UVOD

UVODEvropska centralna banka zauzima sredinju poziciju unutar Evropskog sistema centralnih banaka i ona je centralna institucija monetarne politike Evopske unije.Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je est zemalja potpisalo Rimski ugovaor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i elik, kasnije nazvan Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno, namera je bila da EEZ bude carinska unija i da ukloni carine i kvote u trgovini izmeu zemalja lanica. Poto je EEZ rasla tokom 1970- tih i 1980-tih godina i ukljuila Britaniju, Irsku, Dansku, Grku, paniju i Portugaliju, postala je poznata kao Evropska zajednica (EZ). Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu 1987. godine) predstavljao je prvu znaajnu reviziju osnivakih ugovora Evropskih zajednica. On je stvorio neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog trita. Jedinstveno unutranje trite predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta jedna centralna banka je Evropska centralna banka (ECB) koja predstavlja institucionalni stub monetarne unije, koja je osnovana 30. juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama meunarodne razmene.

CENTRALNA BANKACentralna banka osnovana je u vedskoj 1656. godine, a najvei uticaj je imala Bank of England koja je osnovana 1695. godine. Definisana je kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova montarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom.Ona predstavlja neprofitnu instituciju, i ne uspostavlja direktne odnose sa nebankarskim sektorima, osim sa dravom, to znai da nema konkurentskih odnosa izmau centralne banke i drugih banaka. Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskim tritima. Centralna banka se javlja kao banka- banaka i kao banka- drave.Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenata moneterno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana i slino.

Funkcije centralne banke:

odrava monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije, sprovoenjem monetarno-kreditne politike,

regulie novani opticaj,

organiziuje i vodi platni promet zemlje,

bavi se kupoprodajom deviza i propisuje stopu obavezne rezerve,

finansira dravni budet (emisiona dobit),

kontrolie bankarski sistem,

Odreuje slubenu eskontnu stopu i sl.Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska drutva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu drave.

EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA

Ekonomska i monetarna unija (Economic and Monetary Union - EMU) naziv je procesa harmoniziranja ekonomskih i monetarnih politika drava lanica EU s ciljem uvoenja zajednike valute - eura.

EMU je ureena Ugovorom iz Mastrichta iz 1991. godine, koji ureuje harmonizaciju u tri faze: PRVA FAZA - trajala je od 1.6.1990. do 1.1.1994. godine. U ovoj fazi uspeno je kompletirano jedinstveno trite roba, usluga i kapitala, ostvarena je potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su mehanizmi vre koordinacije ekonomskih i monetarnih politika. Ovu vazu su pratili nepovoljni ekonomski uslovi (recesija, velika nezaposlenost, javni dugovi pojedinih zemalja, poveane margine oscilacija deviznih kurseva u odnosu na paritete u okviru EMS (Ekonomskog monetarnog sistema).

DRUGA FAZA - poela je od 1.1.1994. godine i trajala je sve do 1997.(ako veina zemalja lanica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u treu fazu), a najdue do 1999. godine.Predvieno je bilo jaanje koordinacije monetarnih politika zemalja lanica, kako bi se pripremio teren za konstituisanje i voenje jedinstvene monetarne politike u treoj fazi. Na poetku ove faze osnovan je Evropski monetarni institut (EMI), kao prethodnica ECB. Njegove lanice su razliite evropske banke, i njegov zadatak je da pripremi put za treu fazu. TREA FAZA - na poetku ove faze, EMI je zamenila ECB, iji su izvrni odbor imenovale drave lanice koje su bile spremne da uestvuju u jedinstvenoj valuti. ECB zajedno sa NCB bie odgovorna za upravljanje novom valutom, ime se predvia da : Zemlje lanice mogu izdavati metalni novac u skladu sa odobrenjem ECB za koliinu. Savet moe, u skladu sa kvalifikovanom veinom predloga Komisije, i nakon konsultacija sa ECB, a u saradnji sa Evropskim parlamentom, usvojiti mere za usaglaavanje denominacija i tehnikih specifikacija svog metalnog novca u prometu...

Na samitu u Madridu decembra 1995. doneta je odluka da nova monetarna jedinica treba da se zove evro, i da u odnosu prema ekiju treba da se razmenjuje jedan prema jedan. U februaru 1996. raspisan je konskurs za izgled novanice evra i predlozi su izloeni na samitu u Dablinu decembra 1996. Novanice i kovanice eura uvedene su zvanino 1. januara 2002. godine i postupno su zamenile nacionalne valute. Danas je euro jedinstvena valuta za oko 300 miliona graana. Meutim, za EMU dugorone izazove predstavljaju proraunske politike i bliska saradnja ekonomskih politika drava lanica.EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Odlukom o prelasku na trei stepen Ekonomske i monetarne unije (EMU) , koju su 1. juna 1998. godine, doneli efovi drava i vlade Evropske Unije, zvanino je osnovana Evropska centralna banka (ECB). Od 1. januara 1999. godine preuzela je sve nadlenosti za primenu evropske monetarne politike koji je odredio Evropski sistem centralnih banaka. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom - eurom. Sedite banke se nalazi u Frankfurtu.

EVROSISTEMEurosistem obuhvata ECB I NCB onih zemalja koje su usvojile evro. Eurosistem i ESCB e zajedno postojati dokle god postoje drave lanice EU izvan evro zone.

Evrosistem ima etiri osnovna zadaatka:

Da sprovede monetarnu politiku koju usvoji Upravni Savet evropske centralne banke

Drugi i tei zadatak Evrosistema je sprovoenje operacija spoljnotrgovinske razmene

etvrti i glavni zadatak Evrosistema je promocija platnog sistema.EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKAESCB ine ECB i nacionalne banke NCB svih drava lanica EU (107.1 lan povelje) bezobzira da li su usvojle evro ili ne.STRUKTURA I ZADACI EVROPSKE CENTRALNE BANKE

ECB sa centralnim bankama petnaest drava lanica Evropske Unije, predstavlja evropski sistem centralnih banaka (ESCB), koji je odgovoran za zajedniku novanu politiku svih onih drava koje su uvele evro. ESCB ima iskljuivo pravo da odobrava izdavanje novanica evra unutar Evropske zajednice.Evropska centralna banka je zaduena da upravlja koliinom novca u opticaju, upravlja kursem evra, sprovodi menjake poslove, nadzire i upravlja deviznim rezervama drava lanica i promovie neometano delovanje platnog prometa na teritoriji EU.

Jedan je od glavnih zadataka Evropske centralne banke je odranje stabilnosti cena u zoni evra, kao i ouvanje kupovne moi evra. To pretpostavlja strogo kontrolisanje inflacije to podrazumeva da godinje poveanje potroakih cena bude manje od 2%. Evropska centralna banka to postie na dva naina: kontrolom koliine novca u opticaju, kao i praenjem kretanja cena i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena u evro zoni. Kontrolisanje koliine novca utie izmeu ostalog i na odreivanje visine kamata u zoni evra.

ECB je pod obavezom da podnosi svakodnevne izvetaje. Pored nedeljnog konsolidovovanog bilansa sistema evra i godinjeg izvetaja, mora da objavljuje i meseni izvetaj o njenim aktivnostima.TARGET U nastojanju da ostvari statutarni zadatak neometanog funkcionisanja platnog sistema, Evrosistem obezbeuje irok spektar instrumetana plaanja I obezbeenja, od kojih je najznaajniji TARGET sistem.Target je poceo sa radom 4. januara 1999. godine u isto vreme kada je lansiran evro.

Evrosistem je razvio TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer szstem) za obradu plaanja velikih vrednosti u evru u realnom vremenu kroz evro-zonu. TARGET je znaajan kako za sve trinje uesnike, tako kao i alat kroz koji se transakcije koje se odnose na monetarnu politiku izneu NCB Evrosistem i kreditnih institucija mogu izvriti na vrene i na potpuno siguran nain. To je jedini sistem plaanja koji izvrava preko granina plaanja u evru i kome moe direktno prisupiti bilo koji od uesnika monetarne politike. Uprkos svojim dostignuima, TARGET ima niz nedostataka koji proizilaze iz heterogenog tehnikog dizajna. Imajui ovo u vidu, kao i dalje proirene Evro zone, Upravni Savet ECB se odluio, u oktobru 2002., za izgradnju TARGET2.

Cilj je bio da bolje ispune potrebe korisnika:

Pruanjem usluga uskladiti sa cenama Trokovi obezbeivanja efikasnosti

Priprema za budui razvoj, ukljuujui i proirenje Evropske unije i Evro zone.

UPRAVNA TELA ECBPostoje dva upravna tela ECB, koja su odgovorna za pripremanje, implementaciju i sprovoenje jedinstvene monetarne politike: Upravni Savet ECB i Izvrni Odbor ECB. Funkcije ovih tela su utvrene Poveljom EU, statutom ESCB i relavantnim pravilima i procedurama. Postoji i tree pravno telo ECB, a to je Generalni Savet.

UPRAVNI SAVETKljuni organ kome je povereno formulisanje jedinstvene monetarne politike. Sastavljen je od devetnaest lanova ( lanovi izvrnog odbora i guvernera centralnih banaka evrozone). lanovi se biraju jednokratno na osam godina. Upravni savet se sastaje jedanput u petnaest dana u seditu ECB-a Frankfurt am Main.( u toku godine se moraju sastati bar 10 puta ).Odluke donose prostom veinom, a u sluaju istog broja glasova presudan glas donosi predsednik ECB-a. Glasanje je mogue samo ukoliko postoji kvorum od dve treine lanova .U sluaju da postoji isti broj glasova, a da guverner nacionalne banke nije u mogunosti da prisustvuje sastanku upravnog saveta, on imenuje lice koje ga menja i koje e se izjasniti sa glasom koji ima utvreni ponder. Propisano je da ECB i bilo koji lan njihovog organa upravljanja ne trae, niti primaju instrukcije od institucija ili tela Zajednice, od bilo koje vlade zemlje lanice ili od bilo kog drugog tela. Svi lanovi imaju jedan glas, nevezano za zemlju iz koje dolaze.IZVRNI ODBOR

ine predsednik i potpredsednik ECB i etiri druga lana. lanovi se biraju na osam godina, i nakon isteka mandata ne mogu biti ponovo izabrani, tj. biraju se jednokratno na osam godina. Ovaj odbor je odgovoran za tekue poslovanje i implementaciju monetarne politike o kojoj je odluio Upravni savet. Propisano je da predsednik, potpredsednik i drugi lanoci Izvrnog odbora moraju biti u stalnom radnom odnosu u ECB-a dok su na toj funkciji i da se ne mogu baviti bilo kojim poslom koji donosi ili ne donosi profit. Glasanje se obavlja kao i kod uravnog saveta prostom veinom.GENERALNI SAVETGeneralni savet (General Council of the ECB) kao savetodavno telo kojeg ine predsednik i potpredsednik ECB, kao i guverneri svih nacionalnih zemalja lanica Evropske unije. Na sastancima generalnog saveta diskutuje se o pitanjima koja se odnose na veze izmeu zemalja koje su lanice EU i zemalja koje su kandidati za lanstvo u EU. Generalni savet koordinira poslove i priprema budua proirenja evrozone. Odluke o monetarnoj politici redovno se saoptavaju u tampi, na konferencijama koje se odravaju odmah nakon prvog sastanka guvernera u mesecu.INSTITUCIONALNA NEZAVISNOST EVROPSKE CENTRALNE BANKEEvropska centralna banka predstavlja nezavisnu instituciju, i ova institucija funkcionie po pravilima koja su propisana Statutom ECB-a i Maastricht sporazumom. Ova pravila govore o tome da niko ne moe uticati na rad ECB.

U odnosu na zakonodavnu vlast ECB ima najvii stepen nezavisnosti. Maastricht sporazum namee ECB-u minimalnu obavezu u smislu izvetavanja, oni imaju obavezu da podnose godinji izvetaj Evropskom parlamentu.Visok stepen institucionalne nezavisnosti ECB-a je posebno pontenciran propisanom zabranom odobravanja direktnih pozajmica dravnim i javnim institucijama i direktnih kupovina instrumenata duga. Statut ESCB-a i ECB-a izriito zabranjuje ECB-u u nacionalnim centralnim bankama da odobravaju kredite ili bilo koji drugi tip pozajmice institucijama i telima EZ-a, centralnim vladama, regionalnim, lokalnim i drugim javnim organima vlasti... Takoe im je zabranjeno da direktno kupuju instrumente duga od navedenih subjekata.4 Regulativnom predvieno korienje operacija na otvorenom tritu predstavlja dodatnu garanciju za institucionalnu nezavisnost Evropske Centralne Banke. Jo jedna od karakteristika koje govore o institucionalnoj nezavisnosti ECB je to to ECB sama odreuje svoj budet.STRATEGIJA EVROPSKE CENTRALNE BANKE

U oktobru 1998. godine ( znatno pre nego to je odgovornost za monetarnu politiku preneta na ECB) Savet guvernera se odluio za stabilizaciono orijentisanu strategiju, koja bi omoguila ostvarivanje ovih zahteva. Strategija se zasnivala na fundamentalnim teorijskim znanjima i empirijskim iskustvima, kao i na decenijama steenog politikog iskustva koje su imale iza sebe nacionalne centralne banke. Ekonomska i monetarna analiza predstavljaju dva stuba ECB: Ekonomske analize se po pravilu usredsreuju na ocenu tekuih ekonomskih i

finansijskih kretanja iz ugla meusobnog dejstva izmeu ponude i tranje robe, faktora proizvodnje i usluga.

Monetarne analize slue kao sredstvo provere kratkoronih i srednjoronihpokazatelja koji se javljaju u ekonomskim analizama. Zahtevaju da se obezbedi pregled 4 Ne vai za kreditne institucije situacija likvidnosti, na osnovu koga e se ii dalje u ocenu monetarnog rasta u odnosu na referentnu vrednost.

ECB je 1998. godine razmatrala strategiju direktnog targetiranja inflacije kao znaaju opciju.Inflaciono targetiranje se definie kao strategija u kojoj makroekonomske prognoze (posebno stopa inflacije) slue kao posrednici za donoenje odluka monetarne politike i za eksterno komuniciranje.STATUT EVROPSKE CENTRALNE BANKEStatut ESCB-a i ECB-a (Statute of the European System of Central banks and of the European central bank) je dokument u kome je detaljno razraena stuktura u ovlaenju ESCB-a i ECB-a, i koji predstavlja dodatak Maastricht-skom sporazumu. Statut predstavlja formalni dokument meunarodnog karaktera i moe biti promenjen samo uz saglasnost svih zemalja lanica.Statutom ECB utvrena je njena unutranja organizacija i rad. Statutom ESCB i ECB-a je odreeno poslovanje ECB-a na koje niko ne moe uticati., pravna osnova ECB lei u Statutu. U Statutu su tano definisani ciljevi i zadaci koji ECB treba da ispuni, precizirani su organi upravljanja Evropskom centralnom bankom. Odnosno, Statut precizira pravila po kojima ECB treba da posluje.

U narednom tekstu bie objanjeno devet poglavlja Statuta, kako bismo blie objasnili poslovanje ECB. SASTAV ESCB-a (lan 1)

ESCB je sastavljen od ECB i NCB koji e ispunjavati ciljeve i zadatke odreene statutom.

CILJEVI I ZADACI ESCB (lanovi 2-6)

Osnovni cilj je da odrava stabilnost cena, ESCB e delovati u skladu sa principima ekonomije otvorenog trita sa slobodnom konkurencijom. Meu osnovne zadatke koje treba da ispunjava ESCB su:

- formulisanje i implementacija monetarne politike u EZ

- sprovoenje deviznih operacija

- dranje i upravljanje oficijalnim deviznim rezervama zemalja lanica

- unapreenje i nesmetano funkcionisanje platnih sistema

- davanje doprinosa efikasnom sprovoenju politike od strane nacionalnih institucija

koje se odnose na prudencijalnu kontrolu kreditnih institucija.

ECB moe biti savetovana od strane nacionalnih vlasti u pogledu propisanih zakonodavnih propisa u svojim poljima strunosti, ali sa ogranienjima i uslovima odreenih od strane Saveta. ECB moe izloiti svoje miljenje odgovarajuim institucijama, telima i nacionalnim vlastima o vanim stvarima na njenom polju strunosti.

ORGANIZACIJE ESCB-a ( lanovi 7-16)

Na vrenje zadataka i dunosti koje su dodeljene Ugovorom i Statutom, ne sme se, niti se mogu traiti, niti prihvatiti bilo kakve instrukcije institucija i tela Zajednice, Vlada drava lanica. Evropski Sistemem Centralnih Banaka upravljae se donoenjem odluka tela ECB-a. (Upravljaki savet i Izvrni odbor).U sastav Upravljakog saveta ukljuujemo lanove upravljakog odbora ECB i guvernere NCB svih lanica.Svaki lan ima pravo jednog glasa.U statutu su naglaena naredna glasaka prava koja e biti usvojena od dana kada broj guvernera bude vii od 15, ali da ne dostigne broj 22, tada e guverneri biti podeljeni u dve grupe (prvu grupu ini e5 guvernera, a drugu preostali guverneri). Glasaka prava koja su dodeljena prvoj grupi, nee imati vei znaaj od glasakih prava koje poseduje druga grupa. Kada broj guvernera bude dostigao 22, bie podeljeni u tri grupe( prva grupa bie sastavljena od 5 guvernera (4 glasaka prava), druga od polovine preostalih guvernera (8 glasakih prava), trea sastavljena od preostalih ( 3 glasaka prava)). Proces sastanka treba da bude poverljiv, a upravljaki savet moe da odlui da donese odluku na osnovu razmatranja javnosti. Sastaju se najmanje deset puta godinje.

Izvrni odbor sainjavaju predsednik, podpredsednik i jo etri lana, oni se postavljaju od strane dobrostojeih ljudi i na osnovu profesionalnog iskustva u monetarnoj ili bankarskoj oblasti.Svaki lan koji je prisutan ima pravo jednog glasa.Izvrni odbor deluje prostom veliinom datih glasova. Guverner moe biti otputen s posla samo ako ne ispunjava uslove koje su ustanovili u izvravanja njegovih dunosti ili ako je kriv za loe vostvo.

Upravni Savet e usvojiti direktive i donosie neopozive odluke kojima e osigurati izvrenje zadataka ESCB. Upravni Savet e formulisati monetarnu politiku Zajednice, Izvrni odbor e sprovoditi monetarnu politiku u skladu sa direktivom i odlukama koje su donete od strane Upravnog Saveta.

Evropska Centralna Banka e napraviti i objaviti svoje izvetaje na svaka etri meseca. Finansijski izvetaji ECB-a e biti objavljivani svake nedelje, takoe ECB e imati godinji izvetaj.

MONETARNE FUNKCIJE I POSLOVI ESCB

- rauni ECB i NCB- ove institucije mogu otvoriti raune za kreditne institucije, javno mnjenje i druge trine uinke.

- Otvoreno trite i kreditne operacije- ECB i NBC mogu rukovati finansijskim tritem, obavljati kreditne operacije sa urednim institucijama i drugim trinim uesnicima.

- Minimalne rezerve- izraunavanje i odreivanje minimalnih rezervi je utvreno od strane Upravnog saveta. Pod ovim zakonom se podrazumeva da kreditne ili neke druge institucije u dravama lanica na ruunima ECB mogu drati minimalne rezerve, i u sluaju neispunjenja ECB ima pravo da odredi kaznu kroz odreenu kamatu.

- Spoljne operacije- ESCB moe razviti veze sa centralnim bankama i finansijskim institucijama u drugim zemljama, upravljati aktivom,obavljati sve tipove bankarskih transakcija, ukljuujui i pozajmljivanje i davanje poslova.

RAZUMAN SUPERVIZOR ( lan 25)

ECB moe biti savetovana od strane Saveta, Komisije i strune vlasti drava lanica na osnovu obima i sprovoenja zakonodavstva Evropske Zajednice, to podrazumeva da se povezuje sa razumnim supervizorom kreditnih institucija.

FINANSIJSKE ODREDBE ESCB-a (lanovi 26-33)

Finansijska godina ECBa e poeti prvog dana januara i zavrie se poslednjeg dana decembra. Godinji izvetaji bie sastavljeni od strane Izvrnog odbora u skladu sa propisima utvrenim Upravnim Savetom, i posle toga e biti objavljeni. Rauni ECB i NCB e biti revizirani od strane revizora preporuenog od strane Saveta. Revizori e imati mo da pregledaju sve knjige i raune ECBa i NCBa i sve podatke o transakcijama. Kapital koji e postati operativan na poetku je iznosio 5000miliona ekija. On se moe uveati za iznos koji odredi Upravni Savet. NCB jedino moe da upie kapital ECB-a.

ECB e biti obezbeena sa razliitim rezervama aktive, i ona e imati puno pravo da dri i upravlja razliitim rezervama koje su joj prenete i da ih koristi u svrhu koja im je odreena u Statutu.

Monetarni dohodak se nakon izvrenja monetarne politike dodeljuje na kraju svake finansijske godine u skladu sa naredbama ovog lana.to se tie neto profita ECB, on e biti premeten u sledeem redosledu:

- izvetaj odreen od strane Upravljakog saveta, koji ne moe premaiti 20% od neto profita, e biti premeten u fond glavnih rezervi

- ostatak neto profita e biti podeljen akcionarima ECB-a u proporciji sa njihovim deonicama

U sluaju gubitka napravljenim od strane ECB manjak se moe nadoknaditi iz fonda

optih rezervi ECB a.

OPTE NAREDBE (lanovi 34-40)

ECB e sainiti pravila najveeg obima kako bi ispunikla zadatke koji su joj poverene i koji su definisani u Ugovoru o osnivanja EZ, kao i da prati pretpostavke i da daje svoje miljene. Pravila e biti tako formirana tako da se mogu primenjivati u obavljanju poslova u svim dravama lanica. Preporuke i miljenja nee imati obligaciononu snagu, dok e odluka biti u potpunosti obligaciona za one kojima je adresirana. U skladu sa granicama koje su usvojena od strane Saveta, ECB e imati pravo da nametne trajne ili periodine kazne isplaivanja u sluaju nepotovanja pravila i neispunjenje obaveza i odluka.

Delovanje ili propusti ECBa e biti otvoreni za pregled i obraeni od strane Suda pravde. Sporovi koji se vode izmeu ECBa sa jedne strane i njenih kreditora, dunika sa druge strane bie reeni od strane kompetentnog nacionalnog suda i Suda pravde

Upravljaki savet na preporuku Izvrnog odbora e doneti uslove za zapoljavanje osoblja ECB-a. Sud pravde e imati nadlenosti u bilo kojoj raspravi izmeu ECB i njenih zaposlenih.Zaposleni se nalaze u obavezi da i posle prestanka i njihovih radnih obaveza da ne smeju otkrivati informacije koje su vezane za poslovanje, i nesmeju se otkrivati poslovne tajne.

Krajem 1992. godine doneta je konana odluka o tome gde e biti sredite ECB, koja je preuzeta od strane EZ, uz saglasnost Vlade drava lanica.

ECB e imati teritorijama drava lanica takve privilegije i imunitete koji su neophodni za izvoenje njihovih zadataka iz uslova koji se nalaze u Protokolu privilegija i imuniteta EZ.

AMANDMAN STATUTA I DOPUNSKO ZAKONODAVSTVO (lanovi 41-42)

Odreeni lanovi statuta mogu biti dopunjeni od strane Upravnog Saveta , delujui ili kvalifikovanom veinom preporuenom od strane ECB posle savetovanja sa Komisijom, ili jednoglasno na predlog komisije posle savetovanja sa ECB. U oba sluajeva zahtevae se saglasnost Evropskog parlamenta. Preporuke ECB-a e zahtevati jednoglasnu odluku Upravljakog saveta. Nakon donoenja odluke o dopunjavanju lanova Savet e usvojiti naredbu i ispuniti obavezu u dopunjavanju lanova Statuta.

PRELAZNE I DRUGE NAREDBE (lanovi 43-53)

to se tie prelaznih zadataka ECB-a, ECB e preuzeti one zadatke EMI ( Evropski monetarni institut ) koji zbog umanjenja jedne ili vie lanica drava, jo uvek moraju da budu izvrene u treoj etapi.ECB e dati savete u pripremi za ukidanje i unanjenje.

U ovom delu Statuta naglaeno je jo i to da e Opti savet biti konstituisan kao tree odluujue telo ECB-a. I njega e sainjavati predsednik, podpredsednik i guverneri nacionalnih centralnih banaka, a ostali lanovi Izvrnog odbora mogu uestvovati, bez prava glasa, na sastanicima Opteg Saveta. Predsednik ECB-a vodi Opti Savet i on priprema sastanke. Od strane ECB e biti obezbeen sekretarijat Opeg (generalnog) Saveta.

to se tie prelaznih naredbi za kapital ECB-a , svakoj NCB e biti dodeljena naknada za upis kapitala ECB-e. Za neke centralne banke drava lanica Opti savet moe da odlui da minimalni procenat bude plaen kao doprinos operativnim trokovima ECB-a. Centralne banke drava lanica ije je umanjenje ukinuto ( koje je naglaeno u lanu 28. Statuta) e platiti svoj upis deonica u kapital ECB-a do iste veliine kao i centralnim bankama ostalih drava bez umanjenja i prebacie U ECB razliite rezerve ktive. Suma koja treba da se prenese bie odreena umnoavanjem vrednosti EKI-a (Evropska novana jedinica ) po tekuem kursu razliitiv rezervi aktive (tj imovine ) koje su ve bile premetene u ECB.

Kada je izvrni odbor ECB ustanovljen, predsednik, podpredsednik i ostali lanovi Izvrnog odbora e biti sastavljeni od strane zajednike saglasnosti Vlade drava lanica na nivou visokih funkcionera ili Vlade na preporuku Saveta posle konsultovanja sa Evropskim parlamentom i Savetom EMI-a.

Pratei neopozivo uvren kurs, Upravljaki savet mora da preuzme neophodne mere kako bi osigurao da se apoeni banknote u valutama zamene od strane NCB po njenim nominalnim vrednostima.

ZAKLJUAK

ECB je osnovana kao jezgro Evrosistema I ESCB. ECB i nacionalne centralne banke zajedno obavljaju zadatke koji su im povereni.

Od 1. januara 1999. godine Evropska centralna banka je odgovorna za voenje monetarne politike u evro zoni, najveoj ekonomiji na svetu posle Sjedinjenih Smerikih Drava.

Evrozona je nastala kada je odgovornost za sprovoenje monetarne politike prebaen iz nacionalnih centralnih banaka 11 zemalja lanica EU u ECB, januara 1999. godine. Grka se pridruila 2001., Slovenija 2007, Kipar i Malta 2008, Slovaka 2009. Da bi se pridruile Evro Zoni , 16 zemalja je moralo da ispuni kriterijume konvergencije, kao to e morati i druge lanice EU pre usvajanja evra. Stvaranje Evro Zone i nove nadnacionalne institucije, ECB, bila je prekretnica u dugom i sloenom procesu evropskih integracija.

LITERATURA

Doc. Dr Ivan urkovi, Meunarodno bankarstvo, Beograd, 2008.

http://www.eu4u.rs/cms/evropska-centralna-banka

http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_banka http://sr.wikipedia.org/wiki/Centralna_banka http://www.ecb.int/ecb/html/index.en.html http://www.entereurope.hr/page.aspx?PageID=81 Ugovor iz Mastrihta,Leonard Dik,2004, Vodi kroz Evropsku uniju,Narodna knjiga, Beograd

2 uki ore, 2001, Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak

Statut je preuzet sa internet strane http://www.ecb.eu/ecb/legal/pdf/maastricht_en.pdf

15