FIZIKE DIMENZIJE STARENJAPhisical Dimensions of Aging

Prof. dr Nedeljko RodiPedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

PREDAVANJE 2LECTURE 2

KVANTITET I KVALITET IVOTAQuantity and Quality of Life

I Uvod u starenjeI An Introduction to Aging

2

DEFINISANJE POJMA

izraz Antropoloke iz Antropologije(nauke koja prouava oveka na osnovuanatomije, fiziologije, psihologije, isto-rije, sociologije, filozofije, arheologijei nauke o jeziku) interdisciplinarnipristup prouavanja oveanstva,

predmetak ANTROPO u sloenicama jesa znaenjem OVEK.

3

ONTOGENEZA

Razdoblje zrelog doba i starosti deli se na:1.razdoblje zrelog (odraslog) oveka, od 40. do

64. godine,2.razdoblje mlae starosti, od 65. do 74. godine

ivota,3.razdoblje srednje starosti, od 75. do 84. godine

ivota,4.razdoblje duboke starosti, od 85. godine.

4

BIOLOKI RAZVOJ

Bioloki razvoj ima svoje zakonitosti jer se utoku celog ovekovog ivota procesi izgradnje(anaboliki procesi) i razgradnje (katabolikiprocesi) nalaze u uzajamnoj vezi, a njihovodnos je razliit u svako ovekovo doba.

Fiziko stanje oveka vremenom se menja jerse proces individualnog razvoja odvija po raz-dobljima koja su u uslovnoj vezi.

Karakteristike za svako podruje su razliite,kao i objekat o kome je re.

5

BIOLOKA KRIVULJA

6

BIOLOKA KRIVULJA

Trei, karakteristian stepen ovekovog biolokograzvoja, koji se podudara sa razvojem ovekovihmotorikih sposobnosti, oznaava manje-vie laganosmanjivanje svih ovekovih sposobnosti, osobina idrugih karakteristika.

Rekreacija (rekreativni sport, fizika rekreacija R)uglavnom, zauzima silaznu putanju u razvoju i sluiza odravanje stanja i/ili spreavanje brzih involtiv-nih procesa starenja, odnosno oronjavanje (slablje-nje, opadanje) tela i pojedinih organa.

7

TA JE STARENJE ?

Starenje je jedna velika enigma ivota. Starenje je stalan, predvidljiv proces koji se

odnosi na rast i razvoj ivih organizama. Starenje je zbirni pojam za skup procesa,

koji doprinose pogoranju zdravlja i konano smrti kao krajnje posledice starenja.

Starenje zavisi o naim genima, uticaju ivotne okoline i stilu ivota.

8

TA JE STARENJE ?

Starost: Proces postajanja starijim, proceskoji je genetski odreen i ekoloki moduliran.

Fiziki proces starenja napreduje iz dana udan, a time utie na nae kognitivne, psihi-ke, socijalne i duhovne karakteristike.

Efekti starenja na oveka odmah su uoavajuna njegov spoljni izgled: koa se nabora, kosagubi svoju boju, telo postaje krhko.

9

TA JE STARENJE ?

Starenje je hronoloko vreme postojanja ili broj je-dinica standardnog vremena proteklo izmeu roenjai datuma posmatranja.

10

TA JE STARENJE ?

Razlikujemo dve vrste starosti: 1) hronoloka (kalendarska) starost koliko dugo ivimo,2) bioloka starost koliko je staro nae telo.

11

TA JE STARENJE ?HRONOLOKA STAROST BIOLOKA STAROST (79 g.)

12

ZATO STARIMO ?

Bioloke teorije starenja dele se na:

1) Mikroskopske (genetike i negenetike) teorije starenja.

2) Makroskopske (organske i sistemske) teorije starenja.

13

MIKROSKOPSKE TEORIJE

Mikroskopske (elijske) teorije starenja:

1) Genetike teorije (DNA mutacije; slu-ajnih greaka; programirano starenje).

2) Negenetike teorije (slobodnih radikala; ukrtenih veza;troenja i habanja; otpad-nih produkata) starenja.

14

MAKROSKOPSKE TEORIJE

Makroskopske (fizioloke) teorije starenja:

1) Organske teorije (kardiovaskularne; rep-roduktivne; hipotalamusne; tiroidne).

2) Teorije sistema (neuroendokrinog; imu-nog; centralnog nervnog sistema) stare-nja.

15

TEORIJE VIE FAKTORA

1) Nema jednostavnih teorija koje obja-njavaju sloeni proces starenja.

2) Novije teorije nadmauju mikroskopska i makroskopska objanjenja.

Dok se objanjavaju sve teorije, moraju se zapamtiti razlike izmeu uzroka i efekta.

16

FIZIOLOKO STARENJE

Starenje je sloen bioloki proces u ko-jem nastaju promene na molekularnom, elijskom i organskom nivou, koje su progresivne i neizbene, ali i neizbeno smanjenje telesnih sposobnosti kao od-govor na odgovarajue interne i/ili spoljne pritiske.

17

KOJE SU POSLEDICE STARENJA ?

Strukturne promene u starosti su disajnog sistema (starake kifoze; suenje i smanjenje porebrice; smanjen elastini odskok; atrofija prsnih miia; degeneracija kime; kalcifikacija i okotavanje rebara), ali i ostalih organskih sistema.

18

KOJE SU POSLEDICE STARENJA ?

Strukturne promene organskih sis-tema u starosti (kardiovaskularnog, respiratornog, nervnog, muskula-tornog, skeletnog i drugih sistema), kao fizikih procesa starenja ove-ka, dovodi do bitnog smanjenja kvantiteta i kvaliteta ivota.

19

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?

Starenje se ne moe spreiti, starenje poinje u vreme zaea i nastavlja se iz dana u dan u toku celog naeg ivota.

Nema poznatih supstancija koje mogu zaustaviti starenje ili produiti ivot.

Neki od efekata starenja mogu biti usporeni, donekle i spreeni.

20

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?

Prevencija u kasnijim godinama zahteva uee u zdravstvenom obrazovanju.

Stil ivota odreuje koliko emo i kako stariti i time poboljati kvalitet ivota.

Veba je pokazala da je vano sredstvo za spreavanje kardiovaskularnih bole-sti i smanjenje depresije.

21

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?

Nekoliko korisnih saveta za poboljanje anse za dug ivot i uvanje zdravlja: 1. Uravnoteena ishrana, ukljuujui pet serviranja voa i povra na dan. 2. Redovno vebanje (proveriti sa lekarom zdravlje pre poetka programa vebanja). 3. Stalne i redovne zdravstvene kontrole. 4. Ne puiti (nikad nije prekasno prestati). 5. Praktine bezbednosne navike kod kue kako bi se spreili padovi i lomovi.

22

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?

Jo nekoliko korisnih saveta za poboljanje anse za dug ivot i uvanje zdravlja: 6. Stalno nositi sigurnosni pojas u automobilu. 7. Stalni kontakt sa porodicom i prijateljima. 8. Stalno biti aktivan u radu, igri i zajednici. 9. Izbegavati previe sunca i hladnoe. 10. Ako pijete, umerenost je klju. 11. Spavanje nou sedam do osam sati.12. Redovna kontrola telesne teine.

23

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ? I jo nekoliko korisnih saveta za poboljanje

anse za dug ivot i uvanje zdravlja:13. Ako pijete, neka drugi vozi automobil. 14. Paziti na line i finansijke podatke u cilju pojednostavljenja budeta i ulaganja. 15. Plan dugoronih stambenih potreba prilagoditi novanim prilikama. 16. Zauzeti pozitivan stav prema ivotu. 17. Pozitivan stav prema stvarima koje vas ine srenim.

24

KVALITET IVOTA Kvalitet ivota je stepen kako se osea svaki

pojedanac ili pojedine grupe stanovnitva. Kvalitet ivota se ne moe meriti direktno, ali

se njegova percepcija sastoji od dve kompo-nente: fizike i psiholoke.

Fiziki aspekt ukljuuje osnovne potrebe za opstanak ljudskog tela, te zatitu protiv nesi-gurne okoline, a psiholoki aspekt ukljuuje pozitivna ili negativna emocionalna stanja.

25

TA JE KVALITET IVOTA ? kvalitet ivota je deskriptivni pojam koji se

odnosi na ljudsko emocionalno, socijalno i fiziko blagostanje i njihovu sposobnost da budu u funkciji redovnih zadataka ivota,

kvalitet ivota je stepen u kojem osoba koja uiva vane mogunosti njegovog ivota,

zdravlje vezano za kvalitet ivota analizira mere uinka leenja bolesti, da bi mogli rei on uiva u dobrom zdravlju.

26

TA JE KVALITET IVOTA ?

finansijska sredstva, zdravlje i smisao ivota direktno i pozitivno utiu na kvalitet ivota,

zdravlje, emocionalna podrka i fizika okoli-na posredno utiu na kvalitet ivota kroz smisao ivota starijih osoba,

uticaj duhovnosti, emocionalno bliskih veza i mogunost angaovanja u starijoj dobi postaje garancija kvaliteta ivota.

27

ZDRAVLJE I FITNES

28

ZDRAVLJE I FITNES to smo stariji, telesna kondicija (physical

fitness) nam opada i postaje sastavni deo kvaliteta naeg ivota.

Genetska ogranienja koja su u naim teli-ma, sa starenjem zahtevaju manje napor-ne aktivnosti, to ne znai da vie nema nade za fiziko zdravlje starijih osoba.

Vebanje nam pomae u optem unapree-nju zdravlja (medicina je nauka o zdravlju).

29

ZDRAVLJE I FITNES Fitnes program poveava radnu toleranciju

i duinu spavanja starijih osoba. Umesto obima uea, sa boljim fizikim

zdravljem je povezan program vebanja. Fitnes program dovodi do smanjenja

zdravstvenih problema i vie energije za ostvarenja zadataka na poslu i kod kue, ali i jaanje samopouzdanja i smanjenje ogranienja tela.

30

ZDRAVLJE I FITNESFitnes moe primeniti etiri mere fizikih aktivnosti, i to: (1) korienje odgovarajuih vebi, (2) nivo fizikih aktivnosti s obzirom na starosnu kategoriju svake osobe, (3) obavljanje redovnih rutinskih vebi, (4) uestalost hodanja jednog kilometra ili vie kilometara.

31

ZDRAVLJE I FITNES

32

ZDRAVO STARENJE

33

ZDRAVO STARENJE

Zdravo starenje (Healthy Aging):(1) Vebanje (Exercise).(2) Upravljanje stresom (Stress Menag.)(3) Socijalna pomo (Social Support).(4) Duhovnost (Spitituality).(5) Intelektualni (Cognitive) trening.(6) Ishrana (Nutrition).

34

REZIME KVANTITET I KVALITET IVOTA ivot se moe opisati u smislu kvantiteta (koliko dugo

traje ivot) i kvaliteta (koliko je on zadovoljavajui). Tri su faktora koja doprinose poveanju ivotnog

veka: ogranienje hrane, opti nivo aktivnosti i fizike vebe.

ene irom sveta ive due od mukaraca 4-10 god. Koliina ivota je vrednost, samo ako je kvalitet ivota

podnoljiv, a cilj produenja izvodljivo je samo ako se stanje kvaliteta ivota moe odravati tokom godine.

Kvalitet ivota u starijih osoba zavisi od 11 glavnih faktora: zdravstveni status, fizika funkcija, energija i vitalnost, kognitivne i emocionalne funkcije, ivotno zadovoljstvo i oseaj blagostanja, seksualna i socijalna funkcija, rekreacija i ekonomski status (koji su u visokoj interakciji sa drugima).

35

REZIME INDIVIDUALNE RAZLIKE

Starenje je izuzetno individualan proces, pa je indi-vidualno starenje razliito za istu hronoloku dob.

Brojni izvori su individualnih razlika u starenju i to: genetike razlike, bolesti, razliiti odnosi fiziolokog starenja, bioloki sistem unutar pojedinca, ali i nain ivota i ponaanja, te pol, kultura, obrazovanje i socioekonomski status.

Bioloka dob se definie kao statistika udaljenost pojedinca od srednjih vrednosti hronoloke starosti.

Sve individualne razlike uoene u procesu starenja vezane su uz pad funkcija.

36

OBRAENA PITANJA Bioloke zakonitosti? ta je starenje? Uzroci starenja? Koje su posledice starenja? Koje su bioloke teorije starenja? Da li se starenje moe usporiti? ta je kvalitet ivota i njegove komponente? Zdravlje i fitnes? Komponente zdravog starenja? Individualne razlike?

37

PITANJA ?

HVALA NA PANJI !

PREDAVANJE 2LECTURE 2

KVANTITET I KVALITET IVOTAQuantity and Quality of Life

I Uvod u starenjeI An Introduction to Aging

40

FIZIKE DIMENZIJE STARENJAPhisical Dimensions of Aging

Prof. dr Nedeljko RodiPedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

FIZIKE DIMENZIJE STARENJAPhisical Dimensions of Aging PREDAVANJE 2LECTURE 2DEFINISANJE POJMAONTOGENEZABIOLOKI RAZVOJBIOLOKA KRIVULJABIOLOKA KRIVULJATA JE STARENJE ?TA JE STARENJE ?TA JE STARENJE ?TA JE STARENJE ?TA JE STARENJE ?HRONOLOKA STAROST BIOLOKA STAROST (79 g.) ZATO STARIMO ?MIKROSKOPSKE TEORIJEMAKROSKOPSKE TEORIJETEORIJE VIE FAKTORAFIZIOLOKO STARENJEKOJE SU POSLEDICE STARENJA ?KOJE SU POSLEDICE STARENJA ?ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?KVALITET IVOTATA JE KVALITET IVOTA ?TA JE KVALITET IVOTA ?ZDRAVLJE I FITNESZDRAVLJE I FITNESZDRAVLJE I FITNESZDRAVLJE I FITNESZDRAVLJE I FITNESZDRAVO STARENJEZDRAVO STARENJEREZIME KVANTITET I KVALITET IVOTAREZIME INDIVIDUALNE RAZLIKEOBRAENA PITANJAPITANJA ?Slide Number 39PREDAVANJE 2LECTURE 2FIZIKE DIMENZIJE STARENJAPhisical Dimensions of Aging