izglasavanjanepoverenja ili ostavke Vlade i predsednika Vlade, a drugi put zbog ras-pu{tanja Narodne skup{tine.

Slu~aj drugi – Mandat moè istovremeno da prestane i Vladi i Narod-noj skup{tini. Bi}e to slu~aj, ako istekne ~etvorogodi{nji mandatni periodNarodne skup{tine, ili ako Narodna skup{tina bude raspu{tena. Slede izboriza Narodnu skup{tinu. Posle izbora moè da se dogodi da nov saziv Narodneskup{tine ne moè da izabere novu Vladu. Ovde u pravnom poretku postojiVlada kojoj je prestao mandat i novokonstituisana Narodna skup{tina. Iz-me|u njih ne postoji nikakva veza, a ona nije postojala ni u pro{losti: Vladuje izabrao prethodni saziv Narodne skup{tine. Izlaz iz krize ponovo mogu bi-ti samo novi parlamentarni izbori. Do njih, prema Ustavu, moè do}i samoako predsednik Republike na predlog Vlade raspusti Narodnu skup{tinu.Vlada kojoj je prestao mandat pre parlamentarnih izbora trebalo bi da pred-sedniku Republike predloì raspu{tanje novog saziva Narodne skup{tine, na{ta nije obavezna, a raspu{tanjem Narodne skup{tine Vladi bi po drugi putprestajao mandat itd.

O~igledno je da se izlaz iz navedenih situacija mora potraìti u politi~-kim dogovorima koji bi omogu}ili preovladavanje ustavne krize, a ne u okvi-ru instituta raspu{tanja Narodne skup{tine.

A jo{ vi{e nego o~igledno je da je Srbiji {to pre potreban nov ustav.


PRIKAZ ZAKONAO DR@AVNOJ UPRAVIJASMINA DAMJANOVI]

Jasmina Damjanovi}, biv{i zamenik direktora Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, odskora postavljena na poloàj direktora Slu`be za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije

OSNOVNE ODREDBE

Biv{i Zakon o dràvnoj upravi bio je u mnogo ~emu nedore~en i neod-re|en. Novim Zakonom o dràvnoj upravi stvara se normativni okvir za ot-klanjanje postoje}ih slabosti u ure|enju i delovanju dràvne uprave i za njenrad na novim osnovama, u meri u kojoj to dozvoljava Ustav.

Ustav odre|uje da poslove dràvne uprave vr{e ministarstva (~lan 94,stav 1 Ustava Republike Srbije). Ministarstva primenjuju zakone i druge propi-se i op{te akte Narodne skup{tine i Vlade, kao i op{te akte predsednika Repu-blike, re{avaju u upravnim stvarima, vr{e upravni nadzor i obavljaju drugeupravne poslove utvr|ene zakonom (~lan 94, stav 2 Ustava Republike Srbije).Za obavljanje odre|enih poslova dràvne uprave obrazuju se organi uprave usastavu ministarstva, a za vr{enje stru~nih poslova posebne organizacije (~lan94, stav 4 Ustava Republike Srbije). Ure|enje (organizacija) i nadle`nost mini-starstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija utvr|u-ju se zakonom (~lan 94, stav 5 Ustava Republike Srbije). Vlada utvr|uje na~elaza unutra{nje ure|enje ministarstava i drugih organa uprave i posebnih orga-nizacija, postavlja i razre{ava funkcionere u ministarstvima i posebnim orga-nizacijama, usmerava i uskla|uje rad ministarstava i posebnih organizacija inadzire njihov rad (~lan 90. t. 5, 6. i 7. Ustava Republike Srbije).

Shodno tome, Zakon o dràvnoj upravi defini{e dràvnu upravu kaodeo izvr{ne vlasti koji vr{i upravne poslove u okviru prava i du`nosti Repu-blike Srbije (~lan 1, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Dràvnu upravu ~ineministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije(~lan 1, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Dràvna uprava odre|uje se kao si-stem organa, ~iji je zadatak vr{enje posebnih, specifi~nih poslova. Organi dr-àvne uprave obrazuju se i njihov se delokrug odre|uje zakonom (~lan 2Zakona o dràvnoj upravi). Zakonsko propisivanje ure|enja dràvne upravei njenih nadle`nosti proizlazi iz Ustava, premda u osnovi predstavlja odstu-panje od ustavnog na~ela o podeli vlasti, budu}i da spre~ava Vladu da samauredi ure|enje dràvne uprave prema svojim potrebama i za to odgovarapred Narodnom skup{tinom.

Rad organa dràvne uprave podleè nadzoru Vlade (re~ je prevashod-no o pravnom nadzoru) i Narodne skup{tine (re~ je o politi~kom nadzoru, ko-ji se ostvaruje posredno, preko skup{tinskog nadzora nad radom Vlade i ~la-

nova Vlade). Rad organa dràvne uprave podleè i nadzoru sudova, prekoupravnog spora (~lan 3 Zakona o dràvnoj upravi). Nijedno telo ili organ nepodleè tako razli~itim oblicima i sredstvima nadzora kao dràvna uprava.Ta ~injenica daje uvid u posebnu i delikatnu ulogu dràvne uprave u savre-menim dru{tvima.

Pojedini poslovi dràvne uprave mogu se zakonom poveriti organimaautonomne pokrajine i lokalne samouprave (op{tine, gradovi i Grad Beogra-da), javnim preduze}ima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organiza-cijama (~lan 4 Zakona o dràvnoj upravi). Posredi je ustavni institut kojim sedràva samo organizaciono odri~e dela svojih ovla{}enja (prepu{ta pojedineposlove dràvne uprave drugim organima umesto organa dràvne uprave).Vlada i organi dràvne uprave i posle poveravanja poslova dràvne uprave za-dràvaju odgovornost za njihovo izvr{avanje (~lan 51, stav 2 Zakona o dràvnojupravi), zbog ~ega Vlada i organi dràvne uprave i imaju posebna nadzornaovla{}enja nad organima kojima su povereni poslovi dràvne uprave. Organi iorganizacije kojima je zakonom povereno vr{enje javnih ovla{}enja ina~e se,skra}eno, u zakonu nazivaju «imaoci javnih ovla{}enja».

Za {tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi dràvneuprave pri~ine fizi~kim i pravnim licima odgovara Republika Srbija (~lan 5Zakona o dràvnoj upravi).

NAÊLA DELOVANJA ORGANA DR@AVNE UPRAVE

Evropska unija nema acquis communautaire (pravni red) za usposta-vljanje standarda dràvne uprave, ali postoji ~itav niz principa javne admi-nistracije koje su prihvatile dràve ~lanice i potom ih je dalje razvio Evropskisud pravde, a koji sa~injavaju uslove - Evropskog administrativnog prostora.Zemlje koje se prijavljuju za prijem u Evropsku uniju moraju voditi ra~una otim principima pri izradi svojih propisa. Evropski sud pravde je definisao ve-liki broj principa, pozivaju}i se na op{te pravne principe upravnog prava.Funkcionisanje dràvne uprave se uspostavlja po uzoru na principe uprav-nog prava kao principe koji vode i obavezuju.

Zakon o dràvnoj upravi stoga sadrì posebne odredbe o na~elimadelovanja organa dràvne uprave. Na~ela delovanja organa dràvne upra-ve zasnovana su na ustavnim principima i principima upravnog prava, ko-ji su i osnovni principi Evropskog administrativnog prostora. Osnovno na-~elo delovanja dràvne uprave jeste na~elo zakonitosti. Ono podrazumevada dràvna uprava svoje nadle`nosti vr{i samostalno, u okviru i na osnovuustava, zakona, drugih propisa i op{tih akata (~lan 7 Zakona o dràvnojupravi). To je na~elo bez koga je postojanje moderne dràve nezamislivo, alivi{e samo po sebi nije dovoljno: ono moè biti izigrano ako dràvna upravane postupa i prema pravilima struke, nepristrasno i politi~ki neutralno(~lan 8 Zakona o dràvnoj upravi). Organi dràvne uprave su du`ni da sva-kome omogu}e brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesa

24 | Jasmina Damjanovi} | PRIKAZ ZAKONA O DR@AVNOJ UPRAVI

(~lan 9 Zakona o dràvnoj upravi). Kada odlu~uju o pravima, obavezama ipravnim interesima stranaka (u upravnom postupku), preduzimaju mere ivr{e druge radnje, organi dràvne uprave du`ni su da koriste ona sredstvakoja su za stranke najpovoljnija, ako se i na taj na~in (tim sredstvima) posti-ù svrha i cilj zakona (~lan 10, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Poslednjiprincip (princip srazmernosti) posebno je razvio Evropski sud pravde, pouzoru na nema~ko zakonodavstvo. Cilj mu je da izbegne ugroàvanja gra-|ana vi{e nego {to je to nu`no, da bi se postiglo zakonito re{enje. Organi dr-àvne uprave du`ni su da po{tuju li~nost i dostojanstvo stranaka (~lan 10,stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Rad organa dràvne uprave je javan. Onisu du`ni da javnosti omogu}e pristup informacijama o svom radu, u skla-du sa odredbama posebnog zakona kojim se ure|uje slobodan pristup in-formacijama od javnog zna~aja (~lan 11 Zakona o dràvnoj upravi).

POSLOVI DR@AVNE UPRAVE

Pri odre|ivanju poslova dràvne uprave, biv{i Zakon o dràvnoj upravimahom je imao u vidu one poslove koji se svode na autoritativno izvr{avanjezakona. Zagovarao je koncept uprave u kome dominira vr{enje dràvne vlasti.

Savremeni modeli uprave, nasuprot tome, polaze od koncepta socijal-ne funkcije uprave i zasnivaju se na postavci da se upravne delatnosti drà-ve ne svode samo niti prvenstveno na vr{enje dràvne vlasti. Vr{enje uprav-nih delatnosti, pre svega, podrazumeva javne usluge, kojima se stvaraju iomogu}uju uslovi za svakodnevni ìvot i rad gra|ana i doprinosi op{temrazvoju dru{tva kao celine. Uprava ostvaruje svoju socijalnu funkciju tako{to prvenstveno postaje regulator dru{tvenih procesa, a ne instrument vla-sti. Poslovi uprave postaju sve brojniji i sloèniji, a atributi vlasti, iako nisunestali, nisu vi{e osnovna sadrìna upravne delatnosti dràve.

Novim Zakonom o dràvnoj upravi poslovi dràvne uprave koncipira-ni su stoga bitno druga~ije.

U~e{}e u oblikovanju politike Vlade – Zakonom se posebna pa`nja pri-daje strate{koj ulozi dràvne uprave, tj. njenoj ulozi u oblikovanju politikeVlade. U oblikovanju politike Vlade dràvna uprava u~estvuje tako {to pri-prema nacrte zakona, druge propise i op{te akte za Vladu (uredbe, odlukeitd.) i predlaè Vladi na usvajanje strategije razvoja i druge mere kojima seoblikuje politika Vlade (~lan 12, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi).

Pra}enje stanja – U~e{}e u oblikovanju politike Vlade predstavlja, naneki na~in, zbirni pojam za sve poslove dràvne uprave koji su strate{ke, ne-rutinske prirode. Sa u~estvovanjem u oblikovanju politike Vlade neposrednoje povezano i pra}enje stanja u nekoj oblasti, {to predstavlja slede}i posaodràvne uprave. Organi dràvne uprave prate i utvr|uju stanje u oblastimaiz svog delokruga, prou~avaju kakve posledice utvr|eno stanje ima i predu-zimaju mere na koje su ovla{}eni ili predlaù Vladi dono{enje propisa i dru-gih mera na koje je Vlada ovla{}ena (~lan 13 Zakona o dràvnoj upravi).

Jasmina Damjanovi} | PRIKAZ ZAKONA O DR@AVNOJ UPRAVI | 25

Izvr{ni poslovi – Pod nazivom „izvr{ni poslovi”, Zakon o dràvnojupravi ima u vidu dono{enje podzakonskih propisa, re{avanje u upravnimstvarima (u upravnom postupku), vo|enje evidencija, izdavanje javnih is-prava i preduzimanje upravnih radnji (~lan 14, stav 1 Zakona o dràvnojupravi). Propise mogu da donose samo ministarstva i posebne organizaci-je, ne i organi uprave u sastavu ministarstva (~lan 14, stav 2 Zakona odràvnoj upravi). Ministarstva i posebne organizacije mogu da donosepropise jedino da bi izvr{ili zakon ili neki drugi op{ti akt Narodne skup{ti-ne ili Vlade. Za razliku od Vlade, koja moè da donosi i tzv. spontane ili ge-neralne uredbe (u okviru zakona i za izvr{avanje zakona, ali bez izri~itogupori{ta u zakonu), ministarstvo i posebna organizacija mogu doneti pro-pis jedino ako su na to izri~ito ovla{}eni zakonom ili propisom Vlade (~lan16, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ministarstva i posebne organizacijedonose pravilnike, naredbe i uputstva i obavezno ih objavljuju u „Slu`be-nom glasniku Republike Srbije” (~lan 15 Zakon o dràvnoj upravi).

Upravni nadzor – Biv{i Zakon o dràvnoj upravi predvi|ao je tri oblikaupravnog nadzora: nadzor nad zakonitosti akata, nadzor nad zakonitosti ra-da i inspekcijski nadzor. Nadzor nad zakonitosti akata nije ni{ta drugo do in-stancioni nadzor nad upravnim aktima, a pravila o nadzoru nad zakonitostirada izazivala su velike nedoumice u praksi. Nadzirani subjekti bili su pred-uze}a, ustanove i druge organizacije, ali je nedostajalo bliè odre|enje o ko-jim preduze}ima, ustanovama ili drugim organizacijama je re~; ovla{}enja unadzoru nad zakonitosti rada bila su neautoritativna, ~ime je nadzor li{enosnovnog atributa upravnog nadzora – autoritativnosti, koja se ogleda u pri-meni upravnih ovla{}enja, radi obezbe|enja zakonitosti rada nadziranih su-bjekata. Zbog toga je nadzor nad zakonitosti rada kao poseban oblik uprav-nog nadzora u zakonima naj~e{}e samo povr{no pominjan, {to je potom uprimeni zakona stvaralo dosta problema.

Zbog svega toga, novim Zakonom o dràvnoj upravi je, u okviru poslo-va dràvne uprave, predvi|en jedino inspekcijski nadzor kao oblik upravnognadzora. Inspekcijskim nadzorom organi dràvne uprave ispituju sprovo|e-nje zakona, drugih propisa i op{tih akata neposrednim uvidom u poslovanjei postupanje fizi~kih i pravnih lica i preduzimaju mere na koje su ovla{}eni(~lan 18, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Inspekcijski nadzor ure|uje se po-sebnim zakonom (~lan 18, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi), a do njegovogdono{enja ostaju na snazi odredbe o inspekcijskom nadzoru iz biv{eg Zako-na o dràvnoj upravi.

Staranje o javnim slu`bama – Organi dràvne uprave staraju se o tomeda se rad javnih slu`bi (kod nas su to javna preduze}a, ustanove i druge orga-nizacije odre|ene zakonom) odvija prema zakonu (~lan 19, stav 1 Zakona odràvnoj upravi). Ovla{}enja organa dràvne uprave ovde su {ira od vr{enjanekih od osniva~kih prava dràve i proteù se, izme|u ostalog, i na nadzornad stru~nim radom ustanova, a odre|uju se zakonom (~lan 19, stav 2 Zakono dràvnoj upravi). Ovde je uloga organa dràvne uprave primerena savre-menim shvatanjima socijalne uloge dràve i dràvne uprave, prema kojimavr{enje upravnih delatnosti podrazumeva vr{enje javnih usluga ~iji je cilj da


obezbede uslove neophodne za razvoj i napredak dru{tva u oblastima obrazo-vanja, socijalne politike, zdravstvene za{tite, nau~nih istraìvanja, privred-nog razvoja itd.

Razvojni i ostali stru~ni poslovi – Razvojni poslovi su poslovi dràvneuprave kojima se podsti~e i usmerava razvoj u pojedinim oblastima dru-{tvenog ìvota; u razvojnim poslovima organi dràvne uprave vezani supolitikom Vlade, po{to je Vlada jedina ovla{}ena da utvrdi strategiju raz-voja (~lan 20 Zakona o dràvnoj upravi). Kona~no, kao poslednji poslovi dr-àvne uprave navedeni su „ostali stru~ni poslovi”. Oni su ciljno odre|eni iti~u se razvoja oblasti koja je u delokrugu organa dràvne uprave (~lan 21Zakona o dràvnoj upravi), a nazvani su „ostalim” („preostalim”), da bi sepodvuklo da se razli~iti stru~ni poslovi odvijaju i unutar oblikovanja poli-tike Vlade, pra}enja stanja, dono{enja propisa, razvojnih poslova itd.

URE\ENJE ORGANA DR@AVNE UPRAVE

Mnoge evropske zemlje svode osnovnu ulogu ministarstava na podr-{ku vladi u kreiranju strate{kih politi~kih odluka u oblasti iz delokruga mini-starstva i na pripremu akata za vladu. Operativni, rutinski poslovi kojima seizvr{avaju zakoni izme{taju se u nadle`nost drugih organa, koji su vi{e ilimanje samostalni, a ministarstva za njihovo postupanje odgovaraju vladi.

Prema Ustavu, poslove dràvne uprave vr{e ministarstva (~lan 94,stav 1 Ustava Republike Srbije). Organi uprave u sastavu ministarstava obra-zuju se za vr{enje samo odre|enih poslova dràvne uprave, a posebne orga-nizacije za vr{enje stru~nih poslova (~lan 94, stav 3 Ustava Republike Srbije).Ministarstva su jedina samostalna u svojim nadle`nostima (~lan 94, stav 3Ustava Republike Srbije). Pitanje samostalnosti preostala dva organizacionaoblika (organa uprave u sastavu ministarstva i posebnih organizacija) Ustavne doti~e. Nepreciznost ustavnih odredaba ne skriva o~igledno postojanjesu{tinskih razlika izme|u poslova koje vr{e ministarstva i poslova koje vr{eposebne organizacije, kao i u njihovom poloàju.

Ure|enje dràvne uprave, po biv{em Zakonu o dràvnoj upravi, na~i-nilo je od ministarstava organe preokupirane operativnim a nedovoljno po-sve}ene strate{kim poslovima. Poloàj organa uprave u sastavu ministar-stava bio je dosta nejasano ure|en. Pre svega, nisu ure|ena ovla{}enja ruko-vodioca organa u sastavu u odnosu na ovla{}enja ministra. Posebne organi-zacije, iako se prevashodno obrazuju za stru~ne poslove, mogle su da vr{esve upravne poslove, pa se u funkcionalnom smislu prakti~no gubila razlikaizme|u ministarstava i posebnih organizacija. Usled neprecizno odre|enihinstrumenata nadzora nad posebnim organizacijama stvorena je opasnostod njihovog neadekvatnog u~estvovanja u sprovo|enju politike Vlade. NoviZakon o dràvnoj upravi nastoji da odredi uslove za obrazovanje organauprave u sastavu ministarstava i posebnih organizacija i stvori pretpostav-ke za racionalno ure|enje dràvne uprave.


Ministarstva – Ministarstva se obrazuju da bi vr{ila poslove dràvne upra-ve u jednoj ili vi{e me|usobno povezanih oblasti (~lan 22 Zakona o dràvnojupravi). Ministarstva su zasnovana na monokratskom i hijerarhijskom principu.Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar predstavlja ministarstvo, donosi pro-pise i re{enja iz delokruga ministarstva i odlu~uje o drugim pitanjima iz delokru-ga ministarstva (~lan 23, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Ministar je odgovoranVladi i Narodnoj skup{tini za rad ministarstva i za stanje u svim oblastima iz de-lokruga ministarstva (~lan 23, stav 3 Zakon o dràvnoj upravi). Ministarstvo moèda ima jednog dràvnog sekretara ili vi{e njih (~lan 24, stav 1 Zakona o dràvnojupravi). Dràvni sekretari pomaù ministru, ali samo u okviru ovla{}enja koja imministar odredi (~lan 24, stav 2 Zakon o dràvnoj upravi), a jedan od njih (kad ihima vi{e) koga ministar pismeno za to ovlasti zamenjuje ministra dok je odsutanili spre~en (~lan 24, stav 3 Zakona o dràvnoj upravi). Ministar ne moè ovlastiti dr-àvnog sekretara za dono{enje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade (~lan24, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Dràvnog sekretara postavlja Vlada na pred-log ministra: du`nost dràvnog sekretara prestaje s prestankom du`nosti mini-stra (~lan 24, stav 4 Zakona o dràvnoj upravi). Vezivanje sudbine dràvnog sekre-tara za sudbinu ministra ~ini dràvnog sekretara zavisnim od politi~kih promenau Vladi, zbog ~ega je dràvni sekretar (politi~ki) funkcioner.

Ministarstvo ima pomo}nike ministra, koji su odgovorni ministru. Po-mo}nik ministra rukovodi zaokruènom obla{}u rada ministarstva za koju seobrazuje sektor (~lan 25, stav 1 i 2 Zakona o dràvnoj upravi). Broj pomo}nikaministra zavisi od unutra{njeg ure|enja ministarstva i odre|uje se pravilni-kom o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu.1Ministarstvo moè ali ne mora da ima sekretara ministarstva koji, pored osta-log, pomaè ministru u rukovo|enju stru~nim radom ministarstva vezanim zaupravljanje kadrovskim, finansijskim, informati~kim i drugim pitanjima (~lan26 Zakona o dràvnoj upravi). Pomo}nik ministra i sekretar ministarstva nisufunkcioneri, ve} dràvni slu`benici koji rade na poloàju. Njih postavlja Vladana pet godina na predlog ministra, prema Zakonu o dràvnim slu`benicima.

Moderna dràvna uprava je mogu}a samo uz jasno razdvajanje politi-ke od administracije. Politika i administracija predstavljaju dva glavna delajavnog sektora koja su, iako blisko povezana , po prirodi razli~ita; politika sezasniva na javnom poverenju izraènom na politi~kim izborima, dok se ad-ministracija zasniva na profesionalnim sposobnostima dràvnih slu`beni-ka, izabranih na konkursu. U uporednom pravu zbog toga kao op{te re{enjevaì pravilo da podru~je uprave opsluùju dràvni slu`benici, ~iji se poloàjure|uje posebnim zakonom. Dràva je ta koja je odgovorna za profesional-nu, nepristrasnu i delotvornu upravu koja se zasniva na po{tovanju vladavi-ne prava. Zbog toga su zapo{ljavanje i napredovanje po zasluzi, profesional-na stabilnost i za{tita od uticaja politi~kih promena u dràvi samo neka odpitanja koja se posebno ure|uju, radi stvaranja stru~ne, profesionalne i delo-tvorne dràvne uprave, u kojoj su jasno razdvojene politi~ke od takozvanih


1 ^lan 6, stav 3. t. 1. Uredbe o na~elima za unutra{nje ure|enje i sistematizaciju radnih mestau ministarstvima, posebnim organizacijama i slu`bama Vlade.

«upravnih» funkcija. Stoga i Zakon o dràvnoj upravi uvodi jasnu podelu iz-me|u politi~kih funkcija i upravnih poloàja koje zauzimaju dràvni slu`be-nici u ministarstvima, u skladu s uporednopravnim re{enjima i zahtevimastvaranja profesionalne uprave.

Ministar moè da ima najvi{e tri posebna savetnika (~lan 27, stav 1Zakona o dràvnoj upravi). Posebni savetnici su deo politi~ke strukture mi-nistarstva; oni ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu, a vezani su za man-dat ministra. Ministar zaklju~uje ugovor s posebnim savetnicima kojim seure|uju njihova prava i obaveze. Broj posebnih savetnika svakog ministra imerila prema kojima se odre|uje naknada za njihov rad odredila je Vlada.2

Organi uprave u sastavu ministarstva – Zakon ustanovljava merila zaobrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva i predvi|a njihove vrste.Mogu se obrazovati kao uprave, inspektorati i direkcije (~lan 29, stav 1 Zakonao dràvnoj upravi). Uprava se obrazuje za izvr{ne i s njima povezane inspekcij-ske i stru~ne poslove, inspektorat – za inspekcijske i s njima povezane stru~neposlove, a direkcija za stru~ne i s njima povezane izvr{ne poslove koji se po pra-vilu odnose na oblast privrede (~lan 29, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Me-rila za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva zasnivaju se, dakle,na vrsti poslova dràvne uprave (to su poslovi koji se u savremenim zakono-davstvima svrstavaju u operativne poslove) i na prirodi ili obimu poslova. Po-slovi moraju biti takvi da iziskuju ve}u samostalnost od one koju ima sektor uministarstvu, pa su njihova priroda ili obim odlu~uju}i za obrazovanje organauprave u sastavu (organ uprave u sastavu ministarstva obrazuje se zakonom,a sektor pravilnikom o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta).

Organom u sastavu rukovodi direktor koga postavlja Vlada na pet go-dina, na predlog ministra, i koji ima poloàj dràvnog slu`benika (~lan 30,stav 1 i 3 Zakona o dràvnoj upravi). Direktor donosi upravne akte iz delokru-ga organa i odlu~uje o pravima, du`nostima i odgovornostima zaposlenih(~lan 30, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Za svoj rad i rad organa u sastavuodgovoran je ministru (~lan 30, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ako to pri-roda i obim poslova zahtevaju, direktor organa u sastavu moè imati jednogili vi{e pomo}nika (~lan 31, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Pomo}nik direk-tora rukovodi poslovima u jednoj ili vi{e me|usobno povezanih oblasti radaorgana u sastavu i za svoj rad odgovara direktoru i ministru (~lan 31, stav 2Zakona o dràvnoj upravi). Broj pomo}nika direktora organa uprave u sasta-vu odre|uje ministar, na predlog direktora organa uprave u sastavu (deopravilnika o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u mini-starstvu koji se odnosi na organ uprave u sastavu ministru predlaè direktororgana uprave u sastavu). On ima poloàj dràvnog slu`benika koga posta-vlja Vlada na predlog ministra (~lan 31, stav 3 Zakona o dràvnoj upravi).

Poslove iz svoga delokruga organ u sastavu vr{i samostalno, ali mi-nistar ipak usmera njegov rad i donosi propise iz njegovog delokruga(~lan 32 Zakona o dràvnoj upravi). Pored toga, ministar predstavlja organ


2 Odluka o broju posebnih savetnika ministara i merilima za naknadu za njihov rad („Slu`beniglasnik RS”, broj 117, stav 05).

u sastavu pred Vladom i Narodnom skup{tinom. Odnos izme|u ministar-stva i organa u sastavu posredno se ure|uje i ~itavim nizom odredabaovog zakona u kojima se, u posebnim slu~ajevima, ~ini razlika izme|uovla{}enja ministarstva i organa u sastavu (samo ministarstvo pripremaop{te akte, ostvaruje odnose sa Narodnom skup{tinom i predsednikomRepublike, nadzire izvr{avanje op{tih akata autonomne pokrajine done-tih u pitanjima iz njenog izvornog delokruga, itd.).

Navedenim re{enjima se, s jedne strane, omogu}uje samostalnost orga-na u sastavu u operativnim poslovima za koje je obrazovan, a s druge strane –stvaraju pretpostavke za ostvarivanje nadle`nosti ministarstva u oblastima iznjegovog delokruga, pre svega u odnosu na oblikovanje i sprovo|enje politikeVlade. Ministarstvo ima i ~itav niz ovla{}enja nad organom uprave u sastavu,a u okviru instituta nadzora nad radom. Jednom re~ju, organ uprave u sasta-vu je samostalan u operativnim poslovima za koje je obrazovan, a ministar-stvo nadzire i usmerava njegov rad. Reìm je zna~ajan i sa stanovi{ta odgovor-nosti ministra za stanje u oblastima iz delokruga ministarstva.

Posebne organizacije – Poloàj posebnih organizacija ure|en je bitnodruk~ije nego u biv{em zakonu. Merila za njihovo obrazovanje jesu da su upitanju stru~ni i s njima povezani izvr{ni poslovi i da je priroda poslova ta-kva da zahteva poseban stepen samostalnosti, ve}i od samostalnosti koje uministarstvu uìva organ uprave u sastavu ministarstva (~lan 33 Zakona odràvnoj upravi). Posredi su razlozi koji bi trebalo da predstavljaju merilakoja opravdavaju osnivanje posebnog organa dràvne uprave. Dakle, dokse organi uprave u sastavu ministarstava obrazuju za operativne poslove uoblastima iz delokruga ministarstva koji zahtevaju odre|enu samostalnostu radu, ali uz usmerenja i konstantan nadzor ministarstva, posebne organi-zacije se obrazuju za odre|ene poslove koji zahtevaju ve}i stepen samostal-nosti u odnosu na ministarstva, ali i organ uprave u sastavu ministarstva.Strogo uzev, posebne organizacije trebalo bi da vr{e samo stru~ne poslove,ali po{to u Srbiji ve} postoji niz posebnih organizacija koje vr{e izvr{ne po-slove i u~estvuju u oblikovanju politike Vlade (predlaganjem zakona itd.),zakon je odstupio od teorijskih postulata.

Posebne organizacije dele se na sekretarijate i zavode, ali mogu da imaju idruk~ije nazive – ~lan 34, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi (npr. agencije itd.). Po-sebnom organizacijom rukovodi direktor. Direktor je dràvni slu`benik koji radina poloàju, koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade(~lan 35 Zakona o dràvnoj upravi). Posebna organizacija moè (ali ne mora) daima zamenika direktora, koji pomaè direktoru u okviru ovla{}enja koja mu di-rektor odredi, i koji zamenjuje direktora dok je on odsutan ili spre~en; direktor nemoè svoga zamenika ovlastiti da donosi propise (~lan 36, stav 2 Zakona odràvnoj upravi). Zamenik direktora je dràvni slu`benik koji radi na poloàju, apostavlja ga Vlada na pet godina, na predlog direktora (~lan 36, stav 3 Zakona odràvnoj upravi). Posebna organizacija mora da ima najmanje jednog pomo}ni-ka direktora, koji rukovodi zaokruènom obla{}u rada za koju se obrazuje sektori koji je dràvni slu`benik koji radi na poloàju. Pomo}nika direktora postavljaVlada na pet godina, na predlog direktora (~lan 37 Zakona o dràvnoj upravi).


Upravni okruzi – Upravni okruzi su oblik dekoncentracije dràvne upra-ve. Upravni okrug se obrazuje da bi na njegovom podru~ju organi dràvneuprave vr{ili pojedine poslove izvan svog sedi{ta u Beogradu. Organi dràv-ne uprave mogu u upravnom okrugu da re{avaju u upravnim stvarima u pr-vom stepenu, odnosno o àlbi kad su u prvom stepenu re{avali imaoci javnihovla{}enja, da vr{e nadzor nad radom imalaca javnih ovla{}enja i da vr{e in-spekcijski nadzor (~lan 38, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Institut nadzoranad radom imalaca javnih ovla{}enja – kao jedan od oblika unutra{njeg nad-zora – ure|en je Zakonom o dràvnoj upravi (~lan 46, ~lan 47, ~lan 55, ~lan 56.i ~lan 57). Organi dràvne uprave mogu da sprovode u upravnom okrugu sveoblike inspekcijskog nadzora: od „~istog” inspekcijskog nadzora do nadzorapreko upravne inspekcije i drugih vidova unutra{njeg nadzora.

Organ dràvne uprave nije duàn da u upravnom okrugu vr{i bilo koji po-sao dràvne uprave ~ije je vr{enje dopu{teno u upravnom okrugu, ali ne sme davr{i nijedan posao dràvne uprave mimo onih koji su dopu{teni u upravnomokrugu. Ako organ odlu~i da u upravnom okrugu vr{i neki posao dràvne upra-ve, duàn je da pravilnikom o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih me-sta obrazuje svoju okru`nu podru~nu jedinicu (~lan 38, stav 3 Zakona o dràvnojupravi). Pravilnikom se odre|uju i poslovi dràvne uprave koje organ vr{i u okru-`noj podru~noj jedinici, tj. u upravnom okrugu. Organ moè u upravnom okruguda ima samo jednu podru~nu jedinicu. Broj upravnih okruga i njihova podru~ja isedi{ta uredila je Vlada Uredbom o upravnim okruzima.3 Organima dràvneuprave ostavljena je mogu}nost da obrazuju podru~ne jedinice i za teritoriju jed-ne op{tine ili vi{e op{tina, grada ili autonomne pokrajine, na osnovu ovla{}enjasadrànog u Uredbi o upravnim okruzima (~lan 39, stav 3 Zakona o dràvnojupravi).4 Prednost pri obrazovanju podru~nih jedinica organa dràvne upraveima obrazovanje podru~ne jedinice za teritoriju upravnog okruga.5

Na~elnik upravnog okruga – Upravni okrug ima na~elnika upravnogokruga. Na~elnik upravnog okruga je dràvni slu`benik koji radi na poloà-ju. Postavlja ga Vlada na pet godina, na predlog ministra za dràvnu upravui lokalnu samoupravu (~lan 40, stav 3 Zakona o dràvnoj upravi). Na~elnikupravnog okruga ne rukovodi upravnim okrugom (to bi bilo mogu}e samoako bi upravni okrug bio organ dràvne uprave), niti rukovodi bilo kojomokru`nom podru~nom jedinicom organa dràvne uprave. On uskla|uje radokru`nih podru~nih jedinica organa dràvne uprave, prati primenu direkti-


3 Predvi|eno je postojanje 29 upravnih okruga (~lan 12 Uredbe o upravnim okruzima).4 Organi dràvne uprave mogu da obrazuju podru~ne jedinice za podru~je dva upravna okru-ga ili vi{e njih (~lan 15 Uredbe o upravnim okruzima), za op{tinu ili vi{e njih, odnosno za grad(~lan 16 Uredbe o upravnim okruzima), podru~ne jedinice koje objedinjavaju rad podru~nihjedinica za op{tinu ili vi{e njih, odnosno za grad (~lan 17 Uredbe o upravnim okruzima) ipodru~ne jedinice za autonomnu pokrajinu (~lan 18 Uredbe o upravnim okruzima).5 „Ako se pravilnikom predvi|a obrazovanje podru~nih jedinica s podru~jem {irim ili uìm odpodru~ja upravnog okruga... u dokumentacionoj osnovi obavezno se navode podaci i razlozizbog kojih se obrazuju takve podru~ne jedinice, a ne okru`ne podru~ne jedinice....” (~lan 27Uredbe o na~elima za unutra{nje ure|enje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima,posebnim organizacijama i slu`bama Vlade).

va (koje rukovodioci organa dràvne uprave izdaju okru`nim podru~nim je-dinicama organa dràvne uprave koje im pripadaju) i instrukcija koje su iz-date okru`nim podru~nim jedinicama, prati ostvarivanje planova rada okru-`nih podru~nih jedinica, stara se o uslovima za njihov rad, prati rad zaposle-nih u okru`nim podru~nim jedinicama i predlaè rukovodiocu dràvnog or-gana pokretanje disciplinskog postupka protiv njih, sara|uje s podru~nim je-dinicama organa dràvne uprave koje vr{e poslove dràvne uprave na pod-ru~ju upravnog okruga, a koje su obrazovane za podru~je {ire ili uè od pod-ru~ja upravnog okruga i sara|uje sa op{tinama i gradovima, radi pobolj{a-nja rada okru`nih podru~nih jedinica organa dràvne uprave i podru~nih je-dinica organa dràvne uprave koje vr{e poslove dràvne uprave na podru~-ju upravnog okruga, a koje su obrazovane za podru~je {ire ili uè od podru~-ja upravnog okruga (~lan 40, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Na~elnikupravnog okruga je odgovoran ministru za dràvnu upravu i lokalnu samo-upravu i Vladi (~lan 40, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi).

Stru~na slu`ba upravnog okruga – U upravnom okrugu postoji stru~naslu`ba upravnog okruga. Stru~na slu`ba upravnog okruga zaduèna je za dvevrste poslova. Ona pruà stru~nu i tehni~ku potporu na~elniku upravnogokruga (ta~nije vr{enju njegovih ovla{}enja), ali vr{i i poslove koji su zajed-ni~ki za sve okru`ne podru~ne jedinice organa dràvne uprave (~lan 41, stav 1Zakona o dràvnoj upravi). Na stru~nu slu`bu upravnog okruga primenjujuse propisi o dràvnoj upravi (~lan 41, stav 4 Zakona o dràvnoj upravi). Stru~-nom slu`bom upravnog okruga rukovodi na~elnik upravnog okruga. On jeovla{}en da donosi pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnihmesta u stru~noj slu`bi upravnog okruga, da re{ava o pravima i du`nostimazaposlenih u stru~noj slu`bi, da izdaje naloge za kori{}enje sredstava itd.Stru~na slu`ba upravnog okruga nije organ dràvne uprave, a njen rad pod-leè ograni~enom nadzoru Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samou-pravu. Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu nadzire svrsis-hodnost rada stru~ne slu`be upravnog okruga, prati osposobljenost njenihzaposlenih i izdaje joj instrukcije (~lan 41, stav 3 Zakon o dràvnoj upravi). In-strukcijama se usmerava organizacija rada stru~ne slu`be upravnog okruga ina~in rada zaposlenih u njoj (~lan 48, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi).

UNUTRA[NJI NADZOR

Pojam unutra{njeg nadzora –– Rad organa dràvne uprave i imalacajavnih ovla{}enja u poverenim poslovima dràvne uprave podleè razli~i-tim oblicima nadzora. Jedan od njih jeste i unutra{nji (interni) nadzor, ko-ji jedni organi dràvne uprave vr{e nad drugim, kao i organi dràvne upra-ve nad imaocima javnih ovla{}enja. Svrha nadzora jeste da se ostvari nad-zor nad upravnim poslovima, nad njihovim vr{enjem. Otuda nadzoru pod-leù kako izvorni vr{ioci poslova dràvne uprave (organi dràvne uprave),tako i posredni vr{ioci poslova dràvne uprave, oni kojima je vr{enje tih


poslova zakonom povereno (imaoci javnih ovla{}enja). Nadzire se, prematome, uprava kao delatnost (nezavisno od toga ko je vr{i): zato nadzor no-si naziv «unutra{nji». Cilj nadzora jeste da se u radu uprave osiguraju za-konitost, pravilnost, delotvornost i funkcionalna optimalnost. Kad se stvarsagleda samo sa stanovi{ta organa dràvne uprave, u unutra{njem nadzo-ru se uprava pojavljuje u ulozi i nadzornog i nadziranog subjekta.

Zakon predvi|a vi{e oblika unutra{njeg nadzora, od kojih ure|uje samo je-dan, tj. nadzor nad radom organa dràvne uprave i imalaca javnih ovla{}enja (~lan45, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Drugi oblici unutra{njeg nadzora (posebno in-spekcijski nadzor preko upravne inspekcije) ure|uju se posebnim zakonom (~lan45, stav 2 i 3 Zakona o dràvnoj upravi).

Predmet nadzora nad radom jesu zakonitost i svrsishodnost (~lan 46,stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Nadzorom nad zakonitosti rada ispituje se da lise organ dràvne uprave, odnosno imalac javnih ovla{}enja pridràva zakona,drugih propisa i op{tih akata, a nadzorom nad svrsishodnosti – da li radi delo-tvorno i ekonomi~no i da li je svrhovito organizovao poslove (~lan 46, stav 2Zakona o dràvnoj upravi). U nadzoru nad radom nadzorni organ ima vi{estrukaovla{}enja. Moè da zahteva izve{taje i podatke o radu, da raspravi stanje izvr{a-vanja poslova, upozori na nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanja-nje, izda instrukcije, neposredno izvr{i neki posao, kao i da Vladi predloì predu-zimanje mera na koje je ovla{}ena (~lan 47 Zakona o dràvnoj upravi).

Kada su u pitanju organi dràvne uprave, nadzoru nad radom podle-ù organi uprave u sastavu ministarstava, a u odre|enim slu~ajevima i po-sebne organizacije. U oba slu~aja subjekti nadzora su ministarstva, a objektinadzora organi uprave u sastavu i posebne organizacije. Otuda je izri~ito od-re|eno da jedno ministarstvo ne moè vr{iti nadzor nad radom drugog mi-nistarstva (~lan 46, stav 3 Zakona o dràvnoj upravi). Zabrana se odnosi sa-mo na nadzor nad radom, kao na poseban oblik unutra{njeg nadzora, i neprostire se na druge oblike unutra{njeg nadzora (recimo na nadzor prekoupravne ili budètske inspekcije) koji nisu ure|eni ovim zakonom.

Prakti~no, to zna~i da ministarstva vr{e nadzor nad radom organa u sa-stavu, posebnih organizacija (u odre|enim slu~ajevima) i imalaca javnih ovla-{}enja, a posebne organizacije i organi u sastavu vr{e nadzor nad radom imala-ca javnih ovla{}enja (kad povereni poslovi dràvne uprave ulaze u delokrug or-gana u sastavu). Op{ta ovla{}enja organa dràvne uprave u vr{enju nadzoranad radom propisana su Zakonom o dràvnoj upravi (~lan 47 Zakona o dràvnojupravi). Sva op{ta ovla{}enja ima ministarstvo u vr{enju nadzora nad radomorgana u svom sastavu (~lan 49, stav 2 u vezi sa 47 Zakona o dràvnoj upravi).

Zakonom moè biti odre|eno ministarstvo koje nadzire rad posebneorganizacije (~lan 50, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Do sada, ministarstvanisu imala nikakvih ovla{}enja prema posebnim organizacijama, premda jejedan broj posebnih organizacija obrazovan za poslove koji ulaze u upravneoblasti iz delokruga pojedinih ministarstava (npr. Agencija za reciklaù, Re-publi~ki geodetski zavod i sl.). Prakti~no, ministar koji je odgovoran za stanjeu odre|enoj oblasti nema nikakvih ingerencija u odnosu na jedan broj poslo-va dràvne uprave unutar te oblasti. Ustavna odredba prema kojoj Vlada


nadzire rad ministarstava i posebnih organizacija nalagala je da se ovim za-konom ovla{}enja ministarstva u nadzoru nad radom posebne organizacijeznatno ograni~e. Ministarstvo ima pravo da zahteva izve{taje i podatke o ra-du posebne organizacije, izdaje joj instrukcije i upozori na uo~ene nepravil-nosti, kao i da predloì Vladi da preduzme mere na koje je ovla{}ena (~lan 50,stav 2 Zakona o dràvnoj upravi).

POSEBNA PRAVILA O IMAOCIMA JAVNIH OVLA[]ENJA

Uvod – Imaoci javnih ovla{}enja su nedràvni subjekti koji se nebave poslovima dràvne uprave. Ono {to ih ~ini zanimljivim za upravnopravo jeste mogu}nost da im zakonom bude povereno vr{enje pojedinihposlova dràvne uprave. Tada poslove dràvne uprave ne vr{i dràvniorgan (organ dràvne uprave) ve} nedràvni subjekat. Imaoci javnihovla{}enja, kad vr{e poverene poslove dràvne uprave, imaju jednakaprava i du`nosti kao organi dràvne uprave (~lan 51, stav 1 Zakoan odràvnoj upravi). Organi dràvne uprave (i Vlada), kao jedini izvorni no-sioci poslova dràvne uprave, zadràvaju odgovornost za izvr{avanjepoverenih poslova dràvne uprave (~lan 51, stav 2 Zakona o dràvnojupravi) u ~emu je i osnov njihovih nadzornih ovla{}enja nad radom ima-laca javnih ovla{}enja (ta~nije samo nad vr{enjem poslova dràvneuprave koji su im povereni).

Nadzor nad radom imalaca javnih ovla{}enja – Organi dràvne upravenadziru rad imalaca javnih ovla{}enja. Nadzorni organ dràvne uprave odre-|uje se zakonom (~lan 55, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Mogu}e je da vi{eorgana dràvne uprave nadzire rad jednog imaoca javnih ovla{}enja, zavisnood toga u ~iji delokrug ulaze povereni poslovi dràvne uprave. Pri nadzoru nadradom imalaca javnih ovla{}enja, nadzorni organ dràvne uprave pored svihop{tih ovla{}enja, koja vr{i po sopstvenoj proceni (~lan 55, stav 2 u vezi sa~lanom 47 Zakona o dràvnoj upravi), ima i dva posebna ovla{}enja, koja je du-àn da preduzme. Nadzorni organ dràvne uprave je duàn da sam preduzmeneki posao, ako bi usled propu{tanja izvr{enja posla mogle nastupiti {tetneposledice po ìvot ili zdravlje ljudi, privredu, ìvotnu sredinu ili imovinu ve}evrednosti (~lan 56, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ako i pored vi{estrukihupozorenja imalac javnih ovla{}enja ne po~ne da vr{i poverene poslove dràv-ne uprave ili ne po~ne da ih vr{i pravilno ili blagovremeno, nadzorni organ dr-àvne uprave duàn je da preduzme izvr{enje poverenog posla, ali najduè na120 dana (~lan 56, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Podrazumeva se da nad-zorni organ dràvne uprave pri tome moè predloìti Vladi da pokrene postu-pak oduzimanja poverenih poslova, koji se sastoji od izmene zakona.

Nadzor nad zakonito{}u rada imalaca javnih ovla{}enja podrazumeva inadzor nad zakonito{}u propisa ~ije im je dono{enje povereno (dono{enje pro-pisa je ovde povereni posao dràvne uprave). Imaoci javnih ovla{}enja du`ni


su da o ustavnosti i zakonitosti propisa, ~ije im je dono{enje povereno, pribavemi{ljenje nadle`nog ministarstva; ako ministarstvo smatra da propis nije uskladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili op{tim aktom, upozori}e nato imaoca javnih ovla{}enja i predloìti mu kako da propis uskladi s pravnimporetkom (~lan 57, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ako se imalac javnog ovla-{}enja oglu{i o predlog ministarstva i donese propis (negativno mi{ljenje mi-nistarstva ne zadràvna dono{enje propisa), ministarstvo je du`no da Vladipredloì dono{enje re{enja o obustavi od izvr{enja tog propisa i pojedina~nihakata koji su zasnovani na tom propisu, kao i pokretanje postupka za ocenuustavnosti i zakonitosti propisa (~lan 57, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Re-{enje Vlade o obustavi od izvr{enja propisa stupa na snagu danom objavljiva-nja u „Slu`benom glasniku Republike Srbije” (~lan 57, stav 3 Zakona o dràvnojupravi) i prestaje da vaì ako Vlada u narednih 15 dana ne pokrene pred Ustav-nim sudom postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti.

ODNOS ORGANA DR@AVNE UPRAVE I DRUGIH ORGANA

Odnosi organa dràvne uprave sa drugim dràvnim organima uslo-vljeni su sistemom podele vlasti i pravilima koja iz toga proizlaze. S drugestrane, kada je re~ o odnosima sa Vladom, odlu~na ~injenica jeste jedinstve-no ostvarivanje izvr{ne vlasti u dràvi.

Odnosi s Vladom – Organi dràvne uprave du`ni su da se pridràvajuusmerenja Vlade, kojima ona usmerava sprovo|enje politike i izvr{avanje za-kona i drugih op{tih akata od strane organa dràvne uprave i uskla|uje njihovrad (~lan 61, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Posredi je sinteti~ka uloga Vladekojom se izvr{na vlast harmonizuje u jedinstven sistem. Vlada je ovla{}ena ida ministarstvima i posebnim organizacijama odredi rokove za dono{enje pro-pisa ako nisu odre|eni zakonom ili op{tim aktom Vlade, prakti~no da uti~e naefikasnost njihove normativne delatnosti, time i na blagovremeno izvr{avanjezakona i drugih op{tih akata (~lan 61, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ovo po-slednje ovla{}enje je bitno i zbog Zakonom o Vladi predvi|ene mogu}nosti daVlada sama, pod odre|enim uslovima, donese propis koji je u delokrugu mini-starstva ili posebne organizacije ako ga oni ne donesu. Potom, Vlada moè or-ganima dràvne uprave naloìti da prou~e odre|eno pitanje ili da izvr{e odre-|eni posao i da o tome pripreme poseban izve{taj (~lan 61, stav 3 Zakona odràvnoj upravi), {to tako|e ulazi u domen usmeravaju}ih ovla{}enja Vlade.Forma akata kojima Vlada usmerava rad organa dràvne uprave jeste zaklju-~ak, koji je interne prirode. Organi dràvne uprave mogu traìti da Vlada zau-zme stavove o pitanjima zna~ajnim za izvr{avanje zakona (~lan 61, stav 2Zakon o dràvnoj upravi). Forma akata Vlade je opet zaklju~ak.

Radi usmeravanja pojedinih poslova u oblastima iz delokruga vi{e or-gana dràvne uprave Vlada moè da osnuje koordinaciono telo (~lan 62Zakona o dràvnoj upravi). Ministarstva i posebne organizacije du`ni su da


svake godine sa~ine plan rada i da ga dostave Vladi, da bi potom bio sa~injengodi{nji plan rada Vlade (~lan 63, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Plan ra-da organa u sastavu deo je plana rada ministarstva. Najmanje jednom godi-{nje ministarstva i posebne organizacije du`ni su da podnesu Vladi izve{tajo svome radu, izvr{avanju zakona i drugih op{tih akata, ali i zaklju~aka Vla-de kojima se usmerava njihov rad – izve{taj o radu organa u sastavu deo jeizve{taja o radu ministarstva (~lan 63, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Pra-vila o sa~injavanju plana rada Vlade i podno{enju izve{taja o radu razra|u-ju se u poslovniku Vlade (~lan 63, stav 3 Zakona o dràvnoj upravi).6

Organi dràvne uprave du`ni su da me|usobno sara|uju u zajedni~-kim pitanjima, da jedni drugima daju obave{tenja i podatke koji su im po-trebni za rad i da osnivaju zajedni~ka radna tela za poslove koji zahtevajuu~e{}e vi{e njih (~lan 64, stav 1 i 2 Zakona o dràvnoj upravi). Du`nost sarad-nje, istina, izme|u ministarstava i posebnih organizacija postoji i u pripremipropisa, kroz pribavljanje mi{ljenja drugih ministarstava i posebnih organi-zacija, {to se bliè ure|uje poslovnikom Vlade (~lan 65 Zakona o dràvnojupravi). Organi u sastavu ne u~estvuju u oblikovanju politike Vlade, pa nemogu neposredno davati svoja mi{ljenja ministarstvima i posebnim organi-zacijama (~ine to preko ministarstva). Ako jedan posao ulazi u delokrug dvaili vi{e organa dràvne uprave, njime upravlja onaj u ~ijem je delokrugu pre-te`ni deo posla (~lan 66 Zakona o dràvnoj upravi). O svim spornim pitanji-ma koja nastanu u okviru saradnje organa dràvne uprave odlu~uje Vlada(~lan 67 Zakona o dràvnoj upravi).

Odnosi s Narodnom skup{tinom i predsednikom Republike – Zbog na-~ela podele vlasti, odnosi ministarstva i posebnih organizacija s Narodnomskup{tinom i predsednikom Republike zasnivaju se na pravima i obavezamakoji su odre|eni Ustavom, zakonom i drugim op{tima aktima (~lan 68, stav1 Zakona o dràvnoj upravi). Ministarstva i posebne organizacije du`ni su daNarodnoj skup{tini i predsedniku Republike proslede – preko Vlade – obave-{tenja, obja{njenja i podatke koji su u vezi sa izvr{avanjem njihovih nadle-`nosti (~lan 68, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi). Prema Ustavu, ministar-stva su du`na da primenjuju op{te akte predsednika Republike (~lan 94, stav2 Ustava Republike Srbije).

Odnosi sa autonomnom pokrajinom – Ministarstva imaju dva poseb-na ovla{}enja prema autonomnoj pokrajini u pitanjima iz njenog izvornogdelokruga. Najpre, ministarstva nadziru zakonitost op{tih akata koje auto-nomne pokrajine donesu u izvornom delokrugu: ako nadle`no ministarstvosmatra da op{ti akt autonomne pokrajine done{en u izvornom delokrugunije u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili op{tim aktom, du-`no je da predloì Vladi da taj op{ti akt obustavi od izvr{enja i pokrene po-stupak ocenjivanja njegove ustavnosti ili zakonitosti (~lan 71, stav 1 i 2Zakona o dràvnoj upravi). Ministarstva su nadle`na da reaguju i ako pokra-


6 „Vlada usvaja godi{nji program rada do kraja decembra teku}e godine za narednu godinu”(~lan 79, stav 3 Pravilnika o Vladi). „Vlada podnosi Narodnoj skup{tini izve{taj o radu do 1.marta teku}e godine za proteklu godinu” (~lan 81, stav 1 Pravilnika o Vladi).

jinski organ ne izvr{ava op{ti akt autonomne pokrajine (done{en u izvor-nom delokrugu). U tom slu~aju, nadle`no ministarstvo nalaè pokrajinskomorganu da u roku od najvi{e 30 dana preduzme mere koje su potrebne za iz-vr{avanje op{teg akta (~lan 72, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Ako pokra-jinski organ ne po{tuje nalog ministarstva, ministarstvo moè odrediti dru-gi organ autonomne pokrajine da izvr{ava op{ti akt ili moè samo, najduèna 120 dana, preuzeti izvr{avanje op{teg akta (~lan 72, stav 2 Zakona odràvnoj upravi). Pravilo izvire iz Ustava: „Ako organ autonomne pokrajine,i pored upozorenja odgovaraju}eg republi~kog organa, ne izvr{ava odluku iliop{ti akt autonomne pokrajine, republi~ki organ moè neposredno obezbe-diti njegovo izvr{avanje” (~lan 112 Ustava Republike Srbije). Re~ je o ovla{}e-njima koja se odnose na pitanja iz izvornog delokruga autonomne pokrajine,a koja pripadaju samo ministarstvima. Kad su u pitanju poslovi dràvneuprave koji su povereni organima autonomne pokrajine, organi dràvneuprave imaju sva ovla{}enja koja, vr{e}i nadzor nad radom, imaju i premadrugim imaocima javnih ovla{}enja (~lan 73 u vezi sa ~lanom 47, ~lanom 55,stav 2, ~lanom 56. i ~lanom 57 Zakona o dràvnoj upravi).

Odnosi s lokalnom samoupravom – Odnosi organa dràvne uprave iorgana lokalne samouprave (op{tina, gradova i Grada Beograda) u poslovi-ma iz njihovog izvornog delokruga zasnivaju se na pravima i du`nostimakoji su utvr|eni Zakonom o loklanoj samoupravi i drugim zakonima (~lan 75,stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Organi dràvne uprave nadziru vr{enje po-slova dràvne uprave koji su povereni organima lokalne samoprave i pri to-me imaju sva ovla{}enja koja imaju i prema drugim imaocima javnih ovla-{}enja (~lan 75, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi).

JAVNOST RADA I ODNOSI SA STRANKAMA I GRA\ANIMA

Javnost rada i primeren, uljudan i usluàn odnos organa dràvne upravesa strankama i gra|anima jeste bitno na~elo na kojem po~iva moderna uprava.

Organi dràvne uprave du`ni su da obave{tavaju javnost o svom radupreko sredstava javnog informisanja ili na drugi prikladan na~in; zaposlenikoji pripremaju informacije i podatke za javnost odgovorni su za njihovuta~nost i blagovremenost (~lan 76 Zakona o dràvnoj upravi).

Javna rasprava o zakonima kojima se bitno menja pravni reìm u od-re|enoj oblasti ili ure|uju pitanja za koja je javnost posebno zainteresovanaobavezna je; time se omogu}ava javnost u pripremi zakona, ali se omogu}a-va i svim zainteresovanim subjektima da uti~u na sadrìnu zakona (~lan 77Zakona o dràvnoj upravi).

Organi dràvne uprave obavezni su da na primeren na~in obave{tava-ju stranke o svom delokrugu, o pravima i obavezama stranaka u postupku ukome one ostvaruju prava i izvr{avaju obaveze, o nadzornom organu dràv-ne uprave i na~inu na koji stranke mogu stupiti u kontakt s njime i o svim


drugim pitanjima zna~ajnim za javnost rada i odnose sa strankama (~lan 79,stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Organi dràvne uprave du`ni su i da omo-gu}e prikladan na~in na koji im gra|ani mogu podneti pritu`be na rad ili nanepravilan odnos zaposlenih i da u roku od 15 dana odgovore na pritu`buako to podnosilac pritu`be zahteva; najmanje jednom u 30 dana organ dr-àvne uprave duàn je da razmatra pitanja koja su obuhva}ena pritu`bama(~lan 81 Zakona o dràvnoj upravi).

Na zgradama u kojima su sme{teni organi dràvne uprave moraju bi-ti istaknuti naziv organa dràvne uprave i grb i zastava Republike Srbije(~lan 83, stav 1 Zakona o dràvnoj upravi). Na odgovaraju}em mestu u zgra-di isti~e se i raspored prostorija, a na ulazu u svaku slu`benu prostoriju i li~-na imena, funkcija ili radno mesto lica koja u prostoriji rade (~lan 83, stav 2Zakona o dràvnoj upravi).


KRATAK PRIKAZ ZAKONAO JAVNIM AGENCIJAMAZORAN M. BALINOVAC

1 Prikaz Zakona o javnim agencijama nije obuhvatio pitanja, koja se autoru nisu ~inila bitnimza pomenuti prikaz.

UVOD

Razvoj uprave i {irenje njenih poslova nalaù stvaranje novih statu-snih oblika, koji su u stanju da izvr{avaju nove poslove. Pored dràvne upra-ve u uèm smislu, koju u Srbiji ~ine ministarstva, organi uprave u sastavuministarstava, posebne organizacije, u nekom smislu i slu`be Vlade – u prav-nom sistemu Srbije ve} postoje subjekti koje vr{e pojedine poslove dràvneuprave koji su im povereni zakonom: autonomne pokrajine, op{tine, grado-vi i Grad Beograd, neka javna preduze}a i ustanove, organizacije za socijalnoosiguranje itd. U nekoliko poslednjih godina, posebnim zakonima u Srbijipo~eli su da se stvaraju i novi statusni oblici – svi pod nazivom agencije – ko-je, po pravilu, posluju po propisima o javnim slu`bama.2

Ustav Republike Srbije odre|uje koji poslovi su poslovi dràvne upravei koji organi dràvne uprave te poslove vr{e. Poslove dràvne uprave vr{e mi-nistarstva, pored ministarstava izvesne (ne sve) poslove dràvne uprave vr{ei organi uprave u sastavu ministarstva, a posebne organizacije, kao tre}i ob-lik organa dràvne uprave, vr{e samo stru~ne poslove (~lan 94, stav 1. i 4). Kaoposlove dràvne uprave, Ustav odre|uje primenu zakona i drugih op{tih aka-ta Narodne skup{tine, Vlade i predsednika Republike, re{avanje u upravnimstvarima, upravni nadzor i druge upravne poslove odre|ene zakonom (~lan94, stav 2 Ustava Republike Srbije). Ministarstva su osnovni oblik organa dr-àvne uprave i jedina, prema Ustavu, vr{e svoje poslove samostalno u okviruUstavom i zakonom odre|enih nadle`nosti (~lan 94, stav 3 Ustava RepublikeSrbije). Organizacija i nadle`nost ministarstava, organa uprave u njihovomsastavu i posebnih organizacija ure|uju se zakonom (~lan 94, stav 5 UstavaRepublike Srbije). Ustavno ure|enje dràvne uprave u Srbiji odlikuje se kruto-{}u. Za obrazovanje ili ukidanje svakog novog organa dràvne uprave potreb-no je dono{enje novog ili menjanje postoje}eg zakona. Svaki novi posao kojibi trebalo da se situira u dràvnu upravu moè biti uveden samo izmenomzakona, kojim se ure|uje delokrug organa dràvne uprave.

2 Naziv „agencija” stvara nesporazume u javnosti Srbije. Koristi se i za neke posebne organiza-cije, kao organe dràvne uprave, koristio se i za sada ve} ukinute slu`be Vlade i, na kraju, kori-sti se i za posebne statusne oblike mimo organa dràvne uprave, koji su osnovani zakonima okojima je ovde re~.

Neki zakoni Srbije ustanovili su nove organizacione oblike koji, poredostalog, vr{e i pojedine upravne poslove u onim oblastima koje su pre togabile u nadle`nosti organa dràvne uprave. Oni su nazvani agencijama. Prvime|u tim zakonima bio je Zakon o Agenciji za privatizaciju od 2001. Usledi-li su Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduze}a od 2001, Zakon oplaniranju i izgradnji od 2003, kojim je osnovana Republi~ka agencija za pro-storno planiranje, Zakon o Agenciji za privredne registre od 2004, Zakon oAgenciji za licenciranje ste~ajnih upravnika od 2004. i Zakon o lekovima imedicinskim sredstvima od 2004, kojim je osnovana Agencija za lekove imedicinska sredstva.3

Analiza zakona Srbije kojima su osnovane agencije otkrila je da posto-ji trougao koji ~ine agencija – korisnici usluga agencije (u koje ulaze i stran-ke u upravnom postupku koji vodi agencija) – dràvna vlast u vidu Vlade iliresornog ministarstva. Odnosi unutar tog trougla, ili nisu bili ure|eni, ili ni-su bili dovoljno ure|eni, ili su, bez vidljivih razloga, razli~ito ure|ivani. O~i-gledno je bilo i odsustvo organizacione ujedna~enosti agencija, mada su uve}ini slu~ajeva vr{ile me|usobno srodne poslove (razvojne, stru~ne, regula-torne). Vidljiva je bila i razli~itost u poimanju obima poslova dràvne upra-ve koji su agencijama mogli da budu povereni. U svakom zakonu kojim jeosnivana agencija ure|ivani su njena organizacija, organi i njihov me|u-sobni odnos, rad agencije. S druge strane, kao kontrast, mnoga pitanja veza-na za status agencija nisu bila ure|ena, pa se ~esto postavljalo pitanje propi-sa koji se primenjuju na rad agencija.

Dono{enje Zakona o javnim agencijama (u daljem testu: Zakon) omo-gu}eno je ujedna~eno i pregledno ure|enje odnosa izme|u dràve i agenci-ja i agencija i korisnika njihovih usluga. Zakon je pruìo odgovor na mnogapitanja o kojima su vaè}i zakoni „}utali”, po~ev od poslova dràvne upravekoji se mogu poveriti javnim agencijama, na~ina na koji dràva {titi javni in-teres u radu agencija, statusa zaposlenih u javnoj agenciji, preko niza orga-nizacionih pitanja, sukoba interesa itd.

USLOVI ZA OSNIVANJE JAVNE AGENCIJE I SVOJSTVA JAVNE AGENCIJE

Budu}i da postoje mnoge posebnosti koje je trebalo saobraziti i uvrsti-ti u jedan nov organizacioni oblik – javnu agenciju – Zakon je relativno op-{te prirode; on odre|uje samo osnovne okvire koji su potrebni za osnivanje irad javnih agencija.

Javna agencija moè da se osnuje na osnovu posebnog ovla{}enja upodru~nom zakonu (tj. zakonu kojim se ure|uje jedna dru{tvena oblast i u ko-

42 | Zoran M. Balinovac | KRATAK PRIKAZ ZAKONA O JAVNIM AGENCIJAMA

3 Ne razmatraju se javne agencije u kojima prete`ni deo osniva~kih prava u ime Republike Sr-bije vr{i Narodna skup{tina, kao {to su npr. Agencija za telekomunikacije i Agencija za radio-difuziju.

me se osniva javna agencija koje deluje u toj oblasti), a koji Zakon o javnimagencijama naziva posebnim zakonom (~lan 2, stav 2). Osniva~, dakle, moraposebnim zakonom biti ovla{}en na osnivanje javne agencije. U podru~nom(posebnom) zakonu ne bi se ure|ivala statusna pitanja javnih agencija. Po-sebnim zakonom ure|ivale bi se posebnosti neke oblasti i, ako je to potrebno,predvidelo bi se osnivanje javne agencije, odredila svrha njenog osnivanja,njeni poslovi i poslovi dràvne uprave koji se javnoj agenciji poveravaju. Svaostala pitanja ure|ivala bi se aktom o osnivanju javne agencije (~lan 2, stav 2u vezi sa ~lanom 9). Zakon ostavlja mogu}nost da se posebnim zakonomosnuju javne agencije koje ne bi bile saobraène Zakonu, tj. koje bi bile potpu-no ili delimi~no druk~ije ure|ene no {to to ~ini Zakon (~lan 1, stav 2).

Zakon odre|uje dva uslova koji moraju da se ispune, da bi bila osnova-na javna agencija. Prvi uslov je da javna agencija deluje i svoju svrhu ispu-njava u relativno autonomnoj dru{tvenoj oblasti, koja ne zahteva stalan ineposredan politi~ki nadzor ministarstava i Vlade (~lan 2, stav 1). Iz tog uslo-va proizlazi i {irina autonomije javne agencije. Autonomija dru{tvene obla-sti jeste, prema tome, jednovremeno i uslov za osnivanje javne agencije iuslov bez koga je samostalnost javne agencije te{ko zamisliva. Drugi uslovje da oblast u kojoj javna agencija deluje pruà dovoljno {irok prostor za sa-mostalno i nezavisno odlu~ivanje, za razvijanje sopstvene inicijative i oìvo-tvorenje potreba korisnika usluga javne agencije. Drugim re~ima, potrebnoje da javna agencija moè bolje i uspe{nije vr{iti poslove nego organ dràv-ne uprave, naro~ito ako se poslovi u celini ili prete`no finansiraju iz cene ko-ju pla}aju korisnici usluga (~lan 2, stav 1 in fine).

Svojstva javne agencije slede osnovne osobenosti koje odlikuju javneagencije u stranim pravima. Javne agencije osnivaju se aktom vlasti shva}e-ne u uèm smislu re~i (osniva~ javne agencije je dràvna vlast); javnomagencijom rukovode lica koja se imenuju prema stru~nim merilima, a neprema politi~kim merilima, rukovodstvo javne agencije imenuju organi vla-sti i, pod odre|enim uslovima, i korisnici usluga javne agencije, osniva~kaprava nisu prenosiva, javne agencije finansiraju se na poseban na~in.

Javna agencija je pravno lice (~lan 5, stav 1 Zakona o javnim agencijama).Priroda poslova svrstava javne agencije u pravna lica javnog prava; javnaagencija sluì zadovoljenju javnog interesa, a svrha njenog poslovanja nije sti-canje dobiti (ona korisnicima svojih usluga pruà usluge bez posredovanja tr-ì{ta). Pri vr{enju svojih poslova javna agencija je samostalna (~lan 4, stav 1Zakona o javnim agencijama). Samostalnost javne agencije utemeljena je nastru~noj prirodi njenih poslova i ekspertskoj apoliti~nosti rukovo|enja javnomagencijom. Javna agencija je samostalna u odnosu na Vladu: niz ovla{}enja ko-ja Vlada ima prema organima dràvne uprave, nema i prema javnim agenci-jama. Javna agencija ima organizacionu samostalnost (nije neposredno podre-|ena Vladi, niti bilo kom organu dràvne uprave), ima funkcionalnu samostal-nost (ovla{}enja javne agencije i pravila po kojima ona deluje odre|ena su Za-konom, ~ime se spre~ava da osniva~ javne agencije ili korisnici njenih uslugaostvare isklju~uju}i uticaj na odlu~ivanje unutar javne agencije), javna agenci-ja ima personalnu nezavisnost (Zakon precizno ure|uje postupak i uslove za

Zoran M. Balinovac | KRATAK PRIKAZ ZAKONA O JAVNIM AGENCIJAMA | 43

imenovanje ~lanova upravnog odbora i direktora javne agencije i detaljno od-re|uje razloge za njihovo razre{enje i postupak u kome se oni razre{avaju, ~i-me isklju~uje bilo kakav oblik njihove politi~ke odgovornosti i {titi rad i poslo-vanje javne agencije od promena u politi~koj vlasti, tj. u Narodnoj skup{tini iVladi), javna agencija ima i finansijsku samostalnost (javna agencija se prete-`no samostalno finansira, od cena za usluge koje pruà korisnicima (sa ta~noodre|enim merilima i pravilima za odre|ivanje cene).

Javna agencija se osniva aktom vlasti, koji Zakon naziva aktom o osni-vanju (~lan 9, stav 1). Pored Republike Srbije osniva~ javne agencije moè bi-ti i autonomna pokrajina, op{tina, grad i Grad Beograd (~lan 55). Osniva~kaprava u ime Republike Srbije vr{i Vlada koja donosi i akt o osnivanju javneagencije (~lan 8, stav 1). Odluke koje Vlada donosi u vr{enju osniva~kih pra-va predlaè joj ministarstvo u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije(~lan 8, stav 2), odnosno sva ministarstva sporazumno, ako su poslovi javneagencije u delokrugu vi{e ministarstava (~lan 8, stav 3).

ORGANI JAVNE AGENCIJE

Organi javne agencije su upravni odbor i direktor (~lan 13, stav 1). Di-rektor je organ operativnog, a upravni odbor je organ strate{kog odlu~iva-nja. Posebnim zakonom moè se predvideti da javna agencija ima i sasvimdruge organe, jo{ neki organ ili da upravni odbor i direktor imaju druk~iji de-lokrug od delokruga koji je odre|en Zakonom (~lan 13, stav 2). Direktor jepodre|en upravnom odboru, ne samo zbog toga {to je duàn da se pridrà-va usmerenja i uputstava upravnog odbora (~lan 16, stav 1), ve} i zato {to jena zahtev upravnog odbora obavezan da upravnom odboru podnese izve-{taj o radu (~lan 23, stav 2).

Upravni odbor javne agencije donosi op{te akte (kako regulatorne, tj. eks-terne, tako i interne, tj. akte o poslovanju javne agencije, sa izuzetkom pravilnikao unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji, koji do-nosi direktor), odre|uje strategiju javne agencije preko programa rada, podnosiosniva~u izve{taj o radu i nadzire rad direktora i daje mu uputstva za rad (~lan 15,stav 1). Sastavljen je od nezavisnih stru~njaka koji se, po pravilu, imenuju na petgodina (~lan 16. i ~lan 17) i kojih ima od tri do sedam, shodno broju odre|enom ak-tom o osnivanju javne agencije (~lan 16, stav 3). Uslovi za njihovo imenovanje sustrogi, predvi|ena je i stroga nespojivost funkcija i za{tita od sukoba interesa, {totreba da obezbedi nezavisnost i stru~nost rada javne agencije (~lan 16, stav 1). Pra-vilo je da ~lanove upravnog odbora imenuje osniva~ (~lan 16, stav 2). Me|utim,neophodno je da se vodi ra~una i o korisnicima usluga javne agencije. S drugestrane, ni korisnici usluga ne smeju da steknu prevlast i isklju~iv uticaj na rad jav-nih agencija, budu}i da javna agencija deluje u javnom interesu, {irem od intere-sa korisnika njenih usluga. Otuda Zakon predvi|a da korisnici usluga mogu daimaju svoje predstavnike u upravnom odboru javne agencije, ako je to predvi|e-no aktom o osnivanju javne agencije, ali i tada najvi{e do polovine ~lanova, {to


garantuje njihov uticaj, ali ih spre~ava da nametnu isklju~ivo svoj interes (~lan18, stav 1). Predstavnike korisnika imenuje ili osniva~ na osnovu predloga intere-snih udruènja korisnika (ako postoje), ili na osnovu javnog konkursa ako intere-sna udruènja ne postoje (~lan 18, stav 2); ili ih, pak, imenuju korisnici sami, ne-posrednim glasanjem i tajnim izborima (~lan 18, stav 3). Korisnici time sti~u pra-vo na upravljanje javnom agencijom i istovremeno predstavljaju nu`nu vezu sonima kojima su namenjene usluge javne agencije. Pri tome, treba voditi ra~unao tome da su neposredni korisnici usluga javnih agencija samo delimi~no i kraj-nji korisnici usluga. Insistiranje na interesu neposrednih korisnika moglo bi davodi zapostavljanju interesa krajnjih korisnika i njihovoj diskriminaciji. Stoga,postoje}i ili mogu}i korisnici finansijskih podsticaja ili sredstava koje dodeljujejavna agencija ne mogu da budu ~lanovi upravnog odbora (~lan 19, stav 1). Ume-sto njih, u upravni odbor se, po pravilu, imenuju predstavnici korisnika kojima sunamenjene usluge korisnika finansijskih podsticaja ili sredstava (~lan 19, stav 2).

Drugi organ javne agencije je direktor. Direktor rukovodi radom i poslo-vanjem javne agencije, predstavlja i zastupa javnu agenciju i donosi pojedi-na~ne akte (~lan 21, stav 1), uklju~uju}i i upravne akte kojima se izvr{avajupovereni poslovi dràvne uprave (~lan 38, stav 1). Mandat direktora je pet go-dina, a posebnim zakonom, direktoru moè biti odre|en i kra}i mandat (~lan21, stav 3). Uslove za imenovanje direktora propisuje Zakon i oni treba da jem-~e stru~nost direktora (~lan 22). Direktora imenuje osniva~, po{to upravni od-bor prethodno sprovede postupak javnog konkursa. Unutar javnog konkursaposebno bitan je izborni postupak u kome se, prema merilima odre|enim ak-tom o osnivanju javne agencije, utvr|uje stru~na osposobljenost kandidatakoji ispunjavaju uslove za imenovanje za direktora, posle ~ega upravni odborsastavlja listu kandidata koji su postigli potrebne rezultate u izbornom po-stupku i podnosi je osniva~u (~lan 27). Osniva~ moè da za direktora imenujesamo lice sa liste kandidata koju mu je podneo upravni odbor (~lan 28, stav 1).Postupak javnog konkursa trebalo bi da omogu}i jednaku dostupnost mestadirektora javne agencije i imenovanje najsposobnijih kandidata. Da to ne biostalo samo deklarativno na~elo, predvi|eno je pravo kandidata koji nije ime-novan na sudsku za{titu u upravnom sporu (~lan 29, stav 2).

Razlozi za razre{enje ~lana upravnog odbora i direktora previ|eni suZakonom (~lan 31, stav 1. i 2). Gotovo da su isti, budu}i da je u oba slu~aja re~o ekspertskim poslovima, s tim {to se za razre{enje direktora dodaje jo{ je-dan razlog koji proizlazi iz njegove poslovodne funkcije: ako nesavesnim ilinepravilnim radom prouzrokuje ve}u {tetu javnoj agenciji ili tako zanema-ruje ili nesavesno izvr{ava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati ve-}e smetnje u radu javne agencije (~lan 31, stav 2 in fine). Odluku o tome dali postoje ili ne postoje razlozi za razre{enje donosi osniva~ (~lan 31, stav 3).Postupak u kome se utvr|uje ~injeni~no stanje koje je relevantno za dono-{enje odluke o tome, ho}e li ~lan upravnog odbora, odnosno direktor bitirazre{en ili ne}e, pokre}e i vodi ministarstvo u ~ijem delokrugu je prete`nideo poslova javne agencije (ako su poslovi javne agencije u delokrugu dvaili vi{e ministarstva), po slu`benoj du`nosti ili na zahtev osniva~a (~lan 32,stav 1). Ministarstvo je du`no da pokrene postupak za razre{enje direktora


na zahtev upravnog odbora (~lan 32, stav 2). Ministarstvo koje vodi postu-pak du`no je da prethodno utvrdi ~injenice vezane za postojanje razloga zarazre{enje i da ~lanu upravnog odbora, odnosno direktoru pruì mogu}nostda se izjasni o ~injenicama koje ga terete i da iznese svoju odbranu (~lan 32,stav 3). Kad utvrdi sve potrebne ~injenice, ministarstvo sve spise dostavljaosniva~u i predlaè mu dono{enje odgovaraju}e odluke (~lan 32, stav 3).Osniva~ nije vezan predlogom ministarstva. Na re{enje o razre{enju dopu-{tena je tu`ba u upravnom sporu, ~ime se {titi nepoliti~nost poloàja ~lanaupravnog odbora i direktora (~lan 32, stav 4).

POSLOVI JAVNE AGENCIJE

Javne agencije mogu da se osnuju u razli~itim oblicima. Svaki od ob-lika saobraèn je posebnosti poslova koje vr{i javna agencija. Osnivanjejavne agencije mogu}e je, kako za vr{enje svih poslova, tako i za kombina-ciju vi{e poslova (~lan 35, stav 1). Prema merilu isklju~ivosti ili prete`nostiposlova javne agencije odre|uje se i oblik javne agencije, tako da se onasvrstava ili u javnu regulatornu, ili u javnu razvojnu ili u javnu stru~nuagenciju. Npr. ako je jedna javna agencija osnovana u svrhu razvoja jedneoblasti, ona pri tome moè donositi i propise, a da to ne uti~e na njenu pri-rodu razvojne javne agencije. Razlikovanje izme|u oblika javnih agencijazna~ajno je pre svega zato {to se unutra{nja organizacija javne agencijeprilago|ava posebnostima njenih poslova. Bitno je i zbog toga {to se po-stojanje regulatorne javne agencije ne moè ni zamisliti bez poveravanjaprava na dono{enje propisa, kao posla dràvne uprave; javne agencije ko-je vr{e stru~ne ili razvojne poslove mogu postojati i bez poveravanja po-slova dràvne uprave.

Regulatorni poslovi su poslovi izdavanja propisa kojima se razra|ujupravni odnosi {ireg zna~aja (strogo uzev u njih ulazi i dono{enje pojedina~nihupravnih akata). Razvojni poslovi obuhvataju savetovanje, stru~ne razvojne po-slove, raspore|ivanje i dodeljivanje finansijskih podsticaja i drugih sredstavakorisnicima usluga javne agencije i dono{enje mera iz nadle`nosti javne agen-cije (koje se odre|uju posebnim zakonom – 36, stav 2). I kod razvojnih poslova ikod dodela finansijskih podsticaja javna agencija deluje kao nedobitna organi-zacija, za razliku od fondova kao dobitnih organizacija. Analiti~ki i stru~ni poslo-vi odre|uju se prema svrsi osnivanja javne agencije. Javna agencija moè da vr-{i i druge poslove koji su povezani sa svrhom njenog osnivanja (~lan 35, stav 2).Time, me|utim, javna agencija ne poprima prirodu dobitne organizacije.

Javnoj agenciji mogu da se povere samo oni poslovi dràvne upravekoji su odre|eni Zakonom. Svrha poveravanja poslova dràvne uprave jesteda se javna agencija snabde instrumentima koji su joj potrebni za potpuno idelotvorno vr{enje poslova i za zadovoljenje javnog interesa.

Javnoj agenciji se najpre moè poveriti dono{enje podzakonskih pro-pisa, tzv. regulatorno javno ovla{}enje. Regulatorni poslovi se sastoje od pra-


va javne agencije da donosi podzakonske propise kojima se izvr{avaju zako-ni ili op{ti akti Narodne skup{tine ili Vlade (~lan 37). Javna agencija nije ovla-{}enja da samostalno uredi dru{tveni odnos. Javna agencija moè donositisamo propise koji po svome nazivu i prirodi odgovaraju op{tim aktima kojedonose organi dràvne uprave (pravilnici, naredbe, uputstva) i samo ako jeza njihovo dono{enje izri~ito ovla{}ena u zakonu. Pre objavljivanja svog pro-pisa javna agencija je du`na da propis dostavi nadle`nom ministarstvu, ko-je joj moè ukazati na to da propis nije saglasan Ustavu ili zakonu ili op{temaktu Vlade i predloìti joj na~in na koji se ta nesaglasnost uklanja (~lan 43,stav 1). Ako javna agencija ne usvoji predlog ministarstva, moè objaviti svojpropis, koji onda stupa na snagu, a ministarstvo je du`no da predloì osniva-~u (Vladi) da obustavi od izvr{enja propis javne agencije i pokrene postupakza ocenu njegove ustavnosti i zakonitosti (~lan 43, stav 2).

Slede}i posao dràvne uprave koji se moè poveriti javnoj agenciji je-ste dono{enje upravnih akata u prvom stepenu (~lan 38, stav 1). Upravneakte donosi direktor javne agencije, a kad je na upravne akte dopu{tena àl-ba, o njoj odlu~uje ministarstvo u ~ijem delokrugu su poslovi javne agenci-je (~lan 38, stav 3).

Kona~no, javnim agencijama moè biti povereno i izdavanje javnih is-prava i vo|enje evidencija (~lan 4. t. 3).

Javnim agencijama ne moè biti poveren inspekcijski nadzor: on osta-je u domenu nadle`nosti ministarstava, tj. organa dràvne uprave, a moèda bude poveren jedino autonomnim pokrajinama, op{tinama, gradovimai Gradu Beogradu (~lan 54, stav 2 Zakona o dràvnoj upravi).

Racionalnost i stru~nost delovanja javnih agencija zahteva da uoblasti koju agencija ure|uje budu {to vi{e zaokruèni svi poslovi potreb-ni za ispunjenje svrhe osnivanja javne agencije. Zbog toga Zakon predvi|amogu}nost da javna agencija nadzire namensko i svrsishodno kori{}enjedodeljenih finansijskih sredstava i podsticaja i stru~nost i svrsishodnostrada drugih lica odre|enih posebnim zakonom ili aktom o osnivanju jav-ne agencije (~lan 39, stav 1). Ovo }e naj~e{}e biti slu~aj sa razvojnim javnimagencijama koje po nedobitnom principu dodeljuju finansijske podsticaje.Mere koje pri tome javna agencija moè izre}i ure|uju se posebnim zako-nom (recimo, oduzimanje dodeljene subvencije ako se sredstva nenamen-ski ili nesvrsishodno koriste itd.). Javna agencija je du`na da sastavi izve-{taj o nadzoru i zasnuje ga na potrebnoj dokumentaciji i izja{njenju stra-naka. Budu}i da ovde nije posredi inspekcijski nadzor, izve{taj o nadzorudostavlja se ministarstvu u ~ijem su delokrugu poslovi javne agencije(~lan 39, stav 3), koje posle toga moè preduzeti inspekcijski nadzor akosmatra da je isti potreban.

Javna agencija koja napla}uje svoje usluge izdaje tarifu, kojom odre-|uje cenu usluge koju pruà korisnicima (~lan 40). Tarifa stupa na snagukada se s njom saglasi osniva~, a posle objavljivanja u slu`benom glasilu(~lan 40, stav 5). Pre odre|ivanja tarife upravni odbor javne agencije sasta-vlja predlog cene, koji objavljuje u dnevnom javnom glasilu koje izlazi nateritoriji cele Republike Srbije, radi savetovanja sa korisnicima usluga. Po-


sle okon~anog savetovanja upravni odbor transformi{e predlog tarife u ta-rifu koju dostavlja osniva~u na saglasnost (~lan 40, stav 4), uz obavezu daosniva~u dostavi i obrazloènje, za{to nisu prihva}ene primedbe i predlo-zi korisnika usluga.

ZA[TITA JAVNOG INTERESA U RADU JAVNIH AGENCIJA

Javna agencija nije do te mere nezavisna da se isklju~uje uticaj dràv-ne vlasti i korisnika usluga na njen rad. Javne agencije se osnivaju da bi za-dovoljile javne interese, a uspe{nost ili neuspe{nost, pravilnost ili nepravil-nost ostvarivanja javnog interesa jesu pitanja za koja je dràva direktno za-interesovana. Intervencija dràvne vlasti sluì pre svega za{titi javnog inte-resa, ali i za{titi interesa korisnika usluga.

Osniva~ ima dve osnovne nadle`nosti kojima {titi javni interes. Prvanadle`nost odnosi se na pravo osniva~a da imenuje i razre{ava ~lanove or-gana javne agencije (~lanove upravnog odbora i direktora). Druga nadle-`nost ti~e se prava osniva~a da daje saglasnost na najbitnije odluke javneagencije: na godi{nji program rada, finansijski plan, tarifu, raspodelu vi{kaprihoda nad rashodima itd. Posredi su ovla{}enja koja po pravilu vr{i Vlada.

Ostala ovla{}enja kojima se {titi javni interes vr{e ministarstva, budu-}i da se ona ogledaju u nadzoru nad finansijskim i ra~unovodstvenim poslo-vanjem javne agencije, njenim radom, nad primenom propisa itd. (~lan 44).Poijam nadzora nad radom javne agencije definisan je novim Zakonom o dr-àvnoj upravi (~lan 46, ~lan 47, ~lan 48, ~lan 55, ~lan 56. Zakona o dràvnojupravi). Nadzire se samo rad javne agencije u vr{enju poverenih poslova dr-àvne uprave. Od toga, {ta se nadzire, zavisi i nadle`nost ministarstva. Radjavne agencije u poverenim poslovima dràvne uprave nadzire ministarstvo,u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije (ili vi{e njih, zavisno od poslovajavne agencije). Namensko i zakonito kori{}enje sredstava javne agencije, pri-menu propisa kojima se ure|uju javne finansije i finansijsko, materijalno i ra-~unovodstveno poslovanje nadzire Ministarstvo finansija. Primenu propisa okancelarijskom poslovanju, upotrebi slu`benog jezika i pisma, poslovanju sastrankama i korisnicima, aùrnost re{avanja u upravnom postupku itd. nad-zire Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu (~lan 44).

ODNOS JAVNE AGENCIJE S KORISNICIMA USLUGA

Odnosi javne agencije s korisnicima njenih usluga zasnivaju se na tzv.principu otvorenosti. Pod na~elom javnosti rada javne agencije razumeju sepre svega razli~iti oblici komunikacije izme|u javne agencije i korisnika. Jav-na agencija je du`na da na primeren na~in obave{tava korisnike o svom ra-


du, poslovima i nadle`nostima, o pravima i obavezama korisnika i o drugimzna~ajnim okolnostima koje uti~u na njene odnose sa korisnicima, pri ~emusu osnovne obaveze obave{tavanja potanko odre|ene (~lan 47, stav 1. i 2). Zajavnost rada odgovara direktor javne agencije (~lan 47, stav 3). Drugi vidostvarivanja principa otvorenosti jesu mehanizami preko kojih javna agenci-ja saznaje mi{ljenje korisnika usluga o sebi samoj i prikuplja tzv. povratne in-formacije o svom radu. Najmanje jednom godi{nje javna agencija mora daomogu}i korisnicima da joj izraze mi{ljenje o njenom radu i predloè na~inpobolj{avanja njenog rada, o ~emu sastavlja poseban izve{taj i unosi ga u iz-ve{taj o svome radu (~lan 48, stav 3). Primedbe i predloge korisnika u vezi s ra-dom javne agencije razmatra ~lan upravnog odbora koga na to ovlasti uprav-ni odbor javne agencije, na jednu godinu (~lan 49, stav 2). On ne donosi nika-kve akte, ali o svojim zaklju~cima obave{tava korisnika, direktora, upravniodbor i lice na koje se primedba odnosi.


ZAKON O VLADI“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE”, BR. 55/2005 I 71/2005

I. UVODNE ODREDBE

Poloàj Vlade^̂llaann 11..Izvr{na vlast u Republici Srbiji pripada Vladi.

Vo|enje politike i izvr{avanje zakona^̂llaann 22..

(1) Vlada vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona Narodneskup{tine.

(2) Vlada izvr{ava zakone i druge op{te akte Narodne skup{tine tako {todonosi op{te i pojedina~ne pravne akte i preduzima druge mere.

Predlaganje akata Narodnoj skup{tini^̂llaann 33..Vlada predlaè Narodnoj skup{tini zakone, budèt i druge op{te i po-jedina~ne akte.

Zastupanje Republike Srbije^̂llaann 44..Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vr{i prava i oba-veze koje Republika Srbija ima kao osniva~ javnih preduze}a, ustanova idrugih organizacija, ako zakonom nije {to drugo odre|eno.

Raspolaganje imovinom Republike Srbije^̂llaann 55.. Vlada raspolaè imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije {to dru-go odre|eno.

Nadzor nad ustavnosti i zakonitosti^̂llaann 66..

(1) Vlada nadzire ustavnost i zakonitost op{tih akata autonomnih pokra-jina, op{tina, gradova, grada Beograda, javnih preduze}a, ustanova iimalaca javnih ovla{}enja.

(2) Vlada moè obustaviti od izvr{enja njihove op{te akte i na njima za-snovane pojedina~ne akte, re{enjem koje stupa na snagu kad se obja-vi u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” i koje prestaje da vaì akoVlada u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustav-nosti i zakonitosti.

Odgovornost Vlade ^̂llaann 77..

(1) Vlada je u okviru svojih nadle`nosti samostalna.(2) Vlada je odgovorna Narodnoj skup{tini za vo|enje politike Republike Srbije, za

izvr{avanje zakona i drugih op{tih akata Narodne skup{tine, za stanje u svimoblastima iz svoje nadle`nosti i za rad organa dràvne uprave.

52

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

Ovla{}enja prema organima dràvne uprave^̂llaann 88..

(1) Vlada nadzire rad organa dràvne uprave, usmerava organe dràvneuprave u sprovo|enju politike i izvr{avanju zakona i drugih op{tihakata i uskla|uje njihov rad.

(2) Ako organ dràvne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako binedono{enje propisa moglo izazvati {tetne posledice po ìvot ili zdra-vlje ljudi, ìvotnu sredinu, privredu ili imovinu ve}e vrednosti.

(3) Vlada moè poni{titi ili ukinuti propis organa dràvne uprave koji je usuprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za dono{enjenovog propisa.

Javnost rada^̂llaann 99..

(1) Rad Vlade je javan.(2) Vlada je du`na da javnosti omogu}i uvid u svoj rad, prema zakonu ko-

jim se ure|uje slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja i po-slovniku Vlade.

II. SASTAV, MANDAT I URE\ENJE VLADE1. SASTAV VLADE I POLO@AJ ^LANOVA VLADE

Sastav Vlade^̂llaann 1100..

(1) Vladu ~ine predsednik Vlade, jedan ili vi{e potpredsednika Vlade i re-sorni ministri.

(2) Vlada moè imati ministre bez portfelja.(3) Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odre|uje Narodna

skup{tina pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsed-nika Vlade.

Nespojivost i sukob interesa^̂llaann 1111..Izuzev funkcije narodnog poslanika, ~lanovi Vlade ne mogu biti na dru-goj javnoj funkciji u dràvnom organu, institucijama Srbije i Crne Gore,organu autonomne pokrajine, op{tine, grada i grada Beograda, vr{itidelatnost koja je po zakonu nespojiva sa du`nosti ~lana Vlade, niti stvo-riti mogu}nost sukoba javnog i privatnog interesa.

Predsednik Vlade^̂llaann 1122..

(1) Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu politi~-kog delovanja Vlade, uskla|uje rad ~lanova Vlade, predstavlja Vladu isaziva i vodi njene sednice.

53

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

(2) Predsednik Vlade moè ostalim ~lanovima Vlade davati obaveznauputstva i posebna zaduènja, shodno programu i politici Vlade.^lan Vlade moè zahtevati da Vlada odlu~i da li je pri tome predsednikVlade prekora~io svoja ovla{}enja.

Potpredsednik Vlade^̂llaann 1133..

(1) Potpredsednik Vlade usmerava i uskla|uje rad organa dràvne upraveu oblastima koje odredi predsednik Vlade.

(2) Predsednik Vlade moè ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodiprojektom iz delokruga vi{e organa dràvne uprave.

(3) Predsednik Vlade odre|uje potpredsednika Vlade koji ga zamenjujeza vreme odsutnosti ili spre~enosti sa svim ovla{}enjima predsed-nika Vlade, izuzev ovla{}enja na predlaganje izbora ili razre{enja~lana Vlade.

(4) U svemu ostalom na poloàj potpredsednika Vlade shodno se prime-njuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ministre.

Ministri^̂llaann 1144..

(1) Ministar moè podnositi Vladi predloge za ure|ivanje pitanja iz nad-le`nosti Vlade i Narodne skup{tine i zahtevati da Vlada zauzme stav opitanju iz njegove nadle`nosti.

(2) Ministar je duàn da obave{tava Vladu o svemu {to je bitno za vo|e-nje politike i odlu~ivanje Vlade.

(3) Ministar je odgovoran za sprovo|enje programa i politike Vlade, za od-luke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvr-{avanje obaveznih uputstava i posebnih zaduènja koja mu je odrediopredsednik Vlade.

2. MANDAT VLADE

Izbor Vlade^̂llaann 1155..

(1) Vladu bira Narodna skup{tina posle svakog konstituisanja, na predlogkandidata za predsednika Vlade.

(2) Narodna skup{tina odlu~uje o izboru Vlade u celini. (3) Vlada je izabrana ve}inom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po~etak i prestanak mandata Vlade^̂llaann 1166..

(1) Mandat Vlade te~e od polaganja zakletve pred Narodnom skup{tinom.(2) Zakletva glasi: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom ~a-

{}u obavezujem da }u po{tovati Ustav i zakon i du`nost ~lana Vladevr{iti savesno, odgovorno i predano”.

54

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

(3) Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skup{tine, iz-glasavanjem nepoverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepovere-nja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.

(4) Nova Vlada se bira po istom postupku kao {to se bira Vlada posle kon-stituisanja Narodne skup{tine.

Ovla{}enja Vlade i ~lana Vlade posle prestanka mandata Vlade^̂llaann 1177..

(1) Vlada kojoj je prestao mandat moè vr{iti samo teku}e poslove i ne moèpredlagati Narodnoj skup{tini zakone i druge op{te akte niti donositi propi-se, izuzev ako je njihovo dono{enje vezano za zakonski rok ili to nalaù po-trebe dràve, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehni~ka nesre}a.

(2) Ona ne moè postavljati funkcionere u organima dràvne uprave, apri vr{enju osniva~kih prava Republike Srbije moè jedino da imenujeili da saglasnost na imenovanje vr{ioca du`nosti direktora i ~lanovaupravnog i nadzornog odbora.

(3) Vlada kojoj je prestao mandat ne moè predsedniku Republike predlo-ìti raspu{tanje Narodne skup{tine.

(4) ^lan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vladeima ista ovla{}enja kao ~lan Vlade koji je podneo ostavku.

Nepoverenje Vladi. Nepoverenje predsedniku Vlade^̂llaann 1188..

(1) Najmanje 20 narodnih poslanika moè predloìti Narodnoj skup{tinida se Vladi izglasa nepoverenje.

(2) Vladi je izglasano nepoverenje ve}inom glasova od ukupnog broja na-rodnih poslanika.

(3) Pod istim uslovima odlu~uje se i o predlogu za izglasavanje nepovere-nja predsedniku Vlade.

Poverenje Vladi^̂llaann 1199..

(1) Vlada moè predloìti Narodnoj skup{tini da joj se izglasa poverenje.(2) Vladi je izglasano poverenje ve}inom glasova od ukupnog broja na-

rodnih poslanika.

Ostavka predsednika Vlade. Ostavka Vlade^̂llaann 2200..

(1) Predsednik Vlade moè podneti ostavku, koju {alje predsedniku Na-rodne skup{tine i predsedniku Republike.

(2) Narodna skup{tina na prvoj narednoj sednici, koja se odràva u roku odsedam dana od prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju da je pred-sednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.

(3) Predsednik Vlade moè obrazloìti ostavku u Narodnoj skup{tini.(4) Na podno{enje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o

podno{enju ostavke predsednika Vlade.

55

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

Prestanak mandata ministra^̂llaann 2211..

(1) Ministru prestaje mandat sa svakim prestankom mandata Vlade, iz-glasavanjem nepoverenja, razre{enjem ili ostavkom.

(2) Ministru je izglasano nepoverenje ili razre{enje ve}inom glasova odukupnog broja narodnih poslanika.

Nepoverenje ministru. Razre{enje ministra^̂llaann 2222..

(1) Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skup-{tini najmanje 20 narodnih poslanika.

(2) Predlog za razre{enje ministra podnosi Narodnoj skup{tini predsednikVlade.

(3) Od podno{enja predloga predsednika Vlade za razre{enje ministra doodluke Narodne skup{tine ministar ne moè vr{iti svoja ovla{}enja,ve} njih preuzima ~lan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Ostavka ministra^̂llaann 2233..

(1) Ministar moè podneti ostavku, koju {alje predsedniku Vlade i potompredsedniku Narodne skup{tine.

(2) Narodna skup{tina na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima kznanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.

(3) Ministar moè obrazloìti ostavku u Narodnoj skup{tini.

Ovla{}enja ministra koji je podneo ostavku^̂llaann 2244..

(1) Ministar koji je podneo ostavku duàn je da vr{i teku}e poslove dokmu ne prestane mandat.

(2) Pri tome on ne moè donositi propise, izuzev ako je njihovo dono{e-nje vezano za zakonski rok ili to nalaù potrebe dràve, interesi od-brane ili prirodna, privredna ili tehni~ka nesre}a, a pri vr{enju osni-va~kih prava Republike Srbije moè jedino da imenuje ili da sagla-snost na imenovanje vr{ioca du`nosti direktora i ~lanova upravnogi nadzornog odbora.

Preuzimanje ovla{}enja ministra kome je prestao mandat. Izbor novog ministra

^̂llaann 2255..(1) Ovla{}enja ministra kome je prestao mandat vr{i ~lan Vlade koga

predsednik Vlade ovlasti.(2) Predsednik Vlade duàn je da predloì Narodnoj skup{tini izbor novog mi-

nistra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra.(3) Novi ministar izabran je ve}inom glasova od ukupnog broja narodnih

poslanika.

56

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

3. URE\ENJE VLADE

Dono{enje odluka Vlade^̂llaann 2266..

(1) Vlada odluke donosi na sednici, ve}inom glasova svih ~lanova Vlade.(2) Na~in rada i odlu~ivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, de-

taljnije se ure|uju poslovnikom Vlade.

Kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade^̂llaann 2277..

(1) Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njiho-vom nalogu vr{e stru~ne i druge poslove za njihove potrebe. Predsed-nik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike.

(2) Radni odnos u kabinetu zasniva se na odre|eno vreme, dok traje du`nost pred-sednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade. Prava i obaveze savetnika kojine budu zasnovali radni odnos ure|uju se ugovorom, prema op{tim pravilimagra|anskog prava, a naknada za rad - prema merilima koja odredi Vlada.

(3) Kabinete vode {efovi kabineta, koje postavljaju i razre{avaju predsed-nik Vlade odnosno potpredsednik Vlade i koji imaju poloàj direktoraslu`be Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade.

(4) [efu kabineta prestaje mandat sa prestankom mandata predsednikaVlade odnosno potpredsednika Vlade, ostavkom ili razre{enjem.

Saveti predsednika Vlade^̂llaann 2288..

(1) Predsednik Vlade moè da osnuje savet za ekonomski razvoj i savet zadràvne organe i javne slu`be, sa po najvi{e pet ~lanova.

(2) Savet predlaè predsedniku Vlade razvojnu politiku u oblasti za koju jeosnovan, daje mu mi{ljenja o predlozima ostalih ~lanova Vlade, pripremapredloge koje predsednik Vlade iznosi radi razmatranja na sednici Vlade ipo nalogu predsednika Vlade razmatra ostala pitanja u oblasti za koju jeosnovan.

(3) ^lanove saveta postavlja i razre{ava predsednik Vlade i oni nisu u rad-nom odnosu u Vladi.

Generalni sekretarijat Vlade^̂llaann 2299..

(1) Vlada ima Generalni sekretarijat Vlade, koji je zaduèn za stru~ne idruge poslove za potrebe Vlade.

(2) Delokrug Generalnog sekretarijata Vlade detaljnije se ure|uje ured-bom i poslovnikom Vlade.

Generalni sekretar Vlade^̂llaann 3300..

(1) Vlada ima Generalnog sekretara Vlade, koga postavlja i razre{ava Vla-da na predlog predsednika Vlade.

57

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

(2) Generalni sekretar odgovoran je predsedniku Vlade i Vladi.(3) Generalni sekretar Vlade vodi Generalni sekretarijat Vlade, stara se o

izvr{avanju akata Vlade i o pripremi sednica Vlade i pomaè predsed-niku Vlade u drugim poslovima Vlade.

(4) Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje sa prestankom manda-ta predsednika Vlade, ostavkom ili razre{enjem.

Slu`be Vlade^̂llaann 3311..

(1) Vlada uredbom osniva slu`be za stru~ne ili tehni~ke poslove za svojepotrebe ili za poslove zajedni~ke za sve ili vi{e organa dràvne uprave,i propisuje njihovo ure|enje i delokrug.

(2) Na slu`be Vlade primenjuju se propisi o ure|enju, na~inu rada, finan-siranju i radnim odnosima u organima dràvne uprave, ako posebnimpropisom nije {to drugo odre|eno.

Vo|enje slu`bi Vlade^̂llaann 3322..

(1) Slu`bu Vlade vodi direktor koji je odgovoran predsedniku Vlade ili Ge-neralnom sekretaru Vlade, a moè je voditi i ministar bez portfelja.

(2) Direktora slu`be Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade postavljaVlada na predlog predsednika Vlade.

(3) Ostale direktore slu`bi Vlade postavlja Vlada na predlog Generalnogsekretara Vlade.

(4) Predsednik Vlade moè potpredsedniku Vlade preneti svoja ovla{}e-nja prema direktoru slu`be koji mu je odgovoran.

Radna tela Vlade^̂llaann 3333..

(1) Vlada obrazuje stalna radna tela, radi davanja mi{ljenja i predloga upitanjima iz nadle`nosti Vlade i uskla|ivanja stavova organa dràvneuprave pre razmatranja nekog predloga na sednici Vlade.

(2) Vlada moè da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja poje-dinih pitanja iz svoje nadle`nosti i davanja predloga, mi{ljenja i stru~-nih obrazloènja.

(3) Stalna radna tela obrazuju se poslovnikom, a povremena radna telaodlukom kojom se utvr|uju i njihov zadatak i sastav.

(4) Vlada moè poslovnikom ovlastiti stalna radna tela sastavljena isklju-~ivo od njenih ~lanova za dono{enje pojedina~nih akata iz svoje nad-le`nosti, izuzev za postavljenja i razre{enja funkcionera u organimadràvne uprave i slu`bama Vlade.

58

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

III. ODNOS SA NARODNOM SKUP[TINOM I PREDSEDNIKOM REPUBLIKE 1. ODNOS NARODNE SKUP[TINE I VLADE

Predlaganje zakona^̂llaann 3344..Vlada predlaè zakone i druge op{te akte Narodnoj skup{tini i daje mi{lje-nja o predlozima zakona i drugih op{tih akata koje nije sama predloìla.

Predlaganje budèta^̂llaann 3355..

(1) Vlada svake godine predlaè Narodnoj skup{tini na usvajanje budètRepublike Srbije.

(2) Predlog budèta podnosi se Narodnoj skup{tini najkasnije do 1. no-vembra teku}e godine.

Podno{enje izve{taja Narodnoj skup{tini^̂llaann 3366..

(1) Vlada podnosi Narodnoj skup{tini izve{taj o svom radu za proteklugodinu najkasnije 60 dana pre podno{enja predloga zavr{nog ra~unabudèta Republike Srbije.

(2) Na zahtev Narodne skup{tine, Vlada i svaki njen ~lan du`ni su da jojpodnesu izve{taj o svom radu.

Predlozi Narodne skup{tine i Vlade^̂llaann 3377..

(1) Vlada je du`na da zauzme stav o predlogu Narodne skup{tine koji jepodnet u pitanju iz nadle`nosti Vlade.

(2) Vlada moè predloìti Narodnoj skup{tini da raspravi pitanje iz nadle-`nosti Vlade i da o njemu zauzme stav.

U~e{}e u radu Narodne skup{tine^̂llaann 3388..

(1) Predstavnici Vlade u~estvuju u radu Narodne skup{tine pri usvajanjuzakona i drugih op{tih akata koje je predloìla Vlada.

(2) Pri usvajanju zakona i drugih op{tih akata koje Vlada nije predloìladu`ni su da u~estvuju na zahtev Narodne skup{tine.

Dostavljanje podataka Narodnoj skup{tini^̂llaann 3399..Vlada i svaki njen ~lan du`ni su da dostave Narodnoj skup{tini izve-{taje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanihza rad Vlade ili njenog ~lana.

59

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

2. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I VLADE

Vanredno i ratno stanje^̂llaann 4400..

(1) Vlada predlaè predsedniku Republike uvo|enje vanrednog stanja nadelu teritorije Republike Srbije i akte kojima se preduzimaju mere uvanrednom stanju.

(2) Vlada moè predloìti predsedniku Republike da za vreme ratnog sta-nja donese akte u pitanjima iz nadle`nosti Narodne skup{tine.

Zauzimanje stava na traènje predsednika Republike^̂llaann 4411..

(1) Predsednik Republike moè traìti da Vlada zauzme stav o pojedinimpitanjima iz njene nadle`nosti.

(2) Vlada je du`na da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike.

IV. AKTI VLADE

Uredba i poslovnik^̂llaann 4422..

(1) Vlada uredbom podrobnije razra|uje odnos ure|en zakonom, u skladusa svrhom i ciljem zakona.

(2) Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, propisujeure|enje, na~in rada i odlu~ivanja Vlade.

Odluke, re{enja i zaklju~ci^̂llaann 4433..

(1) Vlada odlukom osniva javna preduze}a, ustanove i druge organizacije, pred-uzima mere i ure|uje pitanja od op{teg zna~aja i odlu~uje o drugim stvari-ma za koje je zakonom ili uredbom odre|eno da ih Vlada ure|uje odlukom.

(2) Vlada re{enjem odlu~uje o postavljenjima, imenovanjima i razre{enjima,u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedina~nog zna~aja.

(3) Kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zaklju~ke.

Memorandum o budètu^̂llaann 4444.. Vlada usvaja memorandum o budètu, koji sadrì osnovne ciljeve po-litike javnih finansija i makroekonomske politike.

Strategija razvoja. Deklaracija^̂llaann 4455..

(1) Strategijom razvoja Vlada utvr|uje stanje u oblasti iz nadle`nosti Re-publike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.

(2) Deklaracijom se izraàva stav Vlade o nekom pitanju.

60

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

Objavljivanje akata Vlade^̂llaann 4466..

(1) Uredbe, odluke, poslovnik, memorandum o budètu i re{enja kojimase poni{tavaju i ukidaju propisi organa dràvne uprave objavljuju se u“Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

(2) Ostali akti Vlade i predsednika Vlade mogu se objaviti u “Slu`benomglasniku Republike Srbije” ako je to ovim zakonom ili drugim propi-som odre|eno ili ako tako pri njihovom dono{enju odlu~i Vlada.

V. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Dono{enje podzakonskih propisa^̂llaann 4477.. Vlada je du`na da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona donese poslovnik Vlade i propi{e ure|enje i rad Generalnog se-kretarijata Vlade, kabineta predsednika Vlade i potpredsednika Vlade,saveta predsednika Vlade i slu`bi Vlade.

Prestanak vaènja Zakona o Vladi Republike Srbije^̂llaann 4488..

(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o Vla-di Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, br. 5/91 i 45/93).

(2) Do dono{enja podzakonskih propisa predvi|enih ovim zakonom pri-menjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o Vladi Repu-blike Srbije, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Stupanje zakona na snagu ^̂llaann 4499..Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljiva-nja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

61

Z

ZAKO

NO

VLA

DI

POSLOVNIK VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 61/2006

I. OSNOVNE ODREDBE

Sadrìna poslovnika^̂llaann 11..Ovim poslovnikom, saglasno Zakonu o Vladi, bliè se propisuje ure|e-nje, na~in rada i odlu~ivanja Vlade.

Staranje o primeni poslovnika^̂llaann 22..

(1) O primeni ovog poslovnika stara se Generalni sekretar Vlade (u daljemtekstu: Generalni sekretar).

(2) Predsednik Vlade moè da izdaje Generalnom sekretaru obaveznauputstva vezana za vr{enje ovla{}enja koja Generalni sekretar ima poovom poslovniku.

Predsednik Vlade^̂llaann 33..

(1) Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu po-liti~kog delovanja Vlade, uskla|uje rad ~lanova Vlade i predsta-vlja Vladu.

(2) S tim ciljem predsednik Vlade saziva i vodi sednice Vlade, potpisujeakte Vlade, daje ~lanovima Vlade obavezna uputstva i posebna zadu-ènja, predstavlja Vladu pred drugim organima dràvne vlasti i pred-stavnicima stranih dràva i me|unarodnih organizacija i zastupastavove Vlade u sredstvima javnog informisanja.

62

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Akti predsednika Vlade^̂llaann 44..

(1) Predsednik Vlade donosi odluke i re{enja.(2) Predsednik Vlade odlukom odre|uje potpredsednika Vlade koji ga za-

menjuje dok je odsutan ili spre~en da vr{i svoje du`nosti, odre|ujeoblasti u kojima potpredsednik Vlade usmerava i uskla|uje rad mini-starstava i posebnih organizacija, ovla{}uje potpredsednika Vlade darukovodi projektom iz delokruga vi{e ministarstava i posebnih orga-nizacija, prenosi potpredsedniku Vlade ovla{}enja prema direktoruslu`be Vlade koji mu je odgovoran, ovla{}uje ~lana Vlade da preuzmeovla{}enja ~lana Vlade ~ije je razre{enje predloìo ili ~iji je mandatprestao, odre|uje zaduènja ministru bez portfelja, osniva savetepredsednika Vlade i postavlja i razre{ava predsednika i ~lanove save-ta predsednika Vlade.

(3) Odluke koje predsednik Vlade donese objavljuju se u “Slu`benom gla-sniku Republike Srbije”.

(4) Ako pri vr{enju ostalih nadle`nosti predsednik Vlade oceni da je po-trebno da donese pismeni akt, on donosi re{enje koje se ne objavljujeu “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

Sazivanje prve sednice Vlade^̂llaann 55..

(1) Prvu sednicu Vlade saziva predsednik Vlade u roku od osam dana oddana kada joj po~ne mandat.

(2) Na prvoj sednici Vlade odre|uje se kojim se danom u nedelji odràva-ju sednice Vlade.

Iskaznica ~lana Vlade^̂llaann 66..

(1) Predsednik Vlade izdaje iskaznicu ~lanu Vlade, koji njome, od po~etkado prestanka mandata ili du`nosti, dokazuje ~lanstvo u Vladi i imuni-tetska prava ~lana Vlade.

(2) U iskaznici se navode li~ni podaci nu`ni za dokazivanje identiteta, du-`nost u Vladi, dan po~etka mandata i imunitetska prava ~lana Vlade.

(3) ^lan Vlade duàn je da iskaznicu vrati predsedniku Vlade u roku od tridana po{to mu prestane mandat ili du`nost, a predsednik Vlade vra-}ene iskaznice, uklju~uju}i i svoju, predaje Generalnom sekretaru.

Odlu~ivanje Vlade^̂llaann 77..

(1) Vlada radi i odlu~uje o pitanjima iz svoje nadle`nosti na sednicamaVlade. Vlada odlu~uje ve}inom glasova svih ~lanova Vlade.

(2) Ako je pri glasanju o predlogu dnevnog reda prisustvovala ve}ina ~la-nova Vlade, a nijedan ~lan Vlade tokom sednice nije sporio njeno po-stojanje, smatra se da je ve}ina ~lanova Vlade sve vreme prisustvova-la sednici Vlade.

63

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(3) U naro~ito opravdanim i hitnim slu~ajevima, predsednik Vlade mo-è odlu~iti da se sednica Vlade odrì i ako nije prisutna ve}ina ~la-nova Vlade, a da odsutni ~lanovi Vlade glasaju putem telefona ilitelefaksa.

Organi dràvne uprave i slu`be Vlade^̂llaann 88..

(1) Organima dràvne uprave, za potrebe ovog poslovnika, smatraju seministarstva, posebne organizacije i slu`be Vlade.

(2) Slu`bama Vlade smatraju se slu`be Vlade ~iji su direktori odgovornipredsedniku Vlade.

II. RADNA TELA VLADE1. STALNA RADNA TELA

Odbori i komisije^̂llaann 99..

(1) Vlada ovim poslovnikom obrazuje odbore i komisije kao svoja stalnaradna tela.

(2) Odbori u~estvuju u pripremi sednice Vlade ili razmatraju pitanja o ko-jima se ne odlu~uje na sednici Vlade.

(3) Komisije, po pravilu, donose pojedina~ne akte ili ih predlaù Vladi.

^lanovi stalnih radnih tela^̂llaann 1100..

(1) ^lanovi stalnih radnih tela su ~lanovi Vlade, a pored njih to mogu bitidràvni sekretari i lica koja Vlada postavlja u organe dràvne uprave~iji su poslovi u delokrugu stalnog radnog tela.

(2) Predsednika, zamenika predsednika i ostale ~lanove stalnih radnih te-la imenuje Vlada, tako da ~lanovi Vlade ~ine ve}inu.

(3) Broj ~lanova stalnog radnog tela odre|uje Vlada pri imenovanju ~la-nova stalnog radnog tela.

Predsednik stalnog radnog tela^̂llaann 1111..

(1) Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela imenuju se me-|u potpredsednicima Vlade ili ministrima.

(2) Predsednik stalnog radnog tela saziva sednicu stalnog radnog tela,predlaè dnevni red sednice, predsedava sednici i predlaè i potpisujeakte stalnog radnog tela.

(3) Ako su predsednik i zamenik predsednika spre~eni, zamenjuje ih ~lanVlade koji je ~lan stalnog radnog tela.

64

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Sednica stalnog radnog tela^̂llaann 1122..

(1) Sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik radnog tela pismenimputem, najkasnije 24 sata pre njenog po~etka. Uz poziv se dostavljajui predlog dnevnog reda, zapisnik s prethodne sednice i materijali zasednicu.

(2) U predlog dnevnog reda sednice uvr{}uju se materijali koji su pripre-mljeni prema ovom poslovniku. Samo u naro~ito opravdanim i hitnimslu~ajevima dnevni red sednice moè da se dopuni materijalima kojinisu bili uvr{}eni u predlog dnevnog reda, o ~emu se obave{tava Ge-neralni sekretar.

(3) Sednice su zatvorene za javnost, ako u konkretnom slu~aju predsednikstalnog radnog tela druk~ije ne odredi. O toku sednice vodi se zapisnik.

(4) Ako stalno radno telo odlu~i, na sednici mogu da se vode stenografskebele{ke i ona moè tonski da se snima.

Lica koja po potrebi prisustvuju sednici stalnog radnog tela^̂llaann 1133..

(1) Predsednik stalnog radnog tela moè da pozove na sednicu stalnogradnog tela i predstavnike drugih organa.

(2) Na sednicu moè da pozove i stru~njake za odre|ena pitanja da bi iz-neli svoja mi{ljenja.

Odlu~ivanje stalnog radnog tela^̂llaann 1144..

(1) Stalno radno telo punova`no radi i odlu~uje na sednici na kojoj je pri-sutna ve}ina njegovih ~lanova.

(2) Stalno radno telo odlu~uje ve}inom glasova prisutnih ~lanova.(3) Izuzetno, ministar moè pismeno ovlastiti dràvnog sekretara da

umesto njega prisustvuje sednici stalnog radnog tela i izja{njava se iglasa o svim ta~kama dnevnog reda, izuzev kad je stalno radno telo sa-stavljeno isklju~ivo od ~lanova Vlade.

Stru~na i administrativno-tehni~ka potpora^̂llaann 1155..

(1) Stru~nu i administrativno-tehni~ku potporu stalnim radnim telimapruà Generalni sekretarijat Vlade (u daljem tekstu: Generalni sekre-tarijat), preko slu`bi ili sekretara stalnih radnih tela.

(2) Sekretar stalnog radnog tela pruà stru~nu i administrativno-tehni~-ku potporu onim stalnim radnim telima kojima, prema ovom poslov-niku, potporu ne pruà slu`ba.

Primena odredaba ovog poslovnika^̂llaann 1166..

(1) Odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala koji se stalnom rad-nom telu dostavlja u okviru pripreme sednice Vlade primenjuju se i na

65

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

pripremu materijala za sednice stalnog radnog tela na kojoj se razma-traju pitanja o kojima se ne odlu~uje na sednici Vlade.

(2) U svemu {to ovim poslovnikom nije izri~ito propisano, a u vezi je s pri-premom i tokom sednice stalnog radnog tela, shodno se primenjujuodredbe ovog poslovnika o pripremi i toku sednice Vlade.

2. POSEBNE ODREDBE O ODBORIMA

Zaklju~ci odbora^̂llaann 1177..

(1) Na sednici odbora donosi se zaklju~ak o svakoj ta~ki dnevnog reda.(2) O ta~ki dnevnog reda na kojoj se razmatra pitanje o kome se ne odlu-

~uje na sednici Vlade, odbor donosi zaklju~ak u kojem iznosi svoje od-luke, predloge ili mi{ljenja.

(3) Odbor donosi zaklju~ak i o ta~ki dnevnog reda koju razmatra u okvirupripreme sednice Vlade, prema odredbama ovog poslovnika.

Razmatranje pitanja iz delokruga drugog odbora ^̂llaann 1188..

(1) Odbor moè razmatrati pitanja iz delokruga drugog odbora.(2) Ako su pri tome zaklju~ci odbora razli~iti, predsednici odbora se dogo-

varaju koji od njih }e predloìti Vladi.(3) Izostane li dogovor, predsednik Vlade odlu~uje da li }e sporno pitanje

uvrstiti u predlog dnevnog reda Vlade ili }e ga vratiti odborima na po-novni postupak.

Zajedni~ka sednica odbora^̂llaann 1199..

(1) Na zajedni~koj sednici odbori mogu da razmatraju pitanja zna~ajna zadva ili vi{e odbora.

(2) Svaki odbor zasebno odlu~uje na zajedni~koj sednici.(3) Ako su zaklju~ci odbora razli~iti, shodno se primenjuju odredbe ovog

poslovnika o razmatranju pitanja iz delokruga drugog odbora.

U~esnici u radu sednice odbora^̂llaann 2200..U radu sednice odbora u~estvuju, bez prava glasa, predstavnici predlaga-~a, Ministarstva finansija i Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo.

Slu`be odbora^̂llaann 2211..

(1) Stru~nu i administrativno-tehni~ku potporu odborima pruàju slu`beodbora.

66

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(2) Slu`bom odbora i radom njenih zaposlenih rukovodi sekretar odbora,koga odre|uje Generalni sekretar.

(3) Slu`ba odbora priprema sednicu odbora, sa~injava izve{taje i zaklju~ke od-bora, prati izvr{avanje zaklju~aka u kojima su izneseni odluke, predlozi imi{ljenja odbora i obavlja druge poslove koje odredi predsednik odbora.

(4) Za potrebe predsednika odbora slu`ba odbora prikuplja informacije odorgana dràvne uprave i drugih organa i tela, prou~ava ih i obra|uje.

3. POVREMENA RADNA TELA VLADE

Obrazovanje povremenog radnog tela^̂llaann 2222..

(1) Vlada moè odlukom da obrazuje povremeno radno telo (savet, radnugrupu, ekspertsku grupu itd.) da bi razmatralo pojedina pitanja iz nje-ne nadle`nosti i davalo predloge, mi{ljenja i stru~na obrazloènja.Predsednika i ~lanove povremenog radnog tela Vlada imenuje odlu-kom o obrazovanju tela, a zamenjuje ih posebnim re{enjem.

(2) Odlukom o obrazovanju povremenog radnog tela odre|uju se posloviza koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojimapodnosi izve{taj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad.

(3) Povremeno radno telo du`no je da nadle`nom odboru dostavi izve{tajo radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana.

(4) Predloge, mi{ljenja i stru~na obrazloènja povremeno radno telo upu-}uje organu dràvne uprave u ~ijem delokrugu je prete`ni deo poslo-va za koje je obrazovano - da ih on, ako oceni da je potrebno, kao svojepripremi za Vladu.

Prestanak vaènja odluke o obrazovanju povremenog radnog tela^̂llaann 2233..Odluka o obrazovanju povremenog radnog tela prestaje da vaì iste-kom vremena na koje je ono obrazovano.

Potpora povremenim radnim telima. Shodna primena odredabaovog poslovnika

^̂llaann 2244..(1) Stru~nu i administrativno-tehni~ku potporu povremenom radnom te-

lu pruà organ dràvne uprave u ~ijem delokrugu je prete`ni deo po-slova za koje je telo obrazovano ili Generalni sekretarijat ako je pred-sednik Vlade, potpredsednik Vlade ili Generalni sekretar predsednikpovremenog radnog tela.

(2) Na rad povremenog radnog tela shodno se primenjuju odredbe ovogposlovnika o radu stalnog radnog tela, ako odlukom o obrazovanju po-vremenog radnog tela nije druk~ije odre|eno.

67

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

4. VRSTE ODBORA I KOMISIJA

Svi odbori i komisije^̂llaann 2255..

(1) Vlada ima slede}e odbore:1) Odbor za pravni sistem i dràvne organe;2) Odbor za odnose sa inostranstvom;3) Odbor za privredu i finansije;4) Odbor za javne slu`be.

(2) Vlada ima slede}e komisije:1) Administrativnu komisiju;2) Kadrovsku komisiju;3) Stambenu komisiju;4) Komisiju za utvr|ivanje {tete od elementarnih nepogoda;5) Komisiju za raspodelu slu`benih zgrada i poslovnih prostorija.

Odbor za pravni sistem i dràvne organe ^̂llaann 2266..Odbor za pravni sistem i dràvne organe razmatra pitanja koja seodnose na: odbranu; unutra{nje poslove; ure|enje pravosu|a; po-stupak pred dràvnim organima; krivi~no, prekr{ajno i privredno-prestupno zakonodavstvo; dràvnu upravu; teritorijalnu organiza-ciju Republike Srbije; teritorijalnu autonomiju; lokalnu samoupra-vu; me|unarodnu pravnu pomo}; ure|enje i na~in rada Vlade; dr-àvne simbole; referendum i izbore za republi~ke organe; nasle|i-vanje; statistiku; dijasporu; odnose sa Srpskom pravoslavnom cr-kvom i verskim zajednicama i ostala pitanja vezana za pravni si-stem i dràvne organe.

Odbor za odnose sa inostranstvom^̂llaann 2277..Odbor za odnose sa inostranstvom razmatra pitanja koja se odnose na:spoljnu politiku; odnose s drugim dràvama i me|unarodnim organi-zacijama; zaklju~ivanje me|unarodnih ugovora; pridruìvanje Evrop-skoj uniji i ostala pitanja vezana za odnose sa inostranstvom.

Odbor za privredu i finansije^̂llaann 2288..Odbor za privredu i finansije razmatra pitanja koja se odnose na: pri-vredu i privatizaciju; finansije; imovinskopravne odnose; rad i zapo-{ljavanje; poljoprivredu; {umarstvo; vodoprivredu; energetiku i rudar-stvo; prostorno planiranje i urbanizam; gra|evinarstvo; saobra}aj; tr-govinu i robne rezerve; turizam i usluge; ekonomske odnose sa ino-stranstvom; regionalni razvoj; ìvotnu sredinu; standardizaciju; inte-lektualnu svojinu; akreditaciju; mere i dragocene metale; hidrometeo-rologiju i ostala pitanja vezana za privredu i finansije.

68

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Odbor za javne slu`be^̂llaann 2299..Odbor za javne slu`be razmatra pitanja koja se odnose na: nauku;obrazovanje; kulturu; zdravlje; penzijsko i invalidsko osiguranje; bo-ra~ko-invalidsku i socijalnu za{titu; brak i porodicu; javno informisa-nje; sport i ostala pitanja vezana za javne slu`be.

Administrativna komisija^̂llaann 3300..

(1) Administrativna komisija: re{ava u upravnom postupku; re{ava su-kobe nadle`nosti iz delokruga Vlade koji nastanu u upravnom po-stupku; donosi re{enja o ostvarivanju prava ~lanova Vlade po osnovurada; donosi re{enja o platama, naknadama i drugim primanjima li-ca koja postavlja Vlada i predlaè Vladi na~in odlu~ivanja o imunite-tu i o izuze}u ~lanova Vlade.

(2) Predsednik i ~lanovi Administrativne komisije mogu biti samo ~lanoviVlade.

(3) Administrativna komisija ima svoju slu`bu, na koju se shodno prime-njuju odredbe ovog poslovnika o slu`bama odbora.

Kadrovska komisija^̂llaann 3311..

(1) Kadrovska komisija predlaè Vladi postavljenja, imenovanja i razre{e-nja iz nadle`nosti Vlade.

(2) Kadrovska komisija ima svoju slu`bu, na koju se shodno primenjujuodredbe ovog poslovnika o slu`bama odbora.

Stambena komisija^̂llaann 3322..

(1) Stambena komisija re{ava o prigovorima na odluke stambenih ko-misija dràvnih organa i organizacija i obavlja druge poslove, pre-ma propisima kojima se ure|uje re{avanje stambenih potreba iza-branih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dr-àvnoj svojini.

(2) Predsednik i ~lanovi Stambene komisije mogu biti samo ~lanovi Vlade.(3) Stambena komisija ima svoju slu`bu, na koju se shodno primenjuju

odredbe ovog poslovnika o slu`bama odbora.

Komisija za utvr|ivanje {tete od elementarnih nepogoda^̂llaann 3333..Komisija za utvr|ivanje {tete od elementarnih nepogoda utvr|uje,prema metodologiji o proceni {tete, visinu {tete od elementarnihnepogoda; predlaè Vladi sredstva koja je potrebno dodeliti za sa-naciju {tete i obavlja druge poslove odre|ene propisima i aktimaVlade.

69

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Komisija za raspodelu slu`benih zgrada i poslovnih prostorija^̂llaann 3344..Komisija za raspodelu slu`benih zgrada i poslovnih prostorija odlu~u-je o raspodeli slu`benih zgrada i poslovnih prostorija na kori{}enje dr-àvnim organima i organizacijama.

III. SEDNICA VLADE1. OP[TA PITANJA

Predlaga~i materijala. Obaveznost primene ovog poslovnika^̂llaann 3355..

(1) Pravo da predloì materijal za sednicu Vlade ima organ dràvne upra-ve u ~ijem delokrugu je pitanje na koje se materijal odnosi (u daljemtekstu: predlaga~).

(2) Predlaga~ je duàn da materijal pripremi i predloì u postupku propi-sanom ovim poslovnikom.

(3) Ipak, stalno radno telo Vlade moè Vladi mimo odredaba ovog poslov-nika, neposredno da podnese predlog pojedina~nog akta.

Dostavljanje materijala Vladi^̂llaann 3366..

(1) Predlaga~ dostavlja materijal Vladi preko Generalnog sekretarijata.(2) Javna preduze}a, ustanove i druge organizacije dostavljaju materijal

preko ministarstva u ~ijem su delokrugu, a predlog akta za Vladu pri-prema ministarstvo.

Kada je nacrt, a kada predlog akta^̂llaann 3377..

(1) Zakon i ostale akte koje Vlada predlaè Narodnoj skup{tini i predsed-niku Republike predlaga~ priprema u obliku nacrta. Vlada prihvata na-crt akta tako {to utvr|uje predlog akta, koji potom upu}uje Narodnojskup{tini ili predsedniku Republike.

(2) Uredbu, odluku, memorandum o budètu, strategiju razvoja, deklara-ciju i zaklju~ak, kao akte koje donosi Vlada, predlaga~ priprema za Vla-du u obliku predloga.

(3) Odredbe ovog poslovnika o pripremi nacrta zakona shodno se prime-njuju na ostale akte koje Vlada predlaè Narodnoj skup{tini i predsed-niku Republike.

Sadrìna nacrta i predloga akata^̂llaann 3388..

(1) Nacrt zakona i predlog uredbe ili odluke Vlade priprema se i dostavljaVladi u obliku pravnih odredaba sa obrazloènjem. Odredbe nacrta za-

70

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

kona i predloga uredaba moraju da sadrè i rokove u kojima se dono-se propisi i drugi op{ti akti kojima se izvr{avaju zakoni i uredbe.

(2) Predlog re{enja priprema se i dostavlja Vladi sa izrekom i obrazloènjem.(3) Predlozi memoranduma o budètu, strategije razvoja i deklaracije mo-

raju da sadrè obja{njenje svih potrebnih pitanja, a analize, izve{taji,informacije, predlozi platformi za me|unarodne susrete, predloziosnova za zaklju~ivanje me|unarodnih ugovora i sli~ni materijali mo-raju, pored obja{njenja, da sadrè i zaklju~ak koji se predlaè Vladi.

Obrazloènje nacrta zakona i predloga uredbe ili odluke^̂llaann 3399..Obrazloènje nacrta zakona i predloga uredbe ili odluke Vlade mora dasadrì:1) ustavni, odnosno pravni osnov za dono{enje akta;2) razloge za dono{enje akta, a u okviru njih posebno: probleme kojeakt treba da re{i, ciljeve koji se aktom postiù, razmatrane mogu}no-sti da se problem re{i i bez dono{enja akta i odgovor na pitanje za{toje dono{enje akta najbolji na~in za re{avanje problema; 3) obja{njenje osnovnih pravnih instituta i pojedina~nih re{enja;4) procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovo|enje akta;5) op{ti interes zbog koga se predlaè povratno dejstvo, ako nacrt za-kona sadrì odredbe s povratnim dejstvom;6) razloge za dono{enje zakona po hitnom postupku, ako je za dono{e-nje zakona predloèn hitan postupak;7) razloge zbog kojih se predlaè da akt stupi na snagu pre osmog da-na od dana objavljivanja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”;8) pregled odredaba vaè}eg akta koje se menjaju, odnosno dopunju-ju (priprema se tako {to se precrtava deo teksta koji se menja, a novitekst upisuje velikim slovima).

Prilozi uz nacrt zakona^̂llaann 4400..

(1) Kao prilog uz nacrt zakona predlaga~ dostavlja izjavu da je nacrt zako-na uskla|en s propisima Evropske unije, u obliku koji je usvojila Vlada,ili izjavu da o pitanju koje nacrt zakona ure|uje ne postoje propisiEvropske unije.

(2) Kao prilog uz nacrt zakona predlaga~ dostavlja i analizu efekata zako-na, koja sadrì slede}a obja{njenja: na koga }e i kako }e najverovatni-je uticati re{enja u zakonu, kakve tro{kove }e primena zakona stvoritigra|anima i privredi (naro~ito malim i srednjim preduze}ima), da li supozitivne posledice dono{enja zakona takve da opravdavaju tro{kovekoje }e on stvoriti, da li se zakonom podràva stvaranje novih privred-nih subjekata na trì{tu i trì{na konkurencija, da li su sve zaintereso-vane strane imale priliku da se izjasne o zakonu i koje }e se mere to-kom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono {to se dono{e-njem zakona namerava.

71

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(3) Ako predlaga~ oceni da uz nacrt zakona ne treba da priloì analizu efe-kata zakona, duàn je da to posebno obrazloì.

(4) Uz nacrt zakona predlaga~ dostavlja i prilog u kome se navode propisii drugi op{ti akti kojima se nacrt zakona izvr{ava i rokovi u kojima pro-pisi i drugi op{ti akti treba da se donesu.

Javna rasprava u pripremi zakona^̂llaann 4411..

(1) Predlaga~ je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja ure-|enje nekog pitanja ili ure|uje pitanje koje posebno zanima javnostsprovede javnu raspravu. Program javne rasprave i rok u kome se onasprovodi odre|uje nadle`ni odbor, na predlog predlaga~a.

(2) Ako predlaga~ ne sprovede javnu raspravu, a bio je obavezan, nadle`niodbor pri razmatranju nacrta zakona sam odre|uje program javne ras-prave i rok u kome se ona sprovodi.

(3) Predlaga~a koji ne sprovede javnu raspravu prema programu koji muje odredio, nadle`ni odbor obavezuje da javnu raspravu sprovede upotpunosti.

Dostupnost materijala javnosti^̂llaann 4422..Ako sprovo|enje javne rasprave nije obavezno, materijal postaje do-stupan javnosti najkasnije kad nadle`ni odbor donese zaklju~ak kojimVladi predlaè da donese akt ili da utvrdi predlog akta.

Poverljiv materijal^̂llaann 4433..

(1) Materijal koji predstavlja dràvnu, vojnu ili slu`benu tajnu ozna~avase kao poverljiv.

(2) Poverljiv materijal koji dostavlja Vladi predlaga~ ozna~ava po-sebnom vidnom oznakom za vrstu tajne i, zavisno od stepena po-verljivosti, oznakom “poverljivo” ili “strogo poverljivo”. Materijalmora da sadrì obrazloènje razloga zbog kojih je ozna~en kaopoverljiv.

(3) Nacrt zakona ne moè biti ozna~en kao poverljiv.

Postupanje s poverljivim materijalom^̂llaann 4444..

(1) Poverljiv materijal dostavlja se ~lanovima Vlade i direktoru Republi~-kog sekretarijata za zakonodavstvo u zatvorenoj omotnici na kojoj jeozna~en stepen poverljivosti i redni broj materijala.

(2) Kad se zavr{i sednica Vlade, poverljiv materijal se vra}a Generalnomsekretaru.

(3) Generalni sekretarijat vodi posebnu evidenciju o poverljivim materi-jalima, a Generalni sekretar direktivama, u skladu s propisima, odre-|uje kako se oni koriste i kako se s njima postupa.

72

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Skidanje oznake poverljivosti s materijala^̂llaann 4455..

(1) Oznaku poverljivosti s materijala moè da skine Vlada.(2) Vlada o tome obave{tava predlaga~a poverljivog materijala.

2. PRIPREMANJE MATERIJALA ZA SEDNICU VLADE

Pribavljanje mi{ljenja^̂llaann 4466..

(1) O nacrtu zakona i predlogu uredbe, odluke, memoranduma o budètu,strategije razvoja, deklaracije i zaklju~ka, predlaga~ pribavlja mi{ljenjeRepubli~kog sekretarijata za zakonodavstvo i Ministarstva finansija, a onacrtu zakona i mi{ljenje Kancelarije za pridruìvanje Evropskoj uniji.

(2) Predlaga~ pribavlja i mi{ljenje Ministarstva spoljnih poslova ako se akt ti-~e odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, mi{ljenje Ministarstvapravde ako se aktom propisuju krivi~na dela, privredni prestupi ili prekr-{aji ili ako se njime ustanovljava ili oduzima sudska nadle`nost ili propi-suje stvarna nadle`nost sudova, kao i mi{ljenje Republi~kog javnog pra-vobranila{tva ako se akt ti~e za{tite imovinskih prava i interesa Republi-ke Srbije ili se njime stvaraju ugovorne obaveze za Republiku Srbiju.

(3) Mi{ljenja se pribavljaju i od organa dràvne uprave sa ~ijim delokru-gom je povezano pitanje na koje se akt odnosi.

(4) Propratno pismo kojim se traì mi{ljenje potpisuju ministar ili dràv-ni sekretar, direktor posebne organizacije, direktor slu`be Vlade ili nji-hovi zamenici.

Rok za dostavljanje mi{ljenja^̂llaann 4477..

(1) Svi kojima je predlaga~ dostavio nacrt ili predlog akta na mi{ljenje du-`ni su da mi{ljenje pismeno dostave predlaga~u u roku od 10 dana. Mi-{ljenje potpisuju ministar ili dràvni sekretar, direktor posebne orga-nizacije, direktor slu`be Vlade ili njihovi zamenici.

(2) Rok za dostavljanje mi{ljenja na nacrt sistemskog zakona je 20 dana.(3) Ako mi{ljenje ne bude dostavljeno u roku, smatra se da nije bilo primedaba.(4) Predlaga~ je duàn da pribavi nova mi{ljenja o nacrtu i predlogu akta

ako ga izmeni druk~ije ili vi{e no {to to nalaè uskla|ivanje s primed-bama iz pribavljenih mi{ljenja.

Dostavljanje materijala Generalnom sekretarijatu^̂llaann 4488..

(1) Materijal se dostavlja Vladi preko Generalnog sekretarijata.(2) Predlaga~ je duàn da Generalnom sekretarijatu dostavi materijal ko-

ji je uskla|en s primedbama iz pribavljenih mi{ljenja za koje je ocenio

73

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

da ih moè prihvatiti, mi{ljenja koja je pribavio i izve{taj o javnoj ras-pravi ako je vo|ena.

(2) Uz to, duàn je da se pismeno izjasni o svim primedbama koje nije pri-hvatio.

(3) Materijal mora biti jezi~ki i stilski ure|en.

Propratno pismo^̂llaann 4499..

(1) Uz materijal se dostavlja propratno pismo.(2) U propratnom pismu se navodi da li se materijal dostavlja radi infor-

misanja ~lanova Vlade ili radi razmatranja i odlu~ivanja na sedniciVlade.

(3) Propratno pismo potpisuju ministar ili dràvni sekretar, direktor po-sebne organizacije, direktor slu`be Vlade ili njihovi zamenici.

Ocena podobnosti materijala^̂llaann 5500..

(1) Po{to primi materijal, Generalni sekretar ocenjuje da li je on pripre-mljen prema ovom poslovniku.

(2) Ako jeste, dostavlja ga nadle`nom odboru, a ako nije, vra}a ga predla-ga~u sa uputstvom kako da ispravi nedostatke.

(3) Materijal koji je dostavljen radi informisanja ~lanova Vlade Generalnisekretar upu}uje ~lanovima Vlade i on se ne uvr{}uje u dnevni redsednice odbora i Vlade.

Sednica odbora^̂llaann 5511..

(1) Materijal koji Generalni sekretarijat dostavi nadle`nom odboru uvr-{}uje se u dnevni red prve naredne sednice odbora, ako u konkretnomslu~aju predsednik odbora druk~ije ne odredi.

(2) Na sednici se stavovi predlaga~a usagla{avaju s primedbama iz priba-vljenih mi{ljenja i primedbama i predlozima ~lanova odbora.

(3) Potom, odbor sastavlja izve{taj za Vladu koji, pored ostalog, sadrì za-klju~ak kojim se Vladi predlaè da donese ili ne donese akt, odnosnoda utvrdi ili ne utvrdi predlog akta, izdvojena mi{ljenja ~lanova odbo-ra i sporna pitanja.

(4) Uz saglasnost predlaga~a, odbor moè doneti zaklju~ak da predlaga~posle sednice uskladi svoje stavove sa stavom odbora i zaklju~ak kojimse razmatranje ta~ke dnevnog reda odlaè dok se ne usklade stavovi ospornim pitanjima.

(5) Odbor odre|uje izvestioca za sednicu Vlade.

74

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

3. TOK SEDNICE VLADE

Sazivanje sednice^̂llaann 5522..

(1) Sednicu Vlade saziva predsednik Vlade pismenim putem, po pravilu,24 sata pre njenog po~etka.

(2) ^lanovima Vlade dostavljaju se uz poziv i predlog dnevnog reda, zapi-snik s prethodne sednice, materijali za sednicu i izve{taji odbora.

(3) Pozvanim licima dostavljaju se materijali samo za ta~ke dnevnog redaradi kojih su pozvana.

Predsedavanje sednici^̂llaann 5533..

(1) Sednici Vlade predsedava predsednik Vlade, a ako je spre~en ili odsu-tan, zamenjuje ga potpredsednik Vlade.

(2) Ako ima vi{e potpredsednika Vlade, predsednik Vlade odre|ujeredosled po kome oni predsedavaju sednici ako je on spre~en iliodustan.

Predlog dnevnog reda sednice^̂llaann 5544..

(1) U predlog dnevnog reda sednice Vlade uvr{}uju se, po pravilu, materi-jali o kojima je nadle`ni odbor doneo zaklju~ak kojim Vladi predlaèda donese akt ili da utvrdi predlog akta i materijali koje je predlaga~posle sednice odbora uskladio sa stavom odbora.

(2) Materijali se razvrstavaju na: “materijale sa oznakom poverljivosti” i“materijale bez oznake poverljivosti”.

Utvr|ivanje dnevnog reda sednice^̂llaann 5555..

(1) Po{to predsednik Vlade otvori sednicu Vlade, utvr|uje se njen dnevnired.

(2) ^lan Vlade moè da predloì da se u dnevni red uvrsti pitanje ~ije binerazmatranje moglo da izazove {tetne posledice.

(3) Potom, predsednik Vlade stavlja na glasanje izmenjeni ili dopunjenipredlog dnevnog reda.

(4) Izuzetno, predsednik Vlade moè da predlaè izmene ili dopune dnev-nog reda do kraja sednice.

Usvajanje zapisnika s prethodne sednice^̂llaann 5566..

(1) Po{to se utvrdi dnevni red sednice Vlade, usvaja se zapisnik s prethod-ne sednice Vlade.

(2) ^lan Vlade ima pravo da stavi primedbe na zapisnik, pismeno pre sed-nice ili usmeno na sednici na kojoj se usvaja zapisnik.

(3) O tim primedbama odlu~uje Vlada.

75

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Razmatranje ta~ke dnevnog reda^̂llaann 5577..

(1) Razmatranje ta~ke dnevnog reda po~inje tako {to predstavnik predla-ga~a kratko obrazlaè materijal ako predsednik Vlade oceni da je topotrebno ili ako to predstavnik predlaga~a izri~ito zahteva.

(2) Potom, po~inje rasprava u kojoj u~esnici na sednici mogu da iznesusvoje primedbe i predloge i da zatraè dodatna obja{njenja.

(3) Predsednik Vlade moè da prekine sednicu Vlade dok se ne usaglasestavovi o nekom pitanju ili dok se ne obezbedi ve}ina ~lanova Vladepotrebna za odlu~ivanje.

Odlu~ivanje o ta~ki dnevnog reda^̂llaann 5588..

(1) Po okon~anju rasprave Vlada odlu~uje o ta~ki dnevnog reda tako {toprihvata ili ne prihvata predlog sadràn u zaklju~ku nadle`nog odbora.

(2) Vlada pri tome moè da izmeni predlog ili nacrt akta.(3) Ako je rasprava vo|ena o pitanju koje nije razmatrano na sednici od-

bora, Vlada odlu~uje tako {to prihvata ili ne prihvata predlog ~lanaVlade koji je predloìo dopunu dnevnog reda.

(4) Vlada moè da odloì odlu~ivanje i da predlaga~u naloì da izmeni ilidopuni materijal.

Glasanje ^̂llaann 5599..

(1) Glasa se dizanjem ruke, pojedina~nim izja{njavanjem ili na drugi teh-ni~ki izvodljiv na~in.

(2) ^lan Vlade ima pravo da izuzme mi{ljenje i da to obrazloì, {to se be-leì u zapisnik.

(3) Kako je ~lan Vlade glasao smatra se slu`benom tajnom stroge poverlji-vosti, ako u konkretnom slu~aju predsednik Vlade druk~ije ne odredi.

U~e{}e i prisustvo na sednici^̂llaann 6600..

(1) Na sednici Vlade u~estvuju ~lanovi Vlade, Generalni sekretar, direktorRepubli~kog sekretarijata za zakonodavstvo i pozvana lica. Pozvana li-ca mogu da u~estvuju u radu pri razmatranju ta~ke dnevnog reda radikoje su pozvana.

(2) Sednici Vlade prisustvuju, bez prava u~e{}a u radu, zamenik General-nog sekretara, {ef Kabineta predsednika Vlade, pomo}nik Generalnogsekretara i zaposleni u Generalnom sekretarijatu koje odredi General-ni sekretar.

(3) Na predlog ministra i uz saglasnost predsednika Vlade, na sednici po-red ministra mogu da u~estvuju dràvni sekretar, sekretar ministar-stva, direktor organa uprave u sastavu ministarstva ili pomo}nik mi-nistra koji je odgovoran za pripremu materijala, ali samo pri razmatra-nju ta~ke dnevnog reda na kojoj je njihovo u~e{}e potrebno.

76

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(4) Ministar i direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo blago-vremeno obave{tavaju Generalnog sekretara da ne}e mo}i da prisu-stvuju sednici zbog slu`benog puta, bolesti ili drugih opravdanih raz-loga i saop{tavaju mu koji ih dràvni sekretar ili pomo}nik, odnosnozamenik ili pomo}nik zamenjuje.

Obaveze direktora Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo^̂llaann 6611..

(1) Direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo duàn je da seprijavi za u~e{}e u raspravi ako iz materijala ili rasprave oceni da jenacrt ili predlog akta u suprotnosti sa Ustavom ili zakonom.

(2) On je duàn da upozori i na mogu}e stvaranje nesklada u pravnim si-stemu Republike Srbije.

Stenografske bele{ke i tonsko snimanje sednice ^̂llaann 6622..

(1) Na sednici Vlade vode se stenografske bele{ke. Sednica Vlade se tonski snima.(2) Stenografske bele{ke i tonski snimci smatraju se slu`benom tajnom

stroge poverljivosti.(3) Stenografske bele{ke i tonske snimke mogu da koriste ~lanovi Vlade i

direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, a druga lica akoim to odobri Generalni sekretar.

(4) Svojstvo poverljivosti stenografskih beleàka i tonskih snimaka oduzi-ma Vlada.

(5) Za ~uvanje stenografskih beleàka i tonskih snimaka odgovoran je Ge-neralni sekretar.

Zapisnik o toku sednice^̂llaann 6633..

(1) O toku sednice Vlade vodi se zapisnik.(2) U zapisnik se unosi redni broj i datum sednice, ko je predsedavao

sednici, vreme kad je sednica po~ela i zavr{ena, popis prisutnih iodsutnih ~lanova Vlade, popis ostalih koji su prisustvovali sedni-ci, dnevni red sednice i kako je Vlada odlu~ila o svakoj ta~ki dnev-nog reda.

(3) Zapisnik potpisuju predsednik Vlade i Generalni sekretar. Zapisnik se~uva trajno.

(4) Za ~uvanje zapisnika odgovoran je Generalni sekretar.

Pre~i{}en tekst akta^̂llaann 6644..

(1) Posle sednice Vlade priprema se pre~i{}en tekst akta.(2) Pre~i{}en tekst je tekst akta ili predloga akta u koji su unesene izmene

usvojene na sednici Vlade i koji je pravnotehni~ki redigovan.

77

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Priprema pre~i{}enog teksta akta^̂llaann 6655..

(1) Pre~i{}en tekst priprema predlaga~ u saradnji s Republi~kim sekretari-jatom za zakonodavstvo i Generalnim sekretarijatom.

(2) Generalni sekretar im, po potrebi, stavlja na raspolaganje odgovaraju-}i deo stenografskih beleàka.

(3) Pre~i{}en tekst sastavlja se u tri primerka, a jedan se parafira u Repu-bli~kom sekretarijatu za zakonodavstvo. Sva tri primerka predlaga~dostavlja Generalnom sekretarijatu.

(4) Pre~i{}eni tekstovi ~uvaju se u dokumentaciji Generalnog sekretarijata.

Potpisivanje akata Vlade^̂llaann 6666..

(1) Akte Vlade potpisuje predsednik Vlade ili potpredsednik Vlade kogapredsednik Vlade ovlasti.

(2) Oni potpisuju i propratno pismo ako Vlada upu}uje predlog akta Na-rodnoj skup{tini ili predsedniku Republike.

Objavljivanje akata Vlade^̂llaann 6677..O objavljivanju akata Vlade u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”stara se Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo.

Dostavljanje zaklju~aka Vlade^̂llaann 6688..Zaklju~ak, kao akt Vlade, dostavlja se radi izvr{enja organu dràvneuprave kome su zaklju~kom naloène obaveze.

IV. ODNOS VLADE I DRUGIH DR@AVNIH ORGANA1. ODNOS VLADE I NARODNE SKUP[TINE

A) Ure|ivanje odnosa^̂llaann 6699..Vlada sara|uje s Narodnom skup{tinom prema Ustavu, Zakonu o Vla-di, Zakonu o dràvnoj upravi, Poslovniku Narodne skup{tine Republi-ke Srbije i ovom poslovniku.

B) Ako je Vlada predlaga~ akta Narodnoj skup{tini

Predstavljanje Vlade u Narodnoj skup{tini^̂llaann 7700..

(1) Ako je Vlada predlaga~ akta Narodnoj skup{tini, odre|uje ~lana Vladekoji je predstavlja na sednici Narodne skup{tine. Direktor Republi~kogsekretarijata za zakonodavstvo moè biti predstavnik Vlade pod uslo-

78

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

vima odre|enim Poslovnikom Narodne skup{tine Republike Srbije. (2) Vlada moè iz reda zaposlenih i postavljenih lica koji su pripremali

predlog akta i koji raspolaù potrebnom stru~no{}u da odredi svojepoverenike koji }e u~estvovati u radu odbora Narodne skup{tine.

(3) Predstavnik Vlade moè bez izri~itog ovla{}enja Vlade da prihvati nasednici Narodne skup{tine amandman drugog predlaga~a samo akose njime bitno ne menjaju re{enja iz predloga akta Vlade.

(4) Ako ~lan Vlade ne moè prisustvovati sednici Narodne skup{tine,predsednik Vlade odre|uje ~lana Vlade koji }e ga zameniti, ako se nemoè sa~ekati sednica Vlade da se na njoj odredi zamena.

Amandmani na predlog akta Vlade^̂llaann 7711..

(1) Ako je Vlada predlaga~ akta Narodnoj skup{tini, predloge amandma-na na predlog akta priprema nadle`no ministarstvo ili posebna orga-nizacija u saradnji s Republi~kim sekretarijatom za zakonodavstvo.

(2) Ako amandmane na predlog akta Vlade podnesu drugi predlaga~i, Ge-neralni sekretarijat ih dostavlja nadle`nom ministarstvu ili posebnojorganizaciji da u saradnji s Republi~kim sekretarijatom za zakonodav-stvo pripremi za Vladu predlog mi{ljenja o amandmanima. U predlo-gu mi{ljenja navodi se koji se amandmani prihvataju, a koji ne prihva-taju i obrazlaù razlozi za to.

(3) U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika opripremi materijala za sednicu Vlade.

V) Ako Vlada nije predlaga~ akta Narodnoj skup{tini^̂llaann 7722..

(1) Ako Vlada nije predlaga~ akta Narodnoj skup{tini, nadle`no ministar-stvo ili posebna organizacija u saradnji s Republi~kim sekretarijatomza zakonodavstvo priprema za Vladu predlog mi{ljenja o predlogu ak-ta, predlog amandmana na predlog akta i predlog mi{ljenja o amand-manima koje podnesu drugi predlaga~i.

(2) Isto vaì i za pripremu predloga odgovora Ustavnom sudu povodompredloga ili inicijative za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti op{tegakta Narodne skup{tine ili Vlade.


G) Odgovor na poslani~ko pitanje^̂llaann 7733..

(1) Ako je poslani~ko pitanje upu}eno Vladi, a u delokrugu je ministar-stva, ministarstvo priprema za Vladu predlog odgovora.

(2) Poslani~ko pitanje koje je upu}eno Vladi, a zalazi u delokrug vi{e mini-starstava, Generalni sekretarijat dostavlja njima svima, a predlog od-govora priprema za Vladu prvoimenovano ministarstvo.

(3) Ministarstva koja odredi predsednik Vlade u saradnji s Generalnim sekreta-

79

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

rijatom i Republi~kim sekretarijatom za zakonodavstvo pripremaju za Vladupredlog odgovora na poslani~ko pitanje koje se odnosi samo na rad Vlade.

(4) Generalni sekretarijat stara se o tome da Vlada blagovremeno odgova-ra na poslani~ka pitanja.

D) Interpelacija^̂llaann 7744..

(1) Interpelaciju koja je podneta na rad ministra Generalni sekretarijat do-stavlja ministarstvu da pripremi za Vladu predlog stava o interpelaciji.

(2) Ako je interpelacija podneta na rad Vlade, predlog stava pripremaju zaVladu nadle`na ministarstva u saradnji s Republi~kim sekretarijatomza zakonodavstvo i Generalnim sekretarijatom.

(3) U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog poslovnika o pripremimaterijala za sednicu Vlade.

\) Zahtevi Narodne skup{tine^̂llaann 7755..

(1) Narodna skup{tina moè zahtevati od Vlade da zauzme stav o pitanjuiz nadle`nosti Vlade ili da joj dostavi izve{taje ili podatke potrebne zaraspravljanje o pitanju vezanom za rad Vlade ili njenog ~lana.

(2) U tom slu~aju shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pri-premi materijala za sednicu Vlade.

(3) Ministarstva i posebne organizacije dostavljaju Generalnom sekretaruobave{tenja, obja{njenja i podatke koje Narodna skup{tina od njih za-traì, a Generalni sekretar ih upu}uje Narodnoj skup{tini.

E) Program rada Vlade i izve{taj o radu Vlade

Godi{nji program rada Vlade^̂llaann 7766..

(1) Godi{njim programom rada Vlada odre|uje svoje glavne poslove, auspeh u njihovom obavljanju ocenjuje u izve{taju o radu.

(2) U godi{njem programu rada posebno se navode predlozi zakona i dru-gih akata koje }e Vlada predloìti Narodnoj skup{tini i za svaki aktkratko navodi zbog ~ega je on potreban.

(3) Vlada usvaja godi{nji program rada do kraja decembra teku}e godineza narednu godinu.

Pripremanje godi{njeg programa rada Vlade^̂llaann 7777..

(1) Godi{nji program rada Vlade zasniva se na programima rada organadràvne uprave, koje oni dostavljaju Generalnom sekretarijatu do 1.decembra teku}e godine za narednu godinu.

(2) Godi{nji program rada Vlade priprema Generalni sekretarijat u sarad-nji s Republi~kim sekretarijatom za zakonodavstvo i ministarstvimakoja odredi predsednik Vlade.

80

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(3) Podrobne instrukcije za pripremanje godi{njeg programa rada sa~inja-va Generalni sekretar, koji je i odgovoran za blagovremenu pripremuprograma.

Izve{taj o radu Vlade^̂llaann 7788..

(1) Vlada podnosi Narodnoj skup{tini izve{taj o radu do 1. marta teku}egodine za proteklu godinu.

(2) U izve{taju o radu opisuju se obavljeni poslovi koji su bili predvi|enigodi{njim programom rada, a posebno se nazna~avaju i opisuju poslo-vi koji su obavljeni, a nisu bili predvi|eni godi{njim programom rada.

(3) Podrobne instrukcije za pripremanje izve{taja o radu Vlade sporazum-no sa~injavaju Generalni sekretar, ministar finansija i direktor Repu-bli~kog sekretarijata za zakonodavstvo.

Pripremanje izve{taja o radu Vlade^̂llaann 7799..

(1) Izve{taj o radu Vlade zasniva se na izve{tajima o radu organa dràvneuprave, koje oni dostavljaju Generalnom sekretarijatu do 1. februarateku}e godine za proteklu godinu.

(2) Izve{taj o radu organa dràvne uprave sadrì prikaz izvr{avanja zako-na, drugih op{tih akata i zaklju~aka Vlade, preduzete mere, njihovodejstvo i druge podatke.

(3) Izve{taj o radu Vlade priprema Generalni sekretarijat u saradnji s Mi-nistarstvom finansija i Republi~kim sekretarijatom za zakonodavstvo.

Izve{taj o radu ~lana Vlade. Shodna primena^̂llaann 8800..

(1) ^lan Vlade duàn je da podnese Narodnoj skup{tini izve{taj o svomradu ako to ona zatraì.

(2) Izve{taj o radu ~lana Vlade prethodno se dostavlja Vladi.(3) Odredbe ovog poslovnika o pripremi godi{njeg izve{taja o radu Vlade

shodno se primenjuju i ako Narodna skup{tina zatraì od Vlade ili ~la-na Vlade da podnese izve{taj o svom radu.

2. ODNOS S PREDSEDNIKOM REPUBLIKE

Saradnja^̂llaann 8811..

(1) Vlada sara|uje s predsednikom Republike u pitanjima iz njegove nadle`nosti.(2) Ministarstva i posebne organizacije dostavljaju Generalnom sekretaru

obave{tenja, obja{njenja i podatke koje predsednik Republike od njihzatraì, a Generalni sekretar ih upu}uje predsedniku Republike.

81

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(3) Izuzetno, kad je to zakonom ili drugim propisom odre|eno, Ministar-stvo odbrane moè svoje predloge, obave{tenja, obja{njenja i podatkedostavljati neposredno predsedniku Republike.

Traènje da Vlada zauzme stav^̂llaann 8822..

(1) Ako predsednik Republike zatraì da Vlada zauzme stav o pitanju iznjene nadle`nosti, Generalni sekretar i direktor Republi~kog sekretari-jata za zakonodavstvo najpre ocenjuju prirodu traènja.

(2) Ocene li da se traènje ne odnosi na zauzimanje stava Vlade, pripre-maju za Vladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka.

(3) U suprotnom, traènje dostavljaju nadle`nim organima dràvne upra-ve da oni pripreme za Vladu predlog zaklju~ka koji sadrì stav Vlade.


3. ODNOS SA ORGANIMA DR@AVNE UPRAVE

Predlog ~lana Vlade za ure|enje odre|enog pitanja^̂llaann 8833..

(1) ^lan Vlade moè da podnose Vladi predlog za ure|ivanje pitanja iznadle`nosti Vlade i Narodne skup{tine.

(2) Predlog se dostavlja Generalnom sekretaru, koji ga prosle|uje nadle-`nom organu dràvne uprave da on ~lanu Vlade dostavi odgovor u ro-ku od sedam dana.

(3) Ako ne bude zadovoljan odgovorom, ~lan Vlade moè da pripremi zaVladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka, ali ne pre nego {to istekne 15dana od dana kada je primio odgovor.


Zauzimanje stava o pitanju iz delokruga ~lana Vlade^̂llaann 8844..

(1) ^lan Vlade moè zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegovogdelokruga tako {to preko Generalnog sekretarijata dostavlja Vladipredlog odgovaraju}eg zaklju~ka.


Poni{tavanje ili ukidanje propisa i drugih op{tih akata ^̂llaann 8855..

(1) ^lan Vlade, direktor posebne organizacije ili direktor slu`be Vlade mo-è podneti Vladi predlog da se poni{ti ili ukine propis ministarstva ili

82

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

posebne organizacije koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisomVlade, na sopstvenu inicijativu ili na inicijativu koga tre}eg.

(2) Po{to primi predlog, Generalni sekretar pribavlja izja{njenje donosio-ca propisa i Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo koji su du`nida izja{njenje dostave u roku od sedam dana.

(3) Potom, Generalni sekretar priprema za Vladu predlog odgovaraju}egzaklju~ka ili re{enja.

(4) Ako Vlada donese re{enje kojim se poni{tava ili ukida propis mini-starstva ili posebne organizacije, odre|uje i rok u kome se donosinov propis.

Odre|ivanje rokova za dono{enje propisa^̂llaann 8866..

(1) Generalni sekretarijat vodi evidenciju o rokovima u kojima su, premazakonu ili op{tem aktu Vlade, ministarstva i posebne organizacije du-`ni da donose propise.

(2) Ako rok za dono{enje propisa nije odre|en, Generalni sekretar, po{topribavi mi{ljenje nadle`nog ministarstva ili posebne organizacije, pri-prema za Vladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka.

Dono{enje propisa iz delokruga ministarstva ili posebne organizacije

^̂llaann 8877..(1) Ako ministarstvo ili posebna organizacija ne donesu propis u roku od-

re|enom zakonom ili aktom Vlade, propis moè doneti Vlada, pod uslo-vom da nedono{enje propisa moè izazvati {tetne posledice po ìvot ilizdravlje ljudi, ìvotnu sredinu, privredu ili imovinu ve}e vrednosti.

(2) Generalni sekretarijat od ministarstava koja odredi predsednik Vladepribavlja mi{ljenja o tome da li postoje uslovi da Vlada donese propisi potom priprema za Vladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka.

(3) Ako Vlada oceni da postoje uslovi za dono{enje propisa, odre|uje mi-nistarstva koja u saradnji s Republi~kim sekretarijatom za zakonodav-stvo pripremaju za Vladu predlog propisa.


Re{avanje spora^̂llaann 8888..

(1) O pitanjima koja organi dràvne uprave ne re{e sporazumno, uklju~u-ju}i i sukob nadle`nosti koji ne proizlazi iz upravnog postupka, odlu-~uje Vlada.

(2) Organ dràvne uprave pismeno obave{tava Generalnog sekretara otome da postoji spor.

(3) Generalni sekretarijat pribavlja mi{ljenje u~esnika u sporu i potom usaradnji s Republi~kim sekretarijatom za zakonodavstvo priprema zaVladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka.

83

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

Izvr{avanje zaklju~aka Vlade^̂llaann 8899..

(1) Za blagovremeno i pravilno izvr{avanje zaklju~ka Vlade odgovorni suministri, direktori posebnih organizacija i direktori Vladinih slu`bi,shodno nalozima iz zaklju~aka i sopstvenom delokrugu.

(2) Izvr{avanje zaklju~aka Vlade prati, nadzire i uskla|uje Generalni se-kretar i radi toga, po potrebi, izdaje odgovaraju}e naloge.

(3) Ako organ dràvne uprave ne izvr{i zaklju~ak u primerenom roku, Ge-neralni sekretar priprema za Vladu predlog odgovaraju}eg zaklju~ka.

(4) Organ dràvne uprave duàn je da posebno obavesti Generalnog se-kretara o tome da je izvr{en zaklju~ak Vlade kojim nije naloèna pri-prema i predlaganje materijala za Vladu.

Organ uprave u sastavu ministarstva^̂llaann 9900..

(1) Organ uprave u sastavu ministarstva pred Vladom predstavlja ministar.(2) Vlada ostvaruje ovla{}enja prema organu u sastavu ministarstva pre-

ko ministarstva u ~ijem sastavu je organ.

Dostavljanje materijala ve}em broju organa dràvne uprave^̂llaann 9911..

(1) Ako Generalni sekretarijat dostavi materijal na mi{ljenje ve}em brojuorgana dràvne uprave, mi{ljenje Vladi dostavlja prvoimenovani or-gan po{to sa ostalima usaglasi tekst mi{ljenja.

(2) Ako tekst mi{ljenja ne bude usagla{en, prvoimenovani organ dostavljaVladi svoje mi{ljenje i mi{ljenja organa koji se nisu s njim usaglasili.

4. ODNOS S DRUGIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA

^̂llaann 9922..Vlada, po pravilu, preko nadle`nih ministarstava, posebnih organiza-cija i slu`bi Vlade, sara|uje s drugim dràvnim organima, stru~nimudruènjima, sindikatima, op{tinama, gradovima, gradom Beogra-dom, autonomnim pokrajinama i drugim pravnim subjektima.

V. JAVNOST RADA VLADE

Op{ta pravila o javnosti rada^̂llaann 9933..

(1) Rad Vlade je javan.

84

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(2) Javnost rada Vlade obezbe|uje se konferencijama za novinare, predsta-vljanjem Vlade i organa dràvne uprave na Internetu, saop{tenjima zajavnost i drugim informacijsko-telekomunikacionim sredstvima.

(3) Vlada na pitanja, inicijative i pritu`be koje su joj upu}ene, po pravilu,odgovara preko organa dràvne uprave. Na pitanja, inicijative i pritu-`be koje su upu}ene predsedniku Vlade odgovara Generalni sekretari-jat u saradnji s nadle`nim organima dràvne uprave.

Omogu}avanje javnosti rada^̂llaann 9944..

(1) O javnosti rada Vlade i organa dràvne uprave stara se Kancelarija zasaradnju s medijima.

(2) O radu i odlukama Vlade javnost obave{tavaju predsednik Vlade i di-rektor Kancelarije za saradnju s medijima.

(3) Potpredsednik Vlade i ministri obave{tavaju javnost o odlukama Vla-de iz njihovog delokruga. Sa ovla{}enjem ministra, odnosno Vlade i dr-àvni sekretari i direktori posebnih organizacija i slu`bi Vlade moguda obave{tavaju javnost o odlukama Vlade iz njihovog delokruga.

Predstavljanje stavova Vlade^̂llaann 9955..

(1) ^lanovi Vlade, dràvni sekretari i direktori posebnih organizacija i slu-`bi Vlade du`ni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izra-àvaju i zastupaju stavove Vlade.

(2) Odluku Vlade mora da zastupa u javnosti i ~lan Vlade koji je glasaoprotiv nje ili je bio uzdràn.

Javnost sednica Vlade^̂llaann 9966..

(1) Novinari i drugi predstavnici javnosti, po pravilu, ne prisustvuju sed-nicama Vlade.

(2) Izlaganja ~lanova Vlade i drugih u~esnika u radu sednice Vlade, sma-traju se slu`benom tajnom stroge poverljivosti, ako u konkretnom slu-~aju predsednik Vlade druk~ije ne odredi.

VI. PREÎ[]ENI TEKSTOVI OP[TIH AKATA VLADE

^̂llaann 9977..(1) Vlada moè ovlastiti Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo da utvr-

di pre~i{}en tekst op{teg akta Vlade i dostavi ga “Slu`benom glasnikuRepublike Srbije” na objavljivanje.

(2) Za to Vlada ovla{}uje Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo op{timaktom kojim menja ili dopunjuje op{ti akt ili posebnim zaklju~kom.

85

P

POSL

OV

NIK

VLA

DE

(3) Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo utvr|uje pre~i{}en tekst usaradnji sa organom dràvne uprave nadle`nim za pripremu op{tegakta i Generalnim sekretarijatom.

(4) Utvr|ivanje pre~i{}enog teksta op{teg akta Vlade podrazumeva i pre-numerisanje njegovih ~lanova.

VII. DOKUMENTI VLADE

^̂llaann 9988..(1) Dokumenti Vlade su: zapisnici sa sednica Vlade i njenih stalnih i po-

vremenih radnih tela, materijali sa sednica Vlade, pre~i{}eni tekstoviakata koje je Vlada donela, stenografske bele{ke i tonski snimci sa sed-nica Vlade, stalnih radnih tela Vlade i povremenih radnih tela Vladekojima stru~nu i administrativnotehni~ku potporu pruà Generalnisekretarijat.

(2) Dokumenti Vlade ~uvaju se u dokumentaciji Generalnog sekretarijatai mogu da se koriste uz saglasnost Generalnog sekretara.

(3) Generalni sekretar donosi direktivu o ~uvanju, rukovanju i na~inu ko-ri{}enja dokumenata Vlade.

86

U

URE

DBA

OG

ENER

ALN

OM

SEKR

ETA

RIJA

TUV

LAD

E

Na osnovu ~lana 29. stav 2. i ~lana 47. Zakona o Vladi (“Slu`beni glasnik Re-publike Srbije”, br. 55/05 i 71/05), vlada donosi

UREDBU O GENERALNOM SEKRETARIJATU VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 75/2005

1. SADR@INA UREDBE

^̂llaann 11..Ovom uredbom odre|uju se delokrug, ure|enje i druga pitanja zna~ajna zarad Generalnog sekretarijata Vlade (u daljem tekstu: Generalni sekretarijat).

2. GENERALNI SEKRETARIJAT

^̂llaann 22..(1) Generalni sekretarijat je op{ta slu`ba Vlade zaduèna za stru~ne i dru-

ge poslove za potrebe Vlade i radnih tela Vlade.(2) Generalni sekretarijat obavlja i poslove odre|ene ovom uredbom za

potrebe Kabineta predsednika Vlade i Kabineta potpredsednika Vladei pojedine poslove za potrebe slu`bi Vlade ako je to odre|eno uredbomkojom se osniva slu`ba.

3. AKTI NA KOJIMA SE ZASNIVA RAD GENERALNOG SEKRETARIJATA

^̂llaann 33..Rad Generalnog sekretarijata zasniva se na Zakonu o Vladi, Zakonu odràvnoj upravi, Poslovniku Vlade, zaklju~cima i drugim aktima Vla-

87

U

URE

DBA

OG

ENER

ALN

OM

SEKR

ETA

RIJA

TUV

LAD

E

de, na obaveznim uputstvima koje predsednik Vlade daje Generalnomsekretaru Vlade (u daljem tekstu: Generalni sekretar) i na direktivamaGeneralnog sekretara.

4. DELOKRUG GENERALNOG SEKRETARIJATA

Poslovi za Vladu i radna tela Vlade^̂llaann 44..

(1) Generalni sekretarijat:1) priprema akte kojima Vlada nadzire, usmerava i uskla|uje rad mini-starstava i posebnih organizacija i stara se o njihovom izvr{avanju;2) stara se o izvr{avanju akata Vlade kojima ona nalaè obaveze mini-starstvima i posebnim organizacijama;3) ako ministarstva i posebne organizacije ne donesu propis u roku ko-ji je odre|en zakonom ili op{tim aktom Vlade, obave{tava Vladu o to-me i predlaè joj rokove u kojima oni treba da donesu propis, a predla-è i rokove za dono{enje propisa ako nisu odre|eni zakonom ili op{timaktom Vlade;4) stara se o izvr{avanju obaveza Vlade prema Narodnoj skup{tini;5) obezbe|uje u~estvovanje Vlade i njenih predstavnika u radu Na-rodne skup{tine, saradnju s predsednikom Republike, drugim or-ganima i organizacijama, drugim dràvama i me|unarodnim or-ganizacijama;6) obra|uje materijale za sednice Vlade i radnih tela Vlade;7) priprema i prati sednice Vlade i njenih radnih tela i druge sednice uVladi;8) stara se o kori{}enju sredstava kojima raspolaè Vlada;9) priprema akte kojima Generalni sekretar ostvaruje ovla{}enja pre-ma direktorima slu`bi Vlade koji su mu odgovorni i stara se o njiho-vom izvr{avanju.

(2) Generalni sekretarijat obavlja i druge poslove za potrebe Vlade, njenihradnih tela i Generalnog sekretara.

Poslovi za kabinete predsednika i potpredsednika Vlade^̂llaann 55..

(1) Za kabinete predsednika Vlade i potpredsednika Vlade Generalni se-kretarijat obavlja poslove vezane za ostvarivanje prava i du`nosti poosnovu rada, op{te pravne, materijalno-finansijske i ra~unovodstve-ne poslove.

(2) Generalni sekretarijat se stara o administrativnim, informati~kim iprate}im pomo}no-tehni~kim poslovima za potrebe Kabineta pred-sednika Vlade i Kabineta potpredsednika Vlade.

88

U

URE

DBA

OG

ENER

ALN

OM

SEKR

ETA

RIJA

TUV

LAD

E

5. URE\ENJE GENERALNOG SEKRETARIJATA

Generalni sekretar^̂llaann 66..

(1) Generalni sekretarijat Vlade vodi Generalni sekretar.(2) Generalni sekretar je funkcioner koga postavlja i razre{ava Vlada, na

predlog predsednika Vlade.(3) Generalni sekretar ima pri vo|enju Generalnog sekretarijata ista ovla-

{}enja kao ministar pri vo|enju ministarstva.

Prestanak mandata Generalnog sekretara^̂llaann 77..

(1) Generalnom sekretaru mandat prestaje s prestankom mandata pred-sednika Vlade, ostavkom ili razre{enjem.

(2) Generalni sekretar kome je mandat prestao zbog prestanka mandatapredsednika Vlade nastavlja svoje du`nosti dok se ne postavi novi Ge-neralni sekretar, ali vi{e nije ovla{}en da predloì Vladi zamenika i po-mo}nika Generalnog sekretara i direktora slu`be Vlade.

Zamenik Generalnog sekretara^̂llaann 88..

(1) Generalni sekretar ima zamenika, koga sam predlaè, a koga postavljaVlada na pet godina.

(2) Zamenik Generalnog sekretara pomaè Generalnom sekretaru u okviruovla{}enja koja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili spre~en.

(3) Zamenik Generalnog sekretara je dràvni slu`benik na poloàju.

Pomo}nici Generalnog sekretara^̂llaann 99..

(1) Generalni sekretar ima pomo}nike, koje sam predlaè, a postavlja ihVlada na pet godina.

(2) Pomo}nik Generalnog sekretara rukovodi zaokruènom obla{}u radaGeneralnog sekretarijata za koju se obrazuje sektor.

(3) Pomo}nik Generalnog sekretara je dràvni slu`benik na poloàju.

Objavljivanje re{enja o postavljenju i prestanku mandata^̂llaann 1100..Re{enja o postavljenju i prestanku mandata Generalnog sekretara ire{enja o postavljenju i prestanku du`nosti zamenika i pomo}nikaGeneralnog sekretara objavljuju se u “Slu`benom glasniku Republi-ke Srbije”.

89

U

URE

DBA

OG

ENER

ALN

OM

SEKR

ETA

RIJA

TUV

LAD

E

6. PRELAZNE ODREDBE

Rokovi za dono{enje pravilnika i postavljenje zamenika i pomo}nika Generalnog sekretara

^̂llaann 1111..(1) Generalni sekretar donosi Pravilnik o unutra{njem ure|enju i siste-

matizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu u roku od 60 da-na od dana stupanja na snagu ove uredbe.

(2) Zamenik i pomo}nici Generalnog sekretara postavljaju se u roku od 30dana od dana stupanja na snagu Pravilnika o unutra{njem ure|enju isistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu.

Poloàj zamenika i pomo}nika Generalnog sekretara do postavljenja dràvnih slu`benika

^̂llaann 1122..(1) Dok se zamenik i pomo}nici Generalnog sekretara ne po~nu postavlja-

ti kao dràvni slu`benici, oni koji su postavljeni pre toga nastavljajurad prema propisima koji su vaìli na dan kada su postavljeni, uklju-~uju}i i pravila za slu~aj prestanka du`nosti.

(2) Ako zameniku ili pomo}niku Generalnog sekretara koji nisu postavlje-ni na poloàj kao dràvni slu`benici prestane du`nost, novi zamenik ilipomo}nik Generalnog sekretara bi}e postavljeni prema propisima kojisu vaìli na dan kada su postavljeni oni kojima je du`nost prestala.

7. ZAVR[NE ODREDBE

Prestanak vaènja ranijeg propisa^̂llaann 1133..Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vaì Uredba o Gene-ralnom sekretarijatu i drugim slu`bama Vlade Republike Srbije (“Slu-`beni glasnik RS”, br. 15/01, 16/01, 32/01, 64/01, 29/02, 54/02, 91/03,95/03, 130/03, 132/03, 23/04, 25/04, 51/04 i 98/04).

Stupanje uredbe na snagu^̂llaann 1144..Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

90

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

PRED

SED

NIK

AV

LAD

E

Na osnovu ~l. 27. i 47. Zakona o Vladi (“Slu`beni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05),vlada donosi

UREDBU O KABINETU PREDSEDNIKA VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 75/2005

1. SADR@INA UREDBE

^̂llaann 11..Ovom uredbom odre|uju se delokrug, ure|enje i druga pitanja zna~aj-na za rad Kabineta predsednika Vlade (u daljem tekstu: Kabinet).

2. DELOKRUG KABINETA

^̂llaann 22..(1) Kabinet obavlja stru~ne i druge poslove za potrebe predsednika Vlade

i po njegovom nalogu, a naro~ito:1) priprema mere kojima predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu iuskla|uje rad ~lanova Vlade;2) priprema obavezna uputstva i posebna zaduènja koja predsednikVlade daje ~lanovima Vlade, Generalnom sekretaru Vlade i direktorimaslu`bi Vlade koji su mu odgovorni i stara se o njihovom izvr{avanju;3) priprema akte koje predsednik Vlade donosi ili predlaè Vladi;4) priprema i obra|uje materijale za rad predsednika Vlade u Vladi i radnimtelima Vlade i materijale za njegovo u~estvovanje u radu Narodne skup{tine;5) stara se o saradnji predsednika Vlade s Narodnom skup{tinom,

91

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

PRED

SED

NIK

AV

LAD

E

predsednikom Republike, drugim dràvnim organima, predstavnici-ma stranih dràva i me|unarodnih organizacija;6) organizuje sastanke kojima predsedava ili na kojima u~estvujepredsednik Vlade.

(2) Kabinet obavlja stru~ne i druge poslove za potrebe saveta predsedni-ka Vlade.

3. VO\ENJE KABINETA

[ef Kabineta^̂llaann 33..

(1) Kabinet vodi {ef Kabineta, koga postavlja i razre{ava predsednik Vlade.(2) [ef Kabineta ima pri vo|enju Kabineta ista ovla{}enja kao direktor

slu`be Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade.(3) [efu Kabineta prestaje mandat s prestankom mandata predsednika

Vlade, ostavkom ili razre{enjem.

Zamenik {efa Kabineta^̂llaann 44..

(1) [ef Kabineta moè da ima zamenika, koga sam predlaè, a koga posta-vlja i razre{ava predsednik Vlade.

(2) Zamenik {efa Kabineta pomaè {efu Kabineta u okviru ovla{}enja ko-ja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili spre~en.

(3) Zameniku {efa Kabineta mandat prestaje iz istih razloga kao {efu Ka-bineta.

Objavljivanje re{enja o postavljenju i o prestanku mandata^̂llaann 55..Re{enja o postavljenju i prestanku mandata {efa Kabineta i zamenika{efa Kabineta objavljuju se u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

4. PRAVILNIK O UNUTRA[NJEM URE\ENJU I SISTEMATIZACIJIRADNIH MESTA U KABINETU

^̂llaann 66..(1) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u

Kabinetu donosi {ef Kabineta uz prethodnu saglasnost predsednikaVlade.

(2) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u ka-binetu stupa na snagu kad se Vlada s njim saglasi.

92

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

PRED

SED

NIK

AV

LAD

E

5. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Preuzimanje^̂llaann 77..Danom stupanja na snagu ove uredbe Kabinet preuzima sve koji suradili u Kabinetu predsednika Vlade, kao sektoru u Generalnom sekre-tarijatu Vlade.

Rok za dono{enje pravilnika^̂llaann 88..[ef Kabineta donosi pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaci-ji radnih mesta u Kabinetu u roku od 60 dana od dana stupanja nasnagu ove uredbe.


93

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

POTP

RED

SED

NIK

AV

LAD

E


UREDBU O KABINETU POTPREDSEDNIKA VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 75/2005

1. SADR@INA UREDBE

^̂llaann 11..Ovom uredbom odre|uju se delokrug, ure|enje i druga pitanja zna~aj-na za rad Kabineta potpredsednika Vlade (u daljem tekstu: Kabinet).

2. DELOKRUG KABINETA

^̂llaann 22..(1) Kabinet obavlja stru~ne i druge poslove za potrebe potpredsednika

Vlade i po njegovom nalogu, a naro~ito:1) priprema mere kojima potpredsednik Vlade usmerava i uskla|ujerad ministarstava i posebnih organizacija u oblastima koje odredipredsednik Vlade i stara se o njihovom izvr{avanju;2) stara se o ostvarivanju projekata iz delokruga vi{e ministarstava iposebnih organizacija kojima po ovla{}enju predsednika Vlade ruko-vodi potpredsednik Vlade;3) priprema akte koje potpredsednik Vlade predlaè Vladi;4) sara|uje s Kabinetom predsednika Vlade kada potpredsednik Vladezamenjuje predsednika Vlade;

94

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

POTP

RED

SED

NIK

AV

LAD

E

5) priprema i obra|uje materijale za rad potpredsednika Vlade u Vladi i radnimtelima Vlade i materijale za njegovo u~estvovanje u radu Narodne skup{tine;6) stara se o saradnji potpredsednika Vlade s dràvnim organima,predstavnicima me|unarodnih organizacija i stanih dràva;7) organizuje sastanke kojima predsedava ili na kojima u~estvuje pot-predsednik Vlade.

(2) Ako predsednik Vlade prenese potpredsedniku Vlade svoja ovla{}enjaprema direktoru slu`be Vlade koji mu je odgovoran, Kabinet pripremaobavezna uputstva i posebna zaduènja koja potpredsednik Vlade da-je direktoru slu`be i stara se o njihovom izvr{avanju.

3. VO\ENJE KABINETA

[ef Kabineta^̂llaann 33..

(1) Kabinet vodi {ef Kabineta, koga postavlja i razre{ava potpredsednik Vlade.(2) [ef Kabineta ima pri vo|enju Kabineta ista ovla{}enja kao direktor

slu`be Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade.(3) [efu Kabineta prestaje mandat s prestankom mandata potpredsedni-

ka Vlade, ostavkom ili razre{enjem.

Zamenik {efa Kabineta^̂llaann 44..

(1) [ef Kabineta moè da ima zamenika, koga sam predlaè, a koga posta-vlja i razre{ava potpredsednik Vlade.

(2) Zamenik {efa Kabineta pomaè {efu Kabineta u okviru ovla{}enja ko-ja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili spre~en.

(1) Zameniku {efa Kabineta mandat prestaje iz istih razloga kao {efu Kabineta.

Objavljivanje re{enja o postavljenju i o prestanku mandata^̂llaann 55..Re{enja o postavljenju i prestanku mandata {efa Kabineta i zamenika{efa Kabineta objavljuju se u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

4. PRAVILNIK O UNUTRA[NJEM URE\ENJU I SISTEMATIZACIJIRADNIH MESTA U KABINETU

^̂llaann 66..(1) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u Kabi-

netu donosi {ef Kabineta uz prethodnu saglasnost potpredsednika Vlade.

95

U

URE

DBA

OKA

BIN

ETU

POTP

RED

SED

NIK

AV

LAD

E

(2) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u ka-binetu stupa na snagu kad se Vlada s njim saglasi.


Preuzimanje^̂llaann 77..Danom stupanja na snagu ove uredbe Kabinet preuzima sve koji suradili u Kabinetu potpredsednika Vlade, kao sektoru u Generalnom se-kretarijatu Vlade.

Rok za dono{enje pravilnika^̂llaann 88..[ef Kabineta donosi pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaci-ji radnih mesta u Kabinetu u roku od 60 dana od dana stupanja nasnagu ove uredbe.


96

U

URE

DBA

OSL

U`B

AM

AV

LAD

E


UREDBU O SLU@BAMA VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 75/2005

1. SADR@INA UREDBE

^̂llaann 11..Ovom uredbom ure|uju se pitanja koja su zna~ajna za rad svih slu`biVlade (u daljem tekstu: slu`be), izuzev Generalnog sekretarijata Vladei kabineta predsednika i potpredsednika Vlade.

2. OSNIVANJE I VO\ENJE SLU@BI

^̂llaann 22..(1) Vlada uredbom osniva slu`be za stru~ne ili tehni~ke poslove za potre-

be Vlade ili za poslove koji su zajedni~ki ministarstvima i posebnim or-ganizacijama.

(2) Uredbom kojom osniva slu`bu Vlada odre|uje i delokrug, ure|enje idruga pitanja zna~ajna za rad slu`be.

(3) Slu`bu vodi direktor slu`be, a moè da je vodi i ministar bez portfelja.

3. ODNOSI KAD SLU@BU VODI DIREKTOR SLU@BE

Odgovornost direktora slu`be^̂llaann 33..

(1) Direktor slu`be odgovoran je Vladi i predsedniku Vlade ili General-nom sekretaru Vlade (u daljem tekstu: Generalni sekretar).

97

U

URE

DBA

OSL

U`B

AM

AV

LAD

E

(2) Kome je direktor slu`be odgovoran odre|uje se uredbom kojom seosniva slu`ba.

(3) Predsednik Vlade moè potpredsedniku Vlade da prenese ovla{}enjaprema slu`bi ~iji mu je direktor odgovoran, pa i pravo na predlaganjedirektora slu`be.

Ovla{}enja predsednika Vlade i Generalnog sekretara^̂llaann 44..

(1) Predsednik Vlade ima prema direktoru slu`be koji mu je odgovoranista ovla{}enja kao prema ministru.

(2) Ako slu`bu vodi direktor koji je odgovoran Generalnom sekretaru, Ge-neralni sekretar ima prema slu`bi ista ovla{}enja kao ministar premaorganu uprave u sastavu ministarstva.

Poloàj direktora slu`be^̂llaann 55..

(1) Direktora slu`be postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsedni-ka Vlade, odnosno Generalnog sekretara.

(2) Direktor slu`be je dràvni slu`benik na poloàju.(3) Direktor slu`be koji je odgovoran predsedniku Vlade ima pri vo|enju

slu`be ista ovla{}enja kao ministar pri vo|enju ministarstva, a direk-tor slu`be koji je odgovoran Generalnom sekretaru - kao direktor orga-na uprave u sastavu ministarstva.

Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u slu`bi

^̂llaann 66..(1) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u

slu`bi ~iji je direktor odgovoran predsedniku Vlade donosi direktorslu`be.

(2) Ako je direktor slu`be odgovoran Generalnom sekretaru, Pravilnik ounutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u slu`bi donosiGeneralni sekretar, na predlog direktora slu`be.

(3) Pravilnik o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u slu-`bi stupa na snagu kad se Vlada s njim saglasi.

Zamenik direktora slu`be^̂llaann 77..

(1) Direktor slu`be moè da ima zamenika ako je to odre|eno uredbomkojom se osniva slu`ba.

(2) Zamenika direktora slu`be postavlja Vlada na pet godina, na predlogdirektora slu`be.

(3) Zamenik direktora slu`be pomaè direktoru slu`be u okviruovla{}enja koja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ilispre~en.

(4) Zamenik direktora slu`be je dràvni slu`benik na poloàju.

98

U

URE

DBA

OSL

U`B

AM

AV

LAD

E

Pomo}nici direktora slu`be^̂llaann 88..

(1) Direktor slu`be moè da ima pomo}nike ako je to odre|eno uredbomkojom se osniva slu`ba.

(2) Pomo}nika direktora slu`be postavlja Vlada na pet godina, na predlogdirektora slu`be.

(3) Pomo}nik direktora slu`be rukovodi zaokruènom obla{}u rada slu-`be za koju se obrazuje sektor.

(4) Pomo}nik direktora slu`be je dràvni slu`benik na poloàju.

4. ODNOSI KAD SLU@BU VODI MINISTAR BEZ PORTFELJA

^̂llaann 99..(1) Vlada moè, na predlog predsednika Vlade, odrediti da slu`bu vo-

di ministar bez portfelja ako je uredbom kojom se osniva slu`baodre|eno da slu`bu vodi direktor koji je odgovoran predsednikuVlade.

(2) Ministar bez portfelja ima pri vo|enju slu`be ista ovla{}enja kao mi-nistar pri vo|enju ministarstva.

(3) Predsednik Vlade ima prema ministru bez portfelja koji vodi slu`buista ovla{}enja kao prema resornom ministru.

5. OBJAVLJIVANJE RE[ENJA O POSTAVLJENJU I PRESTANKU DU@NOSTI

^̂llaann 1100..Re{enja o postavljenju i prestanku du`nosti direktora slu`be, zameni-ka i pomo}nika direktora slu`be objavljuju se u “Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

6. PRIMENA DRUGIH PROPISA NA RAD SLU@BI

^̂llaann 1111..Na slu`be se primenjuju propisi o ure|enju, na~inu rada, finansiranjui radnim odnosima u ministarstvima i posebnim organizacijama, akoovim ili posebnim propisom nije druk~ije odre|eno.

99

U

URE

DBA

OSL

U`B

AM

AV

LAD

E


Prelazni poloàj postoje}ih slu`bi Vlade^̂llaann 1122..Slu`be Vlade koje su obrazovane do dana stupanja na snagu ove ured-be nastavljaju rad prema aktima na osnovu kojih su obrazovane dokse ti akti ne usklade sa Zakonom o Vladi i ovom uredbom.

Poloàj postavljenih lica u slu`bama Vlade do postavljenja dràvnih slu`benika

^̂llaann 1133..(1) Dok se direktori slu`bi Vlade, njihovi zamenici i pomo}nici ne po~nu

postavljati kao dràvni slu`benici - direktori, zamenici i pomo}nici di-rektora postoje}ih slu`bi Vlade nastavljaju da rade prema propisimakoji su vaìli na dan kada su postavljeni, uklju~uju}i i pravila za slu~ajprestanka du`nosti.

(2) Ako direktoru, zameniku ili pomo}niku direktora slu`be Vlade koji ni-su postavljeni na poloàj kao dràvni slu`benici prestane du`nost, no-vi direktor, zamenik ili pomo}nik direktora slu`be Vlade bi}e posta-vljeni prema propisima koji su vaìli na dan kada su postavljeni onikojima je du`nost prestala.


100

ZAKON O DR@AVNOJ UPRAVI“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE”, BR. 79/2005

I. OSNOVNE ODREDBE

Poloàj i sastav dràvne uprave^̂llaann 11..

(1) Dràvna uprava je deo izvr{ne vlasti Republike Srbije koji vr{i uprav-ne poslove u okviru prava i du`nosti Republike Srbije (u daljem tekstu:poslovi dràvne uprave).

(2) Dràvnu upravu ~ine ministarstva, organi uprave u sastavu mini-starstava i posebne organizacije (u daljem tekstu: organi dràvneuprave).

Obrazovanje i delokrug organa dràvne uprave ^̂llaann 22..

(1) Organi dràvne uprave obrazuju se zakonom.(2) Delokrug organa dràvne uprave odre|uje se zakonom.

Nadzor nad organima dràvne uprave^̂llaann 33..

(1) Rad organa dràvne uprave podleè nadzoru Vlade.(2) Narodna skup{tina nadzire rad organa dràvne uprave preko nadzora

nad radom Vlade i ~lanova Vlade.(3) Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedina~nih akata

organa dràvne uprave donesenih u upravnim stvarima.

Poveravanje poslova dràvne uprave ^̂llaann 44..Pojedini poslovi dràvne uprave zakonom se mogu poveriti autonom-nim pokrajinama, op{tinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim

101

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

preduze}ima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacija-ma (u daljem tekstu: imaoci javnih ovla{}enja).

Odgovornost za {tetu^̂llaann 55..

(1) Za {tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi dr-àvne uprave prouzrokuju fizi~kim i pravnim licima odgovara Repu-blika Srbija.

(2) Imaoci javnih ovla{}enja sami odgovaraju za {tetu koju svojim neza-konitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizi~kim i pravnim licimau vr{enju poverenih poslova dràvne uprave.

Finansiranje rada organa dràvne uprave^̂llaann 66..Sredstva za rad organa dràvne uprave obezbe|uju se u budètu Re-publike Srbije.

II. NAÊLA DELOVANJA ORGANA DR@AVNE UPRAVE

Samostalnost i zakonitost^̂llaann 77..Organi dràvne uprave samostalni su u vr{enju svojih poslova irade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i op{tihakata.

Stru~nost, nepristrasnost i politi~ka neutralnost^̂llaann 88..Organi dràvne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristra-sno i politi~ki neutralno i du`ni su da svakom omogu}e jednaku prav-nu za{titu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa.

Delotvornost u ostvarivanju prava stranaka^̂llaann 99..Organi dràvne uprave du`ni su da strankama omogu}e brzo i delo-tvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa.

Srazmernost. Po{tovanje stranaka^̂llaann 1100..

(1) Kad re{avaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, or-gani dràvne uprave du`ni su da koriste ona sredstva koja su za stran-ku najpovoljnija ako se i njima postiù svrha i cilj zakona.

(2) Organi dràvne uprave du`ni su da po{tuju li~nost i dostojanstvostranaka.

102

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

Javnost rada^̂llaann 1111..

(1) Rad organa dràvne uprave je javan.(2) Organi dràvne uprave du`ni su da javnosti omogu}e uvid u svoj rad,

prema zakonu kojim se ure|uje slobodan pristup informacijama odjavnog zna~aja.

III. POSLOVI DR@AVNE UPRAVE1. UÊSTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE

^̂llaann 1122..(1) Organi dràvne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i op-

{te akte za Vladu i predlaù Vladi strategije razvoja i druge mere koji-ma se oblikuje politika Vlade.

(2) Organ uprave u sastavu ministarstva u~estvuje u oblikovanju politikeVlade preko ministarstva.

2. PRA]ENJE STANJA

^̂llaann 1133..Organi dràvne uprave prate i utvr|uju stanje u oblastima iz svogadelokruga, prou~avaju posledice utvr|enog stanja i, zavisno od nadle-`nosti, ili sami preduzimaju mere ili predlaù Vladi dono{enje propisai preduzimanje mera na koje je ovla{}ena.

3. IZVR[AVANJE ZAKONA, DRUGIH PROPISA I OP[TIH AKATA

Pojam^̂llaann 1144..

(1) Organi dràvne uprave izvr{avaju zakone, druge propise i op{te akteNarodne skup{tine i Vlade tako {to donose propise, re{avaju u uprav-nim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimajuupravne radnje (u daljem tekstu: izvr{ni poslovi).

(2) Organ uprave u sastavu ministarstva ne moè donositi propise.(3) Za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseè u li~nu slobodu i bez-

bednost, fizi~ki i psihi~ki integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobo-de organi dràvne uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu.

103

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

Propisi koje donose organi dràvne uprave^̂llaann 1155..

(1) Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. (2) Pravilnikom se razra|uju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.(3) Naredbom se nare|uje ili zabranjuje neko pona{anje u jednoj situaci-

ji koja ima op{ti zna~aj.(4) Uputstvom se odre|uje na~in na koji organi dràvne uprave i imaoci jav-

nih ovla{}enja izvr{avaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.(5) Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u “Slu`benom glasniku Re-

publike Srbije”.

Ograni~enja pri dono{enju propisa^̂llaann 1166..

(1) Ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kadsu na to izri~ito ovla{}eni zakonom ili propisom Vlade.

(2) Ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom odre|ivatisvoje ili tu|e nadle`nosti, niti fizi~kim i pravnim licima ustanovljava-ti prava i obaveze koje nisu ve} ustanovljene zakonom.

Re{avanje u upravnim stvarima^̂llaann 1177..

(1) Organi dràvne uprave re{avaju u upravnim stvarima i donose upravne akte.(2) Organi dràvne uprave re{avaju o àlbama i vanrednim pravnim

sredstvima na upravne akte koje su doneli oni ili imaoci javnih ovla-{}enja, prema zakonu.

4. INSPEKCIJSKI NADZOR

^̂llaann 1188.. (1) Inspekcijskim nadzorom organi dràvne uprave ispituju sprovo|enje

zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupa-nje fizi~kih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izri~u mere nakoje su ovla{}eni.

(2) Inspekcijski nadzor ure|uje se posebnim zakonom.

5. STARANJE O JAVNIM SLU@BAMA

^̂llaann 1199..(1) Organi dràvne uprave staraju se da se rad javnih slu`bi odvija prema zakonu.(2) Pri tome organi dràvne uprave vr{e poslove i preduzimaju mere na

koje su ovla{}eni zakonom.

104

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

6. RAZVOJNI POSLOVI

^̂llaann 2200..Organi dràvne uprave podsti~u i usmeravaju razvoj u oblastima izsvoga delokruga, prema politici Vlade.

7. OSTALI STRU^NI POSLOVI

^̂llaann 2211..Organi dràvne uprave prikupljaju i prou~avaju podatke u oblastimaiz svoga delokruga, sa~injavaju analize, izve{taje, informacije i drugematerijale i vr{e druge stru~ne poslove kojima doprinose razvoju obla-sti iz svog delokruga.

IV. URE\ENJE ORGANA DR@AVNE UPRAVE 1. MINISTARSTVA

Obrazovanje ministarstava ^̂llaann 2222..Ministarstvo se obrazuje za poslove dràvne uprave u jednoj ili vi{eme|usobno povezanih oblasti.

Ministar^̂llaann 2233..

(1) Ministarstvom rukovodi ministar.(2) Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i re{enja u uprav-

nim i drugim pojedina~nim stvarima i odlu~uje o drugim pitanjima izdelokruga ministarstva.

(3) Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skup{tini za rad ministarstva istanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva.

Dràvni sekretar^̂llaann 2244..

(1) Ministarstvo moè da ima jednog ili vi{e dràvnih sekretara, koji zasvoj rad odgovaraju ministru i Vladi.

(2) Dràvni sekretar pomaè ministru u okviru ovla{}enja koja mu on od-redi. Ministar ne moè ovlastiti dràvnog sekretara za dono{enje pro-pisa, niti za glasanje na sednicama Vlade.

(3) Kad ministarstvo ima vi{e dràvnih sekretara, ministar pismeno ovla-{}uje jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili spre~en.

105

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(4) Dràvni sekretar je funkcioner koga postavlja i razre{ava Vlada na pred-log ministra i njegova du`nost prestaje s prestankom du`nosti ministra.

(5) Dràvni sekretar podleè istim pravilima o nespojivosti i sukobu inte-resa kao ~lan Vlade, s tim {to ne moè biti narodni poslanik.

Pomo}nik ministra^̂llaann 2255..

(1) Ministarstvo ima pomo}nike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru.(2) Pomo}nik ministra rukovodi zaokruènom obla{}u rada ministarstva

za koju se obrazuje sektor.(3) Pomo}nika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog mini-

stra, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Sekretar ministarstva^̂llaann 2266..

(1) Ministarstvo moè da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad od-govara ministru.

(2) Sekretar ministarstva pomaè ministru u upravljanju kadrovskim, fi-nansijskim, informati~kim i drugim pitanjima i u uskla|ivanju radaunutra{njih jedinica ministarstva i sara|uje sa drugim organima.

(3) Sekretara ministarstva postavlja Vlada na pet godina, na predlog mi-nistra, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Posebni savetnici ministra^̂llaann 2277..

(1) Ministar moè imenovati najvi{e tri posebna savetnika.(2) Posebni savetnik ministra po nalogu ministra priprema predloge, sa~i-

njava mi{ljenja i vr{i druge poslove za ministra.(3) Prava i obaveze posebnog savetnika ministra ure|uju se ugovorom,

prema op{tim pravilima gra|anskog prava, a naknada za rad - premamerilima koja odredi Vlada.

(4) Broj posebnih savetnika ministra odre|uje se aktom Vlade za svakoministarstvo.

2. ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA

Uslovi za obrazovanje^̂llaann 2288..

(1) Ministarstvo moè da ima jedan ili vi{e organa uprave u svom sasta-vu (u daljem tekstu: organ u sastavu).

(2) Organ u sastavu obrazuje se za izvr{ne odnosno inspekcijske i s njimapovezane stru~ne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju ve}usamostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.

106

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(3) Organ u sastavu moè ste}i svojstvo pravnog lica kad je to zakonomodre|eno.

Vrste organa u sastavu^̂llaann 2299..

(1) Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije.(2) Uprava se obrazuje za izvr{ne i s njima povezane inspekcijske i stru~-

ne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane stru~ne po-slove, a direkcija - za stru~ne i s njima povezane izvr{ne poslove koji se,po pravilu, odnose na privredu.

Direktor organa u sastavu^̂llaann 3300..

(1) Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara mini-stru.

(2) Direktor re{ava u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu iodlu~uje o pravima i du`nostima zaposlenih u organu u sastavu.

(3) Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, premazakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Pomo}nik direktora organa u sastavu^̂llaann 3311..

(1) S obzirom na prirodu i obim poslova, organ u sastavu moè imati jed-nog ili vi{e pomo}nika direktora.

(2) Pomo}nik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili vi{e me|usobnopovezanih oblasti rada organa u sastavu i za svoj rad odgovara direk-toru i ministru.

(3) Pomo}nika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog mini-stra, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Odnos ministarstva i organa u sastavu. Odnos Vlade i Narodne skup{tine i organa u sastavu

^̂llaann 3322..(1) Poslove iz svoga delokruga organ u sastavu vr{i samostalno.(2) Ipak, ministar usmerava rad organa u sastavu i donosi propise iz nje-

govog delokruga.(3) Organ u sastavu pred Vladom i Narodnom skup{tinom predstavlja

ministar.(4) Ovla{}enja prema organima dràvne uprave, kad se odnose na organ

u sastavu, Vlada i Narodna skup{tina ostvaruju preko ministarstva u~ijem sastavu je organ.

107

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

3. POSEBNE ORGANIZACIJE

Uslovi za obrazovanje^̂llaann 3333..Posebna organizacija obrazuje se za stru~ne i s njima povezane izvr{neposlove ~ija priroda zahteva ve}u samostalnost od one koju ima organu sastavu.

Vrste posebnih organizacija^̂llaann 3344..

(1) Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mo-gu obrazovati i posebne organizacije s druk~ijim nazivom.

(2) Sekretarijat se obrazuje za stru~ne poslove zna~ajne za sve organe dr-àvne uprave i s njima povezane izvr{ne poslove, a zavod za stru~neposlove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njimapovezane izvr{ne poslove.

(3) Posebna organizacija moè ste}i svojstvo pravnog lica kad je to zako-nom odre|eno.

Direktor posebne organizacije^̂llaann 3355..

(1) Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovaraVladi.

(2) Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vla-de, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Zamenik direktora posebne organizacije^̂llaann 3366..

(1) Posebna organizacija moè imati zamenika direktora, koji za svoj radodgovara direktoru.

(2) Zamenik direktora pomaè direktoru u okviru ovla{}enja koja mu onodredi i zamenjuje ga dok je odsutan ili spre~en. Direktor ne moèovlastiti zamenika na dono{enje propisa.

(3) Zamenika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direkto-ra, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

Pomo}nik direktora posebne organizacije^̂llaann 3377..

(1) Posebna organizacija ima jednog ili vi{e pomo}nika direktora, koji zasvoj rad odgovaraju direktoru.

(2) Pomo}nik direktora rukovodi zaokruènom obla{}u rada posebne or-ganizacije za koju se obrazuje sektor.

(3) Pomo}nika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direk-tora, prema zakonu kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`benika.

108

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

4. UPRAVNI OKRUZI

Pojam upravnog okruga^̂llaann 3388..

(1) Upravni okrug obrazuje se radi vr{enja poslova dràvne uprave izvansedi{ta organa dràvne uprave.

(2) U upravnom okrugu organi dràvne uprave mogu, po sopstvenoj od-luci, da vr{e jedan ili vi{e slede}ih poslova dràvne uprave: da re{ava-ju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o àlbi kad su u pr-vom stepenu re{avali imaoci javnih ovla{}enja, da vr{e nadzor nad ra-dom imalaca javnih ovla{}enja i da vr{e inspekcijski nadzor.

(3) Organ dràvne uprave koji odlu~i da u upravnom okrugu vr{i jedan ilivi{e poslova dràvne uprave obrazuje aktom o unutra{njem ure|enjui sistematizaciji radnih mesta svoju okru`nu podru~nu jedinicu.

Na~in obrazovanja upravnih okruga^̂llaann 3399..

(1) Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom, kojom odre|uje i podru~ja isedi{ta upravnih okruga.

(2) Vlada je du`na da podru~je upravnog okruga tako odredi da ono omo-gu}i racionalan i delotvoran rad okru`nih podru~nih jedinica organadràvne uprave.

(3) Uredbom kojom obrazuje upravne okruge Vlada odre|uje i uslove pod ko-jima organi dràvne uprave mogu obrazovati podru~ne jedinice za dva ilivi{e upravna okruga, jednu ili vi{e op{tina, grad ili autonomnu pokrajinu.

Na~elnik upravnog okruga^̂llaann 4400..

(1) Upravni okrug ima na~elnika, koji za svoj rad odgovara ministru nad-le`nom za poslove uprave i Vladi.

(2) Na~elnik upravnog okruga uskla|uje rad okru`nih podru~nih jedinicai prati primenu direktiva i instrukcija koje su im izdate; prati ostvari-vanje planova rada okru`nih podru~nih jedinica i stara se o uslovimaza njihov rad; prati rad zaposlenih u okru`nim podru~nim jedinicamai predlaè pokretanje disciplinskog postupka protiv njih; sara|uje sapodru~nim jedinicama organa dràvne uprave koje nisu obrazovaneza podru~je okruga; sara|uje sa op{tinama i gradovima i vr{i drugeposlove odre|ene zakonom.

(3) Na~elnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlogministra nadle`nog za poslove uprave, prema zakonu kojim se ure|u-je poloàj dràvnih slu`benika.

Stru~na slu`ba upravnog okruga^̂llaann 4411..

(1) U upravnom okrugu postoji stru~na slu`ba upravnog okruga, zaduè-na za stru~nu i tehni~ku potporu na~elniku upravnog okruga i za po-

109

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

slove zajedni~ke svim okru`nim podru~nim jedinicama organa dràv-ne uprave.

(2) Stru~nom slu`bom upravnog okruga rukovodi na~elnik upravnog okru-ga, koji odlu~uje i o pravima i du`nostima zaposlenih u stru~noj slu`bi.

(3) Ministarstvo nadle`no za poslove uprave nadzire svrsishodnost radastru~ne slu`be upravnog okruga, prati osposobljenost zaposlenih unjoj i izdaje joj instrukcije.

(4) Na stru~nu slu`bu upravnog okruga primenjuju se propisi o dràvnojupravi.

Savet upravnog okruga ^̂llaann 4422..

(1) Upravni okrug ima Savet upravnog okruga, koji uskla|uje odnoseokru`nih podru~nih jedinica organa dràvne uprave i op{tina i grado-va sa podru~ja upravnog okruga i daje predloge za pobolj{anje radaupravnog okruga i okru`nih i drugih podru~nih jedinica koje organidràvne uprave imaju na podru~ju upravnog okruga.

(2) Savet upravnog okruga ~ine na~elnik upravnog okruga i predsedniciop{tina i gradona~elnici gradova sa podru~ja upravnog okruga.

(3) Na~elnik upravnog okruga duàn je da sve predloge Saveta upravnog okru-ga prosledi ministru nadle`nom za poslove uprave i rukovodiocima organadràvne uprave koji imaju podru~ne jedinice na podru~ju upravnog okruga.

(4) Na~in rada Saveta upravnog okruga odre|uje Vlada uredbom.

5. UNUTRA[NJE URE\ENJE ORGANA DR@AVNE UPRAVE

Akt o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta ^̂llaann 4433..

(1) Unutra{nje ure|enje i sistematizacija radnih mesta u organima dràv-ne uprave zasnivaju se na na~elima koja odre|uje Vlada uredbom.

(2) Akt o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u ministar-stvu i organu u sastavu donosi ministar, u posebnoj organizaciji - direk-tor, a u stru~noj slu`bi upravnog okruga - na~elnik upravnog okruga.

(3) Akt o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta ne moèstupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

Direktive^̂llaann 4444..

(1) Rukovodilac organa dràvne uprave moè da izdaje direktive kojimaodre|uje na~in rada, postupanja i pona{anja zaposlenih u organu dr-àvne uprave.

(2) Direktivom se ne moè odre|ivati na~in postupanja i re{avanja uupravnoj stvari.

110

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

V. UNUTRA[NJI NADZOR1. POJAM I OBLICI UNUTRA[NJEG NADZORA

^̂llaann 4455..(1) Unutra{nji nadzor jeste nadzor koji organi dràvne uprave vr{e nad

drugim organima dràvne uprave i imaocima javnih ovla{}enja u vr-{enju poverenih poslova dràvne uprave.

(2) Unutra{nji nadzor sastoji se od nadzora nad radom, od inspekcijskognadzora preko upravne inspekcije i od drugih oblika nadzora ure|e-nih posebnim zakonom.

(3) Upravna inspekcija ure|uje se posebnim zakonom.

2. NADZOR NAD RADOM

Pojam i predmet nadzora nad radom^̂llaann 4466..

(1) Nadzor nad radom sastoji se od nadzora nad zakonito{}u rada i nadzo-ra nad svrsishodno{}u rada organa dràvne uprave i imalaca javnihovla{}enja u vr{enju poverenih poslova dràvne uprave.

(2) Nadzorom nad zakonito{}u rada ispituje se sprovo|enje zakona i dru-gih op{tih akata, a nadzorom nad svrsishodno{}u rada - delotvornosti ekonomi~nost rada i svrhovitost organizacije poslova.

(3) Ministarstvo ne moè vr{iti nadzor nad radom drugog ministarstva.

Op{ta ovla{}enja u vr{enju nadzora nad radom^̂llaann 4477..

(1) Organ dràvne uprave ovla{}en je da u vr{enju nadzora nad radom:1) zahteva izve{taje i podatke o radu; 2) utvrdi stanje izvr{avanja poslova, upozori na uo~ene nepravilnosti iodredi mere i rok za njihovo otklanjanje;3) izdaje instrukcije;4) naloì preduzimanje poslova koje smatra potrebnim;5) pokrene postupak za utvr|ivanje odgovornosti;6) neposredno izvr{i neki posao ako oceni da se druk~ije ne moè izvr-{iti zakon ili drugi op{ti akt;7) predloì Vladi da preduzme mere na koje je ovla{}ena.

(2) Izve{taj o radu sadrì prikaz izvr{avanja zakona, drugih op{tih akata izaklju~aka Vlade, preduzete mere i njihovo dejstvo i druge podatke.

Instrukcije^̂llaann 4488..

(1) Instrukcijom se usmerava organizacija poslova i na~in rada zaposle-nih u organu dràvne uprave i imaocu javnih ovla{}enja u vr{enju po-verenih poslova dràvne uprave.

111

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(2) Instrukcijom se ne moè odre|ivati na~in postupanja i re{avanja uupravnoj stvari.

Nadzor nad radom organa u sastavu^̂llaann 4499..

(1) Nadzor nad radom organa u sastavu vr{i ministarstvo u ~ijem sastavuje organ.

(2) Ministarstvo pri tome ima sva op{ta ovla{}enja u nadzoru nad radomkoja su ovim zakonom propisana.

Nadzor nad radom posebne organizacije^̂llaann 5500..

(1) Zakonom moè biti odre|eno ministarstvo koje vr{i nadzor nad ra-dom posebne organizacije.

(2) Ministarstvo je u nadzoru nad radom posebne organizacije jedino ovla-{}eno da zahteva izve{taje i podatke o radu posebne organizacije, utvr-di stanje izvr{avanja poslova i upozori na uo~ene nepravilnosti, izdajeinstrukcije i predloì Vladi da preduzme mere na koje je ovla{}ena.

VI. POSEBNE ODREDBE O IMAOCIMA JAVNIHOVLA[]ENJA1. OSNOVNE ODREDBE O VR[ENJU POVERENIH POSLOVA DR@AVNE UPRAVE

Poloàj imalaca javnih ovla{}enja^̂llaann 5511..

(1) Pri vr{enju poverenih poslova dràvne uprave imaoci javnih ovla{}e-nja imaju ista prava i du`nosti kao organi dràvne uprave.

(2) Vlada i organi dràvne uprave zadràvaju i posle poveravanja poslovadràvne uprave odgovornost za njihovo izvr{avanje.

Finansiranje poverenih poslova^̂llaann 5522..Sredstva za vr{enje poverenih poslova dràvne uprave obezbe|uju seu budètu Republike Srbije.

Dono{enje propisa ^̂llaann 5533..

(1) Kad je imaocima javnih ovla{}enja povereno dono{enje propisa, onipo prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose orga-ni dràvne uprave.

112

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(2) Imaoci javnih ovla{}enja du`ni su da propis ~ije im je dono{enje pove-reno objave u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

2. OGRANIÊNJA PRI POVERAVANJU POSLOVA DR@AVNE UPRAVE

^̂llaann 5544..(1) Poslovi dràvne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu

biti nikom povereni.(2) Poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti povereni jedino organima au-

tonomne pokrajine, op{tine, grada i grada Beograda.

3. NADZOR NAD RADOM IMALACA JAVNIH OVLA[]ENJA U VR[ENJU POVERENIH POSLOVA DR@AVNE UPRAVE

a) Op{ta ovla{}enja nadzornog organa^̂llaann 5555..

(1) Organ dràvne uprave koji vr{i nadzor nad radom imalaca javnihovla{}enja u vr{enju poverenih poslova dràvne uprave odre|uje sezakonom (u daljem tekstu: nadzorni organ dràvne uprave).

(2) Pri tome nadzorni organ dràvne uprave ima sva op{ta ovla{}enja unadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana.

b) Posebna ovla{}enja nadzornog organa

Preuzimanje poverenog posla^̂llaann 5566..

(1) Nadzorni organ dràvne uprave duàn je da neposredno izvr{i povere-ni posao ako bi neizvr{enje posla moglo da izazove {tetne posledice poìvot ili zdravlje ljudi, ìvotnu sredinu, privredu ili imovinu ve}e vred-nosti.

(2) Ako imalac javnih ovla{}enja i pored vi{estrukih upozorenja ne po~neda vr{i povereni posao ili ne po~ne da ga vr{i pravilno ili blagovreme-no, nadzorni organ dràvne uprave preuzima izvr{enje posla, najduèna 120 dana.

Nadzor nad zakonito{}u propisa imalaca javnih ovla{}enja^̂llaann 5577..

(1) Imalac javnih ovla{}enja duàn je da pre objavljivanja propisa priba-vi od nadle`nog ministarstva mi{ljenje o ustavnosti i zakonitosti pro-pisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloèni predlog kako dapropis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili op{tim ak-tom Narodne skup{tine i Vlade.

113

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(2) Ako imalac javnih ovla{}enja ne postupi po predlogu ministarstva,ono je du`no da Vladi predloì dono{enje re{enja o obustavi od izvr{e-nja propisa i na njemu zasnovanih pojedina~nih akata i pokretanje po-stupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa.

(3) Re{enje Vlade o obustavi od izvr{enja propisa stupa na snagu kad seobjavi u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

VII. SUKOB NADLE@NOSTI, RE[AVANJE O @ALBI, IZUZE]E

Nadle`nost za re{avanje sukoba nadle`nosti^̂llaann 5588..

(1) Sukob nadle`nosti izme|u organa dràvne uprave, izme|u organa dr-àvne uprave i imaoca javnih ovla{}enja i izme|u imalaca javnihovla{}enja re{ava Vlada.

(2) Sukob nadle`nosti izme|u podru~nih jedinica organa dràvne upravere{ava rukovodilac organa dràvne uprave.

Nadle`nost za re{avanje o àlbi^̂llaann 5599..

(1) O àlbi na prvostepeno re{enje podru~ne jedinice organa dràvneuprave re{ava ministar, odnosno direktor organa u sastavu u uprav-nim stvarima iz delokruga organa u sastavu, odnosno direktor poseb-ne organizacije.

(2) O àlbi na prvostepeno re{enje organa u sastavu re{ava ministar.(3) Na prvostepeno re{enje ministarstva i posebne organizacije àlba se

moè izjaviti samo kad je to zakonom izri~ito odre|eno. O àlbi re{avaVlada.

(4) O àlbi na prvostepeno re{enje imaoca javnih ovla{}enja doneseno upoverenim poslovima dràvne uprave re{ava ministar, odnosno di-rektor organa u sastavu u upravnim stvarima iz delokruga organa usastavu, odnosno direktor posebne organizacije, ako zakonom nijedruk~ije odre|eno.

Re{avanje o izuze}u slu`benog lica^̂llaann 6600..

(1) O izuze}u slu`benog lica u ministarstvu re{ava ministar, a u organu usastavu i posebnoj organizaciji - direktor.

(2) O izuze}u direktora organa u sastavu re{ava ministar, a o izuze}u mi-nistra i direktora posebne organizacije re{ava Vlada.

(3) O izuze}u slu`benog lica u imaocu javnih ovla{}enja re{ava rukovodi-lac nadle`nog organa imaoca javnih ovla{}enja.

114

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

VIII. ODNOS ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA DRUGIM ORGANIMA1. ODNOSI ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA VLADOM

Usmerenja Vlade^̂llaann 6611..

(1) Vlada zaklju~cima usmerava organe dràvne uprave u sprovo|enjupolitike i izvr{avanju zakona i drugih op{tih akata, uskla|uje njihovrad i ministarstvima i posebnim organizacijama odre|uje rokove zadono{enje propisa ako nisu odre|eni zakonom ili op{tim aktom Vlade.

(2) Vlada je du`na da na zahtev organa dràvne uprave zaklju~kom zau-zme stav o pitanju iz njegovog delokruga.

(3) Vlada moè zaklju~kom naloìti organu dràvne uprave da prou~i nekopitanje ili preduzme neki posao i da joj o tome pripremi poseban izve{taj.

Koordinaciona tela^̂llaann 6622..

(1) Vlada moè osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinihposlova iz delokruga vi{e organa dràvne uprave.

(2) Vlada odre|uje i zadatke koordinacionog tela, rukovo|enje koordina-cionim telom i sva druga pitanja vezana za rad koordinacionog tela.

Podno{enje plana rada Vladi. Podno{enje Vladi izve{taja o radu^̂llaann 6633..

(1) Ministarstva i posebne organizacije du`ni su da sa~ine godi{nji planrada, radi pripreme godi{njeg plana rada Vlade.

(2) Ministarstva i posebne organizacije podnose Vladi najmanje jednomgodi{nje izve{taj o svom radu, koji sadrì opis stanja u oblastima iz nji-hovog delokruga, podatke o izvr{avanju zakona, drugih op{tih akata izaklju~aka Vlade i podatke o preduzetim merama i njihovom dejstvu.

(3) Rokovi za podno{enje godi{njeg plana rada i izve{taja o radu odre|u-ju se poslovnikom Vlade.

2. ME\USOBNI ODNOSI ORGANA DR@AVNE UPRAVE

Saradnja^̂llaann 6644..

(1) Organi dràvne uprave du`ni su da sara|uju u svim zajedni~kim pitanji-ma i da jedni drugima dostavljaju podatke i obave{tenja potrebna za rad.

(2) Organi dràvne uprave osnivaju zajedni~ka tela i projektne gruperadi izvr{avanja poslova ~ija priroda zahteva u~e{}e vi{e organa dr-àvne uprave.

115

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(3) Osnivanje i rad zajedni~kih tela i projektnih grupa bliè se odre|ujuuredbom Vlade.

Priprema op{tih akata ^̂llaann 6655..

(1) U pripremi zakona i drugih op{tih akata ministarstva i posebne orga-nizacije pribavljaju mi{ljenja onih ministarstava i posebnih organiza-cija sa ~ijim delokrugom je povezano pitanje koje se ure|uje.

(2) Postupak pripreme zakona i drugih op{tih akata bliè se ure|uje po-slovnikom Vlade.

Poslovi iz delokruga vi{e organa dràvne uprave^̂llaann 6666..Poslom iz delokruga dva ili vi{e organa dràvne uprave upravlja onajorgan dràvne uprave u ~ijem delokrugu je prete`ni deo posla.

Re{avanje spornih pitanja^̂llaann 6677..

(1) Ako akt sporazumno donose dva ili vi{e organa dràvne uprave, ili je-dan organ uz saglasnost drugog, pa saglasnost izostane, o sporu odlu-~uje Vlada.

(2) Vlada odlu~uje i o svim pitanjima koja organi dràvne uprave spora-zumno ne re{e.

3. ODNOSI ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA NARODNOM SKUP[TINOM I PREDSEDNIKOM REPUBLIKE

^̂llaann 6688..(1) Odnosi ministarstava i posebnih organizacija sa Narodnom skup{ti-

nom i predsednikom Republike zasnivaju se na pravima i du`nostimaodre|enim Ustavom, zakonom i drugim op{tim aktima.

(2) Ministarstva i posebne organizacije du`ni su da Narodnoj skup{tini ipredsedniku Republike preko Vlade proslede obave{tenja, obja{njenjai podatke vezane za njihove nadle`nosti.

4. ODNOSI ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA DRUGIM DR@AVNIM ORGANIMA

^̂llaann 6699.. Odnosi organa dràvne uprave sa sudovima, javnim tuìla{tvima idrugim dràvnim organima zasnivaju se na pravima i du`nostima od-re|enim Ustavom, zakonom i drugim op{tim aktima.

116

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

5. ODNOS ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA ORGANIMA AUTONOMNE POKRAJINE

Saradnja i obave{tavanje^̂llaann 7700..Odnosi organa dràvne uprave sa organima autonomne pokrajine za-snivaju se na saradnji i obave{tavanju u okviru Ustava, zakona i dru-gih op{tih akata.

Nadzor nad zakonito{}u op{tih akata autonomne pokrajine donesenih u njenom delokrugu

^̂llaann 7711..(1) Ministarstva nadziru zakonitost op{tih akata koje autonomne pokraji-

ne donesu u svom delokrugu.(2) Ako nadle`no ministarstvo smatra da op{ti akt donesen u delokrugu

autonomne pokrajine nije u skladu sa Ustavom, zakonom, drugimpropisom ili op{tim aktom Narodne skup{tine i Vlade, du`no je daVladi predloì dono{enje re{enja o obustavi od izvr{enja op{teg akta ina njemu zasnovanih pojedina~nih akata i pokretanje postupka zaocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

(3) Re{enje Vlade o obustavi od izvr{enja op{teg akta stupa na snagu kadse objavi u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

Nadzor nad izvr{avanjem op{tih akata autonomne pokrajine donesenim u njenom delokrugu

^̂llaann 7722..(1) Ako organ autonomne pokrajine ne izvr{ava op{ti akt donesen u

njenom delokrugu, nadle`no ministarstvo nalaè mu da u roku odnajvi{e 30 dana preduzme mere potrebne za izvr{avanje op{tegakta.

(2) Nadle`no ministarstvo moè odrediti da drugi organ autonomne po-krajine izvr{ava op{ti akt ili najduè na 120 dana neposredno preuzetiizvr{avanje op{teg akta, ako organ autonomne pokrajine ne predu-zme mere koje su mu naloène.

(3) U svakom slu~aju, nadle`no ministarstvo du`no je da postavi pitanjeodgovornosti rukovodioca organa autonomne pokrajine.

Nadzor nad vr{enjem poslova dràvne uprave poverenih autonomnoj pokrajini

^̂llaann 7733..Pri nadzoru nad radom organa autonomne pokrajine u vr{enju pove-renih poslova dràvne uprave, organi dràvne uprave imaju sva op{tai posebna ovla{}enja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nadradom drugih imalaca javnih ovla{}enja.

117

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

Sudska za{tita prava autonomne pokrajine ^̂llaann 7744..

(1) Organ odre|en op{tim aktom autonomne pokrajine moè nadle`nomsudu podneti tu`bu za za{titu prava autonomne pokrajine, ako sma-tra da je pojedina~nim aktom ili radnjom organa dràvne uprave po-vre|eno neko Ustavom ili zakonom zajam~eno pravo autonomne po-krajine.

(2) Tu`ba se moè podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja akta,odnosno u~injene radnje, a u postupku pred sudom shodno se prime-njuje zakon kojim se ure|uju upravni sporovi.

6. ODNOS ORGANA DR@AVNE UPRAVE SA ORGANIMA OP[TINA,GRADOVA I GRADA BEOGRADA

^̂llaann 7755..(1) Odnosi organa dràvne uprave sa organima op{tina, gradova i grada

Beograda u pitanjima iz njihovog delokruga zasnivaju se na pravima idu`nostima odre|enim zakonom.

(2) Pri nadzoru nad radom organa op{tina, gradova i grada Beograda u vr-{enju poverenih poslova dràvne uprave, organi dràvne uprave ima-ju sva op{ta i posebna ovla{}enja koja prema ovom zakonu imaju unadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovla{}enja.

IX. JAVNOST RADA I ODNOSI SA GRA\ANIMA

Obave{tavanje javnosti o radu organa dràvne uprave^̂llaann 7766..

(1) Organi dràvne uprave du`ni su da obave{tavaju javnost o svom radupreko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan na~in.

(2) Zaposleni koji su ovla{}eni za pripremu informacija i podataka veza-nih za obave{tavanje javnosti odgovorni su za njihovu ta~nost i blago-vremenost.

Javna rasprava u pripremi zakona^̂llaann 7777..

(1) Ministarstvo i posebna organizacija du`ni su da u pripremi zakona ko-jim se bitno menja pravni reìm u jednoj oblasti ili kojim se ure|ujupitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu.

(2) Sprovo|enje javne rasprave u pripremi zakona bliè se ure|uje po-slovnikom Vlade.

118

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

Upravni dani^̂llaann 7788..

(1) Organi dràvne uprave mogu da vr{e pojedine poslove u mestu izvansvog sedi{ta i sedi{ta podru~ne jedinice, u upravnim danima.

(2) Poslove koji se preduzimaju u upravnim danima i vreme i mesto odr-àvanja upravnih dana odre|uje rukovodilac organa dràvne uprave.

(3) Upravni dani ogla{avaju se u mestima u kojima se odràvaju.

Du`nost obave{tavanja stranaka i gra|ana^̂llaann 7799..

(1) Organi dràvne uprave du`ni su da na primeren na~in, pre svega uprostorijama u kojima rade sa strankama, obave{tavaju stranke o nji-hovim pravima, obavezama i na~inu ostvarivanja prava i obaveza,svome delokrugu, o organu dràvne uprave koji nadzire njihov rad ina~inu kontakta s njime i o drugim podacima bitnim za javnost rada iodnose sa strankama.

(2) Organi dràvne uprave du`ni su da pruàju informacije preko telefo-na i drugih sredstava veze kojima su tehni~ki opremljeni.

Davanje mi{ljenja^̂llaann 8800..

(1) Na traènje fizi~kih ili pravnih lica, organi dràvne uprave du`ni su dadaju mi{ljenja o primeni odredaba zakona i drugih op{tih akata, u ro-ku od 30 dana.

(2) Mi{ljenja organa dràvne uprave nisu obavezuju}a.

Postupanje sa pritu`bama^̂llaann 8811..

(1) Organi dràvne uprave du`ni su da svima omogu}e prikladan na~in zapodno{enje pritu`bi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih.

(2) Na podnetu pritu`bu organ dràvne uprave duàn je da odgovori u roku od15 dana od dana prijema pritu`be, ako podnosilac pritu`be zahteva odgovor.

(3) Organ dràvne uprave duàn je da najmanje jednom u 30 dana raz-matra pitanja obuhva}ena pritu`bama.

Odnos sa strankama^̂llaann 8822..

(1) Organi dràvne uprave moraju ostvariti primeren odnos sa strankamai primati stranke u toku radnog vremena.

(2) Nedeljni i dnevni raspored radnog vremena i druga pitanja vezana zaradno vreme u organima dràvne uprave ure|uje Vlada.

Ozna~avanje organa dràvne uprave^̂llaann 8833..

(1) Na zgradama u kojima su sme{teni organi dràvne uprave isti~u senaziv organa, grb i zastava Republike Srbije.

119

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

(2) Na ulazu u slu`benu prostoriju isti~u se li~na imena, funkcija ili radnomesto lica koja u njoj rade, a na odgovaraju}em mestu unutar zgradeisti~e se raspored prostorija organa dràvne uprave.

X. DR@AVNI SLU@BENICI

^̂llaann 8844.. (1) Poslove iz delokruga organa dràvne uprave vr{e dràvni slu`benici.(2) Dràvni slu`benik moè da radi na poslovima dràvne uprave ako je

poloìo dràvni stru~ni ispit, prema zakonu kojim se ure|uje poloàjdràvnih slu`benika.

(3) Za vo|enje upravnog postupka i dono{enje re{enja u upravnom po-stupku moè biti ovla{}en samo dràvni slu`benik koji ima visoku{kolsku spremu odgovaraju}e struke.

(4) Poloàj dràvnih slu`benika ure|uje se posebnim zakonom.

XI. KANCELARIJSKO POSLOVANJE. PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA

Kancelarijsko poslovanje organa dràvne uprave^̂llaann 8855..

(1) Kancelarijsko poslovanje obuhvata evidentiranje, ~uvanje, razvrstava-nje i arhiviranje materijala koji je primljen u radu organa dràvneuprave ili koji nastane u radu organa dràvne uprave i sva druga pita-nja vezana za poslovanje organa dràvne uprave.

(2) Kancelarijsko poslovanje ure|uje se uredbom Vlade.

Primena odredaba ovog zakona^̂llaann 8866..

(1) Odredbe ovog zakona o kancelarijskom poslovanju i o poloènom dràv-nom stru~nom ispitu potrebnom za vr{enje poslova dràvne uprave pri-menjuju se i na slu`be Narodne skup{tine, predsednika Republike i Vlade.

(2) Odredbe ovog zakona o na~elima delovanja organa dràvne uprave,javnosti rada i odnosima sa gra|anima, poloènom dràvnom stru~-nom ispitu potrebnom za vr{enje poslova dràvne uprave, {kolskojspremi potrebnoj za dobijanje ovla{}enja za vo|enje upravnog po-stupka i dono{enje re{enja u upravnom postupku i o kancelarijskomposlovanju shodno se primenjuju na sve imaoce javnih ovla{}enja kadvr{e poverene poslove dràvne uprave, kao i na organe autonomnihpokrajina, op{tina, gradova i grada Beograda u njihovom delokrugu.

120

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

XII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Primena akata Vlade donesenih do stupanja na snagu ovog zakona^̂llaann 8877..Do dono{enja akata Vlade predvi|enih ovim zakonom primenjuju seakti Vlade doneseni do dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzevodredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Poloàj funkcionera^̂llaann 8888..

(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona zamenici ministara postajudràvni sekretari, a rukovodioci posebnih organizacija postaju direk-tori posebnih organizacija.

(2) Do stupanja na snagu zakona kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu-`benika Vlada postavlja i razre{ava:1) pomo}nike ministara, sekretare ministarstava, direktore organa u sa-stavu i pomo}nike direktora organa u sastavu, na predlog ministara; 2) direktore posebnih organizacija, na predlog predsednika Vlade;3) zamenike i pomo}nike direktora posebnih organizacija, na predlogdirektora posebnih organizacija; 4) na~elnike upravnih okruga, na predlog ministra nadle`nog za po-slove uprave.

Polaganje stru~nog ispita^̂llaann 8899..

(1) Do stupanja na snagu zakona kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu-`benika, stru~ni ispit za rad u organima dràvne uprave polaè se pre-ma Uredbi o stru~nom ispitu zaposlenih u organima dràvne uprave(“Slu`beni glasnik RS”, br. 80/92 i 62/01).

(2) Obaveze polaganja stru~nog ispita oslobo|ena su lica sa poloènimpravosudnim ispitom, kao i lica sa poloènim stru~nim ispitom za radu drugim organima ako program tog ispita odgovara programu stru~-nog ispita zaposlenih u organima dràvne uprave.

(3) Do stupanja na snagu zakona kojim se ure|uje poloàj dràvnih slu`be-nika radni odnos u organu dràvne uprave moè da zasnuje i lice koje ni-je poloìlo stru~ni ispit, s tim {to mu radni odnos prestaje po sili zakonaako ne poloì ispit u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa.

Nastavljanje poverenih poslova dràvne uprave^̂llaann 9900..Imaoci javnih ovla{}enja nastavljaju da vr{e poslove dràvne upravekoji su im povereni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obrazovanje stru~nih slu`bi upravnih okruga^̂llaann 9911..

(1) Na~elnici upravnih okruga du`ni su da donesu akte o unutra{njem ure-

121

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

|enju i sistematizaciji radnih mesta u stru~nim slu`bama upravnihokruga u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(2) Stru~ne slu`be upravnih okruga od Uprave za zajedni~ke poslove re-publi~kih organa preuze}e zaposlene koji su vr{ili poslove za potrebeokruga u sedi{tu okruga, odgovaraju}a prava i obaveze, predmete, ar-hivu, opremu i sredstva, a od Ministarstva za dràvnu upravu i lokal-nu samoupravu odgovaraju}a sredstva.

Vo|enje upravnog postupka s vi{om {kolskom spremom^̂llaann 9922..Zaposleni s vi{om {kolskom spremom u organima dràvne uprave,imaocima javnih ovla{}enja, organima autonomnih pokrajina, op{ti-na, gradova i grada Beograda mogu da vode upravni postupak i dono-se re{enja u upravnom postupku najduè pet godina od dana stupa-nja na snagu ovog zakona.

Prestanak vaènja Zakona o dràvnoj upravi^̂llaann 9933..Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o dr-àvnoj upravi (“Slu`beni glasnik RS”, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93,67/93, 48/94 i 49/99), izuzev odredaba ~l. 22-37. i ~lana 92.

Stupanje na snagu ovog zakona ^̂llaann 9944..Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

122

Z

ZAKO

NO

DR`

AV

NO

JUPR

AV

I

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

Na osnovu ~lana 90. ta~ka 5. Ustava Republike Srbije, vlada donosi

UREDBU O NAÊLIMA ZA UNUTRA[NJE URE\ENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLU@BAMA VLADE“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 23/2006

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uredbe^̂llaann 11..

(1) Ovom uredbom propisuju se na~ela za unutra{nje ure|enje i sistematiza-ciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama, General-nom sekretarijatu Vlade, kabinetima predsednika i potpredsednika Vladei ostalim slu`bama Vlade, Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih orga-na i stru~nim slu`bama upravnih okruga (u daljem tekstu: organi).

(2) Ovom uredbom propisuje se i na~in pripreme i dono{enja pravilnika ounutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta u organima (udaljem tekstu: pravilnik).

Obim primene uredbe^̂llaann 22..Ako je unutra{nje ure|enje nekog organa posebnim propisom druk~i-je ure|eno, odredbe ove uredbe primenjuju se samo na ona pitanja ko-ja posebnim propisom nisu ure|ena.

123

U

Na~ela za unutra{nje ure|enje i sistematizaciju radnih mesta^̂llaann 33..Unutra{nje ure|enje i sistematizacija radnih mesta moraju:1) da se zasnivaju na delokrugu organa i radnim procesima u njemu;2) da budu prilago|eni celini poslova organa;3) da obezbede delotvoran i skladan rad organa i delotvoran nadzornad radom unutar organa;4) da obezbede brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesastranaka;5) da omogu}e grupisanje istovrsnih ili srodnih i me|usobno poveza-nih poslova u odgovaraju}e unutra{nje jedinice u organu;6) da obezbede javnost rada organa.

Dono{enje pravilnika^̂llaann 44..

(1) Unutra{nje ure|enje organa i sistematizacija radnih mesta u njemuodre|uju se pravilnikom.

(2) Pravilnik donosi ministar, direktor posebne organizacije, Generalni se-kretar Vlade, {ef Kabineta predsednika Vlade, {ef Kabineta potpredsed-nika Vlade, direktor slu`be Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade,direktor Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa i na~elnikupravnog okruga (u daljem tekstu: rukovodilac), uz saglasnost Vlade.

Dono{enje pravilnika u posebnim slu~ajevima^̂llaann 55..

(1) Ako je direktor slu`be Vlade odgovoran Generalnom sekretaru Vlade,on samo predlaè pravilnik slu`be, a donosi ga Generalni sekretar Vla-de, uz saglasnost Vlade.

(2) Ako ministarstvo ima organ uprave u sastavu ministarstva (u daljemtekstu: organ u sastavu), deo pravilnika koji se odnosi na organ u sa-stavu ministru predlaè direktor organa u sastavu.

Sadrìna pravilnika^̂llaann 66..

(1) Pravilnik se sastoji od dela kojim se odre|uje unutra{nje ure|enje or-gana i dela kojim se sistematizuju radna mesta.

(2) Deo pravilnika o unutra{njem ure|enju organa sadrì:1) unutra{nje jedinice u organu, njihov delokrug i me|usobni odnos;2) rukovo|enje unutra{njim jedinicama;3) ovla{}enja i odgovornosti rukovodilaca unutra{njih jedinica;4) na~in saradnje organa s drugim organima i organizacijama.

(3) Deo pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sadrì:1) broj dràvnih sekretara i dràvnih slu`benika koji rade na poloàjui opis njihovih poslova;2) broj radnih mesta po svakom zvanju (za dràvne slu`benike) i sva-koj vrsti radnih mesta (za name{tenike);

124

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

3) nazive radnih mesta, opise poslova radnih mesta i zvanja (za dràvne slu-`benike), odnosno vrste (za name{tenike) u koje su radna mesta razvrstana;4) potreban broj dràvnih slu`benika i name{tenika za svako radno mesto;5) uslove za zaposlenje na svakom radnom mestu.

Uskla|enost s kadrovskim planom^̂llaann 77..Pravilnik mora biti uskla|en s donesenim kadrovskim planom.

Ovla{}enja i odgovornosti rukovodioca unutra{nje jedinice^̂llaann 88..

(1) Rukovodilac unutra{nje jedinice planira, usmerava i nadzire rad unu-tra{nje jedinice i vr{i najsloènije poslove iz njenog delokruga.

(2) On je odgovoran za zakonit, pravilan i blagovremen rad unutra{nje jedinice.

II. VRSTE UNUTRA[NJIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE

Vrste unutra{njih jedinica^̂llaann 99..

(1) Unutra{nje jedinice obrazuju se kao osnovne, posebne i uè unutra-{nje jedinice.

(2) Osnovna unutra{nja jedinica je sektor. (3) Posebne unutra{nje jedinice su sekretarijat i kabinet ministra.(4) Uè unutra{nje jedinice su odeljenje, odsek i grupa.

Sektor^̂llaann 1100..

(1) Sektor se obrazuje da bi vr{io poslove koji predstavljaju zaokruènuoblast rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom sekre-tarijatu Vlade i Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa.

(2) Sektor moè da se obrazuje i u organu u sastavu ako to nalaù prirodai obim njegovih poslova, a u slu`bi Vlade ako je uredbom kojom je onaosnovana propisano da njen direktor ima pomo}nika ili vi{e njih.

(3) Ako se u organu ili u organu u sastavu ne obrazuje sektor, mogu da seobrazuju odeljenja, odseci i grupe.

Rukovo|enje sektorom^̂llaann 1111..

(1) Sektorom rukovodi pomo}nik rukovodioca. (2) Sektorom u organu u sastavu, odnosno u slu`bi Vlade ~iji je direktor

odgovoran Generalnom sekretaru Vlade rukovodi pomo}nik direktoraorgana u sastavu, odnosno pomo}nik direktora slu`be Vlade.

125

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

(3) Pomo}nik direktora organa u sastavu ne mora da bude postavljen dabi rukovodio sektorom, ve} poslovima u vi{e me|usobno povezanihoblasti rada organa u sastavu.

Sekretarijat^̂llaann 1122..

(1) Sekretarijat moè da se obrazuje samo u ministarstvu - da bi vr{io po-slove koji su vezani za kadrovska, finansijska i informati~ka pitanja,uskla|ivanje rada unutra{njih jedinica i saradnju s drugim organima.

(2) Sekretarijat moè da vr{i poslove i za organ u sastavu.(3) Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva.

Kabinet ministra^̂llaann 1133..

(1) Kabinet ministra obrazuje se da bi vr{io savetodavne i protokolarneposlove, poslove za odnose s javno{}u i administrativno-tehni~ke po-slove koji su zna~ajni za rad ministra.

(2) Radni odnos u kabinetu zasniva se na odre|eno vreme - najduè doktraje du`nost ministra. Izuzetak su posebni savetnici ministra, kojiuop{te ne zasnivaju radni odnos.

(3) Ukupan broj dràvnih slu`benika i name{tenika u kabinetu svakogministra odre|uje Vlada, na predlog Ministarstva za dràvnu upravu ilokalnu samoupravu, vode}i ra~una o broju dràvnih slu`benika i na-me{tenika u svakom ministarstvu.

(4) Kabinetom rukovodi {ef kabineta, koji za svoj rad i rad kabineta odgo-vara ministru.

Odeljenje, odsek i grupa^̂llaann 1144..

(1) Odeljenje, odsek i grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili sekretarija-tu ili izvan njih.

(2) Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se izvan sektora ili sekretarijata da bivr{ili poslove iz pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu sektora iliako to nalaù posebni propisi ili da bi pruàli podr{ku sprovo|enjuprojekata.

(3) U kabinetima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i u stru~nimslu`bama upravnih okruga mogu da se obrazuju jedino odeljenja, od-seci i grupe.

(4) Izuzetno, ako priroda i obim poslova nalaù, u odeljenju moè da seobrazuje vi{e odseka i grupa, a u odseku - vi{e grupa.

Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe^̂llaann 1155..

(1) Odeljenje se obrazuje da bi vr{ilo me|usobno povezane poslove na ko-jima radi najmanje osmoro dràvnih slu`benika ili name{tenika ili ijednih i drugih zajedno.

126

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

(2) Odsek se obrazuje da bi vr{io me|usobno srodne poslove koji zah-tevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i najma-nje petoro dràvnih slu`benika ili name{tenika ili i jednih i drugihzajedno.

(3) Grupa se obrazuje da bi vr{ila me|usobno povezane poslove na koji-ma radi najmanje troje dràvnih slu`benika ili name{tenika ili i jednihi drugih zajedno.

Rukovo|enje odeljenjem, odsekom i grupom^̂llaann 1166..Odeljenjem rukovodi na~elnik odeljenja, odsekom rukovodi {ef odse-ka, a grupom rukovodi rukovodilac grupe.

Odgovornost na~elnika odeljenja, {efa odseka i rukovodioca grupe^̂llaann 1177..

(1) Na~elnik odeljenja, {ef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uèunutra{nje jedinice odgovaraju rukovodiocu i pomo}niku rukovodio-ca ako je uà unutra{nja jedinica u sektoru, odnosno rukovodiocu i se-kretaru ako je uà unutra{nja jedinica u sekretarijatu, odnosno samorukovodiocu ako uà unutra{nja jedinica nije ni u sektoru ni u sekre-tarijatu ili ako je u sastavu organa koji nema ni sektor ni sekretarijat.

(2) Ako je odeljenje, odsek ili grupa u organu u sastavu ili u slu`bi Vlade~iji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, tada na~elnikodeljenja, {ef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uè unutra-{nje jedinice odgovaraju:1) direktoru organa u sastavu, odnosno direktoru slu`be Vlade - ako or-gan u sastavu, odnosno slu`ba Vlade nema sektore, niti organ u sasta-vu ima pomo}nika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada zakoju je uà unutra{nja jedinica obrazovana;2) direktoru organa u sastavu i pomo}niku direktora koji rukovodi sek-torom, odnosno direktoru slu`be Vlade i pomo}niku direktora slu`beVlade - ako je uà unutra{nja jedinica u sektoru u organu u sastavu,odnosno u sektoru u slu`bi Vlade;3) direktoru organa u sastavu i pomo}niku direktora koji ne rukovodisektorom - ako organ u sastavu nema sektore, ali ima pomo}nika di-rektora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uà unutra-{nja jedinica obrazovana.

Posebni nazivi za odeljenje, odsek ili grupu^̂llaann 1188..

(1) Uà unutra{nja jedinica ne mora da se obrazuje pod nazivom odelje-nje, odsek ili grupa, ve} joj organ moè dati druk~iji, poseban naziv ko-ji bolje odraàva njegov delokrug, ali pri tome moraju biti ispunjeniuslovi za obrazovanje odeljenja, odseka ili grupe.

(2) Uà unutra{nja jedinica koja je obrazovana pod posebnim nazivommora pravilnikom da se upodobi odeljenju, odseku ili grupi.

127

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

Evropske integracije^̂llaann 1199..Ako poslovi evropskih integracija nisu neposredno u delokrugu organa,on je duàn da odredi sektor u kojem }e se oni vr{iti, a to je, po pravilu,sektor ~iji je delokrug najvi{e povezan sa evropskim integracijama.

Samostalni izvr{ilac^̂llaann 2200..

(1) Samostalni izvr{ilac je dràvni slu`benik ili name{tenik ~ije je radnomesto izvan svih unutra{njih jedinica jer njegovi poslovi zbog svojeprirode ne mogu biti svrstani ni u jednu unutra{nju jedinicu.

(2) On radi po uputstvima i pod nadzorom rukovodioca, odnosno direkto-ra organa u sastavu, odnosno direktora slu`be Vlade koji je odgovoranGeneralnom sekretaru Vlade.

III. PODRU^NE JEDINICE ORGANA

^̂llaann 2211..(1) Pravilnikom mogu da se obrazuju okru`ne podru~ne jedinice i druge

podru~ne jedinice da bi vr{ile poslove iz delokruga organa van njego-vog sedi{ta, prema Uredbi o upravnim okruzima.

(2) U okru`noj ili drugoj podru~noj jedinici mogu da se obrazuju odelje-nja, odseci i grupe.

(3) Uà unutra{nja jedinica koja je u podru~noj jedinici obrazovana podposebnim nazivom mora pravilnikom da se upodobi odeljenju, odsekuili grupi.

IV. GRUPE KOJE SE OSNIVAJU POSEBNIM AKTIMA

KKoooorrddiinnaacciioonnoo tteelloo^̂llaann 2222..

(1) Vlada moè odlukom osnovati koordinaciono telo da bi usmeravalo po-jedine poslove iz delokruga vi{e ministarstava i posebnih organizacija.

(2) Koordinaciono telo sastavljeno je od ministara, a njime rukovodi pred-sednik Vlade, potpredsednik Vlade ili ministar koji rukovodi ministar-stvom u ~ijem delokrugu je preteàn deo poslova zbog kojih je koordi-naciono telo osnovano.

(3) Odlukom kojom osniva koordinaciono telo Vlada odre|uje i njegov sa-stav, zadatke, rok u kome ono podnosi izve{taje Vladi i druga pitanjakoja su vezana za njegov rad.

(4) O pitanjima koja ne budu sporazumno re{ena unutar koordinacionogtela odlu~uje Vlada.

128

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

Projektna grupa^̂llaann 2233..

(1) Projektna grupa moè biti osnovana da bi se izvr{io zadatak koji nala-è saradnju vi{e organa, odnosno organa u sastavu a ne moè biti iz-vr{en u okviru redovnih poslova dràvnih slu`benika.

(2) Projektnu grupu re{enjem osniva rukovodilac organa, odnosno direk-tor organa u sastavu u ~ijem je delokrugu zadatak projektne grupe.

(3) Re{enjem kojim se osniva projektna grupa odre|uju se, pored ostalog,njen sastav i rukovodilac, rok za izvr{enje zadatka i na~in na koji }e dr-àvni slu`benici biti rastere}eni od redovnih poslova.

(4) Dràvni slu`benik iz drugog organa, odnosno organa u sastavu moèda bude ~lan projektne grupe samo uz saglasnost svog rukovodioca,odnosno direktora organa u sastavu, a na~in na koji }e biti rastere}enod redovnih poslova i druga pitanja odre|uju se sporazumom rukovo-dilaca, odnosno direktora organa u sastavu.

Zajedni~ko telo^̂llaann 2244..

(1) Zajedni~ko telo moè da bude osnovano da bi izvr{avalo poslove ~ijapriroda zahteva u~e{}e vi{e organa, odnosno organa u sastavu.

(2) Zajedni~kim telom rukovodi predstavnik organa ili organa u sastavu u~ijem delokrugu je preteàn deo poslova zbog kojih je ono osnovano.

(3) Sastav i zadaci zajedni~kog tela i druga pitanja koja su vezana za nje-gov rad odre|uju se sporazumom.

(4) O spornim pitanjima koja su vezana za osnivanje i rad zajedni~kog te-la odlu~uje Vlada.

Posebna radna grupa^̂llaann 2255..

(1) Rukovodilac, direktor organa u sastavu ili direktor slu`be Vlade koji jeodgovoran Generalnom sekretaru Vlade moè da osnuje posebnu rad-nu grupu i u nju imenuje stru~njake u odgovaraju}im oblastima da bipruìli stru~nu pomo} u najsloènijim projektnim zadacima.

(2) Re{enjem kojim se osniva posebna radna grupa odre|uju joj se zadaci,sastav i rukovodilac, rok za izvr{enje zadataka i druga pitanja koja suvezana za njen rad.

(3) Finansiranje rada posebnih radnih grupa odre|uje se pravilnikom ko-ji donosi ministar za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu u sagla-snosti s ministrom finansija.

129

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

V. PRIPREMA I DONO[ENJE PRAVILNIKA

Dokumentaciona osnova^̂llaann 2266..

(1) Pripremi pravilnika prethodi priprema dokumentacione osnove za pri-premu pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).

(2) U dokumentacionoj osnovi se:1) navode odredbe zakona i drugih propisa kojima je odre|en delokrugorgana;2) navode poslovi dràvne uprave koje organ vr{i;3) prikazuje obim, vrsta i sloènost poslova organa u godini koja pret-hodi pripremi dokumentacione osnove;4) navode razlozi i obrazlaè predlog za preure|enje organa;5) navodi broj dràvnih sekretara i dràvnih slu`benika koji rade napoloàju u organu, broj radnih mesta po svakom zvanju (za dràvneslu`benike) i svakoj vrsti radnih mesta (za name{tenike) i broj dràv-nih slu`benika i name{tenika koji je potreban na svakom radnom me-stu;6) obrazlaè potreba za navedenim brojem dràvnih slu`benika i na-me{tenika.

(3) Rukovodilac je duàn da pravilnik zasnuje na stanju koje je utvr|enou dokumentacionoj osnovi.

Podru~ne jedinice s podru~jem {irim ili uìm od podru~ja upravnog okruga

^̂llaann 2277..Ako se pravilnikom predvi|a obrazovanje podru~nih jedinica s pod-ru~jem {irim ili uìm od podru~ja upravnog okruga (za dva upravnaokruga ili vi{e njih, za op{tinu ili vi{e njih, odnosno za grad ili za auto-nomnu pokrajinu) u dokumentacionoj osnovi obavezno se navode po-daci i razlozi zbog kojih se obrazuju takve podru~ne jedinice, a ne okru-`ne podru~ne jedinice (dostupnost pravnim subjektima, ekonomi~-nost, obim, u~estalost i priroda poslova dràvne uprave i dr.).

Dostavljanje pravilnika i dokumentacione osnove na mi{ljenje^̂llaann 2288..Rukovodilac dostavlja pravilnik i dokumentacionu osnovu na mi{lje-nje Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministar-stvu finansija i Slu`bi za upravljanje kadrovima.

Ovla{}enje Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu^̂llaann 2299..Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu du`no je da usvom mi{ljenju predloì Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:1) ako pravilnik nije usagla{en sa zakonom ili drugim propisom izoblasti ure|enja dràvne uprave;

130

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

2) ako smatra da ure|enje organa koje se predvi|a pravilnikom nije ra-cionalno;3) ako se pravilnikom predvi|a obrazovanje podru~ne jedinice organasuprotno uslovima koji su odre|eni Uredbom o upravnim okruzima iliako se predvi|a da se u okru`noj podru~noj jedinici vr{i neki posao dr-àvne uprave koji nije dopu{ten.

Ovla{}enje Ministarstva finansija^̂llaann 3300..Ministarstvo finansija du`no je da u svom mi{ljenju predloì Vladi dane da saglasnost na pravilnik ako u budètu Republike Srbije nisuobezbe|ena sredstva za sve dràvne slu`benike i name{tenike koji su,prema pravilniku, potrebni organu.

Ovla{}enje Slu`be za upravljanje kadrovima^̂llaann 3311..Slu`ba za upravljanje kadrovima du`na je da u svom mi{ljenju pred-loì Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:1) ako postupak razvrstavanja radnih mesta dràvnih slu`benika i na-me{tenika nije pravilno sproveden, posebno ako su merila za procenuradnog mesta pogre{no primenjena;2) ako kona~ni opisi radnih mesta ne sadrè sve propisane elemente iliako je nepravilno odre|en neki element kona~nog opisa radnog mesta;3) ako se predvi|a da na radnim mestima u zvanju vi{eg savetnika isamostalnog savetnika radi vi{e od 10% dràvnih slu`benika, odnosnovi{e od 20% dràvnih slu`benika;4) ako pravilnik nije uskla|en s donesenim kadrovskim planom.

Saglasnost Vlade^̂llaann 3322..

(1) Po{to pribavi mi{ljenja Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu sa-moupravu, Ministarstva finansija i Slu`be za upravljanje kadrovima,rukovodilac donosi pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi.

(2) Vladi se uz pravilnik dostavljaju i dokumentaciona osnova, pribavlje-na mi{ljenja i pismeno izja{njenje o razlozima zbog kojih nisu prihva-}ene primedbe koje su u svojim mi{ljenjima izneli Ministarstvo za dr-àvnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija i Slu`baza upravljanje kadrovima.

(3) Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja Ministarstvuza dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Slu-`bi za upravljanje kadrovima.

Izmene i dopune pravilnika^̂llaann 3333..Na pripremu i dono{enje izmena i dopuna pravilnika primenjuju se od-redbe ove uredbe koje ure|uju na~in pripreme i dono{enja pravilnika.

131

U

URE

DBA

ON

A~EL

IMA

ZAU

NU

TRA{

NJE

URE

\EN

JEIS

ISTE

MAT

IZAC

IJURA

DN

IHM

ESTA

UM

INIS

TARS

TVIM

A, PO

SEBN

IMOR

GAN

IZAC

IJAM

AI

SLU

`BAM

AVL

ADE

VI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE1. PRELAZNE ODREDBE

Rok za dono{enje i stupanje na snagu novih pravilnika^̂llaann 3344..Organi su du`ni da donesu nove pravilnike o unutra{njem ure|enju isistematizaciji radnih mesta do 1. aprila 2006. godine, s tim {to oni stu-paju na snagu 2. jula 2006. godine.

Radni odnos u kabinetu ministra^̂llaann 3355..Radni odnos u kabinetu ministra po~e}e da se zasniva na odre|enovreme po prestanku mandata ministra kome traje mandat na dan stu-panja na snagu ove uredbe.

Privremena ovla{}enja Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu

^̂llaann 3366..Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu vr{i do 1. jula2006. godine ovla{}enja koja, prema odredbama ove uredbe, ima Slu-`ba za upravljanje kadrovima.

2. ZAVR[NE ODREDBE

Prestanak vaènja ranijeg propisa^̂llaann 3377..Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vaì Uredba o na~e-lima za unutra{nje ure|enje i sistematizaciju radnih mesta u mini-starstvima, posebnim organizacijama i slu`bama Vlade (“Slu`beniglasnik RS”, broj 95/05).

Stupanje na snagu ove uredbe^̂llaann 3388..Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

132

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

Na osnovu ~lana 39. st. 1. i 3. Zakona o dràvnoj upravi (“Slu`beni glasnik RS”,broj 79/05), vlada donosi

UREDBU O UPRAVNIM OKRUZIMA“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE “, BR. 15/2006

I. SADR@INA UREDBE

^̂llaann 11..(1) Ovom uredbom obrazuju se upravni okruzi i odre|uju njihovi nazivi,

podru~ja i sedi{ta.(2) Ovom uredbom ure|uju se i uslovi pod kojima ministarstva, posebne

organizacije i organi uprave u sastavu ministarstva (u daljem tekstu:organi dràvne uprave) mogu da obrazuju podru~ne jedinice za dvaupravna okruga ili vi{e njih, za op{tinu ili vi{e njih, odnosno za grad iliza autonomnu pokrajinu.

II. UPRAVNI OKRUG. NAZIVI, SEDI[TA I PODRU^JA UPRAVNIH OKRUGA1. UPRAVNI OKRUG

Pojam upravnog okruga^̂llaann 22..Upravni okrug je podru~ni centar dràvne uprave koji obuhvata okru-`ne podru~ne jedinice svih organa dràvne uprave koje su obrazovaneza njegovo podru~je.

Koji su poslovi dràvne uprave dopu{teni u upravnom okrugu^̂llaann 33..Organu dràvne uprave dopu{teno je da u upravnom okrugu re{ava uupravnim stvarima u prvom stepenu, da re{ava o àlbi kad su u pr-

133

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

vom stepenu re{avali imaoci javnih ovla{}enja, da vr{i nadzor nad ra-dom imalaca javnih ovla{}enja i da vr{i inspekcijski nadzor.

Odnos organa dràvne uprave prema poslovima u upravnom okrugu

^̂llaann 44..(1) Organ dràvne uprave samostalno odlu~uje o tome da li }e u uprav-

nom okrugu vr{iti neki posao dràvne uprave iz svoga delokruga.(2) O tome organ dràvne uprave odlu~uje prilikom dono{enja pravilnika

o unutra{njem ure|enju i sistematizaciji radnih mesta (u daljem tek-stu: pravilnik).

Okru`na podru~na jedinica organa dràvne uprave^̂llaann 55..

(1) Ako organ dràvne uprave odlu~i da u upravnom okrugu vr{i makarjedan posao dràvne uprave, duàn je da pravilnikom obrazuje svojuokru`nu podru~nu jedinicu.

(2) Pravilnikom se odre|uju i poslovi dràvne uprave koje organ dràvneuprave vr{i u okru`noj podru~noj jedinici.

(3) Sedi{te okru`ne podru~ne jedinice je u sedi{tu upravnog okruga.

Uè jedinice unutar okru`ne podru~ne jedinice^̂llaann 66..

(1) Organ dràvne uprave moè pravilnikom da obrazuje uù unutra{njujedinicu ili vi{e njih unutar okru`ne podru~ne jedinice.

(2) Sedi{te uè unutra{nje jedinice koja je u sastavu okru`ne podru~ne je-dinice moè biti van sedi{ta upravnog okruga ako organ dràvneuprave na taj na~in postaje dostupniji subjektima koji pred njimostvaruju prava, obaveze ili pravne interese ili koje on nadzire (u da-ljem tekstu: pravni subjekti).

2. NAÊLNIK UPRAVNOG OKRUGA

Ovla{}enja na~elnika upravnog okruga^̂llaann 77..

(1) Upravni okrug ima na~elnika upravnog okruga.(2) Na~elnik upravnog okruga:

1) uskla|uje rad okru`nih podru~nih jedinica organa dràvne uprave;2) prati primenu direktiva i instrukcija koje su izdate okru`nim pod-ru~nim jedinicama organa dràvne uprave;3) prati ostvarivanje planova rada okru`nih podru~nih jedinica organadràvne uprave i stara se o uslovima za njihov rad;4) prati rad zaposlenih u okru`nim podru~nim jedinicama organa dr-

134

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

àvne uprave i predlaè rukovodiocu dràvnog organa pokretanje di-sciplinskog postupka protiv njih;5) sara|uje s podru~nim jedinicama organa dràvne uprave koje vr{eposlove dràvne uprave na podru~ju upravnog okruga a obrazovanesu za podru~je {ire ili uè od podru~ja upravnog okruga;6) sara|uje sa op{tinama i gradovima radi pobolj{anja rada okru`nih pod-ru~nih jedinica organa dràvne uprave i podru~nih jedinica organa dràv-ne uprave koje vr{e poslove dràvne uprave na podru~ju upravnog okru-ga a obrazovane su za podru~je {ire ili uè od podru~ja upravnog okruga.

(3) Organ dràvne uprave dostavlja na~elniku upravnog okruga direktivei instrukcije koje su izdate okru`nim podru~nim jedinicama organa dr-àvne uprave i izvod iz plana rada organa dràvne uprave koji se od-nosi na plan rada okru`ne podru~ne jedinice.

Odgovornost na~elnika upravnog okruga^̂llaann 88..

(1) Na~elnik upravnog okruga za svoj rad odgovara ministru za dràvnuupravu i lokalnu samoupravu i Vladi.

(2) Na~elnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlogministra za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, prema Zakonu odràvnim slu`benicima.

Stru~na slu`ba upravnog okruga^̂llaann 99..

(1) U upravnom okrugu postoji stru~na slu`ba upravnog okruga.(2) Stru~na slu`ba upravnog okruga zaduèna je za stru~nu i tehni~ku

potporu na~elniku upravnog okruga i za poslove zajedni~ke svimokru`nim podru~nim jedinicama organa dràvne uprave.

(3) Sedi{te stru~ne slu`be upravnog okruga je u sedi{tu upravnog okruga.(4) Na stru~nu slu`bu upravnog okruga primenjuju se propisi o dràvnoj

upravi.

Rukovo|enje stru~nom slu`bom upravnog okruga^̂llaann 1100..

(1) Stru~nom slu`bom upravnog okruga rukovodi na~elnik upravnogokruga.

(2) Na~elnik upravnog okruga odlu~uje o pravima i du`nostima zaposle-nih u stru~noj slu`bi upravnog okruga.

Ovla{}enja Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu^̂llaann 1111..

(1) Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu nadzire svrsis-hodnost rada stru~ne slu`be upravnog okruga, prati osposobljenostzaposlenih u njoj i izdaje joj instrukcije.

(2) Instrukcijama se usmerava organizacija rada stru~ne slu`be upravnogokruga i na~in rada zaposlenih u njoj.

135

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

3. NAZIVI, SEDI[TA I PODRU^JA UPRAVNIH OKRUGA

^̂llaann 1122..Obrazuju se upravni okruzi sa slede}im nazivima, sedi{tima i podru~-jima:1) Severnoba~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Ba~ka Topola, Ma-li I|o{ i Subotica, sa sedi{tem u Subotici;2) Srednjobanatski upravni okrug, za teritoriju op{tina @iti{te, Zrenja-nin, Nova Crnja, Novi Be~ej i Se~anj, sa sedi{tem u Zrenjaninu;3) Severnobanatski upravni okrug, za teritoriju op{tina Ada, Kanjià,Kikinda, Novi Kneèvac, Senta i ôka, sa sedi{tem u Kikindi;4) Ju`nobanatski upravni okrug, za teritoriju op{tina Alibunar, BelaCrkva, Vr{ac, Kova~ica, Kovin, Opovo, Pan~evo i Plandi{te, sa sedi{temu Pan~evu;5) Zapadnoba~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Apatin, Kula,Odàci i Sombor, sa sedi{tem u Somboru;6) Ju`noba~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Ba~, Ba~ka Palanka,Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abalj, Srbobran, Sremski Karlov-ci, Temerin, Titel i za grad Novi Sad, sa sedi{tem u Novom Sadu;7) Sremski upravni okrug, za teritoriju op{tina In|ija, Irig, Pe}inci, Ru-ma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i [id, sa sedi{tem u Sremskoj Mi-trovici;8) Ma~vanski upravni okrug, za teritoriju op{tina Bogati}, Vladimirci,Koceljeva, Krupanj, Loznica, LJubovija, Mali Zvornik i [abac, sa sedi-{tem u [apcu;9) Kolubarski upravni okrug, za teritoriju op{tina Valjevo, Lajkovac,LJig, Mionica, Ose~ina i Ub, sa sedi{tem u Valjevu;10) Podunavski upravni okrug, za teritoriju op{tina Velika Plana, Sme-derevo i Smederevska Palanka, sa sedi{tem u Smederevu;11) Brani~evski upravni okrug, za teritoriju op{tina Veliko Gradi{te, Go-lubac, @abari, @agubica, Ku~evo, Malo Crni}e, Petrovac i Poàrevac, sasedi{tem u Poàrevcu;12) [umadijski upravni okrug, za teritoriju op{tina Aran|elovac, Bato-~ina, Kni}, Lapovo, Ra~a i Topola i za grad Kragujevac, sa sedi{tem uKragujevcu;13) Pomoravski upravni okrug, za teritoriju op{tina Despotovac, Jago-dina, Para}in, Rekovac, Svilajnac i ]uprija, sa sedi{tem u Jagodini;14) Borski upravni okrug, za teritoriju op{tina Bor, Kladovo, Majdanpeki Negotin, sa sedi{tem u Boru;15) Zaje~arski upravni okrug, za teritoriju op{tina Boljevac, Zaje~ar,Knjaèvac i Sokobanja, sa sedi{tem u Zaje~aru;16) Zlatiborski upravni okrug, za teritoriju op{tina Arilje, Bajina Ba{ta,Kosjeri}, Nova Varo{, Poèga, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Uìce i âjeti-na, sa sedi{tem u Uìcu;17) Moravi~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Gornji Milanovac,Ivanjica, Lu~ani i â~ak, sa sedi{tem u â~ku;

136

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

18) Ra{ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Vrnja~ka Banja, Kraljevo,Novi Pazar, Ra{ka i Tutin, sa sedi{tem u Kraljevu;19) Rasinski upravni okrug, za teritoriju op{tina Aleksandrovac, Brus,Varvarin, Kru{evac, Trstenik i ]i}evac, sa sedi{tem u Kru{evcu;20) Ni{avski upravni okrug, za teritoriju op{tina Aleksinac, GadìnHan, Doljevac, Mero{ina, Raànj i Svrljig i za grad Ni{, sa sedi{tem uNi{u;21) Topli~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Blace, @itora|a, Kur{u-mlija i Prokuplje, sa sedi{tem u Prokuplju;22) Pirotski upravni okrug, za teritoriju op{tina Babu{nica, Bela Palan-ka, Dimitrovgrad i Pirot, sa sedi{tem u Pirotu;23) Jablani~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Bojnik, Vlasotince,Lebane, Leskovac, Medve|a i Crna Trava, sa sedi{tem u Leskovcu;24) P~injski upravni okrug, za teritoriju op{tina Bosilegrad, Bujano-vac, Vladi~in Han, Vranje, Pre{evo, Surdulica i Trgovi{te, sa sedi{temu Vranju;25) Kosovski upravni okrug, za teritoriju op{tina Glogovac, Ka~anik,Kosovo Polje, Lipljan, Obili}, Podujevo, Uro{evac, [timlje i [trpce i zagrad Pri{tinu, sa sedi{tem u Pri{tini;26) Pe}ki upravni okrug, za teritoriju op{tina De~ani, \akovica, Istok,Klina i Pe}, sa sedi{tem u Pe}i;27) Prizrenski upravni okrug, za teritoriju op{tina Gora, Orahovac, Pri-zren i Suva Reka, sa sedi{tem u Prizrenu;28) Kosovsko-mitrova~ki upravni okrug, za teritoriju op{tina Vu~itrn,Zve~an, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Leposavi} i Srbica, sa sedi-{tem u Kosovskoj Mitrovici;29) Kosovsko-pomoravski upravni okrug, za teritoriju op{tina Vi-tina, Gnjilane, Kosovska Kamenica i Novo Brdo, sa sedi{tem uGnjilanu.

III. PODRU^NE JEDINICE ORGANA DR@AVNE UPRAVE S PODRU^JEM [IRIM ILI U@IM OD PODRU^JA UPRAVNOG OKRUGA1. KOJI SU POSLOVI DR@AVNE UPRAVE DOPU[TENI U PODRU^NIM JEDINICAMA S PODRU^JEM [IRIM ILI U@IM OD PODRU^JA UPRAVNOG OKRUGA

^̂llaann 1133..Organu dràvne uprave dopu{teno je da u podru~nim jedinicama spodru~jem {irim ili uìm od podru~ja upravnog okruga vr{i poslovekoji se vr{e u upravnom okrugu i druge poslove dràvne uprave izsvog delokruga, samo ako se time obezbe|uju i njegova delotvornost injegova dostupnost pravnim subjektima.

137

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

2. ODLUÎVANJE O OBRAZOVANJU PODRU^NE JEDINICE S PODRU^JEM [IRIM ILI U@IM OD PODRU^JA UPRAVNOG OKRUGA

^̂llaann 1144..(1) Organ dràvne uprave samostalno odlu~uje o tome da li }e obrazovati pod-

ru~nu jedinicu s podru~jem {irim ili uìm od podru~ja upravnog okruga.(2) Podru~na jedinica s podru~jem {irim ili uìm od podru~ja upravnog

okruga obrazuje se pravilnikom, kojim se odre|uju i poslovi dràvneuprave koji se u njoj vr{e.

3. PODRU^NE JEDINICE ZA PODRU^JE DVA UPRAVNA OKRUGAILI VI[E NJIH

^̂llaann 1155..(1) Organ dràvne uprave moè da obrazuje podru~nu jedinicu za podru~-

je dva upravna okruga ili vi{e njih ako to opravdavaju obim, u~esta-lost i teritorijalna zastupljenost poslova dràvne uprave i saradnja sdrugim organima.

(2) Sedi{te podru~ne jedinice za podru~je dva upravna okruga ili vi{e njihmoè da bude u sedi{tu upravnog okruga koji je pribli`no jednakoudaljen svim pravnim subjektima ili u sedi{tu upravnog okruga u ko-jem ima najvi{e pravnih subjekata.

(3) Poslove koje vr{i za okru`ne podru~ne jedinice stru~na slu`ba uprav-nog okruga vr{i i za zaposlene u podru~noj jedinici koja je obrazovanaza podru~je dva upravna okruga ili vi{e njih koji rade u njenom uprav-nom okrugu.

4. PODRU^NE JEDINICE ZA OP[TINU ILI VI[E NJIH, ODNOSNO ZA GRAD

^̂llaann 1166..(1) Organ dràvne uprave moè da obrazuje podru~nu jedinicu za op{tinu

ili vi{e njih, odnosno za grad ako su poslovi dràvne uprave takvog obi-ma i u~estalosti (poreski, geodetski i dr.) ili takve prirode (carinski poslo-vi, poslovi lu~ke kapetanije i dr.) da bi se racionalnije, delotvornije i bla-govremenije vr{ili ako bi se obrazovala takva podru~na jedinica.

(2) Pod istim uslovima unutar podru~ne jedinice koja je obrazovana zaop{tinu ili vi{e njih, odnosno za grad mogu da se obrazuju uè unutra-{nje jedinice (ekspoziture, ispostave i dr.) ~ije sedi{te ne mora biti u se-di{tu podru~ne jedinice u ~ijem su sastavu.

138

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

5. PODRU^NE JEDINICE KOJE OBJEDINJAVAJU RAD PODRU^NIH JEDINICA ZA OP[TINU ILI VI[E NJIH, ODNOSNO ZA GRAD

^̂llaann 1177..(1) Organ dràvne uprave moè da obrazuje {ire podru~ne jedinice koje

objedinjavaju rad podru~nih jedinica koje su obrazovane za op{tinu ilivi{e njih, odnosno za grad (centri i dr.).

(2) [ire podru~ne jedinice se obrazuju ako to opravdava broj podru~nih je-dinica obrazovanih za op{tine, odnosno za grad koje ulaze u njihov sa-stav, broj pravnih subjekata i priroda poslova dràvne uprave.

6. PODRU^NE JEDINICE ZA AUTONOMNU POKRAJINU

^̂llaann 1188..Organ dràvne uprave moè da obrazuje podru~nu jedinicu za auto-nomnu pokrajinu ako je priroda poslova dràvne uprave u celini ili ve-}im delom neposredno povezena s posebnostima koje proizlaze iz po-loàja autonomne pokrajine.

IV. POLO@AJ PODRU^NIH JEDINICA PREMA OSNOVNIM UNUTRA[NJIM JEDINICAMAU SEDI[TU ORGANA DR@AVNE UPRAVE

^̂llaann 1199..Okru`ne i ostale podru~ne jedinice organa dràvne uprave u sastavusu osnovnih unutra{njih jedinica u sedi{tu organa dràvne uprave iz~ijeg delokruga vr{e poslove, direktno ili indirektno, preko jedne ili vi-{e {irih podru~nih jedinica.

V. NADZOR MINISTARSTVA ZA DR@AVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVU

^̂llaann 2200..(1) O tome da li su ispunjeni uslovi koji su ovom uredbom odre|eni za

obrazovanje podru~nih jedinica organa dràvne uprave i da li se uokru`noj podru~noj jedinici vr{e poslovi dràvne uprave koji su dopu-

139

U

URE

DBA

OU

PRAV

NIM

OKRU

ZIM

A

{teni ovom uredbom, stara se Ministarstvo za dràvnu upravu i lokal-nu samoupravu tako {to daje mi{ljenje na pravilnike ministarstava iposebnih organizacija.

(2) Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu du`no je da usvom mi{ljenju predloì Vladi da ne dâ saglasnost na pravilnik ako seu njemu predvi|a obrazovanje podru~ne jedinice mimo uslova odre-|enih ovom uredbom ili ako se predvi|a da se u okru`noj podru~nojjedinici vr{i posao dràvne uprave koji, po ovoj uredbi, nije dopu{ten.

VI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Poloàj na~elnika upravnog okruga dok ne budu postavljeni kao dràvni slu`benici

^̂llaann 2211..(1) Dok na~elnici upravnih okruga ne po~nu da se postavljaju kao dràv-

ni slu`benici na~elnici upravnih okruga nastavljaju da rade premapropisima koji su vaìli na dan kada su postavljeni, uklju~uju}i i pravi-la za slu~aj prestanka du`nosti.

(2) Ako na~elniku upravnog okruga koji nije postavljen na poloàj kao dr-àvni slu`benik prestane du`nost, novi na~elnik upravnog okruga bi-}e postavljen prema propisima koji su vaìli na dan kada je postavljenonaj kome je du`nost prestala.

Prestanak vaènja ranijeg propisa^̂llaann 2222..Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vaì Uredba o na~i-nu vr{enja poslova ministarstava i posebnih organizacija van njiho-vog sedi{ta (“Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 3/92, 36/92, 52/92,60/93 i 5/95).


140

U

URE

DBA

ON

A~IN

URA

DA

SAVE

TAU

PRAV

NOG

OKRU

GA

Na osnovu ~lana 42. stav 4. Zakona o dràvnoj upravi (“Slu`beni glasnik Re-publike Srbije”, broj 79/05), vlada donosi

UREDBU O NAÎNU RADA SAVETA UPRAVNOG OKRUGA“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE”, BR. 15/2006

Sadrìna uredbe^̂llaann 11..Ovom uredbom ure|uje se na~in rada Saveta upravnog okruga (u da-ljem tekstu: Savet).

Delokrug Saveta^̂llaann 22..Savet uskla|uje odnose okru`nih podru~nih jedinica ministarstava, po-sebnih organizacija i organa uprave u sastavu ministarstva (u daljemtekstu: organi dràvne uprave) i op{tina i gradova s podru~ja upravnogokruga i predlaè kako da se pobolj{a rad upravnog okruga, okru`nihpodru~nih jedinica i podru~nih jedinica organa dràvne uprave koje vr-{e poslove organa dràvne uprave na podru~ju upravnog okruga a obra-zovane su za podru~je {ire ili uè od podru~ja upravnog okruga.

Sastav Saveta. Na~in rada Saveta^̂llaann 33..

(1) Savet ~ine na~elnik upravnog okruga, predsednici op{tina i gradona-~elnici gradova s podru~ja upravnog okruga.

(2) O pitanjima iz svog delokruga Savet odlu~uje na svojim sednicama.

Sednice Saveta^̂llaann 44..

(1) Sednicu Saveta saziva i predsedava joj na~elnik upravnog okruga.(2) Sednice Saveta odràvaju se najmanje jednom u dva meseca.(3) Na~elnik okruga je duàn da sazove sednicu Saveta ako to zatraè naj-

manje dve tre}ine ~lanova Saveta.(4) Sednice Saveta se, po pravilu, odràvaju u sedi{tu okruga.

141

U

U~e{}e u radu sednice Saveta^̂llaann 55..Zavisno od dnevnog reda, na sednici Saveta mogu, bez prava glasa, dau~estvuju predstavnici okru`nih podru~nih jedinica organa dràvneuprave s podru~ja upravnog okruga, predstavnici podru~nih jedinica or-gana dràvne uprave koje su obrazovane za podru~je {ire ili uè od pod-ru~ja upravnog okruga, predstavnici organa i slu`bi op{tina, odnosnogradova s podru~ja upravnog okruga i stru~njaci za odre|ene oblasti.

Odlu~ivanje Saveta^̂llaann 66..

(1) Savet odlu~uje ve}inom glasova svih ~lanova.(2) Savet odlu~uje tako {to donosi zaklju~ke.

Upu}ivanje zaklju~aka Saveta^̂llaann 77..Na~elnik upravnog okruga duàn je da zaklju~ak koji sadrì predlogeSaveta uputi, najkasnije u roku od deset dana, ministru za dràvnuupravu i lokalnu samoupravu, rukovodiocima organa dràvne upravekoji na podru~ju upravnog okruga imaju okru`ne podru~ne jedinice irukovodiocima organa dràvne uprave koji vr{e svoje poslove na pod-ru~ju upravnog okruga preko podru~nih jedinica koje su obrazovaneza podru~je {ire ili uè od podru~ja upravnog okruga.

Izve{tavanje o radu Saveta^̂llaann 88..Na~elnik upravnog okruga najmanje jednom godi{nje podnosi mini-stru za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu izve{taj o radu Saveta.

Sekretar Saveta^̂llaann 99..

(1) Savet ima sekretara.(2) Sekretara odre|uje Savet iz reda dràvnih slu`benika u stru~noj slu`bi

upravnog okruga.

Stru~na i administrativno-tehni~ka podr{ka Savetu^̂llaann 1100..Stru~nu i administrativno-tehni~ku podr{ku Savetu pruà stru~na slu-`ba upravnog okruga.

Poslovnik Saveta^̂llaann 1111..Savet donosi poslovnik o svom radu.


142

URE

DBA

ON

A~IN

URA

DA

SAVE

TAU

PRAV

NOG

OKRU

GA

ZAKON O JAVNIM AGENCIJAMA“SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE”, BR. 18/2005 I 81/2005

I. OSNOVNE ODREDBE

Pojam javne agencije^̂llaann 11..

(1) Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, stru~ne ili re-gulatorne poslove od op{teg interesa.

(2) Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, poje-dina pitanja poloàja javne agencije urediti druk~ije nego ovimzakonom.

Uslovi za osnivanje javne agencije^̂llaann 22..

(1) Javna agencija osniva se ako razvojni, stru~ni i regulatorni poslovi nezahtevaju stalan i neposredan politi~ki nadzor i ako javna agencijamoè bolje i delotvornije da ih vr{i nego organ dràvne uprave, naro-~ito ako se u celini ili prete`no mogu finansirati od cene koju pla}ajukorisnici usluga.

(2) Osniva~ mora posebnim zakonom biti ovla{}en na osnivanje javneagencije.

Poveravanje javnih ovla{}enja javnoj agenciji^̂llaann 33..Javnoj agenciji mogu se posebnim zakonom, kao javno ovla{}enje, po-veriti slede}i poslovi dràvne uprave:1) dono{enje propisa za izvr{avanje zakona i drugih op{tih akata Na-rodne skup{tine i Vlade;2) re{avanje u prvom stepenu u upravnim stvarima;3) izdavanje javnih isprava i vo|enje evidencija.

143

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

Samostalnost javne agencije^̂llaann 44..

(1) Javna agencija je samostalna u svom radu.(2) Vlada ne moè usmeravati rad javne agencije, niti ga uskla|ivati sa ra-

dom organa dràvne uprave.

Pravni subjektivitet javne agencije^̂llaann 55..

(1) Javna agencija ima svojstvo pravnog lica, koje sti~e upisom u sudskiregistar.

(2) Za ostvarivanje svrhe javne agencije na odre|enoj teritoriji mogu seobrazovati podru~ne unutra{nje jedinice u javnoj agenciji.

Finansiranje javne agencije^̂llaann 66..Javna agencija se finansira iz cene koju pla}aju korisnici usluga, poklo-na (donacija), priloga pokrovitelja (sponzorstava), budèta RepublikeSrbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu.

Propisi koji se primenjuju na rad javne agencije^̂llaann 77..

(1) U pogledu zakonitosti, stru~nosti, politi~ke neutralnosti, nepristrasno-sti, upotrebe slu`benog jezika i pisma, stru~ne spreme i osposobljeno-sti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima dràvne uprave i upogledu kancelarijskog poslovanja, na rad javne agencije primenjujuse propisi vezani za dràvnu upravu.

(2) Na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u jav-noj agenciji primenjuju se op{ti propisi o radu, ako ovim ili posebnimzakonom nije {to drugo odre|eno.

(3) Aktom o osnivanju javne agencije mogu se odrediti poslovi koje zapo-sleni u javnoj agenciji, radi spre~avanja sukoba privatnog i javnog in-teresa, ne mogu vr{iti u svoje ime i za svoj ra~un ili u ime i za ra~un ne-kog drugog pravnog ili fizi~kog lica.

II. OSNIVANJE JAVNE AGENCIJE OD REPUBLIKE SRBIJE

Vr{enje osniva~kih prava^̂llaann 88..

(1) Prava osniva~a u ime Republike Srbije vr{i Vlada ako posebnim zako-nom nije {to drugo odre|eno.

(2) Odluke Vladi predlaè ministarstvo u ~ijem delokrugu su poslovi jav-ne agencije.

144

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(3) Ako su poslovi javne agencije u delokrugu vi{e ministarstava, ona od-luke Vladi predlaù sporazumno, ako ovim ili posebnim zakonom nije{to drugo odre|eno.

(4) Prava osniva~a nisu prenosiva.

Akt o osnivanju javne agencije ^̂llaann 99..

(1) Akt o osnivanju javne agencije donosi osniva~ i njime ure|uje:1) naziv, sedi{te i svrhu javne agencije;2) poslove i delatnosti javne agencije;3) prava, obaveze i odgovornosti javne agencije za obaveze u pravnomprometu;4) delokrug i sastav organa javne agencije i njihov me|usobni odnos;5) prava i obaveze osniva~a prema javnoj agenciji i javne agencije pre-ma osniva~u;6) sredstva koja osniva~ obezbe|uje za osnivanje i po~etak rada javne agencije;7) izvore, na~ine i uslove sticanja sredstava za rad javne agencije;8) druga pitanja zna~ajna za osnivanje i rad javne agencije i pitanja zakoja je ovim ili posebnim zakonom propisano da se ure|uju aktom oosnivanju javne agencije.

(2) Akt o osnivanju javne agencije objavljuje se u “Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

Sredstva za po~etak rada javne agencije^̂llaann 1100..

(1) Poslovni prostor, opremu i druga sredstva za po~etak rada javne agen-cije obezbe|uje osniva~, iz imovine kojom raspolaè ili iz budèta Re-publike Srbije, prema aktu o osnivanju javne agencije.

(2) Poslovni prostor i oprema koje obezbedi osniva~ svojina su RepublikeSrbije, a javna agencija sti~e na njima pravo kori{}enja.

(3) Za po~etak rada javne agencije mogu da se koriste pokloni i prilozi kojedoma}e ili strano pravno i fizi~ko lice daje radi osnivanja javne agencije.

Upis osnivanja javne agencije u sudski registar^̂llaann 1111..

(1) Posle dono{enja akta o osnivanju javne agencije osniva~ imenuje pri-vremenog direktora javne agencije, koji pod nadzorom osniva~a pri-prema po~etak rada javne agencije.

(2) Osnivanje javne agencije upisuje se u sudski registar. (3) Uz prijavu za upis u sudski registar privremeni direktor javne agenci-

je dostavlja akte o osnivanju javne agencije i o svom imenovanju.

Imenovanje prvih organa javne agencije^̂llaann 1122..Posle upisa javne agencije u sudski registar osniva~ imenuje upravni odbor jav-ne agencije a posle sprovedenog javnog konkursa i direktora javne agencije.

145

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

III. ORGANI JAVNE AGENCIJE1. VRSTE ORGANA I SUKOB INTERESA

Vrste organa^̂llaann 1133..

(1) Organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor.(2) Posebnim zakonom moè se odrediti da javna agencija ima jo{ neke

organe, sasvim druge organe ili da upravni odbor i direktor imajudruk~iji delokrug od delokruga odre|enog ovim zakonom.

Sukob interesa^̂llaann 1144..

(1) ^lanovi upravnog odbora i direktor jesu funkcioneri u smislu zakonakojim se ure|uje sukob interesa pri vr{enju javnih funkcija.

(2) Zabrane i obaveze kojima podleù ~lanovi upravnog odbora i direktor mo-gu se posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije pro{iriti mi-mo zakona kojim se ure|uje sukob interesa pri vr{enju javnih funkcija.

2. UPRAVNI ODBOR

Delokrug upravnog odbora ^̂llaann 1155..

(1) Upravni odbor usvaja godi{nji program rada, finansijski plan javneagencije i izve{taje koje javna agencija podnosi osniva~u, donosi pro-pise i druge op{te akte javne agencije izuzev pravilnika o unutra{njojorganizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji, usmeravarad direktora i izdaje mu uputstva za rad, nadzire poslovanje javneagencije i vr{i druge poslove odre|ene ovim ili posebnim zakonom iliaktom o osnivanju javne agencije.

(2) Upravni odbor ili lice koje on ovlasti uvek moè da pregleda poslovneknjige i drugu dokumentaciju javne agencije.

Uslovi za imenovanje u upravni odbor. Nadle`nost za imenovanje. Broj ~lanova upravnog odbora

^̂llaann 1166..(1) U upravni odbor moè biti imenovano lice koje ispunjava uslove za

prijem u radni odnos u dràvni organ, koje je stru~njak u jednoj ili vi-{e oblasti iz delokruga javne agencije, koje ima visoku stru~nu spre-mu, koje nije zaposleno u javnoj agenciji, koje imenovanjem ne bi iza-zvalo sukob javnog i privatnog interesa i koje ispunjava druge usloveodre|ene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.

(2) Sve ~lanove upravnog odbora imenuje osniva~, izuzev kad deo ~lano-va imenuju korisnici sami.

146

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(3) Broj ~lanova upravnog odbora ne moè biti manji od tri ni ve}i od se-dam i odre|uje se aktom o osnivanju javne agencije.

Poloàj ~lanova upravnog odbora ^̂llaann 1177..

(1) ^lan upravnog odbora imenuje se na pet godina i moè ponovo bitiimenovan.

(2) Posebnim zakonom moè se odrediti druk~ije trajanje mandata ~lano-va upravnog odbora i ograni~iti broj imenovanja.

(3) ^lanovi upravnog odbora obavezni su da ~uvaju poslovnu tajnu javneagencije.

(4) ^lanovi upravnog odbora primaju naknadu za rad prema merilima ko-ja se odre|uju aktom o osnivanju javne agencije.

Imenovanje predstavnika korisnika u upravni odbor ^̂llaann 1188..

(1) Predstavnici korisnika mogu biti imenovani u upravni odbor kad je toodre|eno aktom o osnivanju javne agencije i mogu imati do polovine~lanova upravnog odbora.

(2) Predstavnike korisnika imenuje u upravni odbor osniva~ na predloginteresnih udruènja ako su korisnici organizovani u interesna udru-ènja, a ina~e na osnovu javnog konkursa.

(3) Korisnici mogu sami da imenuju svoje predstavnike u upravni odborneposrednim izborima i tajnim glasanjem, kad je to odre|eno aktom oosnivanju javne agencije.

(4) Na~in na koji osniva~ prikuplja predloge interesnih udruènja korisni-ka, postupak javnog konkursa, na~in na koji korisnici imenuju svojepredstavnike u upravni odbor i merila za imenovanje ure|uju se ak-tom o osnivanju javne agencije.

Ograni~enja pri imenovanju predstavnika korisnika u upravni odbor^̂llaann 1199..

(1) Predstavnici postoje}ih ili mogu}ih primalaca finansijskih podsticajaili sredstava koje dodeljuje javna agencija ne mogu biti imenovani uupravni odbor.

(2) Umesto njih imenuju se predstavnici onih korisnika kojima su name-njene usluge primalaca finansijskih podsticaja ili sredstava, ako ak-tom o osnivanju javne agencije nije odre|eno da se imenuju predstav-nici neke druge grupe korisnika.

(3) Osniva~ je duàn da u upravnom odboru omogu}i srazmernu zastu-pljenost razli~itih korisnika ili grupa korisnika.

Predsednik upravnog odbora. Dono{enje odluka upravnog odbora^̂llaann 2200..

(1) Upravni odbor ima predsednika, koga imenuje osniva~ me|u ~lanovi-ma upravnog odbora koje je imenovao.

147

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(2) Upravni odbor donosi odluke ve}inom glasova svih svojih ~lanova.(3) Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.

3. DIREKTOR

Delokrug i trajanje du`nosti^̂llaann 2211..

(1) Direktor zastupa i predstavlja javnu agenciju, rukovodi radom i poslo-vanjem javne agencije, donosi pojedina~ne akte javne agencije, odlu-~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u javnojagenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i vr{i druge po-slove odre|ene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju jav-ne agencije.

(2) Direktor donosi pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistematizacijiradnih mesta u javnoj agenciji.

(3) Direktor se imenuje na pet godina i moè ponovo biti imenovan. Po-sebnim zakonom moè se odrediti druk~ije trajanje mandata direkto-ra i ograni~iti broj imenovanja.

Uslovi za imenovanje direktora^̂llaann 2222..Za direktora moè biti imenovano lice koje ispunjava uslove za imenova-nje u upravni odbor, koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jed-noj ili vi{e oblasti iz delokruga javne agencije i koje ispunjava druge uslo-ve odre|ene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.

Obaveze direktora^̂llaann 2233..

(1) Direktor je odgovoran za zakonitost rada javne agencije.(2) Direktor je duàn da na zahtev upravnog odbora podnese izve{taj o

svome radu.(3) Direktor je obavezan da ~uva poslovnu tajnu javne agencije.

Imenovanje direktora. Javni konkurs^̂llaann 2244..

(1) Direktora imenuje osniva~ posle sprovedenog javnog konkursa.(2) Javni konkurs sprovodi upravni odbor.

Ogla{avanje javnog konkursa^̂llaann 2255..

(1) Javni konkurs za imenovanje direktora ogla{ava se u “Slu`benom gla-sniku Republike Srbije” i jo{ jednom dnevnom javnom glasilu koje iz-lazi u celoj Republici Srbiji.

148

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(2) Rok za podno{enje prijava na javni konkurs ne moè biti kra}i od 15 danaod ogla{avanja javnog konkursa u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

Sadrìna oglasa o javnom konkursu^̂llaann 2266..Oglas o javnom konkursu sadrì uslove koje kandidat mora da ispunja-va za imenovanje, dokaze koji se prilaù uz prijavu na javni konkurs,rok za podno{enje prijava, organ kome se prijave podnose, li~no ime li-ca koje daje obave{tenja o javnom konkursu, podatke o izbornom po-stupku, rok u kome se kandidati obave{tavaju o tome kada po~inje iz-borni postupak i druge podatke zna~ajne za postupak imenovanja.

Izborni postupak^̂llaann 2277..

(1) Upravni odbor najpre sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslo-ve za imenovanje i potom me|u njima sprovodi izborni postupak.

(2) U izbornom postupku se, prema merilima odre|enim aktom o osniva-nju javne agencije, utvr|uje stru~na osposobljenost svakog kandidata.

(3) Posle sprovedenog izbornog postupka upravni odbor sastavlja listukandidata koji su u izbornom postupku postigli zahtevani rezultat ipodnosi je osniva~u.

Imenovanje direktora^̂llaann 2288..

(1) Osniva~ imenuje direktora sa liste kandidata koju mu je podneoupravni odbor.

(2) Re{enje o imenovanju direktora osniva~ dostavlja svim kandidatimakoji su se prijavili na javni konkurs.

(3) Kandidat koji je u~estvovao u izbornom postupku ima pravo na uvid udokaze koje je imenovani kandidat priloìo uz prijavu na javni konkursi u dokumentaciju izbornog postupka, pod nadzorom slu`benog lica.

(4) Ako nijedan kandidat nije postigao zahtevani rezultat javni konkursse ponavlja, a kandidati obave{tavaju da javni konkurs nije uspeo.

Prava kandidata koji nije imenovan^̂llaann 2299..

(1) Kandidat koji nije imenovan ne moè àlbom pobijati re{enje o ime-novanju.

(2) On moè voditi upravni spor protiv re{enja o imenovanju ako smatrada ispunjava uslove za imenovanje a nije u~estvovao u izbornom po-stupku, da je imenovan kandidat koji ne ispunjava uslove za imenova-nje, da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bimogle uticati na objektivnost njegovog ishoda ili da postoje neki dru-gi zakonom odre|eni razlozi za vo|enje upravnog spora.

(3) Ako sud poni{ti re{enje o imenovanju, osniva~ razre{ava direktoranajkasnije u roku od 30 dana od prijema pravnosna`ne sudske odluke.

149

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

4. PRESTANAK DU@NOSTI ^LANA UPRAVNOG ODBORA I DIREKTORA PRE VREMENA NA KOJE SU IMENOVANI

Svi razlozi^̂llaann 3300..

(1) ^lanu upravnog odbora i direktoru prestaje du`nost pre isteka vreme-na na koje je imenovan podno{enjem ostavke ili razre{enjem.

(2) Ostavka se podnosi osniva~u i proizvodi dejstvo kad je osniva~ primi.(3) Po prijemu ostavke osniva~ donosi re{enje kojim utvr|uje prestanak

du`nosti ~lana upravnog odbora ili direktora.

Razlozi za razre{enje. Nadle`nost za odlu~ivanje o razre{enju^̂llaann 3311..

(1) ^lan upravnog odbora ili direktor razre{ava se ako vi{e ne ispunjavauslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predvi|ene ovim iliposebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije ili ako budeosu|en za krivi~no delo na kaznu zatvora od najmanje {est meseci iliza ka`njivo delo koje ga ~ini nedostojnim du`nosti ~lana upravnog od-bora odnosno direktora.

(2) Direktor se razre{ava i ako nesavesnim ili nepravilnim radom prouzro-kuje ve}u {tetu javnoj agenciji ili tako zanemaruje ili nesavesno izvr-{ava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati ve}e smetnje u radujavne agencije.

(3) O tome da li postoje razlozi za razre{enje ~lana upravnog odbora i di-rektora odlu~uje osniva~.

Postupak u kome se utvr|uje postojanje razloga za razre{enje^̂llaann 3322..

(1) Postupak u kome se utvr|uje postojanje razloga za razre{enje ~lanaupravnog odbora odnosno direktora pokre}e i vodi, po slu`benoj du-`nosti ili na zahtev osniva~a, ministarstvo u ~ijem delokrugu je prete-`ni deo poslova javne agencije.

(2) Ministarstvo je du`no da na zahtev upravnog odbora pokrene i vodipostupak za razre{enje direktora.

(3) Po{to ~lanu upravnog odbora odnosno direktoru pruì priliku da se iz-jasni o postojanju razloga za razre{enje i utvrdi potrebne ~injenice, mi-nistarstvo dostavlja osniva~u sve spise i predlaè mu dono{enje odgo-varaju}eg re{enja.

(4) Protiv re{enja o razre{enju àlba nije dopu{tena, ali se moè voditiupravni spor.

Vr{ilac du`nosti direktora^̂llaann 3333..

(1) Ako direktoru du`nost prestane pre vremena na koje je imenovan,osniva~ bez javnog konkursa imenuje vr{ioca du`nosti direktora napredlog upravnog odbora, najduè na {est meseci.

150

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(2) Vr{ilac du`nosti direktora mora da ispunjava uslove za imenovanjedirektora.

Udaljenje direktora sa du`nosti^̂llaann 3344..

(1) Osniva~ moè udaljiti sa du`nosti direktora protiv koga je pokrenutpostupak za razre{enje, do dono{enja re{enja o razre{enju.

(2) Osniva~ udaljava direktora sa du`nosti po sopstvenoj inicijativi ili napredlog ministarstva koje vodi postupak u kome se utvr|uje postoja-nje razloga za razre{enje direktora.

(3) Ovla{}enja direktora koji je udaljen sa du`nosti preuzima predsednikupravnog odbora.

IV. POSLOVI JAVNE AGENCIJE

Svi poslovi javne agencije^̂llaann 3355..

(1) Javna agencija moè istovremeno da vr{i i razvojne i stru~ne i regula-torne poslove odre|ene aktom o osnivanju javne agencije saglasnoposebnom zakonu.

(2) Pored toga, javna agencija moè da vr{i i druge poslove povezane sasvrhom svog osnivanja, prema aktu o osnivanju javne agencije.

(3) Javnoj agenciji mogu posebnim zakonom biti povereni svi poslovi dr-àvne uprave koji se prema ovom zakonu uop{te mogu poveriti jav-nim agencijama.

Razvojni i stru~ni poslovi^̂llaann 3366..

(1) Javna agencija vr{i razvojne i stru~ne poslove saglasno svrsi svogosnivanja.

(2) Razvojni poslovi sastoje se od podsticanja i usmeravanja razvoja uoblastima iz delokruga javne agencije, dodeljivanja i raspore|ivanjafinansijskih podsticaja i drugih razvojnih sredstava, preduzimanjamera na koje je javna agencija ovla{}ena posebnim zakonom i od dru-gih poslova odre|enih aktom o osnivanju javne agencije saglasno po-sebnom zakonu.

Regulatorni poslovi^̂llaann 3377..

(1) Regulatorni poslovi javne agencije sastoje se u dono{enju propisa zaizvr{avanje zakona i drugih op{tih akata Narodne skup{tine i Vlade.

(2) Propisi javne agencije moraju po prirodi i nazivu da odgovaraju propi-sima koje donose organi dràvne uprave.

151

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(3) Propise donosi upravni odbor javne agencije i objavljuje ih u “Slu`be-nom glasniku Republike Srbije”.

Re{avanje u upravnom postupku^̂llaann 3388..

(1) Re{enja u upravnom postupku donosi direktor javne agencije ili licekoje on ovlasti.

(2) Kao prvostepeno re{enje javne agencije uzima se i re{enje njene pod-ru~ne unutra{nje jedinice.

(3) O àlbi na re{enje javne agencije re{ava ministarstvo u ~ijem su delo-krugu poslovi javne agencije.

Nadzor^̂llaann 3399..

(1) Javna agencija nadzire namensko i svrsishodno kori{}enje dodeljenihfinansijskih sredstava i podsticaja i stru~nost i svrsishodnost rada dru-gih lica odre|enih posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javneagencije.

(2) Javna agencija du`na je da sastavi izve{taj o nadzoru i zasnuje ga napotrebnoj dokumentaciji i izja{njenju stranaka.

(3) Izve{taj o nadzoru javna agencija dostavlja ministarstvu u ~ijem delo-krugu su poslovi javne agencije.

Odre|ivanje tarife^̂llaann 4400..

(1) Javna agencija koja korisnicima napla}uje usluge izdaje tarifu, kojomtako odre|uje cenu usluge da se njome pokriju tro{kovi usluge.

(2) Predlog tarife sa~injava upravni odbor javne agencije i objavljuje ga unajmanje jednom dnevnom javnom glasilu koje izlazi u celoj Republi-ci Srbiji, uz poziv mogu}im korisnicima da u roku koji ne moè biti kra-}i od osam ni duì od 30 dana dostave primedbe i predloge.

(3) O predlogu tarife pribavlja se i mi{ljenje ministarstva u ~ijem delokru-gu su poslovi javne agencije i ministarstva nadle`nog za poslove fi-nansija.

(4) Uz podno{enje tarife na saglasnost osniva~u, upravni odbor javneagencije je duàn da u obrazloènju navede ciljeve koji se postiù tari-fom i razloge zbog kojih nije prihvatio primedbe i predloge mogu}ihkorisnika i ministarstava.

(5) Po{to osniva~ da saglasnost na tarifu, tarifa se objavljuje u “Slu`be-nom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu posle objavljivanja.

Akti o radu i poslovanju javne agencije^̂llaann 4411..

(1) Javna agencija donosi op{te akte kojima ure|uje pitanja zna~ajna zasvoj rad i poslovanje, prema posebnom zakonu ili aktu o osnivanjujavne agencije.

152

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(2) Op{te akte o radu i poslovanju javne agencije donosi upravni odborjavne agencije.

(3) Op{ti akt o pravima, obavezama, odgovornostima i zaradi direktora izaposlenih u javnoj agenciji donosi se uz saglasnost osniva~a.

V. ZA[TITA OP[TEG INTERESA U RADU JAVNE AGENCIJE

Prava osniva~a ^̂llaann 4422..Pored imenovanja i razre{enja ~lanova upravnog odbora i direktorajavne agencije, osniva~ daje saglasnosti na godi{nji program rada, nafinansijski plan javne agencije i na druge akte odre|ene ovim ili po-sebnim zakonom.

Nadzor nad propisima javne agencije^̂llaann 4433..

(1) Javna agencija je du`na da pre objavljivanja propisa pribavi od mini-starstva u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije mi{ljenje o ustav-nosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njoj dostavi obrazloènipredlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, propisom ilidrugim op{tim aktom Narodne skup{tine i Vlade.

(2) Ako javna agencija ne postupi po predlogu ministarstva, ono je du`noda osniva~u predloì dono{enje re{enja o obustavi od izvr{enja propi-sa i na njemu zasnovanih pojedina~nih akata i pokretanje postupka zaocenjivanje ustavnosti i zakonitosti propisa.

(3) Re{enje o obustavi od izvr{enja propisa stupa na snagu kad se objaviu “Slu`benom glasniku Republike Srbije” i prestaje da vaì ako osniva~u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti izakonitosti propisa.

Nadzor nad radom i poslovanjem javne agencije^̂llaann 4444..

(1) Nadzor nad radom javne agencije u poverenim poslovima dràvneuprave vr{i ministarstvo u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije.

(2) Zakonito i namensko kori{}enje sredstava javne agencije i primenupropisa kojima se ure|uju javne finansije i finansijsko i ra~unovod-stveno poslovanje nadzire ministarstvo nadle`no za poslove finansija.

(3) Primenu propisa o slu`benoj upotrebi jezika i pisma, kancelarijskomposlovanju, poslovanje sa strankama i korisnicima, kao i efikasnost iaùrnost re{avanja u upravnom postupku, stru~nu spremu zaposlenihkoji re{avaju u upravnom postupku i ovla{}enja za re{avanje u uprav-nom postupku nadzire ministarstvo nadle`no za poslove uprave.

153

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

Godi{nji program rada javne agencije. Finansijski plan^̂llaann 4455..

(1) Upravni odbor javne agencije usvaja i do 15. decembra teku}e godinepodnosi osniva~u na saglasnost program rada javne agencije za na-rednu godinu i finansijski plan javne agencije.

(2) Godi{njim programom rada se, saglasno aktu o osnivanju javne agen-cije, odre|uju osnovni ciljevi javne agencije za narednu godinu i na~i-ni njihovog postizanja.

(3) Godi{nji program rada sadrì i predlog mera za delotvorniji rad i eko-nomi~nije kori{}enje sredstava javne agencije.

(4) Posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javna agencija moè bitiobavezana da godi{njim programom rada obuhvati i druga pitanjazna~ajna za njen rad.

Izve{taj o radu javne agencije. Finansijski izve{taj^̂llaann 4466..

(1) Upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osniva~u godi{nji izve-{taj o radu za proteklu godinu najkasnije do 1. marta teku}e godine.

(2) Osniva~ moè, saglasno aktu o osnivanju javne agencije, zahtevati damu upravni odbor javne agencije podnese periodi~ni izve{taj o radu iliizve{taj o izvr{enju nekog posla.

(3) Upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osniva~u finansijski izve-{taj prema pravilima za podno{enje zavr{nih ra~una javnih preduze}a.

VI. ODNOS JAVNE AGENCIJE SA KORISNICIMA

Javnost rada javne agencije^̂llaann 4477..

(1) Javna agencija je du`na da na primeren na~in, pre svega u prostorija-ma u kojima posluje sa korisnicima, obave{tava korisnike o njihovimpravima, obavezama, postupku ostvarivanja prava i obaveza, o svomeradu i delokrugu, ministarstvima koja nadziru njen rad i na~inu kon-takta s njima i o drugim podacima bitnim za javnost njenog rada i od-nose sa korisnicima.

(2) Javna agencija je pri tome du`na da:1) u prostorijama u kojima posluje sa korisnicima u pismenom obliku is-takne li~na imena ~lanova upravnog odbora, direktora, zaposlenih kojiposluju sa korisnicima, ~lana upravnog odbora ovla{}enog za prijem irazmatranje predloga i primedaba korisnika i drugih odgovornih lica;2) omogu}i da se javnost, korisnici i zaposleni u javnoj agenciji upo-znaju sa kratkim pregledom godi{njeg programa rada javne agencije;3) upozna javnost sa svim informacijama koje su propisima odre|enekao informacije od javnog zna~aja;

154

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

4) pruà informacije preko telefona i drugih sredstava komunikacijekojima raspolaè.

(3) Za javnost rada javne agencije odgovara direktor javne agencije.

Poslovanje sa korisnicima ^̂llaann 4488..

(1) Javna agencija mora ostvariti primeren odnos sa strankama i korisnicima.(2) Javna agencija je du`na da svoje radno vreme prilagodi potrebama ko-

risnika.(3) Najmanje jednom godi{nje javna agencija mora omogu}iti korisnici-

ma da joj saop{te mi{ljenje o njenom radu i kvalitetu usluga i predlo-è na~ine njihovog pobolj{avanja, o ~emu sastavlja poseban izve{tajkoji unosi u godi{nji izve{taj o svom radu.

Primedbe i predlozi korisnika^̂llaann 4499..

(1) Javna agencija du`na je da omogu}i korisnicima davanje primedaba ipredloga vezanih za njen rad, usmeno i pismeno, telefonski ili u elek-tronskom obliku.

(2) Primedbe i predloge korisnika prima i razmatra ~lan upravnog odborajavne agencije koga za to na jednu godinu ovlasti upravni odbor javneagencije i koji o svojim zaklju~cima obave{tava upravni odbor, direk-tora, lice na koje se primedba odnosi i korisnika.

VII. FINANSIRANJE JAVNE AGENCIJE

Finansiranje iz budèta i od napla}ene cene usluga^̂llaann 5500..

(1) Poslovi dràvne uprave koji su povereni javnoj agenciji finansiraju seiz budèta Republike Srbije.

(2) Za finansiranje javne agencije koriste se i sredstva od napla}ene ceneusluga javne agencije i vode se na posebnom podra~unu javne agencije.

Finansiranje iz poklona i priloga^̂llaann 5511..Pokloni, prilozi pokrovitelja javne agencije i drugi prilozi dati osniva~uili javnoj agenciji prihod su javne agencije, vode se na posebnom pod-ra~unu javne agencije i koriste se za razvoj javne agencije.

Raspodela vi{ka prihoda^̂llaann 5522..

(1) Vi{ak prihoda nad rashodima javne agencije koristi se za razvoj javne agen-cije, za nagra|ivanje zaposlenih ili se prenosi u budèt Republike Srbije.

155

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

(2) O raspodeli vi{ka prihoda odlu~uje upravni odbor javne agencije, uzsaglasnost osniva~a.

(3) Zaposleni se nagra|uju prema merilima odre|enim op{tim aktomjavne agencije.

Odgovornost za obaveze javne agencije^̂llaann 5533..

(1) Javna agencija odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.(2) Osniva~ odgovara za obaveze javne agencije ako javna agencija ne

moè da ispuni obaveze iz svoje imovine ili ako bi ispunjenje obavezaiz imovine javne agencije ozbiljno ugrozilo njen rad.

VIII. PRESTANAK RADA JAVNE AGENCIJE

^̂llaann 5544..(1) Javna agencija prestaje da radi ako bude ukinuta ili se pravnosna-

`nom sudskom odlukom utvrdi ni{tavost njenog upisa u sudskiregistar.

(2) Javna agencija moè biti ukinuta usled prestanka svrhe zbog ko-je je osnovana ili ako neki drugi organizacioni oblik moè delo-tvornije, racionalnije i ekonomi~nije da zadovolji svrhu javneagencije.

(3) Odluku o ukidanju javne agencije donosi osniva~, na osnovu ovla{}e-nja u posebnom zakonu.

IX. JAVNE AGENCIJE KOJE OSNIVAJU AUTONOMNEPOKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE

Na~in osnivanja. Vr{enje osniva~kih prava. Poslovi ^̂llaann 5555..

(1) Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu daosnuju javnu agenciju kad su na to ovla{}ene svojim op{tim ak-tom, ako su ispunjeni uslovi za osnivanje javne agencije odre|eniovim zakonom.

(2) Prava osniva~a u ime autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalnesamouprave vr{i organ odre|en njihovim op{tim aktom.

(3) Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu javnojagenciji poveriti poslove iz svog izvornog delokruga koji po vrsti i pri-rodi odgovaraju poslovima dràvne uprave koje javnim agencijamamoè poveriti Republika Srbija.

156

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

Primena odredaba ovog zakona^̂llaann 5566..

(1) Propise i rad javne agencije nadziru nadle`ni organi uprave autonom-ne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji re{avaju i o àlbamana re{enja koje javna agencija donese u upravnom postupku.

(2) Ako je osniva~ javne agencije jedinica lokalne samouprave, za direk-tora javne agencije moè biti imenovano i lice koje ima najmanje trigodine radnog iskustva u jednoj ili vi{e oblasti iz delokruga javneagencije.

(3) U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojimase ure|uju javne agencije ~iji je osniva~ Republika Srbija.

X. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Primena na postoje}e agencije^̂llaann 5577..Danom stupanja na snagu ovog zakona odredbe ~lana 7. st. 1. i 2.ovog zakona, odredbe ovog zakona o sukobu interesa pri vr{enju jav-nih funkcija (~lan 14), o vr{enju nadzora od strane javne agencije(~lan 39), o nadle`nosti direktora za dono{enje pravilnika o unutra-{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji(~lan 21. stav 2), o nadle`nosti upravnog odbora za dono{enje op{tihakata o radu i poslovanju javne agencije (~lan 41. st 1. i 2), o za{titi op-{teg interesa u radu javne agencije (~l. 42-46) i odnosu sa korisnici-ma (~l. 47-49) primenjuju se na slede}e agencije koje su obrazovaneposebnim zakonima:1) Agenciju za privatizaciju, obrazovanu Zakonom o Agenciji za priva-tizaciju (“Slu`beni glasnik RS”, br. 38/01 i 135/04); 2) Republi~ku agenciju za razvoj malih i srednjih preduze}a, obrazova-nu Zakonom o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduze}a (“Slu`be-ni glasnik RS”, broj 65/01);3) Agenciju za duvan, obrazovanu Zakonom o duvanu (“Slu`beni gla-snik RS”, broj 17/03);4) Republi~ku agenciju za prostorno planiranje, obrazovanu Zakonomo planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03);5) Agenciju za privredne registre, obrazovanu Zakonom o Agenciji zaprivredne registre (“Slu`beni glasnik RS”, broj 55/04);6) Agenciju za licenciranje ste~ajnih upravnika, obrazovanu Zakonomo Agenciji za licenciranje ste~ajnih upravnika (“Slu`beni glasnik RS”,broj 84/04);7) Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije, obrazovanu Zako-nom o lekovima i medicinskim sredstvima (“Slu`beni glasnik RS”, broj84/04).

157

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

Nastavak rada organa postoje}ih agencija ^̂llaann 5588..

(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona nadzorni odbori agencija iz~lana 57. ovog zakona prestaju da rade, njihovim ~lanovima prestajemandat, a poslove nadzornih odbora preuzimaju upravni odbori.

(2) U Republi~koj agenciji za prostorno planiranje Savet agencije danomstupanja na snagu ovog zakona preuzima poslove nadzornog odborapropisane ovim zakonom.

(3) Danom prestanka mandata upravnog odbora i direktora imenovanihu agencijama iz ~lana 57. ovog zakona, po~inju da se na njih primenju-ju odredbe ovog zakona o organima javnih agencija.

(4) Ako mandat ~lana upravnog odbora prestane pre isteka mandata ce-log upravnog odbora, novi ~lan upravnog odbora imenuje se premaodredbama posebnih zakona kojima su obrazovane agencije iz ~lana57. ovog zakona, sa mandatom do isteka mandata ~lana na ~ije mestoje imenovan.

Stupanje na snagu zakona^̂llaann 5599..Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

158

Z

ZAKO

NO

JAV

NIM

AG

ENCI

JAM

A

Documents

VLADA I SISTEM DR@AVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJIsuk.gov.rs/dotAsset/7356.pdf · VLADA I SISTEM DR@AVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI ZBIRKA PROPISA SA KOMENTARIMA Autori Zoran M. Balinovac