Banka centralna

7/25/2019 Banka centralna

1/28

1

UVOD

Centralna banka je jedna od najvanijih finansijskih institucija u okviru finansijskogsistema i finansijskog trita u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Stabilnost cena, odnosnostabilnost kupovne moi nacionalne valute predstavlja jedan od glavni zadatak centralne

banke, pored toga Ona obavlja i vei broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro,tako i mikro ekonomskih ciljeva.

Na makronivou, centralna banka je odgovorna za sprovoenje monetarne, kreditne idevizne politike to ima znaajne implikacje na optu privrednu ravnoteu.

Na mikro nivou, ona vri kontrolu i daje podrku funkcionisanju veeg brojafinansijskih institucija koje ine finansijski sistem.

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova

monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku

disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom.Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo

instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju:

-eskontna stopa,-

-obavezna rezerva,

-utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti,-kupovina i prodaja hartija od vrednosti,

-uee u deviznim transakcijama,

-ogranienje plasmana, i slino.1

Ona je prema svom obeleju emisiona banka ili banka banaka. Opta ekonomskadejstva koja potiu iz njenog funkcionisanja se odraavaju na sve segmente ekonomije jednezemlje. Drava na nju prenosi prava i ovlaenja u domenu voenja emisione, kreditno -monetarne, devizne politike i regulisanja novane mase, ime joj je omogueno sprovoenjeadekvatne kontrole. Nadzor od strane centralne banke omoguava stabilnost, sigurnost iefikasnost bankarskog poslovanja.

Narodna banka Srbije predstavlja centralnu banku na naim prostorima.Ona svoju ulogu centralne banke ostvaruje putem praenja, kontrole i korigovanja poslovnihaktivnosti poslovnih banaka i drugih finansijskih, nebankarskih institucija. Najvaniji stratekicilj Narodne banke Srbije u delu njene kontrolne funkcije je obezbeivanje finansijskizdravog i stabilnog bankarskog sistema, sposobnog da zatiti interese deponenata banaka i daservisira potrebe graana i privrede zemlje.

1https://sr.wikipedia.org/sr-

el/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD

%D0%BA%D0%B0


2/28

2

1.CENTRALNE BANKE ISTORIJAT

1.1. CENTRALNE BANKE U SVETU

Preteu centralnih banaka su esto predstavljale klirinke kue. One su neretko imaleulogu zajmodavca u krajnjoj istanci i osiguravale su depozite za svoje lanice. U periodimakrize one su funkcionisale kao jedna banka, to jest izdavale su sertifikate o vlasnitvu ili

pripadnosti klirinkoj kui i na taj nain se povoljan kreditni status dobrih banaka irio i naloe banke lanice klirinke kue. Takoe u periodima krize objavljivani su samo agregatni

podaci na nivou klirinke kue a ne na nivou pojedinanih banaka to je imalo dodatanstabilizirajui efekat2.

Imajui u vidu da je razvoj centarlnog bankarstva u zemljama Zapadne Evrope zapoeo preindustrijske revolucije moe se zakljuiti da je visok nivo razvijenosti bankarstva bio jedan od

vanih uslova za ekonomski uspon ovih zemalja. Sa osnivanjem prvih centralnih banakapovezuje se i poetak razvoja modernog bankarstva u svetu3.

Prva centralna banka u svetu formirana je 1668. godine u vedskoj pod nazivom Riksbank.Osnovana je od strane parlamenata i nalazila se pod kontrolom drave, mada je bila ukljuenau odreene komercijalne posolve.

Druga po redu formirana 1694. godine je u Londonu Bank of England jedna odnajpoznatijih centralnih banaka. Formirana je kao privatna komercijalna banka u formi

akcionarskog drutva,sa privilegijom izdavanja bnknota (novanice u sistemu zlatnogvaenja), koja je imala zadatak da kupuje dravne hartije od vrednosti koje su u velikom broju

bile emitovane 1693. godine4.

Evropska centralna banka (European Central bank ECB) je poela da funkcionie 1juna 1998. Zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja lanica Evropske unije ineEvropski sistem centralnih banka (the European Sytem of Central Bnaks ESCB), koji jeimao zadatak da upravlja operacijama oko uvoenja zajednike valute eura i da nadzire itav

proces.

2Dr. EriD., Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2007., str. 172

3Jovan B. Duani-Nikola J. piri - Monetarne i Javne finansije

2

4Izvor: www.bankofengland.uk


3/28

3

1913. Federal Reserve System Sistem Federalnih Rezervi (FED) radi koncentracijebankarskih rezervi i sreivanja emisija novca osnovano je 12 federalnih rezervnih banaka u 12distrihta koje su pokrivale celokupnu teritoriju SAD. Sve nacionalne banke su bile dune dase ulane u taj sistem. Federalne rezervne banke su kao banke banaka

U poetku je veina centralnih banaka bila u privatnom vlasnitvu, a nakon IIsvetskog rata one u najveem broju sluajeva postaju dravno vlasnitvo, i dok su bile u

privatnom vlasnitvu, najee su akcionari imali pravo samo na limitirani iznos dividendi.Tako na primer, akcionari Banke Engleske imali su pravo na dividendu u iznosu do 12% od

kapitala banke, a akcionari FED-a 6%. Iako je osnivanje centralnih banaka bilo povezano sapotrebom finansiranja drave, ova funkcija je bila mnogo drugaija od dananjih oblikafinansiranja budetskih deficita. Naime, tada su centralne banke u stvari imale ulogu

posrednika izmeu vlade i privatnih investitora.

1.2.

OSNIVANJE NARODNE BANKE SRBIJE

Godine 1884. zaivela je institucija pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine

Srbije

5

. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vremevaila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije.Formirani su: Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni

odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasi, do tada ministarbez portfelja) i vice-guvernera.

Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Junih Slovena, Privilegovana narodna bankaKraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. janura 1920. godine, u Narodnu banku

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teriroriji

Kraljevine. Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje

Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom drave.

5http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/10/10_8/index.html


4/28

4

2.OSNOVNE KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE

2..1. KARAKTERISTIKE

Glavna monetarna institucija i osnovni stoer bankarskog sistema svake zemlje jestecentralna banka. U raznim zemljama ta banka nosi razliite nazive kao to su:

-narodna

-emisiona

-dravna-rezervna

-ili jednostavno Banka Engleske, Banka Japana...

esto se naziva i bankom banaka, jer kod nje poslovne banke dre svoje depozite i njoj seesto obraaju za odobravanje kredita.6

Kao osnovne karakteristike centralne u odnosu na poslovne banke, mogu se navesti

sledee:-emisija novanica i kovanog novca i kontrola formiranja depozitnog novca.

-regulisanje potencijala poslovnih banaka i usmeravanje njihove kreditne politike

-nadzor nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija

-garant likvidnosti bankarskog sistema, tj. uloga poslednjeg utoita lender of last resort

-velika uloga dravnih organa u upravljanju,

-neprofitna institucija,

-nepostojanje direktnih kreditnih odnosa sa domaim nebankarskim sektorom

-ne postoji konkrentski odnos centralne i poslovnih banaka

Zadaci i funkcije centralne banke u veini zemalja regulisani su zakonom o centralnojbanci (u Srbiji Zakonom o Narodnoj banci Srbije), a odnosi centralne banke sa

poslovnimbankama definisani su, po pravilu, zakonima o bankarskom poslovanju pojedinih

zemalja (u Srbiji Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama)

2.2. STATUS I VLASNIKI UDEO

Stepen institucionalne samostalnosti centralne banke u odnosu na dravnu vlast, u principu,treba da bude dovoljno visok kako bi ona mogla da samostalno sprovodi osnovne smernice

6Prof. Dr.Srboljub Jovi. Bankarstvo, nauna knjiga, Beograd 1990


5/28

5

monetarne politike. Autonomija centralne banke se utvruje na bazi analize zakonodavstvakojim je regulisan mehanizam odluivanja u najznaajnijim pitanjima koja se tiufunkcionisanja banke kao vrhovne monetarne vlasti, odnosno u domenu kreditno - monetarne

politike.

Kako se samostalnost centralne banke meri stepenom slobode odluivanja u monetarno-kreditnoj politici, centralne banke se prema ovom kriterijumu mogu podeliti u dve osnovne

kategorije:

-zavisne i

-nezvisne centralne banke7.

Zavisne centralne banke imaju mali stepen samostalnosti. Njihove odluke su u velikoj

meri pod uticajem drave, odnosno vlade u zemlji u kojoj su osnovane. Najee su, ovakvecentralne banke, instrument nadlenih ministarstava (Ministarstva za finansije ili Ministarstvaza ekonomiju), stoga one predstavljaju mehanizam za izvrenje vladine politike.

Nezavisne centralne banke nemaju apsolutnu slobodu odluivanja o najvanijimsegmentima monetarno - kreditne politike, samo imaju vei stepen samostalnosti u okvirudravnih struktura.

Nezavisnost centralne banke je pretpostavka njene efikasnosti i zavisi od niza faktora:

1.

Nezavisnost centralne banke od dravnih organa, koja se ogleda kroz ekonomsku (priizboru instrumenata monetarnog regulisanja) i politiku nezavisnost (pri utvrivanjumonetarnih agregata);

2.

Nezavisnost lanova organa centralne banke (guverner, odbor guvernera i savet);

3.

Pravni status banke je relativan takoe, banka je nezavisnija ukoliko je proceduralnotee menjati njene ingerencije.8

U pogledu vlasnitva centralna banka moe da bude:

-u potpunosti dravna banka,

-privatna i

-meovitog oblika svojine.

Do 1936. godine veina banaka bila je privatna (osim vedske, Rusije, Finske, Bugarske),kada je vei broj centralnih banaka nacionalizovan (Danska, Kanada, Novi Zeland, Bolivija iGvatemala), da bi dobio na zamahu nakon 1945. godine (Engleska, Francuska, Nemaka,Holandija, ehoslovaka, Jugoslavija, Maarska, Rumunija).

7Doc. dr Ivani M. , Osnovi finansija, Univerzite t Singidunum, Beograd, 2006., str.

8Prof. dr Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. , str. 112


6/28

6

Centralna banka je obino konstituisana kao akcionarsko drutvo, iji kapital po pravilupripada dravi. ak i kada drava raspolae samo delom kapitala ili se kao akcionari centralnebanke pojavljuju poslovne banke ili druge finansijske organizacije, postoji veoma vrsta vezaizmeu drave i centralne banke.

Meovito vlasnitvo opstalo je u nizu zemalja (panija, Japan, Venecuela, Pakistan). Primeraradi u Belgiji polovina kapitala pripada dravi, a u Japanu udeo javnog vlasnitva iznosi 55%.

Preteno privatno vlasnitvo nad centralnom bankom je veoma retko (Grka, Italija, Juno-afri ka Republika, Portugal, ile).


7/28

7

3.ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE

Organizacija centralne banke zavisi od politikog i administrativnog ustrojstva zemlje, kao iod razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema zemlje. Osnovni modeli

organizacije centralne banke:

-jedinstvena centralna banka,

-sloeni sistem centralnebanke,

-supranacionalna centralna banka

3.1. JEDINSTVENA CENTRALNA BANKA

Jedinstvena centralna banka predstavlja najei koncept, to znai jedna drava-jednacentralna banka. Drugim reima monetarna vlast je koncentrisana u jednom pravnomsubjektu. Ovako jedinstvena banka moe radi efikasnijeg izvravanja zadatka da uspostaviogranke u zemlji i u inostranstvu.

Jedinstvenu centralnu banku imaju: Nemaka, Francuska, Engleska, Japan, Austrija i Srbija.

3.2. SLOENI SISTEM CENTRALNE BANKE

Kada se govori o sloenom sistemu centralne banke, misli se na to da postoji viebanaka preko kojih centralna banka obavlja svoje funkcije, a najee jedna od banaka imaulogu koordinatora aktivnosti, pri emu je bitno da se odluke donose brzo i izvravajuefikasno i pored sloenosti ovakvog sistema. Ovako je koncipiran Sistem federalnih rezerviSAD-a (FED).

3.3. SUPRANACIONALNA CENTRALNA BANKA

Organizuje se u sluaju postojanja monetarne unije vie zemalja, koja predstavljavisok stepen ekonomske integrisanosti podruja. Na ovaj nain drave se odriu svogmonetarnog suvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, usklauju kreditno-monetarnu i deviznu

politiku, formiraju zajednike devizne rezerve i centralnu banku.

Po pravilu, ovakva banka ima ogranke u zemljama lanicama unije. Primer je Evropskamonetarna unija i njena jedinstvena centralna banka i jedinstvena valuta - evro.

Evropska centralna banka i evropski sistem centralnih banaka:


8/28

8

Evropski sistem centralnih banaka ine Evropska centralna banka ( EuropeanCentral Bank-ECB ) i centralne banke drava lanica.

Kada se govori o glavnoj centralnoj banci u okviru Evropske Unije misli se na Evropsku

centralnu banku koja, kao i veina centralnih banaka, predstavlja banku banaka zemljama

lanica Evropske unije9. ECB sa seditem u Frankfurtu u Nemakoj, poela je da funkcioniejuna 1998. godine, sa osnovnim ciljem da odrava cenovnu stabilnost, a time i da podri optuekonomsku politiku EU. ECB odluuje o nainu predstavljanja Evropskog sistema centralnih

banaka u oblasti meunarodne saradnje.

9BaraS., StakiB. Me unarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beogra d, 2008., str. 86


9/28

9

4.FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

Definisanje centralne banke, odnosno isticanje njenih razlika u odnosu na poslovno

bankarstvo, glasi:

,,Posao centralne banke, kao razliit od posla komercijalne banke, je da kontroliekomercijalne banke na takav nain da promovie generalnu politiku drave.

U ovom implicitno postoje tri fundamentalne take:

-prvo, centralna banka ne egzistira da maksimizira profit za njene vlasnike, kao to toini komercijalna banka;

-drugo, ona mora da raspolae odreenim sredstvima za kontrolisanje komercijalnih

banaka; i

-tree, ona je podreena dravi10.

Funkcije centralne banke se odreuju striktno zakonskom regulativom, posebnim zakonom ocentralnoj banci, jer se pridaje veliki znaaj efikasnom i racionalnom funkcionisanju ovefinansijske institucije. Centralne banake u razvijenim trinim privredama danas predstavljajudravne ili kvazi - dravne institucije, koje su preokupirane postizanjem odreenih ciljeva, zaitavu privredu, kao to je odravanje likvidnosti makrosistema, spreavanje masovnog

bankrotstva banaka, visoke stope nezaposlenosti, a ne maksimiziranje profita. Treba imati u

vidu da ona nije profitna institucija iako raspolae sopstvenim izvorima prihoda, ve je njenaosnovna funkcija uspostavljanje i odravanje monetarne i privredne stabilnosti nacionalne

privrede.

Osnovne funkcije centralne banke su:

1.

Emisiona funkcija

2.

Funkcija monetarnog regulisanja

3. Uloga bankara drave

4. Regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema

5. Kontrolna funkcija

6. Spoljno - ekonomska funkcija

7. Organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji16

10Dr uki .,Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir , aak, 2006., str.9.


10/28

10

4.1.

EMISIONA FUNKCIJA

Emisiona funkcija centralne banke podrazumeva emisiju novca (papirnog i

kovanog)preko specijalizovanih institucija ili organa (Zavod za tampanje novanica). Pristupemisiji novca znai da na osnovu monetarne politike treba odrediti objektivnu merulikvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih transakcija. Ona emituje

primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospelapotraivanja. Primarnom emisijom, banke pomou odgovarajuih instrumenata monetarnogregulisanja, bre dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju. Sa druge strane,novac u savremenim uslovima ima ulogu potraivanja nebankarskih subjekata od bankarskogsistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako centralna banka posredstvom primarne

emisije, tako i poslovne banke obavljajui sekundarnu emisiju. Ipak, centralna banka u tomeima odluujuu ulogu obzirom da emituje primarni novac koji slui kao osnova za sekundarnu

emisiju poslovnih banaka. Na taj nain ona odrava potrebnu koliinu novca u opticaju iregulie visinu kamatnih stopa na finansijskom tritu. Takoe, donosi odluku o putanju uopticaj i povlaenju novanica i kovanog novca, utvruje apoene i njihova obeleja.

4.2.

FUNKCIJA MONETARNOG REGULISANJA

Monetarna politika je politika koju vodi centralna banka, s namerom da utie namonetarne i realne agregate, kamatne stope i devizni kurs, a sve u cilju postizanja krajnjih

ciljeva makroekonomske politike (stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i

uravnoteen platni bilans), pri emu se akcenat stavlja na stabilnost cena.

Zavisno od naina delovanja istrumenti monetarnog regulisanja mogu se podeliti u dve grupe:

-direktne instrumente, koji omoguavaju neposredno postizanje ciljeva tj. dovoenjemonetarnih i kreditnih agregata na eljeni nivo. Najee korieni istrumenti iz ove grupe suregulisanje kamatnih stopa i kreditni limit,

-indirektni istrumenti deluju kroz odnos izmeu novane mase i primarnog novca.

4.3.

ULOGA BANKARA DRAVE

Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna banka prua dravi, ime ona deluje kaobankar drave. Dakle, funkcija bankara drave obuhvata sledee usluge koje centralna bankaprua dravi:


11/28

11

- Deponovanje sredstava koja pripadaju dravi i pozajmljivanje novanih sredstava

dravi;

- Slui kao fiskalni posrednik (agent) i jemac drave;

- Prua izvrnoj vlasti stru na miljanja o monetarnim i finansijskim poslovima;

- Vri plaanja sarauna koji drava kod nje poseduje, na osnovu naloga same drave.

Izmeu centralne banke i drave, odnosno vlade postoji tesna veza. U toj funkciji secentralna banka pojavljuje kao blagajnik, konsultant i kreditor drave. U centralnim

bankama najveeg broja drava otvoreni su rauni vlade i njenih ministarstava, prekokojih se vri priliv budetskih prihoda i izmirenje rashoda budeta11. Kada je re o odnosudrave i centralne banke u pogledu kori enja kredita, situacija u zemljama sa razvijenomtrinom privredom se bitno razlikuje. U nekim od tih zemalja je dozvoljeno da dravakoristi kratkoro ne pozajmice kod centralne banke u toku fiskalne godine, ali samo u

granicama utvrenim zakonom o centralnoj banci.

4.4. REGULISANJE LIKVIDNOSTI BANKARSKOG I

PRIVREDNOG SISTEMA

Sa ireg makroekonomskog aspekta likvidnost se javlja kao osnovni faktor poslovanjaekonomskih subjekata, pa otuda solventnost i likvidnost postaju osnovna obelejaekonomskog sistema u kojem deluju ekonomske zakonitosti. Likvidnost bankarskog sistema

se javlja kao osnovna determinanta normalne cirkulacije finansijskih sredstava kao sastavnogdela privrednih tokova i kao osnovni preduslov uspenosti banaka na poslovima pribavljanja iupotrebe novanih sredstava. Naime, radi se o obezbeivanjulikvidnosti makroekonomskogsistema u uslovima rastue privrede, to se realizuje snabdevanjem poslovnih banaka

potrebnim kvantumima novca i kredita preko kreditiranja poslovnih banaka. Time centralne

banke spreavaju masovno bankrotstvo banaka, zbog ega se i javljaju kao zajmodavci ukrajnjoj instanci (poslednje utoite). Ovo sa druge strane znai da su centralne bankesposobne i spremne da odobre zajmove bankama u vreme krize, kada druge banke ne mogu,

ili nisu spremne da to uine.

4.5.

KONTROLNA FUNKCIJA

Ova funkcija se vri putem praenja, kontrole i korigovanja poslovne aktivnosti poslovnihbanaka i drugih finansijskih, nebankarskih institucija. Akcenat se stavlja na to da centralna

banka ide na ouvanje stabilnosti pojedinanih banaka, obzirom da su one najznaajniji

11BaraS., StakiB., Hadi M., Ivani M., ''Poslovno bankarstvo'' , Univerzitet Singidunum, Beograd,

2005., str. 29.


12/28

12

finansijski intermedijatori, tako da sve negativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja na

najiru javnost. Razlog vie za po jaani nadzor proizilazi iz moi poslovnih banaka da vreronu transformaciju sredstava. Moe se zakljuitida je pomenuti nadzor od strane centralne

banke u funkciji stabilnosti, sigurnosti i efikasnosti bankarskog poslovanja, a u kontekstu

optimizacije konfliktnih ciljeva poslovne politike banaka. Osim toga nadzor ima ulogu u

obuzdavanju banaka sklonih agresivnoj kreditnoj politici, kao i pronalaenju naina zaanalitiku procenu rizika u bankarskom poslovanju. Nadzor nad poslovnim bankamacentralna banka vri neposredno ili zajedno sa drugim nadlenim organima (ministarstvofinasija, bankarsk im komisijama, slubama kontrole novanog opticaja)12.

U savremenim uslovima egzistiraju 3 modela strukture nadzora finansijskog sektora13.

-Prvi model se zasniva na principu specijalizacije regulatornog tela , ije kompetencijesu razdvojene graninim linijama bavljenja odreenim operacijama unutar finansijskogsektorabankarski sektor, sektor hartija od vrednosti i sektor osiguravajuih kompanija. Re

je o tzv. sektorskom pristupu. Ovaj model je zastupljen kod sledeih zemalja: Grka, panija,Francuska i Portugalija.

-Drugi model se zasniva na potpunoj konsolidaciji odgovornosti u pogledu nadzora

unutar finansijskog sektora u jedinstveno nadzorno telo (agenciju). U literaturi ovaj pristup se

naziva umbrella supervision approach, odnosno kiobran pristup nadzoru.Ovaj model jerelativno novijeg datuma i zastupljen je kod sledeih zemalja: Austrija, Belgija, Nemaka,Danska, Irska, vedska i Velika Britanija.

-Trei model predstavlja neku vrstu kombinacije prethodna dva. U njemu se insistirana konsolidaciji odgovornosti u pogledu nadzora, prema ciljevima nadzora koji se ele postii unutar finansijskog sektora. Vrenje nadzora dele gira se na dva tela. Jedno se fokusira nazatitu stabilnosti finansijskih ins titucija, a drugo na potrebne radnje i poslove kojima seobezbeuje transparentnost operacija. Bitno je istai da bi ovaj model trebalo tretirati zajednosa sektorskim pristupom, ukoliko je u konkretnoj zemlji prisutno postojanje posebnog tela za

nadzor osiguravajuih kompanija. Ovaj model je zastupljen samo kod dve zemlje stare laniceEUItalije i Holandije.

4.6. SPOLJNO-EKONOMSKA FUNKCIJA

Centralna banka regulie pla anja i kreditiranje prema inostranstvu i upravlja spoljnimdugovima i deviznim rezervama zemlje, a posebno vodi rauna o deviznom kursu valute injenoj stabilnosti. Centralna banka priprema i realizuje meunarodne ugovore i uspostavljasaradnju sa centralnim bankama drugih zemalja, kao i sa meunarodnim finansijskimorganizacijama.

18

12BaraS., StakiB., Hadi M., Ivani M., Praktikum za bankarstvo, Univerzi tet Singidunum, Beograd, 2005.,

str. 13

13Dr. uki .,Centralna banka i finansijski sistem, Letopapir , aak, 2006., str. 316.


13/28

13

4.7. ORGANIZOVANJE FUNKCIJE PLATNOG PROMETA

Centralne banke igraju vanu ulogu i u unutranjem platnom prometu. U ranijem periodu ovafunkcija se svodila na izdavanje novanica i kovanog novca kojim se vrilo gotovinsko

plaanje. Meutim, u dananjim uslovima daleko najvei deo meusobnih plaanja privrednih

subjekata kao i plaanja sektora stanovnitva vri se bezgotovinski.


14/28

14

5.NARODNA BANKA SRBIJE

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrenih Zakonom oNarodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skuptiniRepublike Srbije.

Poloaj, organizacija, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne bankeSrbije prema organima Republike Srbije i meunarodnim organizacijama i institucijama,ureeni su Ustavom Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 98/2006) i Zakonom o

Narodnoj banci Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 dr.zakon,44/2010, 76/2012, 106/2012 i 14/2015).

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i ouvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ne

dovodei u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosiouvanju i jaanju stabilnosti finansijskog sistema.

5.1.

FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

Narodna banka Srbije ima sledee funkcije:

- utvruje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;

-

upravlja deviznim rezervama;- utvruje i sprovodi, u okviru svoje nadlenosti, aktivnosti i mere radi ouvanja i

jaanja stabilnosti finansijskog sistema;- izdaje novanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;- ureuje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i

sa inostranstvom, u skladu sa zakonom;

- izdaje i oduzima dozvole za rad i vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanjabanaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuju banke;

- izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, odnosno ovlaenja zaobavljanje pojedinih poslova iz te delatnosti, vri nadzor nad obavljanjem te delatnosti

i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje;- izdaje i oduzima dozvole za rad i dozvole za upravljanje drutvima za upravljanje

dobrovoljnim penzijskim fondovima, vri nadzor nad ovom delatnou i obavlja drugeposlove, u skladu sa zakonom kojim se ureuju dobrovoljni penzijski fondovi;

- izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, vri nadzor nadobavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se

ureuje lizing;- izdaje i oduzima platnim institucijama dozvole za pruanje platnih usluga, a

institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje elektronskog novca, vri


15/28

15

nadzor nad pruanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, a obavlja idruge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuju platne usluge;

- obavlja poslove zatite prava i interesa korisnika usluga koje pruaju banke, davaoci

finansijskog lizinga, drutva za osiguranje, drutva za upravljanje dobrovoljnimpenzijskim fondovima, pruaoci platnih usluga i izdavaoci elektronskog novca, uskladu sa zakonom;

- utvruje ispunjenost uslova za pokretanje postupaka restrukturiranja banaka, odnosno

lanova bankarske grupe i sprovodi ove postupke, odluuje o instrumentima i meramakoje e se preduzeti u restrukturiranju i obavlja druge poslove u vezi srestrukturiranjem banaka, u skladu sa zakonom kojim se ureuju banke;

- izdaje i oduzima operatorima platnog sistema dozvole za rad ovog sistema, vri nadzor

nad njihovim poslovanjem i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se

ureuju platne usluge;- obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrene poslove za Republiku Srbiju ne

ugroavajui pri tome svoju samostalnost i nezavisnost;- obavlja i druge poslove iz svoje nadlenosti, u skladu sa zakonom.

5.2.

ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE

Organi Narodne banke Srbije su:

- Izvrni odbor,

-

guverner i

-

Savet guvernera.

5.2.1.Izvrni odbor ine guverner, direktor Uprave za nadzor nad finansijskiminstitucijama i viceguverneri Narodne banke Srbije.

-Izvrni odbor, pored ostalog, utvruje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radiouvanja i jaanja stabilnosti finansijskog sistema.Izvrni odbor utvruje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna bankaSrbije primenjuje u sprovoenju monetarne politike.

Pored navedenog, Izvrni odbor na predlog Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama(Uprava za nadzor) donosi propise Narodne banke Srbije u oblasti kontrolne i nadzorne

funkcije, u skladu sa zakonima kojima se ureuje obavljanje tih funkcija.

Izvrni odbor na predlog Uprave za nadzor reenjem odluuje:

-o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama;

-o davanju i oduzimanju drutvima za osiguranje dozvola za obavljanje delatnostiosiguranja;

-o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga;


16/28

16

-o davanju i oduzimanju drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovimadozvola za rad i dozvola za upravljanje tim fondovima;

-o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka, odnosno postupka likvidacijenad gore navedenim finansijskim institucijama;

-o davanju i oduzimanju platnim institucijama dozvola za pruanje platnih usluga,-o davanju i oduzimanju institucijama elektronskog novca dozvola za izdavanje ovog

novca.

Izvrni odbor donosi i propise i druge opte i pojedinane akte u oblasti restrukturiranjabanaka u skladu sa zakonom kojim se ureuju banke.

Izvrni odbor donosi odluke na sednicama, veinom glasova svih lanova. U sluajuizjednaenog broja glasova, odluuje glas guvernera.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koji zastupa i predstavlja Narodnu banku

Srbije.

5.2.2. Guverner rukovodi poslovanjem Narodne banke Srbije i organizuje njen rad;

sprovodi odluke Izvrnog odbora i Saveta; donosi propise, opte i pojedinane akte iznadlenosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Izvrnog odbora iSaveta; predlae propise, opte i pojedinane akte koje donose Izvrni odbor i Savet, akoZakonom nije drukije ureeno; ureuje unutranju organizaciju Narodne banke Srbije isistematizaciju radnih mesta u Narodnoj banci Srbije, kao i radne odnose zaposlenih u

Narodnoj banci Srbije; imenuje i razreava zaposlene koji rukovode organizacionimjedinicama u Narodnoj banci Srbije i obavlja druge poslove utvrene Zakonom o Narodnojbanci Srbije i drugim zakonima na nain koji nije u suprotnosti s osnovnim ciljevima.

5.2.3. Savet guvernera ine pet lanova, ukljuujui i predsednika, koje bira Narodnaskuptina na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za poslove finansija. lanoviSaveta biraju se na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Savet donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

Poslovi Narodne banke Srbije utvreni zakonom i drugim propisom obavljaju se u osnovnimorganizacionim jedinicama, Upravi za nadzor, Zavodu za izradu novanica i kovanog novca Topider i filijalama Narodne banke Srbije14.

14http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/index.html


17/28

17

Organizaciona struktura NBS

Izvor:http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.html
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.html


18/28

18

6.KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE

6.1.

POJAM KONTROLNE FUNKCIJE NBS

Nakon prestanka postojanja SR Jugoslavije, u Srbiji je preuzet sa biveg saveznog nivoamodel regulisanja i nadzora finansijskog sektora od strane tri entiteta. Nadzor poslovnog

bankarstva vrila je NBS, trita hartija od vrednosti - Komisija za hartije od vrednosti, aosiguravajuih drutava - Ministarstvo finansija Republike Srbije. Prema usvojenom Zakonuo Narodnoj banci Srbije iz jula 2003. godine, NBS vri nadzor nad poslovanjem banaka,obavljanjem delatnosti osiguranja, drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima. U svojoj organizacionoj strukturi NBS ima i centar za zatitu korisnikafinansijskih usluga i kontrolu trita nad obavljanjem tih usluga.

Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitostiposlovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa

zakonom kojim se ureuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. NBS donosipropise kojima se utvruju standardi opreznog bankarskog poslovanja.27Pri vrenju kontroleNarodna banka Srbije ima prav o uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i

drugih finansijskih organizacija, kao i pravnih lica koja su sa bankom, odnosno drugom

finansijskom organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravljakim iliposlovnim odnosima. NBS propisuje blie uslove i na in vrenja kontrolne funkcije, u skladu

s ovim i dr ugim zakonom15.

Narodna banka Srbije sarauje sa stranim institucijama nadlenim za kontrolu poslovanjabanaka i domaim organima i institucijama nadlenim za nadzor u o blasti finansijskogposlovanja, u cilju unapreenja kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Narodna bankaSrbije moe da razmenjuje podatke pribavljene u oba vljanju kontrolne funkcije sa stranim idomaim organima i institucijama .

6.2. UEE U BANCI

Bez saglasnosti NBS ne moe se stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci ili pravo glasau upravljanju bankom vee od 5%, za razliku od dosadanjeg bankarskog reima kada je ovasaglasnost bila neophodna za u ee preko 15% i to samo za direktno vlasnitvo.

Lice koje je steklo akcije, nezavisno od svoje volje (naslee, pravno sledbenitvo i dr.) dunoje da NBS u propisanom roku od 30 dana podnese zahtev za davanje saglasnosti ili da steeneakcije otui.

15Zakon o NBS (IV. Kontrolna funkcija NBS, Slubeni glasnik RS, br. 72/2003), lan 64.


19/28

19

U sluaju da je na nedozvoljen nain, bez saglasnosti NBS steeno uee u banci , Narodnabanka Srbije je ovlaena da naloi prodaju akcija, zabrani posredno ili neposrednoostvarivanje glasakog prava u banci kao i uticaj na upravljanje bankom ili na poslovnu

politiku banke, a krajnja mera je poni tenje vlasnitva u banci.

Na ovaj nain pojaan je nadzor nad vlasnikom strukturom banaka, ime se smanjujemogunost negativnog uticaja akcionara na poslovanje banaka. Jednom datusaglasnost NBSmoe ukinuti. Lica koja su dobila sa glasnost najmanje jednom godinje dostavljaju podatke oispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti.

6.3.

KONTOLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA

BANAKA

Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitostiposlovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa

Zakonom o bankama.

Ako se utvrdi da je banka postupila suprotno propisima i merama monetarne politike i na

nain koji ugroava njihov bonitet, NBS e izdati nalog banci da otkloni utvrenunepravilnost i, istovremeno primenie odgovarajue mere. NBS primenie mere i prema

bankama za koje se kontrolom utvrdi da su postupile suprotno propisima ili na nain kojiugroava njihov bonitet, iako su pre okonanja kontole otklonili utvrenu nepravilnost.Kontrolom boniteta se utvruje naroito: adekvatnost poslovne politike banke; pridravanje

postupka za odobravanje kredita ; da li banka utvruje bonitet zajmoprimaoca; da li su kreditiobezbeeni jemstvom; da li banka preduzima mere naplate dospelih kredita; nain obavljanjaunutranje kontrole rada banke; da li se prilikom odobravanja kredita pristupa izradi fizibilitistudija; da li banka vri kontolu boniteta pravnih subjekata gde postoje osniva ili akcionar;utvruje racionalnost organizacije banke16.

Centralna banka obavezuje banku da preventivno sprovode jednu ili vie aktivnosti, i to da:

-svoje poslove uskladi sa propisima,

-povea iznos osnivakog kapitala, sredstava i posebne rezerve za obezbeenjegubitka,

-obustavi davanja kredita u odreenom vremenu,-otpie potraivanja kada se za to steknu uslovi,-obustavi pripis kamata na aktivi odreenog stepena naplativosti,-otkloni i druge nepravilnosti preduzimanjem odreenih aktivnosti.

Mere koje preduzima NBS prema bankama kod kojih su naene nepravilnosti uposlovanju mogu biti:

30

16BaraS., StakiB., Hadi M., Ivani M., ''Poslovno bankarstvo'' , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005., str.53


20/28

20

-obustavljanja davanja kredita za likvidnost,

-zabrana kupovine i prodaje hartija od vrednosti,

-obustava plaanja sa iro-ra una, osim za plaanja po osnovu tednih uloga i tekuihrauna graana,-ogranienje obima plasmana,-obustavljanje ili ogranienje plaanja u inostranstvu, osim za plaanja dospeliminostranim kreditima i konvencijskim obavezama,

-ogranienje zaduenja u inostranstvu.

Banka koja podatke obrauje ili poslovne knjige i drugu dokumentaciju vodi u elektronskomobliku, duna je da ovlaenim licima, na njihov zahtev, prui neophodnutehniku podrku ukontroli tih knjiga, odnosno te dokumentacije. Ona imenuje svogpredstavnika koji e ovlaenim licima pruiti svu neophodnu pomo da nesmetano vre kontrolu.Data je mogunost NBS da reenjem o privremenoj meri banci zabranipreduzimanjeradnji iji je cilj otuenje imovine predviene u okviru korektivnih i prinudnih mera i naloie joj da preduzme jednu ili vie aktivnosti za otkl anjanje utvrenih nepravilnosti.

6.4.

REVIZORSKI IZVETAJI

Obavljanje revizije finansijskih izvetaja za banke detaljnije je regulisano sledeim propisima:

-Zakonom o raunovodstvu i reviziji,

-Zakonom o bankama, i

-Odlukom o spoljnoj reviziji banaka.

Narodna banka Srbije utvruje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vriti revizijufinansijskih izvetaja banke. Radi stavljanja na listu, preduzee za revizijuNarodnoj banci

podnosi zahtev uz dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost navedenih kriterijuma. Spoljni

revizor koji je na listi ne moe u istoj godini obavljati reviziju finansijskih izvetaja banke i

pruati joj konsulta ntske usluge, niti moe obavljati reviziju za poslovnu godinu u kojoj joj jepruao ove usluge . Taj spoljni revizor ne moe obavljati ni reviziju finansijskih izvetajabanke za poslovnu godinu u kojoj je njegov zaposleni bio privremeno angaovan u toj banci,ili je u banc i privremeno angaovan u vreme obavljanja revizije.

Izvetaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji godinjih finansijskih izvetaja bankesainjava se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji, Meunarodnim standardimarevizije i Odlukom o spoljnoj reviziji banaka.

Izvetaj o reviziji sadri: izvetaj i miljenje spoljnog revizora, pismo o pre zentacijifinansijskih izvetaja banke i analize i priloge. Spoljni revizor daje miljenje o tome da lifinansijski izvetaji koji su bili predmet revizije po svim materijalno znaajnim pitanjima


21/28

21

istinito i objektivno, u skladu s Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS) iMeunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI), prikazuju finansijski poloaj

banke, njene rezultate poslovanja i novane tokove. Uz izvetaj o reviziji, spoljnirevizor daje i miljenje o efikasnosti funkcionisanja unutranje revizije, sistemu upravljanjarizicima i sistemu unutranjih kontrola.

Banka je duna da Narodnoj banci Srbije izvetaj o reviziji dostavi zajedno s pismomrukovodstvu banke najkasnije u roku od 120 dana posle zavretka poslovne godine na koju seizvetaj o reviziji odnosi. Banka je takoe duna da, najkasnije u roku od deset dana od danadostavljanja izvetaja o reviziji, na svojoj Internet prezentaciji objavi kompletan izvetajspoljnog revizora i da ga zadri na toj prezentaciji do objavljivanja izvetaja za narednu

poslovnu godinu. Ako Narodna banka Srbije odbije da prihvati kompletan izvetaj spoljnogrevizora, ne e prihvatiti izvetaj o toj reviziji i zahtevae da drugi spoljni revizor ponovoobavi reviziju o troku banke. Banka je duna da na svojoj Internet prezentaciji odbijeniizveta j zameni novim izvetajem, koji je drugi spoljni revizor sainio na osnovu ponovoobavljene revizije.

6.5.

KOREKTIVNE I PRINUDNE MERE

U zavisnosti od:

-teine utvr enih nepravilnosti,

-pokazanost spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone nepravilnosti i

-stepena ugroavanja finansijske discipline i nesmet anog funkcionisanjabankarskog sistema

NBS prema poslovnoj banci preduzima sledee mere:

Pismena opomenazbog uoene manje nepravilnosti koja neposredno ne utie na finansijskostanje banke direktoru banke se upuuje pismena opomena u kojoj se navodi do kog datuma

je banka duna da obavesti NBS o pred uzetim aktivnostima naotklanjanju uoenihslabosti.

Nalogodavno pismo zbog uoavanja nepostojanja ili nepostupanja u skladu sa standardimasavesnog bankarskog poslovanja, a koja mogu dovesti do ugroavanja finansijskog stanjabanke upravnom odboru, nadzornom odboru i direktoru se upuuje pismo koje, pored ostalog,sadri: ukazivanje na radnju ili neinjenje koje ugroava poslovanje banke i dokaz o tome,zahtev za preduzimanje aktivnosti u cilju otklanjanja uoenih nepravilnosti, rokovi za njegovosprovoenje i nain izvetavanja NBS.

Nalog za otklanjanje uoenih nepravilnosti ukoliko se nakon upu ivanja nalogodavnogpisma ne dostavi plan aktivnosti, ukoliko on ne bude odobren, ili se ne potuje zadati rok ilidoe do pogoranja finansijskog poloaja banke poslovnoj banci se nalae da u roku neduem od godinu dana sprovede aktivnosti poput: usklaivanja poslovanja sa propisima,


22/28

22

poveanja novanog dela osnivakog kapitala, iznos kapitala prilagodi zahtevu minimum 8%ukupnog iznosa rizine bilansne aktive vanbilasnih stavki, poveanja iznosa rezerve...

Uvoenje prinudne uprave reenje o uvoenju prinudne uprave donosi guverner NBSukoliko se kapital smanji ispod 4% od ukupnog iznosa rizine bilansne aktive i vanbilansnih

stavki, ili ako banka u roku ne izvri nalog NBS ili doe do pogoranja finansijskog poloaj abanke. Reenje se donosi ukoliko se proceni da bi nain rukovoenja i upravljanja bankommogao doprineti poboljanju finansijskog poloaja i otklanjanja nepravilnosti. U tom sluaju

NBS imenuje dva prinudna upravnika, rok u kojem se imenuje prinudna uprava i utvrujenaknada za ova lica na teret banke. Reenjem se funkcije upravnog odbora, nadzornog odbora i direktora prenose na prinudne upravnike.

Oduzimanje dozvole za rad ako, i pored preduzetih mera, banka ili druga finansijskaorganizacija ne izvre nalog NBS, ili s e ne pridravaju mera koje su prema njima izreene, iliu roku od 180 dana od dana dostavljanja reenja o uzricanju mera ponove istu nepravilnost,

NBS e pristupiti naplati svih svojih potraivanja od te banke ili druge finansijske

organizacije i donee reenje o oduzimanju dozvole za rad banke ili druge finansijskeorganizacije, te pokrenuti postupak njenog steaja, odnosno likvidacije. Guverner NBS je tajkoji donosi reenje o oduzimanj u dozvole za rad banci.

Nezavisno od preduzetih mera, Narodna banka Srbije moe izrei novanu kaznu banci, ijaje maksimalna visina poveana sa sadanjih 1% na 5% propisanog novanog dela kapital, kaoi lanu upravnog i izvrnog odbora banke (od 1 do 12 z arada tog lica).

6.6. KONTROLA BANKARSKE GRUPE NA

KONSOLIDOVANOJ OSNOVI

Kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi NBS vri posredno i neposredno, uskladu sa meunarodnim standardima i principima Bazelskog komiteta za superviziju banaka,na osnovu zakljuenog sporazuma o saradnji, odnosno na osnovu uspostavljene razmeneinformacija.

Posredna kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi vri se na osnovukonsolidovanih finansijskih izvetaja i druge dokum entacije o poslovanju bankarske grupekoja se, u skladu sa Zakonom i ovom odlukom, dostavlja NBS, kao i na osnovu drugih

podataka o poslovanju bankarske grupe kojima NBS raspolae, a neposredna kontrola uvidom u poslovne knjige i drugu dokumen taciju banke i lanova bankarske grupe.

Bankarska grupa predstavlja grupu drutava koju ine iskljuivo lica u finansijskom sektoru iu kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvieg mati nog drutva ili svojstvo zavisnogdrutva. Ona je duna da se pridrava limita propisanih za banku koji se odnose na pokazateljadekvatnosti kapitala, na veliku izloenost, na ulaganja u druga pravna lica i osnovnasredstva, kao i na ukupnu otvorenu deviznu poziciju. Pokazatelj adekvatnosti kapitala

bankarske grupe izraunava se na nain propisan odlukom kojom se ureuje adekvatnostkapitala banke i ne moe biti nii od 12%, odnosno od nivoa koji odredi NBS.


23/28

23

Struktura bankarske grupe mora biti transparentna kako bi omoguila adekvatnuunutranju i spoljnureviziju, kao i nasmetano vrenje kontrolne funkcije centralne banke.

Najvie matino drutvo bankarske grupe, odnosno banka odgovorni su zakontinuirano identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika u poslovanju bankarske grupe,

kao i za upravljanje tim rizicima. Kriterijumi, naini i postupci identifikovanja,

Najvie matino drutvo bankarske grupe iju kontrolu na konsolidovanoj osnovi vriNarodna banka Srbije, priprema i Narodnoj banci Srbije podnosi konsolidovane finansijske

izvetaje te grupe, koji se sa injavaju u skladu s Maunarodnim raunovodstvenimstandardima, odnosno Maunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI).

Pod konsolidovanim finansijskim izvetajima se, u smislu ove odluke, podrazumevajukonsolidovani bilans stanja i bilans uspeha.

Ukoliko organizaciona struktura bankarske grupe ne omoguava vrenje kontole nakonsolidovanoj osnovi, NBS moe naloiti bankarskoj grupi da prilagodi svoju strukturu ili

naloiti banci da istupi iz takve gru pe.

6.7.

KVARTALNI IZVETAJI U FUNKCIJI OBJAVLJIVANJA

REZULTA TA KONTROLNE FUNKCIJE NBS

Sektor za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije, u elji da iza e u susretpotrebama domaih i stranih subjekata za sagledavanjem finansijskih aktivnosti i rezultata u

oblasti kontrole banaka, kao i finansijskog poloaja i strukture bankarskog sektora, objavljujekvartalne izvetaje bankarskog sektora u Srbiji. Sveobuhvatno prikazani kvartalni izvetajibankarskog sektora u Srbiji prestavljaju svojevrsno tumaenje skupa kvartalnih izvetaja kojesu banke dune da dostave NBS. Pored kvartalnih izvetaja banke su u obavezi da

blagovremeno dostavljaju i dnevne, dekadne, mesene i godinje izvetaje. Cilj ovakvogoblika sprovoenja posredne kontrole banaka od strane NBS jeste da se umanji svakoizlaganje rizicima koji su van propisanih okvira, iz kojih bi mogli proistei negativni efekti na

bankarsko poslovanje, spree budui masovni krahovi banaka i da se ouva poverenje graanau bankarski sektor i finansijskog sistema u celini.

Banke dostavljaju izmeu ostalog sledee kvartalne izvetaje:

Obrazac OP- osnovni podaci o banci, koji u sebi sadri podatke poput poslovnog imena isedita banke, adresu, telefone sedita, in ternet, e-mail i SWIFT adresu, matini broj, brojiro- ra una, ime i prezime predsednika Izvrnog odbora,njegov telefon, telefaks i e-mail adresu. Pored toga tu su sadrani imena lanovaUpravnog i Izvrnog odbora. U drugomdelu OP obraza c daje uvid u podatke o organizacionim oblicima banke i podatke o njenim

zaposlenima (broj zaposlenih u toj banci, njihovu starosnu i kvalifikacionu strukturu).

Pregled najveih akcionara banke (AKC- NA) sa stanjem na odreeni dan, gde se prikazuje15 najveih akcionara banke prema visini ue a u upravljakim


24/28

24

akcijama banke, to dalje omogu ava uvid u poreklo kapitala (domae ili strano). Na osnovuovih izvetaja banaka, NBS je dolazi do podataka o strukturi bankarskog sektora, brojuzaposlenih u bankarskom sektoru i vlasnikoj strukturi banaka.


25/28

25

ZAKLJUAK

Bankarstvo, kao deo finansijskog sistema, je poslovna aktivnost od opteg drutvenogznaaja, i zasniva se na poverenju, sigurnom i pouzdanom nainu poslovanja, u skladu sa

posebnim odgovornostima prema proveriocima i prema drutvu u celini. Poverenje ubankarski sektor se obezbeuje ouvanjem likvidnosti i finansijske stabilnosti svakepojedinane banke i bankarskog sektora u celini, i upravo to omoguavaju centralne banke iBazelski komitet za nadzor nad bankama.

Kroz istoriju bankarskog poslovanja pokazalo se da je neophodno uspostaviti sistem

kontrole nad bankama. Adekvatan nadzor nad poslovanjem banaka je kljuan elementouvanja stabilnosti u nacionalnim finansijskim sistemima i u meunarodnom bankarskom

poslovanju, posebno u periodima svetskih finansijskih kriza. Nadzor nad poslovanjem banaka

obavljaju centralne banke. U Srbiji, funkciju nadzora nad bankama obavlja Narodna bankaSrbije.

Kapital banke predstavlja izvor sredstava - rasta banke, prua sigurnost banci u pogledu, nesamo postojeih, ve i buduih, neidentifikovanih rizika, predstavlja zatitu interesa

poverilaca, deponenata banke i omoguava stvaranje poverenja u banku i itav bankarskisektor i finansijski sistem. NBS kontorolie pokazatelj adekvatnosti kapitala u cilju nadzora

boniteta i zakonitosti poslovanja banaka u Srbiji.

Moe se zakljuiti da se znaaj centralne banke kroz istoriju poveavao i da danas bez

njih nema postavljenog temelja za uspeno funkcionisanje ekonomije svake zemlje, iako sestepen nezavisnosti centralne banke veoma razlikuje po zemljama.

U radu se opisuju kontrolne funckije NBS. Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za

rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i preduzima druge mere u skladu sazakonom kojim se ureuje njihovo poslovanje. NBS donosi propise kojima se utvrujustandardi opreznog bankarskog poslovanja. Pri vrenju kontrole, kroz revizorske izvetaje,ona ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i drugih finansijskih

organizacija, kao i pravnih lica koja su sa bankom, odnosno drugom finansijskom

organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravljakim ili poslovnim

odnosima. Uz njenu saglasnosti se moe stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci ilipravo glasa u upravljanju bankom vee od 5%. Kontolom boniteta i zakonitosti poslovanjabanaka, NBS utvruje da li je banka postupila u skladu sa propisima i merama monetarnepolitike na nain koji ne ugroava njihov bonitet. Kvartalni izvetaji su u funkciji objavljivanja rezultata kontrolne funkcije NBS. Sektor za kontrolu poslovanja banaka Narodne

banke Srbije, u elji da izae u susret potrebama domaih i stranih subjekata zasagledavanjem finansijskih aktivnosti i rezultata u oblasti kontrole banaka, kao i finansijskog

poloaja i strukture bankarskog sektora, objavljuje kvartalne izvetaje bankarskog sektora uSrbiji.


26/28

26

LITERATURA:

Bara S., StakiB., Hadi M., Ivani M., ''Poslovno bankarstvo'' , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005.

BaraS., StakiB., Hadi M., Ivani M., ''Praktikum za bankarstvo'', Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005.

Bara S., StakiB., Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beogra d, 2008.

uki., ''Centralna banka i finansijski sistem'', Litopapir, aak, 2006.

uki ., Bjelica V., Risti ., ''Bankarstvo'', Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

EriD., Finansijska trita i instrumenti - drugo izmenjeno izdanje, Beograd, igoja, 2007. godina

irovi M., Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd, 2007.

Prof. Dr Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.

Mishkin S. F., Monetarna ekonomija, bankarstvo i f inansijska trita, Data status, Beograd, 2006.

StakiB., Me unarodne finansijske institucije, Univerzitet Sing idunum, Beograd, 2012.

Rose S. P., Hudgins C. S., Bankarski menadment i f inansijske usluge, Data status, Beograd, 2005.ivkoviA., Koetinac G., ''Monetarna ekonomija'', Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.

BabiB., ''Nadzor nad bankarstvom u zakonodavstvu EU i SRJ'', ''Pravo i privreda'', br. 5-8/2001, Beograd,

2001.

KORIENI WEB SAJTOVI:

http://www.slglasnik.com/

https://sr.wikipedia.org/sr

http://www.nbs.rs/internet/latinica/index.html


27/28

27

SADRAJ:

UVOD ....................................................................................................................................................... 1

1. CENTRALNE BANKE ISTORIJAT ..................................................................................................... 2

1.1. CENTRALNE BANKE U SVETU ................................................................................................... 2

1.2. OSNIVANJE NARODNE BANKE SRBIJE ...................................................................................... 3

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE ............................................................................. 4

2..1. KARAKTERISTIKE .......................................................................................................................... 4

2.2. STATUS I VLASNIKI UDEO........................................................................................................... 4

3. ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE ................................................................................................. 7

3.1. JEDINSTVENA CENTRALNA BANKA .......................................................................................... 7

3.2. SLOENI SISTEM CENTRALNE BANKE ...................................................................................... 7

3.3. SUPRANACIONALNA CENTRALNA BANKA ............................................................................... 7

4. FUNKCIJE CENTRALNE BANKE ......................................................................................................... 9

4.1. EMISIONA FUNKCIJA .............................................................................................................. 10

4.2. FUNKCIJA MONETARNOG REGULISANJA............................................................................... 10

4.3. ULOGA BANKARA DRAVE..................................................................................................... 10

4.4. REGULISANJE LIKVIDNOSTI BANKARSKOG I PRIVREDNOG SISTEMA .................................... 11

4.5. KONTROLNA FUNKCIJA .......................................................................................................... 11

4.6. SPOLJNO-EKONOMSKA FUNKCIJA ............................................................................................. 12

4.7. ORGANIZOVANJE FUNKCIJE PLATNOG PROMETA ...................................................................... 13

5. NARODNA BANKA SRBIJE .............................................................................................................. 14

5.1. FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE ....................................................................................... 14

5.2. ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE ......................................................................................... 15

5.2.1.Izvrni odbor......................................................................................................................... 155.2.2. Guverner .............................................................................................................................. 16

5.2.3. Savet guvernera ................................................................................................................... 16

6. KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE ......................................................................... 18

6.1. POJAM KONTROLNE FUNKCIJE NBS ...................................................................................... 18

6.2. UEE U BANCI.................................................................................................................... 18

6.3. KONTOLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANAKA ............................................... 19

6.4. REVIZORSKI IZVETAJI............................................................................................................ 20


28/28

28

6.5. KOREKTIVNE I PRINUDNE MERE ............................................................................................ 21

6.6. KONTROLA BANKARSKE GRUPE NA KONSOLIDOVANOJ OSNOVI ......................................... 22

6.7. KVARTALNI IZVETAJI U FUNKCIJI OBJAVLJIVANJA REZULTA TA KONTROLNE FUNKCIJE NBS

23

ZAKLJUAK............................................................................................................................................. 25

LITERATURA: .......................................................................................................................................... 26

SADRAJ:................................................................................................................................................ 27

Documents

Banka centralna