SASTAVLJANJE ‘ta je obrok? OBROKA I SME‘A · 2020. 4. 7. · Bolest ~ivotinje i problemi sa varenjem Antinutritivne materije. 5 O e kivani problemi prilikom sastavljanja, proizvodnje

1

SASTAVLJANJEOBROKA I SMEŠAVežbe: Ishrana nepreživara

mr Drejan Beuković

Šta je obrok?

Obrok predstavlja količinu hrane koja sedaje životinji u toku 24 časa, u ciljuzadovoljenja potreba ili ostvarivanjaodređene proizvodnje.

Za sastavljanje adekvatnog obroka Svaka kategorija životinja ima specifične

potrebe u hranljivini materijama.

Utvrđivanje ili izračunavanje potreba sevrši na osnovu normativa.

Potrebe u hranljivim materijama se razlikuju?

62-75 Mj ME na dan15 – 16% SP / kg smeše

22-27 Mj ME na dan12 - 13% SP / kg smeše

ENERGIJA ENERGIJA

Vrsta životinja, kategorija, rasa, hibrid...

2

5 – 6 kg hrane na dan 1,8 – 2,2 kg hrane na dan

Potrebe u konzumaciji hrane se razlikujuVrsta životinja, kategorija, rasa, hibrid...

Balansiranje obroka Obrok se sastavlja (balansira) kombinovanjem

hraniva koja su najpogodnija za ishranuodređene kategorije domaćih životinja, uzimajućipri tome u obzir:

hemijski sastav, organoleptičku ocenu, energetsku vrednost, i cenu hraniva (softverska optimizacija).

Od čega zavisi balansiranje obroka Vrsta, količina, kvalitet i cena hraniva koja stoje na

raspolaganju

Dnevne potrebe u energiji i hranljivim materijama ilinjihova koncentracija

Dnevna konzumacija hrane

Maksimalna količina pojedinih hraniva i hranljivih materija uobroku i

Dobro sastavljen obrok je: Izbalansiran Raznovrstan Ukusan i svarljiv Bez štetnih primesa Ekonomičan

3

Sastav smeše Sastavljanje smeše

Smeša na papiru

Smeša u mešalici

Smeša u hranilici

Smeša u stomaku

Teoretski iste, praktično različite

Uzroci nastajanja problema

Hemijski sastav hraniva

Ca

Netačan hemijskisastav hraniva

Greške u analizi•Loše uzorkovanje•Greške u radu

Loš kvalitet hraniva•Usled loše godine i nepovoljnih uslova•Neadekvatno skladištenje•Pojava plesni i mikotoksina

4

Greške u proračunu zbog:•Netačnog hem. sastava•Neadekvatnog softvera•Nepoznavanja rada u softveru

Sastavljena smeša (Smeša na papiru)

NestručnostNepoznavanje potenciala životinje,kategorije i njihovih potreba uhran. materijma

Zamešana smeša (Smeša u mešalici)

Greške u mešanju

Kratko- nedovoljnahomogenost

Predugo- dekompozicijasmeše

Greške u doziranjuGreške u deklarisanju

Greške u načinu obrade hraniva

Konzumacija smeše (Smeša u hranilici)

Hemijski sasatv hraniva

Dehomogenizacija utransportu

Lakša hraniva se lociraju ugornjem delu džaka a teža

u donjem

Selektivna konzumacija

Iskorišćenje hranljivih materija(Smeša u stomaku)

Loš genetski potencijal

Nedovoljna konzumacija

Bolest životinje iproblemi savarenjem

Antinutritivnematerije

5

Očekivani problemi prilikom sastavljanja,proizvodnje i korišćenja smeša? Metodi za sastavljanje

obroka i smeša

Postojeći metodi za sastavljanjeobroka i smeša su: Pirsonov kvadrat Metoda jednačina Kombinovani metod Sastavljanje obroka sa minimalnom

cenom koštanja (least cost) i Sastavljanje obroka u cilju ostvarenja

maksimalnog profita

Sastavljanje obroka i smeša Od svih postojećih metoda upotreba

savremenih kompjuterskih programapruža daleko najveće mogućnosti zaformulaciju obroka i obezbeđenje potrebaživotinja.

6

Sastavljanje obroka i smeša

Za primenu bilo kojeg od postojećih metoda,neophodno je raspolagati informacijama o:

potrebama životinja

ceni

hemijskom sastavuhraniva

očekivanoj konzumaciji obroka

Tablice, prema rasi kategoriji itipu prozvodnje

Tržišna nabavka

Sopstvena proizodnja

Tablice hem. Sast. hraniva

Hemijska analiza hraniva

Na osnovu Tablica

Na osnovu proizvodnihparametara

Pirsonov kvadrat

Pirsnov kvadrat Koristi se za sastavljanje:

jednostavnijih smeša, (koje se sastoje iznekoliko hraniva

za određivanje količine žitarica koje trebadodati dopunskim krmnim smešama (superkoncentrati, radi postizanja odgovarajućegprocenta proteina.

Pirsnov kvadrat Osnovni uslov za primenu pirsonovog

kvadrata je da od hraniva koja se koristejedno mora imati veću, adrugo manju koncentraciju hranljivematerije od potrebne.

7

8 %

33 %

13,7 %

11,3 %

33 – 19,3=

19,3 %

19,3 – 8 =

Primer 1. Sastaviti smešu sa 19,3% sirovih proteina ako je naraspolaganju zrno kukuruza, sa 8% i suncokretova sačma, sa 33%sirovih proteina.


8 %13,7 %

11,3 %

19,3 %+

25

33 %


8 %

33 %

13,7 %

11,3 %

19,3 %

1130 / 25 = 45,2%25:11,3 = 100 : X

45,2%

25:13,7 = 100 : X 1370 / 25 = 54,8%

54,8%KUKURUZ

SUNCOKRETOVA SAČMA


Procentualna zastupljenost hraniva

54,8% zrna kukuruza

45,2% suncokretove sačme

8

Dupli pirsnov kvadrat Primenom duplog pirsonovog kvadrata

mogu se izbalansirati potrebe uproteinima i energiji.

Odnosno u slučaju da se želi sastavitismeša od nekoliko hraniva, a da seistovremeno izbalansiraju i proteinienergija,

Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13MJ/kg ako ima na raspolaganju: zrno kukuruza sa 8,9% SPi 14,2 MJ , sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ ipšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ

PotrebeProtein - 14 % SPEnergija - 13MJ/kg

Raspoloživa HranivaKukuruz – 8,9 SP; 14,2 MJSoj. sačma – 44 SP; 14,48 MJPš. mekinje – 15,5 SP; 10,9 MJ

PRORAČUNSMEŠA

Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kgSE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

14%

Kukuruz8,9%

Soj. sač.44%

30,0 = 85,47% * 14,2/ 100 = 12,14MJ/kg

5,1 = 14,53% * 14,48/100 = 2,10MJ/kg35,1 =100,00 14,24MJ/kg

Mešavina 1,14% SP, > 13 MJ/kg ME Proračun ME

KukuruzSoja

MEŠAVINA 1

30*100/35,1=85,47

5,1*100/35,1=14,53


14%

Kukuruz8,9%

Mekinje15,5%

1,5 = 22,73% * 14,2/100 = 3,19MJ/kg

5,1 = 77,27% * 10,9/100 = 8,42MJ/kg

6,6 =100,00 11,61MJ/kg

Mešavina 2, 14% SP, < 6,8 MJ/kg ME Proračun ME

KukuruzMekinje

MEŠAVINA 2

1,5*100/6,6,1=22,73

5,1*100/6,6,1=77,27

9


14% SP

14,24 MJ

Mešavina 2Mešavina 1

Ciljna Smeša

14% SP

11,24 MJ

14% SP

13 MJ


13

Mešavina 1, 14,24

Mešavina 2, 11,61

1,39= 52,85%

1,24= 47,15%

2,63=100,00

Mešavina 3, 14% SP, 6,8 MJ/kg ME


Ciljna Smeša

1,39*100/2,63=52,85

1,24*100/2,63=47,15


Ciljna Smeša

MekinjeSoja

Kukuruz Kukuruz

Soja

Kukuruz

Mekinje

Koliko čegatreba dodati?

?

?

?

Proračun za sojinu sačmu:100,00 : 52,85 = 14,53 : X,X=52,85*14,53/100,00 = 7,68 %

Proračun za pšenične mekinje:100,00 : 47,15 = 77,27 : X,X=52,31*77,27/100,00 = 36,43 %

Procentualna zastupljenost se izračunava na sledećinačin:

Zastupljenost sojine sačme u Mešavini 1Zastupljenoost mekinja u Mešavini 2Zastupljenost Mešavine 1 u ciljnoj smešiZastupljenost Mešavine 2 u ciljnoj smeši

10

Procentualna zastupljenost se izračunava na sledećinačin:

Proračun za kukuruz

100,00 : 52,85 = 85,47 : XX=52,85*85,47/100,00 = 45,17 %

100,00 : 47,15 = 22,73 : XX=47,15*22,73/100,00 = 10,72 %

55,89 %

Zastupljenost kukuruza u Mešavini 1Zastupljenoost kukuruza u Mešavini 2Zastupljenost Mešavine 1 u ciljnoj smešiZastupljenost Mešavine 2 u ciljnoj smeši


Ciljna Smeša

MekinjeSoja

Kukuruz Kukuruz

Soja

Kukuruz

Mekinje

Koliko čegatreba dodati?

7,68

55,89

36,43

100,00

Provera sadržaja SP: 55,89*0,089+7,68*0,44+36,43*0,155 = 14%

8,9/100=0,089

Provera sadržaja ME: 55,89*0,142+7,68*0,145+36,43*0,11 = 13 MJ/kg

14,2/100=0,142


Metod jednačina

11

Metod jednačina Ovaj metod je u većini zemalja sveta korišćen sve dok nije

počelo kompjutersko sastavljanje obroka.

Takođe, moguće je koristiti i jednačine sa više nepoznatih,koje se rešavaju standardnim matematičkim metodima(Gausov metod, metod pomoću determinanti i dr).

Za razliku od pirsonovog kvadrata, metod jednačinaomogućuje sastavljanje složenijih obroka.

Kombinovani metod

Dupli pirsonov kvadrat+ Metod jednačina= Kombinovani metod

Ovo je najbolji manuelni metod za sastavljanje smeša.

Zasniva se na primeni duplog pirsonovog kvadrata imetoda jednačina.

Ovaj metod nije samo kombinacija prethodna dva, negoima i svoje specifičnosti

Kombinovani metod Prvi korak pri sastavljanju smeše ovim metodom je

unošenje procentualnog udela onih hraniva kojaželimo da dodamo u fiksnim količinama.

Pored ovih hraniva treba obavezno ostaviti rezervniprostor (2-3%) za mineralne dodatke i sintetičkeamino kiseline.

Nakon proračuna koliko pomenuta hraniva unose usmešu hranljivih materija, treba izračunatinedostatak u hranljivim materijama (razlika),odnosno obavezno preračunati na procenat kojinedostaje.

I

12

Kombinovani metod U drugom koraku se koristi dupli pirsonov kvadrat u

cilju balansiranja sirovih proteina i energije.

U trećem i konačnom koraku se balansira nedostakCa i P, primenom metoda jednačina sa dvenepoznate promenljive, dok se sintetičke aminokiseline i so dodaju u zavisnosti od potreba.

II

III

Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja(least cost)

Zahvaljujući velikim tehničkim mogućnostima računari sunašli veoma široku primenu na farmama, u mešaonama ifabrikama stočne hrane.

Pored primene u direktnoj proizvodnji, računari se veomamnogo koriste i u stručnim i naučnim ustanovama kojepružaju svoje usluge u ovim oblastima.


Pored odgovarajuće računarske opreme-hardvera,neophodno je raspolagati i sa odgovarajućimspecijalizovanim programima-softver-ima.

Postoje programi (softveri) koji pomažu korisniku dalakše i brže sastavi obrok i smešu, koristeći klasičnenačine za sastavljanje, kao i softveri koji formulišuobroke i smeše sa najmanjom cenom koštanja.


Prva vrsta programa izračunava samo cenu, odnosno nesastavlja obroke i smeše sa minimalnom cenom koštanja.

Za ove svrhe se koriste tzv. Spreadsheet programi opštenamene (Excel, QuattroPro i dr), koje je neophodnoprilagođavati konkretnom problemu.

13


Sastavljanje obroka sa najmanjom cenom koštanja (leastcost) počelo je sredinom šezdesetih godina ovoga veka uSAD. Još 1965. godine Bath iznosi prednosti upotrebeleast-cost načina sastavljanja smeša i obroka u odnosuna klasične metode.

Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja(least cost) Namena programa za sastavljanje obroka i smeša sa

minimalnom cenom je da se utvrdi optimalna strukturaobroka, odnosno smeše, koja zadovoljava definisanezahteve korišćenjem matematičke tehnike linearnogprogramiranja i simpleks metode.

Odnosno, least-cost programi sastavljaju obroke i smešesa minimalnom cenom, a pri tome zadovoljavaju svepotrebe životinja na osnovu definisanih ograničenja.

Programi za sastavljanje ovim postupkom razlikuju se pokvalitetu, a da bi se mogla doneti odgovarajuća ocena okvalitetu nekog programa, mora se dobro poznavatiishrana domaćih životinja.

Prednosti balansiranja obroka sa "least-cost"programima

Least-cost programi sastavljaju obrok sa najnižommogućom cenom, a pri tome zadovoljavaju sve potrebeživotinja na osnovu ograničenja za hraniva i hranljivematerije.

Postupak izračunavanja je mnogo brži, nego primanuelnom metodu izračunavanja, a može se pratiti iveći broj pokazatelja hranljive vrednosti.

Prednosti balansiranja obroka sa "least-cost"programima

Promene hranljive vrednosti hraniva znatno se brže moguusklađivati sa potrebama životinja, kao i cene pojedinihkomponenti (hraniva), što omogućava i znatnefinansijske uštede.

Moguće je u svakom trenutku dobiti razne vrsteinformacija, pregledati ranije sastavljene obroke i smešekao i štampati razne vrste izveštaja.

14


Vrednosti koje daje računar zavise isključivo odprethodno unetih informacija, kvaliteta softverai stručnosti lica koja sa njime rade.

Funkcija cilja je minimalna cena:4,5X1+0,7X2+3,5X3+3X4+0,3X5+6,0X6

Postavka problema SUMA X1 + X2 + X3 + X4 + X5 + X6 NEL 5,65X1+6,50X2+8,52X3+6,67X4+6,47X5+8,93X6 >= 6,68 SP 18X1+8,3X2+9,66X3+17,1X4+23,2X5+41,7X6 >= 15,55 UIP 2,88X1+2,49X2+5,31X3+4,96X4+13,72X5+10,43X6 >= 5,37 UIP 2,88X1+2,49X2+5,31X3+4,96X4+13,72X5+10,43X6 = 4,98 SIP 5,22X1+4,15X2+1,45X3+7,18X4+1,86X5+18,35X6 = 25,00 ADF 31,0X1+30,0X2+3,0X3+15,0X4+23,0X5+10,0X6 >= 19,00 Ca 1,41X1+0,29X2+0,02X3+0,13X4+0,33X5+0,27X6 >= 0,79 Ca 1,41X1+0,29X2+0,02X3+0,13X4+0,33X5+0,27X6 = 0,47 Na 0,14X1+0,02X2+0,03X3+0,04X4+0,23X5+X6 >= 0,26

Odnos Ca : P = 1,71; Kabasti deo obroka >= 30 % SM obroka

Ograničenja za hraniva: X1 >= 4 kg PS; X2

15

Za ovaj način sastavljanja obroka neophodno je znatisledeće:

cenu i hemijski sastav hraniva, cenu finalnog prozvod (meso odnosno cena pog

telesne mase), dnevne potrebe za održavanje života, dnevne potrebe za različite nivoe proizvodnje i konzumaciju

Na osnovu ovih informacija, primenom tehnike linearnogprogramiranja, odabira se ona kombinacija i visina proizvodnje(dnevni prirast) koja omogućava da se ostvari maksimalan profit,odnosno da razlika između cene proizvedenog mesa i cenekoštanja obroka bude maksimalna

Funkcija cilja je maksimalan profit: 0,25Meso-0,1056X1-0,0865X2-0,292X3-0,072X4-0,2348X5-

0,1419X6-0,1348X7-0,1254X8-0,066X9

Documents

SASTAVLJANJE ‘ta je obrok? OBROKA I SME‘A · 2020. 4. 7. · Bolest ~ivotinje i problemi sa varenjem Antinutritivne materije. 5 O e kivani problemi prilikom sastavljanja, proizvodnje