SAOBRAĆAJ BOSNE I HERCEGOVINE

7/30/2019 SAOBRAAJ BOSNE I HERCEGOVINE

1/16

GEOGRAFIJA BOSNE I HERCEGOVINE II

SAOBRAAJ

Dr. sc. Fadila Kudumovi Dostovi, docent


2/16

Razvoj saobraaja

U periodu nakon II s.r. nagli razvoj privrede uslovio razvoj saobraaja;

Poveane potrebe u prevozu: sirovinska baza-preraivaki kapaciteti-potroakicentri;

Loe stanje saobraaja iziskivalo velika ulaganja;

Posebno znaajne Omladinske radne akcije;

Od rata do 70-ih godina povean ostvareni rad svih grana transporta: prevoz robeza 14 puta (eljeznicom 4,8 puta), a u prevozu putnika 23 puta (eljeznicom 5 puta);

Naroito je povean rad u drumskom transportu;

Nagli razvoj i individualnog transporta;


3/16

Nakon 1945. godine najvie jeuraeno na izgradnji kopnenih

saobraanica;

Izgraeno 882 km pruganormalnog kolosijeka (oko 34 %svih novih pruga u SFRJ);

Modernizovana putna mrea;

Do 1956.g. Bilo samo 107 kmputeva sa modernim kolovozom, akrajem 70-ih ima oko 7300 km(oko 37 % kategorisanih puteva

SFRJ);

Sl. 25: Dionica magistralnog puta i prugeBrko-Banovii

(Izvor:www.zeljeznice.net,)

Dionica magistralnog puta i pruge Brko-Banovii
http://www.zeljeznice.net/http://www.zeljeznice.net/http://www.zeljeznice.net/


4/16

Ipak, razvoj saobraaja nije dostigao eljeni nivo;

Infrastruktura rijetka, neravnomjerno rasporeena sa nepovoljnim tehnikim

elementima;

Na prostoru Bosne i Hercegovine saobraaj se odvija kopnenim (drumski ieljezniki), vodenim (rijeni) i vazdunim putem.

S obzirom da se drava u najveoj mjeri odlikuje nizijsko-breuljkasto-brdskim

reljefom, drumski saobraaj je najrazvijeniji.

Postojeu mreu puteva drumskog saobraaja na prostoru Bosne i Hercegovine inemagistralni, regionalni i lokalni putevi.

Magistralni putevi su od najveeg znaaja iz razloga to povezuju vee centre ilivanija privredna podruja;

Regionalni putevi imaju ulogu povezivanja gradova, opinskih centara i veih naselja;

Lokalni putevi, osim to povezuju teritorije opina, znaajni su i za saobraajnupovezanost naselja unutar pojedinih opina, te su i najzastupljeniji.


5/16


6/16

Drumski saobraaj Ukupna duina puteva u Bosni i Hercegovini iznosi 21.846 km (2005. godina), od egaje i

11.425 km sa vrstom podlogom (betonski, asfaltni).

Duina autoputeva trenutno je neznatna i iznosi svega 30-40 km i to su ulazne magistrale udva najvea grada u dravi, Sarajevo i Banja Luku.

Kroz Bosnu i Hercegovinu prolaze sljedei Evropski koridori i njihovi nastavci:

Autoput E-65 veoma kratka dionica preko hercegovakog primorja (Neum) - RepublikaHrvatska je zapoela izgradnju mosta do Peljeca kojom bi ovaj evropski autoput zaobiaobosansku teritoriju

Autoput E-73Brod (granica sa Hrvatskom) - Doboj - Zenica - Sarajevo - Mostar -

apljina (granica sa Hrvatskom) - Ovo je najvaniji drumski put u zemlji.

Autoput E-761- dionica Biha - Jajce - Donji Vakuf- Zenica - Sarajevo - Pale -Viegrad(granica sa Srbijom).

Autoput E-762- dionica Sarajevo - Foa (granica sa Crnom Gorom).
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-65&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Neumhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pelje%C5%A1ac&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-73&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Brod_%28grad%29http://sh.wikipedia.org/wiki/Dobojhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zenicahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Mostarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Capljinahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-761&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Biha%C4%87http://sh.wikipedia.org/wiki/Jajcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Donji_Vakufhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zenicahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Palehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-762&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fo%C4%8Dahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fo%C4%8Dahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-762&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-762&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-762&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Palehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zenicahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Donji_Vakufhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Donji_Vakufhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Donji_Vakufhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Jajcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biha%C4%87http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-761&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-761&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-761&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Capljinahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Mostarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zenicahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dobojhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Brod_%28grad%29http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-73&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-73&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-73&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pelje%C5%A1ac&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neumhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-65&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-65&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_E-65&action=edit&redlink=1


7/16


8/16


9/16


10/16

eljezniki saobraaj

Duina pruga u naojzemlji iznosi oko 1000km.

Vei dio pruga nalazi sena sjeveru zemlje,

Glavna eljeznikasaobraajnica prua seod Bosanskog amca

preko Doboja, Zenice,Sarajeva i Mostara izavrava u luci Ploe.


11/16


12/16


13/16

Vodeni saobraaj

Bosna i Hercegovina ima veoma kratku morsku obalu kod Neuma i nemapristup meunarodnim vodama, pa stoga nema pomorskih luka.

Od inostranih luka najvei znaaj za njenu privredu imaju luke Ploe uHrvatskoj, koja je najblia Sarajevu i upravo razvijena zahvaljujuibosanskom zeleu.

Rijeni saobraaj je bolje razvijen, ali ni izbliza iskoriten premamogunostima. Tekoa je njen pogranini karakter.

Glavni plovni vodotok je rijeka Sava koja kao pritoka Dunava povezujedravu sa drugim dravama srednje Evrope.

Vane luke na Savi su Brko, Bosanski amac i Bosanski Brod.


14/16

Vazduni saobraaj

U Bosni i Hercegovini postoji 27zvanino upisanih aerodroma, alisamo je 4 od njih uvrteno na listuaerodroma sa IATA kodom (IATAAirport Code):

Aerodrom "Mahovljani" Banjaluka -BNX

Aerodrom Mostar - OMO

Aerodrom "Butmir" Sarajevo - SJJ

Aerodrom Tuzla - TZL

Najvei i najvaniji aerodrom u zemlji

je sarajevski aerodrom "Butmir". U Bosni i Hercegovini su zvanino

upisana i 4 heliodroma (1999.godine).
http://sh.wikipedia.org/wiki/Aerodromhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=IATA_kod&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Mostar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Tuzla&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Heliodrom&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Heliodrom&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Tuzla&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Tuzla&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Tuzla&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Sarajevo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Mostar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Mostar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Mostar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Banja_Luka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=IATA_kod&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=IATA_kod&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Aerodrom


15/16

SAVA

Saobraajni poloaj i saobraajne mogunosti Brko Distrikta BiH su veomapovoljne zahvaljujui Savi.

Blizina meunarodnog puta Beograd-Zagreb,

Dva magistralna pravca koja prolaze kroz Distrikt: M18 sjever-jug i M14.1 istok,zapad;

Dva regionalna puta R460 i R458;

eljeznika pruga Vinkovci-Tuzla;

Te plovna rijeka Sava sa lukom daju mogunosti razvijanja multimodalnog

saobraaja;

Veoma povoljno za razvoj privrede.

Pruaju se mogunosti za izgradnju regionalnog robno-transportnog centravisokog kapaciteta.


16/16

Vodeni saobraaj odvija se na rijeci Savi;

Plovnost omoguava kako koritenje najjeftinijeg prevoza tako i povezivanje regije dunavskimplovnim putem (Dunav-Rajna-Majna) sa mnogim evropskim industrijskim centrima.

Osnovni luki rijeni objekat na Savi je Luka Brko koja je u prijeratnom periodu jedina bilaosposobljena za prihvat plovnih jedinica i mehanizovanu manipulaciju robom.

Pored toga, bavila se i eksploatacijom pijeska i ljunka.

Godinji kapacitet istovara u luci Brko iznosi 800.000 tona.

Osnova namjena luke je ukrcavanje i iskrcavanje rasutog tereta, ali takoe postoje i prostori zaskladitenje.

Plovnost Save unutar podruja Distrikta Brko je 44 km, a mogua je 260 dana u godini za plovilagaza do 2,5 m,

u vrijeme niskog vodostaja promet je mogu za plovila s manjim gazom.

Danas je Luka Brko-Distrikt suoena sa brojnim problemima infrastrukturne i druge prirode, teje potrebno izvriti znaajne investicije kako bi se pristanina funkcija dovela do nivoa evropskihstandarda.

Documents

SAOBRAĆAJ BOSNE I HERCEGOVINE