1. Boja se moe definisati kao psihofiziki fenomen uzrokovan svetlom ili oseaj, koji u mozgu izaziva svjetlost emitovana od nekog izvora ili reflektovana s povrine nekog tela. Doivljaj boje zavisi od tri faktora:

spektralnom sastavu svetla koje pada na promatrani predmet, molekularnoj strukturi materijala s kojeg se svjetlo reflektira ili koje ga proputa i ovjekovim osjetom boje, kroz oi i mozak.

Boje se mogu definisati svojim uobiajenim imenima, ali to ne govori nita o njihovim izraajnim vrednostima. Stoga postoje tri atributa koji ue definiu svaku boju: ton boje ili tonalnost boje, zasienost ili saturacija, svjetlina ili luminancija Ton boje oznaava vrstu boje, boju samu po sebi. Definie se kao hromatski kvalitet boje, odnosno kvaliteta kojom se jedna boja razlikuje od druge.Da bi se objasnili pojmovi zasienost i svetlina, najprije je potrebno boje podeliti u dve osnovne skupine. U prvoj skupini nalaze se prave boje, kao to su crvena, narandasta, uta, zelena, plava itd., koje se nazivaju hromatskim bojama, ili jednostavno bojama. U drugoj skupini nalaze se crna, siva i bijela, koje se nazivaju ahromatskim bojama, ili jednostavno nebojama. One ine skalu koja see od crne, preko sive, do bele. 2. RGB prostor boja definisan je pomou tri aditivna primara: crvene, zelene i plave boje. Svaka boja u tom modelu boja nastaje sjedinjavanjem pojedinih komponenata te tri boje. Svaka boja najee je predstavljena sa 8-bita, odnosno vrednostima od 0 do 255 (256 vrednosti).

3. Fiziki aspekt svetlosti

Fiziki aspekt svetla analizira i posmatra energiju zraenja, odnosno fiziku snagu zraenja izvora pa se svetlo izraava radiometrijskim veleinama i jedinicama. Radiometrijske veliine i jedinice su: fluks radijacije, jaina radijacije, iradijanca i radijanca. Svaka povrina ill telo koje emituje elektromagnetne radijacije u domenu vidljivog spektra naziva se svetlosnim izvorom. Primarni izvori proizvode svoje sopstvene radijacije, dok se pod sekundarnlm izvorima podrazumevaju povrine koje reflektuju deo radijacije drugog izvora.

4. Cevni senzori slike se, u osnovi, razlikuju od poluprovodnikih senzora po nainu formiranja video signala, tj. nainu pretvaranja elementarnih elektinih optereenja senzorske elektrode u odgovarajui jednodimenzionalni elektrini signal. Razlike su znatne i u tehnikim postupcima, kao i po osobinama formiranog video signala. Cevni senzori po mnogim svojim osobinama zaostaju za poluprovodnikim. Oni su znatno veih dimenzija, zahtevaju vee napone za napajanje, imaju veu potronju i ogranien radni vek.Osobine cevi za analizu slike zavise od sastava fotoprovodnog sloja. Najvanije karakteristike su:spektralni odziv, prenosna karakteristika, inercija i rezolucija. Spektralni odziv senzora predstavlja veliinu gustine struje u zavisnosti od svetlosnog fluksa u funkciji od talasne duine. Prenosna karakteristika predstavlja struju signala u funkciji inteziteta svetlosti. Inercija se definie zaostatkom optereenja na elektrodi kada se osvetljaj promeni Rezolucija predstavlja stepen razlikovanja susednih taaka. Zavisi uglavnom od dimenzije elektronskog mlaza. Mane cevi za analizu slike su: mala osetljivost -zato zahtevaju dosta jako svetio ak do 2000lx, mali vremenski vek - trajanja negde oko 1000 sati i imaju visoku cenu kotanja.

5. Analiza sa proredomU TV koristi se analiza sa proredom (interlaced scanning). Kod ove analize jedna slika (frame) se deli na dve poluslike (field). U prvoj poluslici analiziraju se neparne linije, a u drugoj poluslici parne linije. U svakoj poluslici ispisuje se samo polovina broja linija od usvojenih 625 (PAL sistem). Obe poluslike ine jednu potpunu sliku, jer se tek po zavretku analize obe poluslike ciklus kretanja .mlaza ponavlja. Na ovaj nain, podelom slike na dve poluslike ostvareno je prekidanje prenosa po poluslikama kojih ima 50 odnosno 60. Ueljavanjem linija dobija se raster slike. Skretanje elektronskog mlaza se vri pomou testerastog strujnog signala koji se vodi u skretne kalemove6. Sloeni sinhronizacioni signaliSloeni sinhronizacioni signali sastoje se iz 3 vrste sinhronizacionih impulsa. To su horizontalni sinhronizacioni impulsi, vertikalni sinhronizacioni impulsi i impulsi za izjednaavanje.Sinhro impulsi se ubacuju u onim vremenskim intervalima u kojima se ne prenose podaci o sadraju slike. Oni odgovaraju povratku elektrosnkog mlaza od jedne do druge linije i od jedne do druge poluslike. Horizontalni sinhro impulsi imaju uestanost koja odgovara linijskoj uestanosti, a vertikalni sinhro impulsi imaju uestanost koja odgovara uestanosti poluslika. Video signal koji sadri sinhro impulse naziva se sloeni video signal (kompozitni). 7. Y/C video signalKod Y/C signala (Y/C, S-Video, separatni video) razdvojeni su kanali za luminentni signal EY i hrominentni signal Ec. Ureaji se meusobno spajaju jednim etvoroilnim kablom. Po jednoj ili se vodi EY signal, a po drugoj sabrani modulisani signali razlike Ec (hrominentni signal). Na taj nain su signali meusobno izolovani, pa je manji um nego kod kompozitnog video signala8. Gama korekcijaGama korekcija u kolor televiziji je obavezna, jer je potrebno da zbog nelinearne prenosne karakteristike katodne cevi celokupan sistem, od ulaza kamere do izlaza katodne cevi, bude priblino linearan. Kod katodne cevi reprodukovana luminanca nije linearna funkcija pobudnog video signala, kako zbog nelinearnosti prenosne karakteristike cevi tako i zbog neuniformne osetljivosti oka, pa gama korekcija predstavlja kompenzaciju te nelinearnosti.9. ANALOGNI VIDEO SIGNALI

U analognoj radio difuznoj tehnici koriste se TV sistemi poznati pod nazivom NTSC (National Television Systems Committee), PAL (Phase Alternation Une) i SECAM (Sequentiel Couleur avec Memoire).

Bez obzira na to koji se sistem koristi, video signal na osnovu kojeg se vri sinteza slike u prijemniku mora da nosi informacije o sjajnosti (osvetljaju), vrsti boje (dominantnoj talasnoj duini) i zasienju (istoi boje) pojedinih elemenata slike.

Broj linija u PAL sistemu je 625.Trajanje linije je 64s, od toga 12 s otpada na horizontalni povratni interval, a 52 s na aktivni deo linije. Na vertikalni povratni interval otpada 25 linija, od toga 7,5 linija se koriste za vertikalnu sinhronizaciju (prednji impulsi za izjednaavanje + vertikalni sinhronicacioni signali + zadnji impulsi za izjednaavanje) a ostale linije se koriste za prenos teletekst signala, mernih nacionalnih i internacionalnih signala, tanog vremena i drugih informacija. Impulsi za izjednaavanje se nazivaju i ekvilajzing impulsi.

Postoje vie varijanti PAL, SECAM i NTSC sistema. U okruenju i kod nas koristi se PAL /B/G sistem.

10. DIGITALNI VIDEO SIGNALIDanas u svetu postoji nekoliko TV standarda (PAL, NTSC, SECAM) kod kojih je zbog razliitih perfomansi oteana razmena programa izmeu zemalja sa razIiitim standardima. Digitalizacija signala reava ovaj problem. Uvoenjem standarda za digitalizaciju televizijskog signala dolazi se do jedinstvenog digitalnog signala bez obzira na sistem. U prelaznom periodu kada u sistemu postoje i analogni i digitalni ureaji vri se viestruko kodovanje i dekodovanje signala.Postoje dva naina pretvaranja analognog video signala u digitalni i to: digitalizacija kompozitnog video signala i digitalizacija komponentnog video signala.Digitalizacija video signala je pretvaranje analognog signala u digitalni i to je proces koji se sastoji iz tri koraka: odmeravanje, kvantizacija i digitalno kodovanje.Odmeravanje (ukratko)Odmeravanje predstavlja diskretizaciju analognog video signala po vremenu. To je predstavljanje analognog kontinualnog signala nizom diskretnih odmeraka, koji se uzimaju u tano odreenim trenucima vremena. Za video signal odmerci su pikseli.Kvantizacija (ukratko)Kvantizacija je drugi korak u digitalizaciji video signala, SI. 2, a to je postupak zaokruivanja izmerene trenutne vrednosti signala na najbliu dozvoljenu vrednost iz ukupnog opsega vrednosti, odnosno to je postupak odreivanja amplitude pojedinih uzoraka. Kvantovanjem se smanjuje broj dozvoljenih (unapred definisanih) amplitudskih vrednostiKodovanje (ukratko)Kodovanje je postupak posle kvantizacije gde se svakom kvantizacionom nivou dodeljuje binarni kod, odnosno to je postupak pridruivanja binarnog koda pojedinim kvantizacionim nivoima, N=2n. Korak kvantizacije je N, a n je broj bita po odmerku (semplu).Proces pretvaranja analognog signala u digitalni vri se u koderu, a obrnuti process u dekoderu. Digitalni video signal posle kodiranja je predstavljen serijom impulsa koji imaju samo dva nivoa 0 (Low) i 1(High), odnosno prenosi se i obrauje niz nula i jedinica.

11. Uopteno o kompresijiKompresija je postupak smanjenja broja bitova upotrebljenih za prikaz pojedinog elementa slike. Stepen kompresije (CR-Compression Ratio) se definie kao odnos broja bitova po elementu originalne slike i broja bitova po elementu komprimovane slike, odnosno to je odnos izmeu brzine prenosa izvornog signala i brzine prenosa komprimovanog signala ili odnos veliine originalne siike podeljen sa veliinom komprimovane slike.12. Opti principi kompresijeCilj svakog sistema za kompresiju je prepoznati i poslati samo koristan, odnosno promenijivi deo ulaznog signala. Taj korisni deo signala naziva se entropija. Entropija predstavlja korisne informacije u slici. Ostali, nepromenjivi deo ulaznog signala naziva se redundansa.

13. JPEG standardJPEG standard predstavlja prvi standard u oblasti kompresije slike koji se odnosi na kompresiju mirnih slika , crno belih ili u boji, i predstavlja zajedniki standard tri meunarodne organizacije: ISO, IEC l ITU. Popularni naziv JPEG predstavlja skraenicu naziva radne grupe koja ga je pripremala vie godina (Joint Photographic Experts Group). Osnovni ciljevi koji su ostvareni usvajanjem JPEG standarda su, podeljeni u dva dela:

Prvi deo se zove Zahtevi i smernice koji opisuje razliite kodekse za etiri moda rada, i mogunosti promene formata. Drugi deo se zove Testovi podrke koji opisuje testove za utvrivanje i implementaciju kodera i dekodera. Meusobno su komplementarni.JPEG standard podrava etiri naina kompresije:1. Sekvencijalno kodovanje, 2. Progresivno kodovanje:, 3. Hijerarhijsko kodovanje, 4. Kodovanje bez gubitaka

14. Kompresija pokretnih slika (video signala)Kompresija video signala je jako bitna u savremenim digitalnim TV sistemima normalne i visoke rezolucije, kao i u brojnim multimedijalnim servisima i u savremenim telekomunikacionim servisima, kao to su videotelefonija i video konferencije. Cilj kompresija video signala je da se smanji ukupna koliina audio i video podataka, jer bi za prenos i snimanje nekomprimovanog video signala bila potrebna velika irina kanala kao i veliki memorijski kapacitet medija. Kod prenosa digitalnog TV signala potrebno je da se postigne visok kvalitet uz to veu brzinu prenosa.

15. Standardi za kompresiju video signalaDa bi se omoguilo meusobno povezivanje opreme razliitih proizvoaa, definisani su standardi za kompresiju i prenos video signala. Meu njima su najpoznatiji H.261 i H.263 za prenos video konferencija i videofonije, kao i MPEG standardi (MPEG-1, MPEG-2 i MPEG-4) koji su namenjeni standardizaciji multimedijalnih sistema i digitalne televizije.

16. MPEG standardiKvalitet slike definisan standardima H.261 i H.263 nije dovoljan za primenu u digitalnoj televiziji i multimedijalnim sistemima, pa su za bolji kvalitet slike razvijeni MPEG standardi.MPEG grupa je definisala standarde za kompresiju podataka pokretnih slika. Njihovi rezultati se nadovezuju na rezultate JPEG grupe, ali pored intrafrejm kompresije dodaje se jo i interfrejm kompresija, odnosno kompresija izmeu slika koja je mogua zbog slinosti pojedinih slika. Koristi se ista tehnike kao i kod JPEG standarda.

17. MPEG-1 standardOvo je prvi MPEG standard za kompresiju slike sa pokretom. Donet je 1992. godine. Dizajniran je za kodovanje pokretnih slika i prateih audio signala. Algoritam je baziran na prostornom i vremenskom komprimovanju. Izvorni format u MPEG 1 standardu je SI F (Source Input Format) koji ima rezoluciju 360 x 288 za PAL sistem i 360 x 240 elemenata slike za NTSC sistem.MPEG1 je namenjen za snimanje digitalnog audio i video signala na CD-ROM-u pri brzinama do 1,5 Mbit/s, a koristi se i za prenos signala telefonskim linijama. Kvalitet je neto bolji od VHS.18. MPEG-2 standardOvo je opti standard. Namenjen je profesionalnoj digitalnoj televiziji. Donet je 1999 godine. Izrastao je na nedostacima standarda MPEG-1. On je kompatibilan sa MPEG1 standardom, koristi iste alate i dodaje neke nove. Namenjen je video signalima koji su dobijeni progresivnom analizom i video signalima dobijeni analizom sa proredom. Cilj je da se sa VHS kvaliteta pree na kvalitet slike profesionalnih studijskih TV ureaja. MPEG-2 standard je suvie kompleksan za softversku implementaciju, jer je namenjen za kompresiju i dekompresiju video signala u realnom vremenu. Zato se u praksi realizuje iskljuivo u hardverskoj implementaciji u vidu jednog ili vie integrisanih kola.19. MPEG-4 standardOvaj standard se koristi za kompresiju video i audio signala vrlo niske rezolucije, i male bitske brzine. MPEG-4 standard definie standarde za prenos slike i tona kroz kanale malog kapaciteta, odnosno kroz linije malog propusnog opsega do 64 Kb/s, a prvenstveno u opsegu od 8 Kb/s do 32 Kb/s. U ovom standardu video i audio signale karakterie interaktivnost, veliki stepen kompresije, univerzalni pristup, i ima visok stepen fleksibilnosti i mogunosti proirenja.MPEG-4 standard podrava irok spektar formata video signala. Ovaj standard se primenjuje u video telefoniji u mobilnim komunikacijama i raunarskim mreama, u multimedijalnim prezentacijama, u kablovskim distribucionim sistemima za video na zahtev i video konferencijama.

20. PODELA DISPLEJA

21. Primer audio i video sadraja kojim se moe prezentovati (audio,video grafiki i tekstualni zapisi bilo kog formata)Projektori:Prilikom klasifikacije projektora uzimaju se u obzir sledei parametri koji najvie utiu na kvalitet prezentacije video sadraja: Jaina svetlosti Brightness: Jedna od najbitnijih karakteristika projektora. Opte je prihvaena amerika jedinica za izraavanje jaine osvetljaja ANSI Lumen

Rezolucija: Ima najvei uticaj prilikom projektovanja slike sa raunara. projektore delimo u sledee klase:

SVGA (800x600) - Koriste se za prezentacije pomou Power Point-a, Clip Art i jednostavnije grafikone.XGA (1024x768) - Pogodni za projektovanje slika i video zapisa visoke rezolucije, kao i detaljnijih grafikona poput arhitektonskih crtea.SXGA (1280x1024) - Projektori ultra-visoke rezolucije. Koriste se za prezentaciju ininjerskih projekata sa preciznim i sitnim detaljima.UXGA (1600x1200) - Veoma skupi projektori, koriste se za Workstation aplikacije i podravaju celokupan spektar postojee kompjuterske opreme. Kontrast: Ova karakteristika oznaava odnos izmeu najsvetlije i najtamnije take projektovane slike.

Teina Prema teini, projektori se dele na prenosive (portabl) do 3kg, i statine (fixed installation) preko 6kg. Projektori teine od 3 do 6kg spadaju u kategoriju polu-prenosivih projektora.

Korekcija distorzije slike - Keystone correction: Omoguava postavljanje projektora pod odreenim uglom u odnosu na povrinu na kojoj se vri projekcija, zahvaljujui ugraenom gravitacionom senzoru

Tehnologija: U odnosu na tehnologiju koju projektori koriste za prikazivanje slike delimo ih u 3 osnovne kategorije:

DLP (Digital Light Processing) LCD Standard - Liquid Crystal Display 3LCD Polysilicon