Skripta iz

EKOLOGIJE

(ZA INTERNU UPOTREBU)

1

IZBORNI PREDMET: EKOLOGIJA

1. Pojam EKOLOGIJE i znaaj

Naziv ekologija potie od grkih rei OICOS- dom i LOGOS- nauka. Termin ekologija prvi je uveo 1866. god. nemaki zoolog Hekel, ali se ipak utemeljivaem smatra arls Darvin. EKOLOGIJA je nauka koja prouava ivotnu sredinu, odnose izmeu ivih bia i neive prirode, kao i naine na koje su se iva bia prilagodila uslovima spoljanje sredine. Danas je ekologija jedna od najznaajnijih prirodnih nauka. ivimo u veku hemije, gde nema oblasti koja nije zagaena. ovek je svojim negativnim delovanjem zagadio i naruio prirodu u mnogim delovima sveta. Ugrozio je opstanak mnogih vrsta biljaka i ivotinja. Na taj nain ugrozio je i sopstveni opstanak na Planeti. Zato su saznanja iz ekologije neophodna osnova za savremenu zatitu ivotne sredine.

2. Biom, biosfera

Biomi su ekoloki sistemi sloenije grae. U njih se udruuju ekosistemi sa slinim sastavom i osobinama. Po spoljanjem izgledu lako se prepoznaju i iroko su rasprostranjeni na Zemlji. U osnovi postoje dva glavna tipa bioma: vodeni i kopneni.Vodeni biomi se prema osobinama vode dele na: biom mora i slatkovodni biom.

2

Kopneni biomi zavise od osnovnih klimatskih prilika na Zemlji, pa tako na krajnjem severu razvio se biom tundre. Neto junije je biom tajge. Tada klima postaje umerenija, pa se stvaraju uslovi za razvoj listopadnih uma. Postaje sve toplije i suvlje pa imamo biom mediteranske veno zelene ume i makije. Junije od ovog bioma vlada biom savana, a u zoni oko ekvatora razvio se biom tropskih uma. U delovima sveta gde tokom veeg dela godine vladaju ekstremno visoke temperature, veoma duge sue razvio se biom pustinja.

Bosfera je najsloeniji sistem u koji su udrueni biomi. Ona je najvii nivo jedinstva ivog i neivog na planeti Zemlji. Gornja granica biosfere nalazi se u atmosferi na visini od 10 do 12 km od Zemljine povrine, a donja na kopnu na dubini od 2 do 3 km.

3. Definicija ekosistema (biotop, biocenoza)

Svaki ekosistem je izgraen od dva osnovna dela: stanita (biotopa) i ivotne zajednice (biocenoze). Dakle ekosistem predstavlja neraskidivo jedinstvo ive i neive prirode. Klima koja vlada u stanitu uveliko odreuje osobine ekosistema. Od koliine svetlosti, temperature, padavina ili brzine vetra direktno zavisi koje e vrste ivih bia iveti na nekom stanitu. Na razliitim stanitima razvijaju se razliite ivotne zajednice koje ine raznovrsne vrste biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama. Prema tome, stanite ili biotop je prostor sa razliitim oblicima neive materije i odgovarajuim klimatskim osobinama u kome iva bia ive. Sva iva bia koja ive u odreenom ekosistemu jednim imenom se nazivaju ivotna zajednica ili biocenoza.

3

4. Proizvoai, potroai, razlagai navedi primere

Svi lanovi biocenoze su prema nainima ishrane grupisani u proizvoae, potroae i razlagae. Proizvoai predstavljaju grupu organizama sposobnih da samostalno proizvode hranu koju koriste za svoje ivotne potrebe. To su sve zelene biljke koje procesom fotosinteze od ugljen dioksida i vode u prisustvu Suneve energije proizvode organsku materiju. Ovi organizmi nazivaju se autotrofi.Potrosai ine grupu organizama koji za svoju ishranu koriste gotove organske materije biljaka i drugih ivih bia. Njima pripadaju sve vrste ivotinja i neke vrste parazitskih biljaka, gljiva i mikroorganizama. Potroai se nazivaju i heterotrofi.Razlagai predstavljaju grupu organizama koji za svoju hranu koriste uginule organizme ili njihove odbaene delove. To su razliite vste gljiva i bakterija. Razlagae jo nazivamo i dekompozitori.

5. Ekoloki faktori (abiotiki, biotiki)

Iz spoljanje sredine deluju najrazliitiji faktori koji odreuju uslove ivota na stanitu. Nazivaju se ekoloki faktori. Delimo ih na abiotike i biotike. Abiotiki faktori dolaze iz spoljanje neive prirode, a delimo ih na faktore klime, zemljita i reljefa. Faktori klime obuhvataju: Sunevo zraenje, svetlost, temperaturu, vlanost i vazduna kretanja. Faktori zemljita obuhvataju fizike i hemijske osobine zemljita, kao i osobine stena na kojima se zemljite formira. Faktori reljefa obuhvataju:

4

nadmorsku visinu, nagib terena i okrenutost prema odreenoj strani sveta (ekspozicija).Biotiki faktori su takoe veoma sloeni i raznovrsni. Oni obuhvataju: uzajamne uticaje izmeu organizama, uticaj ivih bia na spoljanju neivu sredinu i uticaj oveka (antropogeni ekoloki faktor).

6. Ekosistemi stajaih voda (jezera, bare, movare)

Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini. Jezera su veoma duboka, nastala prirodnim i vetakim putem. Razlikujemo obalsku zonu, u kojoj ima svetlosti i dubinsku zonu, u kojoj vlada mrak. Bare su veoma plitke vode, sline obalskoj zoni jezera. Na obalama gde nivo vode varira protee se zona visokih biljaka, meu kojima su najbrojnije: trska, rogoz, a i sita. U dubljim delovima vode javlja se zona plutajuih biljaka, a to su lokvanjii, vodeni oraak, soivica, vodena paprat i menica. U najdubljim delovima nalazi se zona podvodnih biljaka, a najee su alge prljenice, drezga i resina.ivotinjske zajednice jezera i bara delimo u tri grupe: prave vodene ivotinje - hidra, mala riblja pijavica, velika medicinska pijavica, tanjirasti pu, barski pu, jezerska pastrmka. Drugu grupu ine amfibijske ivotinje (raaju se u vodi i prvi deo ivota provode u vodi, a drugi deo ivota provode kao kopnene ivotinje). Tu ubrajamo larve komaraca, veslare, vodenu stenicu, vodenog pauka, zelenu abu itd. Treu grupu sainjavaju kopnene ivotinje kao to su barska kornjaa, belouka, bela roda, crna roda, divlja patka, divlja guska, bela aplja, kormoran, eja movarica.

5

Movare su veoma vlani delovi kopna, na kojima se plitka voda zadrava krai ili dui period u toku godine. Dno movare je od treseta ugljenisani biljni delovi koji se nisu razgradili usled smanjene koncentracije kiseonika. Razlikujemo niske i visoke movare. Niske movare su udubljene, a visoke imaju ispupen oblik. ivotna zajednica niskih movara slina je ivotnoj zajednici bara. U njima su najbrojniji traci, dok u visokim movarama preovladaju bele mahovine tresetari i vetrogoni. Ovde je est i beli bor, to ukazuje na prelazni karakter ovih stanita.

7. Ekosistemi tekuih voda (reni tok, reno ue)

Reka se moe podeliti na gornji, srednji i donji tok. Sa tokom se menja temperatura, prozranost i brzina vode. Gornji tok reke nastanjuju razliite vrste silikatnih algi, mahovina, beskimenjaka i riba. Njihovi predstavnici su: alga fragilarija, alga sinedra, mahovina fontinalis, alpska planarija, potona pastrmka, vodomar, vodenkos. Srednji tok reke nastanjuju alga kladofora, rena vodena buva, reni rak, mrena, lipljen. Donji tok reke nastanjuju tri vrste zajednica. Bentos (privrene za dno reke) modrozelene alge, rena koljka, larve nekih insekata, a poznata je i glista tubifeks, koja ivi u mulju. Druga zajednica je plankton gde je najvaniji fitoplankton koji porizvodi hranu. Predstavnici su razliite alge. Razlikujemo i zooplankton, a to su razliite vrste sitnih raia. Nektonskoj zajednici pripadaju aktivni ivotinjski organizmi kojima pripadaju ribe: deverika, aran, smu, som, tuka, i druge.

6

8. Ekosistemi mora i okeana

Mora i okeani obuhvataju oko 70% Zemljine povrine. Prema dubini u svim okeanskim basenima razlikuju se 3 osnovne reljefne celine: kontinentalni plato: manje-vie ravno dno, koje dostie dubine od oko 200 metara; kontinentalna padina - sa veoma strmim dnom i dubinama izmedju 200 i 2000 m; okeanska loa - sa manje-vie ravnim dnom i dubinama od 2000-4000 m. U morskim basenima mogue je razlikovati morsko dno i slobodnu vodu. U okviru morskog dna razlikujemo 3 zone i to obalsku zonu dna, dubinsku zonu dna, i najdublju zonu dna. U prostoru slobodne vode mogue je razlikovati plitkovodnu zonu slobodne vode, dubinsku zonu slobodne vode i najdublju zonu slobodne vode.Karakteristike ekosistema mora su salinitet, pritisak, temperatura, svetlost, strujanje vode i sl. ivotne zajednice mora grupiemo u bentos, planktnon i nekton. Stanovnici morskog dna su razliite alge, morska trava, koljke, korali, sase, suneri, morske zvezde, morski jeevi, raa, riba list i druge. Plankton ine fitoplankton i zooplanktnon - to su razliite alge, raii, larve i sl. Nekton ine uasti klobuk, lignje, sardine, papaline, tunj, skua, zubatac, osli, delfin, kit i dr.

9. Kopneni ekosistemi u naim uslovima

Prema izgledu zajednice i vrsti dominantnih biljaka razlikujemo umske i zeljaste ekosisteme. Razlikujemo liarske listopadne ume, liarske zimzelene ume i etinarske zimzelene ume. Zeljasti ekosistemi u naoj zemlji dosta su rasprostranjeni. Mogu biti prirodni i vetaki. Nai prirodni ekosistemi su stepe i

7

planinske rudine. Stepe se razvijaju u nizijama u uslovima kontinentalne klime, a planinske rudine u hladnim planinskim predelima. Vetaki zeljasti ekosistemi su livade i panjaci koji su nastali krenjem uma i isuivanjem bara i movara, agroekosistemi oranice, vinogradi i vonjaci. U njima pored kulturnih biljaka koje ovek uzgaja uvek ivi i mnotvo drugih biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama. Oni zajedno grade agrobiocenozu.

10. umski ekosistemi

Osnovni delovi umskog ekosistema su geoloka podloga, zemljite, vazduh i umska ivotna zajednica. U njima pored drvea ivi mnogo drugih vrsta biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama. Svi lanovi ivotne zajednice su meusobno povezani, a sloenost se ogleda u njihovoj izraenoj spratnosti. Razlikujemo sprat visokog drvea, sprat bunova i prizemni sprat. Takoe, moemo razlikovati i podzemne spratove. U naoj zemlji ima mnogo razliitih vrsta uma. Na naoj teritoriji ivi oko pedeset razliitih vrsta visokog drvea. Sve nae ume moemo podeliti na: Liarske listopadne, liarske zimzelene i etinarske zimzelene ume. Liarske listopadne i liarske zimzelene ume nastanjuju kontinentalne delove, odnosno ive u uslovima umerene klime, dok etinarske zimzelene ume uspevaju u primorskim predelima. Razliite ume imaju razliit broj i gustinu spratova. Zbog toga koliina svetlosti koja dopire do dna ume moe biti razliita. Prema tome razlikujemo svetle i tamne ume.

8

11. Liarske listopadne ume

Liarske listopadne ume razvijaju se u unutranjim predelima nae zemlje, u uslovima umerenokontinentalne klime. Nepovoljan zimski period sa snegom i jakim mrazevima razliiti lanovi biocenoze preivljavaju na razliite naine. Problem niskih temperatura najvei broj biljaka reio je tako to zbacuje svoje lie i prelazi u fazu potpunog mirovanja. Pupoljci iz kojih se u prolee razvijaju novi delovi biljke zatieni su razliitim dlakama ili smolom. Debela kora titi unutranje osetljive delove stabla od smrzavanja. Problem niskih temperatura neke ivotinje su reile tako to pred zimu napuste hladne predele i odu u toplije june krajeve. Druge ivotinje menjaju dlaku ili perje u debelo krzno ili gue perje. Mnogobrojni insekti i beskimenjaci zimu provode zavueni u dublje delove zemljita, stena ili stabala. Na kraju neke ivotinje prespavaju zimski san, opskrbljeni hranom.Kod nas razlikujemo nekoliko vrsta liarskih listopadnih suma. To su: sitnolisne listopadne ume u najtoplijim junim predelima, krupnolisne hrastove listopadne ume u centralnim i istonim delovima, listopadne bukove ume u sredinjim delovima planina, poplavne nizijske ume pored velikih nizijskih reka. Sitnolisne listopadne ume izgrauju crni i beli bor, krupnolisne hrastove ume izgrauju sladun i cer, listopadne bukove ume bukva, a poplavne nizijske ume hrast lunjak, bela vrba i topola. Pored ovih vrsta drvea u naim umama zastupljeni su: brest, javor i jasen.Stanovnici liarske listopadne ume:

- sprat drvea crni grab, beli grab, sladun, cer, bukva, hrast lunjak, kitnjak, bela vrba, topola, brest, javor, jasen; insekti - potkornjak, jelenak, gubar, strizibuba; ptice

9

zelena una, detli, kukavica, sova, drozd, jastreb; veverica, smuk

- sprat bunova glog, dren, leska, trnjina, kupina, boikovina; ptice slavuj, senica, cari

- prizemni sprat vrganj, umska jagoda, muhara, paprat, mahovina, plunjak, visibaba, jagorevina, ledinjak, brljan; je, umska kornjaa, rovica, jazavac, jelen, divlja svinja, vuk, lisica, dadevnjak, umska aba, slepi; crveni umski mrav, truljak i dr.

12. Liarske zimzelene ume

Ova vrsta uma razvija se u primorju, u uslovima mediteranske klime. Primorske ume se razvijaju na ispucalom krenjaku. Kroz njega voda veoma brzo i lako ponire u dublje delove stenovite podloge. Osnovni problem je sua u toku letnjih meseci. Problem sue biljke su reile na razliite naine. Jedna grupa je posebno prilagoena za efikasno uvanje vode u biljci. Druga grupa ima efikasno razvijen korenov sistem, koji uspeno upija i najmanju koliinu vode u podlozi. Trea grupa u nepovoljnom periodu prelazi u fazu mirovanja. Kod prve grupe na povrini listova esto se javlja debeo sloj voska ili debele kutikule, koja smanjuje isparavanje vode iz lista . Na listovima ovih biljaka esto se nalazi i veliki broj lezda sa etarskim uljima koje stalno isparava, pa itava uma u periodu sue intenzivno mirie. Smanjivanjem veliine listova, pretvaranjem listova u trnove ili potpunim gubitkom listova biljke ovog podruja prilagoene su na suu.

10

U naim liarskim zimzelenim umama sprat drvea ini hrast crnika i primorski borovi: pinjol i alepski bor. Stanovnici sprata drvea su: tiglic, puh i vetruka (ptica).Sprat bunova izgrauju mnoge miriljave biljke: mirta, planika, trlja. Od ivotinja mogu se sresti ptice zelentarka i crni kos, cvrakU prizemnom spratu mogu se nai paprat primorska sleznica, mnotvo penjaica i lijana kao to su: tetivka, paroga, zimzelena rua. ivotinjsku zajednicu prizemnog sprata ine: gmizavci poskok, blavor, prugasti smuk, primorski guter, zelemba, divlji kuni, akal i mungos.

13. etinarske zimzelene ume

Ove ume se razvijaju na naim najviim planinama, u uslovima hladne planinske klime. Niske temperature i nedostupnost vode tokom duge zime, osnovni su problemi koje moraju reiti svi lanovi etinarske zimzelene ume. Smola i druga hemijska jedinjenja u listovima spreavaju smrzavanje vode i formiranje leda koji bi unitio tkiva listova. Postoji nekoliko tipova etinarskih uma. Na najtoplijim planinama u blizini mora razvijaju se ume munike i molike, a na hladnijim planinama u dubljim delovima kontinenta ume smre, belog bora i omorike. Pored njih esti su crni bor i jela. Poznata je i endemina vrsta Panieva omorika na planini Tari. Na kori i granama drvea esti su mnogobrojni liajevi, od kojih je najinteresantniji bradati liaj. U ovom spratu drvea ive sledee ivotinjske vrste: zelena krastaa, ris, kuna zlatica; ptice krstokljun, jelova senica, sova uara, crna una .

11

Sprat bunova je siromaan. Izgrauju ga malobrojne biljne vrste: borovnica, malina i planinska ribizla. Od ivotinjskih vrsta tu su medved, vuk i ptica kralji.U prizemnom spratu ive razliite gljive, mahovine, paprati i zeljaste biljke- zeja soca. Od ivotinjskih vrsta tu su mnogobrojni insekti, a od kimenjaka mali i veliki tetreb.

14. Zeljasti ekosistemi

To su ekosistemi u kojima dominiraju razliite vrste trava i drugih zeljastih biljaka. esto se nazivaju travni ekosistemi. Osnovni delovi travnog ekosistema su geoloka podloga, zemljite, vazduh i travna ivotna zajednica. Razvoj razliitih zeljastih ekosistema uslovljavaju veoma niske temperature tokom duge zime i veoma topla i suva leta.U zeljastim ekosistemima nema izraene spratovnosti, ali se uoavaju slojevi visoke i niske trave. Bez obzira na jednostavnu strukturu, ivotne zajednice zeljastih ekosistema su bogate razliitim vrstama biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama. Sloenost zeljastih ekosistema se ogleda u njihovoj vremenskoj organizaciji i meusobnoj povezanosti svih lanova ivotne zajednice. U rano prolee iz zemlje izbija mnotvo prolenica, koje za nekoliko dana zavravaju svoje aktivnosti i povlae se u fazu mirovanja. Odmah posle njih nie nova grupa biljaka koja e u travnom ekosistemu dominirati neko vreme. Mnoge vrste trava izgrauju svoje zajednice na razliitim mestima. U naoj zemlji ivi oko 300 rzliitih trava i preko 1000 drugih zeljastih biljaka.

12

Svi nai zeljasti ekosistemi dele se u dve osnovne grupe: prirodne i vetake. Prirodni su stepe i planinske rudine, a vetaki livade i panjaci.

15. Stepe i planinske rudine

Stepe se javljaju na mestima gde su zime veoma hladne, a leta veoma topla i suva, pa nema uslova za razvoj drvea. Kod nas stepa ima u Vojvodini, u uslovima neto blae klime. One se smenjuju sa fragmentima uma, pa itavo podruje nazivamo umo-stepa.U ivotnoj zajednici stepa najveu brojnost i masu imaju trave kao to su: kovilje, stepski vijuk i ipovina. U rano prolee stepu ukraavaju prolenice: gorocvet, sasa, uskolisni bour, perunika i dr. ivotinjski svet stepa ine: hrak, slepo kue, tekunice, areni tvor, stepski soko, ubasta eva i droplja.Planinske rudine su ekosistemi iji je razvoj uslovljen klimom. One se javljaju na najviim delovima planina, iznad najvie granice prostiranja uma, na mestima gde su zime veoma duge i hladne, a leta kratka i svea. Stanovnici planinskih rudina su razliite vrste trava kao to su: planinski vijuk, aika ili otrica. Tu se javljaju i runolist, zvonii, gencijane, planinski afran, planinske ljubiice i dr. Od ivotinja izdvajamo snenu voluharicu, crnog dadevnjaka, divokozu, arku, surog orla i dr.

16. Livade i panjaci

Livade i panjaci nastaju delovanjem oveka, i to krenjem uma i isuivanjem movara i bara. One su vetake tvorevine na kojima ovek napasa svoje domae ivotinje. Livade su

13

izgraene od visokih trava, koje se odravaju stalnim koenjem a panjeke ine niske trave koje stoka redovno pase. Najznaajnije livadske biljke su prave trave: livadarka, jeevica, popino prase, ljulj i divlji ovas. Tu su jo: dateline, lucerke, uti zvezdan, grahorice i livadske alfije. Na livadama su prisutni mnogobrojni inesekti: bogomoljke, skakavci, zrikavci, truljci, bumbari, pele, leptiri Takoe sreemo livadskog gutera, razliite ptice: eve, fazane, ptice pastirice kao i stalne stanovnike zemljita gliste, rovce i krtice.

17. Agroekosistemi

Agroekosistemi su delovi kopna na kojima ovek gaji razliite vrste kulturnih biljaka koje koristi za ishranu ili ih primenjuje u industriji. U naim uslovima svi agroekosistemi su nastali na mestima gde su bile ume, stepe ili movare. U zavisnosti od toga koje se kulture gaje razlikujemo polja, povrtnjake, vinograde i vonjake. Na poljima se gaje itarice: penica, ra, ovas, kukuruz, pirina; industrijske biljke: suncokret, soja, uljana repica, eerna repa. U povrtnjacima se uzgaja razliito povre, u vinogradima razliite sorte vinove loze a u vonjacima drvenaste kulture. U agroekosistemima apsolutno najznaajniji ekoloki faktor je ovek. Osim tzv. kulturnih biljaka postoje i tetni lanovi agrobiocenoza. To su korovi, paraziti, insekti, ptice i glodari. Najpoznatiji korovi su: kukolj, bulka, palamida, tir, divlja grahorica, iak; od parazita itna ra, garka i plamenjaa. tetne ivotinje su krompirova zlatica, rovac, biljne vai, poljski mi, hrak, vorak, prepelica i dr. ovek se protiv tetoina bori hemijskim sredstvima koje nazivamo pesticidi.

14

Nekontrolisanom upotrebom zagauje zemljite, a time i hranu, te mora biti veoma obazriv.

18. Efekat staklene bate

Ljudske aktivnosti menjaju nau planetu. Niko ne moe predvideti kakve emo dugorone posledice zbog toga trpeti. Sunce zagreva Zemljinu povrinu, odakle toplota stalno zrai prema atmosferi, traei da je napusti. Meutim, neki gasovi kao npr. ugljen dioksid, metan i vodena para zaustavljaju toplotu i ne doputa joj da ode u visinu. Ovaj proces zagrevanja atmosfere poznat je kao efekat staklene bate. Poto je ugljen dioksid gas koji proizvodi najjai efekat staklene bate, naunici oekuju da e Zemlja postati toplija zbog poveanja njegove koncentracije u atmosferi. Najvie ugljen dioksida oslobaa se sagorevanjem u termoelektranama, automobolima i domovima. U poslednjih 100 godina prosena globalna temperatura Zemlje porasla je za oko 0,5 stepeni Celzijusa. Ukoliko se temperatura na Zemlji i dalje poveava doi ce do podizanja nivoa mora i do optih meteorolokih promena.

19. Unitavanje ozonskog omotaa

Ozon je bezbojan gas iji su molekuli sastavljeni od tri atoma kiseonika. On formira tanki zatitni omota oko Zemlje, koji ima veliki znaaj za mnoge oblike ivota na njoj. Ozonski omota zaustavlja prodor ultravioletnih sunevih zraka, koji mogu ubiti ili otetiti elije biljaka, ivotinja i drugih organizama. Pod dejstvom UV zraka ozon se razbija na sastavne

15

delove koji se pod normalnim uslovima brzo spajaju u novi molekul ozona. Meutim, ukoliko se u atmosferi nalaze gasovi koji sadre hlor, ozon se ne moe obnoviti. Poetkom 80tih godina dvadesetog veka meteoroloki satelit snimio je veliku rupu u ozonskom omotau iznad Antarktika. Najvee negativne efekte na ozon imaju svojim delovanjem mlazni avioni, freoni (hloro-fluorougljenici) koji se koriste za proizvodnju sprejova i rashlaivanje friidera i zamrzivaa. Smatra se da su freoni do danas unitili oko 5% ukupnog svetskog ozonskog omotaa.

20. Kisele kie

Vazduh se zagauje na vie naina: saobraajem, fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domainstvima, paljenjem uma radi stvaranja poljoprivrednog zemljita i dr. Tim zagaenjima u atmosferu se oslobadjaju mnoga opasna jedinjenja. Izmeu ostalih to su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju kisele kie, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruenja vode. Osim ovih jedinjenja oslobaaju se i druga tetna jedinjenja kao to su sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid i dioksid, olovo. Mnoga iva bia oseaju direktne posledice od poveanja koncentracije tetnih materija u vazduhu. Biljke gube hlorofil i menjaju boju, postepeno im izumiru tkiva i organi i na kraju dolazi do suenja i smrti. ivotinje oteano diu i nastaju oboljenja kao to su: bronhitis, astma i kancer plua. Takoe, kod oveka aerozagaenje izaziva razliita oboljenja disajnih organa, ali se ovim zagaenjima zagauje i hrana, a time oteuju i drugi organi. ivot i rad u zagaenim prostorijama moe imati ozbiljne posledice na

16

zdravlje ljudi. Iz tog razloga kod nas je zabranjeno puenje u zatvorenim radnim prostorijama i na svim javnim mestima.

21. Mere zatite vazduha

Stalno praenje kvaliteta vazduha jedan je od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija za njegovu zatitu. Mere zatite vazduha moemo podeliti u tri grupe. Prva podrazumeva eliminaciju uzroka zagaivanja, druga smanjenje koliine tetnih materija koje se isputaju u atmosferu, a trea posebne mere ienja vazduha. Eliminisati uzroke zagaenja moemo uvoenjem novih tehnologija u procese proizvodnje ili uvoenjem istih goriva kao npr. bezolovni benzin koji je omoguio eliminaciju olova. Smanjiti tetne materije moemo postavljanjem filtera i posebnih postrojenja za preiavanje izduvnih gasova i dima na fabrika postrojenja. Posebnu grupu zatite vazduha predstavljaju akcije ozelenjavanja prostora, podizanje zelenih povrina u vidu parkova, drvoreda, ivih ograda ili travnjaka. Zelene biljke u gradskim uslovima neprekidno vrse fotosintezu i stalno proizvode nove koliine kiseonika, a u isto vreme troe ugljen - dioksid. Zelene biljke su pravi filter koji upija veliku koliinu ai i praine. Biljke takoe smanjuju i gradsku buku , koja u nekim delovima grada moe biti nepodnoljiva. etinari su najbolji istai vazduha, a istovremeno svojim mirisom koji proizvode kamfor i terpentin osveavaju prostor.

22. Izvori zagaenja voda

17

Voda se zagauje direktnim i indirektnim putem. Direktan put zagaenja voda je otpadnim vodama u koje ovek ubacuje tetne materije i direktno izliva u rene tokove (komunalne otpadne vode) i industrijskim otpadnim vodama koje su pune tetnih materija iz industrijskih postrojenja. Voda se indirektno zagauje u procesu spiranja tetnih hemijskih materija iz zemljita. Na tom putu one lagano prelaze u podzemne vode, odakle procesima kruenja vode dolaze do reka, jezera, mora. Zagaenje vode moe biti i posledica nesrea, npr. izlivanje nafte iz tankera prilikom ega moe da strada mnotvo ptica, riba i ostalih ivotinja. Na taj nain poremete se prirodni odnosi u biocenozi i izazivaju velike promene u itavom ekosistemu. Zagaena voda ne moe se koristiti u domainstvu niti za pie. Osim toga, otpad vrlo esto zavrava u telima vodenih ivotinja koje koristimo u ishrani. Otpadne vode, ubrivo i deterdenti su bogati nitratima i fosfatima, koje biljke koriste za svoj rast. Ako je velika koliina nitrata i fosfata u vodi moe da se desi populaciona eksplozija planktonskih algi. Ovu pojavu nazivamo cvetanje vode. Prenamnoene alge su u stanju da potroe sav kiseonik iz vode i time izazovu uginue ostalog ivog sveta.

23. Mere zatite voda

Sve mere zatite voda mogu se podeliti u tri grupe: eliminaciju uzroka zagaivanja, smanjenje koliine tetnih materija, posebne mere ienja voda. Eliminacija uzroka zagaivanja podrazumeva postavljanje deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe ubriva i pesticida u poljoprivredi, masovno poumljavanje da bi se spreila erozija zemljita. Smanjenje

18

koliine zagaujuih materija podrazumeva postavljanje odgovarajuih filtera i posebnih sistema talonika na mestima gde se izlivaju otpadne vode. Ovde se podrazumeva i obavezno hlaenje otpadnih voda pre izlivanja u reku. Posebne mere zatite podrazumevaju hemijsko i bioloko ienje voda. Hemijska sredstva su razliite hemikalije koje neutraliu opasne materije. Bioloke mere su najefikasnije, jer su bazirane na prirodnim zakonitostima i aktivnostima ivih bia. Vodeni ekosistemi imaju snanu mo prirodnog samopreiavanja, zahvaljujui delovanju biljaka i mikroorganizama. Mo samopreiavanja reke ogleda se u rasporedu ivotnih zajednica koje se u obliku pravilnih zona javljaju ispod mesta izlivanja otpadnih voda. Odmah na mestu izlivanja ivotna zajednica je siromana. Kako se ide niz tok, uoava se postepeno obogaivanje i smanjivanje biocenoze, da bi se na odreenom odstojanju od mesta ulivanja pojavila prirodna zajednica. Zbog izuzetnog znaaja ouvanja voda potrebno je podizanje nivoa opte svesti o ovom problemu za opstanak oveka.

24. Zagaivanje zemljita

Zemljite je osnovni deo svakog kopnenog ekosistema. Njegova osnovna osobina je plodnost. To je sposobnost zemljita da snabdeva biljke vodom, mineralnim materijama i kiseonikom. Osobine zemljita uslovljavaju koliko e organske materije biljke proizvesti procesom fotosinteze. U zemljitu se odvijaju i procesi razlaganja organske materije. Promene fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita usled zagaenja mogu dovesti do velikih posledica na osobine itavih ekosistema. Zemljite moze biti zagaeno na vie naina, a jedan od

19

najeih izvora je poljoprivreda. Poljoprivredna zemljita se zagauju direktnim hemijskim tretmanom, upotrebom pesticida. Pesticidi su hemijske supstance koje delimo na: insekticide (unitavaju insekte), herbicide (unitavaju korovske biljke), fungicide (unitavaju uzronike biljnih bolesti) i rodenticide (unitavaju glodare). Ako je upotreba pesticida nekontrolisana i esta, zagaenje je neminovno. Prekomernim ubrenjem poljoprivredno zemljite se zagauje neorganskim jedinjenjima. Direktan izvor zagaivanja zemljita su smetlita i deponije. Sa njih se spiraju otrovi, koji jednim delom ostaju u zemljitu, a drugim delom odlaze u podzemne vode. Kisele kie takoe zagauju zemljite, kao i praina, a i druge estice iz vazduha. tetu od zagaivanja zemljita trpi kompletna priroda, pa i sam ovek koji izaziva ovo zagaivanje. Gotovo sve zagaujue materije iz zemljita kroz lance ishrane zavravaju u telima biljaka i ivotinja. Putem ishrane ovek ih unosi u svoj organizam.

25. Mere zatite zemljita

Osnovne mere zatite podrazumevaju smanjenje upotrebe zagaujuih materija u poljoprivredi i opte smanjenje zagivanja vazduha i vode. Dobro pripremljena sanitarna polja za deponije koje e na kraju svoje upotrebe biti zatrpane i razgraene prirodnim putem, znaajna su mera zatite. Znaajne su i bioloke mere. Mnoge biljke imaju sposobnost da opstanu na veoma zagaenim zemljitima. Svojim telima mogu da upiju veliku koliinu tetnih, pa ak i otrovnih materija. Tako imamo primer ljubiice (viola arsenica) koja je u stanju da ivi na zemljitima bogatim tetnim arsenom. esto se i razliita

20

hemijska jedinjenja mogu koristiti za neutralizaciju zagaujuih materija u zemljitu.

26. Reciklaa otpadaka

Reciklirati znai ponovo preraditi ve upotrebljene materije koje mogu da se koriste u opte ili sline svrhe. Na industrijskom nivou reciklaa je najbolji put ka smanjivanju opteg zagaivanja. Recikliranjem se smanjuju potrebe za sirovinama, potrebno je manje energije za ponovnu preradu i smanjuje se koliina otpadaka koji zagauju okolinu. U razvijenim zemljama postoje kontejneri posebno za odlaganje otpada od hartije, stakla, plastike, metala, otpada organskog porekla. Recikliranjem jedne staklene boce utedi se toliko energije da sijalica od 100 W moe da svetli etiri sata. Osim stakla moe se reciklirati hartija, upotrebljena ambalaa od aluminijuma, otpad od plastike. Reciklaa organskog otpada najbolje je da se obavi prirodnim putem (prirodnom razgradnjom) kojim se formira kompost materija za uspeno gajenje biljaka. Takodje, ogromne koliine organskog otpada mogu da se koriste za proizvodnju prirodnog gasa.

27. Trenutno stanje ugroenosti vrsta u svetu

Prema zvaninim procenama Svetske organizacije za zatitu prirode (IUCN) za poslednjih 400 godina iezlo je vie od 600 vrsta ivotinja, i to: 86 vrsta sisara, 104 ptice, 20 gmizavaca, 5 vodozemaca, 80 riba, 72 insekta, 206 pueva itd. Takoe je nestalo izmeu 400 i 900 vrsta biljaka. Osim potpuno iezlih,

21

postoji i veliki broj vrsta koje su u razliitom stepenu ugoene. Utvreno je da se 173 vrste sisara, 170 vrsta ptica, 210 vrsta gmizavaca, 160 vrsta vodozemaca i preko 6500 vrsta vaskularnih biljaka nalazi na ivici opstanka. Najvei broj naunika se slae sa procenama meunarodnih organizacija da e do kraja XXI veka, sa lica zemlje nestati 2/3 svih vrsta biljaka i ivotinja. Kao veoma ozbiljni uzroci iezavanja vrsta smatraju se lov i lovokradice, trgovina divljim vrstama, unoenje stranih vrsta u nova podruja, a najznaajniji uzrok je naruavanje prirodnih stanita.

28. Oblici zatite vrsta i njihovih stanita

Ovo je izuzetno sloen i odgovoran posao. Sve metode u zatiti mogu se grupisati u tri osnovne celine. Prvoj pripadaju metode za utvrivanje naunih osnova za zatitu ugroenih vrsta, druga podrazumeva postupke zakonske zatite, a trea objedinjava aktivnosti koje se sprovode u praksi. Ipak, najvaniji pravac aktivnosti mora biti usmeren ka formiranju ekoloke svesti savremenog oveka. Ukoliko ovek ne promeni svoj odnos prema prirodi, nikakve mere i metode zatite nee moi da zaustave proces iezavanja vrsta. Jedan od osnovnih izazova savremenog oveanstva je uspostavljanje ravnotee izmeu korienja i ouvanja biolokih resursa. Strateki pravci zatite prirode definisani su na svetskom samitu Ujedinjenih nacija 1992. godine u Rio De aneiru. Tada su efovi 168 drava i vlada, meu kojima je bila i naa zemlja, potpisali Konvenciju o biodiverzitetu, iji je osnovni cilj spreavanje iezavanja vrsta i njihovih stanita. Nauni podaci o najugroenijim vrstama objavljuju se u posebnim publikacijama koje se zovu crvene

22

knjige. Najznaajnija zatiena prirodna dobra su nacionalni parkovi, a veliki znaaj u ouvanju vrsta imaju botanike bate i zoo-vrtovi. Kolekcija gena i semena, kultura tkiva i vetako vraanje ugroenih vrsta na njihova stanita predstavljaju znaajne oblike zatite.

29. Zatita ugroenih vrsta nae zemlje

Kod nas se meu najugroenijim vrstama nalaze ptice i biljke. Sa teritorije nae zemlje iezlo je oko 10% ptica, a samo u nekim delovima iezlo je i do 50% ptica. Potpuno su iezle ibis, crni leinar i orao bradan, a vrste kojima preti istrebljenje su velika droplja, bukavac, orao krsta, beloglavi sup, pelikan. Takoe istrebljenje preti vuku, medvedu, risu, divokozi, jelenu, arenom tvoru, kotorskom guteru; ribama jesetri, moruni, mladici. Ugroeno je oko 20% ukupne nae flore. Zauvek su nestale Panieva udovica, moravski vodeni oraak, Paniev grahor, vranjanski slez, kragujevaki slez. Najugroenije biljke naih krajeva su: krilasti zvoni, rujanski afran, rtanjska metvica, srpska lala i dr. U Srbiji je zakonom zatieno oko 215 vrsta biljaka i 427 vrsta ivotinja.

30. Nekoliko primera ekolokih aktivnosti

Glavni cilj ekolokih aktivnosti je razvijanje ljubavi za prirodu i njeno ouvanje i unapreenje. Da bi se stekla ekoloka kultura kod dece, potrebno je da se stvore uslovi za razvoj ekolokog razmiljanja kod dece. Da bi se stvorili ti uslovi pomau nam mnogobrojne aktivnosti. Ovde emo dati prikaz nekoliko

23

ekolokih aktivnosti (Zbirka ekolokih aktivnosti, Struni timovi predkolske ustanove Radosno detinjstvo, Novi Sad, 2006.)

- tema: PLANETA ZEMLJA

Ciljevi aktivnosti: izgraivanje pojmova da ivi i neivi svet ivi u sistemima i da su uzajamno povezani, uoavanje da meusobna zavisnost, ravnotea i harmonija predstavljaju osnov opstanka Planete.

Prethodne aktivnosti: razgovor sa decom o nastanku nae planete, kako je nekada izgledala, a kako sada i zato? Gledanje filma Planeta Zemlja. U dvoritu vrtia deca, drei se za ruke, formiraju krug koji predstavlja Zemlju. Kredom u boji crtaju se konture kruga, vodi se razgovor ta se nalazi na naoj planeti? Odgovori se trae u enciklopedijama, atlasima, uoavaju se razliite vrste stanita, biljni i ivotinjski svet. Kako se ovek prilagoava razliitim klimatskim uslovima, kako koristi biljni i ivotinjski svet?

Tok aktivnosti: Crta se Zemlja sa akcentom na kontinente, boji se reljef kontinenata i mora. Deca rade u grupama po izboru, crtaju biljke odreenog izabranog kontinenta, ivotinje i ljude sa njihovim obelejima (boja koe, nacionalna nonja i vrsta kua). Svaka grupa lepi ili kai na zajednikoj maketi planete Zemlje ivi svet odreenog kontinenta.

-tema: CVETNA LIVADA

Ciljevi aktivnosti: Izgraivanje pojmova da ivi svet postoji u sistemima, razvoj kreativnosti i spretnosti ruku korienjem razliitih materijala.

24

Tok aktivnosti: Cepanje i guvanje krep papira od kojih se prave cvetovi. Crtanje, bojenje i isecanje cvetova. Deca rade individualno. Svako dete pravi cvetova koliko eli. Zavreni cvetovi se lepe na drvene tapie. Deca pripremaju i zelenu podlogu na stiroporu: boje, lepe travu od krep papira. Zajedno stvaramo livadu ubadajui cvetove na tapiima u zelenu podlogu od stiropora. Aktivnost moe da se nastavi sledeih dana dodavanjem napravljenih insekata i ivotinja-stanovnika livade.

-tema: KUICA ZA PTICE

Ciljevi aktivnosti: Sticanje znanja i razvoj interesovanja za ptice i razumevanje potrebe njihove zatite i nae brige o njima.

Prethodne aktivnosti: Razgledanje enciklopedija, razgledanje slika i itanje tekstova o pticama (vrste, ime su pokrivene, ishrana, stanovanje, razmnoavanje). Sakupljanje perja od ptica i klasifikovanje po vrsti. Sluanje muzike od Morisoa I ptice pevaju iz zbirke Umetnost i dete.

Tok aktivnosti: Upoznavanje sa karakteristikama ptica: izgled, naziv, ishrana, stanovanje. Crtanje ptica, crtanje pera, lepljenje perja. Rad po grupama: pravljenje kuice od tapica od sladoleda, od kartonskih kutija, hranilice, pojilice od ambalae. Postavljanje gnezda po drveu.

Uee roditelja: Roditelji mogu zajedno sa decom da prikupljaju perja i kartonsku ambalau i uestvuju u izradi kuica za ptice.

Dalje aktivnosti: Pokretne igre Laste prolaste, Ptice i gnezda.

25

-tema: ZAGAIVAI I OPLEMENJIVAI PRIRODE

Ciljevi aktivnosti: Shvatanje uticaja sredine na rast i razvoj ivih bia, kao i promena u njihovom izgledu i nainu ivota pod uticajem zagaivaa i oplemenjivaa.

Tok aktivnosti: Prikupljanje otpadaka na dvoritu, klasifikovanje otpadnog materijala, razgovor o tetnim posledicama akumulacije otpada na okolinu i nainima da se tete smanje, kola od otpadnog materijala donetog od kue - ta moemo napraviti od otpada, razgovor o oplemenjivaima-biljke i ivotinje koje iste okolinu i kako deluju na prirodu, korist od prirodnog otpada, poreenje lutke Straila od otpadnog prirodnog materijala i Straila od vetakih materijala npr. plastike, konzervi, pikavaca

-tema: RECIKLAA PAPIRA

Cilj aktivnosti: Upoznavanje postupaka briljivog i racionalnog korienja materijalnih vrednosti i mogunosti upotrebe onog to se baca u druge svrhe.

Tok aktivnosti: Razgovor se vodi o tome ko sve zagauje nau okolinu, ta se radi sa smeem? Razgovara se o tome ta sve bacamo i kako da smanjimo otpad, ta je to reciklaa, deca po grupama recikliraju papir: jedna grupa cepa papir, druga ga potapa u vodu i lepak da se dobije zgusnuta masa, koja se kasnije presuje i sui, slikanje po elji na recikliranom papiru.

Slika: Postupak reciklae papira (Rad studenata-lanova ekoloke sekcije Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Subotici)

26

Ispitna pitanja iz izbornog predmeta: EKOLOGIJA

1. Objasnite pojam Ekologije i njen znaaj2. Pojam bioma, podela bioma, pojam biosfere3. Ekosistem, biotop i biocenoza4. Uloga proizvoaa, potroaa i razlagaa5. Nabrojte i objasnite ekoloke faktore6. Karakteristike jezera i bara7. ivotne zajednice jezera i bara8. Karakteristike movara i ivotne zajednice9. ivi svet tekuih voda10. Karakteristike mora i okeana

27

11. ivi svet mora i okeana12. Podela kopnenih ekosistema13. Podela umskih ekosistema14. Karakteristike liarske listopadne ume15. Stanovnici liarske listopadne ume16. Karakteristike liarske zimzelene ume17. Objasnite spratovnost liarske zimzelene ume18. Karakteristike etinarske zimzelene ume19. Spratovnost etinarske zimzelene ume20. Karakteristike zeljastih ekosistema21. Stepe i planinske rudine i njihovi stanovnici22. Livade i panjaci i njihovi stanovnici23. Podela agroekosistema i znaaj24. Objasnite efekat staklene bate25. Znaaj ozonskog omotaa i njegovo unitavanje26. Objasnite kako nastaju kisele kie27. Mere zatite vazduha28. Znaaj vode u prirodi i zagaenost 29. Mere zatite voda30. Uloga zemljita i izvori zagaenja31. Mere zatite zemljita32. Objasnite pojam reciklae otpadaka33. Oblici zatite vrsta i njihovih stanita34. Navedite primer ekoloke aktivnosti (ciljeve,

prethodne aktivnosti, tok aktivnosti, uee roditelja,dalje aktivnosti)

Literatura: Gaanovi Biljana: Ekoloka poetnica, Beograd, 1991. Kamenov Emil: Zelena planeta, Novi Sad, 2004.

28

Struni timovi predkolske ustanove Radosno detinjstvo : Zbirka ekolokih aktivnosti, Novi Sad, 2006.

29