Dr Charles Price-Stvarna Vera

8/22/2019 Dr Charles Price-Stvarna Vera

1/124

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

STVARNA VERA

Charles S. Price

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss
http://www.siont.net/


2/124

SadrajO KNJIZI................................................................................................1

PREDGOVOR........................................................................................2

SVEDOCANSTVO DEMOSA SAKARIJANA.......................................3

I. U KOJOJ JA PRIZNAJEM.................................................................4

II. SVE DOK SVA NASA NAPREZANJA NE PRESTANU.................10

III. BOLJI PUT....................................................................................23

IV. POREKLO VERE...........................................................................32

V. SNAGA ZA TVOJ TRUD................................................................41

VI. VASE GORE SU PREMESTENE..................................................50

VII. BOG ZELI DA TO UCINI LAKIM..................................................59

VIII. DAROVANA VERA......................................................................68

IX. VERA JE JEDAN DAR..................................................................76

X. VERA JE JEDAN ROD...................................................................86

XI. ZEMLJANA POSUDA....................................................................94

XII. ZIVE VODE.................................................................................102

i


3/124

SadrajXIII. ZIVA REC...................................................................................112

ii


4/124

O KNJIZI

O KNJIZI

Knjiga STVARNA VERA (The RealFaith) Dr. arlsa Prajsa (Charles S.Price, 18871947) je prvi put bilaobjavljena 1940. godine. Prajs je zasvoga ivota imao veoma monuslubu, kakva nije bila viena.

U ovoj knjizi su opisana neka uda koja je Bog uiniokroz ovog svoga slugu. Dr. Parjs se godinama borio sapitanjem: "Zato neki ljudi bivaju isceljenji a neki ne?"Posle duge potrage za odgovorom, on je dobio odgovorna ovo pitanje, i tako je napisao ovu knjigu.

1


5/124

PREDGOVOR

PREDGOVOR

Uvek prisutni i snani zahtev za jedno dublje razumevanje "Stvarnevere" uinio je potrebnim tampanje ovog estog izdanja ove knjige.

Nadahnuta jednostavnost njene poruke donela je novu nadu irazumevanje mnogim itaocima. Oni su se uhvatili za obeanja i kao

rezultat, bilo je nainjeno jedinstvo sa Bogom kroz Hrista, i jednospokojno pouzdanje je utvreno a plodno svojevoljno posluanje jesledilo. ivoti su bili promenjeni, tela isceljena, i sa mnoge jedan noviivot je otpoeo kroz itanje ove udnovate knjige.

Sa okonanom borbom sa nerazumevanjem, ovaj novi ivot u Hristumoe biti doivljen, a ta radost Gospodnja uinjena stvarnom. Kao to

On ivi zbog Oca, tako mi ivimo zbog Njega!

Ta vera Boija "STVARNA VERA" moe, i delovae u vama zavae dobro i za Boiju slavu.

Evelyn Carvell

2


6/124

SVEDOCANSTVO DEMOSA SAKARIJANA

SVEDOANSTVODEMOSA AKARIJANA

Pronaao sam da je sluba dr Prajsa drugaija... Moja sestra Florenceimala je sudar sa vozilom koje je nosilo vru asfalt. Dobila je opekotinetreeg stepena. Njezina karlica je bila slomljena na sedam mesta injena noga bila je pokidana. Kada je sastavljena , bila je oko deset

santimetara kraa. Ona je bila primorana da lei na postelji od pomasti,jer su njene opekotine bile tako bolne da nije mogla podneti dodirpidame.

Snimanje na Xzracima pokazivalo je da su otri vrhovi od polomljenihkostiju upirali u vane organe... Sledee snimanje Xzracima pokazaloje da se njeno stanje pogorava... Ako bi ivela, bila bi bogalj.

U oajanju, pozvao sam dr Prajsa. I on je pristao da doe. Sedmogdana posle njenog nesretnog sluaja, dr Prajs je stigao k njoj. Dok semolio za nju, Bog je stavio svoju monu ruku na njeno telo i potpuno jeiscelio, a uenje doktora i bolniarki je bilo veliko.

Izvreno je ponovno snimanje; svaka se kost vratila na mesto, a i nogaje bila povraena na svoju normalnu duinu.

Moja sestra je bila u stanju da doe iz bolnice potpuno zdrava...

"Dr Prajsova pisana ili govorena sluba imala je duboki uticaj na daljnjipravac mog vlastitog ivota."

Demos Shakarian

3


7/124

I. U KOJOJ JA PRIZNAJEM

I. U KOJOJ JA PRIZNAJEM

Godinama sam znao da neto nije u redu. ta je to "neto" bilo, otkriosam kada je sam Sveti Duh otkrio pred mojim oima jednu viziju opreuzvienoj milosti koju mi nazivamo VEROM. Ja je nazivam milost,jer to je upravo ta je ona. U naoj slepoi srca i uma mi smo uzeli veruiz duhovne oblasti i bez da smo shvatili ta inimo, stavili smo je u

metafiziku, to jest jednu apstraktnu oblast. Jedno mnotvo oseanja ielja proteralo je veru iz odaje srca u hladne i neplodne tunele uma.

Zato su nae molitve ostale bez odgovora? Zato ima toliko mnogobolesnih, uprkos tome to se za njih molilo takozvanom molitvom vere?Zato su nae crkve pune sa kljastim i bogaljima, gluvim i slepim, kojisede sluajui propovedi o boanskom isceljenju, koji su odani Rei, i

odani obeanjima naega Gospoa, a ipak nisu isceljeni.

Ne jednom sam otiao kui iz neke crkve sa poklicima radosti koji suodzvanjali u mojim uima... ali sam i otiao kui sa jednim razoaranimsrcem da plaem i vapim Gospodu.

Mnotvo je klicalo radi nekoga koji je bio isceljen; ali ja sam plakao radionih koji su vukli svoje umorno bolesno telo natrag svojoj kui, upravo

sa takvom istom potrebom kao to su iMali i pre nego to su doli na tuslubu.

Zar nema balzama u Galadu? Zar nema samilosti i saoseanja u srcutoga oveka sa oiljcima klinova na svojim rukama? Zato su neki biliizleeni na tako jedan udnovat nain, a drugi rasputeni sa jednimapelom da nastave verovati i vrate se kasnije.

4


8/124

Mi se moramo suoiti sa injenicama. To nije ugodno Duhu Svetomeda ne uvaavamo tu oiglednu razliku izmeu teologije i iskustva sasleganjem ramena, i odbijamo da traimo svetlo i uputstvo o ovom takovanom problemu. Jedino nas istina moe osloboditi od okova straha i

sumnje i tog obeshrabrenja koje konano dolazi na kraju tog putarazoarenja. Jedini nain da shvatimo istinu jeste da doemo Isusu uiskrenosti i potpunom potenju srca i uma. Na Gospod je rekao da jeOn sam ta Istina, i kad mu mi otvorimo vrata srca inimo moguim taslatka otkrivenja koja jedino Njegova prisutnost moe doneti.

Tako u biti vrlo, vrlo otvoren. Neki put, moda, ak bolno otvoren. Ne

mogu razloiti svoje srce preko ovih stranica a da uinim drugaije; jernikad ranije u mojoj slubi kao pisac nisam bio tako uznemiren umojem najdubljem biu kao to sam sada. Ova slavna i divna istinapreplavila je moju duu, toliko da me je to podiglo u duhu do vrata togslavnog sveta. Ja verujem i molim se da i vi pre nego to proitate ovestranice, vidite ta vrata milosti gde se otvaraju i vi gde hodite du tihstaza vere ka mestu gde ete sresti vaeg Spasitelja u tom vrtuodgovorene molitve.

Ja ne dolazim kao neki dogmatista, nosei odeu nepogreivosti; nitidolazim kao onaj koji upotrebljava pero sarkazma umoeno u tintukriticizma; nego radije kao jedno zahvalno dete Boije, kome je SvetiDuh dao svetlo o jednom predmetu koji je u prolim godinama bioposmatran kroz mrano staklo. Ali sada, po ljubavi tog Davaocasvakog dobrog i savrenog dara, dobio sam razumevanje barem

delimino, o tom stvarnom i pravom znaenju te divne vere o kojoj jeIsus ne samo govorio, ve je i udeljuje ljudima.

To otkrivenje je odgovorilo na moja pitanja. To je reilo moje dileme.To je produbilo moju ljubav k mome Gospodu, i uvrstilo moje predanjesrca i ivota Njemu. To je revolucioniralo moju isceljujuu slubu, jer tomi je otkrilo moju bespomonost, i potrebu prisutnosti ljubavi, milosra i

vere Isusove.

5


9/124

Tako ja elim da priznam. elim da priznam, da mi je srce bilo teko,ak i kada su mase klicale, pevale i objavljivale pobedu. Mogao samvideti Suda... sluajeve isceljenja na dodir ruke Isusove... to su bile

manifestacije Njegove natprirodne sile. Kako sam bio radostan radinjih. Ona stoje danas kao proimajua svedoanstva sile Gospodnje.Ona su neosvojiva tvrava u toj oblasti iskustva, nad kojom se vijorislavna zastava Istine.

Postoje hiljade i hiljade ovih uda; i ona dokazuju uverljivo da je Isusstvarno taj isti jue, danas i do veka. Ne da bi smo se trebali oslanjati

na iskustvo da dokaemo Re, ali to je blagosloveno doista kadamoemo videti manifestacije odgovorene molitve. Ipak sam sa tihcrkvenih sastanaka odlazio kui sa licima sirotog moleeg naroda predoima, koja su me progonila. Ja sam ih video kako se trude najboljeto mogu, da ostanu sa kolica, da bi ponovo utonuli u alost irazoarenje. Bio sam dirnut stenjanjem, plaem i umoljavanjem okooltara, tako da su mi lebdeli pred oima jo danima posle tih slubi.

I vi ste dirnuti takoe. U vaoj crkvi postoji mnotvo bolesnog naroda iu potrebi. Oni ljube Gospoda... oni su mu posveeni... ipak izgleda dapostoji jedna takva potreba za veim skidanjem tih fizikih bremenaivota kao odgovor na molitvu. Propovednici Evanelja bi me estoputa odveli na stranu i rekli mi o njihovim obeshrabrenjima zbognjihove oigledne nesposobnosti da prakticiraju aktivnu veru u Boga.Kada ne bi bilo injenice da uvek s vremena na vreme neka patea

dua se probije i svede slavu dole, mnogi bi se propovednik oseao dabi pobegao kada bi mu bio upuen zahtev za molitvu. Ne da ti ljudi nisuBoiji ljudi oni to jesu! Oni su posveeni svom pozivu i Gospodu, alioni stoje zapanjeni pred onim to izgleda da je neka kontradikcijaizmeu rei i iskustva.

To se ne ini potpuno ispravnim pevati, "Isus nikad ne izneveri", a

onda posmatrati bolesne gde odlaze sa svojim bolovima, bolestima i

6


10/124

patnjama, posle tog propovedanja i pevanja. Jedna je stvar otpustitimolitelje sa reima: "Samo veruj" ali je sasvim druga stvar otkloniti tajsluaj i sa svojih misli i srca, ako ste stvarno iskreno poteni predBogom.

Svedoiti o isceljenju na osnovu vere ili obeanja, pre nego to se todogodilo, nije uopte mudro, i uvek bez izvinjenja, osim ako verastvarno postoji. ak i kad postoji, daleko je bolje biti u stanju svedoitisa dvostrukim glasom... jednim artikulisanim glasom slavljenja izahvaljivanja, i tim drugim neartikulisanim glasom same te fizikemanifestacije.

Setite se te vere... teine jednog goruinog semena... koja e uinitivie nego jedna tona volje, ili uma punog odluke. Prava vera ne moeda se manifestuje bez rezultata, kao to ni sunce ne moe sijati bezsvetla i toplote. Znajui ovo, i verujui da je to istina, ta je to to smomi bili pogreno nazivali verom, jer prava vera nikad ne propusti donetirezultat? U mom vlastitom srcu, ja sam zadovoljan to mnoga decaBoija su propustili da uvide razliku izmeu vere i intelektualne vere.Verovati u iscellenje je jedna stvar; a imati veru za to je sasvim netodrugo. To je zato tako mnogo potrebitog naroda, koji veruju(intelektualno), dolaze ka Gospodu na osnovu Njegovih obeanja uRei i pokuavaju i pokuavaju i pokuavaju da potvrde da su isceljeni.

NAA POTEKOA

U tome je bila naa potekoa. Mi smo uinili veru prirodom uma, dokje ona Boanski udeljena vrlina srca. Brao, mi smo uvek iznova iiznova pravili greke u naem stavu i praksi.

Kada to zlatno sunce Boije velianstvene milosti i istine preplavi naa

srca i misli, i kada blaenom silom Svetoga Duha sagledamo ta

7


11/124

staranja Njegove ljubavi; onda e biti kraj naem naprezanju i borenju,i ovi nai ivoti e biti okrueni odeom Njegovog mira. Tog sretnogaasa doi emo do saznanja da mi moemo primiti veru jedino kad Ondaje. Vie se neemo ludo naprezati da pokuamo verovati. Umesto te

bure na Galilejskom jezeru ivota, bie slatka i divna tiina.

Uenici su mogli dovoditi sebe u jedan emocionalni zanos,pokuavajui stiati bes bure. Ali na Isusove dve reci i vetar se stiaosa urlika u apat, a ti morski valovi u momentu kao vritee dete unaruju svoje majke su se smirili i zaspali na grudima prirode. Dvemale rei od Isusa i vetar i more posluaju Ga! Ta bura bi se smejala

uenicima u lice, iako bi izgovorili milion rei zapovesti i ukoravanja utoj volji da veruju, jer bura je znala da je vea nego oni.

Dve male reci Isusove... jedan dodir Njegove Boanske ruke... i vie jeizvreno u vremenu bleska munje nego sva naa naprezanja imentalna nastojanja to bi mogla uiniti za hiljadu godina. Mi smonainili to tekim, dok je On hteo da uini to lakim. Kako je moje srcekrvarilo kad sam video neku sirotu potrebitu duu gde su napree takomuno da prakticira ono to je ona mislila da je vera... dok sam dubokou mom srcu znao da to ne dolazi na taj nain. tavie, znao sam davera ne deluje u procesu ili rezultatima u nainu u kojem se on takodugo naprezao u svojoj udnji da je zadobije.

U takvim momentima kao ti bilo je tako muno rei bilo ta, jer je toznailo odbacivanje tih utvrenih sistema i metoda. To je znailo

kvarenje izvesnih manifestacija koje su godinama bile nepotrebnozdruene sa prakticiranjem vere. To znai, da poto smo stigli na krajtog puta iskrenog nastojanja bez te stvari za koju smo se molili ipokuavali i pokuavali da primimo, da emo biti primorani doi dozakljuka da tu neto nije bilo u redu u naem stavu due i uma, ili biinae pobeda bila zadobita.

U emu smo pogreili? Zato ih je toliko mnogo smetenih i zbunjenih u

8


12/124

sred njihovih sopstvenih pogreaka, sve dok se moda sumnja neuvue i ta vrata se tiho zatvore ka tom mestu pouzdanja u Isusa, u tomvrtu srca.

Ja mislim da znam odgovor! Siguran sam u svom srcu da sam otkriogde je bila greka. Sada mogu videti gde su tako mnogi promaili put.Jedina stvar da se uini jeste da zamolimo Duha da nas povede natragk tom narodu na putu gde smo, radi nae slepoe, napustili trag. Tadaopet iznova moemo hoditi po Carskom Putu milosti i dokazati u srcu iiskusiti da je ta Knjiga istinita i da na Isus nikad ne izneveri.Opomenite se toga! Ako je bilo razoarenja i neuspeha, to je bilo do

nas; a ne Njegov propust.

9


13/124

II. SVE DOK SVA NASA NAPREZANJA NE PRESTANU

II. SVE DOK SVA NAANAPREZANJA NE PRESTANU

Jedna od glavnih potekoa jeste na propust da bi uvideli da veramoe biti primljena jedino kada je darovana srcu od samoga Boga. Viili imate veru ili je nemate. Vi je ne moete proizvesti... ne moete jeizraditi. Vi moete verovati neko obeanje, a u isto vreme da nemate

veru da ga prisvojite. Ali mi smo formirali tu naviku da pokuavamo daprisvajamo pomou umne vere; zaboravljajui dotle da umna vera jementalnog kvaliteta, i da kada mi pokuavamo uveriti sebe u nekoiskustvo, mi dospevamo u jednu metafiziku oblast.

Ali vera je duhovna... topla i vitalna... ona ivi i kuca, i njezina je silaneodoljiva, kada je darovana srcu od Gospoda. To jeste da se srcem

veruje za pravdu ili opravdanje. Vera srca otvara vrata komuniciranjaizmeu nas i Gospoda i jedna boanski udeljena vera postaje mogua.

Nije li to injenica da kod veine nas naa koncepcija o Veri serezultirala u pokuaju da verujemo? Moe biti da smo sa svim naimnaprezanjem, konano doli do toga da verujemo; i onda smo bilizbunjeni injenicom da nismo primili to za ega smo se molili. Mimoramo prosuditi da takva vera nije automatski ona to nadahnutaRe naziva verom. U kasnijim poglavljima daemo vam mnoge citatekoji potvruju bez i senke sumnje istinitost ove alarmne izjave.

Prema Rei Boijoj, sve to mi trebamo jeste vera kao zrno goruino,i dve stvari koje ovaj svet naziva neverovatnim i nemoguim da e sedogaati. Koliko smo puta tokom crkvenih skuptina koje smoodravali videli ponovljene biblijske prie pred naim oima!

10


14/124

Seamnaesta glava po Mateju je glava kontrasta. Penje se do visina aonda se sputa do dubina. Ona govori o goruinom semenu i goramaoajanja i preobraenja; ali kakvu li lekciju je Sveti Duh hteo donetivama i meni o ovoj velikoj temi vere kroz njezine neprocenjive rei.

Dole, sa vrha te gore preobraenja siao je na blagosloveni Gospod.Dole, sa vrata samoga neba, gde su velianstveni povetarci ljubiliNjegove obraze a aneli ogrnuli preko njegovih ramena odeu koja jebila otkana na razbojima svetla. Dole, sa mesta svetog zajednitva iohrabrenja ka mestu ljudskog poraza i moda oajanja; jer u podnojute slavne gore bila je jedna dolina, i kroz nju vijuga jedna staza ljudskezbunjenosti.

Tamo je bila bolest. Tamo je bilo jedno slomljeno i krvaree srce. Tamoje bio otac koji je naiao na prepreku koja ga je skrila u duhu i u srcu.Propovednici su isto bili tamo. Oni su proli kroz tu formulu. Oni suukorili avola. Oni su vikali i jeali ba kao to smo i mi inili stotinuputa, a ipak stvari za koje su se molili nisu se nikad dogodile. Isto kaoto je sa vama i sa mnom.

ONDA JE ISUS PROGOVORIO

Onda je progovorio Isus. O, slavnih znaajnih rei! Neuporedive reiboanske vlasti! Kod njega nije bilo naprezanja. Nije bilo stenjanja inikakve borbe ljute i duge, da bi postigao odgovor na skruenu oevu

molbu. On je progovorio. avo je pobegao. Sreni deak privio se unaruju oevom, jecajui svoju zahvalnost Bogu. Sreni otac zagrlio jesvog deaka i pogledao sa suznim oima i sa ljubavlju i oboavanjemna lice toga oveka pred kojim su avoli beali.

Onda je opet Isus govorio! U odgovor na njihovo pitanje u pogledunjihovog poraza, ree: "Radi neverstva vaega: jer zaista vam kaem,

kad bi ste imali veru kao zrno goruino, rekli bi ste gori ovoj, "Premesti

11


15/124

se odavde tamo;" i premestila bi se; i nita vam ne bi bilo nemogue".Kakve li izjave! Sve to trebamo jeste vera kao zrno goruino i goree drhtati od straha kad mi prilazimo.

Da li shvatate ta je Isus govorio? On je objavio da i najmanja sumavere koju bi on mogao dati je monija nego najvei skup sile avola.Ovde bee Davidovo i Golijatovo iskustvo u oblasti due. Goruinoseme ilo je da se bori protiv jedne gore i pogubilo je; ali to jezahtevalo veru koju je samo On mogao udeliti kao dar.

Jesu li ti uenici verovali? Da, jesu. Oni su verovali u Isusa. Oni su

verovali u Njegova obeanja. Oni su verovali u boansko isceljenje, iline bi nikad drali tu isceljujuu skuptinu toga dana. Verujui ba tanokao vi i ja to smo verovali u isceljujue slube i u naim crkvenimsastancima, oni su se molili i trudili; ali nita se nije dogodilo. Ono tosu oni trebali, prema Isusovim reima, bilo je vera ne puna kola, veupravo neto malo vere kao jedno zrno goruinog semena. To bibilo dosta! To bi bilo sve to je potrebno... ako bi to bila stvarna vera.

Kada mi je jedne veeri, jedna ena rekla da ona ima svu veru nasvetu za svoje isceljenje, bilo mi je ao to sam joj morao rei da kad bija imao veru kao zrno goruinog semena... upravo toliko vere u mogUitelja... koliko vea udesa bi bila uinjena u to mono ime Isusa teveeri!

Hajde suoimo to sporno pitanje izravno. Hajde sa otvorenim,

predanim srcima molimo da Sveti Duh poalje svetlo i istinu da nasvodi na tu svetu goru. Nije li oigledno da kad smo se molili to to smomislili da je bila molitva vere i nita se nije dogodilo, da mora biti daono to smo mislili da je bila vera nije bila vera u opte? Je li Isusrekao da e vera kao zrno goruino neki put delovati a neki put nee?Dali je on izjavio da e ona biti delotvorna u nekim prilikama a u drugimnedelotvoma? itajte taj tekst. Njegova izjava je bila ista, saeta i

jasna. Nema nita dvojbenog o tome. To je bio jasan iskaz injenice sa

12


16/124

usana i srca samoga venoga Boga; a ko moe govoriti sa venimautoritetom nego On?

Kad god i gde god je ova vera na delu, mi vie neemo stajati oko

sirotog bolesnog naroda satima, ukoravajui, zapovedajui, napreuise i umoljavajui kao u nekadanjim danima. Moe biti jedno mesto zaposredovanje, ali to nije u prakticiranju vere. Posredovanje i vapaj srcamoe prethoditi tom delovanju vere; ali kada je vera Boija udeljena,bura se stiava i postaje velika tisina i duboko uspostavljen mir u dui.Jedini e zvuk biti glas zahvaljivanja i slavljenja. To potpuno shvatanje da to nije bila naa sposobnost da verujemo koja je uinila da bolest

ode, nego pre da je to ta vera koja je od Boga bila nam udeljena preuzee nau duu kao jutarnja zora, da naredi nonim senkama dabee.

Onda je to jutro slavno jutro u naoj dui. Mi moemo verovati togajutra... mi moemo ljubiti toga jutra... mi moemo imati pouzdanje togajutra... ali jedino Bog moe poslati to jutro. On sam moe to uiniti. Mimoemo verovati u naeg blagoslovenog Izbavitelja i njegovu silu daisceljuje... ali jedino On, Gospod Isus Hristos, moe uiniti to delo kojee nas podii do planinskih vrhova pobede.

ISTINSKI PUT

Greka kod mnogih ljudi je da su pobrkali njihovu vlastitu sposobnostda veruje sa tom verom koja je od Boga. Sesti dole i ponavljati (tj.ispovedati) iznova: "ja sam isceljen ja sam isceljen ja sam isceljen"ne samo da je nebiblijski.ve krajnje opasno duhovno.Priznajem da bitakva jedna duhovno nezdrava procedura mogla pomoi nekolicinineurotiara, ali to nikada ne bi premestilo gore o kojima je Uiteljgovorio. Kako se dobro seam toga oveka bogalja u kolicima iji

sluaj bi najbolje ilustrovao mnotvo drugih sa kojima smo kontaktirali s

13


17/124

vremena na vreme. Oko njega je bilo skupljeno jedna grupa ljudi kojisu inili sve to im je u moi da ga podignu iz te stolice. Bile su tamomolitve i suze smeane sa zapovestima i pretnjama; i svako iskrenonastojanje bilo je uloeno da bi on prohodao.

Kada sam sa njim tiho razgovarao, rekao mi je sa takvom dubokomiskrenou da je tako snano pokuavao da veruje. Obavestio me jeda je bio imao silnu veru ali sada je bio zbunjen i smeten, nije vieznao ta da ini. Ja sam uskoro otkrio da je imao krajnje pogrenomiljenje ta je stvarno vera. On je mislio da e biti isceljen ako bisamo mogao verovati da je isceljen. On se sam naprezao i pokuavao

da to uini proivede.

On je verovao to obeanje u Rei. On je verovao u silu Isusovu daizvri to udo. On je verovao tako mnogo, mnogo stvari divne islavne da ih se veruje u ovim danima sumnje i straha ali on jepokuavao da uini nemogue.On je pripisivao injenje uda njegovojsposobnosti da veruje umno da je to uinjeno.

Rekao sam mu tu priu o jednoj poseti koju sam uinio u toj kui gde jeIsus pretvorio vodu u vino. Rekao sam mu kako je Sveti Duh govorioovom mom nedostojnom srcu dok sam stajao pred tim sudovima. Pitaosam ga da li on veruje tu biblijsku priu o tom udu koje je Uitelj uiniou Kani Galilejskoj. Rekao mi je da veruje. Dok su mi se misli vraaleunazad k tome popodnevu u Kani, osetio sam taj topli ushit prisutnostiSvetoga Duha.

Ovo je lekcija koju sam primio tog dana. Iako je mati Isusova, kao iuenici, bila tamo, bi li se ta voda promenila u vino? To je zahtevalozapovest koja je napustila boanske usne! To je zahtevalo dodirsamoga Boga. Oni su mogli napuniti te sudove sa vodom; oni su ihmogli napuniti do vrha. Oni su mogli uiniti te stvari koje im je on rekaoda uine; jer On nikad nije traio od ljudi da uine nemogue. Tu silu

on dri za sebe.

14


18/124

Sve su stvari mogue sa Bogom. Ali Marko (9:23) kae nam, "Akomoe verovati, sve je mogue onome koji veruje." Ta vera o kojoj Isusgovori ovde nije vera glave ili mentalna privola, ve ta vera srca je ta

vera. Ovo je dokazano pomou izlaganja koje Matej daje u toj prici otom deaku padaviaru, koju smo ve spominjali.

U izlaganju preko Mateja, Isus je rekao, "Ako imate VERU kao zrnogoruino;" dok u izlaganju po Marku, "Ako VERUJE." Tako te dverei za veru iz Marka i Mateja su identine. To je to sam hteo daistaknem. To je to je Duh Boiji uinio da moje sirote oi sagledaju. Ta

vera nije intelektualna, ve duhovna. Ona je prvenstveno od srca neod uma. Prava, duhovna vera nije naa sposobnost da "raunamo touinjenim", ve je to duboka svest boanski udeljena oveijem srcuda je to uinjeno. To je ta vera koju jedino Bog moe dati.

Tako sam rekao moju priu tom oveku u kolicima. Da li ste ikad videlineki cvet otvoren na osmeh i poljubac jutarnjeg sunca? Ja sam videojedan toga dana, dok sam gledao u lice tog dragog oveka. Otiao jekui da strpljivo eka sve dok neki anelski glas ne bi apnuo unjegovoj dusi da Isus iz Nazareta prolazi na Jerihonskom putunjegovog ivota.

Nekoliko veeri kasnije vratio se natrag u svojim kolicima. Ja sam gasreo."Ja u hodati veeras", izjavio je. Njegove oi su se sijale odneega to sam znao da je bila vera. "Kako zna to?" pitao sam ga.

"Tako je tiho i mirno u mojoj dui; ja sam tako sretan u svesnostiNjegove prisutnosti, da sve Sto trebam sada jeste da posluamNjegovu re i budem pomazan u Njegovo blagosloveno Ime." Nije bilonaprezanja; cak ni posredovanja molitvom, jer to je prolo ranije.

Ne treba tama, kada se sunce popelo iznad brda; nema potrebe zaborbom izmeu tame i svetla, koje mi zovemo jutarnji sumrak, kada su

zraci sunanog svetla ve poljubili zemlju.

15


19/124

Ustao je iz svojih kolica i hodao uzdu ispred platforme; a onda nasvojim kolenima u oboavanju, slavljenju i tovanju, da izlije svojezahvalno srce u zahvaljivanju za tu veru srca koja dolazi jedino od

Boga.

POSETA UITELJA

Potar je upravo bio na mojim vratima. Ostavio je jedno pismo koje ja

elim da podelim sa vama. To je pria o jednoj eni koja je bila bogaljiznad onoga to sam ja ikad video za mnogo godina to sampredstavljao moga Gospoda kao Spasitelja due i lekar tela. Kada samje prvi put video, saaljivo je traila molitvu. Traila je da je iscelim. Janisam mogao... i ja sam to znao. Ja sam mogao proi kroz jednu serijuzapovedanja, ukoravanja i umoljavanja ... ali nisam. Ja sam bio upravojedan uenik u podnoju te gore; i znao sam da mi oboje trebamonaeg Gospoda da sie.

Ja sam verovao u Isusa, i u Njegovu silu da podie pale. Ja samverovao Njegovom obeanju, i ja sam stajao na Njegovoj rei. Ali doksam gledao u lice ene koja je puzala na svojim ruka ma deset godina ikoja je bila bespomona od struka na dole, moje srce mi je govorilo daja trebam vise nego upravo da verujem da je ona isceljena. Ja samtrebao udelenje te vere koja nadilazi razum; ja sam trebao taj duhovni

kvalitet vere srca to nikakvo mentalno potvrenje uma ne bi moglopridoneti.

Tako sam je zamolio da se obrati na Isusa. Molio sam je da strpljivoeka na Gospoda.Njezin as e doi... oseao sam to u mom srcu. Jasam znao da Isus nikad ne izneveri.

Ali, oh kako mnogo puta, mi spreimo Njegovo delovanje naim ludim

16


20/124

nastojanjima da uinimo ono to On jedini ima silu da izvri. Tako, danza danom, njezin mu i prijatelji donosili su je na crkvene sastanke.Dan za danom ona je traila lice Gospodnje. Vee za veerom oni supodizali njeno bespomono telo i stavljali je pred tu staru drvenu klupu

gde je bilo uobiajeno da se mole.

Dani su prolazili. U duhu ona se popela stepenicama hrama u atorGospodnji. Ona je prela preko oltara predanosti i rtve, i jedne veeriona je ula u Svetinju nad Svetinjama. Kakve li veeri! Bila je Nedelja.Isceljenje nije bilo na crkvenom programu koji je bio natampanljudskim rukama. Ali Bog ini dela udesa kada Isus iz Nazareta

prolazi; i Sveti Duh moe uiniti da se mi uzdignemo iznad naihformalnosti, rituala i planova.

Jedan divan duh proimao je tu nedeljnu veernju slubu. Dole kodtoga oltara, ge je bila doneta od njezinog mua, ona se pognula namolitvu, jer ona nije mogla kleknuti. Onda je doao Isus. On joj je daoviziju o Njemu. Ona ga je videla na kraju puta. On se nasmeio. Ona jebila svesna vere koja je plavila kao reka preko polja njezinog srca. Prenego se to dogodilo, ona je znala to! Kako, ili zato, ona nije moglarei; ali je znala da je to bila jedna boanska infuzija vere koja je tavera Sina Boijega.

U tom istom momentu je Spasitelj udelio isto i mome srcu veru.Okrenuo sam se tom metodistikom propovedniku na platformi i rekao:"Veeras emo videti slavu Gospodnju." I videli smo. Kada je ruka

Gospodnja bila poloena na nju, ona se ispravila. Njezini zgreni udoviispravili se i izrasli su do normalne veliine bre nego to se to moerei.

Ustala je na svoje noge! Hodala je! Nije vie bilo potrebe da budenoena, osim u naruje ljubljenog Isusa.

Dole u podnoju krsta hitali su grenici da trae Spasitelja! Zgrada je

17


21/124

odjekivala od slavljenja koje dolazi iz sretnih srca, i odzvanjala jeporuka:

"Samo Isus, samo Isus,

Samo On moe dati zadovoljstvo.

Svako breme postaje blagoslov,Kad znam da je moj Gospod blizu."

JEDINO ISUS

Razlog sto vam govorim ovu priu jeste to elim da vidite tu razlikuizmeu ljudskog nastojanja da veruje, i te vere koja je dar Boji. Kolikoje mnogo bolje i vie po pismu ekati sve dok Isus iz Nazareta neprode i progovori re vere tom napaenom srcu, nego da pogrenoupotrebimo nau veru u isceljenje za veru koju samo On moe dati.

Otvoreno, toga prvoga dana kada su doneli tu sirotu bespomonu enuza molitvu, bio sam svestan tri stvari. Ja sam znao da ona nije imalaveru; ja sam znao da ni ja nisam imao tu veru; i znao sam da ju jejedino Isus imao. Tako sasvim oigledno nama je poruka bila da sepribliimo Isusu. To je naa privilegija da predamo nae nevolje i naebrige Njemu u molitvi; i u naem nasleu je to sveto mesto zajednice,gde se nebo sputa dole... nae due da pozdravi... i slava krunie

presto milosti.

To je ta smo mi uinili! Mi bi smo mogli usmeriti nae misli i nau voljuda radimo upravo tada i tamo. Mi bi smo mogli zapovedati, podsticati iumoljavati... i ona bi se mogla naprezati da ustane, kao to su drugiinili, u sili volje umesto u veri. Ali ne... postoji jedan bolji i miliji nain.To je Boji nain! To je biblijski nain. To je bio jedan dugi put za tog

bogatog oveka da ide iz Kapernauma u Kanu; ali poto se sreo sa

18


22/124

Isusom nije nikad poalio taj put.

Ono moe biti da e staza biti strma preko planine posveenja i krozdolinu predanoga srca; ali nada e dati snagu naim nogama i, dok mi

hodamo sa Isusom na tom putu, te muke na putu izgledae kao nita;jer On i samo On je davalac i udelitelj te vere koja je u stanju dauklanja planine.

eleo bih da podelim sa vama pismo nae sestre.

"Laurel, Ontario

12. oktobar, 1940.

Dragi brate Prajs:

Hrianski pozdrav! O, Haleluja, zvona radosti zvone umome srcu radi Isusa!

Dok se vreme pribliuje jo jednoj godinjici tog velikoguda uinjenog na mome telu, misli i toplina srca mogamua i mojega srca odlaze k vama na jedan posebannain. Hvala Bogu, blagosloveni Hristos doao je knama i manifestovao njegovu silu i prisutnost takodragoceno te veeri, 19. oktobra 1924.

Kako dobru meru nam je On dao! On je spasio moju

duu isto kao to je iscelio i moje telo, upotrebljavajuitebe kao svog uenika. Zaista ja sam bila u bednomstanju, zar ne, brate Prajs? Ja sam bila u velikoj potrebii duhovnoj i telesnoj.

Duhovno, ja sam mislila da sam spaena, ali san bilastvarno nekako na rubu, imajui i suvie mnogo od

Gospoda da bih uivala taj svet, a i suvie mnogo od

19


23/124

toga sveta da bih imala pravu radost u Gospodu.

Kroz tvoje propovedanje punog Evanelja, ta pravaradost od Gospoda dola je u moje srce, i u srce moga

mua takoe da prebiva sa sigurnou da su nai mnogigresi bili oprani u Isusovoj oiujuoj krvi.

Telesno, ta ti jako dobro zna moje stanje u tompogledu, kao to si sam mogao videti mojubespomonost kada sam bila doneena na tvoje slube,nisam bila u stanju hodati niti stajati, ak ni da spustim

svoje noge na patos da se odmore kad sam nauobiajeni nain sedela u mojoj stolici. Deset dugihgodina bespomonosti, noena u naruju svojegavernog mua, sa neprestanom panjom. A onda, Isus jeopet iao Jerihonskim putem i priao meni. Oh da, ti sime mnogo puta uo da govorim o tome, ali ja ti to ipakopet elim rei. Ta pria nikada ne postaje zastarelamome muu ili meni, jer vidi, to je Isus. Dragi Isus!

Moje srce je preplavljeno dok ti o tome govorim, atakoe i suze teku, jer Isusova ljubav rastapa me uslavljenju zahvaljivanja pred Njim. Da, Isus i danasisceljuje bolesna tela! Nastavi govoriti tu dobru vest,brate Prajs, jer postoji toliko mnogo bolesnih i nemonihoko nas svugde. Boija Re nam kae da je Isus

isceljivao hrome, slepe, gubave i svakovrsne nemoi,kada je On hodao po ovoj zemlji mnogo godina ranije, imi doista znamo da On ini to isto i u danima u kojimami ivino. Njegova sila nije umanjena. Ono krvarenje, iisceljujue rane koje je On nosio na Golgoti u upravotako efikasne sada kao i onda, hvala Bogu.

Subota, 19. oktobar 1924. Isus me je postavio na moje

20


24/124

bespomone noge i omoguio mi da hodam bez bola imuke; i poslao me na moj put radujui se. I zaista smose ja i moj mu radovali sve od onda u Isusu!esnaest godina zdravlja snage i aktivnosti. Imala sam

neke doista kunje u mome telu tokom tih godina.Slomljene kosti i razliite ispite vere, ali ti opet elim reiponovo, ak iako to zna jako dobro, da Boija obeanjastoje vrsto i sigurno. Bogu naem neka je sva slava, jerniti moj mu niti ja nismo nikad upotrebili ni najblai lekbilo kakve vrste od kada se Isus tako zauzeo za nas uParisu, ge smo nali tog velianstvenog Lekara u tim

evaneoskim crkvenim skuptinama.

U zahvalnosti i slavi Isusu, mi opet elimo zahvaliti itebi, brate Prajs, za udeo koji si ti imao u tomvelianstvenom delu. Kao i Pavle, ti nisi bio neposluantoj nebeskoj viziji jer nisi uinio kompromis na bilo kojinain, ve si objavio celu istinu, ne izostavljajui da Isusisceljuje bolesne danas.

Moj mu i ja smo tako dobro u telu, sva slava i astIsusu naem Lekaru. Nikada, nikakve potrebe zapilulama ili lekovitim mastima sada; obeanja sudovoljna. Haleluja! Isus nikada, nikada ne izneveri.

Mi se i dalje molimo za tebe, da bi ti uvek bio voen od

Svetoga Duha i pomazan od gore za ak veu slubunego u prolim godinama, da objavi neistraivabogatstva Hristova.

Kako me Sveti Duh ispunjava toplinom dok piem, i silaBoja me proima i ispunjava. Haleluja! Isus ivi! Kakoznamo? Hvala Bogu, jer On ivi u nama.

21


25/124

Iskrena hrianska ljubav svima vama, od uvekzahvalnih prijatelja u Isusu,br. i ses. Johnson."

22


26/124

III. BOLJI PUT

III. BOLJI PUT

Ja verujem da postoji razlika izmeu vere Staroga zaveta podzakonom i vere Novoga zaveta pod milou. Kljuna re Pavloveposlanice Jevrejima je "bolji", i ovo je posebno interesantno u svetlu tepete glave ove znaajne poslanice. On pokuava da oni uvide tu istinuHrianstva pomou kontrasta. On ne ukida prolost, ve im pokazuje

da je Hrianstvo izraslo iz Judaizma upravo kao to cvet raste izkorena.

Sakriveni u ritualu korena bili su ta boja, miris i lepota cveta milosti kojije trebao doi kasnije. Ne bee li cvet bolji nego koren? Ne bee li krajbolji nego poetak? Ne bee li krv Hristova bolja nego krv zaklanogjagnjeta na jevrejskim oltarima? Ne bee li Isus bolji od anela koji su

posetili njihove oce s vremena na vreme u spomen danima njihovenacionalne istorije? Ne bee li glas Sina Boijeg bolji nego glasproroka?

Ovo je onda zlatna ila te poslanice. Kad on dolazi do te glave vere,postoji li bilo koji razlog za naputanje namere toga pisma i motiva teposlanice? Ne mislim. Ta tema je jo uvek "bolji" i namera je dapokae lepotu vere Isusa u poreenju sa onim delima i reima

patrijarha i proroka koje je njima bilo uraunato kao vera. To je bilavera. To je bila vera tadanja. To je bila vera za to vreme. Setite se daPavle zavrava tu glavu vere sa reima: "Jer Bog za nas neto boljeodredi, da ne prime bez nas savrenstva".

Drugim reima, ta dela i svedoanstva tih predaka bila su drana kaoslike u jednoj galeriji za hriane Jevreje da ih posmatraju i dive im se.

Tu je bila pria o Avelju i Enoju. Noje, Avraam, Sara, Isak i Jakov

23


27/124

ugraeni u jednu sliku poslunosti toj boanskoj reci. Onda su doliMojsije i Isus Navin propraeni jednom velianstvenom smotrom slavedana iz starine, pre nego to je Isus bio roen u Vitlejemskoj tali. Alisada je Isus bio roen i nigde im u celoj poslanici Pavle ne kae, a

niti nama, da bi naa vera danas trebala biti ograniena po svom oblikui delovanju k veri naih otaca. Umesto toga, on govori o neem boljem.On uvodi taj cvet koji je izrastao iz korena.

Vera u tim starim danima bila je manifestovana reju i delom uposlunosti k zapovesti. Ali postoji vie. Re i delo su samo jedan deo,i to jedan mali deo od toga to nas Novi Zavet ui ta stvarno je vera.

Naravno, da e tu biti delo i da e biti svedoanstvo. Ali samo to nijevera. Ne Novozavetna vera.

U vezi s ovim, interesantno je zapaziti da ako se okrenete kStarozavetnom izlaganju o ivotima ljudi i ena predstavljenih ujedanaestoj glavi Jevrejima, ta re VERA nije uopte nikad spomenutau vezi njihovih ivota. Ta re VERA nalazi se samo dva puta u Staromzavetu i u jednom od tih primera je proroka a u drugom jeupotrebljena u negativnom smislu u pogledu te bezbone generacije.Ta dva mesta su 5. Moj. 32,20 i Avakum 2,4.

Tako onda moramo doi do nepogreivog zakljuka da Pavle neuzdie ivote tih slavnih Patrijarha kao uzorak za njih da slede, ve prekao izvrstan poetak u Boijoj volji neega divnijeg koje su oni trebaliotkriti u Isusu. Ta vera koju su oni trebali posedovati trebala bi biti sva

ta od njihovih otaca i jo vie. Videi da su bili okrueni tako velikimoblakom svedoka, i oni su isto trebali odloiti svako breme i greh i sastrpljenjem trati tu novu trku koja je postavljena pred njih. ta su onitrebali initi? Gledati na Isusa koji je Naelnik i Svritelj njihove vere.

Ako je On bio Naelnik i Svritelj njihove vere i vere Pavlove, onda jeOn Naelnik i Svritelj i moje vere isto. Drugim recima, sva istinska

vera poinje i zavrava u Njemu. Ono ne kae da je On Naelnik i

24


28/124

Svritelj samo Njegove vere, ve izjavljuje da je On Naelnik ili Autor iSvritelj moje vere a i vae.

VERA I PRETPOSTAVKA

Ne postoji nita pre Alfe i nita posle Omege. On to zapoinje i tozapoinje u Njenu. On zavrava to i to zavrava u Njemu. Kada jaelim to, ja moram potraiti Njegovo lice! Ne nogu dobiti to nigdedrugde, ve od samo od Njega, o kome je reeno. On je Autor i

Svritelj nae vere. Ne Njegove samo ve vae i moje.

Da li smo uinili greku, da posmatrajui jedanaestu glavu Jevrejima ividei ta su oni uinili onda, pa da zasuemo na rukave dapokaemo i dokaemo nau veru onim to mi inimo? Jeste li to ikaduinili? Ako jeste, onda ste stajali u zbunjenosti onim to je izgledaloda je neodgovorena molitva i nedelotvorna sila, a o emu ste vi mislilida je bila vera! Setite se da vera deluje, ali ta dela dolaze od vere, a nevera od dela. To je ono zato je veoma lako prekoraiti graninu linijuod vere koju Bog udeljuje u oblast pretpostavke. To mi je biloilustrirano nedavno na jedan veoma jasan i divan nain.

U Viktoriji, B.C., pre nekoliko godina, ulazio sam umetropolitanmetodistiku crkvu u drutvu sa nekoliko propovednika.Kod vrata te zgrade videli smo jednu ljubaznu staru gospou Koju su

skinuli sa kamiona u kolicima. Podigao sam svoj eir i pozdravio je sa:"Bog te blagoslovio". Suze su navirale u oima kad je odgovorila: "Onmi je bio blagoslov, dr. Prajs. On je tako ljubazan i milosrdan i ja moguoseati Njegovu prisutnost sada".

"Da li ste doli za isceljenje?" ispitivao sam. "Da jesam," odgovorila je,"i slava Njegovom Imenu, ja znam da su vode zaljuljane". Upravo tada

taj voza kamiona se nagnu i kae: "Treba li da se vratim gospoo, da

25


29/124

vas odvezem kui posle bogosluenja?"

Ona je prela prilino mnogo milja i jedini nain da se vrati kui ukolicima bilo je pomou kamiona, jer su kolica bila prevelika za neki

automobil. Ona je oklevala. Onda je jedno svetlo dolo preko njezinoglica kad je odgovorila: "Ne, ja neu trebati kamion. Ja u ostaviti mojakolica i ii u kui vozom". Voza je poeao njegovu zbunjenu glavu iosmehnuo se na to, mislei da je ovo neka luckasta ena. Odjurio je. Iona ga nije trebala! Otila je svojoj kui radujui se i otila je vozom!

Rekao sam tu priu u jednoj skuptini koju sam drao na srednjem

zapadu. Tog sledeeg dana jedna gospoda poruila je da me eli videtiza trenutak u njezinoj maloj vili. Naao sam je gde lei na kauu sajednom grupom osoba oko nje koji su pevali neku himnu. Ona jepogledala na mene i kae: "Brate Prajs, ja sam poslala ta kolica kui".Oekivala je na usklik od mene. Ali nije doao. Umesto toga moje srceje klonulo.

Tu nije bilo vere i ja sam to znao. Ona je prosudila da nisam bioushien nad njezinim delom, tako se okrenula od mene i kae: "AkoBog moe to uiniti za jednu enu, moe i za drugu".

Kada sam napustio tu zgradu te ve6eri ona je opet bila centar jednegrupe koji su insistirali da ona ustane i da hoda; ali je otila alosna. Onjoj bi Gospod mogao rei: "Samo ti jedno nedostaje". Ta dva dela bilasu upravo ista. Dvoje kolica bila su poslana kui. U jednom sluaju to

je bila vera; a u drugom to je bila pretpostavka. U Novozavetnoj veridelo se moe roditi od vere; ali vera ne moe biti roena od dela. Delomoe doi od vere, ali ta vera mora doi od Boga.

Ovo je onda taj bolji put Pavlove poslanice Jevrejima. To je svrha irazlog onoga to mi nazivamo Glava vere te Knjige. Nisi li ti ve stajaozauen pred ovekoljubljem i velikodunou Gospoda? Zar ne zna

da On nee ni jedne dobre stvari uskratiti od onih koji hode pravedno?

26


30/124

Ima li neku potrebu? Obrati se s tim k Isusu. Ima li nekakavproblem? Stavi ga kod Uiteljevih nogu. Poni se uzdati u Njega, i dokstavlja svoje pouzdanje i poverenje u Njega, pronai e da eNjegova Vera biti delotvorna u tebi. Zato se igrati sa Saom naih

naprezanja i nastojanja kada je Njegova vera neizmerna kao okean?

On ne gleda ko je ko. On ljubi najslabijeg i najprostijeg od nas sviju, alimi postajemo tako vani u naim vlastitim oima i tako ponositi nanaa duhovna dostignua da naa svedoanstva pokazuju samo tupravednost koja je ohola. On gleda na to tu pravednost koja je prljavaodea! Mi trebamo doi u bezazlenom duhu male dece: doi sa tim

zvonima ljubavi koja bruje u zvoniku naih srca! Nekorisno je ekatisve dok ne oseamo da smo dostojni, jer to neemo nikad biti. Doitekao malo dete k Onome koji je nekada postavio malo dete usred njih irekao Farisejima: "Ako se... ne povratite i ne postanete kao mala deca,neete ui u Carstvo Nebesko".

Privijte se neno Isusu. U ovim danima milosti, vera za Hriana moebiti naena jedino u Hristu; ali u naem blagoslovenom Gospodu viete nai dovoljno sve to trebate. to je Noje imao bilo je dobro, alito mi imamo je bolje. Noje je imao Boiju Re, ali mi imamo BoijegSina. Noje je gradio na Boijoj Rei, ali na temelj je sam Isus. Tako mito nalazimo u toj celoj znaajnoj glavi; jedino ponavljanje Boije slavekoja se manifestuje u delima ljudi koji su verovali Bogu i koji su s Njimhodili u poslunosti. Jedan od njih, imenom Enoh iao je s Njim jednogdana i zaboravio se vratiti natrag. Kada ta vera koja je od Boga, je

dola na zemlju u obliku Sina Boijeg, Pavle je bio primoran da kaeJevrejima: "To je bila ta stara vera, ali ovde je nova. To je bio dobarput, ali ovo je bolji".

27


31/124

PRIA O MILERU

Hristos treba biti u svemu. I ta ljubav Oevog srca je pokazana uinjenici da On ne samo da je u stanju, ve je i voljan da ispuni svaku

nau potrebu. itao sam ivot Dorda Milera. Pastor arli Parsonsgovori jedno iskustvo sa Milerom sledeim reima:

"Jednog toplog letnjeg dana etao sam polakohladovinom luga Ashley Hill, Bristol. Na vrhu tog brdaoci su mi pale na goleme zgrade koje daju zaklon prekodve hiljade siroadi, sagraene od oveka koji je dao

svetu najsnaniju objektivnu lekciju o veri koju je svetikad video. Ta prva zgrada je na desnoj strani i ovde,meu decom, u jednostavnim skromnim odajama, ivijedan sveti patrijarh, Dord Miler. Proavi kroz kapiju,zastao sam na momenat da pogledam zgradu br. 3prea mnom. Samo jedna od tih pet podignutih kotalaje 600.000 dolara.

Na zvono je odgovorilo jedno siroe, sprovelo mejednom uzvienom kamenom terasom i u jednu od tihprivatnih prostorija toga uvaenog osnivaa G. Miler jedostigao znaajan vek od devedeseti dve godine. Doksam stajao u njegovoj prisutnosti, potovanje jeispunjavalo moje misli. "Pred sedom glavom ustani ipotuj lice starevo". (3. Moj. 19:32)

On me je primio srdanim rukovanjem i poeleo midobrodolicu. To je neto, videti oveka pomou koga jeBog izvrio jedan silan posao, a jo je vie uti tonnjegovog glasa; a daleko vie od oboje je biti doveden uneposredni kontakt sa njegovim duhom i oseati taj toplidah njegove due udahnut u svoju sopstvenu. Razgovor

toga asa bie zauvek urezan u mome seanju.

28


32/124

itao sam o vaem ivotu mr. Miler i primetio kako jeveoma, neki put, vaa vera bila isprobana. Da li je savama tako i sada kao i ranije? Najee on bi se

nagnuo napred, pogledom uprtim na pod. Ali sada je onsedeo uspravno i gledao nekoliko trenutaka u moje lice,sa jednom ozbiljnou koja je izgledalo da prodire i mojusamu duu. Jedno velianstvo i sjaj bilo je u timnepomuenim oima, tako naviknutim na duhovnavienja i gledanja u te duboke stvari Boije. Nisam znaoda li je to pitanje izgledalo neumesno ili se dotaklo

nekog poslednjeg ostatka tog staroga 'ja' na koje onaludira u svojim propovedima. Bilo kako, bez sumnje toje uzbudilo celo njegovo bie. Posle kratke pauze,tokom koje je njegovo lice bila jedna propoved i dubinenjegovih istih oiju se zasvetlucale, raskopao je kaut iizvukao iz svog depa neki stari novanik sa pregradomu sredini odeljujui novanice od metalnog novca.Poloio mi ga je u ruke, govorei: 'Sve to posedujem jeu tom novaniku svaka para! Osim za mene? Nikada!Kada mi je poslat novac za moju vlastitu upotrebu, japredam to dalje Bogu. ak 1000 funti je tako biloposlato jednom; ali ja ne smatram ove darove kao dapripadaju meni; oni pripadaju Njemu, iji sam i ja i komesluim. Da zadrim za sebe? Ne usuujem se; to biuvredilo moga ljubljenog, milosrdnog i dobrostivog Oca.

Ta velika odlika jeste nikad ne odustajati sve dokodgovor ne doe. Ja sam se pedeset i dve godine moliosvakog dana za dve osobe, sinove jednog prijatelja izmladosti. Oni jo nisu obraeni, ali e biti! Kako i moedrugaije. Postoji nepromeljivo obeanje Gospodnje i natome ja poivam. To je velika greka dece Boije to ne

ustraju u molitvi; oni nisu uporni. Ako ele bilo ta za

29


33/124

Boiju slavu, trebali bi se moliti sve dok ne dobiju to. O,kako dobar, ljubazan, milosrdan i snishodljiv je Onajkome se obraao. On mi je dao, nedostojnom kao tojesam, neizmerno iznad onoga to sam iskao ili mislio!

Ja sam samo jedan siroti bedni greni ovek; ali On jeusliao moje molitve desetine hiljada puta i upotrebiome kao sredstvo za dovoenje na desetine hiljada na tajput Istine. Ja kaem desetine hiljada u ovoj i u drugimzemljama. Ove nedostojne usne objavile su spasenjevelikom mnotvu i veoma mnogo je uzverovalo u veniivot."

Tako je govorio Dord Miler. Tako je govorio ovek naih vremena, jerja sam bio u Bristolu kao deak dok je Miler bio jo iv. Tako je govorioovek koji je nauio tu lekciju da vode dolaze iz planine, a da cvetovidolaze iz korena. On se nauio da vera Boija dolazi samo od Boga ida nigde vie ne moe biti naena. On se nauio da Onaj koji beetako obilan u tom milosru davanja e nauiti svoje uenike kako dabudu dovoljni u tom milosru primanja. Kada je on treba novac, on nijeiao k oveku koji ga je imao, ve ka Hristu koji ima silu da govori srcutoga oveka koji ga je imao. Njegova vera je dola radi njegovogdnevnog ivog kontakta sa njegovim Gospodom; i budui u voljiBoijoj, dato mu je vie nego to je dovoljno za svaku potrebu.

Ljudi su ga obiavali nazivati "apostol vere devetnaestog veka". Japretpostavljam da je morao uti da to govore za njega. Pitam se dali je

ikada itao jedanaestu glavu Jevrejima. Pitam se dali je ikad biosvestan injenice da su ljudi pridavali njegovo ime k toj listi heroja vere.Ako jeste, ja mislim da se morao nasmeiti kad je doao do poslednjegstiha te jedanaeste glave Jevrejima i itao: "Jer Bog neto bolje za nasodredi". I on mora da je pronaao ta je to bolje bilo kada je samo zadva kratka stiha udaljeno naao te rei: "Gledajui na Isusa, autora isvritelja nae vere".

30


34/124

Tako poite sada Isusu. Nauite se pouzdati u Njega, da bi vam Onmogao udeliti Njegovu veru! Upoznajte Ga sa vaom potrebom. Recitemu o vaim jadima. Tada, u svetinji Njegove prisutnosti, nai etepoinak i slobodu od panike i teskoba koje vas opkoljavaju spolja i

iznutra.

31


35/124

IV. POREKLO VERE

IV. POREKLO VERE

Ja sam krajnje neraspoloen prema negativnom propovedanju ipisanju. To nije dovoljno za jednog propovednika ili pisca da raspravljao bolesti, ve da bi zadovoljio moju duu i um on mi mora dati lek. Toje lako pokazati na ono to je krivo, ali ja elim znati ta je pravo. Nekiput to je malo vea potekoa nego to bi neko pretpostavljao. Ipak,

kada su neeljene greke ispravljene i kada smo ponovo na stazamaIstine, ono moe biti da po providnosti Boijoj i ta pogrena staza enam ostaviti jedno naslee blagoslova.

Mnogo godina ranije bio sam na jednoj od mojih poseta planinskimvencima koji se granice na stenovitim obalama Aljaske. Jedanposetilac ovoj zemlji velianstvene bele tiine, bio se izgubio i ja sam

mu rekao stazu koja e ga odvesti u dolinu gde bi mogao dospeti donjegovog prtljaga. Posle jedno dva sata, vratio se natrag u moj kamp.Rekao mi je da se zbunio i potpuno okrenuo; i zamolio me ako bi bioljubazan da poem s njim sve dok ne bude siguran u kom pravcu trebada ide. Uinio sam to, jer to je jedno opasno mesto lutati sam tamo akone poznaje taj kraj i staze po njemu. Nekoliko nedelja kasnije primiosam jedno pismo od tog zahvalnog oveka u kojem kae poredostalog: "Znati da si na pravom putu je divna stvar, ali povratiti se na

njega, poto se bude na krivom, umnoava blagoslov".

O, kako je to istina! To jest da posle kie mi cenimo te rascvetalepupoljke i fino zelenilo ranog prolea. Posle burnih oblaka mi cenimotiinu vedroga dana. Ako budem mogao kroz ove stranice voditi tudragu decu Boiju, koji nisu videli taj potpuni rod pobede vere, natrag kjasnom uenju te Knjige i do krajnje pobede, onda e ovo moje srce biti

sretno i ove stranice, napisane u molitvi, nee promaiti svoju misiju.

32


36/124

Najvanije od svega drugog, ja elim da uvidite da vi ne moeteproizvesti veru; ne moete je izraditi, ne moete je napraviti. Vera jeudeljena i ulivena od samoga Boga. Vi ne moete sedeti u vaoj kui i

naprezati se da imate veru i tvrditi da neto jeste, niti moete okrenutivau nadu i elju u veru pomou vae vlastite sile. Jedino gde jemoete dobiti to je od Gospoda, jer ta Re jasno i izrazito izjavljuje davera je jedno od ovo dvoje. Ona je ili dar Boji ili je ona rod Duha.

Reeno nam je u Pavlovoj poslanici Korinanima: "A sada ostaje vera,nada i ljubav, ali najvea od ovih je ljubav". Dok ljubav moe biti ta

najvea, ali ona zaista nije prva. Ona mora biti prethoena verom.Pogledajte kroz va prozor tamo na drvo. Kakva stvar simetrija iljupkost je ono. Jedino Bog moe nainiti jedno drvo. Postoji lepota unjegovim spletenim granama. Postoji ljupkost u njegovimpodrhtavajuim listovima. Svaki list je jedan mali svet za sebe, sanjegovim tankim ilicama prenosei ivot koji Bog daje, koji daje tomdrvetu sve to ono poseduje u svojoj priroenoj oblasti. Ipak postojineto iza tog drveta. Ispod povrine toga tla postoji jedan velianstvenisistem korenja koje je sakriveno. Vi ih nikada ne opaate, a ipak beznjih to drvo bi umrlo. Ono uopte ne bi imalo ivot.

VERA JE TAJ IVOT

To korenje je runo i daleko da se uporedi sa lepotom zelenila kronjeiznad tla. Ipak to zelenilo postoji delimino radi tog korenja. Dakle,nazovimo vrh kronje toga drveta "Ljubav". Vi to moete videti. Vi semoete doticati toga. Vi moete uivati u njegovom mirisu. Vi gledatenjegovu lepotu. Ono postoji radi neega to je iza toga neegaskrivenog koje ga prouzrokuje. To neto je to korenje. A sada vioekujete od mene da kaem da to korenje je korenje vere. Ne! Vera je

taj ivot koji tee u to korenje. To je taj tajanstveni kvalitet koji samo

33


37/124

Bog moe proizvesti i dati. Postoji korenje koje vi moete usaditi kojenikad, nikad nee rasti.

Vi, sami, i vaa nutarnja priroda su ono korenje. Vaa ula, vai prvaci

pristupanja k izraavanju samoga ivota su pohranjeni ispod povrinegde ih ljudi ne mogu videti. Sve to svet vidi jeste ono sto vi (radite)proizvodite a ne vas same. ta je Isus mislio kad je rekao: "Porodovima njihovim poznaete ih?" Poznaete ih. Proizveden rod jejedan pokazatelj kakvo je stvarno to drvo.

Da ponovim. Korenje drveta nisu vera. To korenje ne proizvodi ivot,

ali taj ivot proizvodi korenje. To je taj ivot koji je vera. To je tapredivna i slavna kvaliteta koja je jedan dar od Boanskog srca i kojanas odrava. Ovaj ivot ili vera e biti manifestovana svetu po rodu kojidonosimo po ispruenim rukama ljubavi, po stvarima milosra i lepotekoje su kroz Boga manifestovane dan za danom na drvetu naihivota.

Kako bi ludo bilo za to drvo da se napree u pokuaju da stvori ivotkoji tee u njemu. Ono ne treba naprezanje. Sve to ono treba da inijeste da funkcionie u poslunosti Boanskih zakona. Poto je ivottamo, ono jednostavno manifestuje taj ivot u rodu koji nosi i tu lepotusa kojom dariva svet oko sebe.

Tako je sa verom. Ljubav moe biti ta najvea stvar u svetu, ali veramora biti nuno ta prva. Bez vere nije mogue ugoditi Bogu. Ali vi mi

kaete da imate veru. Ja vas pitam ge ste je dobili? Ja uberem jednurumenu jabuku sa drveta. Ja je ujem da svedoi iz dubine malogasrca. Govori mi da je rumena. Ona mi ape u uho da je jako dobra poukusu. Poziva me da probam njezin miomiris. Ona svedoi da ima takomnogo plemenitih i divnih kvaliteta. Onda je ja pitam gde ih je svedobila.

Od grane? Da li od lia, kie i sunca? Da, sve je istina; ali ja znam da

34


38/124

ak dole u tom skrivenom sistemu, koje vi ne moete videti, to korenjeje primalo neto od Boga, to ni jedno drvo na licu zemlje nije nikadbilo u stanju proizvesti samo od sebe.

ATEISTA I BOG

Jednom ranije sedeo je jedan ateista u crkvi gde sam ja sluio. On jebio krajnje tvrd i cinian. On je iveo sam u sobi jednog hotela injegova usamljenost samo je dodala njegovoj tvrdoj, kritinoj, nevernoj

prirodi. Ja sam propovedao te veeri na temu "Shvatanjeneshvatljivog". Izjavio sam da je to mogue verovati, to neverovatno,poznati tu ljubav Boiju koja prevazilazi razum. Sledeeg jutra on jedoao u moju sobu i zamolio me za razgovor. Bio je prilino sklonprepirci, dok ja nisam imao vremena za prepirku i ja sam mu rekao:"bie mi drago da odgovorim na bilo koje iskreno, poteno pitanje kojebi mogao staviti pred mene".

On je rekao: "Ja nemam bilo kakvu veru. Ja ne verujem Bibliju, i ja neznam da li postoji Bog. Ja zaista vidim jedan zakon reda u prirodi i usvemiru, ali ta prouzrokuje ili odakle je to dolo, ja ne znam. A sada,dr. Prajs, vaa propoved prole veeri bila je izazov za mojerazmiljanje. Ovo je to elim da znam: kako moe ovek potroitidolar ako ga nema? Kako vi moete voziti kola ako ih ne posedujete?Kako vi moete verovati kada nemate nikakve vere? Kako Bog moe

oekivati da ovek prakticira veru kad je on uopte nema? Gde je tuneka pravda u tako jednoj postavci?"

Jesi li ti jedan iskren ovek, i da li ti eli znati istinu?

"ta je istina?" Bio je odgovor. "Koje marke, misli? Ja jo nikad nisambio u stanju nai je, iako sam celo vreme svog ivota potroio u

traganju za njom".

35


39/124

Na zidu moje sobe visela je slika Isusa u Getsimanskom vrtu. Njegoveruke su bile sklopljenje a njegove oi podignute prema nebu u molitvi.Ja sam priao toj slici i gledao je za trenutak ili dva utei. Podsvesno

sam znao da e i on gledati na tu sliku takoe. Kad sam se najzadokrenuo da ga suoim, rekao sam: "On je Istina. On je taj Put. On jetvoj ivot i vera. On ima u izobilju ono to ti kae da nema. Ti sipokuavao da zadobije to iz uma, misli i intelekta. On je moe stavititamo, kad ta reka Njegove milosti potee kroz tvoje srce. To je zato jeOn doao. On je doao da ljude oslobodi... oslobodi od sumnji kao tosu tvoje... oslobodi od straha i zabrinutosti... oslobodi od neverstva i

oslobodi od greha..."

"To mi zvui kao bajka", prekinuo me je."Divno, ako ti to moeverovati, ali kako moe ovek ili Bog oekivati od nekog oveka daveruje ono to on ne moe da veruje?"

Otiao je. Jednu nedelju kasnije doao je k meni i pruio mi ruku. Kadsam pogledao na njegovo lice, znao sam da se dogodilo udo. Unjegovo srce tada nije dola samo svest saznanja oprotenih greha,ve jedna manifestacija te miline i ljubavi Boije koja ga je uinilanovim stvorenjem u Hristu Isusu. Kao u hiljadugodinjem carstvu,umesto kalja rastie mirta, tako i u ivotu ovoga oveka iznikao jedokaz nastanjene prisutnosti Boije.

"Znate li ta se dogodilo?" rekao je. Rekao sam Gospodu da

manifestuje sebe, ako On postoji. Traio sam od Njega da uini netoto bi otkrilo Njegovu prisutnost, ako uopte postoji. Postao samsvestan da je bio blizu mene. Shvatio sam da postoji Bog da postojidua koja treba biti spaena. Ja to nisam razumeo svojim umom, alisam znao to u mom srcu. Onda sam mu rekao da ja nemam vere daverujem. Tako mi je On dao Njegovu veru, i ja sam (uz)verovao. Deloje bilo uinjeno".

36


40/124

Zato ne? To je Boiji put spasenja. "A koji ga primie, dade im vlastda buu sinovi Boiji oni koji veruju u ime Njegovo". Kada ja zovem kobraenju, ja pozivam svakog oveka i svaku enu da predaje svojesrce i svoj ivot Hristu. Ako smo mi spaeni po veri, kako ja znam da

svi mogu primiti tu Veru? Kako ja znam da svaki onaj koga ja pozivammoe nai veni ivot? Neki bi mogli imati veru, a drugi biti potpunolieni nje. injenica da ljudi veruju ono sto vi kaete ne znai da oniimaju tu veru da prenesu to verovanje u jedno iskustveno znanje ooprotenim gresima.

Ipak ja viem: "Ko god hoe moe doi", jer ja znam da e On udeliti tu

veru koja je potrebna svakom iskrenom srcu. Ja citiram taj dvanaestistih prve glave Jovanovog Evanelja: "A koji ga primie njime dadevlast da postanu Sinovi Boiji, oni koji veruju u Njegovo ime". Dopustiteda vam citiram sledee. Ovako glasi: "Koji se rodie (to jest, nanovorodie) ne od krvi, niti od volje telesne, niti od volje muevljeve, ve odBoga".

Taj isti Sveti Duh koji uverava grenika o njegovom grehu, pazie na toda kao to je greniku dano dovoljno uverenja da ga uveri o njegovomgrehu, tako e mu sada biti dano dovoljno vere da ga uveri o njegovomspasenju. Ali ni jedan ovek u sebi ne poseduje tu veru. Zar nam nijereeno, "Milou ste spaseni, kroz veru; i to nije od vas; dar je Boiji".Siroto, bedno, jadno, u neznanju, neverno oveanstvo ne bi moglonikad uzgojiti ili razviti u tako pokvarenim srcima neverstva dovoljnuveru u Spasitelja, a kamo li primiti Ga. Tako Sveti Duh ne samo da

udeljuje uverenje o potrebi Spasitelja, ve takoe udeljuje veru primitiGa.

Nikad ne mislite da je to bila vaa vera da ste primili Hrista kao svogSpasitelja. Nikad ne recite da je bilo koje vae delo bilo osnova zavae otkupljenje. To je Isus koji udeljuje tu vodu o kojoj je On govoriotoj eni kod samarijskog studenca. Isus je taj koji stavlja svoje ruke

ljubavi ispod bremena na vaim leima i skida ga sa vaeg umornog,

37


41/124

iscrpljenog tela. To je Isus koji uliva u to razdrto, slomljeno srce uljenebeske radosti. To je Isus koji rasteriva bore od briga sa blagimdodirom majinske ruke i to je Isus koji vas izvodi iz tame noi u svetloNjegovog sopstvenog slavnog i predivnog dana.

"Oh, to je Isus; da, to je Isus;Da, to je Isus u mojoj dui;Jer ja sam se dotakao Njegova skuta,Njegova me je krv iscelila".

Pevajte to i kliite. Objavite to i razglasite to i blizu i daleko. Njegovu

krv Njegovo milosre Njegovu silu Njegovo oprotenje Njegovuveru!

IVA VERA

Kada emo prestati sa naim ludim i bespotrebnim naprezanjem ipoeti verovati? Kada emo uiniti kraj naem nebiblijskom mentalnomi intelektualnom okretanju u krugu u pokuaju da naemo veru koju neposedujemo; jer ako je mi ne dobijemo od Boga, nikada neemoposedovati tu Veru! Mi smo sposobni za umnu veru a u isto vreme smoapsolutno nesposobni za prakticiranje biblijske vere. Hiljadama su lutaliu toj zabludi to su mislili da je umna vera ta Vera. Ona to nije. Postojiumna vera u veri, bez sumnje, ali "i avoli veruju takoe". Vera uma je

hladna intelektualna. Ona deluje tako daleko koliko ovek ide dalekou oblastima intelekta. Mnogi greni ljudi veruju Bibliju, ali takva veranjih ne spasava.

Vera je iva. Ona se kree i deluje i zbrie te neprijatelje due predsvojim neprekidnim marom. Zar sva vera na svetu? Ne! Vi trebatesamo toliko koliko je zrno goruino, ako je to Boija vera! Onda e

gora biti pokrenuta. Vaa grehom bolesna dua ugledae slavu

38


42/124

Gospodnju.

Ali to mora biti Boija vera. Ona mora doi od Njega On je mora udeliti.I On to eli. To je Evanelje milosti koje ja verujem.

Taj Jerihonski put i bez Isusa je taj Jerihonski put. Sa Njim on jeblistavi carski put spasenja i isceljenja. I samo njegovo kamenje klieNjegovu u slavu. Bez Njega, njegov prah je jadan, njegove suze sustvarne, i njegova slepoa je tako mrana, ali sa Njim njegov prahpoinje da uzgaja cvetove milosti i slave, njegove suze se obraaju ubisere, njegova slepoa i mrak je obraen u svetlo. To zahteva Isusovu

prisutnost da uini to udo menjanja Jerihonskog Puta.

Taj slepi ovek nije sedeo u pesku i rekao sebi: "Ja sam isceljen jamogu da vidim dakle, ako ja samo mogu da verujem da sam isceljeni da mogu da vidim, onda u i biti!..." Ne. On je uo da Isus iz Nazaretaprolazi. Povikao je: "Isuse! Isuse! Pomozi mi! Molim te pomozi mi, jer jane mogu sebi pomoi!" A onda ne zaboravite te rei Isusove: "tahoe da ti uinim?" Zapazite, da to nije bilo "ta hoe da bi si tiinio", ve "ta hoe da ti ja uinim?"

Istina, On je rekao, "Idi, vera tvoja pomae ti". "Tvoja vera", kae Isus.Gde ju je taj slepi ovek dobio? Ko mu je dao? Ako je to bila njegovavera svo vreme, zato nije bio isceljen pre nego sto je Isus naiao timputem? Ako mi vi date sat, to je moj sat. Ali sam ga dobio od vas.Postoji vera u mom srcu dok piem, ali ja znam gde sam je dobio. Ne

potvrujem ne od volje ne od ubeenja uma ne od mentalnogshvatanja ili razumevanja ve od Isusa. On je Autor i Svritelj naevere. O, neuporedive milosti! O, ljubavi boanske, koja svaku ljubavnadilazi! Tako se ta radost nebeska spustila na zemlju!

S vremena na vreme bilo je neko malo slabano seme posejano uzemlju. To bee jedan ir. Posle nekog vremena zbacio je svoj mali

ogrta i privio se u naruju majke prirode, tako da bi moglo biti

39


43/124

hranjeno i da raste. Svo vreme tokom duge zimske noi ona je uvalato malo seme da mu bude toplo, i kada je izalo proletnje sunce, tomalo irovo srce se rastvorilo s radou i s uivanjem. Poelo je daraste. Onda je naiao neki ovek i stavio neki veliki teki kamen preko

tog malog semena. Ono se poelo zabrinjavati i jediti bojei se danikada nee biti u stanju podii svoju malu glavu gde bi moglo videtisvetlo dana. Ono je elelo nositi venac od lia kao svoju kosu i daraste da bude lepo i jako.

Jednoga dana njegove slabane ruke dotakle se tog kamena. One subile takve slabane, nene, male ruke. To malo rastue drvo osealo

se tako bespomono. Ono se nije naprezalo ili pokuavalo da smaknekamen koji je bio neprijatelj njegovoga srca i ivota. Ono je upravoraslo. Jednog dana taj kamen je bio podignut. Bio je odguran s puta imale lisnate ruke tapale su od radosti. Ko je podigao taj kamen? Toseme? Ne! To je bilo neto unutar toga semena koje ni jedan ovek nasvetu jo nikad nije bio u stanju da reprodukuje. To je bila Boija silakoja je odgurala taj kamen.

Prijatelju moj, ti si to malo seme. Ti isto moe rasti u neto plemenito idivno za Boga. Ta; sila vere moe biti manifestovana u tvom ivotutako da e se ljudi i aneli uditi. Ipak, kada je bitka zavrena i pobedazadobita, ne reci: "Pogledaj ta sam ja uinio kroz Gospoda", radijeklekni u podnoju krsta i reci, "Zar nije divno da se Njegova milost iNjegova vera objavila u meni!"

40


44/124

V. SNAGA ZA TVOJ TRUD

V. SNAGA ZA TVOJ TRUD

Taj snani poticaj koji me je naveo da napiem ove rei je ta elja umom srcu da vam pokaem potrebu oslanjanja i uzdanja u Isusa usvim potrebama vaeg ivota. Koliko puta mi u ivotu vidimo tragedijusloma nekog hrianina, koji mora biti ponien da bi mogao opetprepoznati svoj pravi poloaj u milosti Boijoj. Samo pravednost je

esto roena od neprestanih pobeda. Zato jer nadvlaujemo Bojomsilom i pokretani smo Njegovom milou, to oseanje poinje da serazvija u srcu da smo dostigli jedno stanje neosvojivosti, i ponoszapoinje da neguje taj duh samo pravednosti. Mi postajemo takosigurni o sebi i o naem stanju tako da smo doista na opasnompodruju. "A koji misli da stoji neka se uva da ne padne". (l.Kor.10,12)

Posveenom detetu boijem stavljen je na raspolaganju izvor snagekojom samo Bog moe opskrbiti. To je spoznaja uda tog ivogkontakta, sa svojim neogranienim mogunostima, a to znai pobedanad grehom i nad samim sobom dok putujemo na tom putu premakui. Izgubite taj kontakt i vi gubite ne samo nadu, ve i mogunostpobedonosnog ivota. Vi zavisite od Isusa u svemu. On daje obilno.Da li se vi koristite tim mogunostima ili ne, to nam daje Njegova

prisutnost, to zavisi potpuno da li ste ili ne nauili tu lekciju: kako dacrpite snagu iz Uitelja.

Vratite se nazad po stranicama te svete Rei i zapazite to zapanjujueotkrivenje u Boijem postupanju sa vernim Avraamom. Taj prvi stihsedamnaeste glave Postanka dovodi nas do jednog razumevanja teverne namere Boanskog srca u jednoj tako divnoj lekciji da ljudi

moraju stajati u strahopotovanju, a aneli se uditi. Ta vera Avrama je

41


45/124

bila iskuana. Bog mu je dao obeanje. A nikada Bog nije dao nekoobeanje koje ne bi bio u stanju ispuniti! Iz bedara tog drevnogpatrijarha trebalo je doi seme kroz iji ivot i slubu trebaju bitiblagosloveni svi narodi na zemlji. Nebrojeni kao zvezde nebeske

trebaju biti njegovi potomci. Na tom detetu trebala je poivati rukaGospodnja sa blagodau i silom.

No iza noi taj stari ovek sanjao je o srenom danu kad e ispunjenobiti to obeanje. Ali pesak u peanom asovniku po ljudskom gledanjuje davno iscureo. Godine su sporo prolazile, i oh, kako su izgledaleduge i beskrajne. Sin se nije rodio. A stari Avraam bio je ve

devedeset, a jo nikakvog ispunjenja Boanskog obeanja. Devedeseti pet a jo uvek su Sara i njezin mu uzalud ekali.

Onda je dola godina u kojoj je trebao prei u drugi vek. Bio jedevedeset i devet; a ipak nije bilo sina. Razlozi su poeli aptati stvaristraha u njegove ui. To tlo se poelo tresti pod nogama starogaoveka. Njegova je vera poela klizati. Sve do ovoga vremena njegovaje vera bila savrena ne u sebi ve u svom Gospodu. Sada jepostajao bedan. Ja pretpostavljam da je vie nego jednom moraoposmatrati te iste zvezde, koje je video te noi u kojoj mu je Bog dao toobeanje; i magliaste suze rairile su se kao magla preko njegovavienja, sve dok te zvezde nisu izgledale da se rastapaju u moru tuge irazoarenja. Razum je govorio: "Avraame ta stvar je nemogua". Mislioje o Sarinom dobu. Zamislio se nad svojim vlastitim poodmakligodinama. Kako bi ta stvar mogla biti? A ipak ipak postojalo je to

obeanje! Dugi i ljuti boj je besnio u srcu i misli tog starog oveka. Alipostojalo je obeanje od samoga Boga.

ELADAJ

Jedne noi jedan glas je govorio Avraamovom srcu. On je poznavao taj

42


46/124

glas. Podigao je svoje oci i u slabosti i sluao svojim iznemoglim uimatu punu strahopotovanja intonaciju glasa koji mu je govorio godinamaranije. Onda je Bog rekao "Ja sam Bog Svemogui; hodi preda mnom,i budi savren". Kakve rei! Reeno mi je da mnogi Jevreji izbegavaju

da spominju to velianstveno ime Boije, "Eladaj", ve se odnose ktoj reci kao "To Ime". ta to znai?

Re "El" znai "Bog" ili "Silni". Avraam je mogao biti slab, ali Bog je biosilan. Ljudi bi mogli biti pokolebani silom okolnosti i silama nepravde uivotu. Ali Bog nikad. On je taj Silni. Ali ta mi imamo od toga? ta namvredi kazati, "Bog je silan", dok mi smo tako slabi? Sedeti u naoj

slabosti, bedi i nedostatku i gledati na Njegovu jakost, samo pogoravanae izgubljeno stanje. Bog je silan nema sumnje o tome ali ta jesa naom jadnom slabou i potrebom? Onda je Bog govorioAvraamu. On mu je rekao slavne i divne rei koje su kao jedna dugaslave premostile tu provaliju izmeu bespomonog oveka isvemogueg Boga. On ree: "Ja sam Eladaj..."

Ta re, "ad" znaci na jevrejskom "grudi". Ona je u celom Staromzavetu bez razlike upotrebljena za enske grudi. To je mesto na kojemdeija usta primaju svoju prvu hranu kroz koju se osnauju. Nema nasvetu umiljatijeg pogleda nego kad je dete u naruju svoje majke. Inema lepe muzike za majku nego smeh njene bebe. Ono je deomajinog ivota; telo od njezina tela i kosti od njezinih kosti. Taj majinivot tee u tu bebu. Njezina snaga, ljubav, revnost i briga sve tee uivot i telo toga malog svenja koji je jedan deo nje. Ovako je veni

Bog ogrnuo jednu neogranienu istinu u zemaljski renik i dao kao darAvraamu i vama i meni.

Ono to je Bog mislio jeste: Avraam, crpi iz mene. Ja sam tvoja snaga,ja sam tvoja hrana. Ja sam El, taj Silni, ali ja sam takoe adaj tajHranitelj i ivota davalac. Nema potrebe da se koleba, Avraame,nema potrebe da drhti i da se trese u svojoj veri. Crpi za svoju

slabost iz izvora moje snage, ak kao to beba crpi iz grudi svoje

43


47/124

majke to mleko ivota. Nema potrebe spoticati se na neverstvoAvraame "nego hodi prea mnom i budi savren". Tako govoriGospod.

To je ta lekcija. Bog je taj izvor, taj nepresuivi izvor potpore koji je vienego dovoljan za sve nae potrebe, milost da pokrije sve nae grehe,ljubav koja oprata sve nae nepravde, rane i modrice koje su dovoljneza sva naa isceljenja, snaga za sve nae slabosti. Mi verujemo to, aliu ovome smo promaili. Mi verujemo da Bog daje to, ali mi nismonauili kako da primimo to. To ulivanje Boanske snage i prirode ovisio dve stvari: vaeg saznanja da je Bog voljan dati i vaeg pouavanja

kako da primite. Tako nepromaujue kao to je zakon vremena zaseme i etvu; tako neopozivo kao to je tog dana i noi u njihovomredosledu tako je i ta velianstvena istina da je Bog uvek spreman daudovolji svaku vau potrebu, samo ako ste vi spremni primiti.

Slava Njegovom Imenu, On je jo uvek Eladaj! Zar nas nenapominje ap. Pavle da budemo "sudionici te boanske prirode?" Nijeli nam sam Bog rekao, "Dosta ti je moja milost?" Ali iza sve naeprazne slave, naeg mizernog duhovnog ponosa i gnusnesamopravednosti eka Bog koji nas ljubi i koji je dao sebe za nas i kojiudi da nas naui tu lekciju da crpimo od Njega sve to trebamodnevno svakog trena.

KO?

Nekada unazad vidimo Iliju gde sedi poraen i u duhovnoj sramoti. Biose povukao. On koji je bio lavovskog srca bio je potuen na bojnompolju due; i to posle toga kad je "uoio jednu vojsku! Onda se netodogaa. Posmatramo ga gde ide etrdeset dana i noi bez hrane, kaHorivu, toj gori Boijoj. U ijoj sili je on iao? Ko je rekao Davidu da

istupi u njegovoj prirodnoj slabosti protiv diva Golijata iz Gata? Ko je

44


48/124

upravio kamen koji je jurio nepogreivo na svom putu? Ko je daonjegovoj ruci snagu i njegovom srcu hrabrost? Ko je sruio zidoveJerihonske; i ko je pobio vojsku Senahirima kad su Sirci navalili tadakao vuk na tor?

Ko je izbavio Izrailja i ko ih je vodio pri tom izlasku? Ko je otvorio vratatamnice Petru i ko je podigao zavese slave za Stefana i dao mumilosre da se moli za svoje ubice? Ko je brisao suze Marte i izlio uljena slomljeno srce Marije?

Ko je to bio spasio nau grenu duu kad smo klecali u podnoju

krsta? Ko je obratio nau tamu u dan? Ko stoji ovog momenta porednas, spreman i voljan da nam da milost i slavu? Ko ima snagu za mauslabost isceljenje za nau bolest silu za naa iskuenja sloboduza nae ropstvo i milosre dovoljno za svaku potrebu? Ko to moeako ne Isus?

Eladaj jo uvek moemo pevati: "Gospod e se pobrinuti za snaguza tvoj trud" itaoe, crpi iz Njegovog ivota. Uzmi to milosre koje Ontako obilno i radosno udeljuje. On je vie nego dovoljan za vaepotrebe i mogue je hoditi pred njim i biti savren, ne u sebi, ve uHristu. Ja znam o emu govorim. To je moja privilegija da sam pozvanod Gospoda da propovedam Njegovo Evanelje po celoj zemlji.Najvea je radost mojega ivota pridobijati due, kao to me On vodi idaje mi snagu za taj zadatak. Mnoge od mojih evangelizacija trajale suod osam do deset nedelja. I neki put telo postane veoma iscrpljeno.

Jedne veeri sedeo sam u jednoj sporednoj prostoriji u uglu atora,oseajui se umoran i na kraju moje izdrljivosti. U atoru je mnotvoslualaca ekalo da sluba pone i kroz tanku pregradu mogao samuti poluglasne molitve naroda. Onda su se vrata otvorila. Na njima jestajao jedan propovednik i kae: "Brate Prajs, ima oko pet stotina ljudiovde veeras koji ekaju da budu pomazani u ime Gospodnje zaisceljenje."

45


49/124

Pet stotina. A ja nisam imao ni snagu potrebnu za propovedanje. A tuje trebalo susresti to mnotvo u Ime moga Gospoda. U srcu sam se natrenutak oseao kao da bi mogao da pobegnem. Onda sam se pitao dali mogu otpustiti bolesne i rei im da se vrate neko drugo vee.

Pogledao sam kroz pukotinu pregrade unutra i video te sirote paenikegde ekaju na jednog bednog oveka kao to sam ja, da doe i kaeim o Isusu. Iznenada je izgledalo da e mi nervi popucati. Pao sam napod na moja kolena i plakao. "Oh, Isuse", vapio sam, "ja ne mogu. Janemam snage. Ja sam tako umoran i iscrpljen. Ja elim, Gospode, alija sam nemoan za ovaj zadatak."

Onda sam uo taj tihi, mali glas u dubini moga srca. "Ti nema snage...Zato ne uzme moju?" Za momenat sam mislio, moe li to stvarnobiti? Zato ne? Nije li Gospod i u starim danima davao svoju siluljudima? Zato ne i sada? "Hvala ti, Gospode," rekao sam dok samekao ta e uiniti. Onda sam osetio jedno toplo strujanje gde dolazipreko mojeg tela. Izaao sam na podijum. Mnogo puta ja sampropovedao iz zabeleki, ali te veeri ne. Nije bilo iscrpljenosti nikakvemalaksalosti; niega ve svesno poznanje Njegove snage.

U veri sam tvrdio bolesnim da e svi biti isceljeni te veeri. Kada jedoao pononi as jo uvek sam polagao ove moje nedostojne ruke naljudske glave, u Ime Gospoda Isusa. Sila Gospodnja bila je prisutna daih isceljuje jer je sam Gospod bio tamo. Onda je doao poslednji.Pomolio sam se; izjavio sam blagoslov i otiao kui. Kada sam vehteo da idem na poinak, opet sam postao svestan velike iscrpljenosti.

Ali nisam bio suvie umoran da bih kleknuo na svoja kolena i zahvaliomu za sve ta je uinio te veeri. On je jo uvek bio Eladaj. Ja samznao da je On udelio Njegovu snagu da odgovori na moju slabost One odgovoriti i na vau slabost. On e odgovoriti i na vau slabost,takoe. On e odgovoriti i na svaku potrebu i nee uskratiti ni jednogadobra od onih koji hode u pravdi.

Jedna velika neophodnost za primanje te snage koju On moe dati

46


50/124

jeste da oseate vau potrebu za tom snagom. Nae uzdanje u Njegaje osobno poverenje: i kad mi dolazimo na osnovu Njegove zasluge,On nam daje Njegovu veru. Mi ne gledamo za Isusom ve u Isusa.Tako mnogi slede Njega iz daleka. Oni gledaju za Njim; ali nisu

dovoljno blizu da gledaju u Njega. Oni zaostaju natrag dok deleveroispovesti, bave se dogmama, prepiru se sa drugima okotumaenja, i time gube svesnost Njegove prisutnosti.

Dva oveka su jednom doli k meni sa jednim spornim pitanjem i upitalime za moje miljenje u pogledu toga. Sluao sam njihove navode; ikada su zavrili, morao sam priznati da nisam znao odgovor. Tako sam

rekao: "Brao, to nije vano ta verujete, ve u koga verujete." Vi etemoda u poetku biti naklonjeni da se ne slaete sa tom izjavom natemelju toga da ono to vi verujete je od strahovite vanosti. Ipak, kadajednom stignete do "vrata nebeske domovine", vi neete rei anelimada ste se popeli na nebo po prekama merdevina veroispovesti, negoete svedoiti da ste dospeli kui kroz Onoga koji je umro za vas nakrstu Golgote.

KOJI BI STE VI BILI?

Da li ste ve nauili tu lekciju da crpite od Isusa za sve potrebe vaegivota. Jesi li naao tu milinu prebivati u Isusu? Jeste li dospeli do togada ste svesni vae velike potrebe, i vaeg bednog nedostatka snage

sa kojom da nadvladate? Zar ne bi radije bio u koi carinika nastepenicama hrama, nego u koi toga fariseja koji se oseao tako jak usvojoj pravednosti i tako ponosan na svoja dela? Samo toliko koliko semi umanjujemo moe Isus rasti. To znai umanjivati se.

Kua sagraena na pesku oseala se ponosna sobom, sve dok vetarnije poeo da duva i bura da besni. A kua sagraena na steni nije

marila za buru, srdite vetrove i valove; i kada se oluja okomila na nju

47


51/124

da je tresne, ona je bila u stanju, svrivi sve, odrati se u zli dan.Snaga nije bila u kui, nego u steni. To nije bilo da je kua dala svojusnagu steni, ve je to bila stena koja je dala snagu kui.

Hristos moe biti va sve u svemu, ne samo na slici zasnovanoj ugranicama neke divne teologije, ve takoe u praksi i stvarnosti svakogtrenutka u svakom danu sledom godina. On te poziva da Ga proveri.On nas napominje da Ga isprobamo. Zato biti prazan kad moe bitipun do prelivanja? Zato biti gladni kad moete biti siti? Zato lutatikao izgubljeno dete na pustinji ivota, plaui zato to ne znate put nadalje. Daleko bolje je da stavite vau ruku u Njegovu i da sluate taj

apat Njegovog boanskog glasa: "Sledi mene; ja u te voditi kui."

Onda i ta nemogua stvar postaje mogua u Hristu. Pustinja sepretvara u cvetne staze; a u srcu bruje nebeska zvona sve dok senebeska muzika ne uje opet smrtnim uima. Stenovita brda su tekstaze koje vode gore ka gori preobraenja, zajedno sa svetima; potomi ljubimo Njega, koji nas vodi i upravlja, vie i vie na svakom korakutog puta.

Oh, duo moja, ne hvali se sada niti u venosti sa svojimdostignuima u mislima i delima. Zvezda slabanog sjaja koja jezasenjena svetlom koje bleti sa krsta. Trud naih ljudskih rukuzaboravlja se kada pogledam kroz nae suze na ruke koje su bileranjene na tom drvetu. Te titule i zvanja koje mi ponosito nosimooborie svoje glave sa stidom, kada ugledaju taj natpis na vrhu tog

Krsta. Stvari koje smo mi uinili izgledae tako male u poreenju saonim koje je On uinio. Kako je davno Njegovo vodstvo! Koliko jedaleko izvan dohvata uma koji nije bio prosvetljen Svetim Duhom taistina da ovde i sada On je voljan udeliti vie nego to je dovoljno da biodgovorio na svaku nau potrebu. On e to uiniti sada. On je jo uvekEladaj, taj Bog koji je dostatan.

Na nedavnoj evangelizaciji jedna starija gospoa sluala je tu istinu

48


52/124

iznetu na ovoj tampanoj stranici. Ona je bila tako jako bolesna! Uvekiznova i iznova bila je pomazivana: a opet ponovo beskorisno. Na krajute slube video sam je gde mirno sedi, ali izraz njenog lica mi jegovorio o toj unutranjoj borbi. Iznenada je sklopila svoje ruke u molitvi

i rekla tako usrdno "Oh, Isuse! Ja sam tako dugo pokuavala sa ovommojom siromanom verom. Molim te, daj mi malo Tvoje." I On je touinio!

To je tajna Hrianske pobede. To je tajna nadvlaivanja. Poloiti vaabremena kod Njegovih nogu ostaviti ih tamo i nikad ih vie ne nositiponovo kao neku otrcanu odeu to je pouzdanje koje Gospod eli da

mi uivamo. To je ta poruka o Bogu koji je Dostatan. Dostatan zakoga? Ta, i za vas, naravno. Dostatan za kada? Za sada, naravno. Toje staranje Eladaj! I onda dok dnevno putuje tom stazom vremenak vratima venosti, vi ete biti svesni neba na zemlji. Dok sepribliavate blie i blie tom danu kada budete mogli rei anelima dadolazite, te pesme milosti i slave odjeknue zemljom na putu domovini o Njegovoj prisutnosti o Njegovoj snazi o Njegovoj sili oNjegovoj ljubavi o Njegovoj veri o Njegovoj milosti i dok idenapred i prema gore pevae:

Isus me vodi na svim putevima,daje mi snagu u svakoj nevolji,podupire me verno u tamnom dolu,hrani me hlebom ivota.

Kad moj duh obue besmrtnosti upravi svoj let u oblasti dana,Ovo e biti moja pesma kroz vekove,Isus me je verno vodio.

O, ta uda Eladaja, Boga koji je dovoljan!

49


53/124

VI. VASE GORE SU PREMESTENE

VI. VAE GORESU PREMETENE

Put iz Betanije mota se i savija oko padina i brda, penjui se u Jednompravcu sve vie i vie i zavrava skoro strmo prema zidovimaJerusalima U drugom pravcu on se mota nadole prema uskom klancu,stenovitog i neprijatnog predela koji se prostire prema Gilgalskim

ravnicama i Mrtvom moru. Jednog dana je Isus sa uenicima hodaodu toga puta prema Jerusalimu. Isus je bio gladan. To jedva izgledamogue, a ipak, bilo je tako.

Zamislite, Bog gladan u svetu u kojem sve to je raslo, postojalo je radiNjegove sopstvene sile i stvaralakog genija. Ali Isus je bio takoe iovek. Kada je On ostavio svoj tron i Njegovu carsku krunu, to je bilo

da bi sa ljudima podelio radosti i alosti, ak i probleme svakidanjegivota. On ne samo da zna sve o naim nevoljama, nego ih isto i delisa nama.

Na obronku tog brda bila je jedna smokva puna lia. Uitelj saNjegovim uenicima prili su tom drvetu da vide ima li neka smokva nanjemu. Nikakve smokve nisu nali, To je bilo smokvino drvo bezsmokvi. Tako ga je Gospod prokleo i izjavio da u budue ni jedanovek nee jesti njezina roda za uvek, jer vie nikad nee ni roditi. Asada, zato je to Isus uinio? On je znao da tamo nije bilo smokvi nanjemu. Ako je mogao videti Natanaila pod drvetom smokve kad je ovajbio daleko od Njega, ne bi li On mogao videti i smokve na drvetu, akobi bila neka tamo?

Isus nikada nije inio stvari bez neke svrhe. Postojao je motiv iza svih

Njegovih rei i dela. Moralo je biti neko znaenje u tom dogaaju.

50


54/124

Postojala je jedna lekcija u tom dogaaju, koju je On eleo staviti preduenike, jer kad u njemu ne bi bilo pouenja, on se nikada ne bi nidogodio. Postojala je jedna lekcija koju je On hteo da sauva za vas iza mene, jer ako ne bi postojao u tom takav motiv, zar bi to zauzimalo

tako dragocen prostor izmeu korica te Knjige? ta je bila ta lekcija izato je njom pouavao?

Gospod i uenici otili su dalje u Jerusalim. Izagnali su iz Hrama onekoji su skrnavili to sveto mesto sa njihovom trgovinom. Sledeeg danabili su opet na Betlehemskom putu. Petar je video smokvu. Primetio jeda je bila mrtva, usahla i osuila se. U uenju je iznenada povikao:

"Gle, Uitelju!" i pokazao na smokvu i skrenuo panju na injenicu dase osuila. Onda je Isus rekao ne samo Petru, ve svima njima. Evosvrhe. Ovde je bila jedna oevidna lekcija koju je Bog, koji je postaoovek, nameravao upotrebiti da bi ljudi mogli razumeti Boga u njihovojljudskosti. Postojao je motiv iza tog proklinjanja drveta. Tako je Isusrekao: "Imajte veru u Boga".

Pored mene je grki tekst. Dopustite da vam citiram doslovno re pore celu reenicu po redu kojim rei idu, seajui se da struktura grkihreenica je razliita od naih. Evo te reenice na grkom: "Iodgovarajui Isus ree im: 'Imajte veru Boju!'" To je zapravo, re zare, doslovno prevedena sa originala.

Onda je Uitelj nastavio da im govori da kad bi imali takvu veru, nesamo da bi se malo smokvino drvo osuilo pri prakticiranju takve vere.

A to je ta vera od Boga. To je bila zaista vera koja pokree gore. Jedanod zahteva, kao to ete videti itajui u Marku 11,2226, jeste da nebude sumnje u srcu o izvrenju tog uda nita osim vere da e tastvar koju elimo i za koju se molimo, i dogoditi. Kad su ti usloviispunjeni, onda to udo ta god da je to mora se dogoditi; jer je izatoga Re Boja, a iza Njegove Rei je Njegova sila. To je Njegova silakoja je i stvorila tu smokvu, tu goru, i sve to postoji; to je to

stvaralako svojstvo Venoga. On je doveo u postojanje sve to

51


55/124

postoji. Njegova re je nainila od haosa kosmos.

Molimo Boga da poalje Svetoga Duha sa boanskom istinom i danam donese to prosvetljujue svetlo Njegove prisutnosti naem umu i

srcima. Obino mi tumaimo ovaj stih, "Imajte veru u Boga", da znaida imamo poverenje u Boju silu da premeta gore, Mi kaemo unaim srcima, "samo da mogu dovoljno vrsto verovati, samo da imamdosta vere u Boga, tada e Bog premestiti tu goru."

JEDNA NEMOGUNOST

Vi pokuavate uiniti nemogue. Vaa vera nee nikad biti dovoljnojaka ili dovoljno ista za to, pa da se borite i milion godina. Kakve ligreke uzeti nau umnu veru u Boga i nazvati to verom. Kako mi jesrce krvarilo kad sam video neke od dece Boje (a i vi ste videli) gdese napreu da veruju u pobedu nad boleu, jer ne primeuju razlikuizmeu umne vere u silu Boju da isceljuje (koju veru ak i avoliimaju) i te vere Boije koja donosi pobedu. Postoji jedna velika razlikaizmeu onoga to mi nazivamo oveijom verom u Boga, i tom Bojomverom koja je udeljena oveku. Takva vera nije "dete nastojanja", niti jeroena od naprezanja.

Ako ke to vera Boja, onda je mi dobijamo od Njega, a ne od naihumnih stavova i tvrdnji. Isus nije rekao, "Ako imate silu da verujete da

ce Bog premestiti tu goru, onda e On to uiniti". Niti je On rekao: "Akomoete dovoljno vrsto verovati da je to uinjeno, onda e to bitiuinjeno." Ve je rekao: "Imajte veru Boju." Drugim reima, pribavitemalo neto Boje vere; i onda kada nju imate, imaete i tu jedinu silu skojom gore mogu biti premetene i baene u more.

Ali vi mi kaete da u drugom delu Njegove izjave On govori, o

verovanju srcem i ne sumnjati. Ovo drugo je nemogue bez tog prvog.

52


56/124

Vi jednostavno ne moete verovati bez primese sumnje sve doknemate tu veru Boju. To zahteva Boju veru da oisti naa ljudskasrca od svih ruevina, straha, strepnji i sumnji.

Ta stenjanja i naprezanja smo uli da dolaze od ljudi koji su pokuavalida veruju da je to uinjeno a bez da su imali Boju veru! Oni su mogliimati pouzdanje u Njegovu silu i verovati Njegovo obeanje, aliposedovati Njegovu veru je neto drugo.

Sve ovo je vodilo da verujem da je daleko isceljenje. U toj tajni Njegoveprisutnosti nalazi se jedno utoite dui. Dok se taj ivot prazni od tog

sveta i njegovih veza, pravi se prostor za stvari koje Bog moe udeliti.Jeste li zapazili da na kraju tog govora naeg blagoslovenog Spasiteljasvojim uenicima o toj veri koj

Documents

Dr Charles Price-Stvarna Vera