Centralna Banka Srbije

8/19/2019 Centralna Banka Srbije

http://slidepdf.com/reader/full/centralna-banka-srbije 1/35

UNIVERZITET UNION

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

DR LAZAR VRKATIĆ

ULOGA I ZNAČAJ NARODNE BANKE SRBIJEDIPLOMSKI RAD

Mentor: Student:

Doc.dr Aleksandar Vasiljević

Sanja Vioglavin

16466/14

Novi Sad, 2015



2

Sadržaj:

REZIME ...........................................................................................................................

1. UVOD .................................................................................................................. 4

1.1 Cilj istraživanja ................................................................................................. 4

1.2 Predmet istraživanja ......................................................................................... 4

2. CENTRALNA BANKA ...................................................................................... 5

2.1 Definisanje i određivanje funkcija centralne banke ......................................... 6

3. ULOGA CENTRALNE BANKE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU .................. 8

3.1 Tržište novca ..................................................................................................... 8

3.2 Učesnici na tržištu novca ................................................................................ 11

3.3 Tržište kapitala ............................................................................................... 15

3.4 Devizno tržište ................................................................................................ 16

3.5 Odnos centralne banke i poslovnih banaka .................................................... 18

4. OSNOVNE FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE .................................... 20

5. POHABANE I OŠTEĆENE NOVČANICE I KOVANI NOVAC ................... 23

6. BANKARSKI SISTEM SRBIJE ....................................................................... 25

7. NADZOR BANAKA U FUNKCIJI STABILNOSTI BANKARSKOG

SISTEMA ........................................................................................................... 29

7.1 Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke ........................................... 29

7.2 Kontrola statusa i poslovanja banke ............................................................... 30

8. ZAKLJUČAK ........................................................................................................... 33

LITERATURA ............................................................................................................. 35



3

REZIME

U diplomskom radu su objašnjeni osnovni elementi, uloga i značaj Narodne banke

Srbije, kao i uloga centralne banke na finansijskom tržištu . Bankarstvo predstavlja

delatnost koja snažno utiče na uspeh svake druge delatnosti, ali i ekonomije uopšte.

Narodna banka Srbije predstavlja vodeću monetarno kreditnu ustanovu, koja ima

zadatak da osigura nesmetano funkcionisanje bankarskog i finansijskog sistema, kao

i da vodi monetarnu politiku. Drugim rečima, centralna banka kontroliše količinu

novca u opticaju u cilju ostvarenja niske stope inflacije, bez izazivanja visoke

nezaposlenosti. Narodna banka Srbije je najvažniji učesnik na tržištu novca, što

proizilazi iz položaja i zadataka te banke u monetarnom i privrednom sistemu.

Poslednji deo rada je posvećen nadzoru banaka u funkciji stabilnosti finansijkog

sistema koji u Republici Srbiji uspešno sprovodi Narodna banka Srbije. U ovom delu

je u nekoliko ključnih elemenata obrađena sfera uloge, značaja i ciljeva uvođenja

ovog nadzora, kao i posebni elementi koji ga karakterišu (kontrola statusa i

poslovanja banaka, kontrola zakonitosti i boniteta i sl.)

Centralna banka u svim finansijskim sistemima, i shodno tome i Narodna banka

Srbije u finansijskom sistemu Srbije, svakako je osnovna bankarska institucija, koja

neposredno reguliše monetarne i kreditne tokove u Srbiji. Rad Narodne Banke Srbije

je definitivno od izuzetno velikog značaja za ekonomsku samostalnost i nezavisnost

Srbije.



4

1. UVOD

1.1 Cilj istraživanja

Cilj ovog rada, odnosno naučnog istraživanja je da se na jedan celovit, sažet i

razumljiv način istraži uloga i značaj Narodne banke Srbije. Bankarski sistem

Republike Srbije, čine poslovne banke i centralna banka, odnosno Narodna banka

Srbije. Poslovne banke svoju delatnost obavljaju nezavisno, radi ostvarivanja profita

na principima solventnosti, profitabilnosti i obezbeđivanja likvidnosti, dok Narodna

banka predstavlja osnovnu i jedinu monetarnu vlast na monetarnom i valutnom

prostoru, koji pokriva svojim poslovanjem.

Konkretna zainteresovanost za ovu temu i njeno uvođenje u diplomski rad,

usledila je iz jednostavnog razloga što su uloga i značaj Narodne banke Srbije

veoma bitni na finansijskom tržištu. Naravno, Narodna banka Srbije ima pre svega

monetarnu, zatim kontrolnu funkciju, ali i vrlo značajnu nadzornu ulogu. Centralna

banka definisana je kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog

sistema, odgovorna za monetanu politiku, za stabilnost valute, i finansisku disciplinu i

za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.

1.2 Predmet istraživanja

Predmet istraživanja je razrada osnovnih uloga i prikaz značaja Narodne banke

Srbije kroz obradu njenih osnovnih elemenata, funkcija uz kraći prikaz i samih

finansijskih tr žišta i uopšte uloge i značaja centralnih banaka na njemu.

Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava

kredite i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Potreba za regulisanjem

poslovanja banaka, javlja se čim su preduzetnici i fizička lica počeli da drže sredstva

u bankama i obavljaju finansijske transakcije putem banaka. Dobro postavljena i

ispravno sprovedena regulacija može umanjiti ili u nekim slučajevima sprečiti štetu

koju banka trpi zbog loših poslovnih odluka uprave.



5

Centralna banka njena uloga je značajna na svim segmentima finansijskih tržišta,

a naročito na segmentu tržišta novca, gde određuje nivo novčane mase i visinu

kratkoročnih kamatnih stopa. Značajna uloga centralne banke je u zaštiti ostalih

učesnika na finansijskim tržištima. Osnovni cilj centralne banke nije maximizacija

profita, već održavanje likvidnosti ekonomskog sistema, sprečavanje masovnog

bankrotstva banaka, visoke nezaposlenosti i sl. Njeno poslovanje regulisano je

zakonom i ona jedina ima funkciju emisije novca.

2. CENTRALNA BANKA

Centralna ili emisiona banka predstavlja specifičnu bankarsku instituciju

monetarnog sistema koja je najčešće pod velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem

države.Centralna banka predstavlja banku banaka i ostalih finansijskih institucija.

Istorijski posmatrano prva emisiona banka se pojavljuje u Švedskoj 1656.godine,

pod nazivom ,,Riskbank of Sweden“. Istorijat emisione banke u našoj zemlji vezan je

za razvoj ,,Privilegovane Narodne banke Kraljevine Srbije“ koja je osnovana 1883.

Godine.

Narodna banka Srbije spada u red najvažnijih finansijskih institucija u okviru

finansijskog sistema i finansijskih tržišta Republike Srbije. Ona obavlja veći broj

funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro, tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na

makro nivou, centralna banka je odgovorna za sprovođenje monetarne, kreditne i

devizne politike, a na mikro nivou ona vrši kontrolu i daje podršku funkcionisanju

većeg broja finansijskih institucija koje čine finansijski sistem.

Za centralnu banku je karakteristično da direktno utiče na regulisanje i

usmeravanje monetarno kreditne politike u svakoj državi. Ona je neprofitna

institucija, a dato joj je ovlašćenje da emituje novčanice i kovani novac. Emitovani

novac (novčanice i kovani novac) predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u svakoj

državi, emitovanje i povlačenje novca je zakonom regulisano.



6

Novac Narodne banke dakle, predstavlja visoko likvidan, opšte prihvaćen i u

potpunosti raspoloživ novac svim učesnicima u platnom sistemu Srbije. Osnovni cilj

Narodne banke Srbije, svakako jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena

.Narodna banka Srbije ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti.

Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu kupovinom i

prodajom kratkoročnih hartija od vrednosti ko je izdaje Narodna banka Srbije i

kratkoročnih i dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti koje izdaje Republika Srbija.

2.1 Definisanje i određivanje funkcija centralne banke

Danas postoji veliki broj definicija centralne banke. Centralan banka je ustanova u

nekoj državi koja ima monopol emisije novca i vrednosnih papira. Najčešće obavlja

poslove koji se odnose na:

emitovanje novčanica i kovanog novca

držanje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama

regulisanje likvidnosti bankarskog sistema

ogranizaciju platnog prometa

Centralna banka se takođe može definisati i kao vodeća monetarno kreditna

ustanova koja ima dva osnovna zadatka: da osigura nesmetano funkcionisanje

bankarskog i finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, odnosno da kontroliše

količinu novca u opticaju u cilju ostvarenja niske stope inflacije, bez izazivanja visoke

nezaposlenosti. Bez obzira na različite definicije, mogu se izvući neke zajedničke

karakteristike koje u osnovi definišu centralnu banku. Pre svega, radi se o vrhovnoj

monetarnoj instituciji. Zatim, ona može da vrši niz različitih funkcija i ima monopol

nad izdavanjem novca. Na kraju, njen najvažniji cilj je održavanje cenovne stabilnosti

u užem smislu, odnosno finansijske stabilnosti u širem smislu.



7

Grafikon 1: Najvažniji ciljevi centralnih banaka

Najvažnije razlike u okruženju koje mogu uticati na definisanje ciljeva i

sprovođenje monetarne politike odnose se još i na: veličinu zemlje, stepen

otvorenosti zemlje, režim deviznog kursa, nezavisnost centralne banke, stepen

ekonomske razvijenosti i dr. centralne banke takođe vode računa o ciljevima kao što

su zaposlenost i ekonomski rast, ali ključno je mišljenje u teoriji da najveći doprinos

ovim ciljevima centralne banke daju preko održavanja makroekonomske stabilnosti.

Sve je prisutniji trend porasta nezavisnosti centralnih banaka, tako da isključivi cilj

monetarne politike postaje cenovna stabilnost.



8

3. ULOGA CENTRALNE BANKE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

3.1 Tržište novca

Tržište novca spada u red najznačajnijih tržišta u okviru novčanog tržišta, gde se

realizuje trgovina (kupovina i prodaja) žiralnog novca. Novčano tržište predstavlja

deo finansijskog tržišta gde se trguje sa žiralnim novcem, kratkoročnim kreditima,

depozitima, menicama, kratkoročnim hartijama od vrednosti i ostalo. A pojam tržišta

novca je daleko uži i predstavlja određeni prostor, vreme i pravila gde se susreću

ponuda i tražnja kratkoročnih finansijskih instrumenata (kratkoročne hartije od

vrednosti i žitalni novac).

Na tržištu novca se trguje dnevnim i terminskim novcem i kratkoročnim hartijama

od vrednosti. Važno je takođe reći da se kod trgovine hartijama od vrednosti javlja

primarno i sekundarno tržište novca i hartija od vrednosti. Za primarno tržište novca

je karakteristično da pored centralne banke aktivno učestvuju poslovne banke i druge

finanskijske organizacije. Na primarnom tržištu novca se vrši prva emisija i prodaja

kratkoročnih hartija od vrednosti. Sekundarno tržište predstavlja nastavak primarnog

tržišta hartija od vrednosti, što znači predstavlja svaku dalju prodaju hartija od

vrednosti na tržištu novca. Takva kupovina često se naziva ,,kupovinom iz druge

ruke“ .



9

Karakteristike tržišta novca su prikazane u narednoj tabeli:

Tabela 1: Karakteristike tr ž i šta novca

KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA NOVCA

veliki broj učesnika na tržištu novca

veliki broj finansijskih posrednika na tržištu novca

prisustvo različitih finansijskih instrumenata kreditiranja

prisustvo različitih oblika hartija od vrednosti

prisustvo državne kontrole i intervencija na tržištu novca

Izvor: Vunjak N., Kovačević Lj.,Poslovno bankarstvo – savremeni trendovi ,

Proleter Bečej - Milen Subotica, 2002, str. 230

Prethodna tabela pokazuje svu raznolikost učesnika i posrednika, kao i oblika i

instrumenata na tržištu novca. Organizacija tržišta novca ima sledeće oblike:1

INSTITUCIONALIZOVANO TRŽIŠTE NOVCA – znači da je u pitanju jedna

specijalizovana institucija, odnosno centralizovano i legalno tržište na kojem su

ponuda i tražnja novca koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme, što svakako

olakšava i ubrzava proces trgovanja i formiranja kamatne stope kao cene upotrebe

pozajmljenog novca. Nedostaci ovog oblika tržišta novca su u tome što ono obično

ne okuplja sve privredne subjekte koji imaju viškove i manjkove likvidnih sredstava.

Prednost ovako organizovanog tržišta novca je u tome što omogućava kocentraciju

ponude i tražnje novčanih sredstava u isto vreme, čime se efikasnije i realnije

određuje kamatna stopa na ovom tržištu. Poslovne banke su osnovni subjekti na

ovom tržištu novca.

1 Komazec S., Kovačević R., Erić D., Ristić Ž., Finansijska tržišta i berze, Beograd, 1998, str. 62.



10

NEINSTITUCIONALIZOVANO TRŽIŠTE NOVCA – predstavlja slobodno ili

otvoreno tržište novca, pošto se na njemu pojavljuju i jedan drugog traže, po

neformalnim pravilima, svi privredni subjekti koji žele trgovati novčanim likvidnim

sredstvima. Ovde se pojavljuju u značajnijoj meri veće špekulacije i manipulacije sa

formiranjem i menjanjem poslovnih očekivanja o kretanju kamatne stope, stope

inflacije, devizionog kursa i profitne stope. Monetarne vlasti teško mogu kontrolisati

ovo tržište, pa ga administrativnim i zakonskim merama ograničavaju ili eliminišu,

naročito u pokušajima brzog stabilizovanja privrednih kretanja.

MEŠOVITI OBLICI TRŽIŠTA NOVCA - transakcije na tr žištu novca obavljaju

se i direktno između učesnika, preko posredničke, institucionalizovane organizacije.

Tržište novca ima direktan uticaj na finansijske i realne tokove u privredi i

bankarskom (finansijskom) sistemu, ali i ovi delovi privrede direktno utiču na razvoj i

značaj novčanog tržišta.Tržište novca kao najznačajniji deo finansijskog tržišta u

praktičnom smislu, se konačno definiše kao međubankarsko tržište žiralnog novca i

kratkoročnih HOV i ono ima osnovnu karakteristiku u tome da zapravo omogućava

da bankarski sistem jedne zemlje, tako i centralnu banku, dovodi do uspešnog

susreta ponude i potražnje novca, sa posebnim uticajem na stabilnost novca,

novčanih tokova i privrede u celini.

Centralna ili emisiona banka je najvažniji učesnik na tržištu novca. Značajnost u

radu centralne banke, koja se na tržištu novca izražavaju kao uslovi i ''okviri''

poslovanja, su sledeće odluke:

1. Odluke o visini eskontne i diskontne stope, čime se deluje na cenuupotrebe novca,

2. Odluke o povećanju ili smanjenju obaveznih rezervi, čime se deluje na

obim potražnje novca,

3. Odluke o kupovini ili prodaji državnih obaveznica i blagajničkih zapisa čime

se deluje na obim javnog duga i na količinu novca u opticaju.



11

Sve navedene odluke centralna banka donosi u skladu sa ciljevima ekonomske

politike, a pri tome koristi instrumente monetarne i fiskalne politike.

Centralna banka je glavni regulator i kontrolor zbivanja na tržištu novca. Kretanje

ponude i tražnje na berzi novca pokazuje unutrašnje stanje u ekonomiji neke zemlje,

a tržište novca se pojavljuje kao institucija preko koje centralna banka ostvaruje svoje

ciljeve monetarne politike. Tako je naravno i u Srbiji, jer je predviđeno da su o snovne

funkcije Narodne banke Srbije: da utvr đuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku

kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i

stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Posebnu ulogu na

tr žištu novca ima centralna banka, koja svojim merama kreditno - monetarne politike

u mnogome utiče na finansijska kretanja u jednoj zemlji.

3.2 Učesnici na tržištu novca

Glavni učesnici na institucionalnom tržištu novca su prikazani na sledećoj tabeli:

Tabela 2: Glavni uč esnici na tr ž i štu novca

GLAVNI UČESNICI NA TRŽIŠTU NOVCA

centralna banka

poslovne banke

specijalizovane posredničke finansijske institucije

Izvor: Komazec S., Kovačević R., Erić D., Ristić Ž., Finansijska tržišta i berze,

Beograd, 1998, str. 64

Najvažniji učesnik na tržištu novca jeste centralna banka koja samostalno donosi

odluke. Za centralnu banku se kaže da je osnivač, organizator, regulator i kontrolor

svih poslovnih događaja koji se dešavaju na tržištu novca.



12

Da bi poslovna banka stekla pravo da učestvuje na tržištu novca neophodno je da

ispuni sledeće uslove:

da ima tekući račun, čije je stanje u svakom trenutku dostupno centralnoj

banci

da ima svojstvo pravnog lica (samostalna institucija)

da ima poseban organizacioni deo (službu) putem koje može nastupiti na

tržištu novca

Poslovna banka učestvuje na tržištu novca i obavlja poslove za nekoga od

učesnika tržišta novca, tada ona nastupa: u svoje ime za svoj račun, uz svoju

odgovornost i svoj rizik.

A specijalizovane finansijske institucije se na tržištu novca ne mogu pojaviti bilo

koje posrednične finansijske organizacije, već samo one koje su prihvaćene od

strane centralne banke.

Posrednične finansijske institucije se mogu pojaviti u dve grupe:

1. Institucije koje obavljaju novčane transakcije: u svoje ime i za svoj račun,

odnosno dileri

2. Institucije koje obavljaju novčane transakcije: za tuđe ime i za tuđ račun

(brokerske organizacije)2

Na tržištu novca u razvijenim privredama koriste se mnogobrojni instrumenti

trgovine novcem ili kratkoročnim hartijama od vrednosti. Najznačajniji instrumenti su

prikazani u sledećoj tabeli:3

2 Vunjak N., Kovačević Lj., Finansijska tržišta i berze, Proleter Bečej – 2009, str. 20

3 Komazec S., Kovačević R., Erić D., Ristić Ž., Finansijska tržišta i berze, Beograd, 1998, str. 65.



13

Tabela 3: Instrumenti trgovine novcem ili kratkoročnim HoV

INSTRUMENTI TRGOVINE NOVCEM ILI KRATKOROČNIM

HOV

Međubankarska kupoprodaja novca

Kratkoročne hartije od vrednosti

Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

Izvor: Komazec S., Kovačević R., Erić D., Ristić Ž., Finansijska tržišta i berze,

Beograd, 1998, str. 64

U poslovnim bankama svakodnevno se pojavljuju viškovi i manjkovi na saldu

njihovog dnevnog poslovanja. Svaka od njih nastoji da osigura svoju dnevnu

likvidnost i likvidnost u određenom vremenskom trenutku. Novac koji se pozajmljuje

radi osiguravanja svakodnevne likvidnosti banaka i drugih finansijskih institucija često

se naziva dnevni ili noćni novac, jer se najčešće posuđuje preko noći. Novac koji se

posuđuje radi osiguravanja likvidnosti u određenom vremenskom terminu (1 - 3

meseca, najduže na 1 godinu) je terminski novac. Dnevni žiralni novac - smatra se

višak potraživanja, tj. trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka, kao

učesnik na tržištu novca nudi drugim bankama ili drugom zainteresovanom učesniku.

Terminski novac - predstavlja saldo potraživanja na računu banke, tj. višak likvidnih

sredstava koje poslovna banka, kao učesnik na tržištu novca, nudi na duži rok, uz

određenu kamatnu stopu, na zajam drugim poslovnim bankama.

Na institucionalizovanom tržištu obično se ne trguje sa svim oblicima vrednosnih

papira već samo sa onim koje izdaje centralna banka ili koje centralna banka tretira

kao vrednosne papire pogodne za trgovinu na novčanom tržištu. Kupoprodaja

kratkoročnih vrednosnih papira na tržištu novca događa se uglavnom između: dve

poslovne banke, jedne poslovne banke i centralne banke, države i poslovne banke,

države i centralne banke i države i njenih institucija.



14

S obzirom na subjekat koji ih izdaje, kratkoročni vrednosni papiri mogu da se

podele na tri grupe:

1. državni vrednosni papiri: državne obveznice, državne menice, državni

blagajnički zapisi

2. vrednosni papiri centralne banke (blagajnički zapisi)

3. vrednosni papiri privrednih preduzeća, drugih firmi ili privatnih lica koji su

akceptirani od strane ovlašćenih finansijskih institucija

Obavezne rezerve novčanih sredstava koje poslovne banke moraju držati kod

centralne banke predstavljaju instrument monetarne politike kojim centralna banka

reguliše proces stvaranja novca u bankarskom sistemu, novčanu masu, kreditni

potencijal poslovnih banaka i agregatnu novčanu tražnju.

Suština ovog instrumenta je u tome da svaka poslovna banka mora određeni deo,

odnosno određeni procenat svojih depozita držati kao obaveznu rezervu na

posebnom računu kod centralne banke. Maksimalna stopa obaveznih rezervi se

utvrđuje zakonom ili odlukama Centralne banke, koja obično dobija pravo da menja

visinu te stope u zavisnosti od stanja u privredi i ciljeva monetarne politike.

Dakle čim postoje inflatorne tendencije, Centralna banka povećava stopu

obaveznih rezervi i tako smanjuje kredite i efektivnu tražnju. Maksimalna stopa

obaveznih rezervi je različita u različitim zemljama (obično je 20 - 30 %).



15

3.3. Tržište kapitala

Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim

elementima za njegovo funkcionisanje, u određenom vremenu i definisanim

pravilima, gde se susreću ponuda i tražnja za kapitalom i formira se cena tih

sredstava.

Osnovni poslovi koji se obavljaju na tržištu kapitala jesu kupoprodaja kapitala i

vrednosnih papira (obveznice, deonice, i drugi vrednosni papiri) posredstvom velikog

broja posrednika. Ako kapital cirkuliše slobodno između učesnika, bez bankarskih

instituci ja, radi se o slobodnom tržištu kapitala, a ako se kontakti među učesnicima

ostvaruju posredstvom bankarskih institucija tada je u pitanju institucionalizovano

tržište kapitala. Funkcija tržišta kapitala je da kupcu omogući kupovinu određenog

iznosa potrebnog kapitala, pod takvim tržišnim uslovima koji su za njega najpovoljniji,

a prodavcu da omogući prodaju odredenog iznosa njemu nepotrebnog kapitala u tom

trenutku, pod najpovoljnijim tržišnim uslovima.

Na tržištu kapitala se obavljaju samo oni poslovi koji su zaključeni po određenoj

proceduri, u određeno vreme i gde je predmet poslovanja vrednost koja se prodaje ili

kupuje svojstvena toj vrsti tržišta. Celokupno poslovanje tržišta kapitala se kontroliše

putem raznih organa. Poslove na tržištu kapitala mogu obavljati samo članovi tržišta,

a posredničke poslove samo za to ovlašćena lica.

Učesnici na tržištu kapitala mogu se pojaviti kao:4

investitori i vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,

preduzetnici korisnici kapitala u ulozi kupaca,

posrednici u obliku banaka i drugih bankarskih organizacija,

država u ulozi regulatora i kontrolora.

4 Vunjak N., Kovačević Lj., Finansijska tržišta i berze, Proleter Bečej – 2009, str. 76



16

3.4. Devizno tržište

Kada je reč o deviznom ili međunarodnom tržistu, može se reći da ono predstavlja

deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pr avilima

trguje stranim valutama, odnosno na kom se razmenjuju devize. Osnovni zadatak

deviznog tržišta je svakako u tome, da ono snabdeva učesnike stranim sredstvima

plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira upravo kao i cena svakoj

drugoj robi pod uticajem ponude i tražnje i on predstavlja cenu jedne jedinice strane

valute izraženu brojem jedinica domaće valute. Devizno tržište u suštini ne postoji

kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža učesnika,

koji su međusobno povezani savr emenim sredstvima komunikacije.

Drugim rečima, trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u

sastavu međusobno povezanih banaka, što sve zajedno čini svetsko devizno tržište

u funkciji svih 24 sata dnevno. Najvažniji učesnici na deviznom tržištu su velike

komercijalne banke, brokeri i dileri specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni

kupci deviza – multinacionalna kompanija, ali i centralne banke.

Svakako da se najveći promet na deviznom tržištu obavlja preko specijalizovanih

brokera devizama na međubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku

proviziju. Velike komercijalne banke su zapravo market mejkeri tog tržišta, koji su

spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po određenoj ceni. Takođe ni

preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne učestvuju na deviznom tržištu

direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih

linija kod velikih banaka.

Kada je reč o Republici Srbiji i njenom deviznom tržištu, predviđeno je u skladu sa

Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta. da se na deviznom tržištu obavlja

spot, terminska i svop kupovina i prodaja deviza.

Devizne rezerve predstavljaju devizna potraživanja koja su neposredno

raspoloživa i koja su pod kontrolom monetarnih vlasti.



17

Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine:

potraživanja Narodne banke Srbije u devizama na njenim računima u

inostranstvu,

hartije od vrednosti,

zlato,

efektivni strani novac

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju septembra 2015 godine

iznosile 10,5 milijardi evra.

Veći devizni prilivi ostvareni su po osnovu prodaje hartija od vrednosti Republike

Srbije, Narodne banke Srbije na medjubankarskom deviznom tržištu, korišćenja

kredita i donacija u ukupnom iznosu od 102,8 miliona evra, a ostali prilivi iznosili su

78,1 milion evra.

Veći odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu izmirivanja obaveza

Republike Srbije prema inokreditorima u iznosu od 170,7 miliona evra, povlačenja

devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 71,3 miliona evra i otplate duga

MMF-u u iznosu od 14,6 miliona

Obim realizovane trgovine devizama na medjubankarskom deviznom tržištu u

septembru iznosio je 366,8 miliona evra i bio je za 246,4 miliona evra manji nego u

prethodnom mesecu. U prvih devet meseci ove godine u medjubankarskoj trgovini

realizovano je ukupno oko 5,9 milijardi evra.

Dinar je u septembru nominalno aprecirao prema evru za 0,4 odsto, a NBS je u tom

mesecu intervenisala na medjubankarskom deviznom tržištu kupovinom 80 miliona

evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.



18

3.5. Odnos centralne banke i poslovnih banaka

Centralna ili emisiona banka je nacionalna banka, banka nad bankama, i njena

uloga u državi zavisi od prava i ovlašćenja koja na nju prenose državni organi kao na

monetarnu instituciju.5 Centralna banka se može najbolje definisiti kao samostalna i

jedinstvena emisiona ustanova u monetarnim sistemima, koja je odgovorna za

monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih

poslova određenih zakonom. Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih

funkcija uz pomoć instrumenata monetarno - kreditnog regulisanja u koje spadaju:

eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti,

kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama,

ograničenje plasmana i slično.

U okviru ostvarivanja mera kreditno - monetarne politike, centralna banka ima

nekoliko osnovnih instrumenata:

1. eskontna politika – sastoji se u određivanju visine eskontnih stopa, kao i

uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slično).

2. operacije na otvorenom tržištu: kupovina ili prodaja različitih HOV, i to radi

ostvarenja ciljeva kreditno - monetarne politike. Centralna banka vrši kupovinu

HOV, onda kada želi da poveća likvidnost banaka i kreditni potencijal, što je u

slučaju realizacije kreditno - monetarne politike, s ciljem povećanja nivoa

novčane mase. Kada je u pitanju restriktivna kreditna - monetarna politika,

centralna banka se bavi prodajom hartija od vrednosti, u cilju umanjenja

količine novca u opticaju i kreditnog potencijala poslovnih banaka.

3. politika obaveznih rezervi - centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno -

monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala, što je značajno

za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka. Suština ove

mere sastoji se u utvrđivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog

depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U

5 Vunjak N., Kovačević Lj., Finansijska tržišta i berze, Proleter Bečej – 2009

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hartije_od_vrednosti&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Banke&action=edit&redlink=1



http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hartije_od_vrednosti&action=edit&redlink=1



19

slučaju restriktivne kreditno - monetarne politike povećava se stopa obaveznih

rezervi.

4. politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita – reguliše se nivo novčane mase.

Aktiviranje depozita znači ukidanje ograničenja za njihovo slobodno

korišćenje, dok deaktiviranje depozita, suštinski označava njihovo povlačenje

u smislu uvođenja različitih ograničenja u korišćenju slobodnih sredstava.

Teoretičari uglavnom za klasifikaciju banaka kao kriterijum uzimaju kreiranje i

trgovinu finansijskim instrumentima, tako da se po njemu banke klasifikuju na

komercijalne, univerzalne i investicione banke. Kada je reč o odnosu centralne banke

sa poslovnim bankama, ekonomska nauka uglavnom govori o neophodnosti

uzajamnog odnosa, mada to u praksi nije uvek slučaj. Poslovne banke generalno

prate rad centralnih banaka kao stubova finansijskog sistema, analiziraju njen rad,

optimiziraju svoju poslovnu politiku i tako se diferenciraju na tržištu. Centralna banka

ima mehanizme kako da klijente zaštiti od samovolje banaka da menjaju kreditne

uslove kod kredita u otplati ili da zaračunavaju prevelike troškove, mada joj to nije

osnovna nadležnost. Centralna banka je u suštini zadužena za superviziju u pogledu

zakonitosti u radu banaka, dok odnos između banaka i njihovih klijenata ne spada u

domen regulative centralne banke. Banke su počele da nude sve brže usluge platnog

prometa, za šta je Zavod za obračun i plaćanja ili ranije Služba društvenog

knjigovodstva bio prava prepreka, jer nije bio agencija sa kojom sarađuju već koje su

se čak plašili i koja im je u suštini naređivala. Sa druge strane, elektronsko

bankarstvo je donelo značajne promene u sferi odnosa centralne i poslovnih banaka.

Banka potiče od latinske reci ,,banco“ što znači klupa (tezga ili bankarski šalter)

koja je postavljena na ulici,na nekom trgu ili sajmu. Na klupi se vršila razmena

različitih vrsta novca i novčanih transakcija. U početku su banke bile definisane kao

finansijske organizacije koje se bave razmenom novca, jer su u početnom periodu

razvoja bile suočene sa velikim brojem i vrstama metalnog novca. Ubrzanim

razvojem trgovine i odobravanjem kredita banke se definišu kao institucije platnog

prometa i kao kreditne insitucije. Banke teže da prihodima poriju rashode i da

maksimiraju svoj profit. Banke pretežno zarađuju na razlici između aktivne i pasivne



20

kamatne stope. Imaju pr avo da obavljaju sve kratkoročne i dugoročne bankarske

poslove.

4. OSNOVNE FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

Centralna banka u razvijenim sistemima nema za cilj profit već likvidnost

nacionalne ekonomije, suzbijanje bankrotstava banaka i sprečavanje inflacije.6 U tom

svetlu treba razumeti i ulogu Narodne banke Srbije, koja je zapravo

određena Ustavom Srbije, ali je reguliše i Zakon o Narodnoj banci Srbije.

Svakako je bitno pomenuti, da je ova ustanova potpuno samostalna i nezavisna u

vršenju svih svojih monetarnih i kontrolnih uloga i funkcija. Naravno, osnovna i

izuzetno važna činjenica, je da Narodna banka Srbije u potpunosti za svoj rad

odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada se govori o osnovnom cilju postojanja Narodne banke Srbije, prema članu 3

Zakona o Narodnoj banci, može se zaključiti da osnovni cilj Narodne banke Srbije

svakako jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. Dakle, NBS, pored osnovnog

cilja, ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti. NBS, ne dovodeći u pitanje

ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade

Republike Srbije, poslujući u skladu s načelima tržišne privrede.7

Najznačajniji poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije se mogu praktično svesti

na dve osnovne funkcije, koje su predstavljene u sledećoj tabeli:

6

Prema: Josifidis K., Makroekonomija - principi teorije politike, Novi Sad, 2004, str. 244.7 Zakon o Narodnoj banci Srbije, Službeni glasnik RS



21

Tabela 4: Nadležnost Narodne banke Srbije

NADLEŽNOST NARODNE BANKE SRBIJE

MONETARNA KONTROLNA

poslovi obavljanja platnog

prometa u zemlji i sa inostranstvom

kontrola boniteta i zakonitosti

poslovanja banaka i drugih finansijskih

organizacija

regulisanje količine novca u

opticaju

određivanje sadržaja revizije za

banke

poslovi za Republiku Srbiju(kratkoročni krediti radi premošćavanja

vremenske neusklađenosti između

priticanja prihoda i izvršavanja rashoda

budžeta RS)

otklanjanje nepravilnosti uposlovanju banaka koja ne postupe po

merama monetarne politike, izricanjem

jedne ili više mera u zavisnosti od težine

nepravilnosti

regulisanje visine i načina

održavanja minimalne likvidnosti

banaka, utvrđivanje politike kursa dinara

i utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih

obaveznih rezervi zemlje potrebnih za

održavanje likvidnosti u međunarodnim

plaćanjima

u slučaju da izveštaj o reviziji nije

u skladu sa standardima revizije,

Narodna banka Srbije može da zahteva

dostavljanje, u određenom roku, i novog

izveštaja, koji će izraditi drugi ovlašćeni

revizor

utvrđivanje monetarne politike,

poslovi izdavanja novčanica i kovanog

novca

Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html (datum pristupa

05.11.2015.)

Na osnovu prethodne tabele se može videti da je nadležnost Narodne banke

Srbije u suštini podeljena na dve osnovne funkcije: monetarnu i kontrolnu. Značajna

uloga Centralne banke je u svakoj nacionalnoj privredi veoma prisutna, a proizilazi iz



22

ovlašćenja koje na nju prenose državni organi. Narodna banka Srbije podnosi

Narodnoj skupštini: godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada, godišnji izveštaj

o monetarnoj politici, godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom

sistemu zemlje i program monetarne politike za narednu godinu. Osnovne funkcije

NBS, reguliše član 4 Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, i prema njemu NBS

ima funkcije koje su predstavljene u narednoj tabeli.

Tabela 5: Funkcije Narodne banke Srbije

FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku

samostalno vodi politiku kursa dinara

upravlja deviznim rezervama

utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi

očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema

izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti

poslovanja banaka i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju

banke

izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti

osiguranja i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u

skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje

izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim

penzijskim fondovima, vrši nadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove,

u skladu sa zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi

izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vrši nadzor nadobavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se

uređuje lizing

izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine

uređuje, nadgleda i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog sistema

obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku

Srbiju ne ugrožavajući pri tom svoju samostalnost i nezavisnost

Izvor: Zakon o Narodnoj banci Republike Srbije



23

Kad se govori o ulozi i funkciji NBS, koja je prikazana u prethodnoj tabeli, može se

reći da Narodna banka Srbije, u obavljanju svojih funkcija posluje potpuno

samostalno i nezavisno, kao i da ona ne traži niti prima uputstva od državnih organa i

drugih lica.

U suštini je bitno konstatovati osnovnu činjenicu da zapravo na osnovu utvrđenih

ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja

Narodna skupština Republike Srbije, NBS samostalno utvrđuje projekcije rasta

monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će

biti preduzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva.

5. POHABANE I OŠTEĆENE NOVČANICE I KOVANI NOVAC

Pod pohabanim novčanicama se podrazumevaju sve one novčanice koje su usled

upotrebe u velikoj meri istrošene, istanjene, zalepljene, zamrljane,iskrzane i sl.To su

dotrajale novčanice koje po izgledu nisu za upotrebu. Banke su duzne da takve

novčanice i kovani novac proslede centralnoj banci.

Novčanice mogu biti ostećene na više mesta pa je neophodno utvrditi stvarni

procenat njihovog oštećenja. Stepen oštećenja se utvrđuje preko instrumenata

izgrađenog od providnog materijala, podeljenog na sto jednakih pravougaonika.

Svaki pravougaonik na instumentu odgovara jednom procentu oštećenja novčanice.

Ako je novčanica oštećena 6% ona se zamenjuje, ali bez naknade fabrikacionih

troškova. Ako je novčanica oštećena do 40% ona se zamenjuje uz naknadufabrikacionih troškova.Ako je novčanica oštećena više od 40% ona se ne zamenjuje

niti se za nju obezbeđuje naknada.

Oštećeni kovani novac zamenjuje se uz naplatu fabrikacionih troškova.Oštećeni

kovani novac podnet na zamenu sortira se u dve grupe, prva grupa u kojoj neće biti

zamenjen kovani novac, i druga grupa u ko joj će biti zamenjen kovani novac. Iz prve

grupe se poništava sečenjem i bušenjem i vraća se vlasniku. A iz druge grupe



24

zadržava se kod blagajnika i vlasniku se isplaćuje nominalna vrednost novca uz

odbitak fabrikacionih troškova po propisanoj skali centalne banke.

Tabela 6 . Pregled otkrivenih falsifikovanih novčanica gotovog novca Januar-

septembar 2015

(u komadima)

Apoen 5000 2000 1000 500 200 100 50 20 10 Ukupno

Komada 121 1.493 896 1.347 16 107 14 1 0 3.995

Učešće u % 3,03 37,37 22,4 33,7 0,4 2,7 0,4 0 0 100

Izvor : Narodna banka Srbije

U prvih deset meseci tekuće godine, primljeno pod sumnjom ukupno 3.995

falsifikovanih novčanica gotovog novca, što je dva i po puta više nego u istom

periodu prethodne godine kada su otkrivena 1.622 komada tih novčanica.

U strukturi otkrivenih falsifikata novčanica gotovog novca, dominantno učešće

imaju falsifikovane novčanice od 2.000 dinara, zatim 500 i 1.000 dinara ( grafikon 2).Procentualno izraženo ta tri apoena zajeno čine 93,5 % broja falsifikata novčanica

gotovog novca.



25

Grafikon 2: Apoenska struktura falsifikovanih novčanica gotovog novca u periodu

januar-septembar 2015 godine

( u komadima)

6. BANKARSKI SISTEM SRBIJE

Narodna banka Srbije je pravno lice upisano u registar pravnih lica sa sedištem u

Beogradu. Status Narodne banke Srbije potrvđuje Narodna skupština Srbije. Prema

zakonu, Narodna banka Srbije može obrazovati filijale (Novi Sad, Kragujevac, Niš). U

okviru Narodne banke Srbije posluje specijalizovana organizacija pod nazivom Zavod

za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru. Narodnu banku Srbije

predstavlja i zastupa guverner. Organi Narodne banke Srbije su:

izvršni odbor

guverner

savet guvernera Narodne banke Srbije

Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku radi očuvanja i jačanja

stabilnosti finanskijskog sistema, a posebno utvrđuje:



26

način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije, kao i način

obračunavanja

uslove i način izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije

uslove pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije sprovodioperacije na otvorenom tržištu

politiku kursa dinara

osnovice za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne

rezerve

mere za održavanje likvidnosti banaka

Izvršni odbor utvrđuje kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka

Srbije primenjuje u sprovođenju monetarne politike. Izvršni odbor donosi propise

Narodne banke Srbije iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, u skladu sa zakonima

kojima se uređuje obavljanje tih finkcija.

Izvršni odbor NBS rešenjem odlučuje:

davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama

davanju i oduzimanju društvima za osiguranje dozvola za obavljanje

delatnosti osiguranja

davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga

davanju i oduzimanju društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima dozvolaza rad i dozvola za upravljanje tim fondovima

Guverner NBS obavlja sledeće poslove:

rukovodi poslovanjem Narodne banke Srbije i organizuje njen rad

sprovodi odluke Izvršnog odbora

predlaže propise, opšte i pojedinačne akte

određuje unutrašnju organizaciju Narodne banke Srbije

imenuje i razrešava zaposlene koji rukovode



27

Savet guvernera NBS obavlja sledeće poslove:

donosi status

utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost

Vlade

donosi finansijski plan Narodne banke Srbije

usvaja godišnje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije

upravlja rizicima,

donosi strategiju razvoja Narodne banke Srbije, koju predlaže Izvršni

odbor

Savet guvernera po potrebi a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini

podnosi izveštaj o svom radu.

U nadležnosti je Narodne banke Srbije da utvrđuje visinu obavezne rezerve

poslovnim bankama, da propiše visinu stope obavezne rezerve i propiše vrste

depozita na koje se ta stopa primenjuje. Narodna banka Srbije odobrava kredite

poslovnim bankama.

Radi održavanja likvidnosti poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija,

Narodna banka Srbije može utrvditi minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih

banaka, kao i kreditne olakšice.

U nadležnosti je Narodne banke Srbije da donose odluke o puštanju u opticaj i o

povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca.

Narodna banka Srbije, kao pravno lice, sastavlja redovne godišnje finansijske

izveštaje. Ovi izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja i

uspešnosti poslovanja i sastavljaju se za poslovnu godinu koja je jednaka

kalendarskoj godini. Redovni godišnji finansijski izveštaji Narodne banke Srbije

sačinjavaju se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija i

Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim



28

standardima finansijskog izveštavanja. Redovni godišnji finansijski izveštaji

obuhvataju:

1. Bilans stanja

2. Bilans uspeha

3. Izveštaj o ostalom rezultata

4. Izveštaj o promenama na kapitalu

5. Izveštaj o tokovima gotovine

6. Napomene uz finansijske izveštaje

Zakon o računovodstvu propisano je da pravna lica poslovne promene knjiže na

računima propisanim kontnim okvirom. Odluku o kontnom okviru i sadržini računa u

kontnom okviru za Narodnu banku Srbije propisuje Narodna banka Srbije, odnosno

donosi guverner Narodne banke Srbije.

Prihodi Narodne banke Srbije se ostvaruju po osnovu:

kamata na kredite i plasmane iz primarne emisije

naknada na izvršene usluge

kupovine i prodaje hartija od vrednosti

pozitivnih kursnih razlika

ostalih prihoda NBS

Rashodi Narodne banke Srbije se odnose na:

kamate i druge troškove po hartijama od vrednosti

troškove izrade novčanica i kovanog novca

materijalni troškovi

negativne kursne razlike

zarade zaposlenih u NBS

ostale troškove NBS



29

7. NADZOR BANAKA U FUNKCIJI STABILNOSTI BANKARSKOG SISTEMA

7.1 Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke

Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banaka je jedan od važnih elemenata iz

nadležnosti Narodne banke Srbije u oblasti kontrolne funkcije. U kontroli boniteta i

zakonitosti poslovanja banke, Zakon o Narodnoj banci Srbije, predviđa da Narodna

banka Srbije vrši kontrolu banaka na sledeći način: posredno - kontrolom izveštaja i

druge dokumentacije koju banka dostavlja NBS i drugih podataka o poslovanju

banke kojima Narodna banka Srbije raspolaže, neposredno – uvidom u poslovne

knjige i drugu dokumentaciju banke.

Neposrednu kontrolu ovlašćena lica vrše uglavnom radnim danom u radno vreme,

a kada je to bitno zbog obima i prirode kontrole, može i van radnog vremena.

Ovlašćena lica u vršenju kontrole mogu da: pristupaju svim organizacionim delovima

i prostorijama banke, uz poštovanje bezbednosnih procedura; zahtevaju da im se

stavi na raspologanje zasebna prostorija za kontrolisanje; zahtevaju da im se daju

kopije dokumenata u vezi s predmetom kontrole; neposredno komuniciraju s

rukovodiocima i zaposlenima banke.

NBS prema Zakonu o bankama ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu

dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana

imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima, a može od tih lica zahtevati da joj

dostave i druge podatke. Lica kod kojih se vrši kontrola dužna su da ovlašćenim

licima NBS omoguće nesmetano vršenje kontrole.

Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su prema Zakonu o Narodnoj banci, da o

izvršenoj kontroli sačine zapisnik, koji NBS dostavlja banci (moguće su primedbe u

roku od 15 dana od dostavljanja). NBS donosi zaključak o obustavi postupka kontrole

ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su manje značajne

nepravilnosti, ili ako banka, svojim primedbama osnovano ospori sve nalaze iz

zapisnika o kontroli.



30

Zakonska regulativa obavezuje banku da vodi poslovne knjige i računovodstvenu

evidenciju i da podnosi godišnje finansijske izvestaje Narodnoj banci Srbije. U cilju

obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja banke, često se banka opredeljuje

da angažuje poznate eksterne revizorske firme. Banka je dužna da o tome obavesti

Narodnu banku Srbije. Listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju utvrđuje i

objavljuje Narodna banka Srbije. Lice koje rukovodi revizijom banke, treba da ima

najviše profesionalno znanje u oblasti revizije, tri godine iskustva u obavljanju

poslova revizije u bankama i da je nezavisno od banke. Zadatak spoljnog revizora da

članovima Upravnog i Izvršnog odbora banke, kao i Narodnoj banci Srbije priloži

svoje mišljenje o sistemu unutrašnje kontrole banke. Kompletan izveštaj spoljnog

revizora koje se odnosi na godišnje poslovanje banke, banka objavljuje na svojoj

internet stranici. Ukoliko Narodna banka Srbije utvrdi da revizija banke nije obavljena

saglasno zakonskim propisima, ne prihvata izveštaj i zahteva da neki drugi spoljni

revizor ponovo obavi reviziju poslovanja banke.

Pored eksterne revizije, banka je dužna da se bavi i unutrašnjom revizijom banke.

Unutrašnja revizija ima obavezu da : prati sistem unutrašnje kontrole banke,

kontoliše rizike u banci, identifikuje slabosti u poslovanju banke, otklanja slabosti i

preporuke za njihovo sprečavanje.

7.2. Kontrola statusa i poslovanja banke

Kontrolna funkcija NBS je obrađena u Zakonu o bankama Republike Srbije i to u

delu od 94 do 128 člana. Sticanje akcija banke do 5% glasačkih prava u skupštini

banke je slobodno, ali ni jedno lice ne može bez prethodne saglasnosti NBS steći

direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje mu omogućava od 5% do 20%, više od

20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava u skupštini banke.

O davanju saglasnosti NBS odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema uredno g

zahteva.

Saglasnost za sticanje se daje rešenjem Narodne banke, kojim se određuje i rok u

kom podnosilac zahteva za davanje saglasnosti može steći vlasništvo za koje je data



31

ta saglasnost (za fizička lica najkasnije 1 godina od dostavljanja tog rešenja, a za

pravna lica najkasnije do dana usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih

izveštaja).

Kada je reč o razlozima za odbijanje zahteva za davanje saglasnosti Narodne

banke Srbije-Zakon o bankama propisuje:

finansijsko stanje podnosioca zahteva nije odgovarajuće,

podnosilac zahteva nema dobru poslovnu reputaciju,

poslovne aktivnosti podnosioca zahteva mogu izazvati značajan rizik za

sigurno i zakonito upravljanje bankom, odnosno bankarskim holdingom,

ako bi davanje saglasnosti dovelo do povrede konkurencije,

ako je podnosilac zahteva dostavio podatke koji se ne mogu proveriti ili koji

nisu u skladu s propisima NBS,

ako član organa upravljanja podnosioca zahteva koji stiče znatno ili

kontrolno učešće nema dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće iskustvo,

ako bi banka postala član bankarske grupe koja ne ispunjava uslove koji se

odnose na transparentnost,

kada kod podnosioca zahteva nije moguće utvrditi lica sa učešćem,

kada nije moguće utvrditi izvor sredstava kojima podnosilac zahteva

namerava da kupi akcije banke, odnosno bankarskog holdinga.

Dakle, NBS može ukinuti rešenje o davanju saglasnosti ako utvrdi da više nisu

ispunjeni uslovi za davanje saglasnosti i ako lice koje je dobilo saglasnost ugrožava

stabilno poslovanje banke. Ako je NBS ukinula rešenje o davanju saglasnosti,

zabraniće sticaocu kome je ukinuta ta saglasnost, da ostvaruje glasačka prava u

banci, i da utiče na upravljanje bankom i na poslovnu politiku banke, ili naložiti i da

otuđi učešće (vlasništvo).

Zakon o bankama predviđa takođe, da ukoliko lice bez prethodne saglasnosti

Narodne banke Srbije stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje

omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50%

glasačkih prava, Narodna banka Srbije naložiće tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno



32

zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče

na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

Ukoliko lice koje je vlasništvo steklo bez saglasnosti NBS vlasništvo ne otuđi na

način i u roku koje je utvrdila NBS, pravni posao na osnovu koga je stečeno to

vlasništvo smatra se ništavim.

Ako NBS donese rešenje kojim ukida rešenje o davanju saglasnosti, zabraniće licu

kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasništva da ostvaruje glasačka prava u

banci i da utiče na upravljanje bankom i poslovnu politiku banke, ili da otuđi

vlasništvo.

Lice može i bez saglasnosti NBS steći vlasništvo ako ga je steklo nasleđivanjem,

pravnim sledbeništvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca (dopušteno

sticanje). Lice koje je ovako steklo vlasništvo, ne može vr šiti uticaj na upravljanje

bankom u kojoj je steklo vlasništvo niti na poslovnu politiku te banke, ni ostvarivati

glasačka prava po osnovu tog vlasništva, sve dok ne dobije saglasnost NBS na to

sticanje.



33

8. ZAKLJUČAK

Predmet istraživanja u ovom radu je bilo razrađivanje ključne uloge i značaja

Narodne banke Srbije. U radu su prikazani osnovni elementi i funkcije Narodne

banke Srbije, kao centralne bankarske institucije u Srbiji, kao i njena nadzorna i

kontrolna funkcija. Pre svega može se zaključiti da obezbeđenje finansijske

stabilnosti, jedan od osnovnih zadataka i ciljeva Narodne banke Srbije u kome ona

nalazi svoj osnovni smisao postojanja i funkcionisanja.

Centralna banka u razvijenim sistemima nema za cilj profit već likvidnost

nacionalne ekonomije, suzbijanje bankrotstava banaka i sprečavanje inflacije. U

ovom svetlu treba razumeti i ulogu Narodne banke Srbije, koja je zapravo određena

kako Ustavom Srbije, tako i Zakonom o Narodnoj banci Srbije.

Svakako je bitno pomenuti da je ova ustanova potpuno samostalna i nezavisna u

vršenju svojih funkcija, ali takođe je važna činjenica da ona za svoj rad odgovara

Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kada se govori o osnovnom cilju postojanja

Narodne banke Srbije, reč je o postizanju cenovne stabilnosti ali pored toga ova

značajna institucija ima za cilj očuvanje finansijske stabilnosti i podržava ekonomsku

politiku Srbije, ne dovodeći pri tom u pitanje svoje osnovne ciljeve postojanja.

Sa druge strane se zaključuje da je samim položajem centralne banke, kao

vrhovne monetarne vlasti zemlje, opredeljena i sadržina njene nadzorne funkcije.

Tako je i u Republici Srbiji, gde Narodna banka Srbije uređuje i nadzire poslovanje

banaka. Vršenje nadzora nad bankarsko - finansijskim sistemom zemlje jedna je od

osnovnih funkcija naše centralne banke - Narodne banke Srbije.

Obavljanje nadzora nad bankarsko - finansijskim sistemom zemlje veoma je važna

funkcija Narodne banke Srbije, odnosno bankarski sektor je detaljno izložen nadzoru,

odnosno kontroli nadležnih državnih institucija. Nadzorne vlasti sprovode svoj uticaj

na bankarski sektor propisivanjem mera opreza, koja su poznata struci bankarstva

(ove mere za banke postaju obavezujuće u primeni), pisanja obaveznih izveštaja za

praćenje poslovanja i stalnom kontrolom njihovih aktivnosti. Nadzornu ulogu NBS



34

ostvaruje preko kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, ali i u nadzoru nad

poslovima osiguranja, dobrovoljnim penzionim fondovima i poslovima lizinga.

Imajući u vidu rezultate istraživanja, može se reći da je posebno važna uloga

Narodne banke na finansijskom tržištu da putem ostvarivanja niske, stabilne i

predvidive stope inflacije, odnosno monetarne politike, kao i izuzetno važne

nadzorne i kontrolne funkcije, stvori pozitivan ambijent kojim će se ostvariti postizanje

održivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti u Srbiji.



LITERATURA:

[1] Josifidis K., Makroekonomija - principi teorije politike, Novi Sad, 2004

[2] Komazec S., Kovačević R., Erić D., Ristić Ž., Finansijska tržišta i berze,

Beograd, 1998

[3] Zakon o Narodnoj banci Srbije, “Službeni glasnik“

[4] Vunjak N., Kovačević Lj.,Poslovno bankarstvo – savremeni trendovi , Proleter

Bečej - Milen Subotica, 2002

[5] Vunjak N., Kovačević Lj., Finansijska tržišta i berze, Proleter Bečej - 2009

[6] http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html



Documents

Centralna Banka Srbije