Pojam strankeU parnici postoje dve stranke:1.Tužilac-koji traži zaštitu subjektivnog prava2.Tuženi-prema kome se ta zaštita traži

Parnična stranka jeste fizičko ili pravno lice koje u svoje ime, odnosno u čije se ime traži sudska pravna zaštita, kao i fizičko ili pravno lice protiv kojeg se ta zaštita traži.

Stranka može u izuzetnim slučajevima da bude i skup fizičkih lica koji uopšte ili u momentu pokretanja parničnog postupka još nema svojstvo pravnog lica.

Parnični postupak je zasnovan na dvostranačkoj konstrukciji, i teče dok ta konstrukcija postoji-sjedinjenje (konfuzija) tužilačke i tuženičke uloge u parničnom postupku dovodi do gašenja parnice.

Do konfuzije može da dođe zbog univerzalne sukcesije (npr. majka kao tužilac vodi parnicu protiv sina, pa u toku parnice umre, a kao jedini naslednik se pojavljuje tuženi, ili u toku parnice dođe do spajanja pravnog lica koje je tužilac sa pravnim licem koje je tuženi).

U slučaju konfuzije sud donosi deklarativno rešenje kojim konstatuje da je parnica prestala da teče.

I na tužilačkoj i na tuženičkoj strani može da se nađe veći broj lica (suparničarstvo).

Intervenijent (umešač-treće lice koje se pridružuje tužiocu ili tuženom) nije stranka.

Javni tužilac kada uzima učešća u parnici koja teče između drugih lica nema položaj stranke.

Pojam parnične stranke nije materijalnopravni, već procesnopravni.

On je nezavistan od postojanja spornog materijalnopravnog odnosa (mada uglavnom pripada učesnicima spornog materijalnopravnog odnosa).

Jedan pravni subjekt postaje tužilac ili tuženi samo na osnovu činjenice da je kao takav tužbom označen, a pošto tužba bude podnesena.

Npr. Podnošenje negativne tužbe za utvrđenje (deklarativne tužbe), kojom tužilac traži od suda da utvrdi da jedan određeni pravni osnos između njega i tuženog ne postoji (ovaj primer pokazuje da parnične stranke ne moraju da budu učesnici spornog materijalnopravnog odnosa); Tužbu za poništaj braka iz razloga apsoluten ništavosti može da zahteva treće lice koje za to ima neposredan pravni interes, ali koje nije u materijalnopravnom odnosu (nije u braku)sa licima čiji se poništaj braka traži.

Pitanje da li je pojam parnične stranke odvojen od njenog učešća u spornom materijalnopravnom odnosu radi kojeg se vodi parnica jeste položaj organa koji vodi spor po službenoj dužnosti o tuđem pravu ili obavezi (to nije javni pravobranilac, jer je njegov zadatak zastupanje u parnici).

Npr. Javni tužilac koji traži poništaj braka; stečajni upravnik u parnici u kojoj pobija pravni posao stečajnog dužnika (ili poverilac koji takav spor pokreće umesto stečajnog upravnika).

Prema jednom shvatanju, oni su stranke po dužnosti, po drugom zakonski zastupnici (takav je npr. Stečajni upravnik jer po zakonu ima sva prava i dužnosti organa upravljanja preduzećem, on ima položaj zastupnika u svim odnosima preduzeća, pa i u parnici).

Po ZN, privremeni staralac zaostavštine može da tuži ili da bude tužen u ime naslednika koji su nepoznati ili kojima se ne zna boravište. U ovim slučajevima privremeni staralac je stranka po dužnosti, a ne zastupnik, posto nepoznata lica ne mogu da budu stranke.

Ravnopravnost stranaka je princip parničnog postupka koji treba da u optimalnoj meri obezbedi ijednačavanje tužioca i tuženog.

Oni u postupku imaju jendaka prava.Ali, kao uečsnici spornog živoog odnosa, one nijsu

uvek jednake-među njima postoje razlike u imovnom stanju, obrazovanju, nekada i u poznavanju zakona.

Među njima postoje i razlike uslovljene ulogom u parnici-tužilac je u povoljnijem procesnom položaju-bira vreme kada će tužiti, predmet spora po sadržini i obimu, ne može biti osuđen ni na kakvu činidbu (eventualno na naknaduparničnih torškova)

Tuženi je u povoljnijem položaju, ako se ima u vidu da se može braniti prostim poricanjem istinitosti tvrdnji na kojima je tužbeni zahtev zasnova, a na tužiocu je teret dokazivanja tih tvrdnji.

Opšta mesna nadležnost je propisana prema prebivalištu tuženog; on može da se protvi povlačenju i preinačenju tužbe...

Postojanje stranke-stranka mora da postoji-subjekt koji je izmišljen ne može da bude stranka u parnici.

- Ako se vodio postupak, pa sud nađe da je jedna od stranaka izmišljena, sud stavlja van snage sve preduzete parnične radnje i odbacuje tužbu zbog nedostatka procesne pretpostavke-postojanja stranke.

Parnični postupak ne može da se vodi ni protiv nepoznate stranke-već u tužbenom podnesku stranke moraju da budu označene imenom i prezimenom, odnosno nazivom (firmom) i prebivalištem (sedištem).

Izuzetak: ako se postupak obezbeđenja dokaza vodi pre pokretanja parnice, protivna stranka ne mora da bude poznata (podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeđenje dokaza dostaviće se protivniku, ako je poznat)-ovaj je postupak po svojoj suštini vanparnični, a ne parnični.

Kada je stranka postojala, pa je prestala da postoji (smrt fizičkog lica, brisanje pravnog lica iz odgovarajućeg registra).

Da li je parnični postupak dopušten?Relevantne okolnosti-vreme kada je stranka

prestala da postoji i oklonost da li je prestao da postoji tužilac ili tuženi.

a. Ako je stranka prestala da postoji pre pokretanja parničnog postupka (odnosno pre nego što je parnica počela da teče)

a.1. Ako je tužilac prestao da postoji pre nego što je on sam ili nejgov punomoćnik podneo tužbu, parnični postupak se ne može punovažno pokrenuti (od volje tužioca zavisi pokretanje postupka, a i procesnopravni odnos lica koje više ne postoji ne može da se zasnuje sa tuženim i sudom).

a.2. Ako je tuženi prestao da postoji pre nego što mu je tužba dostavljena, prema vladajućem gledištu, ličnost stranke ne postoji, pa sud treba da odbaci tužbu u svakom stadijumu postupka, čim konstatuje takav nedostatak.

-Ipak, prema čl. 214. ZPP-a, postupak se prekida kada stranka koja je fizičko lice umre, odnosno kada stranka koja je pravno lice prestane da postoji. Da li će se nastaviti ili će sud odbaciti tužbu zavisi od toga da li ima pravnih sledbenika. Ako sud ipak presudi protiv tuženog koji je prestao da postoji pre dostavljanja tužbe, presuda neće imati dejstva (neće proizvesti pravne posledice koje inače proizvode pravnosnažne presude).

b. Ako bilo koja stranka prestane da postoji pošto je parnica već zasnovana (tj. pošto je tužba dostavljena tuženom, dolazi do prekida postupka (ako se postupak ne prekine i donese se presuda, ona će biti bez dejstva).

-Ako tužilac, posle podnošenja tužbe utvrdi da tuženi više nije postojao u vreme podnošenja tužbe, pa označi drugo lice (pravnog sledbenika), to će se smatrati ispravljanjem tužbe ( a ne preinačenjem tužbe).

Određenost stranke-obe stranke moraju da budu tačno određene (nije dovoljno da budu odredive).

- Ne može da se vodi parnica protiv nepoznatog tuženog, ili za nepoznatog tužioca. Ako takva tužba ne bude ispravljena, sud će je odbaciti.

- Ako se činjenični osnov tužbe sastoji od više odnosa između nekoliko lica, sud treba da tužbom obuhvati sva ta lica, određujući redosled kojim će sud ispitivati osnovanost tužbenog zahteva prema pojedinima (eventualno suparničarstvo).

Da bi stranka bila određena, ličnost stranke mora da u tužbenom podnesku bude tačno navedena:

- Za fizička lica se to postiže navođenjem imena, prezimena i prebivališta (isto i za pravna lica, s tim da označenje pravnog lica obuhvata i podatke o njegovom sedištu);

- Za privredno društvo se navodi firma (naziv).

Sud utvrđuje identitet stranke, kada smatra da je to potrebno.

Slučaj pogrešno upravljene tužbe-nije isto što i netačno označenje-tužilac je npr. podneo tužbu protiv lica za koje smatra da mu je pričinilo štetu, a na raspravi se pokaže da štetnik nije tuženi.

Stranačka sukcesijaPromena stanke u toku parničnog postupka.Razlog (osnov ) zbog koga dolazi do promene

stranke, utiče na dalji razvoj parnice.

Po ZPP-u, do promene parnične stranke (procesne sukcesije dolazi:

a.U slučaju preinačenja tužbe promenom tuženog ili proširenjem tužbe na novog tuženog

b.Stupanjem trećeg lica u parnicu na mesto stranke od koje je ono u toku parnice steklo stvar ili pravo ( u ovom je slučaju materijalna sukcesija praćena procesnom

c. Stupanjem umešača na mesto stranke kojoj se on bio pridružio

d.Stupanjem imenovanog prethodnika u parnicu umesto tuženog

e.Preuzimanjem prekinutog postupka od strane naslednika umrle stranke-ovde procesnopravna sukcesija prati materijalnopravnu (isto je i u slučaju prestanka pravnog lica, ako su njegova prava i obaveze prešle na drugo pravno lice).

Za ove slučajeve važi pravilo da j nova stranka dužna da primi parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi prilikom promene (ona ne može da preduzme radnju koja više nije dopuštena ili da traži da se ponove već izvedene radnje).

Postoje tri osnova promene stranke:1.Prestanak stranke praćen univerzalnom

sukcesijom- Univerzalna sukcesija redovno dovodi do sukcesije

u parnici, posle prekida parničnog postupka. - Izuzetno, prestanak stranke ne mora daa bude

praćen sukcesijomkada dođe do stečaja (bankrotstva) pravnog lica.

- Na univerzalne sukcesore ne prelaze prava koja su vezana za ličnost stranke koja je prestala da postoji.

2. Otuđenje spornog prava u toku parnice- Osnovno pravilo-singularna sukcesija nije po

sili zakona praćena procesnom sukcesijom.- Ako parnična stranka u toku parnce otuđi

sporno pravo, odnosno prenese to pravo na treće lice, postavlja se pitanje da li je trće lice dužno da stupi na mesto stranke koja je na njega prenela sporno pravo.

Član 198. ZPP-a:“Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče

parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.

Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može stupiti u parnicu namesto tužioca, odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe stranke.”

Npr. Ako tužilac otuđi stvar za koju traži povraćaj, on i dalje ostaje tužilac.

On tada vodi kao pravni prethodnik- raniji vlasnik spor o pravu trećeg lica-svog sukcesora (novog vlasnika).

Treći može uz pristanak obeju stranaka da stupi u parnicu kao stranka na mesto prethodnika ili mu se može pridružiti kao umešač.

Takođe, ako dođe do promene, prethodnik (dosadašnja stranka) može novoj stranci da se pridruži kao umešač.

Sud donosi presudu na osnovu činjeničnog stanja koje je postojalo u vreme podnošenja tužbe i u vreme zaključenja glavne rasprave.

Kako će da glasi presuda ako se parnica okonča između istih stranaka između kojih je i započela, ako je sporno pravo u toku parnice otuđeno, tj. prešlo je na treće lice?

Ako je tuženi otuđio sporno parvo u toku parnice, onda on nije više stvarno legitimisan i sud treba da odbije tužbeni zahtev prema tuženom koji nije stvarno legitimisan.

Zbog prelaska stvarne legitimacije na treće lice tužilac može da preinači tužbu (subjektivno preinačenje tužbe)m koje neće biti dopušteno ako se prvobitno tuženi ili novotuženi tome usprotive.

ZPP ne odgovara da li tužilac usled otuđenja spornog prava koje izvrši tuženi u korist trećeg lica gubi spor usled nedostatka stvarne legitimacije tuženog ili je dobija zato što tuženi treba da snosi rizik akta otuđenja prava u korist trećeg, jer je pravo otuđio onda kada je već bilo sporno i o njemu je već počela da teče parnica.

U doktrini, o tome postoje teorije:1.Teorija irelevancije- tužbeni zahtev treba da ostane

nepromenjen-sud će presudu doneti bez obzira na promenjenu stvarnu legitimaciju, činjenicu da je stvarno legitimisano postalo treće lice umesto neke od parničnih stranaka

2.Teorija relevancije—razlikuje da li je sporno pravo otuđio tužilac ili tuženi-ako je to učinio tužilac, onda tužilac treba da predloži osudu tuženog na ispunjenje prema trećem-ako to ne učini sud će presudom odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka materijalnopravne legitimacije.

Ova teorija je provladavala u pravu SFRJ (sud odlučuje na osnovu činjeničnog stanja u vreme zaključenja glavne rasprave).

Prema njoj u slučaju otuđenja spornog prava od strane tuženog, ovo pravilo o promeni tužbenog predloga nije trebalo primeniti.

3. Novija nemačka literatura-teorija o stranci koja je otuđila sporno pravo kao o stranci po dužnosti koja vodi parnicu ne samo u svoje ime i za svoj račun već i u ime i za račun sticaoca (trećeg lica kome je pravo otuđeno)

-U interesu je pravnog sledbenika (trećeg lica) i protivne stranke da pravni prethodnik (stranka koja je otuđila pravo) nastavi parnicu.

Presuda koja bi bila donesena između pravnog prethodnika i protivne stranke obavezivala bi i pravnog sledbenika, jer po ovoj teoriji, pravni prethodnik vodi parnicu u njegovo ime i za njegov račun.

Naš ZPP uređuej samo pitanje zadržavanja svojstva stranke, a ne prejudicira meritorno odlučivanje.

Kako će glasiti presuda ne zavisi od ove odredbe koja ima procesni smisao-materijalnopravni smisao imaju odredbe koje se odnose na činjenično stanje na kome se zasniva presuda, a ono se vezuje za zaključenje glavne rasprave.

U slučaju otuđenja spornog prava, sud će odbiti tužbeni zahtev ako stranke u parnici ne budu promenjene.

Ako je pravo otuđio tužilac, on će izgubiti parnicu ako na njegovo mesto ne stupi trći-sticalac.

Ako je pravo otuđio tuženi, sud će zbog nedostatka materijalnopravne legitimacije tuženog biti odbijen, ako tužbeni zahtev ne bude preinačen, a stari i novi tuženi ne budu pristali na preinačenje.

Stranačka sposobnostSposobnost da se bude stranka u parnici.Tu sposobnost ima svaki subjekt koji po

materijalnom pravu može da bude nosilac prava i obaveza.

Stranačka sposobnost se zaniva na pravnoj sposobnosti, ali se sa njom ne izjednačava.

Postoji apstraktna i konkretna stranačka sposobnost.

Apstraktna je pravilo, a konkretna izuzetak.

Apstraktna stranačka sposobnost nije vezana za određene subjekte ili organe, niti za određene parnične postupke niti za pojedinačni postupak, dok je konkretna parnična sposobnost ona koja važi samo za određene subjekte ili organe, za određene parnične postupke ili za pojedinačni postupak.

Stranačka sposobnost zasnovana je na pojmu pravne sposobnosti-stranka u parnici u apstraktnom smislu može da bude:

1.Svako fizičko lice, bez obzira na uzrast i poslovnu sposobnost (čak i začetak ako se rodi živ i ako se radi o zaštiti njegovih interesa)

2.Svako pravno lice (koji oblici udruživanja imaju pravni subjektivitet regulisano je materijalnim pravom).

Konkretne parnične sposobnosti mogu da budu zasnovane na posebnim propisima ili na sudskoj odluci.

Član 73. st. 3 ZPP:“Parnični sud može, izuzetno s pravnim dejstvom u određenoj

parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje.”

Konkretna stranačka sposobnost na osnovu propisaOva stranačka sposobnost ne važi u svim postupcima,

već samo u onimkoje odredi poseban propis na kome se ta konkrtena sposobnost zasniva.

Npr. Takva je sposobnost predviđena za javnog tužioca na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu i Porodičnog Zakona, za organ starateljstva na osnovu Porodičnog zakona, za privredna društva u osnivanju na osnovu Zakona o privrednim društvima (a za sporove iz pravnih poslova preduzetih radi osnivanja privrednog društva dok još nije registrovano te nije steklo pravni subjektivitet), za imovinu bez subjekta (privremeni staralac zaostavštine je stranka po dužnosti ako su naslednici nepoznati ili je nepoznato njihovo prebivalište ili boravište u postupcima koji nastanu povodom ove zaostavštine).

Konkretna stranačka sposobnost na osnovu sudske odluke

Potrebno je da se radi o nekom obliku udruživanja koje još nije steklo ili nije uopšte steklo pravni subjektivitet (svojstvo pravnog lica)

Potrebno je da postoji određena veza između delatnosti tog oblika udruživanja i predmeta spora u konkretnoj parnici

Potrebno je da taj oblik udruživanja ispunjava bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti (bitne uslove za sticanje pravnog subjektiviteta po materijalnom pravu)

Raspolaganje imovinom nije nužan uslov za sticanje stranačke sposobnosti.

Npr. U sudskoj praksi ovo pravo je priznato konzorcijumu fizičkih lica, jer oni na osnovu Zakona o privatizaciji mogu da zajednički učestvuju u privatizaciji.

Ova sposobnost ima značaj opšte procesne pretpostavke (neotklonjive).

Ako u bilo kom stadijumu postupka utvrdi da ona nedostaje, donosi rešenje kojim ukida kao nepunovažne sve parnične radnje i odbacuje tužbu.

Protiv rešenja o odbacivanju tužbe zbog nedostatka stranačke sposobnosti, tužilac može da se žali i kada se taj nedostatak tiče njega (on sve do okončanja postupka nije lišen ovlašćenja koja mu pripadaju kao stranci).

Parnična sposobnostSposobnost stranke da punovažno, svojom voljom

preduzima radnje u postupku i da radnje njenog protivnika prema njoj budu punovažno preduzete.

Ovu sposobnost stranka ispoljava neposredno sama ili preko zastupnika koga ona postavlja (punomoćnika).

I parnična sposobnost je procesnopravni pojam koji se oslanja na materijalno pravo-ona se zasniva na poslovnoj sposobnosti.

Stranačka sposobnost je uslov za parničnu sposobnost.

Parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik, određen zakonom ili aktom nadležnog državnog organa.

Parnična sposobnost fizičkih licaZa razliku od poslovne spobnosti, parnična sposobnost

nikada ne može da bude ograničena u tom smislu da je stranka sposobna samo za neke radnje u parnici-ona ima ili potpunu parničnu sposobnost ili ne može da preduzme ni jednu radnju.

U parnici, sud neće dozvoliti da parnično nesposobna stranka preduzme radnju čije bi dejstvo zavisilo od odobrenja od strane zakonskog zastupnika (on može da ratifikuje njene radnje ako su preduzete pre nego što je parnična nesposobnost otkrivena).

Parnično je sposobna ona stranka koja je potpuno poslovno sposobna, a parnično je nesposobna ona stranka koja nije potpuno poslovno sposobna.

Parnična sposobnost fizičkog lica kome je poslovna sposobnost ograničena i parnična sposobnost maloletnika koji je delimično poslovno sposoban

Prema Zakonu, oni su parnično sposobni u granicama svoje poslovne sposobnosti.

To znači da takvo lice ima parničnu sposobnost u sporu iz materijalnopravnog odnosa koji može da zasnuje punovažno samostalno-odnos koji spada u domen njegove poslovne sposobnosti.

U ostalim parnicama takva stranka je parnično nesposobna.

Parnice u kojima delimično poslovno sposobna lica imaju parničnu sposobnost su:

raspolaganje zaradom koju je steklo lice starije od petnaest godina, starije maloletno lice može da preduzima poslove kojima preduzima isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja.

Ako iz ovih poslova proistekne parnica, delimično poslovno sposoban maoletnik je parnično sposoban i može sam bez zakonskog zastupnika da preduzima sve parnične radnje.

Parnična sposobnost punoletnog delimično poslovnog lica zavisi od odluke o ograničenju poslovne sposobnosti u kojoj se određuje koje pravne poslove ovo lice može samostalno i punovažno da preduzima ( od obiam delimične poslovne sposobnosti zavisi u kojim će parnicama ovo lice imati parničnu sposobnost).

Maloletnik koji je pre osmanaeste godine stekao punu poslovnu sposobnost, parnično je sposoban u svim parničnim postupcima.

Parnična sposobnost pravnih licaPravno lice stiče momentom registracije i pravnu

i poslovnu sposobnost.Time stiče i parničnu sposobnost.Pošto ne može da samostalno preduzima radnje

pred sudom, mora da ima svog zastupnika (njega zastupaju organi određeni zakonom i autonomnim pravilima pravnog lica).

Svi koji nisu ni fizička ni pravna lica, ali imaju stranačku sposobnost na osnovu sudske odluke ili posebnog propisa, imaju i parničnu sposobnost (njihova parnična sposobnost se vrši tako što parnične radnje preduzimaju određena fizička lica, određena zakonom ili drugim aktom).

Opšta procesna pretpostavka.Zakonskog zastupnika parnično nesposobne

stranke koji nije obavešten o parnici, sud je dužan da obavesti da se prihvati zastupanja, a ako ovaj to odbija, sud će o tome obavestiti organ starateljstva i od njega tražiti da postavi zakonskog zastupnika parnično nesposobnoj stranci koja nema ni roditelja ni staraoca (ako bi postupak postavljanja zastupnika trajao dugo,tako da bi za jednu ili obe stranke mogla da nastane šteta sud će sam da postavi zastupnika).

Dok nedostatak u zastupanju ne bude otklonjen dopuštene su one radnje usled čijeg bi propuštanja nastala šteta za stranku.

Sud donosi rešenje kojim ukida sve radnje i odbacuje tužbu ako je nedostatak neotklonjiv ili ako ne bude otklonjen u roku koji je sud odredio u tom cilju.

Taj nedostatak je apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka zbog koje viši sud ukida presudu izrečenu na štetu parnično nesposobne stranke i sve radnje koje su joj prethodile (ako ne budu ratifikovane).

Tada vraća stvar nižem sudu na ponovo suđenje uz vođenje računa da stranka bude uredno zastupana.

Zbog ovog nedostatka presuda može da se napada i vanrednim pravnim lekovima.

Ako sud posumnja u parničnu sposobnost stranke, sud je dužan da zastane sa postupkom ia da ispita da li ima poslovnu, pa samim tim i parničnu sposobnost.

Moguće da je stranka na početku spora bila parnično nesposobna, a da sud to nije primetio, pa kasnije postane parnično sposobna. Radnje koje je preduzela do tog momenta će biti punovažne ako ih odobri stranka.

Ako je na početku imala parničnu sposobnost, pa je u toku spora izgubi, nastupa po sili zakona prekid postupka.

Postulaciona sposobnostSvojstvo parnično sposobne stranke da sama, bez

zastupnika ili drugog posrednika punovažno preduzima sve radnje u parničnom postupku.

Kod nas takvu sposobnost ima svaka parnično sposobna stranka osim za parničnu radnu podnošenja revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ova sposobnost praktično znači ne samo da parnično sposobna stranka može bez punomoćnika voljnog zastupnika, već sama da vodi parnicu, već i da i kada ima punomoćnika da može da uvek preduzima parnične radnje, daje izjave pored svog punomoćnika,a pod određenim uslovima i da opozove radnje punomoćnika.

Faktička spsobnost stranke da opšti sa sudom

Ovakvu sposobnost nema stranka koja je gluvonema ili ne poznaje sudski jezik ili nije u stanju da se određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja.

Sud je tada dužan da takvoj stranci ukaže na mogućnost da ima punomoćnika (ako to ne učini nema neke sankcije).

Stvarna i procesna legitimacija strankeAktivna procesna legitimacija je pravo

tužioca da povodom određenog tužbenog zahteva, protiv određenog tuženog vodi parnicu dogod tvrdi da je tuženi njegovo pravo povredio ili ugrozio, ako zakonom, drugim propisom, ili voljom tužioca ova legitimacija nije prenesena na treće lice.

Tužilac je aktivno procesno legitimisan ako:1.Ima pravo na vođenje sudskog postupka uopšte-

ovo se pravo pretpostvlja jer proističe iz konvencija o ljudskim pravima i iz Ustava (ako protivnik ovo pravo osporava na njega pada dokaza da nema pravo na vođenje spora kao ljudsko pravo)

2.Ako tvrdi (ne mora da dokaže ili učini verovatnim)da je tuženi ugrozio ili povredio njegovo pravo radi čije zaštite vodi parnicu

3.Ako pravo na vođenje spora nije zakonom, drugim propisom ili voljom samog tužioca preneseno na treće lice

Pasivna procesna legitimacija postoji ako tužilac tvrdi da ga njegova aktivna procesna legitimacija ovlašćuje na podnošenje tužbe upravo prema određenom tuženom, izuzev ako zakonom ili drugim propisom pasivna procesna legitimacija nije prenesena na treće lice.

Pasivna procesna legitimacija tuženog postoji:

1.Ako su ispunjeni uslovi za aktivnu procesnu legitimaciju tužioca

2.Ako zakonom ili drugim propisom pasivna procesna legitimacija tuženog nije prenesena na neko treće lice.

Po pravilu aktivna procesna legitimacija pripada tužiocu ako mu pripada i stvarna legitimacija (ako tvrdi da je učesnik u materijalnopravnom odnosu koji je doveo do spora).

Tuženi je pasivno procesno legitimisan dogod tužilac tvrdi da je on i stvarno pasivno legitimisan (da je i on učesnik materijalnopravnog odnosa koji je doveo do spora).

Nekada zakon odvaja procesnu i stvarnu legitimaciju.

Tada daje procesno ovlašćenje za podnošenje tužbe onom za koga je izvesno da nije bio učesnik u materijalnopravnom odnosu u kome je nastao spor, ili kao procesno pasivno legitimisanog tuženog određuje onog za koga je izvesno da nije bio učesnik spornog materijalnopravnog odnosa.

Odvajanje stvarne i procesne legitimacije su češći kada je u pitanju tužilac:

1. Popularna tužba-svako može da zahteva od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, ako i da se uzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak štete ili uznemiravanje ne može da spreči odgovarajućim merama. I lice kome ne preti šteta može da podnese tužbu protiv onog ko obavlja delatnosti ili vrši radnje iz kojih proizilazi uznemiravanje ili preti opasnost nastupanja štete neodređenom krugu lica.

2. Tužbu za utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka, ili za poništenje braka iz razloga apsolutne ništavosti, može pored drugih lica da podnese i javni tužilac za koga je izvesno da nije učesnik u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor

3. Derivativna tužba- komanditor komanditnog društva, član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva imaju pravo da podnesu tužbu u svoje ime a za račun društva protiv lica određenog u čl. 31. Zakona o privrednim društvima, radi naknade štete prouzrokovane privrednom društvu od strane tih lica povredom dužnosti koje imaju prema društvu

4. Zaštita autorskih prava preko specijalizovane organizacije-organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima štiti pravakoja su joj nosioci autorskog odnosno srodnih prava poverili na kolektivno ostvarivanje

5. Zaštita prava povodom stečaja se sprovodi preko stečajnog upravnika koji je ovlašćen da tuži i da bude tužen

6. Zaštita prava povodom zaostavštine, ako su naslednici nepoznati ili je nepoznato njihovo prebivalište ili boravište-privremeni staralac zaostavštine je tada stranka po zakonu (tužilac ili tuženi) u sporu koji nastana povodom zaostavštine

Ako se nedostatak aktivne ili pasivne procesne legitimacije ne otkloni tokom parnice, dovodi do dobacivanja tužbe kao nedopuštene.

Stvarna legitimacijaStranka je stvarno legitimisana ako je učesnik

materijalnopravnog odnosa iz koga je nastala parnica.Pitanje stvarne legitimacije redovno pokreće tuženi,

ali njen nedostatak i inače sud uzima u obzir ako se on vidi iz procene građe.

Ako sud nađe da sporno pravo nikada nije pripadalo onome ko se u parnici pojavljuje kao tužilac (ili je prešlo na treće lice), ili da tuženi nikada nije bio pasivni subjekt spornog materijalnopravnog odnosa ili da je njegova obaveza po sili zakona ili pravnim poslom prešla na trećeg, sud će presudom odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan.

PojamZastupnik je lice koje vodi parnicu umesto

stranke, a u njeno ime.Sve preduzete radnje deluju prema

zastupanoj stranci.Procesno pravo poznaje tri vrste zastupnika:1.Zakonskog zastupnika2.Zastupnika pravnog lica3.Punomoćnika

1. Zakonski zastupnik Lice koje je na osnovu zakona ili odluke

nadležnog organa ovlašćeno i dužno da u ime i za račun parnično nesposobne stranke ili stranke koja iz drugih razloga nije u stanju da se stara o svojim pravima, preduzima parnične radnje pred sudom, kao i da radnje protivnika budu preduzete prema njemu, ali sa dejstvom prema zastupanoj stranci.

Zakonski zastupnik je fizičko lice koje je potpuno poslovno sposobno.

Osnov za zastupanje maloletnika je zakon ili odluka organa starateljstva, a osnov za zastupanje punoletnog parnično nesposobnog lica je pravnosnažna sudska odluka (u slučaju produženja roditeljskog prava), odnosno upravni akt organa starateljstva o stavljanju punoletnog lica pod starateljstvo i o određivanju staraoca.

Maloletnika koji nije pod staratelljstvom po zakonu zastupaju njegovi roditelji ili usvojioci- kao zakonske zastupnike maloletne stranke treba označiti oba roditelja (isto i za punoletno dete kome je produženo roditeljsko pravo).

Roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava (roditeljsko pravo pripada i ocu i majci zajedno), a time i u zastupanju deteta.

Zastupanje će biti punovažno i ako se na raspravi pojavi samo jedan od njih-pretpostavka je da se odsutni roditelj saglasio sa radnjama koje će preduzeti prisutni ( a to proizilazi iz prinicpa ravnopravnosti u vršenju roditeljskog prava).

Odsutni roditelj može da se naknadno usprotivi preduzetoj radnji (pretpostavka je oboriva), ali samo ako je ona opoziva (ako bi njeno dejstvo mogao da otkloni i onaj koji je preduzeo radnju).

Ako nesporazum između roditelja ugrožava interese zastupanog deteta, njemu se od strane suda ili organa starateljstva može postaviti privremeni staralac.

Ako roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, onda je on zakonski zastupnik.

Član 77. PZ-a:

“ (1)Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.

(2) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

(3) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

(4) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.

(5) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.”

Zakonski zastupnik lica pod starateljstvom je njegov staralac.

Pored poslovno sposobnog fizičkog lica, svojstv o staraoca može da ima i direktor ustanove socijalne zaštite (u slučaju kolektivnog starateljstva) i organ starateljstva (u slučaju neposrednog starateljstva).

Položaj zakonskog zastupnika ima i privremeni staralac.

Nema hranilac u našem pravu svojstvo zakonskog zastupnika.

Pravilo je da zakonski zastupnik može da preduzima parnične radnje bez posebnog ovlašćenja i da mu takvo ovlašćenje nije potrebno ni za punovažnost radni suda i protivne stranke.

Odstupanje-član 76. ZPP-a:„Zakonski zastupnik može u ime stranke preduzimati

sve radnje u postupku. Ako je za podizanje ili povlačenje tužbe, za priznanje, odnosno za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, izjavljivanje, povlačenje ili odricanje od pravnog leka posebnim propisima određeno da zastupnik mora imati posebno ovlašćenje, on može te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlašćenje.”

To znači da kada je za zaključenje materijalnopravnog posla potrebno odobrenje organa starateljstva, a parnica proistekne iz odnosa za koji je takvo odobrenje potrebno, onda je u toj parnici, za navedene radnje, takođe potrebno odobrenje oragana starateljstva.

Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina.

Staralac može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika, a raspolaganje imovinom štićenika staralac može preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Ako radnja nije prekluzivna, povodom radnje za koju nije podneseno posebno ovlašćenje, sud treba da pouči staraoca da može u daljem toku postupka da tu radnju ponovi, podnoseći uz nju ovlašćenje.

U ime i za račun parnično nesposobne stranke deluje zakonski zastupnik-on preduzima parnične radnje, a one deluju prema zastupanoj stranci.

I presuda glasi na nju.Zakonski zastupnik može da vodi parnicu

lično, a može i da ovlati trećeg u tu svrhu.

Član 77. st. 4 ZPP-a:“Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod

starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva. Ako bi usled propuštanja zastupnika mogla nastati šteta za lice pod starateljstvom, sud će zastati s postupkom i predložiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.”

Prema parnično nesposobnoj strnci ne može da se donese presuda zbog propuštanja.

Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik dužno je da dokaže da je zakonski zastupnik, i dužan je da podnese posebno ovlašćenje kad je za preduzimanje određenih radnji u postupku to potrebno.

Privremeni zastupnikZakonski zastupnik se određuje zakonom i

odlukom nadležnog organa.Osim u slučaju produženja roditeljskog prava,

taj organ nije sud već upravni organ-organ starateljstva.

Sud postavlja staraoca izuzetno.

Član 79. ZPP-a:“Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan

postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora.

Pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud će postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito u ovim slučajevima:

1) ako tuženi nije parnično sposoban, a nema zakonskog zastupnika;2) ako postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika;3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;4) ako je prebivalište, odnosno boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema

punomoćnika;5) ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika,

nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti.Sud može postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno

preduzetniku pod uslovima i na način iz stava 2. ovog člana.Sud odlučuje rešenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez

odlaganja dostavlja organu starateljstva i strankama kada je to mogućno.Protiv rešenja iz stava 4. ovoga člana nije dozvoljena žalba.”

Sud oglas o postavljanju privremenog zastupnika objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan način.

Privremeni zastupnik vrši u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.

2. Zastupnik pravnog licaOdredbe Zakona o privrednim društvima važe

i za zastupanje u parnici.Osnov za zastupanje osim ovog zakona može

da bude i statut ili drugi akt društva.Obim i punovažnost zastupanja određeni su

Zakonom o privrednim društvima.

a. Zastupnik privrednog društva je dužan da prema privrednom društvu poštuje sva ograničenja ovlašćenja za zastupanje utvrđena osnovačkim aktom, ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva, a ako prekorači ograničenje ovlašćenja, odgovoran je za štetu koja se time prouzrokuje privrednom društvu ili trećem licu sa kojim je ugovor zaključen.

b. Ova ograničenja, bez obzira da li jesu ili nisu objavljena, društvo ne može da ističe prema trećim licima-ograničenja ovlašćenja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od stane dva ili više lica zajedno, može da se ističe prema trećim licima.

c. Pravni poslovi zastupnika privrednog društva izvan delatnosti društva navedenih u osnivačkom aktu, obavezuju društvo, osim ako ne dokaže da je treće lice znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to.

d. Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašćna da zastupaju društvo, obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru, a na to se mogu pozvati i treća lica ako društvo ne dokaže da su treća lica znala ili da su mogla znati za nepravilnosti.

1. Ortačko društvo Ovalašćenje za zstupanje ima svaki ortak, ako

osnivačkim aktom nije određeno drugačije. Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da

zastupaju društvo, svaki od ortaka ovlašćen je da postupa samostalno, ako osnivačkim aktom nije određeno drugačije.

Osnivačkim aktom može da se odredi da ortaci društva mogu da zastupaju društvo samo zajedno.

2. Društvo sa ograničenom odgovornošćuAko osnivačkim aktom društva nije drugačije

određeno zastupaju ga direktor i upravni odbor.

3. Akcionarsko društvo Po zakonu akcionarsko društvo zastupa

njegov direktor, a mogu da gazastupaju i drugi članovi upravnog ili izvršnog odbora, ako je tako određeno osnivačkim aktom društva.

Prokura- zakonska forma ovlašćenja kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za zaklučivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva.

Prokura ne sadrži ovlašćenje za zaključivanje poslova koji se odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti.

Ovlašćenja iz prokure se ne mogu ograničiti i prokura se ne može dati na određeno vreme niti se može vezati za određene uslove.

Daje se u pismenom obliku samo fizičkom licu.Neprenosiva je.Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava

registar o izdavanju i opozivanju prokture.Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis, sa

oznakom koja označava njegovo svojstvo.

Republiku Srbiju po zakonu zastupa javno pravobranilaštvo Republike.

Ostala pravobranilaštva mogu da zastupaju imovinske interese pokrajine i gradova, ako zakonom nije drugačije određeno.

Zastupnik udruženja građana određuje se statutom i ovlašćen je na sve radnje u parnici, ako iz statuta ne proističu ograničenja (i on može da zastupanje poveri punomoćniku).

3. PunomoćnikPoslovno sposobno fizičko lice koje u ime i za račun

parnične stranke u parničnom postupku preduzima parnične radnje, na osnovu voljnog ovlašćenja izdatog ili od parnično sposobne stranke, ili od zastupnika pravnog lica koje je stranka u postupku, ili od zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke.

Radnje koje je preduzeo punomoćnik deluju kao da ih je preduzela sama stranka.

Punomoćnik je fizičko lice (izuzetno organ npr. javno pravobranilaštvo, ali i tada se kao punomoćnik u konkretnom postupku za taj organ pojavljuje fizičko lice).

Mora da bude parnično ( i potpuno poslovno) sposoban.

Funkciju punomoćnika ne može da obavlja onaj koji se neovlašćeno bavi zastupanjem (nadripisar).

Nadripisarstvo je prema našem KZ-u, krivično delo.U postupku po reviziji, odnosno zahtevu za zaštitu

zakonitosti ( u meri u kojoj ga vodi stranka, a ne javni tužilac), stranku mora da zastupa advokat, a u protivnom će revzija odnosno zahetv za zaštitu zakonitosti biti odbačen.

Prema ZOO, punomoćnik može da bude i pravno lice-po takvom punomoćju će radnje zastupnika preduzimati ono fizičko lice koje po statutu ili zakonu ima položaj zastupnika pravnog lica ili lice koje taj zastupnik ovlasti (punomoćnik pravnog lica).

Ovlašćenje za zastupanje se zasniva jednostranom izjavom volje zastupane stranke koja se daje u pismenom obliku ili usmeno na zapisnik.

Odnos između punomoćnika i zastupanog je odnos materijalnopravne prirode-ugovor o nalogu.

U pogledu obima punomoćstva postoje opšte punomoćje i posebna punomoćja-parnično punomoćje i uže punomoćje (punomoćje za određenu radnju, punomoćje za određeno vreme u toku trajanja parničnog postupka i punomoćje za određeno ročište).

Parničnim punomoćjem stranka ovlašćuje punomoćnika na vođenje konkretne parnice.

Ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredilaovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen:1) da vrši sve radnje u postupku, a naročito da podigne tužbu, da je povuče,

daprizna tužbeni zahtev ili da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi

poravnanje,da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlaže

izdavanje privremenih mera obezbeđenja;2) da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preduzima

potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;3) da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata

napreduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. Advokatu je uvek potrebno posebno punomoćje za podnošenje predloga zaponavljanje postupka. Punomoćje za vođenje spora dato advokatu može biti ograničeno tako što

će stranka uskratiti ovlašćenje za neke parnične radnje, posebno one kojima se postupak okončava.

Ako punomoćje za vođenje parnice nije dato advokatu, a stranka nije bliže odredila ovlašćenja punomoćnika, punomoćnik koji nije advokat može na osnovu ovakvog punomoćja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice.

Uža (posebna) punomoćja-punomoćje može da bude ograničeno na jedan stadijum parnice, npr.na postupak pred prvostepenim sudom, ili na zastupanje samo na jednom ročištu (tada punomoćnik može da preduzima sve radnje uz razlikovanje punomoćnika koji je advokat i onog koji to nije).

Stranka može da ovlasti punomoćnika samo na preduzimanje određene radnje (npr.na ulaganje pravnog leka), a ta radnja mora da bude tačno navedena u punomoćju.

Prenošenje punomoćja i zamenaPunomoćnik je ovlašćen da punomoćje prenese na

drugo lice (supstitut) ili da ga ovlasti na preduzimanje pojedinih radnji.

Odgovornost za štetu prouzrokovanu stranci lošim zastupanjem snosi supstitut.

Prvi punomoćnik odgovara za štetu ako nije pokazao potrebnu pažnju prilikom izbora supstituta (kao i kada je šteta nastupila zato što on nije dao supstitutu potrebna iskustva ili su ona bila netačna.

Prestankom prvog punomoćja prestaje i supstitutovo ovlašćenje.

Advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako ej stranka to izričito odredila u punomoćju.

On se smatra drugim punomoćnikom i ne može da preduzima sve radnje koje može advokat (npr. ne može da izjavi reviziju) i za njega važe ograničenja u pogledu preduzimanja parničnih radnji koja važe i za punomoćnika koji nije advokat.

Parnične radnje koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja deluju kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno kao da su preduzete neposredno prema njoj.

Dejstvo punomoćnikovih radnji nastupa odmah i ne zavisi od naknadnog odobrenja stranke.

Na štetu stranke deluju posledice propuštanja punomoćnika.

Prema stranci deluju i radnje punomoćnika koje su za nju nepovoljne.

Položaj strankeI zastupanu stranku sud može da pozove na

raspravu da bi se obavestio o značajnim činjenicama ili radi izvođenja dokaza saslušanjem stranaka.

Stranka i po sopstvenoj inicijativi može da dođe na ročište i da preduzima parnične radnje (tada može i da opozove radnju koju je preduzeo punomoćnik,a može i da preduzme neku drugu).

U slučaju neslaganja između stranke i njenog punomoćnika marodavno je ono što je izjavila stranka.

Prema Zakonu, stranka može izričito da opozove činjenično priznanje koje je punomoćnik izjavio na ročištu u njenoj odsutnosti (tada sud slobodno ceni da li činjenicu na koju se suprotne radnje odnose treba uzeti kao priznatu ili kao osporenu).

Moglo bi se reći i da za druge radnje sa kojima se ne slaže stranka može da oduzme dejstvo, s tim da isto važi i za punomoćnika koji može da opozove ili izmeni neku radnju stranke pod istim uslovima pod kojima bi to mogla da učini i sama stranka.

Postojanje urednog punomoćja je procesna pretpostavka. Član 91. ZPP-a:“Stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku.Ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja, sud će rešenjem

naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.”

Član 92. ZPP-a:“Punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u

postupku podnese punomoćje.Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se

pojavljuje kaopunomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se

pojavljuje kaopunomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određenje radnje, ukinuće parničneradnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno

odobrila.

Falsus procurator i negotiorum gestorFalsus procurator je lice koje se u parničnom postupku

javlja kao punomoćnik, ali čije punomoćje nije uredno.To se može dogoditi u slučaju: kada je punomoćje umesto zakonskog zastupnika

parnično nesposobne stranke izdalo drugo lice, kada je stranka koja je izdala punomoćje bila u zabludi

da ga izdaje advokatu, kada je punomoćnik koga je stranka uredno ovlastila

preneo punomoćje na treće lice, a na to nije bio ovlašćen,

kada je zakonski zastupnik ili zastupnik pravnog lica preneo punomoćniku ovlašćenja koja nema ni sam,

kada je sud pogrešno protumačio sadržinu ovlašćenja datih punomoćniku.

Sud je dužan da uskrati zastupanje licu koje se pojavljuje kao punomoćnik, a nije uredno ovlašćeno.

Ako je uzeo učešće u postupku (zato što je npr. sud nepažljivo utvrdio sadržinu punomoćja ili ga je u ime pravnog lica potpisao neko ko na to nema pravo), Zakon predviđa ukidanje svih radnji koje je takav punomoćnik preduzeo, a ni radnje suprotne stranke prema neureno zastupanoj stranci su u tom slučaju bez dejstva.

Nedostatak urednog zastupanja stranka može da otkloni odobrenjem (ratifikacijom) koje mora da se odnosi na sve radnje, a ne samo na neke.

Donošenje presude u sporu u kome punomoćnik nije bio ovlašćen je apsolutno bitna povreda odredbi parničnog postupka i razlog za ponavljanje postupka.

Radnje koje je nadripisar preduzeo pre nego što mu je sud uskratio zastupanje ostaju punovažne.

Nekada u ime stranke hoće da sudeluje lice kome stranka nije dala punomoćje (negotiorum gestor).

On može i da tvrdi da ga je stranka ovlastila, ali da će dokaz o tome podneti kasnije.

Sud može ali ne mora da odobri zastupanje uz određivanje roka u kome treba da podnese odobrenje preduzetih radnji odnosno punomoćje (ako taj rok bezuspešno protekne, preduzete radnje se ne uzimaju u obzir).

Prestanak punomoćja1. Punomoćje prestaje pravnosnažnim okončanjem parnice.2. Voljom stranke ili punomoćnika-opozivanjem odnosno otkazom Član 93. ZPP-a:“Stranka može u svako vreme opozvati punomoćje, a punomoćnik ga može

u svako vreme otkazati.Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim

se vodipostupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu

stranku od časa kada joj je saopšteno.Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan da još mesec dana

preduzimaparnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje ako je potrebno da od

njegaotkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.” Ako ne ovabesti sud o opozivanju punomoćja stranka snosi rizik

propuštanja parničnih radnji za čije preduzimanje rok teče od dana dostavljanja njenom punomoćniku.

3. Vanprocesnim događajem

Član 94. ZPP-a:“Punomoćje prestaje smrću fizičkog lica.Ako je punomoćniku dato ovlašćenje da može preduzimati sve radnje u

postupku, astranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban,

iliako zakonski zastupnik bude razrešen dužnosti, punomoćnik je ovlašćen dapreduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.U slučajevima navedenim u stavu 2. ovog člana punomoćniku koji nije advokatuvek prestaju ovlašćenja koja se u punomoćju moraju izričito navesti.” Ako je punomoćnik advokat, punomoćje prestaje i prestankom prava na

bavljenje advokaturom.

Član 95 ZPP-a:„Prestankom pravnog lica prestaje i punomoćje koje je ono izdalo.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, punomoćnik je dužan da još mesec

danapreduzima radnje koje ne trpe odlaganje.”

Uže punomoćje prestaje istekom vremena za koje jeadto, preduzimanjem radnje za koju je izdato, okončanjem ročišta za koje je dato, voljom stranke ili punomoćnika ili usled vanprocesnih događaja i ne povlači obavezu punomoćnika da još mesec dana preduzima radnje koje ne trpe odlaganje.

Više punomoćnikaStranka može da ima više punomoćnika i svaki od

njih je ovlašćen da stranku sam zastupa.Ako rokovi za preduzimanje parničnih radnji teku

od dana dostavljanja pismena punomoćniku, sudska praksa stoji na stanovištu da se rokovi računaju od dana dostavljanja onom punomoćniku kome je dostavljanje najranije izvršeno.

Jedan punomoćnik ne može da svojim protivljenjem otkloni dejstvo neopozive radnje koju je drugi preduzeo (npr. odricanje od prava na žalbu)

U slučaju neslaganja o radnji koja je opoziva sadašnji stav je da će sud doneti zaključak o ovom neslaganju.