FAKULTET ZA POSLOVNU EKONOMIJU VALJEVO

SEMINARSKI RADPredmet:MENADMENT U SPORTU

Tema: SADRINA I POJMOVNO ODREENJE MENADMENTA U SPORTU

Profesor: Doc. dr Tomislav Obradovi

Studenti: Ivana Brki F4032/11 Jovana Lazarevi F4045/11 Tijana uketi F4058/11 Ivana uketi F4050/11 Ivana Radovanovi F4063/11

Valjevo, decembar 2011. SADRAJ:

Uvod..............................................................................................................................3 1. Sportski menadment............................................................................................5 1.1. Evolucija i razvoj sportskog menadmenta..........................................12 1.2. Nivoi menadmenta i menadment vetine...........................................14 2. Funkcije sportskog menadmenta.......................................................................16 3. Predvianje u sportskom menadmentu..............................................................18 3.1. Elementi, faze i metode predvianja u sportu......................................23 4. Organizovanje u sportskom menadmentu.........................................................25 4.1. Sportska organizacijastruktura, karakteristike i sportske funkcije28 5. Rukovoenje u sportskom menadmentu...........................................................31 5.1. Principi i naela rukovoenja u sportu.................................................32 6. Kontrola u sportskom menadmentu...................................................................35 6.1. Proces i vrste kontrole u sportu.............................................................36 7. Razvoj sportskog menadmenta u budunosti....................................................42 Zakljuak....................................................................................................................44 Literatura i linkovi.....................................................................................................45

2

UVOD

Sport je igrao razliite uloge u razliitim vremenskim periodima. Istorija sporta nam omoguava da bolje preispitamo i to realnije sagledamo nae poglede na sport, da sagledamo sve njegove aspekte i njihov razvoj kroz istoriju. Sam pojam sporta je promenljiv i relatian kroz istoriju. Naime sve do sredine devetnaestog veka pod pojmom sporta su se podrazumevali lov, sreljatvo i ribolov. Nakon toga pojam sporta je prisvojen za timske igre i pojedinane fizike aktivnosti, a sada pokriva irok raspon kako fizikih tako i psihikih aktivnosti kao to su atletika, fudbal, koarka, odbojka, rukomet, tenis, plivanje, ah, golf, streljatvo, streliarstvo, auto trke, rafting, itd. Kao nain proizvodnje drutvenog ivota, sport proizvodi pobednike i poraene, a sve to proistie iz reprodukcije suparnitva i takmiarskog duha. On poprima odreene sadraje, karakter, pravce i vrednosti u zavisnosti od konkretno istorijskih uslova, strukture drutva u ijim se okvirima razvija. Sportska takmienja na razliite naine, izraavaju vrednosti i odnose koji realno postoje u drutvu i meu ljudima. Traei odgovore na postavljena pitanja, sociolozi konstatuju da se privlanost sporta ogleda u sledeem: 1. Sport kao fizika aktivnost je bitan zbog razvoja individualnih fizikih snaga i kao takav privlaan je za celokupnu populaciju, posebno za mlade ljude; 2. 3. 4. 5. Kao igra i zabava, sport ispunjava slobodno vreme mladih, stvara zadovoljstvo i podie radost ivljenja; Sport je dobrovoljno i nenametnuto druenje. U njemu se ostvaruje specifina sprega individualnosti i zajednitva; Za neke pojedince i grupe, sport je privlaan kao posao, profesija, kao zanat koji je dobio soje znaajno mesto u drutvenoj podeli rada; Sport privlai mlade kao biznis i oblik privreivanja koji donosi znaajne, a ponekad i nadprosene prihode. Ova funkcija sporta manifestuje se i kroz statusnu potronju; 6. Sport stvara svoje idole, zvezde sporta sa kojima se mnogi identifikuju. Idoli se proizvode tako da se brzo troe i kratko traju.

3

Na dananjem nivou visokih sportskih dostignua u svetu, kao i primeni sportske nauke i tremane tehnologije, sve vea panja poklanja se ljudskim resursima u upravljanju sportskim i poslovnim funkcijama u sportskim organizacijama. U vezi s tim, opte je poznato, da je visoki nivo sportske nauke, trenane i upravljake tehnologije, direktno uslovljen ljudskim resursima u sportskim organizacijama. Isto tako je poznato, da se bez adekvatno osposobljenih, kreativnih i stvaralakih ljudskih resursa ne moe spovoditi razvojna politika, nauka i tehnologija ni u jednom upravljakom sistemu drutva, pa prema tome ni u sportu, jer, kao to je poznato, ljudi su nosioci reformi, razvoja i progresa. Sportski menadment kao vetina i zanatstvo je nastalo sa pojavom prvih profesionalnih sportskih organizacija. U svetu se poslednjih godina u sistemu sporta sve vea panja poklanja izradi nacionalne strategije razvoja sporta pojedinih zemalja, kao i konstruisanju to optimalnijih generalnih ili pojedinanih modela strategije razvoja. Dobar menadment sportske organizacije podrazumeva razvijanje strategije i preduzimanje odgovarajuih planskih akcija. Strategije nisu nita drugo do planovi delovanja najirih razmera, koji slue za komunikaciju sa organizacionim okruenjem radi postizanja dugoronih ciljeva. Formulisanje, izbor i objavljivanje strategije sportske organizacije na sveobuhvatnoj osnovi, zajedno sa njenom misijom i ciljevima, konstituie organizacijski strateki plan.

1. SPORTSKI MENADMENT

4

Sportska industrija predstavlja sloenu, jedinstvenu, ali skladnu kompilaciju pravno zasnovanih i poslovno orijentisanih menaderskih sportskih aktivnosti, praktinih vetina i obiaja Istorija sporta je ta koja sudi i svedoi o stepenu sloenosti menadmenta u sportu. U poslednjih nekoliko stotina godina svi elementi koji ine strukturu menadmenta u sportu, primerenu datom istorijskom trenutku, obezbeuju i omoguavaju organizovanje sportskih dogaaja na nain koji zadovoljava potrebe i elje uesnika takmiara, sponzora i gledalaca. Mnogobrojne drutvene promene i pitanja iz razliiih oblasti industrije sporta, kroz istoriju sporta razvile su: klupski sistem, liga sistem i turnirski sistem sportskog takmienja. Svaka od navedenih menadment struktura kroz evoluciju pokazuje da menaderi moraju biti kreativni u organizovanju takmienja, praenju i razumevanju sportova. Takoe, moraju biti svesni da odreena menadment struktura (npr. liga sistem) ne mora apriori biti primenljiva u svim situacijama i okolnostima, to najee i nije. Praenje razvoja ovih struktura dokazuje da menaderi, koji imaju fleksibilna shvatanja i koji lako prihvataju promene, mogu imati znaajnu ulogu u opstanku i unapreivanju odreene sportske grane. Ekspanzija i dominacija sporta zahvatila je ceo svet, bez obzira na verske, kulturne ili ekonomske razlike izmeu naroda i nacija. Njegova uloga je toliko dominantna da nijedan drugi aspekt kulture ne privlai toliko panje kao sport. Sportistima se prua prilika da lake uu u svet preduzetnitva, politike ili zabave ou biznisa. U drugoj polovini dvadesetog veka, industrija sporta dosee fenomenalne razmere i prisutna je u svim porama drutvenog ivota. Da je sport postao i veliki biznis pokazuje i studija Sporting News i Wharton Econometric Foregasting Asociates Group iz 1990. godine, kada je industrija sporta svrstana na 22. mesto svih industrija u SAD. Ova studija je uzela u obzir sve aspekte industrije sportova: proizvodnju sportske robe, organizovanje velikih sportskih 5

dogaaja, TV prava i dr. Mnoge velike industrije, kao to su: auto industrija, naftna industrija, drvno preraivaka industrija i avio saobraaj ostale su iza industrije sporta. Danas je sport meu najprofitabilnijim granama svetske industrije sa visokim obrtom kapitala. Zbog svoje sloenosti, sportska industrija zahteva kvalitetnu kadrovsku strukturu u kojoj su ravnomerno zastupljeni razliiti vidovi znanja, sposobnosti i vetina u oblasti menadmenta, marketinga, finansija, prava, preduzetnitva i dr. Poslednjih godina, menadment u sportu kao nauna disciplina, privlai sve veu panju kako onih koji rade u obrazovanju, tako i onih koji steena znanja primenjuju u praksi. Eminentni strunjaci i istaivai iz ove oblasti smatraju da postojea baza znanja o menadmentu u sportu mora daleko vie biti oslonjena na kvalitetne nauno istraivake studije, jer e u suprotnom ostati bez neophodnih teoretskih osnova. Time bi se prevazila postojea nekonzistentnost u razvoju nastavno naunih planova i programa studija, kao i neefektivnost programa koji ne mogu da odgovore na zahteve, potrebe i pitanja nadlenosti menadera u specifiniom poslovnim situacijama. Klasian koncept na kome se zasniva menadment u sportu jesu studije sporta i poslovni menadment. Studije sporta sastoje se od programa izuavanja organizacije i menadmenta u sportu, istorije sporta, filozofije i sporta, sociologije i sporta, kao i tehmike (vetine) sporta. Poslovni menadment obuhvata: finansije i raunovodstvo, analizu poslovnih sistema (kompjuteri), ekonomiju, pravo, opti menadment, dravnu (javnu) administraciju i marketing. Dalji napredak i prosperitet menadmenta u sportu zahteva nastavne programe prilagoene praktinim aktivnostima i potrebama studenata menadmenta u sportu.

6

Kako je menadment u sportu interdisciplinarnog karaktera, vei broj autora iz ove oblasti smatra da se menadment u sportu mora sluiti teorijama, konceptima i shvatanjima koja potiu iz drugih srodnih disciplina: komunikacija, informatike, novinarstva, prava, psihologije, sociologije i dr. Sportski menadment kao vetina i zanatsko/empirijsko, nestrukturirano iskustvo talentovanih menadera, pojedinih sportista, timova i klubova nastalo je sa pojavom prvih profesionalnih sportskih organizacija. Pojava sistemskog naunog znanja o sportskom menadmentu vezuje se sa: rastom profesionalizacije sporta i njegovog podreivanja zakonitostima trine/uslune ekonomije, i nastankom nauke menadmenta, prvo u profitnom sektoru korporativnog biznisa a, potom i njenim irenjem na sektor neprofitnih javnih i privatnih delatnosti. Praktina primena menadmenta u sportu datira jo od antikih vremena kada su organozovane gladijatorske borbe praene velikom masom gledalaca. U XI veku Olimpijske igre su poinjale velianstvenom ceremonijom otvaranja i obuhvatale su dosta takmienja sa velikim brojem gledalaca. Za ovako velike manifestacije morali su da postoje: organizovana prodaja hrane i pia, promoteri, osoblje zaslueno za marketing i mnogobrojni agenti zadueni za opremu i organizaciju. I pored drugih termina sa kojima se susreemo u praksi, kao to su administracija u sportu, administracija sportista i dr., termin menadment u sportu jedini daje globalnu sliku, najcelovitije i najpreciznije objanjava sutinu ove grane drutvenog ivota. On obuhvata sve aktivnosti i usluge koje imaju veze sa: sportskim objektima, opremom, lokalitetom dogaaja, hotelima, trgovinom sportskom robom, fizikom kulturom i pofesionalnim sportom. Jedan od termina, biznis u sportu (sport business), opisuje kako akademske aspekte, tako i aspekte primene aktivnosti u industriji sporta, ali veinu ljudi, pogotovo onih koji se u kolama bave fizikom edukacijom, ovaj termin asocira na preduzetnitvoi, prevashodno, na orijentisanost ka profitu.

7

Iz samog pojma menadment u sportu da se uvideti da ga ine dva kljuna termina sport i menadment. Pod menadmentom smo istakli aktivnosti koje obuhvataju planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu. Jednu od sigurno najpotpunijih definicija menadmenta u sportu dao je Mullin (1980). Pod menadmentom u sportu podrazumevaju se procesi planiranja, organizovanja, voenja i ocenjivanja delatnosti u okviru organizacije iji je osnovni cilj omoguavanje realizovanja sportskih ili rekreativnih aktivnosti, proizvoda i/usluga. Izuavanje prirode strukture menadmenta u sportu zahteva multidisciplinaran pristup. Ona predstavlja usklaenu tvorevinu proetu saradnjom vie disciplina, pre svega, poslovnog menadmenta i obrazovanja u oblasti fizike kulture. Menadment u sportu moemo da definiemo i kao skup aktivnosti lanova sportske organizacije koji svojim znanjem, umeem i vetinma doprinose ostvarivanju unapred postavljenih ciljeva i realizaciji zadataka koji iz njih proizilaze. Sa ciljem jasnijeg profilisanja eljenih nadlenosti menadera u sportu, veoma je vano shvatiti znaaj teorijskog znanja i istraivakog rada u odnosu na podru;je menadmenta u sportu. Delokrug sportskog menadmenta podrazumeva: 1) delokrug izuavanja i 2) delokrug praktine primene znanja koja se izuavaju. U uem smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja znanja o menadmentu koja su se iskoristila u praksi upravljanja sportskim organizacijama. Zajednika Komisija Udruenja za fiziko obrazovanje i za sportski menadment severne Amerike za ocenu/atestiranje programa obrazovanja sportskih

8

menadera na univerzitetu Severne Amerike, utvrdila je sledee standardne sadraje izuavanja sportskog menadmenta: Izuavanje sociokulturnih dimenzija sporta, Menadment i liderstvo u sportu, Etika u sportskom menadmentu, Marketing u sportu, Komunikacije u sportu, Budet i finansije u sportu, Pravni aspekti sporta, Ekonomika sporta, Menadment sportskih objekata i proredbi, Upravni organi i strukture u sportu, Praktino iskustvo u sportskom menadmentu. Veina studenata sportskog menadmenta ima na umu profesionalnu karijeru, kao to je na umu imaju i studenti raunovodstva, inenjeringa ili medicine. Iako su opcije za karijeru u okviru ostalih obrazovnih programa jasno definisane, sa sportskim menadmentom to nije sluaj. Ovo nije iznenaujue, s obzirom da je sportski menadment relativno novo podruje, u poreenju sa ostalim. On je izdanak starijeg podruja koje se naziva fiziko obrazovanje. U ranijim danima specijalizovano podruje u okviru fizikog obrazovanja nazivano upravljanje fizikim obrazovanjem bilo je zaokupljeno menadmentom fizikog obrazovanja i sportu u obrazovnim institucijama. Sportski menadment, onako kao se ui i primenjuje sada ujedinjuje ta tri fokusa, i ta vie, proiren je tako da ukljuuje i profesionalni sport. Na razliitim nivoima, sportski menadment je proiren tako da naglaava specifinosti u okviru marketinga kao to su menadment sredstava, menadment dogaaja, marketing sponzorstva i sportsko pravo. Rast sportskog menadmenta je zaista impresivan. Pogled na sportski menadment kao na rad sa razliitim proizvodima i razliitim industrijama sugerie da je najbolji nain da se definie ovo podruje da se kategorizuju i opiu njegovi razliiti proizvodi. Ovaj pristup je konzistentan sa modernim pogledom 9

da su: 1) sve organizacije mehanizmi koji su razvijeni da omogue proces razmene proizvoda i 2) tipovi organizacionih aranmana potrebnih za podrku bilo koje konkretne razmene zavisei od inherentnih karakteristika razmene (Heserly 1990). Kao to je negde primeeno: ako moemo da definiemo, opiemo i klasifikujemo proizvode za razmenu u konteksu sporta, onda treba da smo u stanju da shvatimo sutinsku prirodu podruja i njegove granice. (Chelladurai, 1994). Bazirano na ovom stavu, Chelladurai definie sportski menadment kao podruje zaokupljeno koordinacijom ogranienih ljudskih i materijalnih resursa, relevantnih tehnologija i situacionih mogunosti za efikasnu proizvodnju i razmenu sportskih usluga. Ova definicija ukljuuje pojmove: 1) sportskih proizvoda (usluga), 2) proizvodnju i razmenu ovih proizvoda i 3) koordinaciju procesa proizvodnje i razmene. Obzirom na to da se menadment u sportu razliito posmatra, tako postoje i razliiti principi menadmenta u sportu. Tako imamo jedne koji istiu meuljudske odnose, drugi istiu efikasnost poslovanja, trei istiu efikasnost administracije i sl. Autori D. Vioch i D. Wern, smatraju da su principi menadmenta: 1. Deskriptivni (izraavanje delovanja menadmenta kod definisanja ciljeva kojima se izraava svrha organizacije), 2. Normativni (precizno normativno izraavanje ciljeva preko kvaliteta, kvantiteta i vremena), 3. Uzroni (ako su ciljevi prihvaeni od zaposlenih, verovatnoa je vea za efikasnost organizacije), 4. Situacioni (prilagoavanje organizacije razliitim uslovima delovanja i promenama uslova). Profesor Mirko Petrovi vidi oslonac u Fayolu, ali principe veto i znalaki

generalizuje i itie ih u sedam varijanti: 1. odravanje trine pozicije povezivanje sa kupcima proizvoda ili usluga, 2. efikasna podela rada, 3. centralizacija kontrole i decentralizacija odluivanja, 4. autoritet i delegiranje, 10

5. razvoj inovativne delatnosti, 6. razvoj kadrova, 7. razvoj rukovodee funkcije. Principi menadmenta u sportu ne mogu biti isti kao principi kod profitnih (biznis) organizacija. Ve je reeno ta to sport izdvaja od drugih organizacija u drugim oblastima. Sport pripada drutvenoj nadgradnji, u kojoj postoji drutveni interes zadovoljavanja odgovarajuih potreba pojedinaca, grupa i same drave. U isto vreme principi i zakonitosti neprofitnih organizacija mogu se aplicirati to je ve iskazano, i na postulate sporta i sportske organizacije. Takoe, sport je kreativna oblast, u kojoj stvaralaka dimenzija igra odluujuu ulogu u ostvarivanju ciljeva vrhunskog karaktera, iji je parametar vrednovanja: umetniki domet sporta i svetska komparacija.

1.1. Evolucija i razvoj sportskog menadmenta Sportski menadment kao vetina i zanatsko/empirijsko, nestrukturirano iskustvo talentovanih menadera pojedinih sportista, timova i klubova nastalo je sa pojavom prvih profesionalnih sportskih organizacija. Pojava sistematskog, naunog znanja o sportskom menadmentu vezuje se sa: 11

1. Rastom profesionalizacije sporta i njegovog podreivanja zakonitostima trine/uslune ekonomije, i 2. Nastankom nauke menadmenta, prvo u profitnom sektoru korporativnog biznisa, a potom, i njenim irenjem na sektor neprofitnih javnih i privatnih delatnosti. Promenjivi izazovi i problemi sa kojima se suoavaju poslovi u oblasti sportske inustrije, zahtevaju od sportskih profesionalaca neophodna znanja i vetine i iroko podruje specifinih poslovnih kompetencija. Savremena sportska inustrija je sloena i zahteva specifine pravne poslove i menaderske prakse i imperative. Kompleksnost savremenog sportskog menadmenta je rezultat istorije. Sportske menadment strukture su razvijene za organizovanje sportskih dogaaja, na razliite naine, kako bi zadovoljile odreene potrebe uesnika, gledalaca i sponzora. U tom periodu vremena razvile su se i tri sportske menadment strukture: klubovi, lige i turniri. One su organizovale sportske dogaaje na razliite naine kako bi zadovoljile odreene potrebe uesnika, posetilaca i sponzora. Svaki od istema kluba, lige i turnira nastao je kao odgovor na iroke socijalne promene i sa ciljem da se ree specifini problemi u okviru segmenata sportske industrije. Evolucija svake od ovih menadment struktura ilustruje da menaderi treba da budu kreativni u voenju sporta i da razumeju da odreena menadment struktura nee funkcionisati u svim situacijama. Evolucija ovih struktura pokazuje da menaderi koji su fleksibilni i adaptibilni na promene u irem drutvu mogu igrati znaajnu ulogu u odreivanju sposobnosti za preivljavanje njihovog sporta. U modernom sportu ove tri strukture funkcioniu kao visokokompleksni organizacioni sistemi. Sportska industrija zahteva danas visoko osposobljene menadere. Sportski menadment je razvijen kao akademsko podruje, sa ciljem da zadovolji ovaj zahtev. Engleska predstavlja mesto roenja modernog sporta i sportskog menadmenta. U devetnaestom veku poeli su da se razvijaju sportski klubovi za pruanje sportskih aktivnosti lanovima kluba. lanovi ovih klubova bili su ogranieni na politike i ekonomske monike u engleskom drutvu. U poetku su klubovi 12

organizovani samo za jedan dogaaj. Meutim, moderne sportske organizacije, pre svega, sportski klubovi, poseduju sledee zajednike karakteristike: 1. 2. 3. Mesto ove asocijacije su oblikovale vrstu zajednike osnove izmeu porodica, srodnika, vlade i trita; Interes lanovi ovih asocijacija imaju zajednike interese; Organizacija volonterske asocijacije su inicirane od strane privatnih lica. Karakteristika volonterskih asocijacija je samoorganizacija, koja podrazumeva da su proizvodi kupovani od strane grupa koje e koristiti njeni lanovi; 4. Funkcije ove asocijacije su ispunjene kombinacijom tri osnovne funkcije: vrednosti, interesi i usluge. Klubovi razvijaju meusobne veze kroz regulacije i sporazume u cilju izvrenja odreenih zadataka i odgovornosti. Dok sportski klubovi formiraju osnovu sportske participacije, nacionalne sportske federacije odreuju odgovarajua pravila i regulacije za regulisanje konkurencije. Sportski klubovi se nalaze u kontinuumu izmeu tradicionalnih klubova i

profesionalnih klubova. Osnovne orjentacije i menadment strukture sportskih klubova se razlikuju u zavisnosti od toga gde je klub lociran u okviru ovog kontinuma.

1.2. Nivoi menadmenta i menadment vetine

Postoje razliiti nivoi menaderske aktivnosti. Iako se na svim nivoima menadmenta obavljaju uglavnom iste funkcije, odgovornosti menadera rastu sa porastom nivoa menadmenta. Prvi novo menadmenta zove se menadment prve linije ili nadzor. 13

Na ovom nivou, menader nadzire radnike i zauzima vrlo vaan poloaj u organizaciji, jer se pred radnicima javlja kao predstavnik vieg nivoa menadmenta i, istovremeno, kao osobe preko koje radnici mogu da stupe u kontakt s menadmentom. Srednji nivo menadmenta rukovodi menaderima prve linije, a ponekad su odgovorni i za rad zaposlenih. Oni podnose izvetaj viim menaderima. Najvii nivo ili izvrni nivo menadmenta odgovoran je za sveokupno rukovoenje organizacijama. On sprovodi poslovnu politiku, koju utvruju lanovi upravnog odbora koje, sa svoje strane, biraju vlasnici organizacija i rukovodi izmeu organizacije i njenog okruenja. Menadment vetine mogu se svrstati u nekoliko grupa i to: Tehnike metode, postupci i tehnike za realizaciju zadataka organizacije. Ljudske uoavanje ljudskih mogunosti, stavova i ponaanja i njihovo usmeravanje i menjanje u sluaju potrebe. Konceptualne poznavanje organizacije kao celine, funkcija i veza pojedinih njenih delova i stalan uvid u ekonomsku, drutvenu i politiku poziciju organizacije. Objedinjene kombinacija tehnikih, ljudskih i konceptualnih vetina. Menadment zaposlenima efikasno upravljanje efektivnim vremenom zaposlenih, artikulacija i dobra organizacija zamisli, kao i odravanje nivoa informisanosti i dinamike odvijanja dogaaja.

14

2. FUNKCIJE SPORTSKOG MENADMENTAFunkcije menadmenta predstavljaju osnov i sutinu upravljanja u organizaciji. One u isto vreme ine skup aktivnosti koje su neophodne za funkcionisanje jedne organizacione celine. Kroz funkcije sagledava se i celina i kontinuitet procesa menadmenta.

15

Preko funkcija menadmenta obezbeuju se svi relevantni pokazatelji uspenosti organizacije i njene orijentisanosti ka sopstvenoj misiji. Postoje znatna neslaganja o broju menadmentskih funkcija, to dokazuje da proces definisanja ovog pojma jo nije okonan. Henry Fayol je smatrao da u organizaciji postoji est osnovnih funkcija: 1. Tehnika, 2. Finansijska, 3. Komercijalna, 4. Raunovodstvena, 5. Bezbednosna, 6. Administrativna. Sa stanovita upravljanja u organizaciji, po Fayolu administrativna funkcija predstavlja najznaajniju taku. Administrativna funkcija u sebi sadri sledee poslove, iz kojih su nastale i njegove funkcije menadmenta: 1. Planiranje 2. Organizovanje 3. Zapovedanje 4. Koordinacija 5. Kontrolisanje Dugo, gotovi vie decenija Fayol ova definicija funkcija i njegova podela za sve autore, istraivae znaio je feti. ak i danas, autori svoja istraivanja i definicije funkcija menadmenta oslanjaju na Fayolu. Savremene menadmenta i to: 1. Planiranje 2. Organizovanje 16 teorije menadmenta istiu etiri osnovnih funkcija

3. Rukovoenje 4. Kontrola Zavisno od nivoa menadmenta, menaderi u razliitim njegovim funkcijama primenjuju razliite uloge i to sa razliitim intenzitetom. Vie vremena, na primer, uloie top menaderi na planiranje i kontrolu, nego na rukovoenje ili organizovanje. Kada se radi o operativnim menaderima najvie vremena uloie na rukovoenje, ali nee zanemariti ni ostale funkcije. Top menaderi primenjivae najvie u Planiranju i Kontroli Upravljaku i Preduzetniku ulogu, u Organizovanju Upravljaku i Proizvoaku funkciju, u Kadrovskoj politici i Rukovoenju Inegratorsku ulogu, dok e u Predvianju najvie imati prostora za Preduzetniku ulogu.

3. PREDVIANJE U SPORTSKOM MENADMENTU

Zalaganje da se Predvianje tretira kao posebna funkcija menadmenta u sportu ima svoje opravdanje. Predvianje je najee posmatrano kao deo planiranja, njegova nuna pretpostavka, to je nesumljivo tano. Meutim, ne moe se Predvianje posmatrati jedino u interakciji sa Planiranjem.

17

Predvianje je kategorija za sebe. To je posebna funkcija sa svojim principima, zakonitostima i metodama, koje su i isto vreme, destinktirane od planiranja i inkorporirane u sve druge funkcije menadmenta. Predvianjem u sportu, menaderi se moraju baviti kao i u svim drugim poslovima i funkcijama. Bez njega nema razvoja sporta i ukoliko se minimizira njegova uloga, vezivanjem samo za jednu funkciju, sportske akcije e biti siromanije. Otuda, predvianjem u sportu trae se novi jasniji i sigurniji putevi njegovog prosperiteta. Zbog znaaja koje moe da ima na razvoj sporta Predvianje trai poseban i separatan tretman kao nova funkcija menadmenta u sportu. Bitni faktori koji utiu na tretiranje Predvianja, kao zasebne funkcije su: 1. Predvianje je sa stanovita procesa menadmenta smetena kao faza koja prethodi planiranju. Ona je vremenski omeena sa poetkom, ali ne i sa krajem svog sopstvenog procesa. Predvianje je stalan kontinuirani proces. 2. U odnosu na nestabilno okruenje, Predvianje, pretpostavlja od menadera kontinuiranu aktivnost, sa posebnim posveenjem u kojem se pomou ove funkcije nalaze odgovori o buduim dogaajima, koje slede iz promena u eksternoj i internoj sredini. 3. Predvianje je funkcija koja stoji u interakciji sa drugim funkcijama menadmenta. Ona nije samo deo, pretpostavka ili privilegija planiranja, ve interaktivno deluje i u organizovanju, kadrovskoj politici, voenju i kontroli. 4. Predvianje je posebna nauna disciplina, polje istraivanja naunika, koje ima svoju metodologiju istraivakog postupka i ina. Sportsko predvianje ini se kao nuan proces, neophodna funkcija menadmenta i organizacije i to posebno tretirano kao samostalna, samovoljna funkcija, koja dodue, stoji u interaktivnoj vezi sa drugim funkcijama i procesima, jer upravo se njime obezbeuje punoa sportskog procesa u vrhunskom stvaralatvu sporta. Predvianjem se ulazi u proces sportskog menadmenta u kome ostale funkcije ine njegov logian sled.

18

Predvianje praktino pomera granice i vremenske rokove operativne akcije, odnosno radnog zadatka iz budunosti u sadanjost. To je uoio M.Milosavljevi tezom da osnovni problem Planiranja nije u tome ta bi trebalo raditi u budunosti, nego ta bi trebalo uraditi danas da bi se obezbedilo da se eljene stvari dese u uslovima neizvesne budunosti. Drugim reima, Milisavljevi svesno Planiranje upuuje na Predvianje, ali i nesvesno priznaje da postoji destinkcija izmeu ove dve funkcie, smetajui Predvianje u sadanjost, iako je to proces u viziji budunosti. Voich i Wren smatraju da Predvianje daje verovatan tok buduih dogaaja, a planovi su odluke o nainu na koji treba da se za te dogaaje pripremimo. Bez Predvianja planovi bi bili nekorisne mentalne vebe. Klasik P.Drucker, istie da Predvianje pokuava da vidi verovatne dogaaje u budunosti, ali je preduzetniki problem da se inovira i pronae jedinstveni dogaaj, koji e izmeniti verovatne tokove. U svakom sluaju, Predvianje nije to i Planiranje, ali je to polazna osnova svakog planiranja. Predvianjem ne poinje proces planiranja, to je njegova i svih drugih funkcija nuna prethodnica. Postoji sutinska razlika izmeu Predvianja i Planiranja. Predvianjem se utvruje verovatnoa buduih dogaaja i njihovi oekivani rezultati, dok planovi predstavljaju razvoj skupa planskih odluka kako da se pripremimo za te dogaaje. Meutim, planovi se ne mogu razvijati bez procesa Predvianja. Definicije, nezavisno od Planiranja, oslanjaju se na tezu da je Predvianje celovit proces, samostalna funkcija. Tako, Stjepan Han, smatra da je Predvianje procena odvijanja buduih dogaaja, odnosno onoga to se u budunosti moe dogoditi i imati bitan uticaj na predstojei rad rukovodioca i njegovog preduzea. U sutini, smatra Han, Predvianje predstavlja sposobnost maksimalnog ispoljavanja nae intuicije umesto pasivnog oekivanja dogaaja, uz blagovremeno uoavanje mogunosti njihovog pojavljivanja. Meutim, i pored toga to mu se priznaje samosvojnost u smislu da se ono vri neprekidno, najvei znaaj ima kada prethodi postavljanju cilja i oblikovanju programa ili plana za njegovo postizanje. 19

Neophodno je, meutim, vezati Predvianje za formulisanje i realizaciju ciljeva organizacije. U tom smislu osnovni zadatak Predvianja je da menaderi korienjem raspoloivih informacija internog i eksternog karaktera unaprede politiku menadmenta i lake ostvarivanje postavljenih ciljeva. Nije bez znaaja miljenje da je Predvianje set pretpostavki o tome ta budunost moe lepo da ponudi. Pretpostavke o budunosti mogu biti bazirane na razliitim resursima, informacijama, ali i na osnovu miljenja eksperata i menaderske preduzetnike vizije. Bez obzira koliko se moe osloniti na sadanje trendove, prognostika stranputica moe biti u jednostavnom verovanju da e budunost biti oslonjena na slinost sa sadanjou. Predvianje sportskih rezultata, i uea na tritu sportskih vrednosti kao najznaajnijih sportskih kategorija u okviru sportske funkcije jedne sportske organizacije, nije jedino projeciranje budunosti u sportu. Ali prognoza sportskih rezultata je osnov i svrha menadmenta u organizaciji i na tome se zasnivaju i druge prognostike aktivnosti. U sportu Predvianje je projekcija ili procena nekog budueg dogaaja ili stanja, ona je polazna osnova koju ostale funkcije dalje slede.

Zasnovanost Predvianja sportsko poslovnih dogaaja u sportu i sportskoj organizaciji, moe se locirati na etiri kljune pretpostavke: 1. Na razvoju celokupnog sporta i sportske organizacije, 2. Na razvoju odgovarajue sportske grane, 3. Na razvoju struno tehnolokih znanja, 4. Na razvoju konkurentske sposobnosti, u odnosu na eksterno okruenje. Pretpostavke su rezultat Predvianja, koje se implementiraju u plansku akciju i sve funkcije menadmenta. Pretpostavke na razvoju sporta i sportske organizacije podrazumevaju ukljuenje sledeih faktora: 20

1. Stanja materijalnih i ljudskih resursa celokupnog sporta i organizacije, struktura i obim 2. Pokazatelje o tendencijama razvoja sporta 3. Nivoe struno kreativnog rada 4. Stanja tehnolokog dostignua 5. Zainteresovanost ljudske populacije za sport 6. Sposobnost investiranja i dr. Pretpostavke o razvoju odgovarajue sportske grane oslonjene su na: 1. Nivo, stanje, obim i strukturu svih resursa 2. Moguu projekciju razvoja sportskih rezultata i viziju drugih sportskih dostignua 3. Implementaciju struno tehnolokih znanja u odgovarajuoj grani sporta 4. Stanju struno kreativnog rada 5. Projekciju modela ampiona ili modela sportiste u budunosti i dr.

Pretpostavke o razvoju struno tehnolokih znanja bazirane su na: 1. Analizi dostignutog nivo strunih i naunih znanja u sportu, 2. Tendenciji daljih tokova istraivanja struno tehnolokog rada u sportu, 3. Mogunostima daljeg razvoja i implementacije znanja komplementarnih disciplina vezanih za sport i dr. Pretpostavke o razvoju konkurentske sposobnosti u odnosu na eksterno okruenje podrazumevaju sledee: 1. Snagu i slabosti sporta i sportske organizacije u celini, 2. Pretnje i anse koje dolaze iz spoljnjeg okruenja, 3. Snagu i slabosti konkurencije i tendencija njihovog razvoja - portfolio konkurencije, 21

4. Istraivanje drutvenog, ekonomskog, politikog okruenja i dr. Neki autori poistoveuju pojmove Predvianja i Prognoziranja. Meutim, jeste prognoziranje i predvianje istog roda, jedino to Prognoza u okviru Predvianja ini onaj konkretni precizni i kvantifikovani korak u vienju budunosti. Pojam prognoziranja za sportsku nauku je znaajan iz aspekta projeciranja optih sportskih dostignua odreene sportske grane, individualnih i kolektivnih rezultata spotista u budunosti. Sutina sportskog prognoziranja, ili sutina Predvianja u sportu nije u tome ta e se u budunosti dogaati, ve na osnovu toga ta treba danas uiniti da bi se dostigla projecirana sutranjica. Klasian primer predvianja u sportu sa stanovita akcija koje se danas preduzimajiu u cilju dolaenja do buduih eljenih stanja je rad na selekciji novih sportista, na osnovu modela ampiona u budunosti. Selekcija sportista se obavlja danas na osnovu predvianja ta e se desiti u budunosti i to unapred sa 10 15 godina, pa i vie.

3.1. Elementi, faze i metode predvianja u sportu Proces Predvianja u sportu , ima etiri elementa i tri faze. Elementi su: 1. Pregled okruenja sporta i sportskih organizacija, 2. Sadanji trendovi tendencije sporta, 3. Predvianje trendova tendencija u budunosti, 4. Pretpostavke za odluivanje i razvoj funkcija menadmenta u sportu.

22

Faze procesa predvianja kolidiraju se sa elementima Predvianja. Pregled, odnosno analiza okruenja sporta i sportskih organizacija kao i sadanji trendovi tendencije sporta ine Tehniku fazu, Predvianje budunosti trendova tendencija je Kreativna faza, dok su rezultati Predvianja Pretpostavke, koje se koriste u odluivanju i razvoju funkcija menadmenta Implementaciona faza procesa Predvianja. 1. Tehnika faza, pretpostavlja korienje svih tehniko tehnolokih i strunih znanja i saznanja iz okruenja, ak i pomagala, kao i metoda kojima se sa odgovarajuom verovatnoom mogu prognozirati budua stanja. To podrazumeva korienje i znanja iz komplementarnih disciplina u sportu, kao to su bioloko medicinske metode. U ovoj fazi obavlja se i analiza prolih i sadanjih stanja sportskih resursa, koji nisu olieni samo u stanju sportskih dostignua. To je faza u kojoj postoji i iskaz o potencijalu ljudskih i drugih resursa, sa stanovita inicijalne, odnosno startne pozicije. 2. Kreativna faza podrazumeva intelektualni i intuitivni napor strunjaka i menadera, kojim se projeciraju budua stanja sporta, u duem ili kraem vremenskom periodu, u kojoj se oni slue svim dostupnim informacijama o razvoju sportske grane i trendovima rasta sportskih dostignua. 3. Implementaciona faza pretpostavlja pretakanje odgovarajuih pretpostavki o budunosti odluke, korienjem svih funkcija menadmenta. Jedan od osnovnih razloga opredeljenja za Predvianje kao samostalnu funkciju menadmenta, je upravo cinjenica da je njegova posebnost izraena prisustvom samosvojne metodologije. irok spektar metoda, ine ovu funkciju ozbiljnom i nezaobilaznom u menadmentu. Metode Predvianje mogu biti jednostavne i komlikovane, preciznije i manje precizije. Mogu se odnositi na period predvianja i da odraavaju kratkoronost (od jednog do dva meseca), srednjoronost (od tri meseca do godinu dana) i dugoronost (od jedne do 10 15 godina). Metode dugoronog Predvianja ine i osnov nove naune discipline futurizma. Meutim, sa aspekta sporta zanimljive su one metode koje izraavaju kvalitativnu i kvantitativnu osnovu Predvianja. Otuda, metode Predvianja mogu biti: 23

1. Kvantitativne, koje su bazirane na matematiko statistikim modelim, tehnikim pokazateljima, trendovima tendencijama i sl. 2. Kvalitativne, koje u svojoj osnovi imaju miljenje eksperata, strunjaka i samih menadera.

4. ORGANIZOVANJE U SPORTSKOM MENADMENTU

Aktivnost organizovanja svodi se na stavljanje planova u funkciju. Menader u sportu preduzima niz organizacionih aktivnosti. Odreuje koji e se poslovi raditi i ko e biti odgovoran za njih. Njegova odgovornost poinje obavezom da programske aktivnosti pretoi u konkretne poslove. Krajnji cilj organizovanja je stvaranje organizacije, koja treba da bude efikasna struktura autoriteta, odgovornosti i komunikacijskih kanala potrebnih za realizaciju organizacijskih ciljeva.

24

Organizovanje je proces definisanja posla koji treba obaviti i stvaranja strukture potrebne za ostvarenje zadataka, kojima se realizuju ciljevi jedne organizacije. Problem organizovanja je iznalaenje balansa izmeu potrebnog stepena diferenciranosti i integrisanosti organizacije. Nije jednostavno uklopiti u sistem meupovezanosti odosa pojedinaca i grupe ljudi izvriti podelu rada i funkcija, kao i hijerarhiju nadlenosti i odgovornosti. Organizovanje se ostvaruje preko strukture, funkcija i procesa u oganizaciji. Organizacija je institucionalni oblik i usmeravanja i koordinacije odnosa ljudi i aktivnosti, a koji su usmereni ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Organizovanje, odnosno organizacija, nesumljivo je posebna nauna disciplina. Sa aspekta menadmenta to je jedna od njegovih est funkcija. Meutim, organizovanje je u interaktivnoj vezi sa ostalim funkcijama menadmenta. Menadment je i funkcija organizacije, jer upravljanjem u organizaciji koordinirano se deluje na sve organizacijske resurse usmerene ka realizovanju postavljenih ciljeva, Za menadere kljune aktivnosti u organizaciji su: odreivanje organizacione strukture, odreivanje komunikacijskih kanala i veznih linija za najlaku koordinaciju, odreivanje delokruga rada (rasporeivanje poslova), relacija odgovornosti: autoriteta, kao i kriterijuma za svaku poziciju u organizaciji. Sa aspekta definisanja sportske organizacije posebno je znaajan sistemski pristup, baziran na optoj teoriji sistema. Sportska organizacija, posebno sportski klub je dinamian, otvoreni sistem koji se sastoji od podsistema kao meuzavisnih delova jedne celine. Sportska organizacija je u svojoj funkcionalnoj strukturi, kao sistema, izgraena od podsistema. U sportskom klubu kao sistemu podsistemu su: sistem treninga, sistem marketing organizacije, sistem objekata, sistem finansiranja i dr. Svaki sistem ima svoje osobine i svojstva koji ga determiniu kao nezavistan sistem i odvajaju ga od drugih podsistema

25

Sportska organizacija kao otvoreni sistem deo je opteg sportskog sistema, tako da je ona u isto vreme i podsistem sportskog sistema. Sportska organizacija kao sistem oslonjena je na okruenje i veze koje sa njim ima. Svrha postojanja, misija sportske organizacije, moe biti ugroena ukoliko veze sa spoljnim svetom u formi inputa (materije, energije i informacija) i outputa izraenog u rezultattima sportskog procesa ne funkcioniu na najbolji nain. Sportska organizacija je deo drutvenog sistema, jedan je od oblika njegove nadgradnje. Drutveni sistemi su nastali u kasnijim periodima razvoja oveanstva, dok su prirodni sistemi nicali sa pojavom sveta. Sportska organizacija je sistem sa upravljanjem, jer se preko njega obezbeuje ostvarivanje ciljeva organizacije, sadrine u svrsi postojanja, kao i u njenoj krajnjoj ciljnoj smislenosti. Modeli organizacionog dizajna u sportskom menadmentu su: 1) Preduzetniki model sportske firme Podela rada odnosno poslova i radnih zadataka kod ovog modela je veoma niska i u horizontalnoj i vertikalnoj dimenziji. Radnik obavlja veoma irok krug raznih poslova. Usled neiskustva i nedovoljnog broja angaovanog personala u malim sportskim organizacijama, svako radi sve, i ono to mu se naredi, bez pogovora, brzo i efikasno. Pozitivne strane ovog modela obuhvataju: zadovoljstvo zaposlenih, fleksibilnost i laka zamena angaovanog personala. Ovde dominira liderski princip, esto olien u liku nekada poznatog sportiste ili poznatog sportskog radnika. 2) Birokratski model sportske firme Ovaj model oliava velika podela rada tako da personal obavlja mali broj jednostavnih operacija a stie i autoritet. Dakle, poslovi su standardizovani i formalizovani i pokriveni formalnim dokumentima (statutom, etikim kodeksom i sl.).

26

- Centralizacija kao princip i autoritet u donoenju odluka odnosi se na top menadment, - Horizontalna decentralizacija omoguava strunjacima da zadobiju autoritet, - Srednja linija menadmenta je dobro razvijena i reava operativne probleme i ima zadatak da propie i standarde sprovede u praksi i da prenese naredbe odozgo na dole i informacije od dole na gore.

3) Divizioni model sportske firme Ovaj model predstavlja trino grupisanje funkcionalnih, divizionih jedinica. Svaki segment, firma, ima svoju diviziju, i ona zavisi od veliine preduzea. Dakle, sve funkcije su podeljene na divizije i nema centralizovanih poslova, jer divizije obuhvataju poslove: marketinga, proizvodnje, razvoja, finansija, uz odgovarajue trokove.

4) Profesionalni model sportske firme Podela rada je veoma izraena u horizontalnom, ali je gotovo nema u vertikalnom pravcu. Specijalizacija je veoma izraena. Profesionalci se bave samo odreenom oblasti sporta i razvijaju strunost, iji je krajnji cilj profitabilnost sportske organizacije. Oni, pre svega treneri, imaju veliku autonomiju, i preputaju im se odluke u radu. Svi profesionalci iste profesije polaze od istih znanja u obavljanju posla na dva naina: formalnim kolovanjem i obukom, i treningom u samom preduzeu. 5) Model adhoc - kratije Ovaj model ima niz predosti jer obuhvata: Inovativnost i kreativnost u organizaciji, upravljanju i poslovanju,

27

Sofisticiranost, preciznost i transparentnost, Poveanu motivaciju, zadovoljstvo i posveenost poslu i profesiji zaposlenih, Promocija personala, uz isticanje sposobnosti, znanja i vetina angaovanog personala.

4.1. Sportska organizacija struktura, karakteristike i sportske funkcije

U svetu sportske organizacije predstavljene su uglavnom u etiri oblika: a) kao sekcije, b) kao sportski klubovi, c) kao sportske asocijacije vieg i nieg nivoa (sportski savezi regija, drava, kontinenata, sveta, sportska drutva, udruenja ili zajednice klubova), i d) kao strukovne sportske organizacije (sudijska organizacija, trenerska organizacija, istoriari sporta, sportski lekari, sportski psiholozi i dr.). Najei oblik organizovanja sportista u svetu i kod nas su sportski klubovi. To su, samostalne organizacione celine, nezavisne u postavljanju ciljeva svoje organizacije i odabiranju strategija i akcionih planova za ostvarivanje ciljeva. To su konzistentne, koherentne i autonomne celine u sportu. Njihova autonomnost ima relativna ogranienja u propisima okruenja, drave ili sportskih asocijacija, u koje su dobrovoljno ulanjeni. U svojim pojavnim oblicima sportske organizacije su veoma heterogene: a) po veliini, b) po sportskim rezultatima, i c) po svrsi postojanja i ciljevima koje ima. Zato je razliitost definisanja strukture sportske organizacije veoma prisutna u praksi. Teorijski gledano, sportska organizacija utemeljena je na strukturi, funkcijama i

28

procesima u njoj. Osnov definisanja strukture sportske organizacije i odnosa organizacionih resursa u delovima i celini ine organizacione funkcije. Te funkcije mogu biti sportske i poslovne. U sportske funkcije spadaju: funkcija treninga, funkcija takmienja, funkcija selekcije, funkcija struno kreativnog rada i funkcija istraivanja i razvoja. Poslovne funkcije mogu biti: kadrovska, marketinka, privredno profitna, finansijska i funkcija objekata i investicija. Sloene sportske organizacije (uglavnom sportska drutva i druge aocijacije) za razliku od klubova, primenjuju kombinovanu strukturu (sektorsko odeljenjska sa funkcionalnom strukturom). Polazite za definisanje strukture sportske organizacije moraju biti: 1) svrha postojanja organizacije i njeni ciljevi, 2) podela rada (po razliitosti prouzrokovanih ciljevima), 3) sredstva i organizacioni delovi za obavljanje odgovarajuih predvienih poslova, 4) relacije izmeu elemenata i delova celine, 5) organi upravljanja, 6) nadlenosti, 7) delegiranje autoriteta, ovlaenja i odgovornosti, 8) pravila i zaonitosti procesa koji se preduzimaju u ostvarivanju ciljeva, 9) nagraivanje i dr. Proces organizovanja ima brojne faze i postupke. To je proces koji se sastoji iz raznih aktivnosti iji je cilj uspeno izvrenje proizvodnih i poslovnih poduhvata organizacije. Osnovne faze i postupci su: podela rada, podela dunosti, dodela autoriteta, dodela odgovornosti, utvrivanja irine kontrole, racionalizacije organizacije. Karakteristike organizacije su skup obeleja koja imaju znaaja za analizu i istraivanje organizacije. Osnovne karakteristike organizacije mogu biti: - Struktura, predstavlja anatomiju organizacije. Organizaciju ine kadrovske, radne i druge strukture. - Svrsishodno usmeravanje, oznaava ciljno usmeravanje, odnosno organizovanje akcije, aktivnosti i procesa, neophodnih za ostvarivanje ciljeva. - Otvorenost, predstavlja vezu organizacije sa okruenjem. Veza organizacije sa okruenjem je u povratnoj sprezi. 29

- Transformacija, predstavlja karakteristiku organizacije u kojoj se proceima u okviru organizacije ulazi (kadrovi, novac, energij, materijal) transformiu u jo upotrebljivije rezultate. - Usmeravanje aktivnosti, podrazumeva proces regulacije i prilagoavanja organizacije unutranjim i spoljnim promenama. - Sinergizam, oznaava karakteristiku kojm se stvara dodatna efikasnost organizacije na osnovu koncepta sinteze. Ova karakteristika otklanja zablude da se istraivanjem delova celine moe dati zakljuak u celini. Bez izuavanja relacija i organizacije delova sa celinom ne mogu se donositi validni zajljuci o celini.

5. RUKOVOENJE U SPORTSKOM MENADMENTU

Voenje zauzima centralnu poziciju u oblasti menadmenta. Menaderi u sportu su ukljueni u aktivnosti usmeravanja i voenja poslova zaposlenih. Posebno je vana njihova uloga u raspodeli odgovornosti svim zaposlenim u skladu sa postignutim rezultatima. Proces voenja od strane menadera zahteva i preuzimanje uloge lidera u upravljanju promenama i razlikama u organizaciji. S obzirom na razliite linosti, znanje i afinitete menadera, njihova liderska uloga se na razliite naine manifestuje. Da bi uspeno obavili posao, zaposleni moraju tano da znaju ta se od njih trai, kao i da poseduju odgovarajui autoritet. U suprotnom, odgovornost snosi menader za uspenost sprovoenja i obavljanja dunosti zaposlenih. Svojim efektivnim komunikativnim veliinama menaderi treba da podstiu kreativnost i da motiviu zaposlene da reavaju eventualne nesporazume ili tekoe u komunikaciji.

30

Rukovoenje kao profesija, nauka i vetina je osnovna funkcija menadmneta u sportu, kojom se on dopunjava i poveava njegova efikasnost. Preciznije reeno, rukovoenjem se usmeravaju, koordiniiraju i motiviu personalni potencijali organizacije. Rukovodilac je osoba koja odreuje ta, kada, ko i kako da se neto uradi u organizaciji, dok je menader osoba koja ima neku zvaninu funkciju ili poloaj u organizaciji. Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se vri klasifikacija osnovnih principa rukovoenja, obuhvataju sledee postupke: - jasno definisati ciljeve koje treba podstii, - zdrav razum je bitan u razdvajanju bitnog od nebitnog, - savete treba traiti samo od kompetentnih strunjaka, - vrsta disciplina, koja se manifestuje kroz poslunost i striktno pridravanje propisanih i vaeih pravila u organizaciji, - dobri meuljudski odnosi su temeljan preduslov dobrog rukovoenja, - neprestano praenje stanja i realizacije (kontrola), - nunost naunog planiranja za svaku funkciju i za svaki zadatak, - obezbediti da standardi, planovi vremena i metode rada budu unapred definisani, - standardizovati uslove rada za celu organizacionu jedinicu, - ostvariti nagraivanje prema rezultatima rada, - standardizovanje operacija upravljanja, - radni standardi moraju se precizno definisati za svaku organizacionu jedinicu. Rukovodilac projekta u oblasti sporta treba da obrati panju na sledee elemente: 1) voenje sportskih aktivnosti, 2) motivisanje personala u sportu, 3) planiranje sportskih i medijskih subjekata i aktivnosti, 4) nadgledanje sportskih procesa, 5) koordinisanje sportskih aktivnosti, 6) obuavanje personala u sportu, 7) savetovanje personala, 8) delegiranje ovlaenja i 31

9) reavanje konflikata u sportskoj organizaciji. 5.1. Principi i naela rukovoenja u sportu Rukovoenje obuhvata, pored ostalog, i specifine aktivnosti koje obavljaju pojedinci ili grupe, kojima je delegirano pravo odluivanja, obezbeenja ostvarivanja odluka i njihovo kontrolisanje. Pored ostalog, rukovoenje je slino menadmentu sa tom razlikom to ono moe u oblasti sporta da se realizuje i tamo gde nisu ostvarene sve pretpostavke za uspean menadment. Definiemo sledee principe rukovoenja u sportu: 1) rukovoenje je podsistem sportske organizacije, 2) rukovoenje je i vlast i profesija (odnos sporta, vlasti, moi i politike), 3) rukovoenje je talenat i nauka, 4) rukovoenje pretvara propise u podatke, 5) ne postoji organizacija bez rukovoenja, iz prostog razloga, to svaka a pogotovo sportska organizacija ima svoju koncepciju funkcionisanja, koja se dopunjava ili ispravlja odgovarajuim modelom rukovoenja. Razlikujemo i dva osnovna principa rukovoenja i napredovanja u oblasti sporta: 1) jednostareinstvo i 2) subordinacija. Takoe, rukovoenje se zasniva na sledeim socioloko organizacionim proncipima: 1) jedinstvenost usmeravanja poslovnog sistema ka jednom cilju, to ini sutinu uspenog poslovanja u ovoj celini, 2) neprekidnost (kontinuitet u poslovanju), 32

3) operativnost (u svakom trenutku se ima uvid u aplikativnu, dakle, primenjenu poslovnu dimenziju), i 4) sigurnost i stabilnost u poslovanju. Postavljeni ciljevi postiu se dvostrukim dejstvom: 1) misaono kreativnim procesom (invencija i inovacije), kao i 2) jedinstvenim sistemom organizacije i upravljanja (rukovoenjem). Jedinstveni sistem rukovoenja i upravljanja u sportskoj firmi bazira se na: a) ljudskim resursima (personalnom menademntu), b) materijalnim sredstvima (finansijskom menadmentu), c) nauno tehnolokom znanju (inovativnom razvoju) i d) vetini upravljanja i rukovoenja (upravljanje promenama i inovacijama u inovativnom sportskom preduzeu). Kao dinamiki, organizacioni sistem u sportu podloan je promenama i zato se jedinstveni sistem rukovoenja utemeljuje se na sledeim pravilima: 1) da se brzo i efikasno transformie iz optimalnih uslova poslovanja u nepovoljne uslove koje sa sobom nosi trite, 2) da komuniciranje bude zasnovano na optimalnom informacionom sisitemu, 3) materijalno finansijske pretpostavke poslovanja, odnosno rukovoenja su kljune u itavom sistemu. Ipak, problem centralizacije u rukovoenju sportskom firmom zavisi od sledeih faktora: 1) iskazane potrebe za povezivanjem pojedinih rokova u poslovanju, to esto nije sluaj sa sistemima u tranziciji, 2) velikom odgovornou subjekata i objekata za izvrenje zadataka, 3) strune osposobljenosti i motivisanosti sva tri nivoa menadmenta, 4) uslova koje namee poslovno okruenje, 5) stanja poslovnog informacionog sistema i mogunostima za osvajanje novog trita u oblasti sporta. 33

34

6. KONTROLA U SPORTSKOM MENADMENTU

Kontrola, kao poslednja faza procesa menadmenta, omoguava da se svi poslovi obavljaju u skladu sa utvrenim planom. Menaderi u sportu oivljavaju novu funkciju u ostvarivanju organizacionih ciljeva, a to je ocenjivanje koje obuhvata evaluaciju i kontrolisanje. Zaposleni se kontroliu estim izvetavanjem, odnosno, pravovremenim prikupljanjem relevantnih podataka i informacija. Kontrola je faza procesa upravljanja u kojoj menaderi vre proveru ostvarivanja upravljakih odluka, efikasnosti organizovanja i liderstva, i gde ukoliko je to potrebno, preduzimaju mere korektivne akcije na otklanjanju poremeaja. Sutina procesa kontrole se sastoji u prikupljanju informacija o tekuim rezultatima obavljanja aktivnosti organizacije, kako bi se izvrilo njihovo poreenje sa planskim oekivanjima. Konaan cilj tog poreenja je otkrivanje eventualnih poremeaja i razliitih problema, njihovih uzroka i traenje naina za njihovo eliminisanje. Funkcija kontrole u sportskom menadmentu obuhvata utvrivanje standarda, merenje ostvarenih rezultata rada sa utvrenim standardima i preduzimanje korektivnih akcija. Kontrola je menaderska aktivnost usmerena na utvrivanje i otklanjanje devijacija od eljenih, unapred definisanih uinka. Ona je u sutini proces poreenja ostvarenih uinaka sa normiranim (standardima), utvrivanja razlika izmeu ovih uinaka, analiziranja uzroka tih razlika, odnosno odstupanja i preduzimanja korektivnih akcija i njihovog eliminisanja u narednom periodu. Kontrola se, uglavnom sastoji od etiri meusobno povezane i uslovljene radnje ili faze i to: 1. utvrivanje normativa ili standarda uinka, 2. utvrivanje, odnosno merenje ostvarenog uinka, 3. poreenje ostvarenog uinka sa normama,

35

4. utvrivanje i korigovanje devijacija, odnosno odstupanje ostvarenog od normiranog uinka. Ove etiri radnje ili sekvence predstavljaju sastavne delove kontrole, bez obzira gde se ona vri i ta se njome kontrolie.

U toku kontrolnog procesa menaderi u sportskim organizacijama, treba da razviju kontrolni sistem. Kontrolni sistem definie kao podsistem otvorenog organizovanog sistema u kome se aktivnosti usmeravaju ka eljenom ili unapred osmiljenom nainu, koji pak, predstavlja odreene parametre outputa sistema. Re je o specifinom sistemu koji je kreiran sa svrhom da doprinese poveanju verovatnoe izvrenja postavljenih planskih zadataka i podizanja ukupne efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Upravljaki kontrolni sistem ukljuuje vie razliitih elemenata, aspekta, metoda i tehnika kontrole. Uspean kontrolni sistem je u stanju da objedini dugorone i strategijske sa krtakoronim i operativnim aspektima funkcionisanja organizacije. On ukljuuje kombinaciju eksternih mehanizama kontrole sa internom samokontrolom lanova organizacije. 6.1. Proces i vrste kontrole u sportu

Pre otpoinjanja kontrole, neophodno je odrediti podruje sporta koje kontroliemo. Kontrola se moe posmatrati kao proces koji se sastoji iz etiri osnovna koraka: 1. Utvrivanja standarda i metoda za merenje rezultata ovaj korak je poeljno obaviti jo u fazi planiranja. Inae, re je o kljunoj aktivnosti u procesu kontrole koja najdirektnije povezuje ove dve vane menaderske funkcije. 2. Merenje rezultata i perfomansi organizacije da bi ovaj korak mogao sa uspehom da se ostvari, poeljno je da zadaci i ciljevi budu kvantitativno formulisani, i to u razliitim oblicima vrednost, koliina, vreme, procenti. 3. Poreenje ostvarenih rezultata sa utvrenim standardima gde je sutina da se identifikuju eventualna odstupanja, problemi i poremeaji. 36

4. Preduzimanje mera korektivne akcije to se vri u sluaju postojanja odstupanja stvarnih rezultata u odnosu na planske standarde. Ukoliko nema odstupanja i postoje pozitivni rezultati tada menaderi dozvolajvaju da se aktivnost obavlja na ve zapoeti nain. Kontrola u sportu je dinamian proces koji je neophodno s vremena na vreme preispitivati i takoe kontrolisati. To znai ponovo vriti definisanje i ocenu standarda i metoda za merenje rezultata. U tom smislu, faza kontrole je tesno povezana sa aktivnou planiranja preko akcija koje se preduzimaju na realizaciji planskih odluka, ali i preko mehanizma povratne sprege. Parametri na bazi kojih se moe suditi o kvalitetu kontrolnog sistema u sportskoj organizaciji su: a) Tanost kontrolni sistem mora davati tane podatke i ukazati na sve probleme koji se javljaju u funkcionisanju organizacije. Ukoliko podaci nisu tani, ne moe se preduzeti efektivna korektivna akcija. b) Pravovremenost neophodno je prave informacije saoptiti u pravo vreme. Zakanjenja esto mogu prouzrokovati mnoge probleme i trokove. c) Ekonominost odnosi se na odnos prihoda i trokova za odravanje kontrolnog sistema u organizaciji. Ekonomian je samo sistem ije su koristi vee od trokova. d) Fleksibilnost proces kontrole mora biti sposoban da uvaava nove okolnosti i spreman da se brzo prilagoava na promene. e) Razumljivost kontrola koju niko ne razume nema vrednost. Zato je ponekad potrebno koristiti manje komplikovane standarde i metode za merenje rezultata. f) Razumni kriterijumi utvrivanje standarda, predstavlja jedan od najvanijih koraka u procesu kontrole. Pri njihovom odreivanju treba biti oprezan. Neophodno je da budu formulisani na nain na koji stimulie i motivie. Nije dobro da budu nerazumni ili suvie visoki, poto mogu delovati negativno na motivaciju. g) Kontrola strategijskih taaka menaderi ne mogu kontrolisati sve to se deava u organizaciji. Tako neto ne bi imalo nikakvog smisla, samo bi dovelo

37

do nepotrebnog rasipanja ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa. Zbog toga je neophodno da se definiu kritine take u sistemu poslovanja organizacije. h) Isticanje izuzetaka S obzirom da menaderi nisu u stanju da kontroliu celokupnu aktivnost organizacije, potrebno je da kontrolu strategijskih taaka usmere samo ka izuzecim. Na taj nain doi e do racionalizacije celokupnog kontrolnog procesa i smanjenja broja infoirmacija kojima menaderi mogu biti zasuti. i) Viestruki standardi Oslanjanje na samo jedan standard ili kriterijum uvek je opasno poto moe dovesti do pogrenih zakljuaka. Postoji vie vrsta kontrole u sportu: a) Operacijska kontrola, b) Menaderska kontrola, c) Finansijska kontrola. a) Operacijska kontrola. Ova kontrola je vezana za uinak poslovnih funkcija. Ona je usmerena na kratkorono, svakodnevno merenje uinka poslovnih operacija raznih vrsta aktivnosti, kako bi se omoguilo neposredno, blagovremeno delovanje operacija kad se devijacije na njima pojave. Da bi bila efikasna, operacijska kontrola treba da obezbedi hitne podatke o standardima uinka, obavljanjem operacija, devijacijama i uzrocima devijacija radi trenutnog korigovanja operacije. b) Menaderska kontrola. Ova kontrola je usmerena na merenje uinka radnih centara odgovornosti. Ona ukljuuje merenje, ocenjivanje i usklaivanje uinka raznih menadera koji se nalaze na elu poslovnih jedinica, tretirajui ove menadere kao centre odgovornosti. Menaderska kontrola je ira po svom karakteru i pomae u kontrolisanju krajnjeg rezultata ostvarenog od razliitih rukovodioca i njihovih jedinica.

Najea merila menaderske kontrole ine takvi uinci, kao to su: a) ukupni volumen prodaje, b) volumen prodaje po teritorijalnim prodajnim jedinicama, 38

c) po trgovakim putnicima i tome slino. c) Finansijska kontrola. Ova kontrola je vrlo znaajna i iroka. Ona obuhvata uinke svih delatnosti preduzea izraene u utroima i trokovima. Ovi trokovi mogu se uvek meriti. Tako, trokovi se mogu utvrditi i kontrolisati za sve segmente poslovanja u preduzeu, a to znai kako one iz domena proizvodne funkcije, tako i za one iz domena ostalih poslovnih funkcija preduzea. Za sve njih se mogu definisati budeti kao standardi potronje raspoloivih resursa i kontrolisati potronja resursa prema tako definisanim budetima. Najee se kao finansijska kontrola mere koriste: a) protok gotovine, b) primljeni i plativni rauni, c) profit i gubitak, d) trokovi, e) prihodi, f) rasporeivanje kapitala, g) investicije i tome slino,

1) Sa aspekta razlikovanja otvorenih i zatvorenih sistema u sportskom menademntu, mogue je razlikovati: a) Upravljaku kontrolu kontrola od strane organa upravljanja i b) Tehnika kontrola kontrola mehanikih, elektrinih, hidraulinih ili nekih drugih sistema koji su po prirodi zatvorenog tipa.

2) Sa aspekta zavisnosti od toga koliko je ukljuen ljudski faktor, kontrola moe biti: a) Kibernetska onaj koji kada se jednom pokrene automatski se kontrolie i

39

b) Nekibernetska aktivno ukljuivanje ljudskog faktora kao sastavnog elementa kontrolnog procesa. 3) Prema nivou menadera koji je obavljaju: a) Strategijska kontrola vezana za top menadment (vodi rauna o interesima celine organizacije i ima dugoronu orijentaciju), b) Taktika kontrola vezana za srednje linije menademnta (ponekad se naziva i kontrolom rentabiliteta, poto je vezana za odreivanje rentabilnosti pojedinih proizvoda, organizacionih delova, segmenata trita ili potroaa) i c) Operativna kontrola koja je vezana za vie nivoe menadmenta (menadere prve linije), kratkorono je orijentisana i odnosi se na praenje svakodnevnih aktivnosti, rezultata na nivou pojedinaca i grupe. 4) Sa aspekta vremena kada se realizuje mogue je razlikovati: a) Preventivnu kontrola koja se preduzima pre akcije sa ciljem da se obezbedi da resursi i ljudi budu spremni da se efikasno koriste i b) Korektivno ili feedback kontrola je ona na koju menaderi reaguju tek kada se neka devijacija dogodi. Izmeu ova dva tipa kontrole postoji tzv. da - ne kontrola, tj. kontrola koja se sprovodi u toku obavljanja odreenih transformacionih procesa. 5. Sa aspekta stila mogue je razlikovati tri tipa kontrole: a) Trinu kontrola koja je zasnovana na korienju trinih standarda, na primer, konkurencoija, cene, nivo kvaliteta i sl. b) Birokratsku koristi se u onim situacijama i uslovima kada ne postoji mogunost korienja trine i c) Kontrolu putem klana zasnovana je na pristanku lanova organizacije da pripadaju odreenim grupama. Za ovu kontrolu je posebno bitan timski rad, koordinacija i zajedniki interesi.

40

6. Kontrola jo moe biti; a) Interna ili samokontrola gde ne postoji eksplicitni pritisak na zaposlene i b) Eksterna ona dolazi spolja, iz prisile organizacije (ine je menaderski kontrolni sistemi i vezana je za hijerarhijsku strukturu organizacije). Neki autori kontrolu definiu kao mogunost spreavanja ponaanja koje dovodi do neeljenih rezultata ili dogaaja. Smatra se da postoje tri osnovna naina kontrole ljudi u organizacijama: a) Pomo u komandovanju od starne nadreenih re je o hijerarhijskoj kontroli, b) Preko pravila i pisanih instrukcija administrativna kontrola, c) Samokontrola od strane zaposlenih. 7. Sa aspekta metoda i tehnika koje se koriste, kontrola se moe podeliti na: a) Finansijsku, b) Budetsku, c) Kontrolu kvaliteta, d) Kontrolu neophodnih inputa (sirovine, materijal itd.), e) Kontrolu obrtnih i osnovnih sredstava, f) Kontrolu realizacije porudbina i g) Kontrolu zasnovanu na bazi informacionog sistema.

7. RAZVOJ SPORTSKOG MENADMENTA U BUDUNOSTIMenaderska budunost u sportu zavisie najvie od:

41

1. Okruenja sporta koje se ogleda u politikom, ekonomskom, drutvenom, tehnolokom, a naroito u opte sportskom faktoru, nacionalnog i meunarodnog karaktera. Sadanje tendencije govore da e trite sporta, pored kontinentalnih i svetskih prvenstava i olimpijskih igara, gde se sportisti nadmeu pod nacionalnom zastavom, biti u kontinuiranim meunarodnim klupskim ligama, sa anacionalnom tendencijom.Takve tendencije postoje veoma izraene u fudbalu, koarci i hokeju, a za njima e nesumljivo poi i drugi. Nacionalni kaakter vrhunski sport e zadrati samo kada se radi o reprezentovanju drave na meunarodnom planu reprezentacije. 2. Procesa menadmenta, ukljuujui i strukturu menadmentske organizacije i ponaanje menadera. U tom smislu znaajno je predvideti kako e se razvijati menadment kao nauka i teorija i njegova aplikativnost na sport. Takoe, velikog udela u profilu menadera budunosti imae zasnivanje i razvoj menadmenta u sportu kao posebne discipline. Vano je imati u vidu ta moe prevagnuti u budunosti stil demokratinosti ili stil autokratinosti u sportskom menadmentu. Oslanjajui se na trendove opteg menadmenta verovanje se oslanja na demokratiju u menadmentu. 3. Kibernetskog pristupa zahtevima koje budunost postavlja danas pred sport, menaderi moraju odgovoriti ve u ovom trenutku, pripremajui sebe za izazove sutranjice.

Menaderska budunost u sportu bie neizvesna bez podrke informacionog sisitema. Menaderski posao je u svakodnevnom odluivanju u kome informacija, tana i pravovremena, odreuje kvalitet odluke. Menadment informacionih sistema (MIS) obezbeuje menaderima neophodne informacije koje se upotrebljavaju u procesu odluivanja. MIS je aktivnost i proces koim se prikupljaju podaci, uvaju i obrauju da bi se njihovim korienjem, u vidu informacije preko procesa odluivanja uticalo na promene u organizacijskom okruenju, ili se njime samim izazivale promene. Cilj MISa je da obezbedi 42

informaciju. Da bi neka injenica bila informacija mora d ima upotrebnu vrednost, odnosno da se njome neko moe koristiti. Mendment informacioni sisitem u sportu ima ogromnu vanost. Bez sportske informisanosti nema sportskih procesa treninga i takmienja. to je jo vanije nema uspenog treninga i takmienja bez kvalitetne informacije. Sport je javna delatnost sa privlanou masmedijskog i maskulturalnog karaktera. Njegova jasna dimenzija u budunosti bie jo izraenija i pored toga to je ona danas znaajan faktor strategijskog opredeljivanja sporta i same sportske organizacije.

43

ZAKLJUAKJedna od najznaajnijih karakteristika funkcionisanja sportske organizacije je menadment, odnosno pravilno i uspeno upravljanje njenim funkcijama, procesima i poslovima. Menadment podjednako predstavlja aktivnosti i ljude, koji su neophodni svim organizovanim poduhvatima i koji olakavaju i doprinose efikasnijem funkcionisanju organizacije, usmerene na zadovoljenje potreba ljudi. Menadment brine da cela grupa vodi ostvarenju postavljenih ciljeva, reava sporove i usklauje razlike u miljenju, donosi odluke o strategiji i vremenu izvravanja aktivnosti, kao to odrava strukturu aktivnosti i odnosa namenjenih ostvarivanju postavljenih ciljeva. Menadment olakava ljudske napore u organizovanim grupama i pojavljuje se onda kada ljudi ele da sarauju da bi ostvarili neke ciljeve.

44

LITERATURA1. Aimovi Danilo, Menadment u sportu, SERBONA, Ni, 2007. 2. Kastratovi Edita, Osnovi menadmenta sa menadmentom u sportu, Institut za razvoj malih i srednjih preduzea, Beograd, 2004. 3. Tomi Milan, Menadment u sportu, ASTIMBO, Beograd, 2001.

LINKOVIwww.savremenisport.com www.scindeks.com www.metropolitan.edu.rs www.wikipedia.com

45