siže iz oblasti komunikacija

Predgovor

v

vCinjcnica da su krizc i konflikti jcdna od konstanti rutvcnog ivota sasvim je u skladu sa Hegelovim stavom da istorija nije tlo sree. Imena i datumi velikih kriza i konflikata obeleavaju epohe, a pod njihovim uticajem menjala su se drutva, kulture i civilizacije. Uprkos tome to se na poetku XXI veka ljudsko znanje multiplikuje veoma brzo, a ovekova mo nad prirodom izgleda bezgranina, Urlih Bek upozorava da moderni ovek danas ivi u drutvu rizika\ opsesivno zabrinut za svoju bezbednost i veoma osetljiv na najmanji znak njenog ugroavanja. Zloin nad amerikim graanima od 11. septembra sruio je iluziju neranjivosti velikih i monih. Dijalektika se pokazuje i kroz dvostruku ulogu novih sofisticiranih tehnologija koje, s jedne strane dopnose sekurizaciji, ali, s dnjge sa sobom i nove mogunosti za nastanak katastrofinih dogaaja. Iz dananje perspektive posledice nekih novih tehnologija, kao na primer genetskog ininjeringa, ne mogu se ak ni zamisliti. Koncentracija populacije u velikim urbanim konglomeracijama i sve sloenije infrastrukturc povcavaju ranjivost zajcdnica i na klasinc prirodnc katastrofc. Najza, savrcmcni svct, mada najtcnjc povczan u svojoj dosadanjoj istoriji, daleko je od toga da bude bezkonfliktna harmonina zajednica, budui da su jo uvck prisutni duboki strukturni rasccpi na bogatc i siromanc - ali i podclc po drugim osnovama, kultumim, rasnim, tribalistikim, etnikim, religijskim - toOsim toga mo i bogatstvo kao osnovne ,,vrednosti savremene civilizacije, naslonjene na odreene arhetipske obrasce oveka kao gospodara prirode koji ima apsolutni ontoloki prioritet, dovode planetu Zemlju na rub propasti o emu govore savremeni izazovi i pretnje od nuklearnog holokausta do globalnog otopljavanja i klimatskih promena koje mogu dovesti do novog ledenog doba.Po prirodi stvari krize i konflikti stavljaju politiare, birokrate i donosioce odluka u samo sredite problema, izvlaei ih iz svakodnevne administrativne rutine u kritini ambijent u kome su slava zbog uspeha i potpuni neuspeh tesno povezani. Uprkos tome, politiari esto zaboravljaju injenicu da postoje dve vrste kriza - one kojima oni upravljaju i one koje upravljaju njima. To nije sluaj sa uspenim privrednim kompanijama koje su odavno uvidele znaaj kriznog mcnadmcnta, tako da danas svaka vca organzacija koja sc bavi proizvodnjom roba i usluga posebnu panju posveuje upravljanju krizama i industrijskim konfliktima, prepoznajui to i kao svoju veoma vanu funkciju i kao dco svojc organizacijc. Konano, upravljanjcm krizama i konfliktima, kao jedom od svojih veoma vanih delatnosti, danas se bave i nacionalne drave kao i razliite supranacionalne tvorevine (UN, NATO, EU, OEBS).

8Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment

Upravljanje krizama i konfliktima predstavlja izazov i za teoriju, s obzirom da naunici, ije su koncizne i ureene teorije zasnovane na "normalnim" okolnostima i okruenju, nisu navikli da se bave pojavama i dogaajima koji odstupaju od normale. Uprkos tome, ljudska misao o krizama je evoluirala tako da je shvatanje katastrofe i razaranja kao boje kazne ustupilomesto racionalno-naunom objanjenju uzroka, obrazaca i karakteristika kriza i konflikata. O tome govori i injenica da je istraivanje kriza i konflikata u svetu danas veoma razvijeno. Krizni menadment kao teorijsko-saznajna disciplina' je od posebnog znaaja za razumevanje savremenih procesa i dogaanja u svetu posebno sa stanovita nauka bezbednosti, institucija socijalne kontrole, ali i humanih profesija uopte. Nepredvienost i eskalacija razliitih oblika drutvenih kriza i konflikata (od ratnih do klasnih i rasnih) nakon okonanja blokovske podele sveta poetkom devedesetih godina prolog veka - kako u zemljama u tranziciji tako i u zemljama treeg i etvrtog sveta - dodatno je opredelila humanistiki nastrojenu javnost na dmgaiji pristup u izuavanju i razreavanju unutar dmtvenih i meudravnih kriza i konflikata. Pored niza nacionalnih i meunarodnih naunih instituta dolo je do snanog razvoja neprofitnog scktora koji sc na razliitim nivoima optosti i spccijalizovanosti poeo zanimati za probleme istraivanja mira i razreavanje kriza i konflikata svih tipova, od mcudravnih, ctnikih i verskih do poslovnih i porodinih.2Iako se Srbija u svojoj novijoj istoriji suoavala sa velikim brojem razliitih kriza, konflikata i ratova, domaa tcorijska misao o tim fcnomcnima jc tek poela da se razvija._Knjiga koja se nalazi pred itaocima nastala je kao rezultat dugogodinjeg rada autora na izuavanju drutvenih kriza, konflikata i kriznog menadmenta. Jedan deo saznanja o tim problemima prenet je iz ranijih autorskih i koautorskih studija i radova dr Srana Milainovia', kao i autorskihBritanija, Teorije kriza i konflikata, Sociologija kriza i kontlikata - Rusija) je nauna disciplina koja se izuava na velikom broju univerziteta bczbednosnih i humanistikih nauka u svetu. U ncposrcdnom okruenju Republike Srbijc, pomcnuta disciplina sc izuava na Zagrebakom Univerzitetu, Univerzitetu na Primorska - Slovcnija, Univcrzitctu u Sarajcvu, Univerzitetu Kiril i Mctodijc Skopljc Filozofski fakultct. Na Bcogradskom univcrzitctu se izuava na Fakultctu politikih nauka, Filozofskom fakultctu, Fakultctu bezbcdnosti, i Fakultctu za dravnu upravu i administraciju Megatrend univerziteta. O znaaju discipline govori i veliki broj meunarodnih i nacionalnih Instituta koji se bave problematikom drutvenih kriza i konflikata i njihovim razreavanjem, od kojih su najpoznatiji: Centar za istraivanje problema razreavanja sukoba (Center for Research on Conflict Resolution), u okviru Miigenskog univerziteta. Institut UN za istraivanje i razreavanja sukoba (UNITAR). Centar za analizu sukoba Engleska; Institut za istraivanje sukoba u Oslu; Kanadski institut za istraivanje mira; Finski Institut za istraivanje mira; dok od mcdu najznaajnijim dva mcdunarodna instituta: tokholniski institut za istraivanjc mira SIPRI, koji se bavi dokumentaciono-analitikim istraivanjima, i Meunarodni institut za mir u Beu, koji je osnovan uz podrku SSSR i drugih istonocvropskih drava. Medu znaajnim organizacijama izdvajaju sc Meunarodno udruenjc za istraivanjc mira (IPRA) u Groningcnu; Mcunarodno udrucnje za istraivanjc mira u Filadeltlji i drugi.U ncprofitnom scktoru su poscbno znaajnc sledec organizacijc: Ccntcr for Information Technology and Disputc Rcsolution pri Univcrzitctu Masacuscts; Contlict Managcment Group (CMG) osnovane pri amcrickom Univerzitetu Harvard: Fund for Pcacc, SAD; INCORE-a, organizacija-nosioca inicijativc za rcsavanjc konflikata i etnika pitanja (Initiative on Conflict Resoiution and Ethnicitv) osnovana od strane Univerziteta u Alsteru i Univerziteta Ujedinjenih nacija; Professors VVorld Peace Academy neprofitna obrazovna organizacija posveena pripremi mirovnih aktivista za mirovne misije irom sveta sa filijalama u preko 100 zemalja sveta. PIVPA objavljuje studije o problematici reavanja konflikata i redoviio izdaje uticajan asopis International Journal on IVorld Peace, Intemational Crisis Group (ICG): Men's Intemational Peace F.xchange; Peace Action, SAD; Peace On Earth Foundation's; Pcacc Brigades Intcrnational (PBI): Pcacclink Italia, PcaccQucst; Transnational Foundation for Pcacc and Futurc Rcscarch, Svcdska;Drutveni sukobi u zemljama Centralne i Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2003; Uvod u Teorije konflikata, Fakultct civilnc odbranc, Bcograd, 2004; The Western Balkans a European Cha/lenge, Neo-Liberal Totalitarianism, University of Primorska, Kopcr, OKCD, Ccntral Kuropcn Initiativc 2006; Socijalnopatoloke pojave, Policijska akademija, Beograd, 2006; Projekta Spreavanje i suzbijanje savremenih oblika kriminaliteta. Ministarstvo nauke i Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2005- 2010; Osnovi teorije konflikata, Fakultct bczbednosti, 2007;i koautorskih publikacija i radova objavljenih u strunoj i naunoj periodici dr elimira Keetovia4 U pripremi knjige ta saznanja su, meutim, znaajno inovirana, kritiki prevrednovarna i dopunjena novim poglavljima.Tekst knjige je prilagoden nastavnom planu i programu iz predmeta Krizni menadment koji se izuava na drugom stepenu akademskih studija Kriminalistiko-policijske akademije u Beogradu. Saglasno tome studenti se upoznaju sa teorijskim konceptom kriza i konflikata, njihovim odnosom sa povezanim konceptima i razliitim teorijskim shvatanjima prirode ovih fenomena. Poglavlje posveeno etiologiji kriza i konflikata bavi se istraivanjem njihovih uzroka, elemenata, dinamike, ishoda i klasifikacije. Trei deo knjige je posveen kriznom menadmentu, odnosno njegovim fazama, principima, i najznaajnijim problemima vezanim za upravijanje krizama. Poslcdnju co knjigc jc posvccna mcnadmcntu konflikata. Na kraju knjigc dat je popis najznaajnijih referenci korienih u izradi studije koje studentima mogu posluiti za samostalno izuavanjc pojcdinih oblasti kriznog mcnadmcnta, a istraivaima za produbljcno analiziranjc pojcdinih pitanja i problema.Posebnu zahvalnost na korisnim primedbama i sugestijama autori duguju recenzentima prof. dr Ivanu Radosavljeviu i prof. dr Nei Daniloviu.

Predgovor9

Predgovor9Autori su svesni da ova knjiga ima brojne propuste i slabosti. U tom smislu dobrodole su sve kritike i sugestije da se one u narednim izdanjima isprave.Poglavlje I: TEORIJSKI KONCEPT KRIZA IKONFLIKATAKrize i konflikti kao veoma znaajne konstante drutvenog ivota predstavljali su predmet teorijskog promiljanja i pokuaja stvaranja odgovarajuih modela, odnosno koncepata. Radi se o sloenim teorijskim konceptima koji su promiljani iz ugla razlitih kola miljenja i naunih disciplina koje i danas u XXI veku nisu u potpunosti dovreni.1. POJAM KRIZA I KONFLIKATA

Drutvene krize i koflikti danas prestavljaju sutinski spome pojmove u rutvcnoj tcoriji. Razlozi za to su mnogostruki. Jcdan od osnovnih jc idcjna i idcoloka usmcrcnost autora koja sc rcflcktujc u razliitim kolama miljcnja, meu kojima se izdvajaju graanska i marksistika teorijska misao. No, danas, s poetka XXI veka u uslovima ekonomsko-politike globalizacije, primetna je njihova plodonosna sinteza. U svakom sluaju moe se rei da jo uvek ne postoji sintetika teorija koja bi u punoj meri izraavala i objanjavala sloeno polje drutvene stvarnosti koje se moe podvesti pod pojmove drutvenih kriza i konflikata. Stoga, napor nainjen u ovoj knjizi predstavlja pokuaj razjanjenja, preciranja i razdvajanja ovih socijalnih procesa od ostalih slinih fenomenaZbog svojc mnogoznanosti rc krizci jc jcdna od najcc koricnih rci u svakodnevnom govoru. Tako se ona se upotrebljava kako u opisivanju line, odnosno privatnc situacijc, jo mnogo cc da bi sc opisalo stanjc sa potencijalnim negativnim konsekvencama u kome se drutvo kao celina ili pojedine organizacije i sistemi u okviru njega nalaze. Zanimljivo je da uprkos uestaloj primeni (ili moda ba zbog nje?) nema jasnog i jednoznanog pojmovnog sadraja termina krize, ve postoje mnogobrojne i meusobno esto i prilino razliite interpretacije koje su uslovljene praktinom i teorijskom pozicijom onoga ko odreuje ovaj pojam. Ovo utoliko pre budui da je re o subjekt-objekt odnosu, te da je veoma vana pozicija onoga koji daje defiiciju.Sama re kriza, etimoloki posmatrano, potie iz grkog jezika (Kpi^) u kome je oznaavala "presudu" ili "odluku", to jest presudni trenutak koji odluuje o daljem pozitivnom ili negativnom razvoju neke stvari ili situacije.[footnoteRef:2] U sutini krize je nejasno i nedefinisano stanje o kome treba odluiti, ali jo uvek nije olueno. Kriza takoe znai i sposobnost da se sudi. Otac medicine, [2: s U ovom poglavlju i poglavlju kojc sc odnosi na tipologiju kriza koricni su dclovi iz tcksta Kcetovi,, Kriza i krizni mcnadmcnt - Prilog konccptualnom i tcrminolokom razgranicnju, Zbornik radova nastavnika h'akulteta bezbednosti, Beograd, 2008, str. 179-196Santana,G., Crisis Management and Tourism: Beyound the rethoric, Journal of Travel and Tourism Marketing, Vol 15 No 4. 2003, pp 299-321.]

Hipokrat, kae da sve bolesti imaju periode kada telesni sokovi opadaju kao oseka na moru. Ove dane oseke on naziva kritinim danima, a samu oseku krizom, poto upravo u tim danima lekar moe prosuditi da li bolest ide u dobrom ili u loem pravcu.Prema Websterovom reniku re kriza (engl. crisis) je upotrebljena negde oko 1425. godine, a kao njena znaenja navode se:1. nestabilna situacija koja je veoma teka ili opasna bankrotirali su tokom ekonomske krize ,2. kritini stadijum ili taka preokreta u razvoju neega nakon krize pacijent ili umire ili mu je bolje "Prema Vladimiru Cetkoviu vieznanost rezultat je prekomerne upotrebe: od naune refleksije do urnalistike povrnosti. Tako se pod optim imcnom krizc moc oznaavati: drustveno stanje (kao teko, neredovno, prolazno, bolesno...); drutveni proces (kao faza ijalektikog razvoja; retrogradno drutveno kretanje'; prelazni period", naolaenje novog"), metafora postojanja (kao ovekovo individualno ili kolektivno sazrevanje; kao strukturna odrednica socijalnog bivstvovanja ali i kao imanentna premisa svake individaualne egzistencije).

1.1. Pojam i karaktcristikc kriza5

2Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment

#Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadmentTakode, kriza se moe razumeti kao objektivan ili kao subjektivan pojam; kao metafiziki ili dijalektiki, partikularan ili total(itar)an pojam... U svakom sluaju, izraz kriza je toliko amorfan i disperzivan da se saV.V4I IC1I\V7HI IV, I II I 1 II IV_/OV,U piV/OlllV, VJLi^, I U/.l IV, I l I I I UUIUOll Ijuvaorvv/^ ^HCillJCi 1delatnosti: od medicine i politike, sve do filozofije, umetnosti, teologije i svihodrutvenih nauka.Nczavisno od arolikog rcfleksivnog ambijcnta i vicstrukih znacnja, krizom se uvek imenuje odreeni poremeaj u perspektivi - nesigumost u odlukama i ockivanjima, rcju: gubitak (samo)izvcsnosti. Otuda jc kriza bitno kritiki pojam ijc razumcvanjc/oblikovanjc vc po definiciji proizvodi i primereno delovanje.[footnoteRef:3] Kriza se zato moe tumaiti kao sloeni drutveni fenomen sa razliitim aspektima, ali i sa jedinstvenim utemeljenjem u totalitetu modeme istorijske stvarnosti. [3: IVebster 's Online Dictionary dostupno na Intcmct adrcsi http://www.wcbstcrs-onlinc-dictionary.org/ dcfinition/crisiss Cvctkovi, V., Sociologija, Fakultct bczbcdnosti, Bcograd, 2009., u tampil> Veza se vidi u ve pomenutoj etimologiji pojma krisis, odnosno njenog korena u rei krino: izabrati, odluiti. suditi, daklc - birati izmcdu jasno postavljcnih altcmativa.]

Danas, u savremenom dobu, kriza oznaava pi*venstveno razlikovanje, ili sposobnost razlikovanja, izbor, sud, odluku, a takoe i izlaz, reenje konflikta, pojanjenje.Moderni koncept krize potie iz medicinske literature u kojoj oznaava opasno stanje zdravlja organizma iz koga on ne moe da se oporavi bez permanentnog oteenja, spoljanje intervencije ili bez bazinog restrukturiranja, s obzirom da samoodbrambeni (imunoloki) mehanizmi organizma nisu dovoljni da ga izvuku iz krize.10Slino razumevanje nalazimo i u okviru estetike, odnosno tragedije kao knjievnog roda. I u ovom kontekstu kriza predstavlja izvesnu prekretnicu, s tim da se odnosi na stvaranje novog identiteta junaka drame koji nekako iznutra savladava mitske (sudbonosne) prepreke. Razlika u odnosu na izvor (medicinu) je u tome to kroz estetsku upotrebu kriza dobija neoekivani normativni smisao, jer njeno reenje" predstavlja oslobodenje subjekta u nevolji.[footnoteRef:4] [4: Cvetkovi, V, Isto1 Holton. R.J., The idea of crisis in modern society'\ The British Journal of Sociologv, Vol 38 No4, 1987, pp. 502-520.]

Naunici u oblasti drutvenih nauka pozajmili su navedenu osnovnu medicinsku metaforu da opiu krize u ekonomskim, politikim, socijalnim i kulturnim sistemima.Govorimo o krizi srednjih godina44, monetarnoj krizi, menaderskoj krizi, nacionalnoj krizi, politikoj krizi itd. Kriza je nekada stanje svesti u kome problemi jedne osobe mogu znaiti ansu za drugu. Kako navodi Holton kriza je postala toliko sveprisutna rctorika mctoafora da jc njcna analitika primenljivost u savremenoj drutvenoj misli postala bistno smanjena i nedovoljno jasna.12Uprkos injenici da nema saglasnosti o njegovom znaenju, kriza je veoma popularan i iroko korien termin. Navodi se da popularnost termina stvara tekoe u njegovom definisanju. Ovo ne iznenauje, s obzirom da i istraivai koji izuavaju fenomen kriza ne smatraju sebe istraivaima kriza. Oblast kriza je loe defmisana, nalikujui na galimatijas istraivaa iz razliitihr\O J 7 J I 7 I - odnosi, politika i organizaciona psihologija, ali i tehniki specijalisti kao to su informatiari ili epidemiolozi). Stvar usloava i to to se za razne vrste negativnih, odnosno opasnih dogadaja uporedno i esto bez jasne svesti o meusobnim odnosima i razgranienjima znaenja, a neretko i kao potpuni sinonimi za pojam krize, osobito u engleskom jeziku, koriste termini: nesrea (adversity), odnosno vanredni dogadaj koji je uzrokovan faktorima koji nisu pod kontrolom, a ima za posledicu ugroavanje ivota ili zdravlja ljudi ili ivotinja i materijalnu tetu, dogaaj koji nijc bio prcdvidljiv (contingcncy), akcident (accident) koji oznaava nesreu uzrokovanu ljudskim faktorom ukljuujui i tehnologiju, a koja prevazilazi okvirc tchniko- tehnolokog postrojenja u kome je nastala,

Teorijski koncept kriza i konJJikata13 vanredno stanje (major incident - bukvalno veliki incident) koje predstavlja svaki dogaaj koji moe uzrokovati smrt, povrede, oteenje imovine, promene u ivotnoj sredini te poremeaje u normalnom funkcionisanju drutva, a ije delovanje i posledice se ne mogu spreiti, ublaiti ili sanirati raspoloivim sredstvima i kapacitetima zajednice, a naroito termini katastrofa (disaster) koji oznaava nesreu uzrokovanu prirodnim faktorima, i vanredna (hitna) situacija (emergency).[footnoteRef:5] [5: Kasnijc emo sc poscbno baviti razgranienjcm pojmova kriza, vanrcdna situacija i katastrofa.]

Meutim, ta ovi termini zapravo znae, kakav odgovor (reakciju) i od strane kog subjekta, podrazumevaju, ostaje, medutim, problematino.Okrizi postoji obimna literatura, pa time i mnogo definicija koje se delom poklapaju, a delom razilaze. Kriza je isuvie kompleksna pojava da bi se lako definisala. Nesrea (adversity) poremeti normalne uslove i stvori pometnju, a specijalizovane organizacije (agencije) dobijaju zadatak da sve vrate u normalno stanje. Meutim, kada nesrea prevazilazi normalne granice ulazi se u svet krize.Fenomen kriza pobudio je panju veeg broja istraivaa iz razliitih naunih disciplina i oblasti (ckonomijc, istorijc, politikc, mcdicinc, ckologijc, psihologije itd.), usled ega se esto i pojam krize, pored izvesnih optih karaktcristika (situacijc koja jc dostigla kritinu taku i nalazi sc na prckrctnici ka boljcm ili gorcm) koristi u sasvim specifinim znacnjima karaktcristinim za razliita istraivaka polja. Tako psihologija govori o krizi linosti, medicinaokrizi kao o vrhuncu teke bolesti (ili krizi u sistemu zdravstva u zemlji), a ekologija misli na kritinu ugroenost ovekove ivotne sredine. ak i u okviru jedne te iste nauke, na primer ekonomije, postoje razliitosti u upotrebi ovog pojma pa tako makroekonomija govori o krizi kao zaokretu konjukturnog ciklusa koji je tekao regularno, a mikroekonomija o krizi kao stanju ugroenostiI' I JO IOJ radikalno ne preduzme prete ili sanacija ili likvidacija.U kontekstu napora da se usklade razliite perspektive, termin "kriza" se obino koristi kao koncept koji obuhvata sve tipove negativnih dogaaja. U jo irem vidokrugu termin se primenjuje na situacije koje su neeljene, neoekivane, nepredvidljive i skoro nezamislive, a uzrokuju nevericu i nesigurnost. Osvrui se na brojne defmicije u Medunarodnoj enciklopediji drutvcnih nauka, D. Robinson zakljuujc da su onc ili prcvic prcciznc i specifine, i, stoga nisu iroko primenljive na razliite situacije, organizacije i subjcktc, ili su pak suvic irokc, odnosno neomccnc u znacnjima, pa jc u tom sluaju tcko razlikovati krizu od nc-krizc.Jan Mitrof polazi od toga da su definicije vane samo s obzirom na svrhu kojoj slue. On smatra da nije mogue dati preciznu i optu defiiciju krize kao to nije mogue predvideti sa izvesnou kako, kada i zato e se neka kriza dogoditi. Ipak, za njega je definicija vodilja ta da je kriza dogaaj koji ima potencijal da pogodi celu organizaciju. Shodno tome, ako neto pogaa samo izolovani deo jedne organizacije ne moemo govoriti o krizi. Da bi govorili o veoj krizi u igru ulazi i cena izraena u ljudskim ivotima, imovini, finansijskoj dobiti, reputaciji, optem zdravlju i blagostanju organizacije. Pored toga, ovakav dogaaj izlazi izvan okvira, odnosno ne moe ostati izolovan unutar zidina organizacije.[footnoteRef:6] [6: Mitroff, I., Managing Crisis before they Happen, AMACOM, Ncvv York2000]

K. Fern-Benks definie krizu kao "vei dogaaj sa potencijalno negativnim posledicama koje pogaaju organizaciju, kompaniju ili industriju, kao i njenu ciljnu javnost, proizvode, usluge ili dobro ime"[footnoteRef:7]. Za Hamblina kriza je "urgentna situacija u kojoj se svi lanovi grupe susreu sa zajednikom pretnjom"[footnoteRef:8], dok je Pauant i Mitrof shvataju kao "poremeaj koji fiziki pogada sistem kao celinu i ugroava njegove temeljne pretpostavke, njegovu samobitnost i sutinu"[footnoteRef:9]. Fink tvrdi da je kriza svaki dogaaj koji moe eskalirati u intenzitetu, doi u iu intesovanja medija i vlade, ometati normalne poslovne operacije i pogoditi imid i profit kompanije . Barton shvata krizu kao "vei i nepredvidiv dogaajkoji ima potencijalno negativne rezultate. Taj dogaaj i njcgovc poslcdicc mogu snaajno otctiti organizaciju, zaposlcnc u njoj, proizvode, usluge, finansijsko stanje i reputaciju.[footnoteRef:10]" Najzad, Person i Kler kriz cfiniu kao " dogaaj malc vcrovatnoc i vclikih poslcdica koji ugroava ivot organizacije, a karakteriu ga nejasni uzroci, efekti i sredstva za reenje, kao i uvcrcnjc da sc olukc moraju donositi brzo."[footnoteRef:11] [7: Fcarn-Banks, K. (1996). Crisis Communications: A Casebook Approach, Lavvrcncc Erlbaum Associatcs Publishcrs:Mahwah,NJ, p. I] [8: Hamblin, R. L. (1958), "Leadership and Crisis, Sociometrv 21, p. 322] [9: 1 Pauchant T.C. and I.I. Mitroff (1992), Transforming the Crisis-Prone Organizations: Preventning Individual, Organizational, and Environmetal Tragedies, Jossey Bass Publishers: San Francisco, C'A, p. 12] [10: |l> Barton, L. (1993). Crisis in Organizations: Managing and Communicating in the Heat of'Chaos, South- Wcstem Publishing Company:Cincinnati, OH. p.2.] [11: Pearson C'. M. and J. A. Clair (1998) "Reafmning Crisis Management", Academv ofManagement Review 23, p.60]

Postoje i sasvim pragmatine i uske operacionalne definicije krize u odreenom kontekstu i za odreenu svrhu. Tako, primera radi, Lovs i Prido, u knjizi posveenoj krizama u turistikoj industriji, odreduju krizu kao tfcdogaaj ") Ibilo koje magnitude koji remeti redovne operacije u turistkoj idustriji.Savremenu definiciju krize daje Pol tHart navodei da je ona "neprijatan


Teorijski koncept kriza i konflikata15uslovima ugroavanja, vremenske stiske i nespremnosti." Kriza je "ozbiljna pretnja osnovnim strukturama ili fundamentalnim vrednostima i normama socijalnog sistema koja, u uslovima vremenskog pritiska i veoma nesigurnih okolnosti, zahteva donoenje kritinih odluka." [footnoteRef:12] Ova definicija ima dve bitne karakteristike. Kao njena znaajna prednost navodi se da se moe primeniti na sve vrste poremeaja (ekoloke pretnje, slomove informaciono-komunikcionih sistema, ekonomske krize, konflikte unutar drava, zatvorske pobune, regionalne ratove, eksplozije fabrika i prirodne katastrofe). Sama ova karakteristika uslovljava multidisciplinarni pristup u razumevanju kriza. Drugo, [12: Roscnthal, U., M.T.Charlcs and P. t Hart (1989), The vvorld of crisis and crisis managcmcnt in: U. Rosenthal, M. T. Charles and P. t Hart (Eds), Coping with Crises. The Management ofDisasters, Riots and Terrorism, Springfield:Charles C. Thomas.]

ova definicija usmerava nau panju na donoenje odluka - krize se posmatraju kao prilika za donoenje kritinih odluka.Iako je predloena definicija relativno najprihvatljivija, ni ona nije sasvim neupitna. Naime, ovako shvaena, kriza je na odreeni nain elitistika konstrukcija. Onaj ko ima autoritet, odnosno vlast, odluuje o tome da li odreeni proces ili dogadaj predstavlja napredak ili pak poremeaj normalnosti. Sledei o\ai definiciju moemo govoriti o krizi samo ako uesnici dogadaja koji je u pitanju opaaju datu situaciju kao kriznu on e biti kriza po svim svojim posledicama (tzv. Tomasova teorema). Ukoliko recimo graani i dravne vlasti proglase teak poloaj u kome se nalaze za krizu to e odluujue uticati na dalji tok dogadaja. Ovo subjektivno shvatanje krize ini nemoguim preciznu demarkaciju poetka i kraja krize, budui da razliiti uesnici percipiraju datu situaciju kao krizu u razliitim vremenskim takama.U traganju za objektivnijom definicijom krize bilo je pokuaja da se ona konccptualizujc kao pcriod diskontinuitcta, koji oznaava prclomnu taku u linearnom procesu koji se odvija po ustaljenom obrascu. Ona predstavlja promcnu - naglu ili postupnu - koja donosi ncki ozbiljan problcm koji trcba odmah reiti. U ovoj vrsti definicija kriza se posmatra kao poremeaj normalnosti to je problematino sa pozicije savremenih istaivaa u drutvenim naukama. Naime, Njutnovsko linearno miljenje sa svojom prezumpcijom stabilnosti i previdljivosti se pokazuje kao neadekvatna. Tipian poremeaj veeg obima proizvodi kompleksna pomeranja kojadogaaji i njihove posledice mogu prolongirati period neravnotee, ukoliko nema mehanizama koji mogu uticati na uspostavljanje nove ravnotee. Teorija haosa obezbeuje plodnu paradigmu za istraivanje promena sloenih situacija gde veliki broj faktora utie na stanje neravnotee. U uslovima nesigurnosti mora se voditi rauna o neoekivanim momentima.Kada krizu definiemo kao stanje interakcije organizacije i njenog okruenja tokom koja institucionalne strukture socijalnog sistema postaju ugroene, naglasak je na legitimitetu. Do krize dolazi kada institucionalne strukturc socijalnog sistcma doivc rclativno jak pad lcgitimitcta, dok su njcnc osnovne funkcije oslabljene. U uslovima krize politiko i socijalno poverenje u instituciju rclativno brzo iczava. Istina jc da sc lcgitimitct nc moc prccizno meriti, ali se donekle ipak mogu meriti i dokumentovati padovi legitimiteta i preokreti u percepciji organizacije kroz analizu izvetaja medija, politikih aktivnosti i druge znakove socijetalne mobilizacije.Generika definicija krize zahteva procesualni pristup. Ona se ne shvata kao gotovo stanje (rezultat), ve kao proces koji nema jasan poetak, pa ni kraj. Posledice krize se oseaju u budunosti, kriza se moe razbuktati znatno kasnije nego to je, po pretpostavkama, zavrena. Proces poremeaja je ukorenjen u kombinaciji egzogenih i endogenih faktora.Sigurno je da je za organizaciju kriza okruenje u kome ne moe normalno da deluje. Kriza ugroava sposobnost preivljavanja organizacije, onemoguava ostvarivanje ciljeva, pa ponekad i njen opstanak. Kriza ne utie negativno samo na javni lik preduzea ili organizacije. Ona takoe utie na njenu sposobnost daljeg normalnog delovanja, na njene temelje i takoe na lini imid vodeih menadera.Svakodnevno upravljanje aktivostima neke organizacije, odnosno poslovanjem preduzea se razlikuje od upravljanja poslovanjem u uslovima krize. Da bi menaderi to bolje upravljali svojim organizacijama i preduzeima, ak i u uslovima krize, moraju poznavati glavne karakteristike krizc. Njih svc nijc moguc navesti, budui da sc krizc meu sobom razlikuju po sadrini, trajanju, posledicama i ostalim karakteristikama.U litcraturi sc najcc kao tri karaktcristikc zajcdnikc za svc krizc navodc: pretnjaKriza nastaje kada su kljune vrednosti (sigurnost, bezbednost, zdravlje, integritet, pravda, bogatsvo, odnosno proizvodnja itsl.) i/ili opstanak zajednice ugroeni. to su priroda i obim ovog ugroavanja vei i sama kriza je dublja. Prirodne katastrofe (poplave, zemljostresi, tornada) uvek izazivaju dubok oseaj krize jer nose pretnju smru, povredama, materijalnim razaranjima i *J ' J* J1'~ ~drutvu ako podrije poverenje u ekonomski sistem i ugrozi sigumost radnih mesta. Meutim, kriza nc znai automatski masovnc rtvc i vclika matcrijalna razaranja.2:> hitnost (vremenski pritisak)Ozbiljne pretnje, ukoliko ne uzrokuju trenutne i akutne probleme, ne proizvode ni oseaj krize. Vremenska kompresija je definitorni element krize. Poto je opasnost realna i prisutna ona iziskuje da se u vezi s njom odmah neto preduzme. Ovo je naroito znaajno za menadere na operativnom nivou kada odluka o ivotu ili smrti mora da se donese u roku od nekoliko sati, minuta, pa ak i deliu sekunde. Kriza je iskuenje za menaderske sposobnosti jer u uslovima ncsprcmnosti i prividnc ncockivanosti od mcnadcra sc zahtcva jo bre donoenje odluke nego inae, to predstavlja visokostresnu situaciju. Zato jc za uspcno upravljanjc krizom nuno potrcbno da ih mcnadcri budu svcsni i da ih potuju pri oblikovanju odgovarajuih programa upravljanja - prc svcga pri izgradnji sistema za lake otkrivanje krize i krizno planiranje. Lideri na stratekom nivou relativno retko proive oseaj ekstremne hitnosti koji kriza


Teorijski koncept kriza i konflikata17U javnim organizacijama i mtinski incident moe biti okida za krizu kada ga mediji i politiki lideri oznae kao prctnju. Takojc sluaj bacila antraksa u amcrikoj poti uzrokovao smrt malog broja ljudi, ali i vcliki strah javnosti i paralizu u dclovima zcmljc, poscbno u kontckstu tcroristikog napada na SAD od 11. septembra. Slino je i sa sluajem milenijumske bube" poznate i kao kriza koja se nije desila, kada je svet bio uplaen eventualnim posledicama po vitalne sisteme zbog toga to kompjuteri nisu bili predvideni za raunanjc vrcmena poslc 2000-tc godinc.nosi sa sobonv mada se i njihov vremenski horizont svakako skrauje u uslovima krize. nesigurnostPercepcija krize praena je visokim stepenom nesigumosti o prirodi i potencijalnim posledicama pretnje: ta se dogaa i kako se to desilo? Ko jeVsleei? Koliko su stvari loe? Sto je najvanije ova nesigumost oteava traganje za reenjima odnosno odgovorom na pitanje: ta mi moemo daVuradimo? Sta c sc dogoditi ako izabcrcmo ovu opciju? Prilikom dogaaja od11. septembra u SAD tek nakon to su se esili svi povezani napadi mogla se sastaviti celovita slika onoga to se dogodilo. Karakteristike krizezdravlju

bezbednosti

Pretnja usmerena premaovekovoj okolini

nacionalnoj bczbcnosti

pravdi

proizvodnji

Hitnost odgovorarazliiti vremenski pritisci

Nesigurnostta se dogaa?

Ko je sledei? Koliko su stvari loe?Uz ovc csto sc dodajc kao ctvrta osnovna karaktcristika ncdovoljnost, odnosno neadckvatnost resursa neophodnih za odgovor na krizu.Pored toga kriza je takoe najee i: svepristuna - moe pogoditi svaku organizaciju (neprofitnu, vladinu agenciju, religijske zajednice, multinacionlne organizacije i dr.), taka preokreta u razvoju dogadaja i aktivnosti, opasnost za ciljeve i vrednosti, situacija odluivanja (za razliku od katastrofe kojoj se jednostavno predajemo), u manjoj ili veoj meri upravljiva - na nju se moe uticati, situacija sa ambivalentnim ishodom, procesnog karaktera (vremenski ograniena, ima poetak, razvoj, vrhunac i rasplet), pogaa vei broj stejkholdera,2 neoekivana (neplanirana)28 praena je negativnim medijskim publicitetom iz nje proizilaze vane posledice za budunost, poveava stres i menja odnose izmedu lanova organizacijeKoncept krize je dijalektiki i ambivalentan. On je istovremeno i ugroavajui i obeavajui; destrukcija i rekonstrukcija; niz blokada, uklanjanje blokada i premetanje. Na istom pravcu istraivanja mnogi autori procenjuju da esto postoji sklonost da se vie naglase destruktivni aspekti krize nego njeni integrativni eekti, pre svega socijalna mobilizacija koju ona proizvodi. Dijalektika konceptualizacija kombinuje pretnju i priliku. Krizu istovremeno karakteriu negativni efekti (perturbacija, deregulacija, konflikt, zbunjena akcija, intenzivan stres koji vodi u nepromiljene postupke) i pozitivni efekti (mobilizacija, solidamost, saradnja, poboljana adaptacija na okolinu, eksperimentalno uenje). Kriza dovodi u pitanje fundamentalne vrednosti socijalnog sistema i tehnike koje se primenjuju za izvravanje zadataka u okviru njega, kao i sistematska pravila organizacije, to se moe pokazati korisnim u aktuelnom ili buduem upravljanju krizama.1.1.1. Term in i po vezan i s pojm om krizaLovs i Prido navode tipologiju za koju smatraju da moe pomoi u razvoju irokog i zajednikog razumevanja termina koji su tesno povezani sa pojmom kriza.Kriza1. Neoekivani problem koji ozbiljno naruava funkcionisanje organizacije, sektora ili nacije2. Opti termin za ovakve probleme

TrendoviSledovi dogaaja koji se mogu identifikovati u sadanjo- sti i koji, ako se ne preduzmu protivmere, mogu uzorko- vati porcmcajc u budunosti

KatastrofaNcprcdvidiva katastrofina promcna na koju sc moc odgovoriti samo posle dogaaja, bilo kroz primenu planova za vanredne situacije koji ve postoje ili kroz reaktivne odgovore

Dogaaj - okidaUzrok krize. Moe biti ljudskog porekla ili rezultat prirodnih sila.

Krizna epizodaPeriod u kome se kriza dogaa.

Krizno prethodno planiranjeMenadersko planiranje da bi se obezbedio najbolji mogui odgovor na krizu, ukljuujui obuku, igranjc uloga, i obezbeivanje i skladitenje odgovarajuih resursa

:s Kada kriza nastanc, onajc svakako neockivana, iako su ncka obclcja krizc bila, ili barcm mogla da budu, jasno vidljiva i pre njenog nastanka. Naime, retke su krize koje nastupaju bez ikakvog prethodnog upozorenja ili predznaka. Stepen predvidljivosti razlikuje s obzirom na to da li rukovodstvo krizu zaista ne moc da prcdvidlji, ili pak nijc svcsno nadolazce opasnosti.


Teorijski koncept kriza i konflikata19

Krizni menadmentMenaderske strategije koje poinju sa prekriznim planiranjem, i aktiviraju se za odgovor na krizu kako se ona razvija a implementiraju se i za oporavak od krize

DokumentovanjekrizeMehanizam koji olakava uenje iz krizne epizode radi daljeg unapreenja kriznog planiranja

Dcljcnjc znanjaOrganizacioni, industrijski ili regionalni mehanizmi za analizu i eljenje informacija sa relevantnim institucijama i pojedincima

Taka preokretaKada jc oluujua promcna, koja moc imati pozitivne i negativne konotacije ve tu, odnosno blizu

Krizni scenarioPlaniranje zasnovano na scenariju koje moe dovesti do adekvatnijeg odgovora tokom aktuelne krize

OrganizacionouenjeOrganizacija dolazi do novih menaderskih strategija i sistema za reagovanje na krize

RizikStepen verovatnoe nastupanja neeljenog dogaaja ili incidenata

DogaajSituacija koja moc voditi u krizu ako sc nc dri pod kontrolom

kontrolom

KriznekomunikacijeRazvoj i implementacija komunikacionih strategija pre krize, tokom krize i nakon krize u periodu oporavka

Kako navode ovi autori, ova tipologija nije ni potpuno iscrpna ni ekstenzivna ve samo ima za cilj da ukljui najznaajnije termine povezane sa pojmom krize.1.1.2. Tekoe u prouavanju krizaPored same sloenosti (i, donekle, neodreenosti) koncepta krize o emu je ve bilo rei, postoje jo dva veoma znaajna oteavajua faktora koja nauno izuavanje krize ine skoro nemoguom misijom, a o kojima govore Bertrand Robert i Kris Lajta29. Radi se o sledeem:Kao prvo, strogi nauni metod nije uvek primenljiv u kriznim situacijama. Opte prihvaeni kriterijumi da bi se neka aktivnost klasifikovala kao nauka, npr. kod Karla Popera, su u sluaju kriza problematini' Robert, B., and Lajtha, C\, ,A New Approach to Crisis Mangeinenf', Journal of Contingencies and Crisis Management, Vol 10, No 4, 2002. pp. 181-191. kriza je dogaaj koji je relativno redak. Usled toga, mnogi oblici numerike validacije ili statistikog pristupa su, samim tim, znatno tee primenljivi; kriza je dogaaj koji se ne moe reprodukovati. Svaka krizna situacija je jedinstvena. Ideja o mogunosti odnosno sposobnosti da se dogaaj reprodukuje u eksperimentalnim uslovima nije validna. U tom smislu nije mogue sprovoditi sukcesivne testove i ispitivanje hipoteza zasnovanih na identinom iskustvu; u postojeim i predloenim teorijama se ne moe otkriti greka. Niko ne moc bcz sumnjc dokazati da bi razliito postupanjc sa jcnom krizom imalo razliit (prihvatljiviji) rezultat; nije sigurno da bi stvarno ivotno iskustvo nalikovalo onom opisanom u naunom modelu. Fabrikovane krize je nemogue testirati u stvarnosti; eksperimentisanje na ivim subjektima ne postoji kao opcija. Iz oiglednih etikih razloga nije mogue podmetnuti eksploziju u industrijsko postrojenje ili pokrenuti bioloki napad, da bi se izmerili efekti razliitih odgovora na ove dogaaje; i ccna ckspcrimcnata jc ncprihvatljiva. Kada ulozi ukljuuju ljudskc ivote i veliki uticaj na socijalnu infrastrukturu eksperimentisanje je prosto nezamislivo.

20Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Kesetovi- Krizni menadment

Teorijski koncept kriza i konflikata21Drugo, istraivaima jc rctko omogucno i doputcno da budu svcoci krize i7 nrve ruke lstrazivaci zaraauju za zivot objavijujuci. veoma je maii broj onosilaca odluka koji su spremni da istraivaima otvore svoja vrata i dozvole im da posmatraju i piu o tome kako oni upravljaju krizom. Kada je krizna situacija u svojoj akutnoj fazi tzv. isti istraivai kriza se ne pozivaju u krizni komandni centar. i kada su pozvani istraivai imaju tendenciju da preispituju menaderske modele i uverenja. Oni imaju niz neugodnih pitanja, dok menaderi ele neposredne savete za akciju (pozvao sam te da mi da reenje, ne da mi postavlja pitanja). I onda ih vie ne pozivaju... u fazi prikupljanja povratnih informacija raspoloivc informacijc su delimine i iskvarene. Igre oko moi (power play), potencijalne pravne reperkusije i sl. mogu uzrokovati nedostatak ili kontaminaciju informacija kao svedoci eksperti, istraivai mogu biti primorani da odgovaraju na pitanja dravnih organa (anketnih odbora, sudova itd.) o nainu na koji se upravljalo krizom i o kvalitetu kriznih priprema, to moe imati implikacije na lanove kriznog tima i odgovornost kompanije odnosno organizacije pogoene krizom. paradoksalno, pretkrizne faze krize su dostupnije istraivaima jer tu ima manje barijera. Meutim, veoma malo organizacija je zaiteresovano za ovu fazu kriznog menadmenta.Na osnovu izloenog mogue je shvatiti zato postoji relativno mali broj istraivaa u oblasti istraivanja kriza i kriznog menadmenta.1.2. Pojam i karakteristike konflikataPojam drutvenog konflikta predstavlja u teoriji jedan od kontraverznih ali i nczaobilaznih pojmova. Tcorctiarc u oblasti filozofijc, prava i drutvcnih nauka od samog nastanka ovih disciplina interesuju drutveni konflikti budui da sc radi o fcnomcnima koji znaajno oblikuju fizionomiju drutava i usmeravaju njihovu dinamiku i pravce razvoja. U svojoj osnovi socijalni konflikti se vezuju za razliite vrste negativne socijalne prakse i interakcije izmeu i unutar drutvenih grupa i njihovih odnosa sa veom ili manjom dozom ukljuenog nasilja. Koreni konfliktata kao kompleksnih pojava, nalaze se u razliitim potrebama, ekonomskim, klasnim, rasnim, verskim, nacionalnim, politikim, socio-psiholokim i drugim protivrenostima, interesima i ciljevima. Takoe i razliitosti civilizacijske svesti, obiaja i kulture, kao i rasa i etniciteta imaju vanu ulogu u podizanju nivoa socio-psiholoke unutar grupne i meugrupne napetosti, netolerantnosti i mrnje to je dovodilo do sukoba meu ljudima.Konflikti pored saradnje i solidarnosti predstavljaju sastavni deo socijalnog ivota. Polazei od razliitih kriterijuma u literaturi koja se bavi pitanjima konflikata teorijski diskurs je veoma irok - od teolokih,rnnrMlivitirkih hinlnlcih nrirnHnnnmvnih ntf>niv:tirlrih i apnnnlitirkih lirpnia Hnraziicitin vanjanti psinoioskin, sociopsinoiosKin 1 socioioskin teonja, zatim matematikih i teorija igara, a u okviru njih razliitih varijanti mikro i makro tcorija sukoba. O slocnosti fcnomena drutvcnog konflikta dovoljno govori njihov tretman kao neeg neprirodnog i nepoeljnog (rani funkcionalizam), pa do shvatanja da su oni element same sutine drutvenog ivota, da doprinose koheziji drutva i njegovoj integraciji. Kompleksnost drutvenih sukoba uoava se i u stavovima da su oni osnovi pokreta drutvenog razvoja (Marks), bolesti koje treba leiti (Kont), materijalizacija ivotne snage, volje za moi (Gumplowicz, Ward), odnosno sredstvo "odabranih" za potinjavanje, porobljavanje ljudi pa i celih naroda.30Sa pozicija istorijskog materijalizma (koje je najuticajnije shvatanje o drutvenim sukobima), drutveni konflikti - oni najvaniji - po miljenju M. Jeftovia, "predstavljaju stanja napetosti, otvorenih antagonizama i sukoba koji su konstitutivni element svakog drutenog sistema i koji su u osnovi svake njegove progredirajue i poeljne dinamike. Ova koncepcija posebno naglaava znaaj protivrenosti, napetosti i konflikata izmeu antagonizovanih dmtvenih


" O pojmovnom odreenju drutvcnog konflikta i konflikata pracnih ckstrcmnim nasiljem irc vidcti u: Milainovi, S., (2002) Drutveni konflikti i istono evropska drutva danas - Raz/iiti teorijski aspekti, Zbomik radova sa Meunarodne naune konferencije "Organizovani terorizam i savremeni konflikti", Univcrzitet u Sarajcvu, Fakultct kriminalistikih nauka; Milainovi, S., (2003) Drutveni sukohi u zemljama Centrale i Jugoistone Evrope, Fakultct politikih nauka, Bcograd; Jcvtovi, M., Milainovi, S., (2002), Samougroavanje drutva, Sinex, Beograd; Milainovi, R., Milainovi, S., (2004) Uvod u teorije konflikata, Univerzitet u Beogradu, Fakultet civilne odbrane; Milainovi, R., Milainovi, S., (2007) Osnovi teorije konjlikata, Univcrzitct u Bcogradu, Fakultct bczbcdnosti.klasa. Polarizovanje ovih velikih skupina unutar globalnih dmtava, koje se dogada pre svega u vezi sa distribucijom socijalno-ekonomskih, a onda i politikih, moralnih, kulturnih i drugih vrednosti, kulminira u odgovarajuim globalnim drutvenim krizama. Ove krize, kao stanja nune nestabilnosti predstavljaju kritine i odluujue momente bilo skokovitih i radikalnih kretanja, bilo stabilizacija po homeostatikom principu. Stanjaovakvihdrutvenih napetosti i borbi trajan su pratilac Ijudskih drutava od trenutka velike interne diferencijacije suprotstavljenih interesa, nastale s pojavom privatnog vlasnitva, koja se dogodila u osvit civilizacije."31Ovakvi drutveni sukobi, kao pojave inherentne drutvenom fenomenu, "predstavljaju i zamajce nunih i velikih socijalnih promena; oni su u osnovi procesa menjanja globalnih drutvenih sistema, ak i drutvenih promena istorijsko-civilizacijskog znaaja. Shono ovom svatanju socijalnih konflikata, zamena jednog oblika drutva (u kome su splasli vitalni potencijali) nekim drugim oblikom, prcstavija proccs objcktivnog naprcdovanja. Zato sc ti sukobi gcncralno tumac kao rcalistini i progrcdirajui bcz obzira na to da li su isfunkcionalni u odnosu na dati, pozitivni drutveni poredak koji se tim procesom prevladava, odnosno da li se efektuiraju kroz nezakonite, nasilne (revolucioname), ili se to pokuava kroz legalne i demokratske (politike, ideoloke i ekonomske) fonne.

Teorijski koncept kriza i konflikata#

Teorijski koncept kriza i konflikata23Funkcionalistiko drutveno-teorijsko stanovite, koje je opti antipod istorijsko-materijalistikom (dijalektikom), predstavlja koncepciju u ijoj je socijalno-patolokim pojavama. Prema tom stanovitu, svi drutveni sukobi, kako prema objektivno-funkcionalnom tako i prema subjektivno-vrednosnom merilu, predstavljaju istu kategoriju drutvenih pojava, koje se generalno smatraju nepovoljnim. Sa objektivnog stanovita (s obzirom na to da se normalno stanje dmtvenog sistema definie kao funkcionalna harmonija), one su tumaene kao disfunkcionalne, ekcesne i nepovoljne, a sa vrednosnog stanovita, drutveno nepoeljne."[footnoteRef:13] [13: Isto, str.4-17]

Pojam drutvenog konflikta svakako u svojoj svakodnevnoj upotrebi ali i u teoriji, stvara izvesne tekoe i neodreenosti, posebno po pitanju na ta se on prvenstveno odnosi: na stanje, proces, interakciju, (dez)integraciju, nesaglasnost ili antagonizam, ishod ili rccnjc. Osim toga, vrlo csto sc u tcoriji i sam pojam drutvenog konflikta ne odreuje blie niti precizno, to rezultira sa jedne stranc, njcgovim tumacnjcm sa stanovita samorazumljivosti; dok sc sa drugc strane, za neke srodne ali ne i istovetne dmtvene pojave i procese (sukobi interesa, socijalni protesti, revolucije, oruani sukobi i sl.), koristi isti izraz i pojam, to svakako sa naune strane nije prihvatljivo.Drutveni konflikt se moe posmatrati ne kao "dinamian proces ve kao socijalno stanje." S dmge strane konflikt se ne sme ograniavati ocenama i procenama, niti se sme meati s njegovim uzrocima. Otuda se konflikt moe definisati kao "socijalno stanje u kojem sudeluju najmanje dve strane (pojedinci, grupe, drave) koje imaju: a) sasvim razliite polazne take, na prvi pogled nepomirljive, i tee razliitim ciljevima koje moe ostvariti samo jedna od strana i/ili koje upotrebljavaju b) sasvim razliita sredstva za ostvarivanje odredenog cilja."j3Konflikti se tumae i kao borba u kojoj se mora pobediti i unutar koje se esto razvija specifina dinamika koja oteava ili ak potpuno iskljuuje primenu dogovorenih pravila. Istraivanja ponaanja grupa i pojedinaca u konfliktim situacijama pokazuju da veina ljudi pokuava zastupati svoje stanovite i ostvariti svoje ciljeve stalnim insistiranjem na potvrdivanju vlastite pozicije, ak i onda kada se poinju pokazivati prvi znaci neuspeha. To ponaanje praeno je ograniavanjem horizonta shvatanja celokupne situacije ili clovanja novih clcmanata na situaciju, kao i ogranicnom sposobnou donoenja odluka. "Konflikti do te mere utiu na nau sposobnost shvatanja i miljcnja" - pic F. Glasl, "da nismo u stanju jasno vidcti stvari oko scbc i u nama samima. Kao da nac oi gubc sposobnost vida, a na poglad na nas samc i na suprotnu stranu u konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naa sposobnost razmiljanja ostaje zarobljena, a da toga nismo ni svjesni.">4


Konflikti svakako jesu i sadre nadmetanja, suprotnosti i inkompatibilnost ciljeva, sredstava, vrednosti i interesa. Oni izraavaju neslaganja stavova i suprotstavljeno ponaanje i zalaganje na osnovu tih stavova. Meutim, to nije njihov sutina. Neslaganja i zalaganja kroz odlika svake rasprave u kojoj se izlau razliiti (suprotstavljeni) stavovi i koji se brane od onih koji ih zastupaju. Zastupanje i odbrana stavova karakteristina je i za pojedinca i za grupu. Drutveni sukobi, sutinski i kvalitativno, su mnogo vie od neslaganja ili suprotstavljanja stavova. Oni su, pre svega, velike i masovne socijalne akcije, odnosno svesna, usmerena, dinamina i praktina meusobna sukobljavanja i borbe kolektivnih drutvenih subjekata zbog znaajnih i po svojoj prirodi ogranienih dobara. Na kraju, moe se rei da su to: stanja socijalnih interakcija, otvorenih antagonizama, sa konfrontacijom i borbom kao osnovnim usmcrcnjima; oni su konstitutivni clcmcnt svakog drutenog sistema i ine osnovu svake njegove progredirajue i poeljne dinamikc. Osnovni sadraj i sutinu ovako odrccnog socijalnog sukoba inc unutar grupne i meugrupne borbe za ostvarivanje meusobno oprenih interesa, vrednosti i ogranienih ali bitnih resursa. Ta borba moe biti "rat bez pravila" ali gotovo uvek je ograniena, u veoj ili manjoj meri, irim socijalnim, pravnim, moralnim, verskim, tehnikim ili drugim normama i pravilima.2. KRIZE, KONFLIKTI I POVEZANI KONCEPTIKriza se kao pojam i pojava esto poistoveuje sa drutvenim konfliktom, a od ovih pojmova valja razgraniiti sline odnosno povezane koncepte kao to su vanredna (hitna) situacija, katastrofa, drutveni poremeaj, socijalni protesti, te ekstremne vrste konflikata kao to su revolucija i rat.2.1. Vanredna (hitna) situacija


Teorijski koncept kriza i konflikata25Pojam koji se esto brka sa pojmom krize je vanredna (hitna) situacija (cngl- cmcrgcncy). Vanrcdna situacija jo uvck nijc krizna, mada prcd tradicionalne strukture postavlja vanredne zahteve.'0 Naime, radi se o tome da institucionalnc komponcntc sistcma prcdvidcnog za borbu protiv kriza mogu da odgovore na ove vanredne zahteve pomou ve ustaljenih mehanizama. Dogaaji koji uzrokuju vanredne situacije su sasvim razumljivi. To su razumljive (shvatljive) operativne situacije koje, ukoliko im se dozvoli da se razviju, mogu za rezultat imati ozbiljnu degradaciju kapaciteta i gubitak resursa i/ili ljudskih ivota. U ovakvim dogaajima slube za vanredne situacije (policija, vatrogasci, hitna pomo i dr.) su, u principu, u stanju da odgovore tradicionalnim sredstvima. Prilikom ovakvih dogadaja druge komponente sistema nisu u veoj meri dovedene u pitanje.Prema tome, distinkcija izmedu pojma krize i vanredna situacija je relativno precizna i logina. Najznaajniji elementi za razlikovanje su jasnoa prirode, karaktera i dimenzija dogaa koji razliku od krize, uglavnom reava mtinskim operativnim procedurama u okviru postojeih kapaciteta organizacije, odnosno zajednice.Vanrcdna (hitna) situacija jc iri pojam pojam od krizc, jcr jc svaka kriza ujcdno i odrccna vanrcdna situacija, dok svaka vanrcdna situacija nc mora da bude kriza. Ono to je za neku drutvenu grupu ili geografsku zajednicu samo vanrcdna situacija (vcliki poar, tcka saobraajna ncsrca) za ncposrcdnc aktere moe biti velika kriza ili katastrofa.2.2. KatastrofaKao i termin kriza i re katastrofa potie iz grkog jezika. Ona naime koren ima u od grkoj rei katastrefo to znai okrenuti, obraati, prevrnuti. Najee se upotrebljava u smislu propasti, sloma, iznenadne velike nesree sa veoma ozbiljnim posledicama u smislu ljudskih ivota i materijalne tete.Termine kriza i katastrofa laici, politiari, novinari i praktiari esto meaju i/ili koriste kao sinonime. Meutim, u svetu teorije konstanto su prisutna nastojanja da se uspostavi i odri to preciznija demarkaciona linija izmeu ovih' Treba razlikovati vanednu situaciju od vanrednog stanja pod kojim se podrazumeva vladina objava kojom sc suspcndujc normalno funkcionisanjc vladc i dravnc upravc, odnosno graani upozoravaju da izmcnc svoj uobiajcni nain ivota ili ponaanjc kako bi zatitiIi ivotc i imovinu, dok vladinc slubc dobijaju nalog da deluju prema planovima za vanredne situacije, pri emu se odreene slobode i prava graana mogu ograniiti. Uzroci za uvoenje vanrednog stanja su obino prirodne katastrofe, masovni graanski ncrcdi ili objava, odnosno poctak rata u kom sluaju sc koristi i izraz ratno stanjc.pojmova koji iroko obuhvataju sve vrste dosadanjih i buduih nesrenih dogaaja. Oblast katastrofa je dobro omeeno istraivako polje gmpe istraivaa (preteno sociologa i geologa), odreenih institucija (ili pojedinaca) koje utvrduju i sprovode politiku (npr. FEMA - Federal Emergency Management Agency - Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama i dravna administracija u SAD) i ljudi-praktiara koji neposredno rade na terenu. Ona ukljuuje akademske studijske programe, stmne asopise, skupovei konferencije. Medutim, ne sme se ipak zaboraviti da su kriza i katastrofa dva razliita, ali meusobno tesno povezana pojma. Kako zapaa A. Boin "ne moe se formulisati korisna defmicija katastrofe bez odgovarajue definicije krize poto su dva koncepta nerazdvojno povezana".[footnoteRef:14] [14: Boin, A., (1998), "From Crisis to Disaster: Towards an Integrative Perspective" in What Is A Disaster, eds.Perry R.W. and Quarantelli, E., Routledge, London/New York.1 Turncr,B.A. and Pcdgcon,N.F., Man Made Disasters 2nd cd. Butterwortf-Hcincmann, Oxford 1997 's Lalondc, C., (2004), "In Scarch of Archctvpcs in Criscs Managcmcnt", Journal of Contingencies and Crisis management, Vol 12, No 2.Denis, H.. La response aux catastrophes. Ouandlimpossible survient, Presses Internationales Polytehnique, 2002-]

Sasvim slino kao i kad je re o krizi, ne postoji univerzalna definicija^7 katastrofe' , budui da i ona zavisi od discipline u okviru koje se upotrebljava. Ponekad se kao differentia specifica katastrofe navode velike ljudske rtve, matcrijalna razaranja i dcvastacija prirodnc okolinc koji prevazilazc spoobnosti pogoene zajenice da ih rei. Najee se kao zajednike karakteristike katastrofa navode: veliki broj rtava razaranja i oteenja materijalnih resursa koja zahvataju i one koji su u slubama za hitne intervencije i drugim slubama za odgovor nesrazmera izmeu potreba i mogunosti za otklanjanje i saniranje posledicapwjavo ici/.11111 poiiiiviviii ivuivvija ivv/j v mvû iivâii vuv uiivuii nuaktivnosti zatite i spaavanja hitnost intervencija koje se obavljaju po automatizmu izazivanjc pozitivnih humanih rcakcija u ncpogoenim i udaljcnim podrujima u smislu pruanja pomoi i solidarnostiKonceptu katastrofe se na optem nivou pristupa iz etiri glavna ugla: prema izvoru, odnosno poreklu (prirodne ili tehnoloke), prema posledicama (stepen gubitka i oteenja, intenzitet i trajanje), prema toku (intervencije razliitih aktera, kapaciteti za odgovor, organizacije i zajednice), prema stepenu rizika koji ukljuuje


Hclcna Dcnis katastrofu dcfinic kao "iznenadni dogaaj malc verovatnoe koji, ako se dogodi, ima vane posledice u smislu gubitaka (ljudskih, materijalnih, finansijskih itd.) za dati kolektiv i izaziva tenzije u njegovoj socijalnoj strukturi." '9 Za koncept je vana uzrono-posledina veza katastrofinog dogaaja i njegovih efekata. Tako jedan sasvim slian katastrofian dogaaj kao to je razoran zemljotres ako se dogodi na nenaseljenim Aleutskim ostrvima nije katastrofa, a ako pogodi gusto naseljeni centar nckog grada jcstc.Ameriki sociolog katastrofc Enriko Kvarantcli, koji sc najvie bavio klasinom definicijom katastrofe i tome posvetio celu monografiju pod naslovom Sta je katastrofal , navodi da se ona (o)kree se oko etiri kljuna elementa: opisa izvora, fizikog oteenja, drutvenog poremeaja i negativne evaluacije


Teorijski koncept kriza i konflikata27Uoljivo jc da starijc varijantc cfinicijc insistiraju na izvorima i oteenju, a novije na drutveno konstruisanim dimenzijama i drutvenom poremeaju koji karakteriu ili pak prate katastrofu. Meutim, postavlja se pitanje da li je ak i definicija koja ukljuuje kombinaciju navedenih elemenata adekvatna da obuhvati sutinu katastrofe u dananjem "drutvu rizika" (Urlih Bck) za kojc jc opscsivni strah za bczbcdnost karaktcristian vic ncgo sama pretnja unitenjem. U modernim zapadnim dmtvima, naime, Ijudi su toliko naviknuti na fiziku bezbednost da ih veoma uznemirava i najmanji znak ranjivosti. U drutvu rizika i relativno male greke i kvarovi mogu izazvatiKatastrofa nijc kriza u tradicionalnom znacnju tc rci (situacija koja u sebe ukljuuje pretnju i mogunost i u kojoj u kratkom vremenu mora da se donese vana odluka) ve ona pre ukljuuje menaderske procedure i probleme u uslovima veih vanrednih dogaaja koji ukljuuju pretnje, povrede i gubitak ivota.[footnoteRef:15] U tabeli je prikazan zanimljiv pokuaj alufa, Ahmaduna i Saida[footnoteRef:16] da utvrde kriterijume pomou kojih bi bilo mogue prilino precizno razgraniitit krizu i katastrofu. [15: 4: Richardson, 1994, "Socio-tcchnical disastcr: profMc and prcvalcncc", Disaster Prevebtion and Management, Vol. 3. No.4, pp. 41-69.] [16: Shaluf. I.M., Ahmadun, F. and Said. A.M. .,A review of disaster and crisis, Disaster Prevention and Management,Vol 12,Nol, 2003, pp. 24-32]

KatastrofaKriza

1. TerminologijaIndustrijski akcidenti, vei akcidenti, kataklizma, tehnoloka katastrofa, priroda nepogoda, nesrea, hibridna katastrofa, industrijska,mcdicinska itd.Termin "kriza" varira od jcdnc do drugc organizacije. Neke preferiraju termin problem. Kriza poslovanja, kriza razvoja, kriza ovekove okoline, industrijska kriza, drutvena kriza, korporativna kriza

2. DcfiicijaNema univerzalne definicije. Ona zavisi od discipline u kojojse koristiNema univerzalne definicije. Ona zavisi od discipline u kojoj se koristi

3. Kriterijumi1. kvantitativni2. glavni incident ima potencijal da ubije 3 i vie ljudi3. "vei" znai vie od 30 mrtvihvisina tete (niska, srednja velika)prostoma rairenost tete (kv milje ili radijus)koncentracija osloboene energije (katastrofalna, visoka...niska)trajanje tetnih efekata (dani,, meseci, godine)


h. uJNcr-Ai'ELL ima panKu podataka u kojoj su krize koj ispunjavaju jcdan od uslova: 25 mrtvih, 125 povreenih, 10.000 evakuisanih ili lienh vode, teta vea od 10 miliona $5. Bradford skala katastrofa (BDS) magitude definie kroz log. za osnovu 10 broja rtava i tete u $.... poziv za meunarodnu pomo proglaeno vanredno stanje4 Vrste.prirodna katastrofak. uzrokovana ljudskim faktorom (socio- tehnika k.)hibridnapopuiacija u h/.ikuôr. 1ueniog. KaraKiei;vreme izmeu izloenosti i tetne posledicesmrtnost ljudi uzrokovana tehnologijomsmrtnost drugih ivih bia uzrokovana tehnologijomtransgeneracioni rizik1. drutvene k. (a) prirodna (b) indusrijska k. uzrokovana Ijudskim faktorom (v) neidnustrijska k. /i/konfliktni tip kize, unutranja k, spoljanja k./ii/nekonfliktni tip k. (a) ckonomska k., finansijska k., nefinansijska k. (b) neekonomska k. (socijalna k.)2. nedrutven 1. kao npr transportni incidenti koji ne utiu na funkcionisanje celog drutva

Teorijski koncept kriza i konflikata313. krize korporacija5. Karaktcristikc mogu biti prirodni ili od strane oveka izazvni dogaaji ili oboje.(i) prirodna k. je neplanirani dogaaj koji proizvodi drutveni poremeaj izncnadnim i opasnim cfektima(ii) prirodna k. je pojedinani dogaaj nadkojim ni jedan ovek nema kontrolu(iii) uticaj prirodne k. je prostomo vremenski ogranien;(iv) posledice prir.k. se oseaju na vremenu i mestu dogaaja;(v) kat.usled ljudskog faktora (MMD) sc dogaaju zbog interakcijc (HOT) i (RIP) faktora(vi) nastajc iznenada - "ok"(vii) predstavlja sloen sistem meuzavisnih impakta1. k. je proizvod ljudskog faktora2 k. ima pozitivnu i negativnu stranu3 k ima anatomiju4 k je reultanta ekonomskih i socijalnih problema ali i katastrofa prodromalni znaci krize poslovanja mogu biti prisutni neko vrcmc; svi tipovi menaderske krizc mogu sc posmatrati kao rezultat uticaja kombinacije psiholokih, politikih, socijalnih, ekonomskih, tehnolokih i kultumih sistema. kriza poslovanja smanjuje kvalitet osoblja, socijalnog i radnog ivota.5 k je situacija u kojoj odluka mora da se doncsc u kratkom vrcmenu6 Organizacije: krizi sklone i na krizu pripremljcne organizacijc; k. sc moc dogoditi bez ikakvog ili sa malim upozorenjem, bilo kad i bilo gde. Moe se dogoditi preduzeu, malom ili velikom nacionalnom ili meunarodnom. Meutim ona nije nuno loa vest; svak k je jedinstvena i menaderi nodcavaiu i drupaiic odffovaraiu na svakuprevazlaze dravnegranice i prenose se na naredne generacije(ix) MMD nema uvek najvee poslcdicc namestu deavanja i najgori efekti mogu sc ispoljiti dugo nakon to suc dogaaj injegovi urociidentifikovani(x) socio-teh. k. je dogaaj sa malom verovatnoom i velikim posledicama1. Katastrofe mogu biti(i) inenadnog imakta (saobraajni incidenti) obino kratko traju i imaju ogranien direktni efekat na lokalnu zajednicu(ii) visokoimapktne k. (npr.poplave) imaju veliki direktni efekat na zajcdnicu u ducm pcriodu2. K. imaju samo negativne efektesuuaciju. ruicu lug isia Miuucijd jcuiiuui muzcbiti k a drugi put ne. K treba da ima sve ili nekc od slcdcih karaktrcistika: ozbiljan poremeaj funkcionisanja, negativna javna percepcija kompanije, finansijsko optereenje, neproduktivno korienje vremena menaderai gubitak podrkc i morala kod zaposlcnih.3. Veina k. nastaje ne zbog 1 faktora veusled akumuliranih neprimeenih dogaaja4. K. ukljuuju menadmentske proccdure kojc sc moraju odravati i bavljenje problemima upravljanja u uslovima visoke tehnike opasnosti ukljuujui i pretnje povedama i gubicima ljudskih ivota5. Kuzrokujue iroku lepezu teta za ljudski ivot6. Kuzrokujue iroku lepezu teta za fiziku okolinu7 K ima veliku ekonomsku cenu8 K ima veliku socijalnu cenu9 Trai se izvetaj o nalazu


10 Organizacija - \Tsto spojcna organizacija. Perou sugerie da su neke savremene tehnike instalacije tako slocnc i tako tcsno u zamci daovi uivvivivi ivji nuivi viivi 11 v Aij aaiv t viiidizajniranju; ovakvi sistemi generiu ono to se naziva "normalnim akcidentima". Sistemi ove vrste ispoljavaju i visok stepen sloenosti i vcoma vrst stcpcn spojcnosti

6 Modeli HOT- RIP model: sloeni set Ijudkih, anizacionih i tehnolokih faktorakoji vodc u katastrofuFink: inicijalni,akutni,hronini stadijum krize i stadijum razreenja krizeMitrof: rano upozorenje, mehanizam pripreme/prevencije,mehanizam za ograniavanje/limitiranje,mehanizam oporavka,mehanizam uenja

S obzirom da se priroda modemih katastrofa menja i postaje sve vie proizvod kolektivnog rezonovanja nego nekog egzogenog agensa i defmicija katastrofe se mora prilagoditi da bi se slagala s fenomenom koji opisuje. Zbog toga danas autori naputaju definicije koje su usmerene na agense katastrofe i, suoeni sa modernim katastrofama, fokus istraivanja pomeraju ka "socijalnoj konstrukciji katastrofa" - misterioznom procesu kroz koji ljudi oznaavaju odredene odseke vremena ili kolektivnog iskustva kao katastrofe. Pomeranje sa objektivnih na subjektivne dimenzije kaastrofe predstavlja naroit izazov. Nijedovoljno rei "znam ta je katastrofa kad je vidim", to je svojevrsna verzija Tomasove teoreme. Nauno rezonovanje zahteva objektiviziranje subjektivnog. Teoretiari katastrofe ele da znaju kada se i pod kojim uslovima odreeni procenat ljudi slae u karakterisanju odreenih uslova, dogaaja ili vremenskog perioda kao katastrofe. Ovakav poduhvat zahteva da teoretiari izue kako politiari, mediji, korporacije, drutvene organizacije, naunici i odreene drutvene grupe postiu saglasnost (koja traje odreeno vreme) da je "neto" katastrofa. Poduhvat nije nimalo lak poto se interpretacije katastrofe menjaju kroz prostor i vreme. No, u svakom sluaju "legalistika" definicija koja bi pravnim kriterijumima objektivizirala katastrofu nije adekvatna. Definisanje katastrofe u apsolutnim terminima (broj mrtvih, ranjenih, onih koji su ostali bez kue, vode i slino) ostavlja suvie prostora za beskrajne diskusije podstaknute razliitim intcrprctacijama i kultumim razlikama. Apsolutna dcfinicija takoc negira ono to se deava u praksi. Za javnu administraciju deklaracija o katastrofi jc prc proizvod politikc ncgo apsolutnc mcrc broja mrtvih i vcliincVrazaranja. Stavic, lcgalistika efmicija katastrofc sa "objcktivnim" indikatorima, procentima i opsegom ne moe obuhatiti subjektivni oseaj gubitka.


Teorijski koncept kriza i konflikata31Dok objektivni deo definicije katastrofe usmerava nau panju na nesumnjivu i neporecivu nesreu (zemljotres, uragan, cunami, poplava), subjektivno znaenje nas upuuje da se bavimo svim vrstama kolektivnog rezonovanja i davanja smisla i znaenja dogaaju. Izazov se sastoji usistema.Peri i Kvaranteli Kao jedino reenje izloenih problema navode povezivanje koncepta katastrofe sa konceptom krize. Naime, koncept krize pomae da se rei barem jedan problem svojstven klasinim definicijama katastrofe: on ne pokriva samo dogaaje koji su jasno i nedvosmisleno katastrofe, ve takode i iroku lepezu razliitih dogaaja, procesa i perioda vremena koji se ne bi mogli uklopiti u defmicije katastrofe, ali je njihova priroda takva da svakako zasluuju panju onih koji izuavaju katastrofe. Poto on ublaava uslov koji sc odnosi na kolektivnu (pr)occnu i timc otvara put za situacije koje znae pretnju i za probleme uspene borbe sa opasnim dogaajem, on sc primcnjujc na svc proccsc porcmcaja koji iziskuju akciju za popravljanjc stanja. Naravno, ovde se ne smeju zaboraviti i svi oni problemi vezani za odreenje pojma krize o kojima je ranije bilo rei.Ukoliko se pod zajedniki krov stave koncepti krize i katastrofe, omoguava se razlikovanje izmeu objektiviziranih procesa poremeaja i subjektivnih procesa kolektivnog rezonovanja, a da se pri tom istraiva ne usmeri samo na prirodne katastrofe niti da se pretvori u pukog posmatraa drutvenih trendova. U ovakvom podeljenom konceptu kriza se odnosi na proces opaanja poremeaja, a katastrofa na to kada kolektivitet oceni taj proces

44

4444 Ellis. P., (1998), Chaos in the underground: Spontaneous collapse in a tightly-coupled system, Journal of Contingences and Crisis Management.negativnim terminima. U ovakvoj perspektivi kriza je katastrofa sa loim krajem. Moe se rei da katastrofa predstavlja podkategoriju generikog koncepta krize. U pitanju je semantika rekonstrukcija koja sociologe katastrofe oslobaa njihovog subjektivnog oklopa i poziva ih da dele svoje nalaze i uvide sa sve veim brojem praktiara (ukljuujui i menadere iz oblasti profitnih i neprofitnih organizacija) i naunika (politikologa, socijalnih psihologa, ininjera organizacije i dr.) koji izuavaju razliite oblike nesrea i negativnih dogaaja i razmiljaju o nainima borbe i postupanja sa njima. Sociolozi katastrofe mogu da se vrate izuavanju uzroka, uslova i posledica socijalnih poremeaje ne brinui za pitanja koja se odnose na kolektivno oznaavanje, odnosno etiketiranje. Od njih nova paradigma zahteva samo da termin katastrofa rezerviu za specifinu vrstu kriza, ne ograniavajui ih pri tom u izuavanju svih drugih tipova kriza.Ovakva zajcdnika pcrspcktiva vodi dinamikom pristupu. Kriza ncma jasan poetak. Koren procesa poremeaja predstavlja kombinaciju egzogenih i endogenih faktora. Posledice krize se oseaju u budunosti; dugo vremena nakon to sc smatralo da jc kriza ugacna ona sc moe razbuktati. Proccsi rezonovanja i defmisanja imaju veoma razliitu dinamiku. Ona se nekada preklapa sa dinamikom same krize, stvarajui raireni oseanje katastrofe koje Barton oznaava pojmom kolektivnog stresa. Mnogo ee ovaj proces prati razliite vremenske putanje koje su fragmentirane kroz prostor i vreme. Kriza je nckad proglacna bcz iasnih znakova porcmcaja, stvaraiui ipso facto krizu (pa i K.aiaMiuiu; pu bvujiiii pubicuiuiina. 111 jc Kiiza luniiciiiiu zavibcna, iaK.u 5>c za neke subjekte radi zapravo tek o njenom poetku. Krizna dinamika i procesi rczonovanja i dcfinisanja utiu jcdni na drugc na bczbroj naina.Izloena nova perspektiva zahteva multudiscipinami pristup. Povezi- vanjem koncepata krize i katastrofe moemo obuhvatiti i klasifikovati brojne razliite dogaaje i procese koje su dugo vremena bile predmet razliitih oblasti ekspertize. Kategorija katastrofe je proirena da ukljui sve tipove kriza sa loim krajem.Valja istai da katastrofa nije kriza u tradicionalnom znaenju te rei (situacija koja u sebe ukljuuje pretnju i mogunost i u kojoj u kratkom vremenu mora da se donese vana odluka) ve ona pre ukljuuje menaderske procedure i probleme u uslovima veih vanrednih dogaaja koji ukljuuju pretnje, povrede i gubitak ivota.4>Za razliku od krize koja sadri ambivalentnu mogunost razvoja, katastrofa se shvata kao odlujui zaokret ka loem sa unitavajuim (smrtnim) ishodom, ija su delovanja usmerena protiv onih koji su katastrofom pogodeni i niti su predvidljiva niti otklonjiva. One se mogu shvatiti kao krajnji (ekstremni) izraz krize. U svakom sluaju kriza koja se ne reava efikasno moe voditi u


' Richardson, (1994), "Socio-technical disaster: profile and prevalence", Disaster Prevebtion and Mana- gement, Vol. 3. No.4. pp. 41-69.katastrofu. S druge strane, jedan te isti dogadaj za jedne aktere moe biti katastrofa, a za dmge moe imati obeleja kize.462.3. Drutveni poremeajPoremeaj (smetnja) se shvata kao vremenski ograniene disfunkciona- lnosti u okviru normalnih zbivanja kojc nc zahtcvaju prctcrani potcncijal za savladavanje problema. Dogaaju se praktino svakodnevno (npr. kanjenje u isporuci sirovina, kvarovi, oustva radnika...) koji nc mora sa sobom da nosi opasnost ili nemogunost ostvarivanja ciljeva koji su relevantni za opstanak, ali utiu na nivo njihove realizacije. Odstranjivanje poremeaja je aleko laki i manje zahtevan posao od savladavanja krize. U ranoj fazi i krize se mogu prikazati kao poremeaji i nostiti u sebi opasnost po organizaciju koja u poetku nije prepoznata.2.4. Socijalni protesti i graanska neposlunost


Teorijski koncept kriza i konflikata33Socijalni protesti i graanska neposlunost u svim svojim mnogobrojnim manifestacijama prcdstavljaju oblikc masovnih kolcktivnih akcija sa socio- ckonomskim i politikim rcvanikacijama. Oni sadrc svc clcmcntc sukoba, s tim to se od njih razlikuju u intenzitetu i mogu predstavljati uvod u otre socijalne sukobe. Specifine razlike koje postoje izmeu sukoba i socijalnih protesta i gradanske neposlunosti su, osim u intenzitetu i interakciji izmedu neposredna. Takoe, razlike su i u tome to su drutveni sukobi uslovljeni strukturno-sistemskim iniocima, a socijalni protesti i civilna neposlunost su najee proizvedeni situacionim razlozima, tj. trenutnim ivotnim i egzistencijalnim uslovima pojedinih drutvenih grupa. Karakteristine razlike izmedu ovih masovnih socijalnih akcija su i, u politikoj dimenziji i artikulaciji sukoba, koja nije prisutna u protestima, zatim u trajnosti, zahtevima, organizovanosti i slino.Zapadni demokratski sistemi i uopte Zapadni civilizacijski i politiki ivot iznikli su na prosvetiteljskim idejama i ustanovljeni su na opte prihvacnim naclima vladavinc zakona i socijalnc pravdc. To osigurava legitimnost u reavanju najrazliitijih sukoba a pre svega socio-ekonomskih intcrcsa posrcdstvom lcgalnih institucija i mchanizama. Ipak, nijcdan politiki aranman nijc savrcn, a pri tomc drutvo jc dinamina cclina, koja u svom razvitku uvek iznova otvara neka nova pitanja svoje konstitucije i demokratskog funkcioniranja. Zbog toga je uputnije, kada je re o krizama, konfliktima i uopte kriznom menadmentu, bolje govoriti o "priblino pravednim"47 i "priblino demokratinim"4s ustavnim i socijalno pravednim reimima.Naime nijedno proceduralno pravilo - bilo da je re o politikim, ekonomskim, socijalnim i drugim revandikacijama i pravima - ne moe garantirati pravedan ishod u smislu da e sva prava biti zatiena ili da se nee kriti, pa, dakle, ni njegova praktika primena u svim sluajevima ne moe biti prihvatljiva za sve drutvene grupe i pojedince. Drugim reima, ak i u demokratskim drutvima neke grupe i pojedinci mogu se oseati nepravedno depriviranim za svoja Ijudska, socijalna i demokratska prava. Treba li njima dopustiti delovanje na vlastitu i*uku, vaninstitucionalno, ako su se regularne procedure pokazale za njih neefikasnim? Da li se socijalni i uopte gradanski protesti i neposlunost mogu tolerisati sa stanovita funkcionisanja drave i njenih institucija?Socijalni protesti i gradansa neposlunost je, po definiciji i uopte po svojoj unutranjoj sutini, vaninstitucionalan akt. Otuda sc postavlja pitanjc i "nije li zakonito pravo na nepotovanje zakona contradictio in adjectol Stoga se moc postaviti pitanje: kojc zahtjcvc za lcgitimnou mogu imati kolcktivni aktcri (sindikati, drutvcni pokrcti, grupc za pritisak), koji sc uputaju u aktivnosti socijalnih protesta i uopte graanske neposlunosti, za opravdanje tih aktivnosti unutar demokratskog sistema? Ima li ikakvog opravdanja za krenje zakona, propisno usvojenih na demokratskim zakonodavnim telima, odnosno za politiko delovanje koje zaobilazi postojee institucionalne aranmane za izraavanje politikih interesa? Zar akti graanskih protesta ne kre pravo veine u donoenju obvezujuih zakona, i time dovode u pitanjevaninstitucionalnih akcija mogu legitimisati u tranzicijskoj situaciji?Iz istorijskog ugla posmatrano, razliiti oblici vaninstitucionalnog (vanzakonskog) kolektivnog delovanja postepeno su u demokratskim drutvima stiecali legitimnost i legalnost i time irili raspon legitimnog graanskog i socijalnog delovanja u njihovoj politikoj kulturi. Tako se danas se radniki trajkovi i trajkovi zaposlenih uope, kao i masovne demonstracije, smatraju nonnalnim akcijama zaintcrcsiranih grupa, mada su to izvomo bilc nclcgalnc akcije. U politikoj teoriji razvijenih demokratija konceptualizirana su dva tcmcljna normativna pristupa vczana za socio-ckonomskc protcstc i graansku ncposlunost: libcralni i radikalno dcmokratski. U novijc vrijcmc zastupnici radikalne politike civilnoga drutva pokuavaju elaborirati neku njihovu sintezu. Ovde e biti rei o glavnim linijama argumentacije ovih modela.


Liberalno-demokratski pristup socijalnim protestima i gradanskoj neposlunosti polazi od stava da dravljani duguju lojalnost svojim konstitucionalno uspostavljenim institucijama. Ukoliko se zakonodavac dri procedure i naela pravde koja su normativno garantovana te ako se ne kre politika, socio-ekonomska i uopte gradanska prava, tada se protesti i neposlunost smatraju nelegitimnnim nainom socijalno-politikog delovanja. Iz liberalno-demokratske perspektive dunost poslunosti zavisi od potivanja prava, i nije vezana sa stepenom participacije graana u politikom ivotu. Moralno utemeljenje ustavne demokracije iz ove je perspektive locirano u principu prava pojedinaca. Smatra se da ustavom utvrena socio-ekonomska, politika i druga prava i njihovi institucionalni okviri tite graane od zloupotreba vlasti. Kada reprezentativne institucije rade dobro, ne bi trebalo biti nikakve potrebe za nekom nelegalnom vaninstitucionalnom socio-politikom akcijom. Stoga se socijalni protesti i graanska neposlunost u striktnim okvirima ovog modela uzimaju kao delovanje koje nije u skladu sa zakonom. Na njega se gleda kao na legitimni odgovor samo u sluaju uskraivanja pravde, shvaene kao povrede pojedinanih, kolektivnih ili manjinskih prava koje je poinila demokratska veina. Otuda socijalni protesti i graanska neposlunost dolazi kao vid zatite individualnih prava prema demokratskoj politikoj zajednici. Jedan od najistaknutijih liberalnih teoretiara dananjice John Rawls definie socijalne proteste i graansku neposlunost kao "javni, nenasilni, a ipak politiki akt savesti, suprotan zakonu, koji se obino ini sa ciljem provodenja promcnc u zakonu ili politici vlac (...) Gradanski ncposlunik (civil disobidient) obraa se oseaju pravde veine zajednice i izjavljuje da se po ncijcm uvacnom miljcnju nacla socijalnc saradnjc izmcu slobodnih i jcdnakih ljudi nc uvaavaju 49


Teorijski koncept kriza i konflikata35Iz liberalno-demokratske perspektive socijalni protesti i graanska neposlunost mogu se pojaviti kao oblik javnog otpora kojim se vladajua veina upozorava zbog naruavanja usvojenog shvatanja pravde i ire drutvene saradnje. Drugim reima, protesti i neposlunost mora biti nenasilna, i ne bi trebli poprimiti oblik pretnje poretku. U tom smislu socijalni protesti i gradanska neposlunost funkcionie kao korektiv i sredstvo stabilizovanja uloge protesta i graanske neposlunosti usmerenih ka stabilizovanju veinske vladavine ili, u najboljem sluaju, osiguranju potivanja prava svakog pojedinca.Radikalna demokratska teorija vezana za socijalne proteste i graansku neposlunost polazi od naela demokratske reprezentacije pre nego od ideje individualnih prava prema dravi. Nasuprot realistikom, elitistikom modelu dcmokratijc ona rcvitalizujc utopijskc dcmokratskc nonnc ncposrcdnc participacije gradana u javnom ivotu. Otuda se moe postaviti pitanje da li postoji potrcba za socijalnim protcstima i graanskom ncposlunou u dcmokratskom moclu civilnoga drutva?Odgovor na postavljcno pitanjc jc prvobitno dat u klasinoj Rusoovoj formulaciji radikalno emokratskog ideala participacijske demokratije. U tom modelu dcmokratijc proccduralno naclo pravila vcinc utcmcljcno jc u punoj, otvorenoj, neiskljuivoj diskusiji i participaciji svih zainteresiranih. Za Rusoa demokratska politika zajednica obezbeuje neposredno uee graana u drutveno-politikom odluivanju ili nije istinski demokratska. Putem pravih institucionalnih aranmana svaki gradanin postaje zakonodavac. Otuda gradani nisu podloni nekoj stranoj volji, nego se pokoravaju sami sebi. Stoga bi svaki socijalno-politiki i uopte gradanski protest prema optoj volji bio nepravedan il,/ Rawls. J., (1971) A theory of justice, Cambridge: Harvard University Press, p.365 antidemokratski. Ovaj model, dakle, ne ostavlja nikakav prostor autonomiji civilnog drutva, pa lako moe zavriti u totalitarizmu.Nasuprot Rusoovim nalazi se shvatanje Jiirgena Habermasa koje odbacuje radikalnu demokratsku teoriju, uvajui pritom njene normativne ideale. Za razliku od liberalnih teoretiara, koji na socijalne proteste i civilnu neposlunost gledaju iz normativno-pravnog ugla, Habermasovo polazite je demokratija. Tako se situacija civilnog protesta ne moe razumeti po analogiji s izolovanim pojedincem jer prvi moe funkcionisati i preiveti jedino kao lan grupe. Tu je re o kolektivnoj akciji, drutvenim pokretima, pojedincima koji deluju kao delovi neke organizovane manjine, povezani meusobno zajednikim ciljem i miljenjem. Gradanski protesti se obraaju veini s ciljem da na nju izvri pritisak, ali oni su i politika akcija unutar javne sfere civilnog drutva usmcrcna na aktcrc u politikom drutvu.Habermas je elaborirao vlastitu teoriju demokratske legitimacije na tcmclju svojc konccpcijc modcrnc javnc sfcrc. Socijalni i graanski protcsti, u Habcrmasovoj konccpciji, nc pojavljuju sc tck u krajnjim sluajcvima naruavanja pravde ili u drutvenoj krizi. To je normalan odgovor na situacije koje e se uvek iznova javljati. Oni su esto posljednja prilika za veinu gradana, koji nisu institucionalno dobro situirani, da utiu na ispravljanje greaka u procesu demokratskog odluivanja ili da pokrenu neke inovacije u politikom sistemu.[footnoteRef:17] [17: Habcrmas, J., (19X5) Civil Disobcdicncc: Litmus Tcst for thc Dcmocratic Constitutional Statc. Barkcly Journal ofSociology. 30. 1985.1 VValzcr, M., (1970) Obligations, Cambridgc: Harvard Univcrsity Prcss, 1970. pp 31-32]


Gradanski protesti i uopte gradanska neposlunost pretpostavlja institucionaliziranih procedura. Liberalni pristup socijalnim protestima iskljuuje svaku ekonomski motiviranu (kolektivnu) akciju. Sa tim se slau i zastupnici demokratskog modela, mada ovaj naelno ne mora biti zatvoren prema participaciji u sferi ekonomije. To potvruje radikalno demokratski teoretiar Walzer koji problematiku graanske neposlunosti proiruje na ekonomske institucije. On dokazuje da se privatna ekonomska korporacija treba smatrati politikom zajednicom unutar ire dravne zajednice. Naime kompanije u epohi globalizacije obavljaju poludravne poslove, kao to je ubiranjc porcza, odravanjc standarda kojc drava trai i sprovodc zakonc uz krajnju potporu drave. No vlast korporacijskih rukovodilaca nad radnicima rctko sc sprovodi po dcmokratskom uzoru i vic nalikujc autoritarnim dravnim obrascima. Naravno, zaposleni su delom u demokratskim dravama uspeli do sada sauvati zatitu nekih svojih socio-ekonomskih prava koje podstie drava, odnosno zakoni. trajk je, u stvari, dugo vremena bio uobiajeni oblik radnike civilne neposlunosti. Mada su trajkovi esto bili nasilni, pa i revolucionami, dok god ne smeraju revolucionarnu promenu dravne vlasti, oni ostaju u okviru "civiliteta", smatra Walzer. Zato je, po njegovom miljenju, demokratizacija korporacija u interesu demokratske drave."Uzroci socijalnih protesta i civilne neposlunosti su najee ekonomske i politike prirode, odnosno u postojanju dubokih ekonomsko-politikih kriza. Vclikc socijalnc razlikc, rastua bcda, masovno siromatvo i nczaposlcnost kao manifestacije kriznih stanja, uvek ine osnovu masovnog nezadovoljstva, manje ili vie artikulisane solidarnosti koja, sa svoje strane, predstavlja mogui izvor agregacije pojedinanih socijalnih protesta u masovni protest usmeren prema poretku koji ne obezbeuje, prema proceni onih koji su pogoeni egzistencijalnom ugroenou, zadovoljenje egzistencijalne i line sigurnosti. Kada je re o ekonomskim uzrocima socijalnih protesta, kao masovnoj manifestaciji nezadovoljstva graana postojeim drutveno-politikim stanjem ono vrlo lako moe da preraste u nasilne nerede i nemire visokog intenziteta to predstavlja zapravo poetak drutvenog konflikta u kome postoje jasno definisane strane u sukobu.


Teorijski koncept kriza i konflikata37Ukoliko je u socijalnim protestima prisuptna politika dimenzija re je o sloenom obliku socijalne akcije koji je u teoriji definisan kao politiki protest. Uzroci politikog protesta su i ekonomske i politike prirode i usmereni su prema vladajuim strukturama u jednom drutvu ali ne u smislu promene drutvenog poretka ve modifikacije dotadanje politike vlasti. Nadalje, kao posebni uzroci politiki artikulisanih socijalnih protesta (mada su u tesnoj vezi sa ckonomskim), mogu sc javiti i nacionalnc, rasnc, ctnikc i drugc protivrenosti u drutvu. Tada se socijalni protesti javljaju u formi politikog rasnog ugnjetavanja, ili kao reakcija jedne strane u konfliktu ukoliko njeni pripadnici ocene da vlasti koje treba da posreduju u sporu ili sukobu u okviru sistcma to nc inc na nain i u mcri kojom sc mogu zatititi intcrcsi datc strane, ili smatraju da se njima favorizuje druga, obino verska, ili etnika grupacija.Razvoj socijalnih protesta i mogunost njihove transformacije u drutvene sukobe visokog intenziteta zavisi od niza okoinosti, a pre svega od sredine, odnosno drutveno-ekonomskog trenutka u kojem se odvija, od zaotrenosti socijalnih protivrenosti i kriza (klasnih, verskih, rasnih, etnikih), motivacije i interesne osnove protesta aktera, to jest baze iz koje se regmtuju uesnici, od odnosa sistema prema protestu i njegovom razvoju (institucionalni tretman), od interesa, mogunosti i spremnosti inilaca da gue, odnosno pomau razvoj protesta, od tempa kojom se akcija vodi i ostvaruju ciljevi.32Kada je re o politiki motivisanim protestima oni se mogu podeliti prcma razliitim kritcrijumima. Ukoliko sc kao kritcrijum podclc uzmc postojanje nasilja u protestima oni se mogu podeliti na: demonstracije, nerede i ustanke, dok je pobuna vid i linog i masovnog politikog protesta. Sasvim otru granicu izmeu tih vrsta protesta nemogue je precizno povui zbog prelaznih svojstava i semantikog preklapanja pojmova. Njihova pojmovna srodnost podrazumeva i neke zajednike definicione, pre svega, sadrajnoirc videti u: Vidojevi, Z., (1993), Drustveni sukobi odkhsnih do ratnih, IDN. Bcograd.akcione komponente koje se izraavaju nejednakim intenzitetom i u nejednakim oblicima.532.5. Konflikti praeni ekstremnim nasiljemDrutveni konflikti po svojoj prirodi praeni su razliitim intenzitetom i stcpcnom nasilja. Mcdutim, kada jc rc o rcvoluciji, ratnim konfliktima i agresiji stepen ispoljenog nasilja meu stranama u sukobu je ekstreman. Ta ckstrcmnost dolazi do izraaja poscbno kada jc rc o srcdstvima koja sc koristc u konfliktu i, naroito, u pogledu posledica koje su najee u vidu ljudskih rtava, masovnih razaranja i zloinu kao takvom. To ne dozvoljava zakljuak da su ostale vrste drutvenih konflikata po pitanju svojih posledica manje ekstremne, posebno kada je re o verskim i nacionalnim, odnosno meuetnikim konfliktima. No, ova vrsta konflikata je u svakom sluaju predmet drugih nauka i naunih disciplina poput ratne vetine, meunarodnog prava i slino, te za njih vae drugaija pravila od onih u teoriji konflikata i kriznom menadmentu, usled ega oni i nee biti predmet detaljnijeg razmatranja.2.5.1. RevolucijaSasvim suprotno svom izvomom latinskom znaenju (lat. revolto, odmotati, unatrag valjati) rcvolucija jc proizvod novog doba koji nc poznajc ni promene u klasicnoj antici upotrebljavam su lzrazi: graanski ratovi, ustanci 1 mutacije politikih ureenja. Iako je jo Avgustin koristio re revolutio, on se odnosio na izvorno latinsko znaenje, da bi u periodu renesanse izraz rivoltura i rivoluzione oznaavao nemire bune i sporove. Tek u periodu prosvetiteljstva i racionalnog prirodnog prava, odnosno od vremena Voltera i Rusoa izraz revolucija dobija drugaije znaenje u smislu novog poetka ili otpoinjanja neeg novoga. U politikom znaenju revolucija predstavlja odluan raskid sa prolou, odnosno predstavlja suprotnost tradiciji. Otuda je revolucija politika ukoliko kida sa starim politikim i pravnim naelima; socijalna ukoliko raskida sa drutvenim sistemom, a isto tako i kulturna (duhovna) ukoliko kida vezu sa duhovnim i kulturnim sarajima preanjeg reima. Dakle, naspram ideje tradicije i kontinuiteta, revolucija zastupa diskontinuitet i prelom.Revolucija po svojoj radikalnosti, irini i dubini kvalitativnih promcna (socio-strukturnih, politiko-ekonomskih, kulturnih), kao i po ukupnosti poslcdica za pojcdincc, gmpc i drutvo u cclini, prcdstavlja najdublji socijalni konflikt. Sutina revolucije je u brzom i naglom razaranju postojeeg socijalnog, politikog i pravnog poretka i teroru kao njenoj neizbenoj prateoj pojavi. Istovremeno to je i konflikt veoma jakog intenziteta i irokog obuhvata. Specifinost revolucije u odnosu na ostale socijalne kontlikte je osim u koliini


' irc videti u: Simeunovi, D. Politiko nasilje, Radnika tampa, Beograd.nasilja koje karakterie sve revolucije54 i u irini drutvenih posledica, odnosno u radikalnosti ukupnih drutvenih promena koje sa njom nastaju.Karakteristino obeleje revolucije osim nasilja i terora jeste i to to pravo zakona zamenjuje pravo sile. Imajui to u vidu mnogi autori revolucije definiu kao silom posredovanu "negaciju legaliteta ili "prekid svakog legaliteta."55 Medutim, sr revolucije nije samo u sili ili prekidu legaliteta, ve u dubini promena koje se tiu samih osnova drutvenog i dravnog ureenja i korenitih izmena svakog legaliteta.


Teorijski koncept kriza i konflikata39Sa stanovita dmtvenih sukoba neophodno je praviti razliku izmeu politike i socijalne revolucije mada to nisu dva strogo zasebna fenomena. Nema socijalne bez politike revolucije, a o politikoj revoluciji se moe govoriti nezavisno od ostvarenja socijalne revolucije. Polazei od tog stanovita politika rcvolucija bi prcstavljala niz razliitih promcna u sfcri politike i posebno politike vladavine, bez intervencije u ire drutvene, strukturnc ili ckonomskc onosc. Trcba naglasiti da politika rcvolucija nijc mctod osvajanja vlasti vc tcmcljna, radikalna izmcna naina vladavinc, i to takva da, iako u kreativno-menjajuem kvalitetu ograniena, nije korak nazad ve progresivna novina iako sa ogranienim dometom rasprostiranja i ponajee samo u sferi politikog ivota. Da li e politika revolucija rezultirati kvalitativno novim i progresivnijim u odnosu na prethodno stanje - jer novo moe biti i regresivno i duboko involutivno to su dokazale komunistike revolucije XX veka - zavisi prvenstveno od toga koliko se njomdrutvo kao celina.'6Za razliku od politike revolucije kao ina, socijalna revolucija je dijalektiki proces u smislu istorijskog progresa i razvoja drutva, njegove emancipacije i modernizacije.57 Zato socijalna revolucija nije rezultat volunta- rizma ve nuna posledica izotrenih drutvenih suprotnosti, pre svega onih u procesu proizvodne drutvenog ivota, i njihove osveenosti. Time se javlja kao pravilo, bar semantiki utemeljeno, da se "politika revolucija izvodi, a socijalna ostvaruje." To znai da je sutina socijalne revolucije ne samo u kvalitativno raikalanom politikom, ve pre svega ekonomskom, drutvenom, kulturnom, odnosno ukupnom progresivnom (totalnom) procesualnom prcobraaju ovcka i strukturc drutva u pravcu uklanjanja drutvcno- strukturalnih prepreka na putu potpunijeg zadovoljavanja svestranih ljudskih potreba i slobode. Ukoliko osvajanje vlasti, makar ona bila stvamo osvojena i od strane istorijski progresivne klase, nema za posledini akt izmenu dmtvenih odnosa nedostojnih oveka, ono se ne uzdie od dometa politike revolucijef oostajui tako samo predvorje socijalne revolucije. Time, rezultat socijalne revolucije nije samo posebna izmena u sklopu, aktivnostima i funkcionisanju oblika politikog poretka, ve opta, sveobuhvatna i progresivna izmena celokupnih dmtvenih odnosa u jednom drutvu.U korelaciji politike i socijalne revolucije, politika revolucija moe biti: procesor socijalne revolucije (ukoliko se jedna, ili vie politikih revolucija izvodi u okvim postojeeg dmtveno-ekonomskog ureenja, a ne nastavlja se kao socijalna, ostajui svojim prethoenjem samo njen uslov), sam poctak socijalnc rcvolucijc (socijalna rcvolucija uvck poinjc kao politika koja je tada njen integralni deo), i dco toka socijalnc rcvolucijc (kao rcstauracija i kontrarcvolucija prcdstavljaju opasnost po opstanak revolucije, u okviru razvoja jedne socijalne moe biti izvcdcno vic politikih rcvolucija kojc obnavljaju, nastavljaju i dopunjuju reziltate prethodnih).[footnoteRef:18] [18: Isto, str.23]

2.5.2. RatRat je organizovani sukob naoruanih ljudi, kao produenje politike drava, naciia, klasa srcdstvima oruanog nasilja u cilju ostvarivanja odrccnctivviiuuidivv i vai ugc uuuui. ivai jv* ui udivvna j/ujava uoiuvijavaua ipovezana sa pojavom i razvitkom klasnog dmtva iji su osnovni zakoni ujedno i opti zakoni razvoja rata. Osnovni sadraj rata ini omana borba, ali se rat ne svodi samo na nju, on je iri, sloeniji, jer ukljuuje i dmge oblike borbe (politike, psiholoke, propagandne, privredne, itd.) koje imaju veliko znaenje za pripremu i voenje rata.Vei broj autora pokuao je da da definiciju rata. Tako Wright u delu A Study ofWar daje vie definicija rata, koje se razlikuju po nekoliko osnova:1. odreivanje pojma rata kao sukoba uopte i kao meunarodnog sukoba posebno;2. definicija rata prevashodno u meunarodno

Documents

siže iz oblasti komunikacija