SRPSKI PRIVREDNI VODIČ ZA ITALIJANSKO TRŽIŠTE(Sve što ste hteli da pitate ali niste imali koga)

Uvodne napomene

Potreba za pravljenjem ovakve publikacije uočena je tokom višegodišnje prakse , a na osnovu najčešće postavljanih pitanja od strane privrednika. Italija je uvek bila u centru interesovanja srpskih firmi s obzirom da je najznačajniji partner Srbije, bar kada je u pitanju izvoz roba i usluga.Interesantno je da već na prvi pogled može da se uoči nesrazmera u broju publikacija tipa poslovnog vodiča, kada se stave u odnos one koje se prave za strane i domaće privrednike. Ne zanemarljujući važnost pojašnjenja mogučnosti poslovanja i investiranja u Srbiji stranim partnerima, ništa manje važno je i pomoći našim firmama i privrednicima da se upoznaju i uljuće u oštru konkurenciju evropskog (italijanskog tržišta). Za razliku od publikacija koje za temu imaju Srbiju i koje su namenjene stranim privrednicima ( štampaju se i u Srbiji i u inostranstvu) publikacije tipa kako poslovati na pojedinim ino-tržištima bi trebale biti u „opisu poslova“ domaćih institucija jer im je prevashodni interes internacionalizacija poslovanja domaćih firmi.Čitavih niz okolnosti kumulativno deluje na potrebu za poslovnim vodičem: svojinska transformacija srpske privrede i enormni porast MSP, koja imaju izraženu potrebu za internacionalizacijom aktivnosti; dugotrajne sankcije i izolacija koja je naše privrednike udaljila od savremenih dešavanja u međunarodnim pravilima poslovanja i podele rada; česte promene uslova tržišnog poslovanja; potreba sveobuhvatnog praćenja informacija da bi se donosile ispravne tržišne odluke.Sadržaj tema u vodiču je biran sa ciljem da ponudi pomoč privrednicima u uslugama koje direktno pruža Privredna komora Srbije, sama ili u saradnji sa svojim partnerima u Italiji, kao i kod usluga gde se daju korisni saveti kako da se saznaju određene informacije o italijanskom tržištu.

Najčešće postavljana pitanja

Pitanje svih pitanja naših privrednika je kako pronaći partnere ukako pronaći partnere u ItalijiItaliji. Kada je u pitanju naš interes da kupimo određenu robu u Italiji, onda je put mnogo lakši. Pored Privredne komore Srbije privrednici se mogu obratiti i Predstavništvu PKS u Milanu , Promos, 20124 Milano, Via Camperio 1/II Ratko Ignjatović, direktor tel: +3902 85155366; fax: 85155 394, e-mail: milan @pks.co.yu , web www.pks.co.yu i Padovi - Goran Ilić, 35129 Padova, Via Navigazione Interna 38/A tel: +39 049 8885 ; e-mail padova@ pks.co.yu i Italijanskom Institutu za Spoljnu

Trgovinu (ICE), koje ima svoje Predstavništvo u Beogradu 11000 Beograd, Knez Miloša 56 ( Palazzo Italia) tel: tel:3629939 : Pored toga postoji čitav niz poslovnih sajtova (www.europages.com www.inoimprese.it www.mi.camcom.it ) na kojima možete naći odgovarajuće informacije.Mnogo manji izbor je kada se želi naći informacija o potencijalnim kupcima u Italiji. www.europages nudi pretraživanje po zemljama, sektorima, robama i nazivima firmi. Sajt raspolaže podacima o preko 900.000 firmi u 35 evropskih zemalja i preveden je na 25 jezika. Posebna pogodnost mu je mogučnost tzv.ukrštenih pretraživanja ( po više kriterijuma) n.pr. proizvođači-kupci-trgovci određenih roba u svim evropskim zemljama. Još jedan sajt koji se može preporučiti zbog sveobuhvatnosti podataka i lake pretrage je www.kompass.com . Ova renomirana firma nam omogučava da se uz opciju izbora zemlje dobiju solidne baze podataka o robama (preko logične podele po sektorima), kao i po nazivima proizvoda. Još jedna od prednosti je pretraživanje po srpskom jeziku.Od nacionalnih sajtova www.infoimprese.it ima najkompletniju bazu podataka sa preko 5 miliona firmi. Sajt je uradjen na bazi izvornih podataka o registraciji koji se vodi kod italijanskih regionalnih komora. Italijanskim zakonom iz 1993.g. registri italijanskih firmi se vode u trgovinskim komorama, tako da je ovo najkompletnija moguća baza. Jedini je nedostatak što je urađen samo na italijanskom jeziku. Vredan pažnje je i telematički sistem umreženja podataka o italijanskim firmama koji je postavljen od strane Unioncamere ( Unije italijanskih komora i može se naći na sajtu www.impresa.gov.it . U njega su takođe umrežene 103 regionalne komore ( pored podataka o firmama sadrže i informacije o protestiranim menicama, pronalascima itd.).Ako želite da dođete do detaljnijih podataka o firmama onda se pretraživanje mora vršiti na regionalnom nivou, za koje su idealni podaci na sajtovima regionalnih komora, na primer: www.mi.camcom.it (Lombardija); www.ba.camcom.it (Pulja); www.ts.camcom.it (Provincija Trsta) i sl.Naše firme koje žele da dobiju kompletnije informacije o pojedinim privrednim subjektima mogu se direktno obratiti Privrednoj komori Srbije – Sekciji za Italiju , tel: 011/3248384, fax: 3248060 ili e-mail: darko.mamula @ pks.co.yu ili svetlana.jovanovic @pks.co.yu . Privredna komora Srbije ima potpisane sporazume o saradnji sa preko 25 regionalnih privrednih asocijacija i institucija (trgovinske komore, asocijacije proizvođača i trgovaca). Po osnovu tih sporazuma se razmenjuju informacije i podaci o članicama na osnovu reciproteta (neprofitno). Ovi Sporazumi su važni i zbog toga što se problemi nastali u poslovanja između naših i italijanskih firmi mogu sporazumno rešavati uz posredovanje Privredne komore Srbije i italijanskih regionalnih komora.

Opšte informacije o italijanskom tržištuOpšte informacije o italijanskom tržištu sa najvećim brojem statističkih podataka se mogu naći na sajtu ISTATA / Italijanskog Nacionalnog Instituta za statistiku www.istat.it (na engleskom i srpskom). Ukoliko želite da poredite italijanske statističke podatke sa evropskim najpogodniji je sajt www.europa.eu.int/comm/eurostat . Podaci se mogu kombinovati informacijama na sajtu www.ice.it ( Italijanski institut za Spoljnu Trgovinu). Na pomenutim sajtovima se takođe mogu naći informacije o pojedinim sektorima italijanske privrede.

SPOLJNOTRGOVINSKA REGULATIVA

Izvoz robeRegulisan je procedurom koja je zajednička za članice EU od 1/1 1988.g.). Robe koje su u prometu u okviru EU oslobodjene su tih formalnosti.

Ministartvo finansija propisije formu dokumenata kojima izvoznik ostvaruje pravo refundiranja i poreskih olakšica.Poljoprivredni proizvodi moraju biti prijavljeni carinarnici, u skladu sa Evropskim carinskim zakonom.

Specijalni uslovi za izvoz pojedinih roba regulisani posebnim dokumentom koji sadrži detaljnu listu roba za koje se traži licenca Ministarstva za spoljnu trgovinu, U cilju organizovanosti tržišta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet specifičnih odredbi EU, izdaju se izvozni certifikati u Ministarstvu za spoljnu trgovinu, radi kontrole kretanja roba, kada se napuštaju granice EU.Za pokrivanje razlike u cenama na svetskom tržištu i EU izvoznici ostvaruju povračaj poreza. U nekim slučajevima, specijalni režim izvoza poljoprivrednih proizvoda dozvoljava povračaj pre nego što je roba i proizvedena (pre-finansijski režimi).

Kod izvoza mehaničkih industrijskih proizvoda, takse koje se plačaju ili treba da budu plaćene na sirovine upotrebljene u finalnom proizvodu , nadoknadjuju se po odredjenoj proceduri.

Privremeni izvoz robe, koja se šalje na doradu, regulisan je Carinskim zakonom i operativnim uputstvima (posebno za tekstilne proizvode).

Italijanska regulativa u oblasti uvozaItalijanska regulativa u oblasti uvoza je harmonizovana sa komunitarnim odredbama Sporazuma između Srbije i EU. On-lajn

informacije su veoma pregledne na sajtu http://eur-lex.europa.eu gde se može pretraživati na svim jezicima, po ključnoj reći, materiji koja se tretira, vremenu donošenja propisa, broju službenog lista EU itd. Na sajtu italijanske carine www.finanze.it/dogane mogu se naći podaci o carinskim tarifama, akcizama, veterinarskim, sanimtarnim i fitopatološkim kontrolama, povračaju I.V.E. (porez na dodatnu vrednost).Jedinstvenost tržišta EU, se obezbedjuje odsustvom carinskih formalnosti, što omogučava slobodno kretanja roba. Za uvoz roba iz trećih zemalja propisana su uputstva, za privremeni ili redovni uvoz. U oba slučaja procedura je standardizovana za sve zemlje članice. Uvozne carine i nacionalne takse se primenjuju po osnovu integrisane carinske tarife, koja obuhvata komunitarne i nacionalne propise.Zemlje iz kojih se uvozi podeljene su na članice Svetske trgovinske organizacije, sa pridruženim članicama i na zemlje koje se nalaze u procesu prelaska u tržišnu ekonomiju Uvozne licence izdaje Ministarstvo za spoljnu trgovinu. Za uvoz poljoprivrednih proizvoda, koji su predmet regulisanja u okviru EU, a zahtevaju uvozni certifikat , dobijaju se u Ministarstvu za spoljnu trgovinu, i može biti korišten na bilo kojoj carinarnici EU.

Ukoliko vas interesuju podaci o vrednosti uvoza pojedinih zemalja ( uključujući i Italiju, pored pomenutog ISTAT-a preporučujemo sajt www.intracen.org/menus/countries.htm ( Međunarodna Trgovinska Statistika po Zemljama i Proizvodima). Sajt pored preglednosti (periodika po glavama carinske tarife), odlikuje i višejezičnost.

Sajmovi i izložbe u ItalijiSajmovi i izložbe u Italiji su često u fokusu interesa naših privrednika. Ovo iz razloga što se u Italiji održavaju mnoge od najznačajnijih specijalizovanih sajamskih manifestacija i što je Italija lider u mnogim tehnologijama i sektorima. Najpotpuniji sajtovi su www.fairguide.com, www.fiereitalia.com , www.agendaonline.it/fiere i www.fiere.traveleuropa.it . Daju veoma pregledne podatke o sajmovima po mestima održavanja, sektorima i učesnicima. Privredna komora Srbije – Sekcija za Italiju je u toku protekle dve godine organizovala oko 20 nastupa srpske privrede na specijalizovanim sajmovima i izložbama u insostranstvu. Programima poseta, koji su organizovani u saradnji sa Predstavništvom PKS u Milanu i regionalnim privrednim asocijacijama, srpske firme su pored posete sajmu imali i priliku da se predstave preko uzoraka roba ili informativnog štanda Komore. Ujedno se sa organizatorima sajma dogovarani B2B sastanci na štandovima izlagača ili u samim italijanskim asocijacijama. Radi Vaše informisanosti na sajtu Komore www.pks.co.yu ( u delu ino-aktivnosti) možete naći Program nastupa srpske privrede na sajmovima i izložbama u Italiji u 2008.g. Na interaktivnom delu sajta imate mogučnost i da predložite sajam u Italiji za koji ste

zainetersovani. Za sve sajmove iz Programa Komora u saradnji sa Ambasadom Italije obezbeđuje poslovne vize, a ujedno i privilegovane uslove učešća ( smeštaj, avio-prevoz, akreditacija, besplatni katalozi i ulaznice, B2B sastanci....).

Informacije o cenama na italijanskom tržištuInformacije o cenama na italijanskom tržištu se mogu dobiti na više sajtova koji prate pojedine regionalne kotacije proizvoda. Među najpoznatijim su www.agerborsamerci.it i www.borsamercimodena.it na kojima se mogu saznati cene u nedeljnim periodikama, kako za potrošačke, tako i za cene na veliko (Listino dei prezzi al ingrosso). Cene se daju obično u rasponu od-do, s tim što se uvek naglašava dali je u pitanju rast ili pad u odnosu na prethodni nedeljni period. Pored cena koje su na listi odobravanja, postoje i one na koje se može intervenisati , kao i cene proizvoda na koje isključivo utiče odnos ponuda-traćnja.

Vrste i osnivanje firmi u ItalijiVrste i osnivanje firmi u Italiji:: Italijanski zakon ostavlja mogućnost postojanja različitih oblika organizovanja poslovnih aktivnosti: od predstavništava, S.r.L. (društava sa ograničenom odgovornošću), S.p.A.(deoničarskih društava), komanditnih , slično kao što je to regulisano i u našem zakonodavstvu, s tim što je procedura za otpočinjanje aktivnosti složenija, a troškovi veći.Ukoliko se osniva firma tipa S.r.L., prednost je u odnosu na S.p.A., što su troškovi niži, kako za sam ulog kapitala, tako i za proceduru( uplata kapitala je 20.000 €, dok je za deoničarsko društvo 200.000 €).

Osnivački ulog-Statut firme se prijavljuje notaru, koji proverava njegovu autentičnost i uskladjenost sa italijanskim zakonom. Za otpočinjanje aktivnosti uglavnom se preporučuje S.r.L., koje u krajnjoj liniji uvek ostavlja mogućnost prerastanja u S.p.A. Potrebna su najmanje dva osnivača, koji mogu biti kao i kod nas, ili fizička ili pravna lica, a eventualno i njihova kombinacija.

Osim uloga osnivačkog kapitala , koji je za S.r.L. 20.000 €., postoje i druge vrste troškova, na koje treba računati prilikom osnivanja firmi u Italiji: tassa di concessione governativa (taksa za vladino odobrenje), honorar stručnog lica za sastavljanje osnivačkih akata, tasso di registro (taksa za upis u registar), koja za S.r.L. iznosi 1% od osnivačkog kapitala, troškovi za knjige koje firma mora obavezno imati i voditi a`urno(libro giornale-dnevna knjiga, libro degli inventari-knjiga inventara, libro IVA-knjiga poreza na promet, libro delle assemblee soci-knjiga skupštine osnivača, libro verbali-knjiga zapisnika, libro Consiglio amministrazione-knjiga Upravnog odbora, libro paga-knjiga plaćanja).

S.r.L. može odrediti, odnosno imenovati amminitratore unico (upravnika), za koga nije potrebno da bude italijanski državljanin ili consiglio di amministrazione (Upravni odbor), koji odredjuje svog predsednika. U vezi sa tim, preporučljivije je ići na varijantu upravnog odbora. S obzirom da u tom slučaju odluku donosi više osoba. Firma tipa S.r.L. (važi i za S.p.A.) mora imati Skupštinu, koju čine svi osnivači, dok samo kod S.p.A. firme postoji obaveza biranja collegio sindacale (sindikalno veće), od 3 osobe, što se ne odnosi na S.r.L., ukoliko kapital ne prelazi 100.000€. Zbog toga se u praksi često nailazi na osnivački kapital od 99 .000€ .

Redovna Skupština ima u nadležnosti prihvatanje bilansa, postavljanje rukovodstva, primanje rukovodilaca i sl. Vanredna Skupština odlučuje o povećanju kapitala firme, fuzijama, likvidaciji itd.

Kod postupka odlučivanja na redovnim skupštinama italijansko gradjanjsko pravo priznaje večinu od 51%, dok se kod vanrednih skupština može predvideti i drugi odnos (2/3,60%,70%).Kod S.r.L. firmi transfer kvota, a kod S.p.A. firmi transfer akcija, odnosno cesija, obavlja se preko beleške u Knjizi osnivača.

Godišnji bilans S.r.L. firmi se može zaključiti u terminu navedenom u Statutu. Bilans mora biti prihvaćen u roku od 4 meseca od njegovog donošenja, a izuzetno i do 6 meseci. U slučaju da postoji dobit, 5% se mora usmeriti u rezervu, dok ona ne dostigne 20% osnivačkog kapitala. Ostatak se može rasporediti medju partnerima ili za vanredne rezerve. U slučaju gubitka, moguće je postupiti na različite načine : ukoliko je veći društveni kapital od zakonski predvidjenog, može se odgodi pokriće za sledeću godinu, a da se u tekućoj smanji osnivački kapital, ili ukoliko je gubitak veći od 1/3 osnivačkog kapitala, a sledeća godina se ne pokrije dobitkom, može se smanjiti osnivački kapital, izvršiti pokriće gubitka sa ulozima osnivača, ili likvidirati firma preko vanredne skupštine.

Svaki osnivač ima pravo da na svoj trošak izvrši kontrolu računa (bilansa) preko specijalizovanih firmi koje se bave kontrolom i revizijom. U momentu kada osnivači zaključe da firma nije u stanju da nastavi delatnost, mogu doneti odluku o njenoj likvidaciji, raspustiti upravni odbor i postaviti likvidatora.

Kada ino-firma odluči da otvori firmu u Italiji, najpovoljnije se pokazalo u praksi, da te poslove poveri ovlašćenom "Studio legale"- advokatskoj kući sa proverenim bonitetom, u kome se obavlja razgovor, preduzimaju pripremne radnje, i koji prati formiranje firme. Oni mogu biti i kontakt sa notarima, kod kojih se u sledećoj fazi obavlja formalno uskladjivanje konstitutivnih akata sa zakonom.

HODOGRAM ZA OSNIVANJE FIRME U ITALIJIHODOGRAM ZA OSNIVANJE FIRME U ITALIJI1.0 Procedura registracije1.1 Neophodne radnje za osnivanje firme

Sve vrste italijanskih i evropskih firmi, koje žele da posluju u Italiji, moraju da se upišu u Registar preduzeća (Registro delle Imprese), koji se vodi u Trgovinskim komorama Italije ( u svakoj regiji).

1.2 Neophodne radnje za firme iz zemalja članica EU koje žele da posluju u malograničnoj razmeni

Evropske zanatlije koji žele da rade u malograničnoj razmeni kroz prodaju robe široke potrošnje ne moraju da imaju odgovarajuće odobrenje.Ukoliko prodaju robu u maloprodaji moraju da otvore prodajni objekat u Italiji i podležu Trgovinskom zakonu Italije ( za detaljne informacije pogledati tačku 7.3)

Kontakt: Unija italijanskih komora (Unioncamere): Piazza Sallustio 21 , RimSajt: www.unioncamere.ite-mail: unioncamere@ unioncamere.it Chamber of Commerce (CCIAA) RomaVia de Burro 147, 0186, tel: 06/520821;06/528469Na sajtu www.cameradicommercio.it mogu sa naći adrese i ostalih 108 regionalnih komora Italije u kojima se vode registri italijanskih firmi po teritorijalnoj pripadnosti.Associations of crafts of enterprises (CNA)Nacionalna konfederacija zanatstva i MSP.Via G.A. Guattani 13, 00161 RomaTel:06/441881;fax:06 44249513Sajt: www.cna.ite-mail: cna@cna.itConfartigianato (Nacionalna Konfederacija zanatlija):Via S.Giobanni in Laterano 152, RomaTel: 06 703741; fax:06 70452188e-mail: confartigianato@confartigianto.it Sajt: www.confartigianato.itConfcommercio: (Nacionalna Konfederacija trgovine)Piazza G.G.Belli2, 00153 RomaTel: 06 58661; fax: 06/ 5809425e-mail: confcommercio @ confcommercio.it Sajt: www.confcommercio.it

Conferscenti: (Nacionalna Konfederacija – trgovina, turizam i usluge)Via Nazionale 60, 00184 RomaTel: 06 47251; fax: 06 4746886e-mail: confes@confesercenti.itSajt: www.confesercenti.itConferscenti je važna profesionalna i neprofitna asocijacija, koja zastupa interese oko 240.000 firmi u oblasti trgovnskog i turističkog sektora u Italiji.Ova italijanska asocijacija ima osnovnu ulogu da štiti interese pre svega malih firmi. Član je CNEL ( Nacionalnog Ekonomskog i Radnog Saveta), institucionalnog tela koga konstituišu predstavnici najvažnijih ekonomskih i socijalnih tela u Italiji. Ujedno je i potpisnik , kao predstavnih poslodavaca, kolektivnih radnih sporazuma koji se primenjuju na radnike u trgovini i turizmu. Takođe učestvuju na sastancima sa Vladom Italije ,u cilju razvoja mera ekonomske politike.Confesercenti su prisutni na celoj teritoriji Italije, sa 16 regionalnih i 105 provincijskih struktura. Imaju preko 1.000 kancelarija u gradovima/oblastima, sa preko 7.000 zaposlenih. Nude MSP u Italiji veoma specijalizovane usluge kao marketing, računovodstvo, pravni i finasijsku pomoć, kao i savete u oblasti sindikalnih prava. Imaju i deo koji se bavi brigom za penzionisane preduzetnike. Firme – članovi su organizovani u okviru 25 profesionalnih kategorija.Na nivou EU Confesercenti je član FECV ( Evropska Federacija Gradskih Centara);CEDI (Evropska Konfederacija Nezavisnih Radnika) CCD ex. DG XXIII – Trgovinskog i Distributivnog Komiteta – zvaničnog tela Evropske Komisije zaduženog za sprovođenje zajedničke politike u trgovinskom sektoru.

1.3 Upis u Registar Trgovinske komore ili Zanatski Registar

Italijanski Zakon propisuje uslove za otpoćinjanje rada zanatskih radnji ( član2. Zakona 443/1985) Sve zanatske radnje i sve zanatlije koje žele da rade u Italiji moraju da se upišu u Provincijsk spisak zanatskih radnji ( Albo provinciale delle imprese artigiane). Provincijske Komisije Zanatlija drže odgovarajući registar.Pre počinjanja aktivnosti, savetuje se

kontaktiranje nadležne Trgovinske komore, a u cilju ispunjenja zahteva koji su propisani Zakonom 443/1985 (dodatak 1).Zanatlija treba da kontaktira Provincijsku Komisiju Zanatlija (koja postoji u svakoj od Trgovinskih komora), kako bi se našao na spisku i ispunio pristupnicu, dao izjave, dobio dozvole, licence i ovlašćenja koja su propisana zakonom.U prvih 30 dana od početka aktivnosti zanatlija mora da u Provincijskoj listi zanatskih radnji navede:1. Nacionalni broj osiguranja2. Pristupnicu na odgovarajućem obrascu3. Poreski broj za plaćanje PDV4. Kopiju odobrenja za osnivanje zanatske radnje5. Kopiju dokumenta o partnerstvu ( za društva).Ostala dokumenta se mogu dobiti od Provincijske Komisije Zanatstva. Osnivač se može upisati u Listu Zanatskih Radnji. On može da formalizuje dokument o partnerstvu kod notara i potom ga registruje u Trgovinskoj komori. Po upisu u Listu dobija se broj – koji se mora navoditi u svakom dokumentu.Ulazak na Listu Zanatskih preduzeća omogučava obavezno i automatsko članstvo u odgovarajućim sekcijama Registra Preduzeća.Građani iz evropskih zemalja koji žele da otvore zanatsko preduzeće u Italiji moraju takođe da dođu na Listu zanatskih preduzeća. Registracija je dozvoljena samo za osobe koje mogu da pokažu neophodne kvalifikacije iz njegove zemlje za aktivnost koju želi da praktikuje. To se može prikazati putem EU sertifikata, izdatog u njegovoj zemlji.

Kontakt Trgovinska komora1.4 Licence za posebna zanatska zanimanja

Skoro svaka zanatska aktivnost je predmet posebnih licenci i/ili odobrenja ustanovljenih na osnovu italijanskih zakona; napravljena je lista najčešćih zanatskih aktivnosti i zakonodavstva:

Automehaničarske radionice: limarija,mehanika,vulkanizeri,auto-električari (Zakon 122/1992)

Instalacija postrojenja: električari i vodovođije (46/1990)

Skupljanje i odlaganje otpada (882/1994)

Saloni za ulepšavanje (1/1990) Teški transporti , preko 6 t. (298/1974) Transport putnika (21/1992) Brijačnice i frizerski saloni (1142/1970) Higijena i čišćenje ( 82/1994)Da bi se tačno saznalo šta je neophodno za zanatsko preduzeće preporučuje se kontakt sa udruženjem zanatlija.

Kontakt Konfederacija zanatlija (CNA), Trgovinska komora

1.5 Upis u Trgovinski Registar i Registar firmi

Sve italijanske i evropske firme koje žele da rade u Italiji, moraju da se upišu u Registar firmi koji se drži u Kancelariji registra ( Ufficio del registro delle imprese), a nalazi se u lokalnoj Trgovinskoj komori (dodatak 3 i 4 : obrazac za zahtev za upis u Registar).Privrednik podnosi zahtev na obrascu Kancelariji za registre u najbližoj Trgovinskoj komori, gde namerava da obavlja aktivnost.Registar čine opšti i posebni deo:U opšti deo se obavezno upisuju:

Preduzetnici (član 2195 Građanskog zakona)

Firme u statusu ( d.o.o.;p.o......) Konzorcijumi (član 2612 i 2615 Građanskog

zakona) Javna tela Koorporacije sa partnerima iz Italije EGEI – Evropska Grupa Ekonomskih Interesa

Posebne sekcije poostoje za: poljoprivredne preduzetnike (član 2135 Građanskog zakona) i male preduzetnike (član 2083 Građanskog zakona).Upis zanatlija na Listu Zanatskih firmi omogučava automatski upis na poseban deo Registra firmi.Više informacija o Registru firmi se mogu naći u dodatku 2.

Kontakt: Trgovinske komore1.6 Ostale napomene i zahtevi prilikom registracijeKontak1.7 Dodatne napomene – zahtevi za strane firme koje

izvode uslugeKontakt1.8 Obaveze registraciije u cilju sprečavanja nelegalnog radaKontakt1.9 Registracija V.A.T. (PDV)

Registracija VAT (PDV) je obavezna za sve aktivnosti u ItalijiPreduzetnici treba da kontaktiraju na početku svoje aktivnosti Poresko odelenje (Ufficio Imposte) i podnesu zahtev za poreski broj.Firme lica podnose zahtev za PDV broj u Poreskom odelenju njihovog boravištaKoorporacije podnose zahtev za PDV u Poreskom odelenju zvaničnog sedišta frime.

Kontakt Poresko odelenje1.10 Boravište kod regulisanja registracije

EU stanovnici imaju pravo da dobiju boravišnu dozvolu (permesso di residenza) u Italiji. Ona važi pet godina. U periodu od 8 dana po dolasku trebaju da podnesu zahtev lokalnoj policiskoj stanici (Questura). Zakon 286/1998

Kontakt Kvestura: Piazza Cinquecento, RomaTel: 06 48947Ministarstvo unutrašnjih poslova : Palazzo Viminale, RomaTel: 06 4651Sajt: www.mininterno.it

1.11 Zahtev za zapošljavanjem, tj. zanatskom delatnošću za osobe iz zemalja EU –izdavanje radne dozvole

EU stanovnici ne moraju da imaju radnu dozvolu da bi dobili zaposlenje u Italiji.

Dodatne formalnostiKontakt Kvestura2.0 Regulisanje uvoza2.1 Uvoz kapitalnih dobara i ostale opreme, ako i transfer preduzeća u zemlju

Transfer preduzeća i uvoz kapitalnih dobara i ostale opreme je predmet medju-komunitarnih pravila ( stav 3,član 3, Zakon 331/1993)

Kontakt2.2 Privremeni Privremeni uvoz i izvoz profesionalne opreme,

uvoz/izvoz profesionalne opreme, alata i mašina

alata i mašina ne zahteva posebno odbravanje, ukoliko radnici koriste opremu, alate i mašine za njihov rad.

3.0 Registracija i vodnjenje knjigaFormalnosti Knjige se moraju voditi za sledeće pravne

subjekte: Javne i privatne firme Akcionarska društva i firme sa ogranićenom

odgovornošču Firme osnovane od strane fizičkih lica Umetnike i profesionalcee

Italijanski zakon predviđa tri vrste vodjenja knjiga:1. Regularno knjigovodstvo je obavezno za:

firme sa potpunom oddgovornošću, sa delimićnom odgovornošću i individualne preduzetnike koji su u toku protekl godine zaradili više 185.924 € (kod usluga ili 516.456€ (za ostale aktivnosti).

2. Osnovno knjigovodstvo je obavezno za firme sa potpunom odgovornošću i osobe koje su u prošloj godini zaradile manje od 185.924 € ( za usluge ) i 516.456 € ( za ostale aktivnosti).

3. Pojednostavljeno knjigovodstvo je obavezno za male individualne preduzetnike ,a što je određeno članom 3. Zakona 662/1996.

Kod pojednostavljenog knjigovodstva preporučuje se držanje Registar PDV ( Registri IVA).Kod osnovnog knjigovodstva je obavezno vodjenje Registra PDV i Knjige Prihoda (Libro dei cespiti aammortizzabili).Kod regularnog knjigovodstva je obavezno držanje kompletnih knjiga: Dnevnog Registra ( Libro giornale) i Knjige Inventara ( Libro inventario).Dnevni registar prati svakodnevne transakcije iz aktivnosti firme.U Knjizi Inventara, svake godine, privrednici moraju da iskazuju imovinu i njihove obaveze.Italijanski Gradjanski Zakon ( član 2219) nalaže da se sve knjige vode bez praznih strana, naknadnih korekcija, kao i napomena u olovci (Ustavni sud, odluka 2396 od 04.03.2000).Knjige se čuvaju deset godina (član 2220

Građanskog Zakona).Za detaljnije informacije o vođenju Bilansa, Profita, Gubitaka preporučuje se kontakt sa italijanskim računovođom.

Kontakt4.0 Obaveze iz socijalnog osiguranja4.1 Obavezno socijalno osiguranje za samozaposlene

Samozaposlene osobe pri otpočinjanju aktivnosti moraju da kontaktiraju INAIL Kancelariju ( Nacionalni Institut za Osiguranje).Obrazac za prijavu se može podići u INIAL Kancelariji u oblasti gde smozaposleni počinje aktivnost.

Kontakt INIAL Piazzale G. Patore 6, 0144 RomaTel: 06 54 871Sajt: www.inial.it

4.2 Obavezna registracija i članstvo

Kada se transferiše preduzeče u Italiju , pre otpočinjanja aktivnosti moraju se obezbediti evidencioni brojevi za radnike u INAIL Kancelariji .Obrazac za prijavu se može podići u INIAL Kancelariji u oblasti gde poslodavac počinje aktivnost.Zakon br. 626/1994 obavezuje da su sva preduzeča koja imaju zaposlene odgovorna za osiguranje radnika. Poslodavac može biti odgovoran za sigurnost radnika, ali samo u preduzečima sa manje od 30 zaposlenih.Početak aktivnosti je uslovljen sa kontaktiranjem INPS Kancelarije (Nacionalni Institut za Socijalno Osiguranje), a radi upisa radnika zbog dravstvenog i penzijskog osiguranja. Za detaljnije informacije o socijalnom osiguranju, treba se kontaktirati INPS Kancelarija u Rimu

Kontakt: INPS: Via Ciro il Grande 21,0114 RomaTel: 06 59051Sajt www.inps.it/home.asp

Dodatne formalnostiKontakt5.0 Registracija – Poreske institucijeKontakt6.0 Dozvola za obavljanje delatnosti u zemlji6.1 Mogučnost zanatskih aktivnosti kod samozaposlenih

Kontakt6.2 Delegiranje zaposlenih KontaktDodatne formalnostiKontakt7.0 Ostale dozvole i institucije7.1 Zdravstvene i sanitarne dozvole

Lokalno zakonodavstvo propisuje zdravstvene i sanitarne dozvole, zato se preporučuje kontakt sa lokalnim organima. Generalno,zanatlija ili preduzetnik koji počinje aktivnost, mora da prezentuje dekleracije lokalnim organima.Kada je u pitanju hrana, nacionalno zakonodavstvo reguliše zdravstvene i sanitarne dozvole.Zakon 283/1962 propisuje da se za otvaranje prodavnice ili magacina mora dobiti administrativna autorizacija (higijenska dozvola).Mora se tražiti od gradske uprave, koja za to delegira Kancelariju za higijenu ASL ( Lokalno sanitarno telo) da kontroliše ispunjenje zdravstvenih i higijenskih zahteva. Ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi gradske vlasti izdaju higijensku ddozvolu.Meso i riba: CE autorizacija je neophodna za sve one koji žele da rade sa tom vrstom prehrambenih artikala. Ministarstvo zdravlja u Rimu izdaje ovlašćenja, koja zamenjuju higijenske dozvole.U maloprodaji lokalno zakonodavstvo propisuje zdravstvene i higijenske dozvole. Zato se preporučuje kontaktiranje lokalnih organa.

Kontakt Ministarstvo zdravlja ( Ministero della Sanita): Lungotevere Ripa 1. 00153 RomaTel: 06 59941Sajt: www.sanita.it ASL

7.2 Osnivačka dozvolaKontakt7.3 Dozvola za bavljenje trgovinom

Zakon 114/1998 propisuje upis u Trgovinski Registar ( Registro degli Esercenti il Commercio) samo za one koji se bave hranom i pićem i aktivnosti u turizmu. Registar se drži u

Trgovinskim komorama u svakoj od italijanskih regiona. (prijavni obrasci: dodatak 5,6,7 i 8)Specifični profesionalni i moralni uslovi su neophodni da bi se ušlo u Trgovinski Registar.Italijanski Zakon predviđa posedovanje najmanje jednog od sledećih uslova:

- Specijalizovani kurs- Kurs iz škole gastronomije- Polaganje ispita u lokalnoj

Trgov.komoriMoralni uslovi su propisani Zakonom 287/1991 za hranu i piće i Zakonom 773/1931 za aktivnosti u turizmuPreduzeča mogu takođe biti upisana u Trgovinski Registar. Da bi se saznali uslovi kontaktirati Trgovinsku komoru. Prema članu 5 zakona 443/1985 predviđeno je da zanatska grosistička prodaja ne zahteva posebnu dozvolu za upis u Registar, trgovina tih proizvoda nije regulisana iznad zanatskih aktivnosti.

Kontakt Trgovinska komora7.4 Zdravstveni sertifikat

Poslodavac mora da sprovede zdravstvenu kontrolu zaposlenih. Zakon 626/1994 predviđa da Kancelarija Socijalnog Osiguranja ASL (Lokalno Sanitarno Telo), ima nadležnost izdavanja zdravstvenog sertifikata za zaposlene, putem sprovođenja medicinske kontrole. Poslodavac sprovodi kontrole u sledećim slučajevima:

- ukoliko je zaposleni novi radnik- ukoliko zaposleni promeni radno

mesto u preduzečuKontrole se sprovode u vremenskim intervalima predviđenim zakonom.Zakon daje mogučnost poslodavcima da sprovode druge medicinske kontrole, ali zvanična verifikacija zdravstvenog stanja zaposlenih se obavlja u mestu aktivnosti.

Kontakt Ministarstvo zdravlja, ASL7.5. Građevinska dozvola

Građevinske dozvole se dobijaju u Kancelariji Javnih Radova na gradskom nivou. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi po zakonu, gradske vlasti izdaju građevinsku dozvolu

Kontakt: Gradske Vlasti7.6. Boravišna

dozvolaKontakt7.7 Upis u Registar preduzeča sa ogranićenom odgovornošču (d.o.o.)

Preduzeča sa ograničenom odgovornošću S.r.L. (d.o.o.) moraju se upisati u registar koji se vodi u Regionalnim trgovinskim komoramaNa Provincijskoj listi zanatskih preduzeća mogu se upisati samo kompanije sa potpunom odgovornošču (S.p.A.). Nedavno je Zakonom 133/1997 uvedeno da preduzeča sa ogranićenom odgovornošču, sa jednim osnivačem mogu da se upišu u Provincijsku listu preduzeča.

7.8 Pravo potpisa Potpisi mogu biti deponovani u poseban registar Trgovinske komore

7.9 Registracija zaštitnog znaka

Zaštitni znak može biti unet u poseban registar Trgovinske komore

Kontakt Trgovinske komore8.0 Zaštita okoline

8.1 Formalnosti i regulativa ( koje poslovne aktivnosti su posebno uređene ekološkom regulativom)

Zagađenje voda: Zakon 319/1976 obavezuje one koji počinju aktivnosti da moraju dobiti administrativnu dozvolu da tretiraju zagađenje vode. Generalno moraju da je traže (navodeći koja vrstu zagađenja se tretira), od gradskih vlasti. Ukoliko je sve u skladu sa zakonom gradonačelnik izdaje higijensku dozvolu:

Voda : mora biti pijaća Otpad: svi uslovi su propisani zakonom

70/1994 i mora se popuniti MUD formular (jedinstvena dekleracija). Svake godine zahtev se podnosi Trgovinskoj komori u regionu aktivnosti. MUD podnose:

1. Kompanije i industrije koje tretiraju otpadne proizvode

2. Kompanije sa više od tri zaposlena.3. Otpadi ( aktivnost)4. Kompanije koje se bave recilkliranjem

Navedeni moraju da drže registar u kome se beleže sve radnje na otpadnim materijama.

Zagađenje vazduha: sve kompanije i industrije, koje izazivaju zagađenje vazduha, moraju da traže autorizaciju od gradskih vlasti u mestu gde obavljaju aktivnosti, navodeći u tehničkom izveštaju vrstu aero-zagađenja koje izazivaju. One

određuju Regionalnu Agenciju za Zaštitu Okoline ( Agenzia Regionale per la protezione dell’ambiente) da kontroliše usklađenost za Zakonom (203/1988).

Buka: Podnosi se tehnički izveštaj Regionalnoj Agenciji za Zaštitu Okoline (ukoliko se radi o buci koja se proizvodi izvan postrojenja-industrije) ili Kancelariji Socijalne Sigurnosti ASL ( ukoliko se buka proizvodi u okviru postrojenja-firme). Aktivnosti koje proizvode spoljnu buku, moraju da ispune zakonske obaveze (447/1995). Buka koja se poizvodi u okviru postrojenja potpada pod odredbe Zakona 227/1991

Kontakt Ministarstvo za zaštitu životne sredine (Ministero dell’ambiente) Via C.Colombo, Roma, tel: 06 57221Sajt: www.minambiente.it ASL

FINANSIJSKI PROPISI

Monetarni sistem je u poslednjih nekoliko godina znatno izmenjen. Za razliku od prethodnog monopola u finasijskim operacijama vezanim za spoljnotrgovinsko poslovanje i zahteva za bankarskim kanalisanjem svih operacija na ino-tržištima, bankarsku saglasnost za trgovinske transakcije, a u posebnim slučajevima i autorizaciju od strane UIC (Italijanska Uprava za Ino-plačanja) ili čak Ministarstva za spoljnu Trgovinu. Posle prve deregulacije (1988) ostala su neka ograničenja, koja su ukinuta Medjuministarskim dekretom. Italijanski rezidenti mogu držati račune u Italiji i inostranstvu, da realizuju sredstva plačanja, kreditne instrumente, u domaćim i stranim valutama, da izvrše novčane transakcije sa rezidentima i nerezidentima u Italiji i inostranstvu.

Kvalifikovani posrednici za finansijske ino-transakcije moraju ispunjavati odredjene kriterijume koje propisuje Banca d'Italia, kao centralna banka.

U primeni su dva propisa koji na izvestan naćin ograničavaju slobodu finansijskih transakcija: Zakon koji obezbedjuje praćenje ino-transfera preko 20.000€ (zbog oporezivanja) i Zakon koji reguliše finansijski transfer u Italiji (gotovina ili čekovi).

Primenjuje se koncept "univerzalne banke", koji znaći potpunu despecijalizaciju italijanskih banaka, odnosno mogučnost da se bave svim operacijama (prema bankarskim direktivama 2. EU), direktno ili putem osnivanja bankarskih grupa, koje se sastoje od kompanija za izvršavanje bankarskih i finansijskih aktivnosti. Sproveden je princip deregulacije u propisima kojima se uredjuje rad banaka.Nadležnost centralne banke (Banca d'Italia), se ispoljava u formiranju kapitala banaka, limitiranje plasmana, akcionarska ograničenja, administrativno i knjigovodstveno rukovodjenje i unutrašnju kontrolu.

Poreski sistem

Poreska regulativa obuhvata sva fizička i pravna lica. Pravna lica podležu plačanju IPREG-a: prihoda od zemlje i nekretnina, kapitala, zaposlenih,samozaposlenih, poslovnih aktivnosti i me{ovitog prihoda.

Izvršeno je reduciranje ovog poreskog davanja sa 37% na beneficiranu stopu od 19% koja se primenjuje na povećanje neto-kapitala. Kombinacija poreskih stopa od 37 i 19%, ne može rezultirati u kumulativnoj stopi nižoj od 27%( izuzev firmi koje se kotiraju na berzi najmanje tri godine za koje važi stopa 20%). Ovaj porez se plaća godišnje (u fiskalnoj godini). Reformom poreskog sistema , ustanovljeno je plaćanje IRAP-a (regionalne takse na proizvodne aktivnosti). Time je zamenjen, na jedinstvenoj osnovi, raniji sistem brojnih i različitih lokalnih taksi (ILOR). Taksa za preduzeča je 4,25%, farme 2,5% i 5,4% za banke, osiguravajuće kompanije i finansijske posrednike.

Utvrdjena je skala plačanja poreza na individualne (lične prihode), tzv. IRPEF, od 19 – 27 -34 – 40 – 36 %, u zavisnosti od visine oporezovane zarade ( u neto iznosu).

Vlasnici akcija u firmama mogu biti fizička lica (koja podležu plačanju IRPEF-a) ili pravna lica (koja podležu plačanju IRPEG-a). U oba slučaja neophodno je izbeći oporezivanje istog prihoda, prvo kao prihoda firme, a onda kao prihoda fizičkih lica.

Regulisano je plačanje poreza na kapital, u iznosima od 27% i 12%.

Viša stopa od 27% se plača na: kamate po osnovu tekućih računa kod banaka i pošta i obveznice kompanija i banaka - ukoliko je kamatna stopa viša od kamatne stope centralne banke. Niža stopa od 12% se primenjuje kod državnih obveznica, dobiti od valutnih razlika i sl.

Regulisano je plačanje VAT-a (poreza na dodatu vrednost) tj. italijanska I.V.A., a u cilju njenog uskladjivanja sa 6. VAT Direktivom EU. Standardna stopa VAT-a je sa 19% povečana na 20%. Jedan broj roba, ranije oporezovan po intermedijarnoj stopi (16%) prebaćen je na standardnu stopu (cipele, odeča, tekstilni proizvodi), a deo na prvu redukovanu stopu od 10% koja je ostala nepromenjena (šečer, začini..). Pored prve redukovane stope od 10% ostala je nepromenjena i druga redukovana stopa od 4% (plaća se na odredjene usluge- na primer tv-distribuciju).

Zapošljavanje i radni odnosi (propisi)

Zapošljavanje, kao javna funkcija se obavlja preko lokalnih kancelarija i regulisano je sledećim zakonima (264/1949, 300/70 i 56/87)

Prebacivanje radnika iz jedne firme u drugu (675/97) Direktno zapošljavanje (264/82) Zapošljavanje usled hitnih potreba (264/49 Zapošljavanje mladih (451/94) Obavezno zapošljavanje (482/68) Zapošljavanje izbeglica (763/81) Zapošljavanje radnika iz zemalja koje nisu članice EU (943/86 ukoliko

nemaju boravište u Italiji i 39/90 ukoliko ga imaju) Zakon o obavezama poslodavca (1948/50) Zapošljavanje na odredjeno vreme (1962/230 Zapošljavanje za deo radnog vremena (863/84)

Informacije o avio-prevozu i smeštaju u italijiInformacije o avio-prevozu i smeštaju u italiji se najpreglednije mogu naći na sajtu www.amadeus.net koji ima opciju da nudi najoptimalniju varijantu za prevoz ( troškovno i vremenski), ali ujedno daje i sve druge moguće opcije. Pored rezervacije hotelskog smeštaja moguuće je i rezervisati rent-a-car , kao i ostale usluge koje su vezane za putovanja.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ambasadom Italije pomažepomaže srpskim privrednicima u dobijanju poslovnih viza.srpskim privrednicima u dobijanju poslovnih viza. PKS ima kod Telekoma posebne termine a privrednici su dužni da prikupe sledeća dokumeta

Za vlasnika firme:1. Popunjen Zahtev za dobijanje italijanske vize (obavezan potpis

na kraju formulara)2. Pasos ( vazeći pasoš, najmanje 90 dana tj. 3 meseca) po isticanju

dobijene vize.

3. Jedna fotografija 4. Pozivno pismo institucije ili firme iz Italije 5. Kopija registracije firme 6. 2-3 dnevna izvoda iz banke 7. PIB obrazac 8. Uverenje o plaćenom porezu za firmu 9. Medjunarodno zdravstveno osiguranje za period boravka u Italiji 10. Kopija prve strane pasoša i prethodnih Šengen viza

(ukoliko postoje u pasošu) 11. 35€ ( tačno)

Uz gorenavedena dokumenta, za zaposlene su potrebna i sledeća dokumenta:

12. Kopija radne i zdravstvene knjižice 13. Potvrda o zaposlenju uz naveden iznos mesecne zarade 14. Uverenje iz PIO fonda (obavezno)

Za predstavnike firmi kojima je potrebna viza na duži period sa većim brojem ulazaka potrebno je pozivno pismo od italijanske firme ili institucije sa kojom saradjuju, u kome se zahteva izdavanje multiple Sengen vize zbog potrebe čestog putovanja u Italiju sa naznačenim periodom za koji se trazi viza. Tome u prilog, potrebno je dostaviti kopije faktura ( kao dokaz kontinuirane saradnje). Za eventualne informacije obratite se na tel: 3248047, 3300900 (lok.414) – Zora Jovanović, Privredna komora Srbije.

* * * * * * * * * * * * * *