KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKA AKADEMIJA

Beograd

Predmet: Krivično pravo (opšti deo)

S E M I N A R S K I R A D

KRIVIČNOPRAVNI STATUS MALOLETNIKA U NAŠEM KRIČNOM PRAVU

1

Mentor:Doc. dr Dragana

Kolarić

Student: Đorđević

Nikola 308/11

Beograd, 2011.

S a d r ž a j

Uvod____________________________________________________________________________3

Starosna granica krivične odgovornosti_________________________________________4

1. opšta razmatranja__________________________________________________________4

1. Vaspitne mere________________________________________________________________6

1.1 Disciplinske vaspitne mere__________________________________________________7

1.1.a. Ukor____________________________________________________________________7

1.1.b. Upućivanje u disciplinski centar________________________________________7

1.2. Vaspitne mere pojačanog nadzora__________________________________________8

1.2.a. Pojačan nadzor od strane roditelja ili staraoca__________________________8

1.2.b. Pojačani nadzor u drugoj porodici______________________________________9

1.2.c. Pojačani nadzor organa starateljstva___________________________________10

1.3. Zavodske vaspitne mere___________________________________________________10

1.3.a. Upućivanje u vaspitnu ustanovu_______________________________________11

1.3.b. Upućivanje u vaspitno-popravni dom__________________________________11

1.3.c. Upućivanje u specijalnu ustanovu______________________________________13

2. Primeri svežih krivičnih prekršaja maloletnika u Srbiji______________________13

2.1.a. U zatvorima zbog krađa, razbojništva pa čak i ubistva_________________13

2.1.b. Sivi dom sve crnji______________________________________________________14

2.1.c. Šesnaestogodišnjak osumnjičen za 55 krađa___________________________16

3.1.a. Zakljucak________________________________________________________________17

3.1.b. Podaci su preuzeti:______________________________________________________18

2

Uvod

Početkom 2006. godine u Republici Srbiji je stupilo na snagu novo maloletničko (materijalno, procesno i izvršno) krivično pravo. Na taj način je okončavajući reformu kaznenog prava Republika Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Hrvatska), pa je na poseban, specifi čan način odredila krivičnopravni status maloletnika. Ta specifičnost se ogleda u više pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čime su maloletnici u svom krivičnopravnom položaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao učinilaca krivičnih dela, 2) odredjena je posebna nadležnost okružnih sudova za postupanje u krivičnim predmetima maloletnih učinilaca krivičnih dela, 3) predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja u organima krivičnog pravosudja učestvuju u krivičnom postupku prema malololetnim učiniocima krivičnih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - “sertifi kata) i 4) pored krivičnih sankcija zakon je prema maloletnim učiniocima krivičnih dela predvideo mogućnost izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) – kao sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili vođenje krivičnog postupka. Upravo o novom krivičnopravnom položaju maloletnih učinilaca krivičnih dela i novim institutima restorativne pravde sa teorijskog, praktičnog i uporednopravnog aspekta govori i ovaj rad.

Odnos dece i odraslih opterećuju mnoge predrasude, prevaziđena – tradicionalna shvatanja i nerazumevanja. Deca često odrastaju u mikrookruženjima u kojima se ljubav i razumevanje zamenjuju sukobima i agresijama različitog tipa. Ovi sukobi i agresije, tj. mnogi hjihovi vidovi, ostaju dugo nevidljivi i neotkriveni, a često se i prećutno prelazi preko njih, sve dok ne dobiju dramatični karakter. S druge strane, sukobi i agresije su i značajni deo makrosocijalnog okruženja u kome deca žive. Oni su ba različite načine prisutni i u svakodnevnom životu mogu, nažalost, postati i deo procesa socijalizacije, naročito ukoliko su prisutni

3

u masovnim medijima koji mogu biti moćno sredstvo pri prihvatanju određenog načina ponašanja.1 Nekada i sami mediji nameću modele ponašanja u kojima dominira nasilje.

Inače, fenomenološki posmatrano, kriminalitet maloletnika predstavlja integralni deo opšteg kriminaliteta.2

Međutim, s obzirom na specifičnost ove vrste kriminaliteta i njegove počinioce, neophodno ga je posmatrati odvojeno od kriminaliteta odraslih. Ovu specifičnost uvažava i krivično pravo, te ustanovljava i poseban krivičnopravni položaj za maloletnog učinioca krivičnog dela.

Na posebnosti u krivičnopravnom statusu maloletnika nailazimo veoma davno, ali moramo imati u vidu da o nekim celovitijim rešenjima ovog pitanja možemo govoriti tek po nastanku prvih škola krivičnog prava. Ako se pođe od toga da pitanje krivičnopravnog statusa malotnika podrazumeva sledeće osnovne elemente:

1. Pitanje krivične odgovornosti;2. Nadležnih organa;3. Postupka koji oni primenjuju;4. Pitanje krivičnih sankcija;

Starosna granica krivične odgovornosti

1. opšta razmatranja

Starosno doba, odnosno uzrast ima veliki značaj u raznim socijalnim oblastima, pa tako ono presudno utiče na izbor „edukativnih modela“ tokom razvoja ljudi, kao i načina njihove ukuone socijalizacije, ono takođe ima značaj u izvršenju raznovrsnih obaveza koje se građanima nameću, kao što je na primer dužnost služenja vojnog roka, ono može da predstavlja i uslov za sticanje određenih prava, kao što je na primer, aktivno i pasivno biračko pravo i tome slično. Uzrast ima svoje evidentne kosekvence u mnogobrojnim drugim oblastima, pa i u pravu, kao sistemu normi kojima se od strane države, tj. od njenih eksponenata, u cilju

1 M. Milosavljević, „Teorijske i metodološke osnove istraživanja nasilja nad decom: naučni i društveni razvoj značaj, osnovni ciljevi i predmet“ u: M. Milosavljević, i dr. Nasilje nad decom, Fakultet političkih nauka, Beograd, 1998, str. 26.2 O. Perić, (1) Komentar krivičnopravnih propisa o maloletnicima, Službeni glasnik, Beograd, 1995. Str. 3.

4

zaštite interesa dominantnih društvenih slojeva, uređuju neke najvažnije oblasti društvenog života. Značaj uzrasta je, tako, veoma veliki na primer u građanskom pravu , kada je reč o sticanju poslovne sposobnosti, ili u radnom pravu, u pogledu ispunjenja normiranih uslova za zaposlenje, kao i za odlazak u penziju, te sticanje drugih prava i obaveza iz domena opšte i individualne socijalne zaštite, ali je možda najupečatljiviji po svojim očiglednim i po pravilu, dalekosežnim posledicama, normativni značaj starosnog doba u krivičnom pravu, kada se na osnovu toga određuje da li će neko lice uopšte odgovarati za učinjeno krivično delo, koje mu se krivične sankcije mogu izreći, ukoliko je krivično odgovoran, koji će se tip krivičnog postupka voditi prema njemu, na koji će se način prema njemu izvršavati krivične sankcije, kako će se zakonom definisati i praktično ostvariti njihova svrha, itd. Teorijski posmatrano starosno doba bi se i u biopsihičkom smislu moglo tretirati na dva osnovna načina: 1) u apsolutnom smislu – stvaranjem određenih krutih i praktično „mehaničkih“ starosnih granica, prema navršenim godinama starosti. i 2) u relativnom smislu, s obzirom na realno dostignuti stepen biopsihičkog razvoja, nezavisno od godina koje pojedinac zaista ima, odnosno koje je zbilja navršio.3 Mada je drugi način nesumnjivo realniji (iako relativnog karaktera), jer je notorna činjenica da ljudi istih godina mogu da se značajno razlikuju prema svom objektivnom biopsihičkom razvoju, on je veoma komplikovan za egzaktno utvrđivanje, tako da ne postoje sigurne metode procenjivanja dostignutog stepena biopsihičkog razvoja, nezavisno od starosnog doba, pa se zato danas u krivičnom pravu bez izuzetka, a u cilju stvaranja sigurnih “normativnih parametara”, kao i radi opšte težnje za pravnom sigurnošću i eliminisanjem komplikovane arbritrarnosti, prihvata metod definisanja starosnih granica u apsolutnom smislu, određivanjem konkretnih starosnih limita, s obzirom na godine starosti, ali te granice se u izvesnoj meri relativizuju omogućavanjem da određene kategorije učinilaca, do određenog starosnog doba, pod izvesnim uslovima mogu da se tretiraju i na drugačiji način (kako u smislu krivičnog materijalnog prava, tako i sa aspekta krivičnog procesnog prava, kroz definisanje posebnog tipa krivične procedure za takve učinioce krivičnih dela), kao što je to na primer u našem krivičnom pravu slučaj sa konstituisanjem kategorije mlađih punoletnih lica.

U suštini se ipak mogu uočiti određene zakonodavne tendencije kada je reč o utvrđivanju starosnih granica krivične odgovornosti, kao i u pogledu definisanja kruga omladinske delikventne populacije, čiji pripadnici imaju specifičan krivičnopravni položaj. Na taj način, skoro sve

3 Interesantno je da taj relativan način određivanja starosti ima uticajne peristaltic u medicinskoj praksi, gde mnogi lekari izražavaju stav da “čovek nije star onoliko koliko ima godina, već je star u onoj meri u kojoj su stari (očuvani) njegovi vitalni biološki sistemi, pre svega krvotok I skelet”.

5

savremene krivične legislative normativno diferenciraju različite starosne kategorije učinilaca krivičnih dela, koje se uopšteno posmatrano najčešće dele na decu, koja zavisno od pojedinih krivičnopravnih sistema predstavljaju učinioce starosti od 7 godina, ili 7-12, odnosno do 14 ili 15 godina. Drugu starosnu grupu čine maloletnici, gde spadaju učinioci, koji zavisno od krivičnopravnog sistema najčešće imaju 14-18 godina, ili do 21. godine, odnosno od 12 do 18 godina, pri čemu je, u stvari, raspon te starosne grupe u pojedinim krivičnim zakonodavstvima izražen kroz odnos određenog starosnog minimuma, kada se neko lice više ne smatra detetom u krivičnopravnom smislu i određenog starosnog maksimuma, kada to lice stiče krivičnopravni status punoletnog, odnosno mlađeg punoletnog lica.

Starosna granica krivične odgovornosti u evropskim državama1. Belgija 182. Kipar 163. Danska 154. Engleska 175. Finska 156. Francuska 187. Grčka 218. Italija 189. Holandija 18

1. Vaspitne mere

Vaspitne mere predstavljaju vrstu krivičnih sankcija koja je najrasprostranjenija u oblasti maloletničke delikvencije. Tačnije rečeno, ova vrsta krivičnih sankcija, predstavlja najčešće izricanu krivičnu sankciju prema populaciji maloletnih učinilaca krivičnih dela, a samo izuzetno se izriče i prema punoletnim učiniocima ovih dela.

6

Inače, vaspitne mere pojavile su se u krivičnim zakonodavstvima kao izraz potrebe da se oplemeni dotadašnji monistički sistem krivičnih sankcija i istakne poseban status lica prema kojima se one primenjuju. Dugo vremena prema maloletnicima je bio primenjivan sistem kazni kao i prema punoletnim licima, a maloletstvo je najčešće uzimano kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne ili je primena nekih posebno teškoh kazni bila isključena prema ovim licima. Današnja situacija je potpuno obrnuta. Kazna predstavlja izuzetak, kada govorimo o maloletničkoj populaciji, a sistem vaspitnih mera se iz dana u dan proširuje i prilagođava zaštiti ličnosti ovih lica. Takva situacija je i u Republici Srbiji gde se vaspitne mere i kazna maloletničkog zatvora izriču radi pružanja zaštite i pomoći maloletnim učiniocima krivičnih dela, vršenjem nadzora nad njima, njihovim stručnim osposobljavanjem i razvojem njihove lične odgovornosti, a sve u cilju da bi se obezbedilo njihovo vaspitanje, prevaspitanje i pravilan razvoj.

1.1 Disciplinske vaspitne mere

Disciplinske vaspitne mere su mere vaspitnog karaktera i prema republičkom zakonodavstvu u njih ubrajamo: ukor i meru upućivanja u disciplinksi centar. Ove mere preduzimaju se prema maloletniku prema kojem nije potrebno preduzimati trajnije mere vaspitanja, odnosno prema kojem nije potrebno preduzimati trajnije mere vaspitanja, odnosno prema licu čije ponašanje nije rezultat većeg stepena vaspitne zapuštenosti. U tom smislu one se najčešće izriču onim mamoletnicima koji su krivično delo učinili iz nepromišljenosti ili lakomislenosti, i to po pravilu, zbog odsustva osećanja lične odgovornosti za svoje postupke.

1.1.a. Ukor

7

Ukor predstavlja disciplinsku vaspitnu meru i sastoji se u prekoru maloletnika zbog izvršenog dela i u opomeni da ubuduće ne vrši krivična dela. Izricanje ukora dolazi u obzir kada prema maloletniku nije potrebno preduzimati trajnije mere prevaspitanja, a kada je sredina u kojoj živi takva da ga iz nje ne treba izdvajati.

Ova mera predstavlja najlakšu vaspitnu meru i osnovni cilj ove sankcije jeste da se maloletnom učiniocu krivičnog dela ukaže na svu štetnost njegovog ponašanja kao i na posledice koje može izazvati ponovljeno vršenje krivičnih dela u smislu izricanja težih krivičnih sankcija.

1.1.b. Upućivanje u disciplinski centar

Upućivanje u disciplinski centar kao vaspitna mera uvedeno je 1959. godine Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika SFRJ. Koncipirana je kao mera čijom primenom, putem kratkotrajnog institucionalnog tretmana, treba da se deluje na maloletnog delikventa da bi on svoje ponašanje uskladio sa društveno prihvatljivim normama ponašanja. U tom smislu, neki autori ovu vaspitnu meru nazivaju “kratkotrajna institucionalna sankcija disciplinskog karaktera”.

Prema krivičnom takonu Republike Srbije i Krivičnom zakonu Republike Crne Gore (čl. 15 KZ RS i čl. 15 KZ RCG), sadržina ove vaspitne mere, trebalo bi da se sastoji u upućivanju maloletnog delikventa na određeno vreme u disciplinski centar. Boravak u centru koristio bi se za vaspitni rad sa maloletnikom uz organizovanje niza pedagoških i obrazovnih delatnosti u cilju da se utiče na maloletnika i da se kod njega razvije osećaj lične odgovornosti za sopstvene postupke.

Trajanje ove mere je uvek ograničeno i sud može uputiti maloletnog delikventa u disciplinski centar:

1. Na određeni broj sati u praznične dane i to najviše četiri uzastopna praznična dana;

2. Na određeni broj sati u toku dana, ali najduže do trideset dana;3. I na neprekidan boravak za određeni broj dana, ali ne duže od

dvadeset dana.

Prema zakonu, maloletnom delikventu bi se mogao izreći samo jedan od oblika upućivanja u disciplinski centar, a pri odlučivanju koji će oblik ove vaspitne mere izreći sud mora da vodi računa o školskim i drugim obavezama maloletnika i da ih uskladi. U svojoj odluci sud mora obavezno da navede i oblik mere upućivanja maloletnika u disciplinski

8

centar, kao i broj sati koje maloletnik treba da provede u centru, ukoliko se radi o meri upućivanja na određeni broj sati.

1.2. Vaspitne mere pojačanog nadzora

Sledeći osnovne ideje međunarodnih dokumenata, koji regulišu i daju smernice za regulisanje krivičnopravnog statusa maloletnogizvršioca krivičnog dela u nacionalnim zakonodavstvima, uvek moramo imati na umu jedan od osnovnih zahteva ovih dokumenata, a pre svega Konvencije UN o pravima deteta, da ce u njemu, maloletnom učiniocu krivičnog dela, uvek biti stavljen na raspolaganje široki spektar mera kao alternativa institucionalnoj brizi. To podrazumeva da će sud uvek kada je to moguće, maloletnom učiniocu krivičnog dela u izboru krivične sankcije, dati prednost meri vaninstitucionalnog karaktera, kao što je: briga, usmeravanje, nadzor pravna pomoć, uslovno kažnjavanje, prihvat, obrazovanje, programi stručne obuke, i druge mere, a sve u cilju da se sa decom postupa na način koji odgovara njihovoj dobroti i koji je srazmeran kako okolnostima tako i učinjenom delu.4

1.2.a. Pojačan nadzor od strane roditelja ili staraoca

Mera pojačanog nadzora od strane roditelja ili staraoca može se izreći u onim slučajevima maloletničke delikvencije, kada su roditelj ili staraoc propustili da vrše nadzor nad maloletnikom, a pri tome su to u mogućnosti da čine (čl. 17 KZ RS). Za primenu ove vaspitne mere odlučujuće su dve okolnosti: postojanje krivičnog dela izvršenog od strane maloletnog lica usled vaspitne zapuštenosti toga lica, koja je posledica nedovoljne brige i nadzora nad njegovim ponašanjem i mogućnost roditelja ili staraoca da, i pored propuštenog nadzora i brige, ubuduće vrše nadzor nad maloletnikom. Maloletnik izricanjem ove mere ostaje u svojoj porodici, a najznačajniju ulogu u izvršenju mere preduzima roditelj ili staraoc, pri čemu im sud može dati i određena uputstva i naložiti preduzimanje određenih mera u vezi sa vaspitanjem, odnosno otklanjanjem štetnih uticaja na maloletnika, a u određenim slučajevima i njegovo lečenje (čl. 17, stav 2 KZ RS).

Takođe, sud može izricanjem ove mere i samom maloletniku odrediti posebne obaveze koje su predviđene republičkim krivičnim zakonima (čl.

4 Član 40, stav 4, Konvencije UN o pravima deteta.

9

23 KZ RS). Prema Krivičnom zakonu Republike Srbije te obaveze su sledeće:

1. Obaveza maloletnika da se lično izvini oštećenom licu;2. Obaveza maloletnika da u okviru sopstvenih mogućnosti otkloni

štetu prouzrokovanu krivičnim delom;3. Obaveza maloletnika da redovno pohađa školu;4. Obaveza maloletnika da se osposobi za zanimanje koje odgovara

njegovim sposobnostima i sklonostima;5. Obaveza maloletnika da prihvati zaposlenje;6. Obaveza maloletnika da se uzdrži od uzivanja alkoholnih pića i

opojnih droga;7. Obaveza maloletnika da se uzdrži od posećivanja određenih lokala,

odnosno određenih priredbi;8. Obaveza maloletnika da posećuje odgovarajuću zdravstvenu

ustanovu ili savetovalište,9. Obaveza maloletnika da se u slobodnom vremenu bavi određenim

društveno korisnim delatnostima;10. Obaveza maloletnika da se ne druži s licima koja po oceni

suda na njega pogrešno utiču;11. Obaveza maloletnika da učestvuje u akcijama humanitarnih i

omladinskih organizacija.

1.2.b. Pojačani nadzor u drugoj porodici

Mera pojačanog nadzora u drugoj porodici se izriče kada roditelj, odnosno staralac maloletnika nije više u mogućnosti da nad maloletnikom vrši adekvatan nadzor, a postoji porodica koja je voljna da primi maloletnika i ima mogućnosti da nad njim vrši nadzor (čl. 19 stav 1 KZ RS). U takvim sutuacijama za maloletnika je bolje da se izdvoji iz porodice u kojoj je do tada živeo, odnosno sredine koja ga okružuje.

Izricanjem ove mere maloletnik se predaje porodici da nad njim vrši nadzor. Druga porodica može biti svaka porodica, tako da u obzir mogu da dođu kako one porodice koje nisu ni u kakvoj vezi s maloletnikom, tako i one koje su u izvesnom robinskom ili građanskom odnosu s njim. Bitno je da je ova porodica voljna da primi maloletnika i da je u mogućnosti da vrši pojačani nadzor nad njim. Krivični zakon RS, nažalost, ne daje bliže elemente za procenu mogućnosti druge porodice da vrši pojačani nadzor nad maloletnikom, tako da je ta važna obaveza na sudu.

10

1.2.c. Pojačani nadzor organa starateljstva

O meri pojačanog nadzora organa starateljstva možemo govoriti tek onda, odnosno, sud se odlučuje na njeno izricanje samo u slučajevima kada nema mogućnosti za izricanje mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili staraoca, odnosno mere pojačanog nadzora u drugoj porodici (čl. 21, stav 1 KZ RS), a postoji potreba za tretmanom maloletnika u otvorenoj društvenoj zajednici. Primenom ove mere maloletnik i dalje ostaje u svojoj porodici. Međutim, nadzor nad njim i staranje o njegovom razvoju preuzima organ starateljstva.

Uloga organa starateljstva u ovakvim situacijama je veoma specifična, jer on preuzima ulogu roditelja, odnosno staraoca koji nisu u mogućnosti da vrše pojačani nadzor nad maloletnikom, a ne postoje uslovi za predaju maloletnika drugoj porodici. Naravno, to ne znači da su ova lica lišena svojih roditeljskih prava, naprotiv, oni ih i dalje vrše, samo je njihova uloga kod najvažnijih pitanja privremeno pomerena u drugi plan stoga što nemaju mogućnost da obavljaju te značajne funkcije.5 Za vršenje ovog nadzora određuje se službenik, stručni radnik organa starateljstva koji ima obavezu da se posebno brine o školovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju (čl. 21, stav 3 KZ RS). Ako je maloletniku uz pojačani nadzor organa starateljstva izrečena i neka posebna obaveza, službenik koji je zadužen za vršenje nadzora nad njim, obavezan je da kontroliše i izvršenje ove obaveze.

1.3. Zavodske vaspitne mere

Zavodske vaspitne mere su krivične sankcije inszizucionalnog karaktera i one porazumevaju smeštanje maloletnog delikventa, za relativno duže vreme, u odgovarajuće ustanove. Ove ustanove su prilagodjene svrhi krivične sankcije koja se izriče maloletniku i tokom istorije su prešle dug razvojni put.

Izvesni autori ističu da su se savremene zavodsko vaspitne ustanove razvile iz dve vrste ustanova: dečijih domova i popravnih zavoda. Dečiji domovi su pružali zaštitu i vaspitanje deci bez roditeljskog staranja. Popravni domovi su služili za prevaspitanje i resocijalizaciju i njihova pojava vezana je za XVI vek i evropsko tlo.

5 O. Perić, (1) op. cit. str. 110.

11

Krivičnim zakonom Republike Srbije ustanovljena su tri modaliteta zavodskih vaspitnih mera:

1. Upućivanje u vaspitnu ustanovu (čl. 25 KZ RS)2. Upućivanje u vaspitno-popravni dom (čl. 27 KZ RS)3. Upućivanje u specijalnu vaspitnu ustanovu (čl. 30 KZ RS)

1.3.a. Upućivanje u vaspitnu ustanovu

Mera upućivanja u vaspitnu ustanovu izriče se maloletnim učiniocima krivičnih dela čije se vaspitanje i prevaspitanje ne može postići bez njihovog potpunog izdvajanja iz sredine u kojoj su do tada živeli. Ova mera ima dva osnovna polazišta: krivičnopravni osnov, odnosno socijalni i porodično-pravni osnov. Po prvom osnovu, ova vaspitna mera se može izreći krivično odgovornim maloletnicima kojima je potrebam stalni nadzor od strane stručnih lica. Po drugom osnovu, daje se mogućnost organima starateljstva da i decu do 14 godina života koja nisu krivično odgovorna, a koja su izvršila krivična dela, kao i decu i omladinu čiji je razvoj već godinama ugrožen i devijantan, smeste u ovakav tip ustanova. Zakon određuje samo okvirno trajanje ove vaspitne mere. Kaže se da boravak u vaspitnoj ustanovi ne može biti kraći od 6 meseci ni duži od 3 godine. U odluci kojom izričeovu vaspitnu meru sud ne određuje unapred njeno trajanje, već o tome odlučuje naknadno. S obzirom na to, mera upućivanja u vaspitnu ustanovu relativno je neodređenog trajanja.

Njenom primenom maloletnici se upućuju u vaspitnu ustanovu, tj. u zavod za vaspitanje dece i omladine (čl. 247, stav 1 ZIKS RS). Za tu svrhu u Republici Srbiji su osnovani zavodi za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Knjaževcu i Nišu.

1.3.b. Upućivanje u vaspitno-popravni dom

Upućivanje u vaspitno-popravni dom je mera koja se može izreći samo maloletnim učiniocima krivičnih dela prema kojima je neophodno primeniti pojačane mere prevaspitanja, zbog većeg stepena vaspitne zapuštenosti i potrebe potpunog izdvajanja iz sredine u kojoj su do tada živeli. Ova mera se izvršava u ustanovi – domu, posebno za tu svrhu osnovanom.

Iz uslova propisanih za primenu ove mere proizilazi da je ona veoma slična meri upućivanja u vaspitnu ustanovu, pa se postavlja pitanje njihovog razgraničenja. I jedna i druga mera se izriču vaspitno-

12

zapuštenim maloletnim učiniocima krivičnih dela, međutim kod mere upućivanja u vaspitno-popravni dom posebno je naglašena potreba za preduzimanjem trajnih i sistematskih mera. Takođe, mera upućivanja u vaspitnu ustanovu izvršava se, po pravilu, u ustanovi socijalne zaštite za vaspitanje dece i omladine u kojoj se nalaze i druga zapuštena deca koja nisu izvršila krivična dela. Mera upućivanja u vaspitno-popravni dom izvršava se u posebnoj ustanovi i u nju se smeštaju iskljucivo maloletni učinioci krivičnih dela prema kojima je neophodno primeniti pojačane mere prevaspitanja. Najzad, i sam zakon obavezuje sud da prilikom odlučivanja koju će meru izreći uzima u obzir prirodu i težinu učinjenog dela. Odnosno, da utvrdi da li su prema maloletniku već bile izrečene vaspitne mere ili kazna maloletničkog zatvora.

Zakonski vremenski okvir ove mere je od jedne do pet godina. Pri izricanju ove mere sud nikada ne određuje njeno trajanje. O njenom prestanku ili njenoj zameni drugom vaspitnom merom sud naknadno odlučuje. Vaspitno-popravni dom u kome se izvršava zavodska vaspitna mera dužan je da najmanje jednom u 6 meseci izveštava o rezultatima primene zavodske mere sud koji je izrekao ovu meru i organ starateljstva nadležan prema prebivalištu, odnosno boravištu maloletnika u vreme kada je odluka kojom je mera izrečena postala pravosnažna (čl. 246 ZIKS RS). Sam sud, takođe može ostvariti neposredan uvid u izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom u Republici Srbiji se izvršava u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, ustanovi koja je osnovana 1947. godine odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova Narodne Republike Srbije. Ova ustanova ima muško i žensko odeljenje. Punoletna lica kojima je izrečena vaspitna mera i maloletnici koji u vaspitno-popravnom domu postaju punoletni smeštaju se posebno odeljenje vaspitno-popravnog doma (čl. 250, stav 3 ZIKS RS). Vaspitno-popravni dom treba da pruži maloletniku zaštitu, pomoć i nadzor radi vaspitanja, obrazovanja i daljeg pravilnog razvoja. U vaspitno-popravnom domu treba da mu se obezbede uslovi za sticanje opšteg i stručnog obrazovanja, da se kod maloletnika stvore ili razviju pozitivne lične osobine i sistem vrednosti, da mu se obezbede slobodne aktivnosti i održavanje veze sa porodicom. Iz tih razloga u vaspitno-popravnom domu funkcionišu 5 službi:

1. Služba prevaspitanja;2. Privredno-instruktorska služba;3. Služba za obezbeđenje;

13

4. Zdravstvena služba;5. Uprava.

Nesumnjivo, služba koja se bavi prevaspitanjem maloletnih delikvenata je najznačajniji deo tima koji radi sa ovim licima. Nju čine kadrovi različitih profila: defektolozi, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici, profesori i dr. U okviru ove službe su u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu:

1. Odsek za vaspitni rad;2. Odsek za ispitivanje ličnosti i profesionalnu orijentaciju;3. Prijemno odeljenje;4. Odsek za nastavno-obrazovni rad.

1.3.c. Upućivanje u specijalnu ustanovu

Upućivanje u specijalnu ustanovu je specijalna zavodska vaspitna mera koja se izriče onim maloletnim učiniocima krivičnih dela kod kojih postoji poremećaj ili zastarelost u fizičkom ili duševnom razvoju. Ona se, na primer moze izreći onim maloletnim učiniocima krivičnih dela koji su gluvi, slepi, kod kojih je psihički razvoj znatno zaostao ili kod kojih postoje izraziti znaci duševne poremećenosti. Ova mera služi kao zamena za ostale zavodske vaspitne mere i izriče se isključivo prema onom maloletniku kod koga je stanje ličnosti takvo da se prema njemu ne mogu preduzeti redovne mere vaspitanja i prevaspitanja institucionalnog karaktera. Ovim maloletnicima mera upućivanja u specijalnu ustanovu može se izreći samo ukoliko postoje uslovi za izricanje vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i u vaspitno-popravni dom.

2. Primeri svežih krivičnih prekršaja maloletnika u Srbiji

2.1.a. U zatvorima zbog krađa, razbojništva pa čak i ubistva

Објављено: 22.08.2011.

14

Najčešća krivična dela zbog kojih su maloletnici u Srbiji prošle godine osuđivani na zatvorske kazne bila su teške krađe i razbojništva, a najteže delo za koje je osuđen neki maloletnik je ubistvo.

U Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, na odsluženju kazne zatvora trenutno je 30 maloletnika, dok se u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu nalazi oko 200 maloletnih lica, kojima je izrečena vaspitna mera, rekla je agenciji Beta portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučićević.

Ona je navela da, ukoliko maloletna osoba u vreme izvršenja krivičnog dela nema 14 godina, prema njoj ne mogu biti izrečene krivične sankcije ili druge mere koje predviđa zakon.

Prema njenim rečima, u Vaspitno- popravnom domu u Kruševcu u toku je projekat izgradnje novih paviljona, vredan 4,8 miliona evra, koji finansira Evropska unija, koji treba da unaprede uslove rada i života.

U toj ustanovi postoji i Osnovna škola koju pohađaju maloletnici koji nemaju osnovno obrazovanje, a u saradnji sa gradskim Srednjim školama organizuje se dalje školovanje.6

2.1.b. Sivi dom sve crnji

Објављено: 09.11.2011

6 Izvor: Beta, preuzeto sa site-a http://www.mojedete.rs

15

U vaspitno-popravnoj ustanovi raste broj maloletnika sa teškim krivičnim delima. Vaspitnu meru u Kruševcu izdržava 215 osoba, od kojih je devet devojaka.

Skoro dve trećine maloletnika koji se nalaze u Vaspitno-popravnom domu ”Kruševac” imaju u dosijeu po neko krivično delo sa nasiljem! Među 215 ”domaca”, koliko ih je trenutno, nalaze se ”sitni” prestupnici, ali i razbojnici, ubice, silovatelji i siledžije.

I dok su nekada, u najvećem broju, stanari čuvenog ”sivog doma” bili maloletnici - lopovi, poslednjih godina raste broj sve težih i brutalnijih zločina. U posebnoj zgradi smešteno je i žensko odeljenje. Njih je devet. I devojke, kao i muškarci, više ne prezaju ni od čega, pa se i razlozi zbog kojih su tu ne razlikuju mnogo.

Boravak ovde nije kazna, već vaspitna mera - objašnjava Saša Stojković, upravnik Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu. Maloletnici su ovde zbog razbojništva, teških telesnih povreda, pokušaja ubistva, ubistva, silovanja ili nasilja u porodici. Kod nas mogu da borave od šest meseci do četiri godine. O dužini boravka ne odlučuje sud, već sve zavisi od njih samih. Kako se ponašaju, koliko se trude i kakvi su im rezultati. U proseku ostaju dve i po godine.

Da se broj prestupnika uvećava govori nam i podatak da je pre četiri godine u ovom domu bilo 140 maloletnika.

16

Po novom zakonu kod nas mogu da dođu i mlađi punoletnici, oni koji su počinili neko krivično delo do 21. godine priča Stojković. Inače, ovde se smeštaju mladi od 14 do 23 godine.

I nisu samo krivična dela ”muka” ovih mladih ljudi. Sve je više onih koji imaju iskustva sa ozbiljnim narkoticima - heroin i kokain. Samim tim teško ide i odvikavanje.

Pre nego što dođu kod nas, neki od njih imaju izrečenu meru obaveznog lečenja, uglavnom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, ističe Stojković.

Za razliku od ”sivog doma”, gde dolaze jer im je izrečena vaspitna mera, mladi kriminalci koji imaju više od 16 godina mogu da dobiju i zatvorsku kaznu. Nju služe u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.

Broj maloletnika ovde stagnira poslednjih godina - rekli su nam u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Na izdržavanju zatvorske kazne trenutno je 28 muškaraca, a u pritvoru ih ima oko 40.

Kazne zatvora koje se izriču maloletnim kriminalcima, među kojima je najviše teških razbojnika, kreću se od godine do 10 godina. A, samo 2010. godine bilo je 14 ubica, dok su njih sedmorica stigla ove godine.7

2.1.c. Šesnaestogodišnjak osumnjičen za 55 krađa

Објављено: 12.11.2011

Policija je saopštila da je osumnjičeni maloletnik od početka novembra ove godine, koristeći podesan alat, provalio u četiri prodavnice i magacin privatnog preduzeća u Adi, u poštu i privatnu kuću u Molu i dve crkve u Senti.

7 Izvor: Novosti, preuzeto sa site-a http://www.mojedete.rs

17

Policijski službenici u Adi lišili su slobode i s krivičnom prijavom priveli sudiji za maloletnike Višeg suda u Subotici šesnaestogodišnjeg maloletnika iz Ade, zbog osnovane sumnje da je počinio više teških krađa na teritoriji opština Ada i Senta.

Policija je saopštila da je osumnjičeni maloletnik od početka novembra ove godine, koristeći podesan alat, provalio u četiri prodavnice i magacin privatnog preduzeća u Adi, u poštu i privatnu kuću u Molu i dve crkve u Senti.

Plen u ovoj seriji od devet provala bili su mu prehrambeni proizvodi, piće, cigarete i novac, ukupne vrednosti oko 210.000 dinara.

Nezvanično saznajemo da je to samo mali deo provalničkog bilansa maloletnog prestupnika, jer je od ranije stari znanac policije. Na području Ade i okoline on je za godinu i po dana počinio još 46 krađa, tako da u dosijeu do sada već ima učinak od 55 krađa!8

3.1.a. Zakljucak

Zaokružujući reformu kaznenog prava krajem 2005. godine, Republika Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih

8 Izvor: Dnevnik, preuzeto sa site-a http://www.mojedete.rs

18

razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Hrvatska), pa je na poseban, specifičan način odredila krivičnopravni status maloletnika . Ta specifičnost se ogleda u više pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čime su maloletnici u svom krivičnopravnom položaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao učinilaca krivičnih dela, 2) odredjena je posebna nadležnost okružnih sudova za postupanje u krivičnim predmetima maloletnih učinilaca krivičnih dela, 3) predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja u organima krivičnog pravosudja učestvuju u krivičnom postupku prema malololetnim učiniocima krivičnih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - ‘’sertifikata’’) i 4) pored krivičnih sankcija zakon je prema maloletnim učiniocima krivičnih dela predvideo mogućnost izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) – kao sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili vođenje krivičnog postupka.

Na taj način su sve odredbe materijalnog, procesnog i izvršnog karaktera u odnosu na maloletnike kao učinioce krivičnih dela izdvojene u posebnu celinu koja se uslovno može nazvati ‘’maloletničko krivično pravo’’. Ovakvo rešenje svakako predstavlja kvalitetni pomak u zakonskoj regulativi prema maloletnim učiniocima krivičnih dela odnosno maloletnim licima kao oštećenima (žrtvama krivičnih dela). Ono što predstavlja posebnu novinu u inaugurisanom krivičnopravnom položaju maloletnika u Republici Srbiji svakako je uvodjenje niza posebnih mera – vaspitnih naloga (koje poznaje niz uporednih krivičnopravnih sistema) koje treba da pojačaju diverzioni karakter novog sistema maloletničkog krivičnog prava koji utemeljuje sistem ‘’restoratitivne pravde’’ u kome se ističe preventivni, vaspitno-pedagoški karakter grane prava.Kratko vreme primene novog sistema maloletničkih krivičnih sankcija ne daje dovoljno osnova za procenu efikasnosti propisanih rešenja, ali je za očekivati da će zakonita, efikasna, kvalitetna primena ovih rešenja doprineti smanjenju učešća maloletnika u strukturi i dinamici kriminaliteta. Uostalom stručna javnost to i očekuje.

3.1.b. Podaci su preuzeti:

19

1. Maloletni delikventi u Srbiji, Milan Škulić i Ivana Stevanović – Beograd 1999

2. http://www.mojedete.rs

3. http://www.pravst.hr

20