Tastatura PC-a

Tehnika kola Aranelovac

UVOD

Osnovni pojmovi na koje nailazimo pri korienju raunara ili pri itanju literature o njima su hardver (hardware) i softver (software).

Program je niz naredbi, instrukcija, koje govore raunaru ta treba da radi. Raunar ih izvrava redom jednu po jednu.

U softver spadaju:

operativni sistem raunara (programi koji su potrebni raunaru za rad),

aplikativni programi (npr. za obradu teksta, crtanje, dizajn, matematiki programi, igrice... )

Softver se obino uva na disketama ili CD diskovima.

Hardver je naziv za sve opipljive delove raunara i dodatne ureaje.

Jedna od specifinosti PC raunara je da su sastavljeni iz vie komponenti koje mogu da se menjaju, pa u skladu sa tim ni svi raunari nisu jednaki. To znai da oni mogu biti sklopljeni od razliitih delova koji e omoguiti efikasniji rad na odreenim poslovima. Zbog toga raunari izgledaju razliito.

Nabrojaemo osnovne hardverske elemente raunara.

Kuite raunara

U kuitu raunara, koje moe biti razliitog oblika (sada su najee takozvana tower kuita) se nalazi najvei broj hardverskih elemenata. Napravljeno je od metala sa otvorima sa prednje i zadnje strane. Unutar kuita se postavljaju komponente standardnih dimenzija. Sa prednje strane su otvori za disketne i CD-ROM ureaje, a sa zadnje strane se nalaze prikljuci za napajanje elektrinom energijom i prikljuci za ostale ureaje kao to su: tastatura, mi i monitor.

Osnovna ploa

Osnovna ploa ili matina ploa je smetena u kuitu raunara. To je tampana ploa na kojoj se nalazi veliki broj elektronskih elemenata. Najvaniji od tih elemenata su ipovi koji zamenjuju hiljade klasinih tranzistora, a od svih ipova izdvajamo procesor CPU (Central Procesing Unit centralna jedinica za obradu podataka) koji izvrava programe i upravlja ostalim delovima hardvera. Od tipa i brzine procesora najvie zavisi brzina rada raunara.

Na osnovnoj ploi se nalaze i memorijski ipovi. Jednostavnije reeno, memorija je niz elija u koje se mogu upisati jedan od dva elektrina napona. Svaka elija uva jedan bit informacija, to je i mera za najmanju moguu koliinu informacija. Postoje dva tipa memorije:

RAM memorija (Random Access Memory) je radna memorija u kojoj se nalaze programi sa kojima se radi, podaci koji se obrauju i meurezultati obrade. RAM slui kao najbre, privremeno, skladite informacija. CPU im na taj nain moe brzo i efikasno pristupiti. Bitno je da se zapamti da se iskljuivanjem raunara briu svi podaci iz RAM memorije. Zato ne treba iskljuivati raunar dok je program aktivan. Za trajno uvanje podataka slue magnetni mediji, kao to su: diskete ili hard disk ili optiki, kao to su: CD i DVD.

ROM ( Read Only Memory ) je memorija iz koje raunar moe samo da preuzima podatke, ali ne moe da ih menja ili dodaje neke druge. ROM uva informacije i kada je raunar iskljuen. On sadri takozvani boot program koji, izmeu ostalog, pomae procesoru da nae hard disk na kome je smeten Windows kako bi mogao da ga uita. CPU, grafike karte, hard disk kontroleri i komunikacioni adapteri su neki od hardverskih elemenata koji koriste delove ove memorije.

Na osnovnoj ploi se nalaze magistrale, odnosno vodovi kojima se kreu signali meu delovima ploe. Ima ih vie, a nama su najzanimljivije magistrale koje omoguavaju komunikaciju sa karticama. za povezivanje kartica na magistralu na samoj osnovnoj ploi postoje slotovi (prikljuci) u koje se ubacuju kartice (kartice su tampane ploe kojima se kontrolie rad diska, monitora, mree...).

Magnetne i optike memorijske jedinice

Da bi se sauvali podaci sa kojima se radi, mora se upotrebiti jedan od diskova. Standardni tipovi spoljnih memorijskih ureaja su: disketa, hard disk i CD.

Floppy drive (disketni ureaj)

U floppy drive se ubacuje disketa. Ona spada u magnetni medijum, kapaciteta 1.44 MB. Disketa je malih dimenzija, pa ipak na nju moe da stane 400 do 600 strana istog teksta. Lako je prenosiva, pa je samim tim pogodna za razmenu podataka sa drugim korisnicima. Koristi se i za uvanje rezervnih kopija vanih fajlova.

Hard diskHard disk je ureaj velikog kapaciteta koji se meri u gigabajtima (GB). Na njemu se uvaju programi koje pokreemo u raunaru, kao i podaci sa kojima radimo. U toku rada podaci se prenose u radnu memoriju, obrauju, a zatim snimaju na hard disk da bi se trajno sauvali. Hard disk je sastavljen od nekoliko metalnih ploa (diskova), sa nanetim magnetnim prahom. Na hard disku postoje posebne glave za svaku stranu ploe. Glave za itanje-pisanje sastavljene su u takozvani ealj i klize nad diskovima koji rotiraju velikom brzinom (preko 8000 obrtaja u minuti) ne dodirujui ih. Hard disk je znatno bri od disketnog ureaja. Glave se kreu radijalno po diskovima u odreenim koncentrinim krugovima koracima. Zato se kae da broj radijalnih pomaka glave predstavlja broj cilindara. Traka je jedan od krugova du kojih se upisuju podaci. Svaka traka se deli na sektore, koji imaju fiksni broj bajtova.

CD-ROMTo je ureaj u koji se ubacuje CD (compact disk ). On je veeg kapaciteta od diskete (650-700 MB), pa je pogodan za uvanje velikih arhiva, baza podataka ili velikih programa. Npr. program Corel Draw se isporuuje na etiri CD a, a razne enciklopedije ili video igre na jednom ili vie. Sa CDa podaci se mogu samo itati, ali ne i upisivati. On je napravljen od posebnog materijala sa specijalnom emulzijom po kojoj se podaci ispisuju laserskim zrakom. Upisivanje podataka na CD je mogue samo pomou specijalnih ureaja, takozvanih CD rezaa. Pisanje podataka po CDu mogue je samo jednom, dok se iitavanje i prenos podataka sa CDa moe vriti neogranien broj puta.

Tastatura PC-a

Tastatura personalnih raunara (PC raunar) se sastoji iz 101-107 tastera i to je osnovni ulazni ureaj pomou koga korisnik unosi podatke u raunar i pomou koga zadaje komande. Danas se mogu videti i tastature sa dodatnim tasterima, tzv. Win tasteri, i oni imaju svoje znaenje samo u Windows operativnom sistemu.

Tastatura je podeljena u grupe tastera pri emu se najvea grupa naziva alfanumerika tastatura. Pored slova engleske abecede i arapskih cifara tu se jo nalaze i znaci relacija, operacija i neki specijalni znaci. Pre objanjenja znaenja pojedinih tastera definisaemo pojam kursora.

Kursor je znak na ekranu koji oznaava mesto sledeeg dogaaja, a najee se javlja u vidu trepue uspravne crte. Pod dogaajem se podrazumeva unos novog znaka, tabele, slike ili nekog drugog objekta.

Znaenje pojedinih tastera je:

Enterpokree program na izvrenje; vri se potrvrda komande; pomera kursor u novi red.

SpaceRazmaknica, slui za unos praznog (blanko) znaka tj. odvaja rei.

ShiftLevi i desni. Koriste se iskljuivo u kombinaciji sa jo nekim tasterom, za unos jednog velikog slova ili za unos gornjih znakova na tasterima. Pored toga, kombinacijom tastera Shift i nekog drugog tastera mogu se zadavati komande raunaru.

CtrlControl (levi i desni) taster se koristi iskljuivo u kombinaciji sa jo nekim tasterom i to za zadavanje komandi.

AltAlt (levi i desni) taster se koristi iskljuivo u kombinaciji sa jo nekim tasterom i to za zadavanje komandi.

TabTabulacija slui za pomeranje kursora od jedne do druge pozicije tzv. tabovi.

Caps Lock

Kada svetli "Caps Lock" slui za unos velikih slova.

Back SpaceTaster koji moe biti oznaen i strelicom na levo a iznad tastera Enter, slui za brisanje znaka levo od pozicije kursora.

Tasteri sa desne strane ine grupu koja se naziva numerika tastatura. Ovaj deo tastature se ukljuuje i iskljuuje na taster Num Lock. Kada je ukljuena numerika tastatura svetli Num Lock i tada se na ekranu ispisuju brojevi koje unosimo. Kada je ova tastatura iskljuena tj. ne svetli Num Lock, onda tasteri imaju znaenja koja su ispisana ispod cifara. Treba jo rei i to da su znaci za osnovne raunske operacije na ovom delu tastature pri emu je znak za deljenje / a znak za mnoenje brojeva *. Taka je decimalni separator. Znaenje tastera Enter na ovom delu tastature je identian sa onim koji se nalazi na alfanumerikoj tastaturi.

Srednja grupa tastera je podeljena u dve grupe tastera. U donjem delu se nalaze strelice i ovim tasterima se vri pomeranje kursora kroz tekst, pa se zato i zovu kursorski tasteri. Strelica levo pomera kursor za jedno mesto tj. znak u levo. Strelica desno pomera kursor za jedan znak u desno. Strelica na gore pomera kursor za jednu liniju na gore od tekue linije dok strelica na dole pomera kursor u liniju ispod tekue linije.

Pored kretanja kroz tekst ovi tasteri se koriste i u smislu kretanja, pomeranja objekata po ekranu a naroito u igricama.

U kursorske tastere spadaju i: Home, End, Page Up, Page Down, Tab...

Gornju grupu tastera ine tasteri:

InsertPrelazak iz moda prepisivanja u mod umetanja znakova.

DeleteBrie znak desno od pozicije kursora, brie objekte u Windows-u.

HomePomera kursor na poetak tekue linije.

EndPomera kursor na kraj tekue linije.

Page UpPomera vidni ekran za jednu stranicu na gore.

Page DownPomera vidni ekran za jednu stranicu na dole.

U gornjem levom uglu tastature se nalazi taster Esc (Escape). Ovim tasterom se otkazuje trenutna opcija ili se izlazi iz programa.

Tasteri od F1 do F12 koji su podeljeni u tri grupe po etri tastera su tzv. funkcijski tasteri i oni nemaju unapred definisano znaenje. Funkcije ovih tastera se menjaju od programa do programa i uvek treba pogledati da li imaju i koje znaenje u programu, kroz opcije koje nudi program. esto se deava da sam program dozvoljava korisniku da sam definie znaenje pojedinih tastera ime se moe znaajno ubrzati rad. Windows operativni sistem koristi tj. daje znaenja pojedinim funkcijskim tasterima o emu e biti rei kasnije.

Peta grupa tastera su tzv. pomoni tasteri, u koje spadaju: Shift, Alt, Ctrl i Windows. Osnovna odlika ovih tastera je da se koriste iskljuivo u kombinaciji sa drugim tasterima.

Upotreba mia

Levi "klik"pritisnuti levi taster mia dok je strelica nad nekim objektom a zatim pustiti taster.

Levi "dvoklik"brzo dva puta pritisnuti levi taster mia dok je strelica nad nekim objektom.

Desni "klik"pritisnuti desni taster mia dok je strelica nad nekim objektom a zatim pustiti taster.

Levi ili desni "Drag"pritisnuti levi odnosno desni taster dok je strelica nad nekim objektom i bez otputanja tog tastera prevui objekat do eljenog mesta na ekranu.

Znaenje ovih dogaaja:

Levi "klik"selektuje se objekat, vri izbor iz menija, pritiska dugme, tiklira se neka opcija ili prenosi kursor na eljeno mesto u tekstu.

Levi "dvoklik"pokree program na izvrenje ili otvara dokument.

Desni "klik"otvara se kontekstni lebdei meni. Opcije ovog menija su sve komande koje se mogu izvriti nad tim objektom. Ovim se drastino poveava brzina rada na raunaru.

Levi ili desni "Drag"razlika izmeu levog i desnog Drag & Drop- a je u tome to se kod desnog na kraju akcije tj. putanja tastera pojavljuje lebdei meni. Drag & Drop je operacija kojom je mogue vriti kopiranje - Copy, pomeranje - Move, brisanje - Delete i kreiranje preice - Create Shortcut.

Postavlja se pitanje, kako je mogue upravljati veoma sloenim procesima i zadavati komplikovane komande sa samo etiri dogaaja? Sutina je u osobinama samih objekata na ekranu. Korisnik ne moe da zada ni jednu komandu koja nije u okviru osobina tog objekta, npr. ne moe se brisati My Computer... Stvari postaju veoma jednostavne i logine, pa i najmlai sa lakoom koriste raunare.

Treba istai da je najefikasniji rad upotrebom mia uz pomo tastature. Iskusan korisnik uvek zna kada je lake koristiti samo tastaturu, samo mia, ili mia i tastaturu zajedno.

WINDOWS OPERATIVNI SISTEM

Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina broj korisnika raunara je naglo povean sa pojavom kunih raunara (PC - Personal Computer). Pored toga, njihova primena se irila velikom brzinom tako da su srunjaci raznih profila sve intenzivnije koristili raunare u svom radu. Velika prepreka za njihovo korienje od strane laika je bila komplikovana komunikacija izmeu oveka i maine preko tzv. komandne linije. Naime, da bi korisnik mogao da koristi raunar morao je da zna na desetine komandi. Greka u samo jednom slovu komande nije dozvoljavala njeno izvrenje.

Da bi prevazili ovaj problem programeri su stvorili grafiko okruenje i time komunikaciju izmeu oveka i maine sveli na simboliki nivo koji je blizak oveku. Cilj je bio da se raunari priblie to veem krugu korisnika kroz jednostavnu komunikaciju tj. zadavanje komandi.

Ideja koja je realizovana u stvari nije nita drugo nego tenja da se rad na raunaru priblii radu na radnom stolu. Otuda se i povrina ekrana naziva Desktop. Belenice, knjige, crtei koji stoje na tom stolu se uvek posmatraju kroz okvir njih samih pa je prozor, kao prozor u ta dokumenta bio najbolja metafora za rad na raunaru. Tako su nastali Windows-i, tj. grafiki operativni sistem Windows. ta je operativni sistem (OS)?

Operativni sistem raunara je skup sistemskih programa iji je osnovni zadatak da izvri spregu izmeu oveka i maine i da vri kontrolu, organizaciju i raspodelu svih resursa raunarskog sistema.

Pod resursima se podrazumevaju sve hardverske i softverske komponente na raunaru. OS je najbitniji za funkcionisanje raunara i greka u njemu moe prouzrokovati gubitak svih podataka tj. neupotrebu raunara (korisnici ovu situaciju nazivaju "pad sistema"). Naravno, to ne znai i da je raunar u kvaru, ve samo treba izvriti novu instalaciju Windowsa i ostalog softvera.

Kako funkcionie Windows na nivou interface-a? (interfeis je spoljnji izgled, tj. veza prema korisniku). Sve to korisnik vidi na ekranu a to ima neke osobine moe se nazvati objektom. Najva`niji Windows-ovi objekti su: prozori, ikonice, dugmad, meniji, barovi itd.

Ikonica je sliica koja simbolizuje nekakav program, dokument ili neki drugi objekat. Ikonice se mogu menjati, a da i dalje simbolizuju isti program. Korisnik treba uvek da pronae ikonicu koja e ga najpre asocirati ta se nalazi "iza" nje.

RADNI EKRAN DESKTOPJedan izgled Desktop-a je prikazan na slici.

Na Desktopu se nalaze ikonice, otvaraju prozori, pojavljuju poruke. U donjem delu ekrana se nalazi Taskbar (paleta zadataka). Windows je multitasking operativni sistem to znai da moe izvravati vie zadataka-programa istovremeno. Svaki od tih zadataka se odvija u svom prozoru a oni se mogu smanjiti na veliinu ikonice na task baru. U levom uglu taskbar-a se nalazi Start dugme iza koga se pojavljuje Start meni.

Kako se menja izgled Windowsa?Desktop ima svoje osobine (properties) do kojih se najlake dolazi na sledei nain: desni klik bilo gde na ekranu ( properties! Pojavljuje se prozor izgleda kao na slici. Ovaj prozor omoguava menjanje tapeta (Wollpaper), programa za zatitu ekrana (Screen Saver), ostalih opcija za prikaz na ekranu (Appearance), efekata, prikaza Desktopa kao Web stranice i podeavanje rezolucije.

Kako se menja izgled pozadine?

Izborom tapeta iz liste sa vertikalnim scroll barom. Pomou scroll bara se pregleda cela lista na sledee naine:

levim klikom na strelice gore ili dole pomeramo listu za jednu stavku gore ili dole.

povlaenjem klizaa skrolera uz dranje levog tastera kreemo se kroz listu u smeru kretanja klizaa.

levim klikom izmeu strelice i klizaa gore ili dole, pomeramo se kroz listu za vidno polje gore ili dole.

Kliza skrolera proporcionalno uvek pokazuje gde se vidni deo nalazi u celoj listi. Ispod Display se nalazi jo jedan esto korien windows-ov objekat - padajua lista (Combo box). Za razliku od obine liste padajua lista se javlja samo kada se pritisne dugme sa strelicom na dole. Izbor je identian tj. levim klikom.

U ovom sluaju opcijom Center se slika koju elimo postaviti kao pozadinu postavlja u centar ekrana u originalnoj veliini. Opcijom Tile se slika u originalnoj veliini postavlja u pozadini pri emu windows prekriva ceo Desktop njenim kopijama kao kod ploica na zidu. Opcijom Stretch se slika razvlai preko celog ekrana tako da moe doi do velike degradacije u kvalitetu slike ako je ona mala.

Korisnik moe bilo koju sliku da stavi u pozadini ako je ona u odgovarajuem windowsovom formatu preko dugmeta Browse.

Kako se postavljaju i menjaju Screen Saveri?

Programi za uvanje ekrana se koriste kako bi se zatitio fotoosetljivi film na ekranu monitora od dugotrajnog prikaza jedne iste slike. Ovim programima se spreava pojava tzv. duhova odnosno senki koje su nastale u tom fotoosetljivom sloju. Korisnik sam moe podesiti vreme neaktivnosti posle kog treba raunar da pokrene Screen Saver (na slici je to vreme od 5 minuta). Pod neaktivnou se podrazumeva da korisnik ne pomera mi i ne unosi podatke preko tastature. Ispred labele Password protected nalazi se tzv. Check box. Levim klikom unutar njega pojavljuje se ili se uklanja "eker" koji oznaava da je ta opcija dostupna tj. ukljuena.

Kako se menja spoljni izgled prozora (Appearance)?

Najlake je izabrati neku od ponuenih ema iz padajue liste. Ako korisnik nije zadovoljan izgledom, moe menjati one elemente (Item) koje eli. Dovoljno je kliknuti na odgovarajui deo slike, tj. element koji se eli menjati i dijalog e automatski popuniti Item i Color. zatim treba samo definisati novu boju, tj. boje ili vrstu i veliinu slova (Font).

Kako se menjaju efekti?

Pomou ove kartice u okviru dijaloga Display Properties moe se promeniti izgled ikonice za odgovarajui program, dokument ili aplikaciju. To se postie jednostavnim klikom na dugme Change Icon, a zatim iz spiska ponuenih ikonica treba izabrati eljenu.

Kako se vri prikaz Desktopa kao Web stranice?

Znak check ispred opcije Show Web content on my Active Desktop oznaava da je ta opcija ukljuena, tj. da se Desktop prikazuje kao Web stranica.

Kako se vri podeavanje rezolucije?

Rezolucija predstavlja broj taaka piksela na jednom kvadratnom inu (1=2.54cm). to je broj piksela vei, to znai da su oni sitniji; samim tim je bolja rezolucija, odnosno bolji je kvalitet slike na ekranu monitora. Podeavanje rezolucije se moe izvriti pomou kartice Settings u okviru dijaloga Display Properties:

TASK BAR

Task bar ima svoje osobine (properties) do kojih se najlake dolazi na sledei nain: DTM (Properties, kada e se pojaviti prozor sledeeg izgleda:

Task bar moe zauzimati bilo koju stranicu ekrana, a ne samo donju, a to se vri njegovim pomeranjem u eljeni poloaj pomou komande Drag. Svaki aktiviran program se pojavljuje i na task baru u vidu dugmeta sa ikonicom i opisom tako da se uvek moe videti koliko je programa aktivirano.

U okviru ovog prozora opcije koje korisnik preko Check box-ova moe postaviti su redom:

Always on top task bar je uvek prikazan u okviru prozora;

Auto hide task bar se automatski skriva, a dovoenjem strelice do njega on se pojavljuje;

Show small icons in Start menu prikazuju se umanjene ikonice u Start meniju;

Show clock pokazuje se asovnik u desnom delu.

Kako se podeava datum i vreme?

Podeavanje datuma i vremena se moe izvriti na sledei nain: levim dvoklikom na asovnik pojavljuje se Date Time Properties gde se moe videti kalendar i izvriti korekcija

datuma, vremena kao i vremenske zone. Pomou ovog prozora moe se videti i koji je dan u nedelji bio ili e biti, neki datum. Ovaj prozor je prikazan na sledeoj slici:

START MENI

Poetak rada u Windowsu ide preko dugmeta Start iza koga se pojavljuje start meni koji je prikazan na slici:

Preica sa tastature kojom se otvara start meni je Ctrl +Esc. Opcije su redom:

Shut down - iskljuivanje raunara tj. izlazak iz Windows-a.

Log off - prijavljivanje sistemu pod drugim korisnikim imenom (login).

Run... - pokretanje programa.

Help - pomo koju prua sam operativni sistem.

Search - pronalaenje podataka, raunara u mrei ili korisnika na Internetu.

Settings - podeavanje parametara sistema, tampaa, prikaza podataka i sl.

Documents - otvaranje zadnje korienih dokumenata ili onih iz My Documents foldera (fascikla ili omotnica).

Favorites - postavljanje najee korienih lokacija na Internetu, dokumenata i sl.???

Programs - programi koji su instalirani na raunaru po programskim grupama, ili predstavljeni preko ikonica.

Treba zapaziti da Start meni ima osobine koje se javljaju u svim menijima programa, a to su:

strelica u vidu trougla oznaava da ta stavka menija ukazuje na podmeni;

tri take iza stavke menija oznaavaju da e se pojaviti nekakav dijalog prozor u kome korisnik mora da popuni odgovarajua polja;

logine grupe stavki tj. one koje se mogu izdvojiti se odvajaju utisnutom linijom.

Napomena: iskljuivanje raunara iskljuivo vriti procedurom Start ( Shut Down, kao to je to prikazano na sledeoj slici:

Ostale opcije koje se mogu dobiti u okviru padajue liste su:

Stand by maksimalno smanjenje potronje raunara kada nema potreba za njegovim radom. Na bilo koji pritisak tastera ili pomeranje mia on se vraa u radno stanje gde smo stali s poslom.

Restart podizanje raunara sa novim parametrima. esto prilikom instalacije novih programa oni zahtevaju da se raunar restartuje. Ova opcija se koristi i kada doe do zaglavljivanja raunara.

PROZORIU prozoru se odvija svaki program. Windows ima tri vrste prozora i to:

dijaloke prozore,

informativne prozore ili box-ove i

prozore aplikacija tj. programa.

Dijaloki prozori su posebna vrsta prozora preko kojih se odvija komunikacija korisnika sa Windows-om. u prozoru za dijalog pojavljuju se obavetenja koja izdaje Windows. preko dijalog prozora korisnik odgovara na konkretna pitanja Windows-a. Takoe, u dijalog prozor korisnik unosi podatke neophodne za odreene komande.

Informativni prozori se pojavljuju u vidu pitanja, obavetenja ili upozorenja. Pitanje koje postavlja sam sistem ili program najee sadri dugme za prihvatanje i dugme za odbijanje. Ova dugmad su najee tipa Yes - No ili OK - Cancel. Prozor sa obavetenjem o trenutnom stanju najee ima samo dugme OK.

Prozori programa tj. aplikacija se standardno sastoje iz sledeih komponenti:

Ivice prozora koja se moe menjati (window border).

Naslovne linije ili zaglavlja prozora(title bar) u kojoj se nalazi ime programa i ime

dokumenta.

U gornjem desnom uglu se nalaze dugmad za minimizaciju, maksimizaciju / restore

i dugme za zatvaranje prozora.

U gornjem levom uglu se nalazi dugme kontrolnog (sistemskog) menija.

Glavni meni programa File, Edit, ... Help.

Palete sa alatima (toolbars).

Radne povrine (work space).

Horizontalnog i vertikalnog skrol bara.

Statusne linije u kojoj korisnik moe proitati vane informacije o kursoru, izabranom alatu...

Korisnik na radnoj povrini prozora crta, pie, sa nje ita, projektuje, animira... Uvek se treba truditi da je ovaj deo najvei kako bi dokument bio to vidljiviji. U sluaju da ceo dokument ne moe stati u okvir radne povrine Windows automatski dodeljuje skrol barove. Preko njih korisniku je dostupan ceo dokument.

Minimizovati prozor znai smanjiti ga na veliinu dugmeta na taskbaru tj. skloniti ga sa

desktopa. Program je i dalje u memoriji raunara i moe biti trenutno dostupan levim klikom na dugme koje ga predstavlja.

Maximizovati prozor znai poveati ga preko celog ekrana. Tada ostali prozori nisu vidljivi a do njih se moe doi levim klikom na dugme na taskbaru ili pomou tastature Alt+Tab.

Restore je dovoenje prozora na srednju, tj. prethodnu veliinu kada se mogu videti i drugi prozori.

Jedan mogui prozor programa tj. aplikacije prikazan je na sledeoj slici na primeru prozora programa Microsoft Word:

LOGIKA ORGANIZACIJA PODATAKA U RAUNARUPodaci se u raunarima uvaju u memoriji. Generalno postoje dve vrste memorija. Jedna, koja je brza i uva podatke samo dok raunar vri obradu se naziva RAM (Random Access Memory) ili operativna memorija. Druga koja trajno uva podatke se naziva spoljna ili masovna memorija. Najvanije jedinice tj. ureaji spoljne memorije su:

Disketna jedinica (floppy drive- FDD);

vrsti disk (Hard drive - HDD);

CD ROM (Compact Disk);

DVD ROM (Digital Video Disk).

Disketa i vsti disk su mediji na kojima je mogue vriti i upis i itanje podataka, dok su CD i DVD mediji sa kojih se podaci jednom upisani mogu samo itati.

Da bi podatak mogao biti zapamen u raunaru, a kasnije i obraivan on mora biti predstavljen u tzv. digitalnom obliku. Naime, raunari razlikuju samo dva stanja: logiku nulu (0) i logiku jedinicu (1). Jedna nula ili jedinica se naziva jednobitna informacija tj. jedan bit (b). Proizvoljan niz od osam bitova ine jedan bajt (B). U jednom bajtu mogue je sauvati jednu od 256 razliitih informacija. Vee jedinice od bajta su: 1KB (kilobajt) ima 1024B ili 210B

1MB (megabajt) ima 1024KB ili 220B

1GB (gigabajt) ima 1024MB ili 230B

1TB (terabajt) ima 1024GB ili 240B

Koliko se to podataka moe sauvati u dananjim PC raunarima?

Standardno imaju i preko 128MB RAM memorije a kapaciteti jedinica spoljne memorije su:

Disketa 1.44MB.

Hard disk se izrauje u raznim kapacitetima; danas je standard 10, 15, 20, 40GB.

CD 640MB.

DVD standard ima 4.7GB.

Kao to je reeno, pomou jednog bajta je mogue iskodirati 256 razliitih informacija. Postoji kod (ASCII) kojim su predstavljeni svi alfanumeriki znaci sa tastature, kao i jo neki znaci pomou samo jednog bajta. Znai, u jednom bajtu moe biti sauvano jedno slovo. U jednom kilobajtu, 1024 znakova ili oko pola kucane strane teksta. U jednom megabajtu moe da stane 1048576 znakova ili oko 600 stranica teksta. Ostali podaci zauzimaju znatno vie memorije nego tekst, ali to ne smeta da se na PC raunaru nae ogromna koliina podataka. Da bi se korisnici lako snalazili u tako velikoj koliini podataka i da bi lako manipulisali sa njima stvorena je posebna organizacija podataka. Ova tzv. logika organizacija je nezavisna od vrste raunara odnosno medijuma na kome se podaci nalaze.

Naime, svi podaci da bi trajno bili sauvani moraju biti u datotekama (files). Ni jedno slovo se ne moe u raunaru sauvati dok se za njega ne otvori dosije. Kao to smo rekli, datoteke se fiziki nalaze na diskovima. Glavni atributi datoteka su:

1. ime datoteke (filename),

2. ekstenzija,

3. veliina u bajtovima,

4. datum kreiranja,

5. datum zadnje modifikacije,

6. ikonica kojom je predstavljena.

Datoteke se kreiraju pomou programa, a ime datoteci daje korisnik. Kod Windows-a ime moe sadrati do 255 znakova ukljuujui i blanko znake.

Sve ove osobine datoteke mogu se dobiti desnim klikom na njen naziv, a zatim treba izabrati opciju Properties levim klikom.

Ekstenzija je nastavak iza imena odvojen takom i ona moe imati najvie do tri znaka. Ekstenzija blie ukazuje na prirodu podataka u datoteci, a nju najee kreira automatski sam program.

Da bi se lake pronalazile, datoteke se smetaju po katalozima tj. direktorijumima. U Windowsu se direktorijumi nazivaju folderi (fascikla ili omotnica) i imaju ikonicu ute facsikle. Otvoreni folder se predstavlja ikonicom otvorene fascikle.

Radi lakeg pretraivanja katalozi se organizuju u vidu stabla kataloga sa korenim katalogom na vrhu stabla. Na sledeoj slici je prikazano jedno konkretno stablo kataloga na nekom raunaru:

WINDOWS EXPLORER

Program Windows Explorer je namenjen za manipulaciju podacima.

On se moe pokrenuti na sledee naine:

Start ( Programs ( Windows Explorer ili

DTM ( Explore.

Prozor Windows Explorer-a je prikazan na sledeoj slici:Pomou programa Windows Explorer mogue je izvravati sledee operacije nad podacima:

* kopiranje foldera ili fajlova (copy);

* pomeranje foldera ili fajlova (move);

* promena imena folderu ili fajlu (rename);

* kreiranje preice (create shortcut)

* otvaranje dokumenata i pokretanje programa levim dvoklikom.

Prednost korienja Windows Explorer-a u ovim operacijama je u tome to se jednostavno moe postii da bude otvoren izvorni folder (na desnoj strani) i istovremeno da se vidi odredini folder (njegova ikona, na levoj strani).

Delovi Windows Explorera su:

Naslovna linija: U njoj se ispisuje lokacija na kojoj se trenutno nalazimo. Kreui se kroz stablo od foldera do foldera, naslovna linija prati promene lokacija. Ukoliko je iskljuen Adress bar ova linija je vrlo informativna.

Linija glavnog menija: Windows Explorer ima sledee padajue menije: File (rad sa fajlovima), Edit (manipulacije sa podacima), View (pogledi), Favorites (omiljene lokacije korisnika), Tools (korisniki alati) i Help (pomo).

Paleta sa alatima (Toolbarovi): Najee koriene stavke menija date su u obliku toolbarova. Moemo ih ukljuiti/iskljuiti u meniju View(Toolbars.

Okno Stabla (levo okno radne povrine): radna povrina Windows Explorera je podeljena na dva dela koje moemo po elji postavljati i menjati im veliinu. U levom oknu je prikazana hijerarhijska struktura raunara pomou stabla. Kretanje po stablu je mogue levim klikom mia na eljeno mesto. Ako se pored nekog foldera nalazi znak (+), on oznaava da se ispod tog foldera nalazi jo tzv. subfoldera. Drugom reima, znak (+) je vor u stablu. Klikom na znak (+) on se "otvara", prikazuje subfoldere, a umesto znaka (+) postavlja se znak (-). Ako ispred foldera nema nikakvog znaka, znai da on u sebi ne sadri subfoldere.

Desno okno (okno sadraja): U ovom oknu je dat sadraj foldera koji je izabran tj. selektovan u oknu stabla. Sadraj foldera, kao to smo je ranije reeno mogu biti fajlovi i folderi. Zbog ovog se pri desnom kliku u desnom oknu javlja lebdei meni gde se na dnu menija nalaze properties selektovanog foldera.

Kao to se vidi, hijerarhija na stablu ima sledeu strukturu:

Desktop

My Documents

Diplomski rad

My Music

My Pictures

My Webs

Struni ispit

My Computer

3 Floppy (A:)

Local Disc (C:)Compact Disc (D:)

Control Panel

My Network Places

Recycle Bin

Drajveri

Svaka disketa ima svoje stablo sa korenim katalogom na vrhu stabla a isto vai i za hard disk tj. logike diskove i CD ROM. Pomou tastera Back space se moe prelaziti na hijerarhijski vie mesto u stablu ili se pritiska dugme sa tool bara Up. Takoe je mogue i u desnom oknu otvoriti folder levim dvoklikom na njegovu ikonicu.Kako se kreira folder, fajlovi dokumenata i preice pomou Explorera?

Postoje dva naina: prvi preko glavnog menija File New Folder (Shortcut ili fajl sa liste). Drugi koji se ee koristi je pomou desnog klika u desnom oknu. Bira se New i dalji postupak je identian prethodnom.

Kako se pretrauje (ita) disketa ili CD?

Naravno prvo treba ubaciti eljenu disketu ili CD u ureaj za taj medij, a zatim selektovati floppy drive ili CD ROM u levom oknu. U desnom oknu se posle par trenutaka (dok raunar proita podatke) pojavljuje sadraj tih medija.

Kakav je sve prikaz mogu?

Okno sadraja moe imati sledee prikaze:

Large icons: fajlovi prikazani velikim ikonama.

Small Icons: fajlovi prikazani u obliku malih ikona.

List: fajlovi dati u obliku liste.

Details: fajlovi dati u detaljnom obliku sa svim vanim atributima.

Kako se vri selektovanje fajlova?

Selektovanje u Windows Exploreru se vri identino kao i u svim drugim windows programima levim klikom. Nasumino tj. nevezano selektovanje grupe fajlova se vri uz dranje tastera Ctrl + levi klik. Selektovanje grupe fajlova koji su jedan iza drugog tj. sukcesivno, vri se uz dranje tastera Shift + levi klik. Ako elimo selektovati sve fajlove i foldere, to radimo kombinacijom tastera Ctrl +A (Control All).

Kako se vri premetanje, kopiranje i brisanje selektovanih fajlova?

Postoje dva naina da se to uini. Prvi je preko Clipboarda koji e se posebno obraditi i drugi, pomou Drag & Drop-a. Prevlaenjem foldera i fajlova mogue je izvriti njihovo pomeranje (move), kopiranje (copy), kreiranje preice (create shortcut) ili pak obrisati (delete). Kod desnog Drag & Drop-a korisnik moe da izabere iz lebdeeg menija koju od gore nabrojanih operacija eli da obavi ili pak da otkae radnju. Zbog toga se preporuuje da korisnici u poetku koriste desni a kada steknu rutinu premetanje je mogue i levim Dragom. Samo premetanje je veoma jednostavno: selektovane objekte (fajlovi i folderi) iz desnog okna treba uz dranje desnog tastera na miu prevui do eljene lokacije (foldera ili diska). U trenutku kada se pojavi boja oko odredine lokacije mogue je putanje tastera. Pojavljuje se lebdei meni sa gore navedenim opcijama.

Napomena: premetanje je mogue i u okviru samih okana ali se najee koristi prenoenje iz desnog u levo okno. Ako je zbog veliine stabla nedostupan neki njegov deo treba zadrati prevuene objekte nad donjom ili gornjom ivicom okna i Windows e sam da pomera (scroll-uje) sadraj u oknu. Takoe je jako vano rei da je premetanje mogue i izmeu vie otvorenih Windows Explorera. Ovaj nain kopiranja tj. premetanja uveliko olakava rad kako se ne bi stalno kretali pomou skrol barova.

Kako se najlake kopiraju podaci na disketu?

Otvori se folder u kome su podaci, a zatim se selektuju u desnom oknu. Desni klik na selektovani deo, a zatim Send To Floppy A:Kako se formatira disketa?

Formatirati disketu znai pripremiti je za rad. Prilikom formatiranja svi podaci sa diskete bivaju nepovratno uniteni. Formatiranje se vri i kod starijih disketa radi provere stanja medija ali i brzog brisanja svih podataka (Quick format). Najjednostavnije je formatirati disketu desnim klikom na oznaku diskete (A:) u oknu stabla i biranjem opcije format iz lebdeeg menija. Ako se eli formirati sistemska disketa koja je neophodna kada doe do "pada" sistema treba ekirati opciju Copy system files.

Kako se vri dupliranje disketa?

I ova operacija se najlake izvodi iz lebdeeg menija (desni klik na oznaku diskete) opcijom Copy disk. Na zahtev raunara u disketnu jedinicu treba staviti praznu disketu na koju e on kopirati podatke sa izvorne diskete.

Posle brisanja vredi kajanje?Prilikom brisanja podaci odlaze u kantu za reciklau Recycle Bin. Podaci se posle brisanja jo izvesno vreme uvaju u kanti kako bi mogli biti vraeni ako je to neophodno. Ovo se vri komandom Restore.

CLIPBOARD

Predstavlja standarni nain za razmenu podataka izmeu windows programa. Clipboard se moe zamisliti kao nekakva tabla po kojoj mogu da piu i sa koje mogu da itaju svi windows programi. Clipboard se koristi i kada se podaci prenose sa jednog mesta na drugo u okviru jednog programa, tj. dokumenta i kada se radi o prebacivanju podataka izmeu razliitih dokumenata. Komande za rad sa Clipboardom su:

Cut - iseca selektovani sadraj i prenosi na Clipboard,

Copy - kopija selektovanog sadraja se prenosi na Clipboard,

Paste - sa Clipboarda se sadraj kopira (lepi) na poziciji kursora.

Komande za rad sa Clipboard-om se nalaze u svim programima u glavnom meniju Edit. Komande Cut i Copy postaju dostupne tek kada se neto selektuje, dok komanda Paste biva dostupna kada postoji kopija na Clipboard-u.

Kako se koristi Clipboard?

Prvo se mora selektovati nekakav sadraj. U zavisnosti da li elimo da zadrimo taj sadraj na tom mestu ili elimo da ga obriemo biramo EditCopy ili EditCut. Dovodimo kursor na mesto gde emo da kopiramo sadraj i odaberemo Edit Paste. U skoro svim programima koji rade sa Clipboardom u standardnoj paleti sa alatima se nalaze ikonice: makaze - Cut, dva dokumenta jedan iza drugog - Copy i tabla sa papirom ispred - Paste.

Kako se kopiraju fajlovi i folderi u Windows Exploreru pomou Clipboard-a?

Postupak je identian gore opisanom. Posle selektovanja fajlova i foldera u zavisnosti od toga da li elimo da ih premestimo ili kopiramo koristimo Cut ili Copy. Kada smo ovo uradili otvaramo odredini folder gde se kopiraju odnosno premetaju podaci i izaberemo opciju Paste.

PRONALAENJE PODATAKA NA RAUNARU

Generalno, preko Start Find menija mogue je izvriti pretraivanje:

Files or folders: fajlova i li foldera

Computer: traenje odre|enog raunara u mrei

On the Internet: pretraivanje korienjem Interneta

People: traenje ljudi pomou adresa koje smo zapisali na raunaru, ili posetom lokacijama na mrei ija je funkcija da pruaju informacije o osobama koje su im se prijavile i ostavile svoje podatke.

Najvanije pretraivanje je ono koje korisnik vri nad svojim podavima i za to se koristi program Find. Pokree se iz start menija: Start Find Find files or folders ili iz Windows Exsplorera: Tools Find Find files or folders... Ovaj program je mogue pokrenuti i preko funkcijskog tastera F3.Program je realizovan kao dijalog prozor sa tri kartice. Tu je I glavni meni kao I tri dugmeta: Find Now za pokretanje pretrage, Stop za zaustavljanje pretrage I New Search za definisanje novog traenja. Program omoguava da se pronau podaci po razliitim kriterijumima I da se nad tim podacima vre sve operacije kao da se radi sa Windows explorerom. To znai da se pronaeni podaci mogu brisati, kopirati ili premetati na neku drugu lokaciju. Naravno, mogue je traitisamo jedan podatak ili vie po nekom prostom ili sloenom kriterijumu.

Prva kartica se naziva Name & location I omoguava pronalaenje podataka po kriterijumima:

Named: ime ili maska za pretragu,

Containing text: tekst koji se nalazi u fajlu tj. nekoliko kljunih rei u fajlu,

Look in: lokacija koja se pretrauje ( moe biti disketa, disk ili neki folder ili mrea raunara tj. raunar u mrei).

Ako je ukljuen eker Include subfolders onda se pretrauju svi podkatalozi ispod onog koji je u Combo box-u, ceo disk ili svi diskovi na raunaru.Dugme Browse slui da se preglednije izvri pregled foldera i diskova. Korisnik najee ne zna kako se naziva fajl koji treba da pronae pa se zbog toga koriste maske za pretragu.

ta su maske za pretragu i kako se koriste?Maska za pretragu predstavlja deo imena fajla ili fajlova koji se trae ukljuujui tzv. doker znake. Specijalni znak koji zamenjuje jedno slovo u imenu je ?, a * zamenjuje proizvoljan niz znakova.Evo nekuh maski za pretragu:

b* - pronalazi sve fajlove koji poinju slovom b

b*.txt sve tekstualne fajlove sa poetnim slovom b

peta*. bmp pronalazi sve bmp slike koje poinju sa peta

a?a.* - pronalazi sve fajlove koji umesto znaka ? mogu imati bilo koji drugi znak

bez obzira na ekstenziju tj. tip fajla (npr. Ana.txt, a8a.bmp

*.ekstenzija pronalazi sve datoteke sa ekstenzijom, npr:

*.txt pronalazi sve datoteke sa ekstenzijom TXT

*.doc pronalazi sve datoteke sa ekstenzijom DOC tj. Word dokumenta

*.wav fajlovi sa zvunim zapisom

*.mid midi fajlovi tj. muzika

*.mp3 kompresovan format za muziku koji je veoma popularan

*.avi animirani video

*.mov movi fajl tj. pokretne slike

*.htm internet prezentacija

*.cdr Corel Draw slika

Druga kartica je Date. U njoj zadajemo uslov da li elimo da pretraujemo:

1. All filles sve fajlove

2. Fajlove modifikovane, kreirane ili zadnje koriene

u odreenom vremenskom periodu koji zadamo

u zadnjih x meseci koje zadamo

u zadnji x dana.

Napomena: korisnik treba uvek da vrati radio dugme na opciju All filles kada poeli novu pretragu jer moe doi do pogrenog zakljuka o postojanju nekog fajla. Meutim, svako pokretanje programa Find postavlja radio dugme na All files.

Kartica Advanced slui za napredno pretraivanje koje daje mogunost biranja tipa fajla tj. fajlova koji su vei ili manji od neke zadate vrednosti. Preko Combo box-a Of Type mogue je pronai datoteke bez unoenja maske za pretragu u polju NAMED. Ovaj pristup je komforniji I treba ga koristiti kako bi se upoznali sa svim tipovima datoteka koji se nalaze na raunaru.

Control Panel

Folder Control Panel je namenjen za podeavanje parametara raunara. Izgled ovog prozora je prikazan na slici.

Najvanije stavke koje prosean korisnik upotrebljava su:

Add New Hardware se koristi prilikom instalacije novog hardvera ( modema, grafike kartice, zvune kartice). Raunar najee uspeva sam da prepozna novi ubaeni

hardver I instalira sve potrebne programe drajvere novog ureaja. Ova osobina Windowsa se naziva Plug & Play tehnika.

Add/Remove Programs sadri tri kartice

1. Install/Uninstall: instaliranje novih programa I deinstaliranje ve instaliranih na raunaru.

2. Windows Setup: na ovom mestu je mogue vriti instalaciju I brisanje nekih komponenti operativnog sistema Windows.

3. Startup Disk: slui za pravljenje sistemske diskete koja slui za startovanje raunara u situaciji kada padne sistem. Uz svaki raunar treba imati jednu sistemsku disketu.

Display: ovaj prozor se takoe dobija I desnim klikom negde na desktopu I detaljno je objanjen.

Fonts:

fontovi predstavljaju vrste slova koje koristimo pri radu sa tekstom u bilo kom Windows programu. Da bi neka vrsta slova font bio dostupan u programima, on mora biti prijavljen operativnom sistemu. Ova operacija se izvodi preko Font Install New Font. Prozor fonts je prikazan na slici.

Preko ovog prozora mogue je vriti pregled ili kopiranje fontova na disketu, drugi raunar I sl. Osobine ( atributi ) fonta u nekom dokumentu su: ime, veliina izraena u pointima (pt), boja fonta I stil fonta. Stil moe biti Bold (B), Italic (I), Underline (U). Fontovi se nalaze u fajlovima sa ekstenzijom TTF. Mouse: mogue je definisati osnovne parametre rada sa miem. Ovi parametri su: definisanje osnovnog tastera (levi ili desni), brzina pomeranja pointera, brzina dvoklika, izbor ikonice za pointer

Printers: instalacija i podeavanje parametara vaeg tampaa. Mogue je da postoji vie instaliranih tampaa, ali se uvek jedan definie kao Default tj. podrazumevani.

Sound: definisanje parametara u smislu ozvuavanja raunara ( zvuni efekti, jaina). Treba rei da se jaina zvuka moe podeavati na vie naina:

1. preko ikonice zvunika na Taskbaru (Volume)

2. preko prozora Volume control iz Start menija () koji se moe dobiti i dvoklikom na ikonicu Volume na Taskbaru

3. ako se o radi o aktivnim, na sanim zvunicima.

System: ova ikonica krije podatke o samom sistemu i ne preporuuje se neiskusnim korisnicima da menjaju parametre.

Iako se radi o sloenim stvarima, treba koristiti ovaj prozor kada treba upoznati sa nekim drugim raunarom. Desni klik na ikonicu My Computer na desktopu e dati ovaj prozor na kome moemo videti osnovne podatke o raunaru: tip procesora iI koliinu RAM memorije.

WordPad

WordPad predstavlja jednostavniji tekst procesor koji dolazi uz sam operativni sistem Windows. Tekst procesori su programi za obradu teksta koji pored teksta mogu da sadre slike, tabele I druge objekte. WordPad moe posluiti za obavljanje svakodnevnih poslova oko teksta. Za zahtevnije korisnike postoje programi koji se moraju posebno instalirati. Meu njima je najpoznatiji Microsoft Word (Word 2000) I Word Perfect.

Program WordPad se pokree iz start menija:

. Pojavljuje se program kao na slici ispod.

Pre nego to se pone sa unosom teksta neophodno je da znamo nekoliko pravila koja vae ne samo za ovaj tekst procesor ve I za druge.

Evo tih pravila:

1. prilikom unosa teksta rei se odvajaju pritiskom na taster Space

2. kursor automatski prelazi u novi red kada stigne na kraj linije

3. znaci interpunkcije se unose uz re tj. sastavni su deo zadnje rei

4. posle znakova interpunkcije obavezno se pritiska taster Space

5. novi pasus zapoinje pritiskom na taster Enter

6. uvlaenje prvog reda pasusa se moe izvesti ili sa tasterom Tab ili bez njega (treba podesiti parametre programa da sam automatski vri uvlaenje prvog reda);

prvi red nikada ne uvlaiti blanko znacima;

Pre zapoinjanja novog dokumenta, treba izvriti pripremu dokumenta:

Podeavanje parametara papira

podeava se veliina tj. format papira Size

orijentacija dokumenta uspravno (Portrait) ili vodoravno (Landscape)

margine, leva (Left), desna (Right), gornja (Top) i donja (bottom). Margine su granice teksta.

Izbor fonta (Format Font)

vrsta fonta (npr. YU Times New Roman ili neki drugi)

stil fonta: obian (regular), podebljan (bold) ili iskoen kurziv (italic)

veliina slova (Size) izraen u pointima: 72pt = 1 in = 2,54 cm.

posle ovog koraka definiu se parametri pasusa (Format Paragraph) udaljenost od margina I poravnanje teksta. Tekst moe biti poravnat uz levu marginu, desnu, centriran ili poravnan uz obe margine.

Ako se aktivnosti izvre pre poetka unosa teksta, manje e biti potrebe za kasnijim prepravkama I sreivanjima (formatiranje) teksta.

MANIPULACIJE SA TEKSTOM

Pri radu sa tekstom esto je potrebno odreeni deo teksta (re, reenicu ili pasus) obrisati, kopirati, premestiti ili promeniti atribute fonta. Za to se najee koriste komande za rad sa Clipboardom. Za komande Cut I Copy najpre je neophodno da se izvri selektovanje dela teksta koji se kopira ili premeta. Operacija selektovanja se moe izvriti na vie naina u zavisnosti od onoga ta se eli selektovati:

prevlaenjem mia preko dela teksta

selekcija rei se vri dvoklikom na re

selekcija linije se vri levim klikom ispred leve margine

selekcija celog pasusa se vri levim troklikom u okviru pasusa.

Treba biti obazriv posle selektovanja teksta. Ukoliko posle selekcije pritisnemo bilo koji

taster,raunar e obrisati sve to je selektovano. Da bi odustali od selekcije treba da van selektovanog dela teksta pritisnut levi taster mia.

Brisnje se vri tako to se selektuje tekst koji se eli brisati, a zatim pritisne taster Delete. Kopiranje I premetanje teksta koji je selektovan se moe raditi ili preko Clipboarda ili Drag & Dropom.

Vano: Ukoliko pri nekoj manipulaciji sa tekstom napravimo neku greku, mogue je izvriti ponitavanje zadnje akcije ili sa tastature (Ctrl + Z).

Program WorPad sadri sledee menije:

File

New (kreiranje novog dokumenta)

Open (otvaranje postojeeg dokumenta)

Save (uvanje dokumenta)

Save As (uvanje dokumenta pod drugim imenom ili u drugom folderu)

Dijalozi Open i Save As su praktino isti pa je na slici prikazan samo Save As dijalog.

Iz padajue liste (Combo box) treba izabrati folder u kome elimo da sauvamo fajl. Taj folder moe biti bilo koji folder na disku C, disketi ili nekom raunaru u mrei. Sadraj tog foldera se pojavljuje u oknu ispod padajue liste. Nad fajlovima u oknu je mogue vriti brisanje, preimenovanje, kopiranje na clipboard I sl.

Print (tampanje dokumenta)

Print Previw (pogled na dokument pre tampe)

Page Setup (podeavanje parametara strane)

Exit (izlazak iz programa)

Edit

Undo (ponitavanje zadnje aktivnosti Ctrl + Z)

Cut, Copy i Paste (rad sa Clipboardom)

Select all (selektovanje celog teksta Ctrl + A)

Find (pronalaenje dela teksta Ctrl + F)

Replace (zamena dela teksta drugim Ctrl + H)

View

Toolbar (paleta sa alatima)

Format bar (formatiranje teksta)

Ruler (lenjir)

Status bar (statusna linija)

Options (podeavanje I definisanje izgleda)

Format Font (definisanje atributa fontova)

Paragraph (definisanje parametara pasusa)

Tab (definisanje tabulatora)

Insert za umetanje objekata

Date & Time (u tekst umetnuti tekue vreme I datum)

Object (umetanje u tekst objekata iz drugih programa tj.slika grafikona)

U radu sa tekst procesorima koriste se naa slova. Ako je izabran font koji podrava naa Yu slova

potrebno je znati kojim tasterima kucamo koji znak. U sledeoj tabeli je dat pregled Yu slova na tastaturi tj. koji taster treba pritisnuti za koje slovo.

Slovo

Taster[{]};:\|

irilina slova se kucaju na isti nain kao i latinina, sem slova:

SlovoQQWWXx

TasterQQWWXx

Gore opisani na;in unosa Yu slova slui ako je za tastaturu definisan English (United States) raspored slova. Mogue je, ako posedujemo tastaturu sa oznaenim naim slovima, definisati i na tip tastature (Serbian). U ovom sluaju tasteri Y i Z e zameniti mesta.

SISTEMSKI ALATI ZA Windows 98Ovi programi se nalaze:

Najee korieni alati su:

Backup: povremeno treba napraviti rezervnu kopiju fajlova koji su od velike vanosti. Ovaj program prua mogunost lakog i brzog pravljenja rezervnog fajla u kome su (po izboru) kompresovani ili nekompresovani oni fajlovi iji gubitak bi nam doneo veliku tetu. to su dokumenti vaniji to ee treba vriti Backup. Backup fajlove treba drati na nekoj drugoj memoriji van raunara (disketa, CD..).

Clipboard Viewer: omoguava pregled prenetih podataka na Clipboard. Pritiskom na taster Print Screan mogue je sliku sa ekrana smestiti na Cipboard. Ako elimo u Clipboard smestiti samo sliku aktivnog prozora, koristimo kombinaciju Alt + Print Screan.

Disk Cleanup: omoguava oslobaanje prostora na hard disku od fajlova koji nisu vie potrebni. To su fajlovi iz korpe za otpatke, privremeni internet fajlovi

Disk Defragmenter: prilikom rada sa hard diskom, vri se instalacija programa, kopiranje, premetanje i brisnje fajlova. Pri ovim manipulacijama sa podacima dolazi do njihovog fizikog pomeranja po medijumu diska. Sadraji koji predstavljaju celinu bivaju razbacani po celom disku. To znai da je raunaru neophodno vie vremena da prikupi sve te delove kada se zatrai podatak. Defragmentacija diska podrazumeva objedinjavanje slinih sadraja na jednom mestu memorijske jedinice. U sutini, to znai da program reorganizuje disk tako da delie jednog fajla stavlja jedan do drugog. Ovim se postie vea brzina rada tj. Bolji odziv na va zahtev. Preporuljivo je da se pre defragmentacije diska izvri skeniranje diska, a naroito se preporuuje defragmentacija pre instalacije veih programa.

Scan Disk: posle nekog vremena korienja I instalacije softvera, moe doi do nedostatka prostora na hard disku. Idealna je kupovina veeg I breg, ali u nedostatku novca moe se poveati kapacitet postojeeg upotrebom kompresije koja je ugraena u sam Windows preko ovog programa. Komprimovanjem diska se poveava njegov kapacitet za 20 do 80% u zavisnosti od prirode podataka na njemu. Cena kojom se plaa ovo poveanje je praena smanjenjem brzine raunara. U zavisnosti od vrste raunara ovo usporenje moe da bude neznatno ali I drastino. Preporuka je da se ova opcija izbegava dokle god je to mogue!

System Information: mesto gde se mogu dobiti svi podaci o raunarskom sistemu. Za razliku od System properties iz Control Panela ovde nema nikakve opasnosti da e korisnik uneti nekakav pogrean podatak ili izbrisati konfiguracione podatke raunara. Preko ovog programa se dobijaju detaljne informacije o sistemu I mogue je izvriti nekakvu proveru njegovog stanja. Program je prikazan na slici:

System Monitor: program koji omoguava nadgledanje odreenih parametara raunara kao to su procentualno iskorienje memorije, procesora.

RAZNA PITANJA I ODGOVORI...

FAQ je Frequency Asked Question tj. najee postavljana pitanja. Tu su i odgovori.

ta ako se neka aplikacija zaglavi?

Ponekad se desi da se usred rada sa nekom aplikacijom (programom) raunar zaglavi. To znai da se ne pojavljuje i ne pomera strelica mia u skladu sa pomeranjem mia po podlozi, kursor prestane da treperi, pritiskom na bilo koji taster mia ne deavaju se nikakve aktivnosti, tj. raunar ne reaguje ni na jednu aktivnost. Tada je potrebno zatvoriti aplikaciju u kojoj je nastao problem. To se postie kombinacijom tastera Ctrl + Alt + Del. Tada se dobija sledei dijaloki prozor:

Potrebno je sa prikazanog spiska izabrati aplikaciju koja je prouzrokovala problem (not responding) i pritisnuti dugme End Task. Ovim se postie zatvaranje te aplikacije bez resetovanja raunara (iskljuivanje i ponovno ukljuivanje, preko dugmeta reser na kuitu). Biranje opcije Shut Down izabrali bi tzv. meki reset raunara. Meutim, opisani postupak nije uvek primenljiv.

Ukoliko u problematinoj situaciji pritiskom na kombinaciju Ctrl + Alt + Del ne prouzrokuje pojavu dijaloga Close Program, jedino preostaje opisani reset na kuitu raunara. Windows posle ovakve situacije obavezno pokree program Scan Disk da otkloni eventualne nepravilnosti prouzrokovane nepredvienim iskljuenjem.

ta je to kompresija fajlova?

Pomou programa za kompresiju dekompresiju podataka mogue je od vie selektovanih fajlova napraviti jedan ija je veliina znatno manja od ukupnog zbira selektovanih fajlova. Pri ovakvoj vrsti pakovanja i raspakivanja podataka ostaje sauvana svaka informacija u originalnom obliku (nedestruktivna kompresija). Programi koji se koriste za ovaj vid pakovanja podataka, radi arhiviranja su WinZip, ARJ tj. WinARJ...

Najea upotreba ovog programa je kod prenoenja podataka sa jednog na drugi raunar, a prelaze kapacitete diskete, prvo zipujemo, a zatim kopiramo tako zapakovane na disketu ili vie njih.

ta su to virusi i kako se zatititi?

Virusi su mali skriveni programi koji se veoma lako prenose bez znanja korisnika, sa jednog raunara na drugi raunar. Ovo se deava pri kopiranju podataka, prikupljanju podataka i elektronske pote sa Interneta isl. Virusi se razlikuju po vrsti delovanja. Najbezazleniji aktiviraju neku poruku odreenog datuma, a najopasniji su oni koji unitavaju podatke na raunaru. Zatita od virusa se vri pomou antivirusnih programa kao to su McAfree Scan, Norton, Tbav, AVP... treba uvek uzimati to novije verzije programa kako bi se zatitili od virusa koji se pojavljuju svakodnevno.

ta su Scarp fajlovi?

Najbri nain pamenja sadraja Clipboarda je da se negde na Desktopu desnim klikom iz lebdeeg menija odabere Paste. Raunar tada kreira Scarp fajl koji u sebi sadri ono to smo zapisali u Clipboard. Posle ovoga mogue je na Clipoboard uneti novi sadraj, jer je prethodni zapamen na desktopu.

Kako izvriti automatsko pokretanje programa?

Automatsko startovanje podrazumeva startovanje prilikom ukljuenja raunara. Da bi se ovo omoguilo mora se preica programa staviti u specijalni folder StartUp. Ovo se moe izvriti na dva naina:

desni klik na nai eljeni fajl preko dijaloga Browse

Drag & Drop-om odvui eljeni fajl do menija

ta je OLE (Object Linking & Embeding) tehnologija?

ugraivanje: mogue je da se ne naputajui program u kome radimo u njega ugradi objekat nekog drugog programa. Npr. u Wordu ugradimo sliku iz Painta. jednostavnim dvoklikom na sliku u dokumentu, radno okruenje (meniji, toolbarovi) se menja I dobija oblik programa u kome je izabrani objekat napravljen.

povezivanje: predstavlja dinamiku vezu izmeu izvornog objekta I povezanog objekta. Ako se izvorni objekat (fajl) izmeni, mogue su automatizovane promene tj. Auriranje svih fajlova u kojima je on bio ugraen.

Primer ovoga je da se neki logotip firme nacrtan u Paintu zapamti kao fajl.

Ovaj fajl moemo povezati sa tekstualnim fajlovima. Ovakvih tekstualnih fajlova moemo imati veliki broj. Ako se neki od podataka iz logotipa promeni (npr.broj telefona) nije potrebno da vrimo izmene ni u jednom tekstualnom fajlu sa kojim je ovaj povezan ve e promene biti automatske.

ta je MP3 muzika, a ta Media Player?

MP3 je najire prihvaen standard za kompresiju audio podataka tj. muzike. Naime, na jednom audio disku staje desetak pesama u trajanju od 74 minute. Kada se izvri kompresija podataka dobije se negde oko 150 do 180 pesama na jednom CD-u uz zanemarljiv gubitak na kvalitetu reprodukcije.

Media Player je jedan od programa koji slui za reprodukciju MP3 fajlova tj. pesama. Program moe da ima veliki broj tzv. Skinova koje korisnik moe da menja, a standardan izgled je prikazan na slici.

ta smem, a ta nikako ne treba da briem?

Mogu se brisati:

svi podaci i folderi koje ste kreirali, a koji vam nisu ili vam nee biti potrebni

sve kopije koje ste napravili privremeni (*.tmp) fajlovi i privremeni Internet fajlovi preice sa Desktop-a i druge preiceNe treba nikako brisati:

sve to je u Windows folderu

sistemski fajlovi u korenom katalogu diska C

folder Program Files

Nikako ne brisati instalirane programe pomou Windows Explorera ve koristiti odgovarajue Uninstall program!

klizai u skrol traci

skrol trake

statusna linija

ugao prozora

ivica prozora

radna povrina

linije alatki

linija menija

kontrolno dugme

dugmad za minimizaciju, restauraciju i zatvaranje

zaglavlje prozora

1

_1102166313.unknown

_1102176700.unknown

_1102248277.unknown

_1102311639.unknown

_1102248102.unknown

_1102169331.unknown

_1102165807.unknown