V I S O K A T E H N I K A K O L A

N I

SEMINARSKI RAD

Vibracije ljudskog tela, celo teloPredmet: Buka i vibracijeNastavnik:

Studenti:mr Violeta Stojanovi

Ivana Orekovi SZPP50/12

Kristina Peri SZPP44/12

Gordana Denki RZPP21/12

Vladimir Stojanovi SZPP53/12Sadraj

Sadraj..................................................................................................................1

Uvod.....................................................................................................................2 Vibracijeobjanjenje ta su vibracije..................................................................3

Korisne vibracije..................................................................................................4 tetno delovanje vibracija5 Bioloki efekti vibracija. Granice izlaganja.............7 Smanjenje udobnosti............................................................................................8 Ometanje percepcije.9 Uticaj na zdravlje..9 Merenje i zatita od vibracija.10 Lekovite vibracije...............................................................................................12

Zakljuak............................................................................................................17

Literatura............................................................................................................18Uvod

U seminarskom radu Vibracije ljudskog tela, celo telo ispitivali smo i istraivali kakav uticaj i tetnosti imaju vibracije na oveka i njegovo telo, elimo da vam to bolje objasnimo i pribliimo sve tetnosti koje mogu nastupiti kao posledice vibracija i koji su uzroci nastanka vibracija.

Kroz rad upoznaemo ta su vibracije, nastaju, koje sve vrste vibracija ima, koji standardi se koriste za utvrivanje, procenu, merenja vibracija, koji su faktori za procenu tetnog dejstva vibracija, mere zatite(line, medicinske, zakonske...). Takoe upoznaemo se i sa primenom vibracija u lekovitim svrhama za oveka u kojima se primenjuju.Vibracije su oscilatorna kretanja mehanikih sistema, kod

kojih su pomeranja taaka sistema mala u poreenju sa

dimenzijama sistema, a perod oscilovanja znatno manji od

vremena u kome se kretanje posmatra.Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje vrstih tela ili estica u podruju infrazvunih i delimino zvunih frekvencija. Vibracije su izazvane oscilacijama neke materije ili su propratna pojava buke. One se manifestuju u vidu potresa konstrukcije maina, zgrada i njihovih delova ili pak potresa nekog vrstog tela izazvanog promenljivom silom, koja moe biti posledica nepotpunog centriranja ureaja prilikom montae ili rada neizbalansirane maine, ritmikog kretanja, kao i udara pneumatskog alata tipa pneumatiki pitolj i eki. Vibracije se ne prenose samo preko alata i maina, ve i preko konstrukcija na kojoj su vibracioni alat i maine postavljeni. Na isti nain vibracije se prenose i na telo oveka, koji stoji na vibrirajuoj konstrukciji, rukama dri vibrirajui alat ili predmet koji se obrauje tim alatom.Vibracija obuhvata iroko podruje brzine treptaja, poev od nekoliko delova Hz, pa sve do 20 000 i vie Hz. U dijapazonu izmeu 25 i 8 192 Hz organizam oveka je najvie osetljiv i stoga su bioloki efekti ovog podruja vibracija od velikog interesa za savremenu medicinu.Pod mehanikim vibracijama podrazumevamo oscilatorno kretanje krutog tela u odnosu na njegov ravnoteni poloaj, po uticajem poremeajne prinudne sile.Vibracija opisuje princip prolaenja fizikalne energije koja se transmitiraprenosi sa vibrirajueg tela i kako ta energija pree na telo oveka.Definicije, koje opisuju vibracije su ubrzanje, amplituda i frekvencija.

Izloenost vibracijama pojavi se kad vibraciono telo (maina ili naprava)

transmitira-prenosi vibracionu energiju na telo oveka. Da se to moe dogoditi deo

tela mora biti neposrednom ili posrednom kontaktu ili dodiru sa vibrajuim telom.

Vibracije mogu biti lokalne i opte, zavisno od toga da li izazivaju lokalne potrese pojedinih delova tela ili uvlae u oscilatorno kretanje itav organizam:- lokalne vibracije (vibracije sistema dlan-ruka)- opte vibracije (vibracije celog tela)Vibracije su uzrok a buka je njihova posledica.Vibracioni sistem je mehaniki sistem podvrgnut vibracionom procesu.Vibracije mogu biti:- stacoinarne;- prolazne;- prinudne;- slobodne;- samopobudne

Osnovne veliine koje se koriste za merenje i opisivanje vibracija su:

- pomeraj d[m]

- brzina v[m/s]

- ubrzanje a[m/s2]Terminologija koja prati fenomen vibracija obraena je meunarodnim standardom ISO 2041 i nacionalnim standardom JUS Z. PO. 001-005.U radnoj sredini pobuda vibracija moe biti :

Spoljna koja nastaje usled dejstva veliine neravnina podloge po kojoj se kreu transportna sredstva i brzine kretanja transportnih sredstava.

Unutranja koja nastaje zbog odvijanja procesaizmeu pokretnih delova mainskih sistema koji uzrokuju dejstvo sila koje pobuuju vibracije:

inercijalne sile, sile sudara delova, sile trenja

odnosno klizanje delova maina i kotrljanje.

KORISNE VIBRACIJE

- vibracioni kompaktori nabijai betona

- vuni vibracioni alati

- ultrazvune kade

- mehaniki ekii

- vibracione platforme

- vibro test ureaji

Slika 1.Uticaj i delovanje vibracija na oveka;- samopobudne vibracije;- prinudne vibracije pri psihofiziolokom angaovanju;- prinudne vibracije bez psihofiziolokog angaovanja.Za ljudsko telo kao mehaniki sistem, pri niskim frekvencijama i niskom nivou vibracija, vibracije se sa frekvencijom:

- od 10Hz do30Hz oseaju celim telom;

- do 40Hz uglavnom u predelu glava i vilica;

- od 50Hz do 70Hz u oblasti donjih ekstremiteta

- preko 70Hz samo u predelu stopala.

Sindrom belih prstiju se javlja zbog funkcionalnih poremeaja u malim krvnim sudovima i perifernim nervima ruku.tetno delovanje vibracijaU ivotnoj i radnoj sredini, susreu se i druge vrste vibracija. To su, na primer, udari i prelazne vibracije koje se javljaju pri radu na raznim mainama i ureajima. U prevoznim sredstvima se javljaju tzv. sluajne (stohastike) vibracije, koje nije mogue egzaktno opisati ve jedino statistiki obraditi. Zbog toga se za opisivanje vibracija u pogledu tetnog delovanja na ljude koriste sledee fizike veliine: efektivna vrednost, nivo vibracija i vrni faktor.Primeri efektivnih vrednosti ubrzanja vibracija koje se susreu u ivotnoj sredini:

Slika 2.Vrni (krest) faktor (CF) se definie kao odnos maksimalne i efektivne vrednosti ubrzanja vibracija:

Vrni faktor je bezdimenziona veliina koja ukazuje na pojavu pikova. Za harmonijske vibracije vrni faktor, oigledno, ima vrednost (2.)

Ovde treba napomenuti da vibracija istih efektivnih vrednosti imaju razliiti uticaj na ljude, ako se razlikuju u pravcu. Zbog toga je vano specificirati pravac vibracija u odnosu na ljudsko telo.

To se postie uvoenjem lokalnog koordinatnog sistema.

Slika 3. - Lokalni koordinatni sistem za vibracije celog tela(x = grudi-lea, y = rame-rame, z = du kime)

Koordinatni poetak ovog sistema nalazi se u taki dodira tela i objekta koji vibrira. Pored toga, ovde je potrebno specificirati i poloaj tela, odnosno da li se radi o stojeem, sedeem ili leeem poloaju.

Bioloki efekti vibracija. Granice izlaganjaKod procene tetnog delovanja vibracija na ljude, obino se posebno razmatra:- delovanje vibracija na delove tela i

- delovanje vibracija na celo telo.Do vibracija celog tela dolazi kada se telo nalazi na podlozi koja vibrira, dok vibracije delova tela nastaju kada su oni, najee udovi, u dodiru sa vibrirajuim objektom. Valja napomenuti da ne postoji otra granica izmeu vibracija celog tela i delova tela. Ustanovljeno je da su ljudi osetljiviji na vibracije celog tela.Vibracije delova tela se javljaju u radnoj sredini, pri radu sa raznim alatima, na primer, pneumatski eki, builica, motorna testera i slini alati. U neposrednom kontaktu sa alatom koji vibrira, najee su ake, ali se vibracije mogu preneti na ruke i druge delove tela. Zbog toga se ove vibracije esto nazivaju i vibracije ruke. Procenom tetnog delovanja vibracija na delove tela bave se inenjeri zatite na radu i lekari specijalisti medicine rada.

Vibracije celog tela se javljaju u ivotnoj i radnoj sredini, najee u prevoznim sredstvima (drumski, elezniki i avio saobraaj), u stambenim i industrijskim objektima. tetno delovanje vibracija celog tela opisuje se:- smanjenjem udobnosti,

- ometanjem percepcije i aktivnosti i

- uticajem na zdravlje.

Smanjenje udobnostiVibracije celog tela su samo jedan od niza faktora ivotne sredine koji utiu na oseaj udobnosti. Svi ti faktori se odnose ili na ivotnu sredinu ili na oveka. Faktori ivotne sredine su sve one veliine koje opisuju vibracije, temperatura, buka, osvetljenje itd. Faktori koji su u vezi sa ovekom su poloaj tela u odnosu na objekat koji vibrira, teina, starost, pol, fiziko stanje itd.

Slika 4. - Granine krive za procenu udobnosti za vibracije celog tela u prevoznim sredstvima

Osnovni pristup koji se koristi pri proceni uticaja vibracija na udobnost su sistematski laboratorijska ispitivanja u realnim uslovima. Rezultati laboratorijskih ispitivanja za harmonijske vibracije predstavljaju se u obliku graninih krivih udobnosti. Te krive daju efektivne vrednosti ubrzanja u zavisnosti od frekvencije vibracija, za odreeni smer vibracija i vreme izlaganja kao parametrima. Podruje smanjene udobnosti nalazi se iznad graninih krivih. Kao primer ovde su navedeni standardi ISO 2631, slika 4,za procenu udobnosti za vibracije celog tela u prevoznim sredstvima.

Sa slike 4. se vidi da oseaj neudobnosti raste pri poveanju vremena trajanja vibracija, a da opada pri poveanju frekvencije iznad 10 Hz. Sluajne vibracije i vibracije iz razliitih pravaca poveavaju oseaj neudobnost.

Ometanje percepcije. Vibracije celog tela, utiu kako na udobnost tako i na percepcije i to, pre svega, na vienje. Uticaj vibracija na vidljivost zavisi od kretanja slike posmatranog objekta na mrenjai. Pri tome, kretanje slike moe biti rezultat vibracija objekta koji se posmatra, vibracija oka ili istovremenog kretanja objekta i oka.

Kada objekat vibrira frekvencijom manjom od 1 Hz, oko moe da prati ovo kretanje i slika na mrenjai je jasna. Kod frekvencija iznad (2-3) Hz dolazi do oteanog praenja i slika na mrenjai je zamuena. Kada istovremeno vibriraju i oko i posmatrani objekat, kretanje slike na mrenjai je najvee, te je vidljivost bitno smanjena.

Pored vibracija, na smanjenje vidljivosti utie i niz drugih fak-tora, kao to su: veliina i udaljenost objekta, osvetljenost, kontrast itd. Pokazuje se da je greka pri itanju, uz ostale faktore konstantne, proporcionalna frekvenciji i kvadratnom korenu amplitude vibracija.

Uticaj na zdravlje Izlaganje dugotrajnim i jakim vibracijama moe dovesti do povrede ili pogoranja zdravlja. Uticaj na oveiji or-ganizam zavisi od efektivne vrednosti, frekvencije, pravca i trajanja vibracija. Poznato je da kod frekvencije od 30 Hz, kratkotrajni i stalni potresi celog tela ili pojedinanih delova tela mogu delovati prijatno i umirujue. Najopasnije su vibracije frekvencija (45-100) Hz sa amplitudama iznad 100 m.

tetno delovanje vibracija na oveka ispoljava se u vibro-oboljenjima, kao to su glavobolja, poveana razdraljivost, este promene krv-nog pritiska, kontrakcije eluca itd. Takve vibracije proizvode laki i srednje teki alati. Vibracije koje se direktno prenose na ake, izazivaju bolove u miiima, upale tetiva, oteenja mekih tkiva i kostiju ake, promene u zglobovima ruke. Posledice toga su ogranieni pokreti koji izazivaju bolove i oseaj obamrlosti prstiju, tzv. beli prsti. Do promene u kostima zglobova dolazi kod vibracija niih frekvencija i veli-kih amplituda (od nekoliko mm do 2.4 cm). Neurovaskularne promene nastaju pri dejstvu vibracija viih frekvencija i malih amplituda od (0.1-1) mm. Vibracije mogu delovati negativno i psiholoki i fizioloki, slino buci. Kod niskih frekvencija vibracije mogu biti uzrok tzv. bolesti kretanja koju prati vrtoglavica, munina i povraanje.

Naim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vredno-sti ekspozicije vibracijama. Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko ruku i koje deluju na celo telo. To su:

ISO 2631- odnosi se na vibracije celog tela,

ISO 5349 - odnosi se na vibracije sistema aka ruka i

ISO 8041- propisuje kako treba da bude projektovana i klasifikovana merna

oprema.

Pored toga u nacionalnom zakonodavstvu moraju se uvaiti odredbe evropske Direktive Vibracije (2002/44/EC). Evropska Direktiva definie upozoravajuu i graninu vrednost vibracija na sledei nain:

Vibracije aka-ruka:- granina vrednost izloenosti = 5 m/s2

- upozoravajua vrednost izloenosti = 2,5 m/ s2

Vibracije celog tela (za sve smerove)- granina vrednost izloenosti = 1,15m/ s2

- upozoravajua vrednost izloenosti = 0,5 m/ s2

Radi utvrivanja eventualnih prekoraenja graninih vrednosti, a u cilju zatite ljudi koji su izloeni tim vibracijama, vre se merenja vibracija u ivotnoj i posebno radnoj sredini.

Merenje i zatita od vibracija

Merenje vibracija, odnosno veliina koje ih odreuju, vre se vibrometrima. To su najee posebni graeni instrumenti, a mogu se koristiti i standardni instrumenti za merenje buke uz odreene dodatke. Naa laboratorija, za sada, ne raspolae takvih instrumentima.

Vibrometri su senzori za merenje akceleracije, odnosno sile inercije. Mogu meriti akceleraciju u jednom ili vie smerova, pri emu su ti smerovi normalni jedan na drugi. Postoje razliite vrste akcelerometara, prema tome na kom principu rade. Prema principu rada akcelero-metri mogu biti: piezoelektrini, piezootporniki, kapacitivni, servo i optiki. S obzirom na merni opseg razlikuju se akcelerometri sa: uim frekvencijskim opsegom (za niske akceleracije) i irim frekvencijskim opsegom (za visoke akceleracije). Ovde je opisan princip rada piezoelektricnog akcelerometra

Piezoelektrini akcelerometar koristi piezoelektrini efekat kod odreenih materijala kako bi merio dinamike promene u mehanikim veliinama (na primer akceleracija, brzina i pomeraj). Kao kod svih mernih pretvaraa, ovaj tip akcelerometra pretvara jedan oblik energije u drugi stvarajui elektrini signal kao posledicu veliine, svojstva i stanja merene veliine. Koristei optu metodu na kojoj se zasnivaju svi akcelerometri, dakle delovanje akceleracije na senzorsku masu koja je ograniena oprugom ili konzolom, dobije se elektrini signal na osnovu sile. Pre nego to se akceleracija pretvori u elektrinu veliinu, prvo se mora pretvoriti ili u silu ili pomak. To se ostvaruje pomocu maseno-opruznog sistema prikazanog na slici 5. Kada sila deluje na akcelero-metar, senzorska masa puni piezoelektrini element prema drugom Njutnovom zakonu F=ma ime se menja napon piezoelektrinog elementa.

Slika 5. - Princip rada piezoelektrinog akcelerometra

Piezoelektrini materijali koji se koriste za akcelerometre su kristali karca i keramiki elementi. Kristali karca, iako imaju vei merni raspon, glavni nedostatak u odnosu na piezoelektrine keramike elemente je manja osetljivost i via cena proizvodnje. Nedostatak keramikih materijala je to njihova osetljivost opada tokom vremena, inei njihov ivotni vek manji od materijala napravljenih od kristala karca.

Ako se merenjem ustanovi da u ivotnoj ili radnoj sredini postoji problem tetnih vibracija, primenjuju se postupci za uklanjanje, smanjenje i ublaavanje vibracija. Uklanjanje vibracija je, svakako, najefikasniji nain zatite od vibracija. Meutim, zbog velikih trokova prilikom zamene sredstava (maina, alata, vozila itd.) ili tehnolokih procesa koji su izvori tetnih vibracija, uklanjanje vibracija se teko moe ostvariti. Smanjenje vibracija moe se ostvariti razliitim kombinacijama izolacije izvora vibracija i/ili oveka od izvora vibracija i poveanjem otpornosti oveka na vibracije. To se postie umetanjem raznih elemenata koji menjaju sopstvenu frekvenciju delova sistema i pronalaenjem optimalnog poloaja tela. Lica koja su izloena tetnim vibracijama moraju biti upoznata sa moguim tetnim posledicama i osposobljena za pravilno korienje opreme. Takva lica se moraju i medicinski pratiti u odreenim vremenskim intervalima i savetovati pre i tokom izlaganja vibracijama.

Lekovite vibracije Zvuk su i nae misli i oseanja. Kada sviramo i pevamo, mi putujemo kroz oktave ili dimenzije naeg bia i svega to postoji.Nedavnim gostovanjima u Srbiji, slovenaki ansambl "Vedun" pobudio je interesovanje ne samo muzike publike, ve i onih koji se zanimaju za ire aspekte fenomena zvuka. Kako tvrde lanovi ansambla, oni se bave "zvunom hirurgijom", pri kojoj vibracije prvobitne ivotne energije ili "Univerzalne Svesti" ulaze u ljudsko bie i harmoniu ga. O izuzetnom znaaju zvuka za fiziko, mentalno i duhovno zdravlje, razgovarali smo sa predvodnicom ansambla, etnomuzikolokinjom dr Mirom Omerzel-Mirit.

Moramo biti obazrivi i uvek paziti ta sluamo, odnosno kakvim zvukovima smo izloeni, savetuje dr Omerzel-Mirit. Ako danas u prodavnici nesvesno sluamo lou, disharmoninu muziku, uvee ili najkasnije sutradan, osetiemo posledicu dejstva takvih zvunih vibracija na nae telo i um: oseaemo se loe, naizgled bez naroitog razloga. Efekat sluanja odreene vrste muzike dolazi naknadno. Zato je zvuk odlino oruje - nevidiljivo, ali vrlo efikasno. "Zvuk na nama moe izvravati nevidljivu hirurgjiju. Ali sve zavisi od toga ta sluamo i kako sluamo. Zvuk nam moe neto dati, ali moe nam i oduzeti, ako sluamo neharmoninu (modernu) popularnu muziku. Zvuk sastavlja ili rastavlja. Isto tako i ritmovi. Zvuk je ritam i ritam je zvuk. A ritmovi bubnjeva razgovaraju direktno sa naom sveu. Ritam moe promeniti ljudsku svest i biohemijske procese u telu, razgraditi bolna oseanja i misli, ili nas na krilima svesti povesti daleko van vremena i prostora - u prolost i budunost", objanjava dr Omerzel-Mirit.

Jo od svoje 15. godine, dr Omerzel-Mirit zanimala se za etno-muziku i drevne instrumente. Prvi put kada je ula zvuk panovih frula, razliitih tipova citara, glinenih okarina, starinskih flauta, srednjevekovnih cimbala i drugih zaboravljenih instrumenata, osetila se "kao Alisa u zemlji uda". Kasnije je iz ovog interesovanja nastao ansambl staroslovenske muzike "Trutamora Slovenica", a iz njega se dalje razvio trio "Vedun", koji istrauje mnogo ire, globalno muziko naslee. Prvobitno izvoenje muzike drevnih Slovena preraslo je vremenom u duboko interesovanje lanova ansambla za uticaj zvuka i znaaj koji je on nekada imao u ivotu drevnih kultura sveta (pa i nae, slovenske), a kojeg danas nismo vie svesni.Kanalisani kosmiki zvuk"Svetenici, amani i iscelitelji u prolim kulturama, koji su nekada obavezno bili i muziari, bili su veliki poznavaoci magije, alhemije i moi zvuka. Muziari su bili uvek i iscelitelji ili amani. Re aman je danas, na alost, izgubila svoju vrednost. Re "a" znai mudrost, a "man" je ovek. Izraz aman je indoevropskog i staroslovenskog porekla.

Taj izraz je isteran u prvim stoleima nae ere, kada je poelo isterivanje paganske misli", objanjava dr Omerzel-Mirit. "Civilizacije prolosti bile su zvune civilizacije, a dananje civilizacije su zapravo kulture, koje se baziraju na ulu vida i slikovnoj informaciji. Za belog oveka postoji samo ono to je vidljivo ili opipljivo".

Prema reima dr Omerzel-Mirit, zvuk je nekada podrazumevao mnogo iri pojam, koji je obuhvatao i onaj zvuk, odnosno vibraciju, koja nije ujna za ljudsko uho. ujni zvuk je bio samo jedan od pet nivoa zvuka, o kojima se govorilo i pomou kojih su se leile razne tegobe i oboljenja. Duboko znanje o zvuku vodi poreklo iz oseanja i razumevanja energetskih vibracija. Zvuk moe da prodre u svaku nau eliju, misao i oseanje, kao i da ih menja. Sve ovo potaklo je lanove ansambla "Vedun" da se bave "kanalisanim zvukom".

Dr Omerzel-Mirit objanjava o kakvom je pojmu re: "Kanalisani kosmiki zvuk ima viu vibraciju od misli i oseanja i zbog toga njime moemo uticati na misao i oseanja. Oni, koji dou na nae koncerte i predavanja, odlaze promenjeni. Njihova svest se rairi. Univerzalni Um ili Inteligencija ivota, koja ulazi u fiziki svet kroz zvune talase, napaja ga i apue mu prie o venosti, nepromenljivoj Bitnosti. Nakon koncerta, ili zvune hirurgije, ljudi nisu vie isti, jer zvuk iz kosmikih nivoa svesti talasa kroz nas muziare-iscelitelje i ulazi u svakog pojedinca. Svako dobije one vibracije koje su mu potrebne.

Ljudi mogu istovremeno sluati blagi zvuk i pesme razliitih kultura, i oseati se prijatno. A uz to se deava i promena na njima, potrebno balansiranje i osveivanje zato i kako iveti. Tamo gde su im bolna mesta, oni oseaju vruinu i bockanje. Zvuk je energija i energija je zvuk. Slino se deava i kad sluaju nae albume (ima ih vie od 15) - neki su namenjeni samo isceljivanju, a na nekima oivljavamo zaboravljene muzike tradicije. to se ovek vie preda tim zvukovima, vie ima od toga i jai je uticaj isceljujueg zvuka na njega".

Zvuna hiriurgija je, prema reima dr Omerzel-Mirit, najstariji nain harmonizovanja ivih bia i ivota, koji je postojao minlenijumima pre nae ere. Sve stare kulture su poznavale svetlosno-zvune tehnologije, o kojima mi ni ne sanjamo. Tek nedavno, u zapadnoj nauci poelo se govoriti o lekovitosti odreenih vibracija, a to su znanja koja su stari mudraci imali davno. Meutim, zvunom hirurgijom se nije mogao baviti svako, ve samo retki pojedinci, na odreenom, viem nivou svesti.

"Kosmika hirurgija zahteva svest tzv. amanskog transa (najmanje theta svest), odnosno probuenu svest, povezanost sa svim nivoima postojanja - od zemaljskog do kosmikog. Najdue su tu mudrost ouvali u Brazilu i na Filipinima. Ta drevna mudrost se opet polako budi, jer je vreme da mi ljudi svesno preuzmemo odgovornost za svoje ivote i zdravlje. I da, koliko je mogue, sami potraimo i odravamo harmoniju. Da to vie leimo na prirodni nain - bez loih efekata", kae dr Omerzel-Mirit.Leenje zvukomLeenje zvukom podrazumeva i korienje drevnih instrumenata, koji proizvode drugaije efekte od kompjuterski generisanih zvukova, masovno upotrebljavanih u dananjoj popularnoj muzici. Kako objanjava dr Omerzel-Mirit, tonovi koje proizvode drevni instrumenti su bili uvek povezani sa zvukom Zemlje (tonom G) i sa neujnim zvukom onoga to ona naziva Inteligencijom ivota: "Svet ili nae postojanje u fizikom svetu vibrira slino kao oktave u muzikom svetu. Sve postojee je zapravo izgraeno iz razliitih frekvencijskih ili vibracijskih oktava ili dimenzija, to jest razliitih visina zvunih titraja. Koliko nie vibriraju te oktave (sedmo-tonski niz, koji se ponavlja sve vie ili nie u beskraj), toliko je vri materijalni svet.

Vie zvuee oktave postaju neujne, ali su jo uvek prisutne i ak mnogo snanije, i mnogo jae. Zbog toga odabrani visoki glas, odnosno frekvencija ili ton, moe razbiti staklo prozora. Svetenik, aman ili iscelitelj-muziar mora znati kako da povede ljude kroz sve dimenzije Istine koju ivimo. Instrumenti su tu da mu pomognu. Tako je bilo sve do 20. veka. Pre nae ere, instrumenti su imali sline osobine. Imali su slinu i ulogu - prodiranje kroz telo i duh i dizanje na nivo svetlosti due. Neki instrumenti su ugoeni tako da, dok ih sviramo, dodiruju sve nivoe deveto-dimenzionalne svesti, o kojoj govore skoro sve stare civilizacije naeg sveta. Ako se kreemo ili ivimo samo u jednoj oktavi, ogranieni smo usko na fiziki svet, a tada smo i nesreni, moda ak i bolesni. to vie irimo nau svest i shvatanje, to se ire kreemo kroz bezbroj talasa naeg postojanja. Bolje shvatamo i razumemo ivot i njegove poruke. Na tim talasima moemo biti i jai - iri u svom razumevanju i efikasniji iscelitelji. U tome lei sva magija postojanja. Njegova bit je zvuk. Putovanje na zvunim talasima je i bit drevnih instrumenata. A zvuk su i nae misli i oseanja. Kada sviramo i pevamo, mi putujemo kroz oktave ili dimenzije naeg bia i svega to postoji. Sa sobom ponesemo i sluaoce. Postajemo jedno - jedan talas - talas koji spaja due".

Prema miljenju dr Omerzel-Mirit, i staroslovenska muzika se zasnivala na blagim i mekanim zvukovima, kakve su proizvodili instrumenti poput cimbala, tambure ili devetoianog artana. Najvie se cenilo sviranje u transu, kada se um onoga koji izvodi muziku zaustavljao ili potpuno praznio, kako bi oslunuo uvek prisutne kosmike i zemaljske zvune talase. Tada nastaje "voeni zvuk", odnosno onaj zvuk, koji ne stvara um, nego ga muziar kanalie. Taj zvuk je, tvrdi dr Omerzel-Mirit, "orue duha" odnosno "boanskog Uma u fizikom svetu". Na ovaj nain nastaje i muzika ansambla "Vedun": "Predajemo se toku tih zvunih vibracija. Nikada ne znamo kakvi zvukovi ili glasovi e doi kroz nas, ta emo pevati ili svirati. Pred nama samo lee instrumenti i ekaju, da dou na red. Ponekad se kanaliu i sasvim novi naini svirke, koji su naravno nenaueni i do tada jo nikad uveni. Publika to osea kao duboki dodir - dodir neshvatljivog, Izvornog, boanskog. Tako se kreira naa muzika. Tako stvoreni zvukovi i glazba su sveti. Sibirski amani takvo izvoenje nazivaju algii. Slino razmiljaju i mudraci i amani dananjeg vremena. Na alost, takvo je izvoenje skoro zaboravljeno. Dananja muzika je daleko od toga i uglavnom sluaoce rastavlja i vue u nemir", objanjava dr Omerzel-Mirit.

Ansambl "Vedun" na koncertima koristi zapanjujue veliki broj instrumenata, ak do 60! Vredna zbirka dr Omerzel-Mirit broji danas vie od 200 instrumenata. Veliki deo zbirke ine zaboravljeni slovenaki instrumenti, za koje je poela da se zanima ve sa 15 godina. "Tada sam poela sa istraivanjem slovenakih zaboravljenih narodnih instrumenata i susrela sam se sa retkim pojedincima, koji su jo svirali te instrumente. Neke instrumente vie niko nije svirao. Poela sam sa istraivanjem i sakupljanjem tih instrumenata, jer mi se inilo da ih je vredno pohraniti i ouvati, jer ih je u muzejima bilo premalo. Uz to me je, naravno, zanimala zvuna slika tih instrumenata i njihova upotreba. U muzejima su se instrumenti sakupljali kao predmeti iz materijalne kulture. Meni to nije bilo dosta. Polako sam poela da uranjam u njihove usnule mogunosti. Uz stare narodne pesme poeo je da se kristalie zvuni mozaik starovekovnih maginih zvukova, koji su se, u nekim primerima, zadrali sve do 20. veka, a u nekim drugim su se ve puno promenili i izgubili", kae dr Omerzel-Mirit.

Kako tvrdi dr Omerzel-Mirit, oekuje nas globalna promena svesti, koja e uticati na nau percepciju postojeeg ivog i neivog sveta, koji nije nita drugo do zvuk, odnosno vibracija, o emu govori i kvantna fizika. "Pred nama je vreme nove Zemlje, novo doba, kako kau Indijanci Arizone ili meksike Maje, sibirski amani, indijski riji i staroslavenska proroanstva. O tome sam napisala devet knjiga, od kojih su tri ve izale (na slovenakom jeziku). Sada nas centrifuga melje ili drma kao nikada pre. Maje kau da smo stigli na vrh duhovne piramide, to znai da sa tog vrha moemo i moramo videti bolje ta radimo, ta je potrebno promeniti i kako bolje iveti. U nae vreme sve se dogaa 20 puta bre nego pre nekoliko decenija. Ubrzavaju se i na duhovni rast i sazrevanje, a uz to je isceljivanje bre". Sada je najvanije, kae dr Omerzel-Mirit, biti svestan sopstvenih misli, oseaja i naina ponaanja. Treba uvideti svoje greke i ispraviti ih, a to e na ivot uiniti radosnijim i telo zdravijim. Svi se nalazimo na ovom putu line promene i istovremenog menjanja sveta oko sebe: "Svi moramo istim putem. Jedni idu bre, drugi sporije. Zapravo - odluka je naa. to smo vie smireni i saoseajniji, toliko pre emo zajedno stvoriti svet mira, sree i obilja".

ZakljuakVibracije su pratei inilac gotovo svakog dinamikog procesa.

Vibracije se, uz buku, kao fizika tetnost nalaze meu vodeim faktorimakoji ugroavaju radnu, a samim tim i ivotnu, sredinu.

Zato se ovaj faktor mora detaljno da ispituje na osnovu ega bi se moglesprovoditi to efikasnije mere zatite.

Projekti zatite izvode se, u irem smislu, uz korienje svih znanja i iskustava polazei od istraivanja, preko razvoja do izvoenje i verifikacijereenja, sa ciljem da se zadovolje postavljeni zahtevi i zakonski propisi.

Radnici na radnim mestima izloeni buci preko 90 dB imaju oteenje sluha posle proseno 15 godina radnog staa. Isto vai i za vibracije ije dugotrajno dejstvo pojaava osetljivost na tetno dejstvo buke. Iz navedenog se moe zakljuiti da oba faktora deluju zajedno u sprezi, pa se u cilju spreavanja neeljenih efekata treba pridravati svih preventivnih mera i propisa.Literatura

- lanak preuzet sa sajta http://www.lovesensa.rs/clanci/holisticke-terapije/lekovite-vibracije1