1reč istine 1/2012

Sadržaj

Reč istineBroj 1/2012 Godina XI

Izlazi tromesečno.

Izdavač: Hristova Crkva Braće

Lokalna crkva Sr. Mitrovica

Časopis REČ ISTINE šaljemo svakome besplatno.

Troškovi štampanja i širenja časopisa isključivo se

podmiruju iz dobrovoljnih priloga Božjega naroda.

Hrišćanske zajednice i pojedinci, kojima Gospod

stavi na srce da uzmu udela u ovom radu, mogu poslati svoje

priloge na adresu redakcije.

Adresa redakcije:Janka Kralja 4

21470 Bački PetrovacPAK 395416

Srbija

Veb stranica:www.slovopravdy.com

E-mail: redakcia@slovopravdy.com

Odgovorni urednik:Jan Ribar

Štampa:

Obnovljenje uma (2) 2

Naši životi u svetlu Njegovog dolaska 6

Budućnost sa Hiljadugodišnjem Carstvom

ili bez njega? (5) 10

Imamo 14

Karizmatski pokret (2) 16

„Ja ću vas odmoriti“ (Po Mat. 11:28) 21

Ti si sin moj 22

Proći ću vas 28

Molitve bez reči 30

Razmatranje 32

Predočenje proročanstva Biblije (1) 34

Dobre poruke s neba 37

2

SMRT RASPEĆEM

Kada su Rimljani nekoga razapeli, bilo

je to zato što su ga smatrali krivim

zbog njegovog zločina, i da ta osoba

nije pogodna živeti u njihovom društvu.

Sličnim načinom (zato je i upotrebljena

metafora raspeća), Bog nas je smatrao

krivima po pitanju naših grehova, i za

nepogodnih živeti u društvu neba kao

osoba. On ide i dalje i čini ono što Rim-

ljani nisu mogli. Njihova pravda bila je

zadovoljena kada je prestupnik bačen

mrtav u prestupnički grob. Bog jeste

zapravo Bog vaskrsenja, no Njemu nije

u interesu da podiže grešnike u nebo sa

grehom na njima. Jedino rešenje, koje je

bilo u skladu sa Njegovom pravdom jeste

da neko drugi (čak ako je to i Njegov

vlastiti Sin) preuzme zakonsku odgo-

vornost za grehe ljudi. Ovo je ostvario

Hristos time, što je podnio kaznu koju

su gresi zaslužili, i otišavši u smrt da bi

pokazao da je proces završen, i izašao

u vaskrsenju obznanjujući da ono što je

On učinio na krstu Golgote prihvaćeno je

od Njegovog Oca. Poslanica Rimljanima

4:25 nas utvrđuje, da je On podignut iz

mrtvih zato što delo koje je On učinio na

krstu omogućava Bogu da nas opravda i

da je prihvaćeno.

No Njegova smrt imala je drugi cilj.

„Jer je plata za greh ( t.j. princip greha

Obnovljenje uma (2)M. Hayward, Faversham

u čoveku) smrt.“ (Rim. 6:23) Prihvativši

posledice onoga što je Adam uradio, i u

potpunosti udovoljivši svakom Božjem

potraživanju od čoveka, Hristos je umro

i učinivši to umro je tome grehu, nemav-

ši više ništa sa njim, jer je udovoljio Bogu

u vezi sa tim. (Rim 6:10) Zato apostol

izjavljuje da su verujući bili razapeti sa

Hristom. To što su u Adamu je opozva-

no Njegovim krstom. Da je to taj slučaj,

potvrđeno je sahranom sa Hristom u

vodama krštenja, jer su samo mrtvi

sahranjivani. Priča se o dve devojke, koje

su uživale u zabavama, ali jednog dana

su se obratile. U međuvremenu njihovi

prijatelji organizovali su zabavu i otišli

su osobno pozvati devojke. Kada su došli

do stana gde su devojke zajedno stanova-

le na vratima su našli napisanu poruku:

„Ne možemo doći na zabavu, jer smo

mrtve.“ One su shvatile poruku posla-

nice Rimljanima 6, da što se tiče starog

načina Adamovskog življenja, verujući je

mrtav za to.

ŽIVOT SA HRISTOM

Ima još i više, za što sada verujući

žive. Ne međutim po starom načinu

života, nego po novom, jer su spojeni sa

vaskrslim Hristom i Sveti Duh stanuje

u njima. Taj Duh deluje na principu, da

oni imaju život u Hristu Isusu. (Rim. 8:2)

3reč istine 1/2012

Susrećemo se sa problemom međutim,

jer nalazimo da kao verujući još uvek

imamo sposobnost sagrešiti. Kako to

može biti, budući smo umrli sa Hristom

i podignuti smo na mesto gde greh ne

može doći? Odgovor se nalazi u rečima

apostola o telu i udovima tog tela u Rim-

ljanima. (6: 12, 13, 19) Istina je da je naš

stari čovek bio razapet sa Hristom, tako

da se je telo kao sedište greha pokvarilo

(da nije delotvorno), ali takođe je istina

da ne trebamo dobrovoljno dati svoje

udove kao „sluge nečistoće i bezakon-

ja“. Ali isto tako trebamo dobrovoljno

podrediti svoje udove za „sluge pravde“.

(Rim.6:19) Jer sve dok smo u telu imaće-

mo sposobnost sagrešiti zbog tela. Ono

„ja“ u nama koje još uvek želi živeti

onako kako žive grešnici. Lek je smatra-

ti istinitim u praksi, ono što je činjenica

u principu. Bog nas smatra za mrtve i

kao da nismo više u telu, a mi trebamo

tako i postupati, smatrajući sebe „stvar-

no mrtve za greh“, ali žive za Boga „kroz

Isusa Hrista našeg Gospoda“. (Rim. 6:18)

Sila za ostvarivanje ovoga je Božji Duh,

koji nas jača i motiviše živeti duhovan

život, a to je život upravljan Njegovim

usmeravanjem.

Sažeto možemo kazati sledeće:

Kao posledica Golgote

Stari čovek, što se Boga tiče, je raza-

pet. (Rim.6:6)

Novi čovek stvoren je u nama od

Boga na osnovu činjenice, da je Hristos

bio učinjen grehom za nas. (Efež. 4:24;

2.Kor. 5:17)

Naš položaj što se Boga tiče, nije

više u telu. (Rim.8:9) Oni koji su „u Duhu“

koriste dobro Hristove smrti i vaskrsen-

ja.

Kao rezultat obraćenja

Stari čovek je u principu bio svučen

kod obraćenja, a to je potvrđeno u krš-

tenju. (Kol.3:9; Rim. 6:4)

Obučen je novi čovek u principu,

kada smo se obratili i krstili. (Kol.3:10)

Mi smo razapeli telo sa slastima

i željama. (Gal.5:24) Ovo je apsolutna

izjava, to nije opomena, zato se i odnosi

na sve verujuće. Kada smo u početku

uzverovali, odrekli smo se greha i u prin-

cipu završili sa njim u pokajanju.

Rezultat doslednog življenja

Karakteristike staroga čoveka bile

su svučene u praksi. (Kol.3:8)

Obučene su karakteristike novoga

čoveka u praksi. (Kol.3:12)

Živimo po Duhu a ne po telu, kon-

centrišući se na stvari, koje Božji Duh

nalazi za ugodne. (Rim.8:12-13)

Golubica, koju je Noje pustio iz kov-

čega, nije našla mesta za sletanje gde bi

počinula i to sve vreme, dok su vode suda

bile vidljive. Čim se je pokazala „nova“

zemlja, našla je sebi mesta za počinak.

Ako nalazimo odmor i zadovoljstvo u

stvarima sveta, znači da živimo po telu,

iako po principu nismo u telu. Ako među-

4

tim, koncentrišemo svoje misli i ljubav

na ono što je Duhu ugodno, živećemo po

Duhu.

TROSTRUKI POZIV

Da bi nas ohrabrio u ovim stvarima,

apostol upućuje trostruki poziv u Riml-

janima 12:1-2: „Molim vas dakle, braćo,

milosti Božje radi, da date tjelesa svoja

u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da

bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne

vladajte se prema ovome vijeku, nego

se promjenite obnovljenjem uma svoje-

ga, da bi ste mogli kušati koje je dobra i

ugodna i savršena volja Božija.“

Prvi poziv jeste, da budemo pod-

ređeni Božjoj volji kao takvi, koji su bili

spojeni sa Hristom u Njegovom vaskrs-

lom životu. Ovo govori da je stari čovek

razapet i da smo sada u položaju pod-

ređivanja sebe u Božji cilj za nas. Da

bi ovo olakšao, apostol upućuje drugi

poziv, da se odreknemo sveta i njego-

vog načina - mode. „Način – moda“ nije

naročito smatrano modom odevanja,

iako i to spada tamo (jer čak i u svetu je

poznato, da stil našeg odevanja odražava

naše unutrašnje stanje – nestalan način

odevanja znači nestalan stav), nego se

više misli o načinima sveta u svim nje-

govim nastupima. Ne vladajte se,- znači

ne budite formirani po vanjskom izgledu

sveta. Verujući u uspoređenju sa Hristom

razapeti su svetu (Gal. 6:14), i kao takvi,

nisu i ne mogu biti formirani po unutraš-

njoj realnosti sveta. No možemo biti for-

mirani po njegovom načinu ili njegovoj

šemi. U principu mi nismo iz sveta, nego

trebamo biti sačuvani od zla u svetu u

praksi. (Po Jov.17:15)

Treći poziv jeste da se promenimo.

Sa rečju „promeniti“ vezana je misao

pokazati realnost onoga, što je istina o

nama. Mi smo od Boga, ne od sveta, a šta-

više, usredotočujemo naše misli na nove

stvari u koje nas je Hristos uveo. Bićemo

sve više ono, što Gospod želi od nas da

budemo. Zato apostol piše o kušanju,

koja je dobra i ugodna i svaršena volja

Božja. U ovom sadržaju, volja Božja je,

što trebamo biti po pitanju predanos-

ti Njemu. Ovo je izraženo u izvršavanju

stvari, koje su sadržane u detaljima izra-

ženim u ostatku poslanice, započinjući

sa korišćenjem dara.

Poznavanje Božje volje

Kada smo dali svoja tela kao živu

žrtvu, i odlučili ne vladati se po svetu

nego rađe biti promenjeni usmerava-

jući naše misli na nove stvari, tada ćemo

znati šta je volja Božja po pitanju našega

odvojenja od svega onoga što nije Njemu

ugodno. Mi ćemo znati unapred prije

nego li nastane neka situacija šta da

radimo, jer ćemo biti upravljani princi-

pima a ne okolnostima.

To je ono što je mišljeno sa kušan-

jem Božje volje. To nije misao na kušanje

posle nekog događaja, nego prije njega.

Avramov sluga mogao je posvedočiti: „I

putem dovede me Gospod u dom rodbine

gospodara mojega.“ (1.Moj.24:27) On je

5reč istine 1/2012

bio po volji Božjoj, kada je pošao na put,

savetovan od Avrama. Onda se je molio

kod kritične raskrsnice, da bude vođen

u skladu sa Božjom voljom. Rezultat je

bio ostvarena savršena Božja volja, jer je

Reveka bila uvrštena u liniju Mesije.

Napredovanje u istini

Nalazimo napredak o ovim stvarima

u poslanici Kološanima. Poslanica Riml-

janima nas ostavlja tako reći na zemlji,

hodajućih u novini života u vezi sa vas-

krslim Hristom. Poslanica Kološanima

međutim, odvodi nas stepenicu dalje,

i govori o nama kao o onima koji traže

nebeske stvari. „Ako dakle vaskrsnuste s

Hristom, tražite ono što je gore gde Hris-

tos sjedi s desne strane Boga.“ (Kol.3:1)

Apostol nas poziva, budući smo vaskrsli

sa Hristom, da aktivno i neprestano tra-

žimo stvari koje su gore. Hristos je otišao

u nebo, a to je tamo, gde i naše aspiracije

treba da budu. On sam je rekao:“Jer gde

je vaše blago, onđe će biti i srce vaše.“

(Po Mat.6:21) Dva i po koljena Izraelo-

va željela su ostati sa pustinjske strane

Jordana a Gospod im je to dozvolio (jer

On nam često dozvoljava naše želje, da

bi uvideli ludost naših puteva i promeni-

li naše misli). Bilo je poželjno da pređu

Jordan sa ostalim koljenima, ali kasnije

da se vrate. (Isusa Navina 1:12-18) Ovo

odslikava činjenicu, da je svaki verujući

vezan smrću, sahranom i uskrsnućem

Hrista (prikazano u prelasku Jordana),

ali ne svi su složni sa stvarima, u koje su

bili uvedeni. Zadovoljni su mestom kom-

promisa i samo prepolovljenim srcem, ne

ostvaruju potencijal koji Bog ima na umu

za ceo Svoj narod. No sama činjenica, da

su to bila dva i po koljena, koja su ovo

učinila jeste poučna. Polovina koljena

Manasesa ušla je i vratila se, druga polo-

vina ostala je na svojem pravom mestu

u zemlji. To nije bilo pitanje odgoja ili

sredine, što je činilo razliku; bio je to jed-

nostavno nedostatak interesa kod nekih,

što je prouzrokovalo da su ostali vani.

Hristos sedi na nebu

Činjenica, gde se Hristos nalazi

važna je, jer ona naznačava gde treba

da je naš interes. Ti interesi su najvišlji

i najuzvišeniji, jer je On na mestu dosto-

janstva i nastanjen je tamo; Njegov polo-

žaj nije privremen. Bilo je takvih, koji

su dolazili među verujuće u Kolosima,

koji su nastojali naučavati ih o mešavini

Judeizma i Gnosticizma. Judeizam je pri-

mena religije Jevreja bez vere. Gnostici-

zam je nauka onih, koji tvrde kako imaju

višlje poznanje od onoga koje obznanjuje

Hrišćanstvo, i koji izmišljaju i fantaziraju

o anđeoskoj hijerarhiji i sličnome. Jed-

nako tome je moderan pokret Nju Ejdž

(New Age), što je ukorenjeno u panteiz-

mu. Hristos je uzvišeniji od svih takvih

stvari, jer je On na najvišljem vrhuncu

slave. Verujući se mogu bezbedno oslo-

boditi „ "ilozo"ije i prazne prevare, po

kazivanju čoveka, po nauci sveta a ne po

Hristu“, i predati se stvarima koje su „po

Hristu“, stvarima sa kojima može Hristos

biti spojen. (Kol.2:8)

6

Naši životi u svetlu Njegovog dolaskaJ. Hay, Škotska

„KOLIKO VIDITE DA SE PRIBLIŽUJE TAJ DAN“

Važno je da nam bude poznat ceo niz istina Pisma, uključujući i Biblijska proro-

čanstva. Niko neće posumnjati da ona rađaju znatiželju , naročito u svetlu broj-

nih događaja svuda po svetu. Stalni razvoj događaja na Srednjem istoku neprestano

je u središtu pažnje, jer će to biti arena, u kojoj će biti ispunjena mnoga proročan-

stva. Međutim , naše očaranje ovim predmetom ne sme nas zaslepiti pred činjeni-

com, da u mnogim odlomcima istina o budućnosti predočena je kao takva koja bi

trebala uplivisati naše živote ovde i sada. Ako Gospod dozvoli, u nekoliko budućih

razmatranja usredotočićemo se na neke odlomke, u kojima se nalaze ove praktične

primene.

DA SE PRIBLIŽUJE TAJ DAN – (Jev. 10:25)

Ne slaže se svaki komentator sa time, da se ovaj „dan“ odnosi na Gospodnji

dolazak, a neki ga dovode u vezu sa pretećim uništenjem Jerusalima, šta je veliki

događaj za verujuće Jevreje. Mora biti rečeno da su verujući već u prvom veku isče-

kivali Njegov neizbežan dolazak. U ovoj istoj glavi rečeno nam je: „Jer još malo, vrlo

malo, pak će doći onaj koji treba da dođe i neće odocniti.“ (st.37) Jasno je, da nede-

inisani „dan“ ostavlja mogućnost različitih perspektiva. Interesantno je da drugo

nede inisano citiranje „dana“ pokazuje jasno na dan ocenjivanja, koji će slediti

odmah po uzeću Crkve. (1.Kor. 3:13) U svetlu ovoga ja ću tretirati izraz kao onaj, koji

se odnosi na taj događaj. I dopuštam da nikada ne bi bio čak ni pretpostavljao neku

alternativu, ako ne bi bio čitao neke stare knjige. Ako vam ovako objašnjenje ne leži,

budite tako dobri i dozvolite kod najmanjeg primenu ovog stiha (Jev. 10:25)!

Moralni uslovi

Ne postoji ni malo sumnje, da je većina verujućih ubeđena kako je dan dolaska

Gospoda blizu; sve pokazuje na to. U 2.Tim. 3:1-9 Pavle je rečima naslikao živu sliku

o moralnoj (ili nemoralnoj) situaciji poslednjih dana a priča je komentar o sveop-

štem stanju modernog društva. Spominje se čak i nefunkcionalan porodični život.

Citirana je i moralna klima. Pomračenje religije sa neizmernim apetitom za sreću

pogodan je opis sadašnjeg razdoblja koje je orientisano na sport i zabavu. Sa ostalim

7reč istine 1/2012

osobinama ovo su pokazatelji na činjenicu, da se taj dan približuje

Prirodne nesreće

Predstave o događajima, koji se dešavaju hiljadama kilometara daleko, mogu

biti emitovane u svakome domu na svetu, pa zbog toga postoji povećano zanimanje

o zaprepašćujućim nesrećama koje zadešavaju ljude b ilo gde na svetu. No vrlo malo

je onih, koji će tvrditi da je to samo zbog povećanih vesti koje ostavljaju utisak da

sada postoji više tih tragedija u poređenju sa pređašnjim stolećima. No ovo je stvar-

nost; veliki broj uništavajućih zemljotresa, poplava, uragana, gladi, i epidemija koje

su zadesile planetu enormno se je umnožio. Postoje mnoga uznemirenja, stvarna ili

samo površna, o dugoročnom otopljavanju sa pretnjom poplavljanja obalnih grado-

va i područja. Ljudi sveta čude se svemu tome, no mnogi verujući osećaju da dolažeći

događaji unapred. bacaju svoju senku. Drugim rečima, postoje mišljenja da su ove

strašne katastrofe i potencijalne opasnosti zapravo uvod u strašne događaje Velike

nevolje. Budući uzeće Crkve prethodi nekoliko godina tome vremenu – Taj dan se

približuje.

Politička pozornica

Glavni igrači u zadnjim fazama ljudske istorije pokreću se na položaje. Država

Izrael bila je oformljena 1948 godine nakon rasejanja Židova, koje je trajalo skoro

2000 godina. Rusija - preteća vojna sila, naklonjena Iranu, dva su saveznika inavzije

na Izrael kako je predočeno od Jezekilja u 38. i 39. glavi. Daleke istočne sile nepres-

tano su dominantne kako vojno tako i ekonomski, pokazujući na „kraljeve istoka“ iz

Otkrivenja 16:12. Neumoljivo približavanje federalizmu u Europi izgleda od velike

važnosti u svetlu činjenice, da će biti sila zadnjih dana pod autoritetom zveri. Taj dan

se približava.

IMPLIKACIJE

Ako se taj dan približava, ako je Njegov dolazak blizu kao što očekujemo, kakve

su onda implikacije? Kako bi to trebalo uplivisati naše živote? Evo nekoliko sugestija

iz odlomka poslanice Jevrejima.

Da se držimo tvrdo

Iako se odnosi na buduću eru, sveopšti je princip da kada se umnožava beza-

konje „ohladiće se ljubav mnogih“. (Po Mat. 24:12) Bilo bi za sve nas lako dozvoliti

umnožavajućem bezakonju poslednjih dana da upliviše našu odluku i dalje slediti

8

Boga, ali poziv Pisma kaže: „Da se držimo tvrdo priznanja nada.“ (st.23) Reč „pri-

znanje“ ili „ispovedanje“ naglašava otvoreno obznanjivanje. Mi često znamo kazati: „

pa ljudi znaju gde mi stojimo“, no znaju li oni gde stojimo ako im ne kažemo? Mnogi

od vas ste bili otvoreni u priznavanju da je vaša vera u Hristu i da je vaše nadanje za

večnost oslonjeno na Njega. Nikada ne dozvolite da budete presvedočeni povući se.

Dok dani postaju sve tamniji oko nas, i dok se bezbožnost vaše radne sredine poveća-

va, suprostavite se kušnji ukočiti svoje svedočanstvo. Nastojte izbegavati razvodnja-

vanje principa evanđelja za koje ste odlučili stajati. Ne dozvolite da budete izbačeni

iz koloseka ciničkim intelektualnim izrazom „da je Bog prevara“, koji vas smatraju za

bezumne. Ne dozvolite borbenim sledbenicima istočnjačkih religija zastrašivati vas.

Nikada ne budite uznemireni time što ste označavani kao extremist od strane libe-

rala, koji preziru Božju Reč. Ne snižavajte svoje moralne ili etičke standarde zato što

vas proglašavaju čistuncem. Zašto bi se mi trebali sramiti za Božanske blagoslove i

Božanska obećanja? „Jer je veran onaj koji je obećao.“ „Držimo tvrdo… bez koleban-

ja.“ Taj se dan približuje.

Da razumevamo jedan drugoga

Narastajuća bezbožnost poslednjih dana moćan je uzrok verujućima staja-

ti zajedno i jačati veze zajednice. U svetlu sotonske agresije solidarnost je preko

potrebna. Unutrašnja želja postaviti svoje „ja“ kao prioritet mora biti nadomeštena

postavljanjem Gospoda Isusa, koji je savršeni eksponat naučavanja poslanice Filip-

ljanima 2:4: „Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih. Akvila i Priska uvažavali

su Pavla i njega radi „za dušu Pavla svoje vratove položiše“. (Rim. 16:4) Milosrd-

ni Samarjanin razumevao je ranjenog putnika i upotrebio svoje raspoložive stvari,

svoje sredstvo transporta i svoje inansije da bi mu pomogao. (Po Luci 10:33-35)

Tavita je uvažavala potrebe udovica i uložila je svoj trud da ublaži njihovu potrebu.

(Djela 9:36-42) Razumevanje drugih uzvišena je osobina. „Da razumevamo jedan

drugoga.“ Taj se dan približuje.

U sadržaju ima istaknut poseban način, kojim trebamo razumevati jedan dru-

goga; „u potstrekivanju k ljubavi i dobrim delima“. Ovde postoji dozvola verujućima,

da budu provokativni. No provokacija o kojoj je reč jeste pozitivan nagon ka praktič-

noj brizi. Ako je naš stav pozitivan i od pomoći, više nego kritički i vređajući, učiniće

i druge više sklonima da nas za uzvrat ljube, i tako „podbunjuju ka ljubavi“. Taj se

dan približuje.

Interesantno je što su „ljubav i dobra dela“ u ovom stihu blizanci, jer činjenica

je da se ne mogu razdvojiti. Jovan uvek insistira da ljubav nisu samo osećaji, nego je

9reč istine 1/2012

uvek izražavana aktivnim delima ljubaznosti. „Dečice moja! Da se ne ljubimo rečju

ni jezikom, nego delom i istinom.“ (1.Jov.3:18) Božji plan za tvoj život obuhvata i

hodanje u dobrim delima. (Efež. 2:10) Jedan od uzroka zašto te je iskupio, bio je da

te postavi među ljude „koji čeznu za dobrim delima“. (Tit. 20:14) Gledajući vaš život

ljudi će „videti vaša dobra dela i slaviti oca vašega koji je na nebesima“. (Po Mat.

5:16) „U podbunjivanju… k dobrim delima.“ Taj se dan približuje.

Prisustvovanje

Često je bilo naglašavano, da hrišćanstvo nije samo prisustvovanje na sastan-

cima iako ima u tome istine. Hrišćansko življenje jeste posao, koji traje sedam dana

u nedelji. No uvek postoji sumnja da iza te izjave postoji izgovor da prisustvovanje

na sastancima nema velikog značenja. U stvarnosti, prema stihu 25. dužni smo biti

tamo: „Ne ostavljajući skupštimne svoje, kao što neki imaju običaj.“ U početnim gla-

vama Djela često se ponavlja solidarnost verujućih u tome, da su bili zajedno. Iako su

imali nedostataka, Korinćani su bili dobri posetioci svojih skupština. Pavle govori o

celoj crkvi – zajednici „sakupljenoj na jednom mestu“. (1.Kor. 14:23) Žalosno je, kako

se čini, među jevrejskim čitaocima „kao neki što imaju običaj“, nisu prisustvovali na

sastancima. Sve tamniji dani i narastajući pritisci traže od nas, da ako je moguće

trebamo biti tamo i biti deo procesa koji se nastavlja „jedan drugoga savetujući“.

Svaki verujući potreban je na svakom sastanku zajednice a ne samo kod Lomlenja

hleba. Ohrabrenje i sila koju crpimo iz okupljanja zajedno i korist savetovanja jeste

vitalan deo Božjeg načina održavanja duhovnog života. Izbegavajte neprisustnost na

sastancima. Taj se dan približuje.

„Reče mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?“ (Po Jovanu 14:5)

Toma je postavio vitalno pitanje, koje se tiče našeg određenja. Postoje dva

puta u večnost, uzan put koji vodi u život, i širok put koji vodi u pogibao. (Po

Mat.7) Može biti nebo ili pakao za večnost. To je ozbiljno pitanje. Ne dozvoli

sebi da budeš prevaren, jer: „Neki se put čini čovjeku prav, a kraj mu je put

k smrti.“ (Priče Sal. 16:25) Reformacija, religija, dobra dela i iskrenost, samo

su neki od puteva koji se čine ispravnim, ali su lažni. Postoji samo jedan put.

Gospod Isus je rekao: „Ja sam put istina i život; niko neće doći k ocu do kroza

me.“ (Po Jov.14:6)

10

Budućnost sa Hiljadugodišnjem Carstvom ili bez

njega? (5)David McAllister, Livingstone, Zambia

5. ZAVET SA OCIMA

Oni koji se suprotstavljaju Hiljadugo-

dišnjem carstvu složiće se da su ljudi

kao Avram, Isak, Jakov i David, kojima je

Bog dao tako divna obećanja bili veliki

Božji ljudi. No posle će pokazati na činje-

nicu da njihovi potomci u narodu Izraela

nisu živeli po standardima svojih preda-

ka i tako je narod kažu izgubio blagoslo-

ve koji su mu bili obećani.

Mi se slažemo sa prvim delom ove

tvrdnje: istorija Izraela jeste opšte žalos-

na priča udaljavanja od Boga, a narod

je to skupo platio mnogo puta u toku

godina i plaća sve do današnjeg dana.

No moramo preispitati drugi deo

tvrdnje: Da li je narod Izraela izgubio

blagoslove, koji su bili obećani očevima?

Ponovo pogledajmo Avramov-

ski zavet. Već smo razmotrili obećanja

dana Avramu i njegovom semenu u vezi

zemlje i o blagoslovu koji će teći ka svim

ljudima. Obećanja su proglašena i pono-

vljena njemu, kao i Isaku i Jakovu u broj-

nim prilikama. (1.Moj.12:1-3; 13:14-17;

15:1-7, 18-21; 17:1-19; 26:2-5; 28:13-

15) Nije rečeno da je to uslovno za

potomke. To je „večni“ zavet (1.Moj.17:7,

13,19; 1.Dnev.16:16-17; Psalam 105:9-

10), i tako po de�iniciji, neslomljiv od

strane čoveka. Kada ga je Bog načinio

(1.Moj.15:9-17) On sam je prošao između

delova žrtve – čovek nije imao udela u

tome; njegovo ispunjenje ovisilo je pot-

puno o Bogu. Pojedinac je mogao, radi

neposlušnosti izgubiti svoj vlastiti odnos

u zavetnome narodu (1.Moj.17:14), ali to

nije obesnažilo - poništilo zavet.

Slična razmotrenja odnose se i

na Davidovski zavet. (2.Sam. 7:12-

16) Opisan je kao „zauvek“ ili „večan“

(2.Sam.7:13,16; 23:5); njegova obećanja

često su ponavljana, usprkos nedosta-

cima (Isa.9:6-7; Jer. 23:5,6; 33:14-

17,20,21); Salamunova neposlušnost

donela je kaznu, ali nije obesnažila

zavet (2.Sam.7:14-15); potvrđen je bio

zakletvom (Psalam 132:11); a Bog je

rekao da ga On neće raskinuti. (Psalam

89:34-36)

Čak i u sred otpada, Bog progla-

šava da On neće odbaciti Izraela. (Jer.

31:35-37) Neuspeh od strane naroda ne

obesnažuje Njegova obećanja

Kada pređemo u Novi Zavet, nakon

što je narod Izraela počinio najgori

mogući greh odbacivši Mesiju, zaveti su

još uvek speci�ično proglašeni kao nji-

hovi. (Rim.9:3-4 i Efež. 2:12)U poslanici

Rimljanima 3:1-4 Pavle izjavljuje dovolj-

no jasno da nedostatak vere kod nekih

11reč istine 1/2012

Izraelaca ni u kom slučaju ne obesnažuje

Božju vernost. Božja obećanja nisu odba-

čena samo zato što neki nisu verovali

u njih. Ako bi čak svaka osoba u svetu

govorila suprotno tome šta Bog kaže,

onda će Bog biti taj koji govori istinu a

svaki drugi bi bio laža. (st.4) Bog je pot-

puno veran i poštovaće Svoja obećanja

Svojem narodu.U poslanici Rimljanima

11:1-2, Pavle proglašava da „ne odbaci

Bog naroda Svojega, koji napred pozna“.

On dalje govori (st.11) da njihovo „spo-

taknuće“ nije potpuno i konačno. Njiho-

va „slepoća“ je delimična i privremena

„dokle ne uđe neznabožaca koliko treba“.

Izrael će „se spasiti“ (st.26) i to će se

dogoditi kada će doći Izbavitelj i „odvra-

tiće bezbožnost od Jakova“. (st.26) i

„uzeće njihove grehe“ (st.27) Da se ovde

govori o narodu Izraela a ne o Crkvi, ne

može biti jasnije, jer Pavle govori za njih

u stihu 28: „Po jevanđelju dakle nepri-

jatelji su vas radi.“ Već ranije je govorio

o Izraelu kao onima za koje mu je vrlo

žao u srcu (9:2); o njihovim prednos-

tima (9:4-5); o činjenici da je kroz njih

došao Hristos (9:5) o njihovoj pogreš-

noj revnosti (10:2-3); o njihovoj nepos-

lušnosti. (10:21) Ceo sadržaj poslanice

Rimljanima glave 9-11 pokazuje da kada

on govori o Izraelu, govori zapravo o

doslovnom narodu Izraela. Tako, kada

govori u glavi 11:26 o spasenju Izraela,

to je buduće spasenje naroda. Tvrditi

da je to drugačije jeste izvrtanje jasnog

naučavanja ovog dela poslanice Rimlja-

nima.

Ali zašto je to tako, da uprkos svim

neuspesima Izraela. neprihvatanje

Mesije, njihovog neprijateljstva prema

Crkvi, ipak za njih postoji buduće spa-

senje? Nismo ostavljeni da pogađamo.

U poslanici Rimljanima 11:28 Pavle

proglašava činjenicu, koja odstranjuje

sve negativnosti. „Po izboru ljubazni su

otaca radi.“ Njihov odnos prema patrijar-

sima, kojima su obećanja dana, znači, da

uprkos njihovom neprijateljstvu protiv

evanđelja, ljubazni su Bogu i dolazi im

veliki blagoslov. Pavle objašnjava argu-

menat kada piše: „Jer se Bog neće ras-

kajati za svoje darove i zvanje.“ (st.29)

To znači, Bog ne menja Svoje misli. On je

učinio Svoja velika obećanja narodu Izra-

ela, i On će ih i održati. Biće ispunjena.

I tako, radi zaveta sa očevima naroda

Izraela, koje će Bog zasigurno poštovati

mi verujemo u doslovno buduće Hiljad-

ugodišnje carstvo, kada će ta obećanja

biti ispunjena. Veliki su naši blagoslovi

u Crkvi sada kao i u budućnosti, ali ona

nisu ispunjenja Božjih obećanja narodu

Izraela u Starom Zavetu. Ne. Bog nije

promenio Svoje misli o obećanjima

datim Avramu, Isaku i Jakovu i njihovim

potomcima. On će ih ispuniti.

Uzmimo k srcu opomenu Pavla

upućenu hrišćanima u poslanici Rim-

ljanima 11:25. Postoji opasnost „biti

ponosit“, i biti puni svoje važnosti i tako

omalovažavati Izrael, pogrešno smatra-

jući da su svi blagoslovi naši i da ništa

nije ostavljeno za njih. Bog ima slavnu

12

budućnost za taj narod, i baš u Hiljadu-

godišnjem carstvu biće ispunjena tako

mnoga obećanja.

6. KOMPLETNOST BOŽANSKOGA PROGRAMA

Mi verujemo da buduća doslov-

na vladavina od 1000 godina na zemlji

potrebna je, da bi Božji planovi za ovu

zemlju bili ostvareni. Kada je Bog stvo-

rio zemlju i sve na njoj i u njoj, sve je

bilo „dobro“. (1.Moj.1) On je postavio

čoveka kao glavu nad svim stvorenjem.

(1.Moj.1:26, 28) Ovo je opisano u Psalmu

8:6. „Postavio si ga gospodarom nad dje-

lima ruku svojih, sve si metnuo pod noge

njegove.“ No ušao je greh, tako citira-

jući i komentarišući ovaj Psalam, pisac

poslanice Jevrejima kaže da sad još ne

vidimo da mu je sve pokoreno.(Jev.2:8)

Ovaj odlomak (upotrebom reči „sad još“)

pokazuje da dolazi vreme kada ćemo

videti. Ovo on naziva „svijet koji ide“.

(st.5) Zasigurno, Čovek u kojemu će ovo

biti ispunjeno jeste Gospod Isus Hristos.

(st.9-10)

Kako i kada će se ovo dogoditi?

Po šemi onih koji poriču hiljadugodiš-

nje carstvo, neće biti vremena kada će

ova zemlja videti svoju pređašnju slavu

obnovljenu, jer prema njima, stvari će

se nastaviti kako jesu sada, sve do kraja,

kada će biti sveopšte vaskrsenje, sveopš-

ti sud, uništenje zemlje i uvođenje več-

noga stanja. Tako prema ovoj šemi, reči

Gospodnje molitve (Po Luci 11:2):“...da

dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i

na zemlji kao na nebu“ neće nikada dobiti

odgovor, što se tiče ove sadašnje zemlje.

No ne samo da Stari Zavet obiluje citati-

ma o budućem blagoslovu na zemlji (već

smo razmotrili neke od dobro poznatih

mesta u prošlom članku zato ih nećemo

ovde ponavljati) A i Novi Zavet ih samo

potvrđuje. „Sva tvar“, koja „uzdiše i

tuži“ i „oprostiće se od ropstva raspadl-

jivosti na slobodu slave djece Božje.“

(Rim.8:21,22) Takvo predivno proro-

čanstvo teško da bi moglo biti ispunje-

no „stihijom od vatre“ (2.Pet.3:10) koja

opisuje raspadanje sadašnjega stvorenja

više nego oslobođenje! Vatra koju Petar

ovde opisuje će se zaista dogoditi, ali ne

prije slavnog perioda vladavine Hrista za

hiljadu godina na ovoj zemlji. Ne, volja

Božja će se ostvariti na ovoj zemlji za

hiljadu godina, prije nego će se stihije od

vatre raspasti, imajući za posledicu novo

nebo i novu zemlju.

Odlomci kao Zaharije 14, bili bi bez

značaja ako ne govore o doslovnoj zemlji.

Rečeno je da će Gospod stajati na Maslin-

skoj gori (st.4) i Zaharije opisuje glavne

topografske promene, koje će se desiti

tada: gora će se razdeliti na dvoje (st.4)

veliki pokret voda (st.8) i formiraće se

dolina – ravnica(st.10) Ako je istina da

će dolazak Gospoda odmah rezultirati

raspadom svega, Zaharije je to mogao

kazati. Ne bi morao nabrajati speci$ična

geografska mesta i događaje, koje ako

13reč istine 1/2012

oni koji poriču hiljadugodišnje carstvo

su u pravu neće se dogoditi. Zasigurno

je bolje uzeti Zaharijine reči onako kako

stoje. Pri povratku Gospoda na zemlju,

biće promena, ali one će se dogoditi na

istoj zemlji na kojoj mi sada živimo, na

mestima koja mogu biti identi�icirana

na sadašnjoj zemaljskoj kugli. Zato što

Zaharije opisuje topografske promene

a ne raspad zemlje na atome, bićemo

mudriji ako prihvatimo ono što će se

dogoditi kod Gospodnjeg dolaska da je

to ono, i ostavimo atomizaciju i ponovnu

rekonstrukciju iz 2.Petrove 3 za vreme u

koje ono pripada – mnogo kasnije.

Kada je Gospod bio ovde, razapet

je. Otišao je kao odbačeni Car. Još uvek

je odbačen. Da li je to kraj stvari koje se

odnose na ovaj svet? Zar On nikada neće

vladati na ovoj sadašnjoj zemlji gde je

odbačen? Da, vladaće! Kako su blagoslo-

vljene reči u Zahariji 9:10: „I vlast će mu

biti od mora do mora i od rijeke do kra-

jeva zemaljskih. On će vladati nad ovom

zemljom, gde je bio odbačen.

U Psalmu 2:1-3 opisana je mržnja

naroda prema Gospodu. Psalmista izra-

žava ludost njihovog suprostavljanja:

„Ja sam pomazao cara svojega na Sionu,

na svetoj gori svojoj.“(st.6) Ovo se bez

sumnje odnosi na buduće vladanje Gos-

poda Isusa Hrista. (Reči u stihu sedam:

„ti si sin moj, ja te sad rodih. Citirane u

Djelima 13:33; Jevrejima 1:5; 5:5 i citat

iz Psalma 2 u Djelima 4:25-27 potvrđuju,

da se to odnosi na Njega.) Čitaoci ovog

Psalma neće imati sumnje da je „Sion“

bio uzvišenje na kojem je bio sagrađen

Jerusalim (Psalam 48:12), i sigurno su

shvatili izjavu u stihu 6 da se odnosi na

vladavinu Mesije u zemaljskom gradu

Jerusalimu. Nema potrebe za nikog da

odbacuje doslovno ispunjnje ovog kras-

nog proročanstva o Mesiji. Izjava u Jevre-

jima 12:22: „Nego pristupiste k Sionskoj

gori, i ka gradu Boga živoga, Jerusalimu

nebeskome“, pokazuje nam da mi kao

verujući sadašnjega vremena pristupili

smo ka duhovnim blagoslovima koji su

spojeni sa nebom, gde Bog stanuje, čega

su Sion i zemaljski Jerusalim slika. Ovo

ne negira odlomke Pisma, koji govore o

Njemu kao Caru koji vlada u doslovnom

gradu Jerusalimu.

Kada je poslednji put Gospod Isus

išao ulicama Jerusalima, ljudi su vikali:

„Uzmi ovoga!“(Po Luci 23:18) No kada Ga

budu ponovo videli kazaće:“Blagosloven

koji ide u ime Gospodnje.“ (Po Mat.23:39)

Taj isti grad koji Ga je odbacio, primiće

Ga radosno.. Tamo će postaviti Svoj pre-

stol i od prestola će poteći blagoslov

narodima.

Poricanjem buduće vladavine

Hrista, kojoj će biti centar Jerusalim nad

ovom zemljom, onaj koji poriče hilja-

dugodišnje carstvo, poriče vitalan deo

Božjeg programa za sadašnju zemlju.

Samo doslovnom vladavinom Hrista na

zemlji mogu sva obećanja za ovaj svet

biti ispunjena.

14

Oni, kojima je pisac napisao poslanicu Jevrejima bili su Jevreji koji su primili

Isusa iz Nazareta kao Gospoda i Spasitelja. Udaljenost, koju je prouzrokovala

ova činjenica između njih i ostalih Jevreja oko njih, čak i između članova jedne te iste

porodice, ne sme se umanjivati. Njihovo priznanje vere u Onoga koji je umro na Gol-

goti, bilo je vrlo skupo. Toliko su bila jaka osećanja porodice prijatelja pa čak i celog

naroda da su ih smatrali za odbačene.

Bez sumnje da su često bili potsećani na „ludost“ koraka, koji su učinili. Pokazu-

jući im na veličanstven Irudov hram, na žrtve, sveštenike, Levite, praznike i svkodne-

vni ritual, sa potsmehom su ih pitali: „Gde je vaš veliki sveštenik?“ „Gde su vaše

žrtve?“ „Gde je vaš hram?“ Optužba je glasila: „Mi imamo sve a vi nemate ništa.“

Cilj pisca bio je ohrabriti čitaoce u takvim vremenima teških napada. Nasuprot

napadima, trebali su biti svesni da izbor koji su učinili postati sledbenici Gospoda

nije ih osiromašio, nego šta više, obogatio ih je do te mere da to nije moguće opisati.

Ono, čega su se odrekli, bilo je slabo i u kratkom roku mglo biti uništeno; ali ono, što

su oni imali bilo je večno. Danas, u drugom sadržaju neprijatelj nastoji probuditi kod

verujućih nezadovoljstvo sa time, čemu veruju i onoga što im je pružilo evanđelje.

Ne jevrejski rituali, nego materijalizam a takođe stav ovog razdoblja „jedimo i pijmo

i veselimo se“ nudi nam se sa lažnim sugestijama: „Ovo sve možete koristiti.“ Pazite,

jer je to laž isto tako velika kao svodna sugestija koja je dopala na Evu u Edenskom

vrtu.

Pisac ove poslanice svoj predmet obrađuje sa najsavršenijom veštinom, jasno

pokazujući čitaocima uzvišene slave i veličinu Gospoda, duhovno bogatstvo koje

poseduju i prospekt za budućnost koji vodi ka velikom obećanju: „Zato, primajući

carstvo nepokoljebljivo.“ (Jev.12:28)

Među ohrabrenjima koje on pruža, nalaze se tri koja ne smeju biti zanemare-

na.

Prvo: „Imamo velikoga Poglavara svešteničkoga.“ (Jev. 4:14) Takav Poglavar

sveštenički nam je trebao, jer Njegov posao su stvari koje „pripadaju Bogu – pred

Bogom“. (Jev. 2:17) Naša štovanja, hvale, staranja, brige, sve odlazi gore preko Njega.

Njegova dužnost je neophodna! Izrael je mogao gledati nazad na sveštenstvo Arona,

Imamo

(Jevrejima 4:14; 6:19; 13:10)

John Grant

15reč istine 1/2012

ali ti sveštenici su umrli i njihova mesta su zauzeli naslednici. Naš Poglavar svešte-

nički neće nikada umreti, tako da neće nikada biti zamenjen. Mi znamo gde je Njego-

va svetinja, mi razumemo koliko je On osetljiv na naše osećaje, koliko je suosećajan

na naše žalosti, i mi osećamo Njegovu pomoć, jer se Njega dotiču naše slabosti. (Jev.

4:15)

Drugo: No mi smo takođe naučavani o nadu koji nam je dan: „koji nad imamo

kao tvrd i pouzdan lenger duše.“ (Jev. 6:18-19) U svetu gde su nebrojena nadanja bila

ugašena i pokazala se kao bezvredna , gde su milioni ljudi izgubili svaku nadu, gde

vođe često proglašavaju stvari koje obećavaju nadu – no brzo nestanu. U takvoj sre-

dini nada verujućih, koristiti s Hristom večnu slavu, živa je i realna. Ovaj nad, „lenger

duše je tvrd i pouzdan.“ (st.19) On je čvrst i nepokoljebljiv zato, što je Gospod ušao u

treće nebo a Njegov boravak tamo jeste nama lenger, garancija da nikad nećemo biti

ostavljeni, nikada nećemo izgubiti pravo da tamo uđemo. On je unapred ušao za nas

u nebo i svaki verujući će Ga slediti.

Treće: Kako se približava kraju svojega pisanja, autor potseća čitaoca: „Imamo

pak oltar“ (13:10) Ovaj oltar nije materijalan oltar iz hrama u Jerusalimu. Ovo je

oltar, koji je samo za verujućeg. To nije �izički oltar, kojega možemo videti na zemlji.

On govori, da su naše žrtve donošene Njemu, Velikom Poglavaru svešteničkom, Gos-

podu Isusu, i primljene su od Njega. Naše žrtve su sve za Njega, mi ih odajemo Njemu

a On ih prima.

Pogledajmo kakve imamo prednosti! Koristimo ih sve u potpunosti. Imamo

suosećanje i potporu Velikog Poglavara, nad je siguran, čvrtsto ukotvljen u slavi, dok

sa oltarom možemo pokazati predanost svoje službe. Zar smo izgubili osećaj biti

sledbenici Gospoda? Neka bi bila daleko od nas takva pomisao. Dobili smo prednos-

ti, obećanja i čvrst, slavan, večni prospekt; blagoslove o kojima neverujući ne zna

ništa.

„Za nasledstvo nepropadljivo, koje neće istruhnuti ni uvenuti, sačuvano na nebesima za vas.“ (1.Pet. 1:4)

Govori se o novoobraćenom čoveku, koji je sedeo na verandi čitajući svoju

Bibliju. Prijatelj, koji je prolazio pored, zaustavio se i upita: „Tomo, šta to čitaš?“

„Ah“ odgovori Tomo „Čitam oporuku, i toliko sam sretan videći čega sve sam

naslednik.“ „Ko je umro?“ upita prijatelj. Novoobraćeni verujući odgovori: „Onaj

koji je umro bio je moj Spasitelj, Gospod Isus Hristos, a sada je Njegovo nasled-

stvo moje!“

16

Karizmatski pokret (2)John Dennison

SUVERENITET PISMA

Visok sam 4 metra. Merio sam sebe

lenjirom. Po intinuciji znate da

nisam tako visok, ali kako to možete

dokazati? Ako bi me izmerili sa metrom

otkrili biste da sam visok 178 centime-

tara . Gde je razlika? Lenjir koji sam ja

upotrebio, bio je iz kutije dečjih igračaka

i prema tom lenjiru zaista sam visok 4

metra. Pogrešno merilo ili standard pro-

izvodi pogrešne zaključke.

Verujući u Bereji koristili su svoje

merilo, da bi videli odgovara li nauča-

vanje Pavla istini. „Ovi… primiše reč sa

svijem srcem, i svaki dan istraživahu po

Pismu je li to tako. (Djela 17:11) Oni nisu

koristili svoje osećaje, svoje doživljaje ili

tradicije crkve da bi ocenili Pavlovo pro-

povedanje.

31.oktobra 1517 godine Martin

Luter postavio je proglas sa 95 teza na

ulazna vrata Katoličke crkve u Witten-

bergu, u Nemačkoj. Ovo je bila njegova

velika izjava svih istina, koje je otkrio

kod svojega ispitivanja Pisma sa ubeđen-

jem „Sola scriptura“. (Samo Pismo) Kada

je bio pozvan od vladara da opozove

svoje ubeđenje, Luter je odgovorio: „Ako

ne budem presvedočen Pismom, ne pri-

hvatam autoritet pape i koncila, jer to

se suprotstavlja jedno drugom – moja

savest je podređena Božjoj Reči. Ne mogu

i neću ništa opozvati, jer raditi na suprot

savesti nije ni ispravno i bezbedno. Ovde

sam, ne mogu postupati drugačije. Neka

mi Bog pomogne. Amen.“

„Sola scriptura“ (Samo po Pismu)

je bio ključ i vodeći princip u Protes-

tanskoj Reformaciji. Veliki Džon Vesli je

nazvao sebe: homo unius libri - čovek

jedne knjige. Ni danas nije drugačije;

mi moramo ograničiti i postaviti osnov

našeg duhovnog ubeđenja na „sola scrip-

tura“

Važnost Pisma: Objašnjenje Učenja

Kako mogu dva čoveka sa proti-

vurečnim pogledima citirati istu Bib-

liju; Budimo jasni; to nije nedostatak

u Pismu, nego Njegovo pogrešno treti-

ranje od strane čitaoca. Kako onda tre-

bamo pristupati ka Bibliji, da stignemo

do pravog objašnjavanja svih sadržaja a

naročito onih sadržanih u karizmatskoj

nauci i praksi?

Zamislimo sebi da Bob razgova-

ra sa svojim komšijom Barnijem, čija je

supruga trudna. Bob kaže: „Barni, ti i

tvoja supruga Beatrisa ste tako lep par.

Ako bi vi dobili ružno dete, ja sam tada

spreman pojesti svoj šešir!“

Sledećeg dana rodio se Barni mlađi

i Barni kaže svojoj supruzi: „Da li znaš da

mi je naš komšija Bob rekao da imamo

17reč istine 1/2012

ružno dete?“ Istina, Bob je izgovorio te

speci�ične reči. Međutim, uzevši samo

deo onoga što je osoba rekla može biti

bolno, obmanjujuće i opasno. Vrlo je

lako napraviti takvu grešku i sa Bibli-

jom. Naprimer Efežanima 4:28 kaže:

„Koji krade neka više ne krade.“ Mogao

bi upotrebiti ovaj isti tekst i naučavati da

Bilija zapoveda hrišćanima da kradu. Zar

ne kaže stih: „Koji krade…“ Da, te reči su

tamo, ali sadržaj stiha koji sledi pruža

suprotno značenje.

Svaki tekst je upakovan u sadržaju.

Moramo uzeti u obzir rečenicu, odlomak,

knjigu pa čak Zavet u kojem se to nalazi,

da bi zaključili koje je značenje i namera

kojeg god dela Pisma. Mnogo pometnje

u karizmatskom pokretu ima baš zbog

neprimenjivanja ovog bitnog principa

„sadržaja“ u objašnjavanju Biblije.

Suma Pisma: Celo Naučavanje

Getruda je podelila svoju tajnu pri-

preme određenih kolača sa prijateljicom

Marijom. Marija je izmešala banane,

mekinje i vodu, sipala sve u tepsiju i

gurnula u rernu. Osuđena je na kulinar-

ski neupeh, jer nije stavila sve sastojke

iz recepta i nije sledila dobronamerne

savete.

Mnogo duhovnih nesreća bilo je

„skuvano“ baš tom pogreškom. Bog kaže:

„Sve je pismo od Boga dano, i korisno.“

(2.Tim.3:16) To znači da svaka reč u Bib-

liji ima jednak autoritet. Hristove reči

odštampane crvenom bojom u Bibliji

nisu vrednije od reči Pavla odštampa-

ne crnom bojom. Sva Pisma su jednaka;

dužni smo uzimati u obzir celu Bibliju

kada predočavamo svoje naučavanje i

praksu.

Biblija je progresivno otkrivenje.

Karizmatska nauka fokusira se samo na

jedan deo Pisma i ignoriše druge. Napri-

mer: Mnogi koriste Djela 2:38 za nauča-

vanje da oproštenje greha ovisi o kršten-

ju u ime Isusa. Taj stih sam može zvučati

na taj način, ali ima u proseku oko 150

stihova u Novom Zavetu koji naglašavaju

da je spasenje jedino kroz veru. Odjed-

nom se nađemo kod drugačijeg tuma-

čenja. Spasenje „nije od dela“ (Efež. 2:9),

pa tako ni od krštenja.

Duh i Pismo: Harmonično naučavanje

Treći princip koji nas vodi u objaš-

njavanju Pisma jeste princip harmoni-

je-skladnosti. Bog ne može protivureči-

ti Sebi a ni Njegova Reč. Juda kaže da je

Biblija „vera koja je jedanput dana sve-

tima“. Zato imamo celu Bibliju koju smo

dobili i celu Bibliju koju ćemo trebati.

Božja pisana Reč kaže: „Bog ne može

lagati.“ (Titu 1:2) Biblija je nepogreši-

va, ni jedan deo ne protivureči drugom.

Dosledan Bog govori dosledno; savršeni

Bog govori savršeno. Zato naše objašn-

javanje kojega god odlomka Pisma mora

biti u skladu sa ostalim Pismom. Nikada

ne smemo ignorisati neke delove i nag-

lašavati druge. Moramo čitati, studirati i

primenjivati sve iz ove dragocene knjige

18

pružajući svemu jednaki autoritet. Mnogi

karizmatici pripisuju svoje spektaku-

larne doživljaje Božjem Duhu. Gospod

Isus je rekao: „A kada dođe On, Duh

istine, uputiće vas na svaku istinu.“ (Po

Jov. 16:13) Mogao bi Duh istine dovesti

verujućeg da radi ili oseća nešto što je

suprotno Pismu? Nemoguće! Zato, ako

neko verovanje, praksa, osećaj ili doživl-

jaj protivureči Božjoj Reči, to nije od Sve-

toga Božjega Duha.

Čula i Pismo: Objektivna nauka

Osećaj nije nikakvo zlo, ali nije

pouzdan. Naprimer: Pretpostavimo da ja

kažem: „Osećam se kao paradajz.“ Niko

ne može potvrditi i reći da se ne osećam

tako, jer je to tako osobno i subjektiv-

no. Ali osećaji variraju i sutra bi mogao

izgovoriti da se osećam kao neko drugo

povrće. To je takođe teško, jer kako bi

mogao neko drugi znati da li i ostali imaju

ista osećanja? Na drugoj strani činjenice

su konkretne, potvrdne i ponavljajuće.

Ako kažem da je javorov sirup proizvod

drveća, to je činjenica koja može biti

kušana i zapažena od ostalih. A sada pre-

tpostavimo da sam malo nezreo i osećam

se sretan radi ove činjenice. Bilo da sam

sretan ili ne, ova činjenica da je dotični

sirup proizvod drveća ne menja se. Čin-

jenice odlučuju o osećaju, pre nego šta

osećaj odlučuje o činjenicama.

Oni, koji su govorili jezicima, govo-

rili proročanstva ili su imali vizije tvrde,

da su doživljaji i osećaji senzacionalni.

Prirodna je osobina pružiti prednost

osećajima pred činjenicama zbog toga,

jer osećaji imaju momentalan i duboki

dodir. Iz ovoga proizilazi i izreka koja

kaže: „Osećam da sam u pravu ne uvodi-

te me u nedoumicu činjenicama.“

Nikad ne smemo postavljati oseća-

je i doživljaje iznad Pisma. Spasenje se

temelji na napisanim činjenicama (1.Jov.

5:13) a ne na osobnim osećajima a tako

se treba temeljiti i svaka druga nauka ili

praksa. U sledećim člancima ocenjivaće-

mo naučavanje i praksu Karizmatskog

pokreta u svetlu Božjega standarda –

Njegove Reči.

OBEĆANJE JEZIKA

Očekivanje

Gospod Isus tek što nije bio priml-

jen gore na nebo i ostavio Svoje apostole

ovde. On je poverio ovoj jedanaestorici

ljudskih apostola ogromnu službu: „Idite

po svemu svetu i propovedajte jevanđelje

svakome stvorenju.“(Po Mar.16:15) Kako

će oni biti u stanju ispuniti takvu veliku

odgovornost? Kako će oni moći ubediti

„svako stvorenje“ da je poruka koju pro-

povedaju istinita? Samo vrlo mala grupa

ljudi videla je Gospodnja čuda za vreme

Njegove službe na zemlji. Možda dok su

slušali Gospoda Isusa da im poverava

ovaj veliki rad propovedanja, mislili su

sami u sebi: Šta će oni činiti bez Njega?

19reč istine 1/2012

Početak

Evanđelje Po Marku jeste evanđel-

je o Savršenom Sluzi i počinje sa ovim

rečima: „Početak jevanđelja Isusa Hrista

Sina Božjega.“ (1:19) Kakva divna izjava!

Dok gledamo dalje prvu glavu, brzo usta-

novljavamo da Otac potvrđuje Posina-

štvo Isusa Hrista izjavljujući sa neba: „Ti

si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“

(1:11) i silaskom Duha u obliku goluba,

pružajući dvostruko svedočanstvo. No

pri kraju Markovog evanđelja nalazi-

mo kako apostoli propovedaju svuda, i

„Gospod ih potpomaže, i riječ potvrđu-

je znacima koji su se potom pokaziva-

li.“ (16:20) Oni su nastavljali rad, koji je

Gospod Isus započeo dok je bio na zemlji,

ali ne bez Njegove sile.

Koncept

Gospod je rekao da će „znaci onima

koji veruju biti“, no mi trebamo pitati

sami sebe šta je to znak? Zašto su znaci

bili potrebni u vreme zemaljske službe

Hrista? Jovan često spominje znake u

svojem Evanđelju a možda ih je najbol-

je sumirao za nas kada je napisao: „A i

mnoga druga čudesa učini Isus pred

učenicima svojijem koja nijesu pisana u

knjizi ovoj. A ova se napisaše, da vjeru-

jete da Isus jeste Hristos Sin Božji, i da

vjerujući imate život u ime njegovo.“ (Po

Jov.20:30-31)

U Marku 16:14 On je prekorio ove

iste ljude za njihovo neverstvo i tvrdost

srca.Tako znak nije bio samo neka senza-

cija da se učini neko čudo i tako obznani

Njegova sila nad bolesti, nemoći, pri-

rodom, demonima, ili čak nad samom

smrti, nego pre naročiti akt dovođenja

ljudi u veru u Njega. Čovečanstvo je tre-

balo razumeti, da kroz to što su bili sve-

doci čudesa, Bog je potvrdio Čoveka koji

je učinio čudo i takođe poruku koja je sle-

dila nakon čuda. Pogledajte Mojsiju kada

je bio poslan od Boga da izvede narod

iz ropstva egipatskoga, ili Iliju i Jelisiju

kada su govorili narodu da su se udalji-

li od pravoga Boga. Znaci su bili pruženi

za potvrdu verodostojnosti čoveka, koji

je bio poslan od Boga sa porukom od

Boga.

Potvrda

„Jevreji znake ištu“ piše Pavle

Korinćanima. (1:22) Nije li to isto onome,

o čemu čitamo u Evanđeljima? Fariseji

su došli Gospodu Isusu, „tražeći od Njega

znak s neba kušajući ga“.(Po Mar.8:11)To

je ožalostilo Gospoda videći takvo nevjer-

stvo i „uzadahnuvši duhom svojijem

reče:zašto rod ovaj znak traži?“(8:12)

Četvorica od Njegovih učenika pitali su

Ga na Maslinskoj gori: „Kaži nam kad

će to biti? I kakav će znak biti kad će se

to sve svršiti?“ (Po Mar.13:4) Jovan, čije

Evanđelje sadrži mnoge znakove, takođe

navodi da je rezultat bila vera u Gospoda

Isusa. „Ovo učini Isus početak čudesima

(znacima) u Kani Galilejskoj, i pokaza

20

slavu svoju; i učenici njegovi vjerovaše

ga.“ (Po Jov.2:11) „Mnogi vjerovaše u ime

njegovo, videći čudesa (znake) njegove

koje činjaše.“ (Po Jov.2:23) Apostoli su

bili svedoci mnogih znakova za vreme

zemaljske službe Gospoda Isusa i dok su

očekivali ispunjenje Njegovog obećanja.

Obećanje Gospoda Isusa, kako će i oni

biti u stanju činiti znakove, bilo je divno

ohrabrenje za njih.

Nastavljanje

U celom Evanđelju Po Marku

Gospod Isus čini čudesa. Kako prolazi-

mo ovim Evanđeljem, zapažamo kako

je Gospod predočen i potvrđen kao Sin

Božji, i to potvrdom Oca sa neba u dve

prilike, kao i mnogim čudesima koje je

učinio. Od sada će učenici ići po svetu

započinjući u Jerusalimu i celoj Judeji

i pratiće ih znaci. Među ovim znacima

naći ćemo ih „kako govore novim jezici-

ma“. Moramo se potsetiti da „su jezici bili

znaci, ne za verujuće nego neverujućima“.

(1.Kor.14:22) Videćemo da će novi jezici

biti prepotrebni za nekoliko dana, kada

će se nevernici između Jevreja iz mnogih

raznih oblasti naći u Jerusalimu.

Priroda ovog obećanja što se tiće

pratećih znakova jeste privremena, to

nije nešto, što će postojati sve do svršet-

ka veka. U završnici Evanđelja Po Mateju

„govori se o svršetku veka“ i tamo se

ne spominju znaci nego autoritet Gos-

poda Isusa i potreba naučavanja novih

verujućih da drže sve što ih je On učio

(apostole). U Evanđelju Po Marku nala-

zimo „da Gospod radi sa njima potpo-

mažući ih i riječ potvđiva znacima koji

su se potom pokazivali“.(16:20) Da nam

pomogne razumeti privremenu prirodu

različitih znakova navedenih u Marku

16, pisac poslanice Jevrejima nam kaže,

kako ovo veliko spasenje kojega smo mi

udioničari, „koje poče Gospod propove-

dati, i oni koji su čuli potvrdiše među

nama, kad i Bog posvjedoči i znacima i

čudesima i različitijem silama i Duha

svetoga razdjeljivanjem po svojoj volji.“

(Jev.2:3-4) Bog nam govori, da oni koji

su čuli Gospoda Isusa pružili su naroči-

to svedočanstvo putem znakova uklju-

čujući i upotrebu novih jezika. Jasno je

onda, da potreba za znakom jezika imala

je veze naročito sa jevrejskim narodom, i

da su apostoli imali veliku radost, budući

su bili svesni da Gospod radi sa njima

dok su išli i propovedali evanđelje. Božji

neizmerljivi interes za dobrobit duša

vidljiv je, kada Hristos obećava potvrdu

poruke evanđelja Božje milosti posred-

stvom ovih znakova. Kakvo je moralo biti

očekivanje apostola, dok su ramzatrali o

ovom velikom poslanju.

Moramo znati, da smo mi odgovor-

ni za nastavljanje ispunjenja ovog veli-

kog poslanja i dan danas. Iako mi već

nemamo ove znake – darove, imamo

puno pouzdanje da je Bog još uvek jako

zainteresovan za spasenje duša, i da je

Hristos još uvek sposoban potpuno spa-

siti.

21reč istine 1/2012

„Ja ću vas odmoriti“ (Po Mat. 11:28)Scott Yaekel, Livoia, MI

Neshvatljiva milost našega Gospoda Isusa Hrista izlivena je na mnoštvo izgubljenih duša; dok su oni otvoreno odbacili svojega Mesiju, a On im pruža ovih nekoliko

dragocenih reči: „Ja ću vas odmoriti.“ Očekivali bi, da će Njegove reči pasti u uši onih opterećenih grehom, no ustvari On predočuje Svoj veliki poziv svetu onih, koji odbacu-ju Hrista. Na netaknuta srca stanovnika Horazina, Vetsaide i Kapernauma, koji su bili svedoci Njegovih čuda, palo je predivno obećanje večnoga odmora.

„JA“ - ove krasne reči počinju sa poštovanim „Ja sam“; Taj kojemu je predana svaka sila. (Po Mat. 11:27) Ovo „ja“ jednako je sa Ocem, drži sve zajedno, i predan Mu je svaki sud. On je Božji Sin, Knez mira i Jagnje Božje koje uzima na sebe greh sveta. Zaista ovaj Svemogući, taj sveti ima moć osloboditi po Njegovom obećanju i dati odmora.

„JA ĆU“ - ne stvara neku čudnu nadu, nego apsolutno obećanje potpisano samim Bogom krvlju Njegovog vlastitog Sina u kojemu imamo iskupljenje. Onaj koji ne laže, garantirao je iskupiti i izbaviti svaku dušu koja tone u grehu. Otac je dao Svojega ljubl-jenog, jedinorodnog Sina da donese mira dušama u Horazimu a takođe i nama. Apostol Pavle ljubio je ovu istinu iz Galaćanima 2:20: „… Sina Božjega, kojemu omiljeh, i preda-de sebe za mene.

„JA ĆU VAS“ - Uvodi svet izgubljenih duša u veličinu Božje milosti – duša opte-rećenih krivicom savesti, koja se kreće pod prokletstvom nepravde, i držana je u nes-lomljivim okovama greha. Božja Reč nas potseća: „Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje.“ Ovaj stih nagla-šava tamu, koja je obuhvatila zarobljene ljude i žene, izgubljene u neprobojnoj magli greha.Neverovatno je kako se ove reči ljubljenog Spasitelja brzo kreću ovim svetom koji mrzi Hrista, tražeći umorne duše koje čeznu za oproštenjem, mirom i odmorom.

„JA ĆU VAS ODMORITI“ – Ovaj odmor nije jednostavno momenat nedelotvornos-ti u mašini vremena. Ovaj odmor koji Svemogući Spasitelj nudi jeste odmor savesti, odmor spasenja i odmor za večnost. Odmor je važan koncept u Pismu. Bog je odmarao sedmog dana, kada je Njegovo delo bilo kompletno i kada je On bio zadovoljan. Golu-bica je počinula na grani tek onda. kada je sud potopa bio kompletan. Golubu sličan Duh počinuo je na Gospodu Isusu kod Njegovog krštenja, pokazujući Božje kompletno zadovoljstvo u Svojem Sinu. Na kraju, anđeli su odmarali kod groba Gospoda Isusa, pokazujući da je On ustao iz mrtvih, pobednik nad grehom, smrću i paklom; Njegovo obećanje bilo je ispunjeno. Naši gresi su oprošteni a pravedan Bog je zadovoljan. Bla-goslovljeni, večni odmor pružen je opterećenoj duši kroz ostvareno delo Hrista! Bog Otac i celo stvorenje odmara u Hristu. DA LI ODMARAŠ I TI?

22

Čitajući svetu Reč, pažljiv čitalac Pisma često će zapaziti božanske izraze

ugodnosti i blagonaklonosti koje teku iz usta Oca u vezi Njegovog ljubljenog Sina. Niko nikada nije doneo tako neograniče-nu ugodnost i užitak Božjem srcu, kako je to učinio Njegov jedinorodni Sin, Gospod Isus Hristos.

U Njegovom poniznom rođenju nala-zimo obznanjenje nebeskim mnoštvom: „Slava na visini Bogu.“ (Po Luci 2:14) Za vreme Njegove sakrivenosti u maloj kući u Nazaretu pružio je ugodnost Božjem srcu u tolikoj meri, da prilikom pretstavl-janja Njega na početku Njegove jedinstve-ne zemaljske službe nalazimo otvoreno nebo i glas koji dolazi s neba govoreći: „Ti si Sin moj ljubazni, ti si po mojoj volji.“ (Po Luci 3:22) Ne nalazimo takve izraze ugodnosti i zadovoljstva samo u Pismi-ma Novog Zaveta, jer kada se okrenemo Starom Zavetu naći ćemo takođe takve izjave Očeve ugodnosti u Njegovom jedi-nom Sinu. Psalam 2:7 pruža nam izvanre-dan primer ovoga u izrazu: „Ti si Sin moj, ja te sad rodih.“ To što je tako značajno u vezi ovog pozdrava u drugom Psalmu jeste, da se reči ponavljaju čak tri puta u Pismima Novog Zaveta (Djela 13:33; Jev. 1:5; 5:5) kao briljantan dijamant zname-nito stavljen u razne prilike. Budući smo u Pismima istine našli takvu značajnu izjavu, sledimo te istine sa svetim čuđen-jem i zadovoljstvom.

Podignuti prorok (Djela 13:33)

Scena se odigrava u Antiohiji u Pisi-diji u jevrejskoj sinagogi subotnjega dana. Čovek podigavši svoju ruku postavio se je govoreći: „Ljudi Izraelci i vi koji se Boga bojite, čujte“. (Djela13:16) Ovako je veliki apostol Pavle zadobio svoje sluša-če i počinje svoju diskusiju. Solomun je jednom rekao: „Staraše se propovednik da nađe ugodne reči“. (Prop. 12:10) Ako je ovo bila istina za nekog slugu Hristovog, za Pavla je sigurno bila. Poruka je bila usme-rena slušačima, što je dobar primer za sve koji javno propovedaju Reč i danas.

Prvo: Pavle je „bacio mamak“ time, što je svojoj jevrejskoj braći pružio činjenice iz istorije Izraela sve do Hrista. (st.16-25) Drugo: On sa svom važnošću stavlja pred njih potpuno značenje Hristove smrti i vaskrsenja. (st.26-37) Treće: Proglašava divnu spasalačku moć i milost onima koji veruju, zajedno sa opomenom nevernima. (st.38-41) Zapazićete kako propovednik u prvom delu svoje diskusije govori svojim slušačima određene promene uprave. Počinje sa Mojsijem do Isusa Navina; onda od Isusa Navina do Sudija; od Sudija do careva, od kojih je bio prvi Saul, onda David, čijem je semenu bio obećan njihov pravi Spasitelj Car, Car koji će biti poznat svojim prethodnikom. (st.24) Služba ovog dolazećeg nema premca (st.25) no ipak je bio od naroda odbačen (st.27), ali uzdig-nut od Boga (st.30) i potvrđen Njegovim

Ti si Sin mojRobert E. Surgenor, USA

23reč istine 1/2012

vlastitima. (st.31) Na taj način, Pavle u pet jasnih oblasti pruža istorijske podrobnos-ti o Hristovom javljanju.

Kada pogledamo stih 33., gde apos-tol citira Božji pozdrav Svojega Sina iz Psalma 2. nalazimo mnogi kon�likt misli

u vezi njegovog istinitog objašnjenja. No

ako vršimo svoje objašnjenje u svetlu

sadržaja, nećemo se udaljiti. U stihu 32.

„podignuvši Isusa“ ne odnosi se na Njego-

vo vaskrsenje kako to neki veruju. Zapa-

zićete kako često Pavle upotrebljava ovu

reč „podignuvši“ u svojoj diskusiji. Nalazi

se u stihovima:22, 23, 30, 33, 34 i 37. U

29. stihu se govori o drvetu i o grobu.

Ovde imamo jasno vaskrsenje Hrista

u suprotnosti ubijanja bezbožničkim

rukama. U stihu 34. Pavle opet govori o

vaskrsenju, ovoga puta nasuprot Davido-

ve smrti za kojom je sledilo raspadanje.

Davidova služba se je protezala samo na

njegovu generaciju, ali Mesija će poslužiti

svim generacijama. Isus je u stanju učiniti

ovo, jer je ustao u neraspadljivosti, po sili

večnoga života, da zauvek vlada. (st.35-

37) Međutim, kada Pavle upotrebljava reč

„podignuvši“ u stihu 32, on upotrebljava

isti niz misli koji je izrazio u stihovima

22-23. Bog je odstranio Saula i podigao

im je Davida, da im bude car. (st.22) „Od

njegova semena podiže Bog po obećanju

Izraelu spasa Isusa.“ (st.23) Zapazite, da

je to bilo po Njegovom obećanju. Zapazite,

kako Pavle ponovo govori o tom obećanju

u st. 32-33: „I mi vam javljamo obećanje

koje bi ocevima našima da je ovo Bog ispu-

nio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa.

Kao što je i napisano u drugom Psalmu: Ti

si moj sin, ja te danas rodih.“

U Starom Zavetu nalaze se mnoga

Božja obećanja o podizanju Mesije među

Svojim narodom.Mi verujemo da je Pavle

imao u mislima obećanje Božje dano preko

Mojsija (5.Moj.18), gde će taj dolazeći

prorok biti Posrednik (st.16), Govornik

(st.18), i Gospod (st.19). „Proroka ispred

tebe, između braće tvoje, kao što sam ja,

podignuće ti Gospod Bog tvoj, njega slu-

šajte.“ (5.Moj.18:15) Petar se poziva na

ovo proročanstvo u Djelima 3:22 a Stefan

u Djelima 7:37, obojica u vezi podignuća

našega Gospoda među Svojim narodom,

kao Prorok Mesija koji ima ispuniti jedin-

stvenu službu.

Sada Pavle uzima drugi Psalam,

stavljajući Božji pozdrav u jedinstve-

nu atmosferu: „Ti si moj Sin, ja te danas

rodih.“ „Danas“ se odnosi na dan Njego-

vog javljanja narodu Izraela. On je u tišini

proveo trideset godina u usamljenju u

Nazaretu a sada dolazi dan. On je stajao

veličanstveno sa nebeskom dostojanstve-

nošću na obali Jordana a Bog pozdravlja

Svojega Sina: „Ovo je Sin moj ljubazni koji

je po mojoj volji.“ (Po Mat.3. 17)

Reč „rodih“ govori o promeni od

Jovanove Krstiteljeve službe ka Kristovoj,

a takođe o činjenici Njegovog izvođenja

kao Sina da bude pokazan kao Spasitelj.

Tim načinom Isus je bio javno proglašen,

javno priznat i javno pozdravljen, da je

Božji Sin prije nego je otpočeo Svoju javnu

službu narodu Izraela.

Završavajući sa božanskim pozdra-

vom, Pavle predočuje pred svoje jevrejske

slušače vaskrsenje Isusa iz mrtvih u sti-

hovima 34-35. „A da Ga iz mrtvih vaskr-

se da se više ne vrati u truhljenje, ovako

reče:daću vam svetinju Davidovu vernu.

Zato i na drugom mestu govori:nećeš dati

24

da tvoj svetac vidi truhljenje“ (Isa. 55:3; Psalam 16:10) U vezi Njegovog vaskr-senja zapazite da Pavle odabire Isaiju 55 i Psalam 16, a ne Psalam 2, i ispravno postupa. „I daću vam svetinju Davidovu

vernu“, potpuno je realizovano u našem

blagoslovljenom Gospodu, jer On nikada

neće doživeti truhljenje; a budući je Isaija

55:1-3 zapravo poziv neznabošcima, tako

da zavet načinjen sa Izraelom biće reali-

zovan i sa njima. Davidov potomak vla-

daće na Njegovom prestolju u Njegovom

carstvu zauvek. Tako imamo Hrista, koji

je večno bio Božji Sin, predočen pred nas

kao Onaj koji je bio podignut od Boga

među Svojim narodom, javno obznanjen od Boga kao Sin na početku Svoje javne službe, onda ubijen, ali podignut od Boga na najvišlji vrhunac slave i vladavine.

Vaskrsli Čistilac Greha (Jev.1:3)

Kakav miomiris Hrista sadrže počet-ne reči poslanice Jevrejima! Zapažamo da Bog govori preko Svojega Sina (1:1-2), govori Svojem Sinu (1:5-13) i o Svojemu Sinu.(1:2-4) Kako se poslanica nastavlja vidimo Govornika kako govori kao pre-tstavnik Boga (1:2), kao Tvorac noseći sve

u riječi sile svoje, što se odnosi na ogroman

svemir, kao Čistilac greha koji postrada izvan grada, kao uzvišeni Gospod koji sedi s desne strane prijestola veličine na visini (1:3), a onda kao Sin koji je pozdravljen kao Bog. (1:8) Tako kao božanski Govor-nik, našljednik svega, Tvorac, pretstavnik Oca, apsolutan Kontrolor svemira, voljan Čistilac greha i uzvišeni i suvereni Car, nalazimo sedmorostruku potvrdu Božan-stva Hrista.

Pažljivi čitalac će takođe zapaziti šes-

torostruko svedočanstvo Staroga Zaveta u odnosu na Sina.

„Sin moj ti si, ja te danas 1. rodih“(1:5); što je citat iz Psalma 2:7, otkrivajući javljanje Sina.

„Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti 2. Sin“ (1:5; 2.Sam.7:14); pokazujući Božja osćanja i ljubav k Sinu.

„Da mu se poklone svi anđeli Božji 3. (1:6) uzeto iz 5.Moj.32:43 (Septu-agint), i iznoseći štovanje i oboža-vanje Sina od strane anđela.

„Prijestol je tvoj, Bože, va vijek 4. vijeka...“ (1:8); reči Psalma 45:6-7 pokazujući preimućstvo i božan-stvo Sina.

„Ti si Gospode, u početku osnovao 5. zemlju...(1:10); citirajući Psalam 102:25-27, naglašavajući moć Sina u stvorenju i Njegov večan karak-ter.

„ Sjedi meni s desne strane dok ne 6. položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim“ (1:13); uzeto iz Psalma 110:1, donoseći pred nas apsolutnu sudijsku moć i autoritet Sina.

Imajući u vidu ove istine, zasigurno možemo povikati sa piscem pesme:

Otac milosrđa! U tvojoj Reči

Kakva beskrajna slava sija!

Zauvek neka je Tvoje ime uzvisivano

Za ove nebeske redove.

Kako uredno božanski Autor Svetog Pisma prati u poslanici Jevrejima put Božjeg Ljubaznog. On nas potseća o Nje-govom putu među ljudima, obznanjujući Oca (1:1-2); Svoje zastupničko stradanje na drvu (1:3); Svoje slavno vaskrsnuće

25reč istine 1/2012

(1:5); Svoje buduće javljanje u hiljadugo-dišnjoj slavi (1:6); Svoj trijumfalan ulazak u nebo (1:8-9); i na kraju Svoje savršen-stvo u celoj večnosti. (1:10-12) Zapazite taj pozdrav u stihu 5: „Sin moj ti si, ja te

danas rodih.“ U dan Njegovog vaskrsen-ja („danas“) Bog izvodi našeg Gospoda i pozdravlja Ga kao Svojega Sina! Ovo je potpuno u skladu sa poslanicom Rimljani-ma 1: „I posvjedočen silno za sina Božjega Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvi-jeh.“ (Rim.1:4) Budimo ovde obazrivi. Od cele večnosti On je bio Sin Božji, i tako On je Bog, ali za vreme Njegovog putovanja ovde dole u telu Njegova moć u potpu-nosti bila je prekrivena. Vaskrsenjem ta moć se je pokazala u svoj punini svoje slave. Mi verujemo da „duh svetinje“ ne odnosi se na Njegovu božansku prirodu kao suprotnost Njegovoj ljudskoj prirodi koja nije pala, ali prije na samoga Svetoga Duha Božjega. Hristos je umro grehu, ali sada budući podignut iz mrtvih kroz silu Duha, smrt nije imala više pravo na Njega (Rim.6:9-10), i na temelju ovog velikog događaja On koji je bio razapet kroz sla-bost (2.Kor.13:4) bio je vaskrsnut i data Mu je moć zajedno sa izjavom Oca:“Sin moj ti si, ja te danas rodih (izveo sam te)“ (Jev. 1:5)

„Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve, i on je prije svega, i sve je u njemu. I on je glava tijelu crkve, da bude on u svemu prvi!“

Posle ovoga imamo citat iz 2.Samuela 7:14, gde prorok Natan govori za Boga Davidu u vezi njegovog sina Solomuna: „Ja ću mu biti otac, i on će mi biti sin“ u vezi gradnje Njegovog doma. No, proročanstvo

gleda unapred na vreme kada će Davidov veći Sin, Gospod Isus, sazidati Svoju crkvu (Po Mat.16:18), jedini hram gde će Bog stvarno stanovati. (Efež. 2:20-22)

Sveti Duh u poslanici Jevrejima sa ugodnošću prikazuje prvenstvo Hrista. Prikaz ovog prvenstva nad anđelima imamo u 1 glavi, nad Adamom u 2 glavi; nad Mojsijem u 3 glavi; nad Jozuom u 4 glavi; nad Aronom u 5 glavi; nad Levit-skm sveštenstvom u 7 glavi; nad starim zavetom u 8 glavi; nad ritualima i žrtvama Staroga Zaveta u glavama 9-10; i nad svim velikanima vere u 11 glavi. Dok imamo Hrista u drugoj glavi kao Čoveka i Njego-vo prvenstvo nad zemaljskim bićima, u prvoj glavi otkrivamo božanstvo Hrista i Njegovo prvenstvo nad nebeskim

bićima. Braća imaju različita objašnjenja na stih 9 u prvoj glavi. „Pomaza te...Bog tvoj uljem radosti većma od drugova tvo-jijeh.“ Neki veruju da su Njegovi „drugovi“ svi ostali carevi, dok drugi sužavaju značaj samo na careve koji su sedeli na prestolu Davidovu, jer se u pređašnjem stihu spo-minje Hristova palica i Njegovo carstvo. Opet još drugi veruju da „drugovi“ su Nje-govi iskupljeni u slavi. No mi verujemo da prvobitan sadržaj ove cele glave nije pitanje prvenstva Hrista nad svim carevi-ma, ili Judejskim carevima, ili iskupljenim Gospodnjim, nego više Njegovo prvenstvo iznad anđela ( usporedi: 1:4-8 sa 1:13-14) Kontrast u stihu 13 nije sa carevima ili iskupljenima kada Bog kaže:“Sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim“, nego sa anđeli-ma. (st.13) Znači tema o prvenstvu Hrista nad anđelima se nastavlja uvrštajući i deveti stih. Dosledno, tome mi osećamo da su „drugovi“ (ili udeoničari ili zajedni-

26

čari) sveti anđeli, koji su kao sudioničari sa Mesijom u Njegovom budućem suve-renitetu nad stvorenjem, koje je dožive-lo otkup. Oni su sudioničari toga istoga slavnog i bezgrešnog stanja sa Njime. Ceo argumenat ove glave jeste, da su anđeli daleko niži po rangu od Hrista. On je bio pomazan uljem radosti većma nego oni.

Osećamo da ovo pomazanje nije za posvećenje u neku službu, kao što je doživio Aron i njegovi sinovi (3.Moj.8) ili pomazanje koje se nalazi u Djelima 10:38, pre svega ovo pomazanje vezano je za mnoge izraze radosti i veselja, jer je opisano kao „ulje radosti“, veselo i pobed-ničko miropomazanje, pre nego neka

inaguracija. Misao je, da Njegov je pra-vedan smer kao čoveka bio dovršen na zemlji kao Svetoga, koji je ljubio pravdu i omrzao na bezakonje, i toga radi, On ulazi u slavu (uzevši nepogrešivu čovečnost sa Sobom). Bog Ga je pomazao kod te vesele prilike u jubilarnom proslavljanju Nje-govog dovršenog pravca. Božanski Gost ulazi u slavu obožavan iznad sviju. Njego-vi drugovi, anđeli, gledali su na tu prosla-vu sa svetim čuđenjem i radošću! On koji je obličje Božje, kroz kojega je sve stvore-no i kroz kojega sve stoji, koji je Glava telu, Crkve, On mora u svemu imati prvenstvo! (Kol.1:15-18) Dajmo mesta ovom Čoveku u svakom delu svojih života.

wwvwvwvwvwvwvww

„Jer sam ja Gospod, lekar tvoj.“ (2.Moj.15:26)

Reč „Abrakadabra“ u stare dane korištena je kao magična formula za iscelivanje. Da bi se doživelo isceljenje, ime je trebalo biti ispisano naročitim načinom na perga-mentu i nošeno vezano oko vrata platnenim koncem. Danas ima mnogo „abrakadabra-sa“, koji propovedaju da duša može biti isceljena dobrim delima. No, samo kroz veru u smrt Isusa Hrista možemo biti izbavljeni od svojih greha. Kako je žalosno gledati mnoštva onih, koji se pouzdaju u lažno ozdravljenje, kad nam Pismo govori o Gospodu Isusu, koji je došao isceljivati.

wwvwvwvwvwvwvww

„I reče im: Šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazarećanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u riječi pred Bogom i pred svijem narodom.“ (Po Luci 24:19)

Pun žalosti, Kleopa i njegov kolega razgovarali su o žalosnim događajima u pro-teklih nekoliko dana. Neznanac, koji im se priključio pitao je o njihovoj žalosti, i oni su odgovorili da Onaj za kojega su se nadali da je Mesija, umro je i nestao. Obuzeti su bili lošim vestima, dok je postojala takva dobra vest za radovanje. Žene su našle grob prazan a drugi učenici su potvrdili činjenicu. Radujmo se danas: „On nije ovde, ustao je.“Neka bi bili obuzeti Njegovim slavnim vaskrsenjem . To će promeniti vaš dan od razočaranja u uživanje.

27reč istine 1/2012

„Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela careva i vinom koji on pijaše, i zamoli se starješini nad dvoranima da se ne skvrni.“ (Danila 1:8)

Lako zapazimo nekoliko značajnih stvari o Danilu iz njegovog proročanstva. On je bio čovek čistoće – ne postoji u Pismu ni najmanja mrlja zapisana o njemu. Bio je čovek principa – predao je sebe neprestano držati Božje standarde. Bio je čovek molitve – čak ni carska naredba nije mogla promeniti njegovo svakodnevno obraćanje svojemu Bogu. Da li smo mi takvi ljudi? Osim što je bio ugodan Bogu, iz života Danila u;imo da vernost Bogu često je put za nalaženje milosti kod ljudi. (1:9) Neka bi nam Bog pomo-gao da budemo kao Danilo.

wwvwvwvwvwvwvww

„I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh, i smrti neće biti više, ni plača,

ni vike, ni bolesti neće biti više, jer prvo prođe.“ (Otkr. 21:4)

Ovaj stih je velika uteha. Mnogi verujući prolaze danas kroz vremena intenziv-nog bola i stradanja, bilo na telu zbog bolesti, ili na srcu zbog drugih uzroka. Osećaj-na bol koja opterećuje dušu i bol zbog gubitka onih koje ljubimo može biti često vrlo jaka. Koliko više toga možemo podneti znajući, što imamo nešto predivno pred nama – sigurnost večnosti odakle će bol biti zauvek izbačena.

wwvwvwvwvwvwvww

„Ali Varzelaj reče caru: koliko ima vjeka mojega, da idem s carem

uJerusalim? (2.Sam.19:34)

Ovo pitanje postavljeno je od staroga čoveka. Da li ste ga i vi već postavili sami sebi? Razmislite o nesigurnosti života. Salamun zapaža: „Kao što se ribe hvataju mrežom nesrećnom i kao što se ptice hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi čovječji u zao čas, kad navali na njih iznenada.“ (Propov.9:12) Bog kaže: „Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom je nesta-ne.“ (Jakov.4:14) Nije zato nikakvo čudo što Bog opominje: „Evo sad je dan spasenja.“ (2.Kor.6:2) Pouzdaj se u Hrista sada, prije nego će biti kasno!

wwvwvwvwvwvwvww

„I seđahu onđe te ga čuvahu… A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši

da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: zaista ovaj bijaše Božji

Sin.“ (Po Mateju 27:36, 54)

Kapetan i njegovi ljudi mislili su da je njihov posao manje više završen. Tako Ga čuvahu. No dan nije bio ni blizu završetku. Iznenađeni su bili mirnoćom Čoveka na sre-dišnjem krstu. Nekoliko reči razgovora sa onim razapetim pored Njega i jedan glasan uzvik „Svršeno je“, bilo je sve što su čuli. No oni su bili svedoci zemljotresa i guste tame u podne. Kao i kod svih ostalih prisutnih tamo, imali su samo jedan odgovor: „Zaista ovaj bijaše Sin Božji.“

28

Proći ću vasDavid Hamilton, Midland Park, New Jersey

Ovo nam se može učiniti kao da su to samo tri jednostavne reči, no imali su duboko značenje za najstarijeg (prvorođenog) u svakoj Izraelskoj porodici. Ovo su bile

reči, kojih se čvrsto držali nekoliko sledećih dana. Isčekivali su noć, koja nije trebala biti kao ostale, kroz koje su prošli.

Od Boga je izašla naredba; sud je trebao biti ostvaren. Božje veliko �inale, koje će slomiti srce čak i najtvrđeg faraona, trebalo se je dogoditi. Bila su četiri koraka, koji su trebali biti poduzeti prije no što je obećanje „Proći ću vas“, moglo biti iskorišteno. Oni su:

SUD JE BIO OBJAVLJEN

Bog je trpio već dosta dugo protivljenje faraona . Na kraju stiže zadnji udarac. Prvorođeni u svakoj porodici bez zaštite Božjeg obezbeđenja morao je umreti. Ovo će slomiti tvrđavu, koja je držala Božji narod u ropstvu dugi niz godina. Bilo je to ozbiljno, konačno i fatalno za one, koji su bili pod osudom. „Ja ću suditi: Ja Gospod!“

(2.Moj.12:12) Moglo li je biti jasnije predočeno?

Bog danas govori danas kroz Svoju Reč (Bibliju) i kaže: „Koja duša zgriješi ona

će poginuti.“ (Jezek.18:4) On takođe kaže: „Plata za greh je smrt.“ (Rim.6:23) Poruka je kristalno jasna: smrt nastupa radi našeg greha. Ne samo prirodna, telesna smrt, nego večna, duhovna smrt. To znači da će grešnik biti isteran iz Božje prisutnosti jednom za uvek, biće izgubljen i u paklu za celu večnost. Dobro bi bilo da pitate – „postoji li neka nada? Koje je sretstvo da to izbegnem?“

MORALA JE BITI ŽRTVA

Bog je zacrtao način, kojim bi najstariji u svakoj porodici izbegao sud. To nije bilo „pošteno“ - nevino jagnje bilo je ubijeno. Jagnje nije učinilo ništa zlo. U stvari jagnje je bilo više nego nevino, trebalo je biti „bez mane“.(2.Moj.12:5) Dok je najstariji pratio s pažnjom scenu koja se je odigravala, da li je bio u njegovom srcu osećaj zahvalnosti? Tamo pred njegovim očima odigrava se strašan ali prepotreban način njegovog izbeg-nuća smrti. Sud je podnio neko drugi.

Dok gledate kako određeni Božji sud dolazi, pogledajte na nevino, bez mane „Jagnje Božje“, Njegovog Sina, Isusa Hrista. Jovan Krstitelj je rekao „...koje uze na se grehe sveta“. (Po Jov.1:29) Samo On je jedino vaše sretstvo za izbavljenje. On je postao žrtva za greh na Golgoti, nevina, čista žrtva, koji je dao Svoj život, prolio Svoju vlasti-tu krv, da bi vas mogao očistiti od vašeg greha. Žrtva Gospoda Isusa na Golgoti stoji

29reč istine 1/2012

kao sretstvo kojim On može učiniti grešnika pravednim (opravdati ga) i tim načinom „Proći vas.“ Tako sada pitate: „Kako to mogu iskoristiti, kako to mogu učiniti dobrim i za mene?“

KRV JE MORALA BITI PRIMENJENA

Krv od žrtve jagnjeta bila je sačuvana u posudi. Možemo zamisliti kako otac poro-dice uzima tu posudu i četkicu od izopa, koju umača u krv i nanosi na oba dovratka i gornji prag od vrata. Najstariji u porodici pažljivo prati sa ushićenjem, da bude siguran da je sve po Božjoj naredbi.

MORALO SE OSLONITI NA ŽRTVU

Nama to naglašava veru. Bog je pripremio sredstvo a mi to jednostavno prihvata-mo oslanjajući se na Njegovu Reč. Čineći tako, mi u određenom smislu „primenjujemo krv“. Ništa ne treba da bude „učinjeno“ "izički , samo jednostavno prihvatanje onoga šta se je dogodilo na krstu na Golgoti. Tamo je naš Gospod Isus Hristos završio sa grehom prolivši Svoju dragocenu krv. Jeste li već“primenili“ krv? Prvorođeni je pažljivo pratio kako se to sve odvija i jednostavno ušao u tu kuću. Sve je bilo ostvareno od strane nekog drugog, njegova dužnost bila je osloniti se na to. Tada je Bog zadovoljan. Bog je rekao: „Kada ja...“ Zapazite, nije to bio prvorođeni koji je vidio krv u ovom smislu. Prvo-rođeni je bio u kući. Krv je gledala van, ona je bila za Boga da je vidi. Danas Bog gleda na žrtvu Gospoda Isusa i potpuno je zadovoljan. Kako je to s vama, jeste li zadovoljni?

Negovo delo je kompletno. Skladatelj jedne pesme kaže: „Završeno je delo koje spasava.“ Ne traži od nas ništa drugo, osim osloniti se verom. On će „nas proći“. Sud je zaustavljen! Kaznu je podnio n eko drugi, mi smo oslobođeni. Božje sredstvo je pri-premljeno. Sve što preostaje, jeste zakoračiti jednostavnom verom u Božju Reč. On kaže: „ Onoga koji dođe k meni, neću nikada isterati napolje. Priđite sada, sakrijte se pod krv! On obećava: „Proći ću vas!“

„Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja, kar beše na njemu našega mira radi u ranom njegovom mi se iscelismo.“ (Isaije 53:5)

Ovde imamo veliku nauku evanđelja o zameni. Neko drugi je ranjen za moje prestupe. Drugi čovek je izbijen za moja bezakonja. Kar, da bi ja imao mir, stavljen je na moju zamenu i ranom njegovom ja sam isceljen. Veličanstven zaključak ovog stiha jeste: „On je bio ranjen… mi smo isceljeni.

30

Slavni kompozitor Feliks Mendelson

napisao je nekoliko komada skladbi

za solo pijano koje je nazvao: „Pesme bez

reči:“ On je branio ovaj neobičan naslov,

objašnjavajući, da to ne znači da su

osećanja koje je izrazio kroz muziku bila

neodređena i nede�initivna, ali nasuprot,

bila su toliko oštro de�inisana i snažna,

da nije bilo pogodnih reči, da bi ih izra-

zile.

Ovo nas potseća na vremena u našim

životima, kada usred teških kušnji, kao

da su nas napustile reči. Budimo sigurni

da Gospod zna i razume. On čuje i neiz-

rečene molitve i saoseća sa našim unu-

trašnjim osećajima i dubokim čežnjama

naših srca, čak i onda kada su izraženi

uzdahom, jecajem, suzom, pogledom ili

očekivanjem.

Uzdah

U dve prilike čitamo o uzdisan-

ju Gospoda. Prvo se je odigralo kada

se susreo sa stanjem gluhog i nemog

čoveka. „I pogledavši na nebo uzdahnu,

i reče mu: Efata, to jest: otvori se.“ (Po

Mar.7:34) Možemo samo nagađati uzrok

Njegovog uzdaha, ali može biti da se je

identi�icirao sa teretom, koji je pogođen

čovek nosio mnogih godina.

Mnogo snažnija reč upotrebljena

je malo kasnije (Po Mar.8:12): Gospod

„uzdahnuvši duhom svojijem“ kada su

fariseji kušajući Ga tražili znak sa neba.

Njegov odaziv otkrio je Njegovu žalost

nad njihovim neprestalnim neverovan-

jem. On je znao da su njihovi motivi neis-

kreni i da ištu znak samo zato da bi Ga

kušali.

Naši vlastiti uzdasi mogu odražavati

široku lepezu osećanja uključujući: žal-

jenje, razočaranje a ponekad čak i osećaj

bespomoćnosti ili beznađa. Gospod

nas ne ostavlja u kušnjama života nego

obećava biti sa nama i da će nas pre-

vesti čak i tada, kada je naša vera slaba.

On može utišati buru i uneti mir u naše

uznemirene misli i srca.

Jecaj

Priča o smrti Lazara nabijena je

emocijama. Gospod Isus je mogao videti

kraj od samog početka a ipak deluje sa

ljubavlju, strplivošću i osetljivošću kroz

ceo taj događaj. On je zajecao u duhu

Svojemu i postao žalostan videći Mariju

i Jevreje koji su bili sa njom u plaču. (Po

Jov.11:33) Marija je otkrila nešto od

svojih osećanja zbog Njegovog naizgled

kašnjenja: „Gospode! Da si ti bio ovđe,

ne bi umro moj brat.“(st.32) No nisu li

i ostali u sebi nakupili osećaj ljutnje?

Ovo se vidi iz njihove izjave, koja je očito

oštrija nego Marijina: „Ne mogaše ovaj,

Molitve bez reči

C. Logan, Botswana

31reč istine 1/2012

koji otvori oči slijepcu učiniti da i ovaj ne

umre“? (st.37) Njihove reči proizvele su

u Gospodu ponovo jecaj kako se je pribli-

žavao grobu. (st.38) Bio je žalostan što

su Ga pogrešno shvatili.

Ima jedan vrlo zanjimljiv stih u

poslanici Rimljanima (8:26), koji poka-

zuje da postoje vremena kada zbog naše

slabosti ne znamo zašto da molimo i kako

treba. U ovim okolnostima nam dolazi u

pomoć Sveti Duh i moli za nas, uzdisan-

jem neiskazanijem pred Božjim presto-

lom. Ova istina nas ohrabruje i teši.

Suza

Kod Lazarevog groba bio je mome-

nat, kada je Spasitelj tiho zaplakao. (Po

Jov.11:35) Ovo su zapazili oni koji su

Ga gledali i ispravno su zaključili da

je to dokaz Njegove duboke ljubavi ka

umrlome. Zaista, Gospod je ljubio celu

porodicu (Mariju i Martu kao i Lazara)

i bio je zahvalan za njihovu ljubaznost i

gostoprimstvo što su Ga primili u svoju

kuću. On je delio sa njima osećaj gubitka

u odvojenju koje donosi smrt, a Njegove

tihe suze bile su posledica žalosti srca.

Posle raspeća Marija Magdalena

otišla je posetiti grob, no bila je uzne-

mirena otkrivši da je prazan. Mislila je,

da je telo njezinog Gospoda bilo odne-

šeno nekamo. Stojeći kod groba počela

je plakati, ali ne zadugo. (Po Jov.20:11)

Okrenula se i uvidela čoveka kako stoji

nedaleko nje. Kod svetla ranoga razdan-

jivanja smatrala ga je vrtlarom, no kada

je izgovorio njezino ime, spoznala je da

je to njezin Gospod! Spoznanje Njegove

prisutnosti u vreme teskobe i bola može

osušiti i naše suze.

Pogled

Kada je Gospod ušao u hram i pog-

ledao okolo zapazio je sve i ništa Mu

nije izmaklo. (Po Mar.11:11) Izvana,

sve je izgledalo kao košnica religiozne

aktivnosti i revnosti; no bila je to razina

dvoličnosti i pohlepe što je ostavilo Spa-

sitelja nezadovoljnog i sa osećanjem

nepoželjnog. Bez makar ijedne iskazane

reči okrenuo se i ostavio hram kao i grad.

Otišao je da provede noć u Vetaniji.

Još jedan pogled bez reči koji je

govorio sve, bio je kada se je Petar treći

put odrekao Gospoda: „I obazrevši se

Gospod pogleda na Petra, i Petar se opo-

menu riječi Gospodnje kako mu reče:

prije nego pijetao zapjeva odreći ćeš me

se triput. I izišavši napolje plaka gorko.“

(Po Luci 22:61-62) Taj jedini ispitujući

pogled rastopio je Petrovo srce.

Dodir

U brojnim prilikama Gospod je isce-

lio osobu svojim dodirom. Čak ni guba-

vac koji je bio naviknut da ga ljudi izbe-

gavaju, nije bio kod Gospoda isključen.

Možda neko od njih nije doživeo ljudski

dodir ili staranje od svog muža ili žene,

zagrljaj deteta, ili je ispružena ruka prija-

telja bila davna uspomena – sve dok nije

došao On, Gospod Isus! On ih nije izbega-

32

vao kao ostali iz društva, nego je ispružio

ruku i povratio im savršeno zdravlje. Za

nas osobno, kada mi dođemo u kontakt

sa bolesnima i onima koji trpe, iako ne

možemo ništa promeniti, nežan dodir

gde god je to pogodno, može preneti

našu ljubav i saosećanje.

Čitamo takođe o jednoj ženi koja je

bila odlučna dotaći Ga se ili makar skuta

Njegove haljine. Njeno hronično krva-

renje bio je razlog njene trajne slabos-

ti i iscrpljenosti. Trebamo tome dodati

njeno razočaranje nemogućnošću lekara

da joj pomognu i njihovi medicinski

računi koji su je ostavili takoreći bez pre-

bijene pare. Hristos je bio njezina zadnja

nada. Možda je bila mnogo sramežljiva i

uznemirena doći Gospodu direktno, ali

njezin dodir značio je očajničku molbu

za pomoć. Taj poziv nije prošao nezapa-

žen, tako da je momentalno bila potpuno

isceljena Njegovom svemogućom silom.

(Po Mat.9:20-22)

Uzdah, jecaj i suza uvek su zapaženi,

žudeći pogled i molećlivi dodir nisu igno-

risani – Hristos ih je sve doživio. Oni Mu

govore mnogo i On se odaziva sa ljubavl-

ju i suosećanjem. Reči mladog osamna-

esto godišnjeg Škotskog pesnika, Majkla

Brusea, pogodne su da saberemo naše

kratko razmatranje: „ U svakom bolu koji

kida srce, Čovek bola imao je udela.“

Razmatranje

DOBRE PORUKE

Često nam se govori, da kada donosimo odluke, moramo razmotriti sve i da se svaki mogući događaj mora uzeti u obzir, dok je stvar promatrana iz svakog mogućeg

ugla. Ovo je dobar savet i naučava ga i Sveto Pismo. Mudar čovek Solomun napisao je u Pričama 6:6-8: „Idi k mravu, ljenivče, gledaj putove njegove, i omudraj. Nema vođa ni upravitelja ni gospodara. I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu hranu svoju.“ Ovo je dobar savet. Trebamo učiti od mrava i njegove radinosti! Skoro da ne možemo naći manje stvorenje da bi učili od njega. Možda smo razmišljali o tradicionalnoj mud-rosti orla ili o podmuklosti lisice. Ali gle jednog mrava! Ne naglašava li to našu malen-kost, slabost i ne dovodi li nas u poniznost? Šta to trebamo naučiti? Mrav nema učitelja, „nema vođa, ni upravitelja ni gospodara“ a ipak u njemu je ugrađena intelegencija tako da on „pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu hranu svoju“. On unapred gleda na tamne dane i sprema hranu, dok je prilika. On nije kao skakavac, koji leti peva i zabavl-ja se sportom a onda, zimi gine.

Naučio si pouku, ili pak živiš kao da sutra ne postoji večnost? Veliki čovek Mojsije molio je za narod u njegove dane: „Kamo da su pametni, da razumiju ovo, i gledaju na

33reč istine 1/2012

pošljedak svoj.“(5.Moj.32:29) Dragi čitaoče, smrt nije kraj. Svi mi moramo se susresti sa večnosti i ako nije učinjena priprema, biće to mrak Božjega suda. Koliko su ozbiljne reči Solomuna:“Ali da čovek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se seti dana tam-nijeh kako će ih biti mnogo, sve što je bilo biće taština.“ (Propovednik 11:8)

Amos pruža savet u svojem proročanstvu, „pripremi se u susret Bogu svojemu“.(Amos 4:12) Kako se možemo pripremiti za večnost i ovaj neizbežan susret sa Bogom? Odgovor nalazimo u poslanici Jevrejima 12:3: „Pomislite dakle na onoga koji je takovo protivljenje protiv sebe od grešnika podnio.“ Od nas se traži da uzmemo u obzir, što znači da pomislimo na Osobu. Molim vas zapazite, to nije religija ili neka �ilozo�ija, nego Osoba. Ko je to? Ta ista poslanica pruža nam odgovor u glavi 1:2-3: „Njegov Sin, kojega postavi za nešljednika svemu, kroz kojega i svijet stvori; koji budući sjajnost slave i obličje bića njegova i noseći sve u riječi sile svoje, učinivši sobom očišćenje grije-ha našijeh, sjede s desne strane prijestola veličine na visini.“ On je jedini Sin Božji, koji je Tvorac i Održavatelj svega stvorenja.

No mi trebamo razmotriti Njegovo stradanje, „koji je takovo protivljenje protiv sebe od griješnika podnio“. Ovo nas dovodi do krsta Golgote, gde „je On izneo naše gri-jehe na svojem tjelu na drvo“.(1.Pet.2:24) Dragi čitaoče, ovde možeš naći spasenje. Raz-misli o Njegovoj smrti i pitaj se zašto je Sin Božji došao na zemlju i umro?Dozvoli da ti Biblija odgovori: „Hristos je umro za grehe naše.“(1.Kor.15:3) „Jer onoga koji ne znadi-jaše grijeha nas radi učini grijehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.(2.Kor.5:21) „U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, i oproštenje grijeha, po bogatstvu blago-dati njegove.“(Efež.1:7) Realnost i ozbiljnost takvog razmotrenja, sadržana je u rečima Psalmiste u Psalmu 50:22:“Razumijte ovo koji zaboravljate Boga! Inače ću zgrabiti, pa neće niko izbaviti.“ Za sve koji nemaju osećaj mrava i susretnu se sa Bogom bez pripre-me, tamo neće biti sigurnosti, „Zgrabiću“, nema Spasitelja, „neće niko izbaviti“. Kako grozno! Budi mudar i razmotri ove stvari pažljivo.

„Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se.“ (Psalam 85:10)

Golgota je bila konačan izraz Božje ljubavi. Da pokaže tu ljubav „Bog je

dao Svojega jedinorodnoga Sina“ za grešnike kao mi. Bio je to takođe konačan

izraz Božje svetosti. Da udovolji Njegovoj svetosti, metnuo je na Svojega Sina

nepravde svih nas. (Isa. 53:6) Hristos „je grehe naše sam izneo na telu svojemu

na drvo.“ (1.Pet. 2:24) Sada sa rečima Romske devojke dolazi ozbiljno pitanje:

„Mora da Ga mnogo ljubite, kada je On sve to učinio vas radi?“ Zaista Ga ljubite?

Zaista Ga ljubim ja?

34

Budućnost

Ljudi su se uvek zanimali za budućnost i to opčinjavanje budućnošću nije se smanji-

lo ni početkom svetskog naučnog razdoblja. U Biblijskim danima, klopke okultnih moći preovladavali su u Navuhodonosorovim traganjima za vođstvo (Jez.21:21), a prori-canje je bilo tradicionalno u starinskim Fili-pima. (Djela 16:16) Ovaj trend živi i dalje, a danas horoskopi, ouija daske, seanse, i pretskazivanje sreće- sve to igra značajni deo u modernom društvu. Proročanstva Nostradamusa, i knjiga Bajbl Code od Dros-nina vrlo su prihvaćene od naivne publike.Verujući, međutim, zadovoljni su što jedini sigurni izvor informacija o budućnosti jeste nadahnuta Božja Reč. Njezine izjave su jasne i ne treba joj kompjuter da bi otklju-čao sakriveni kod. Njezina pretskazivanja pokazala su se kao verodostojna, sa Sta-rozavetnim proročanstvima u vezi prvog dolaska Gospoda Isusa, koja su bila ispunje-na značajnim i detaljnim načinima. To nam pruža pouzdanje u njezina pretskazivanja događaja, koja se odnose na Njegov drugi dolazak.

Poziv na probuđenje

Bez da upadnemo u zamku objašnja-vanja Biblije u svetlu sadašnjih zbivanja, postoji uglavnom osećaj kod verujućih, da se događaji u svetu kreću ka svojem kli-maksu. Sveopšte, ljudi su zaplašeni poli-tičkim događajima svuda po planeti i zab-rinuti zbog prividno beskonačnog lanca prirodnih katastrofa. Čuju se izjave kao ovo: „To više ne može ići ovako.“ „Kuda to sve vodi?“ „Nešto se mora dogoditi“. Ljudi

nemaju pojma šta bi to „nešto“ trebalo biti. No ljudi koji veruju Bibliji, mogu ispuniti tu prazninu i pokazati na Pismo sa njego-vim predskazivanjem božanske interven-cije, seriju događanja koji će kulminirati za vreme vladavine Gospoda Isusa u ovom svetu za hiljadu godina.

U jednoj od svojih knjiga Dr. Tatford govori o maloj devojčici, koja je brojala odkucaje sata na mesnom trgu. Budući je imao mehaničku grešku sat je odkucao trinaest puta. Otrčala je kući i rekla svojoj majci: „Nikada nije bilo tako kasno!“ To što mi nazivamo znacima vremena, svima govori: „Nikada nije bilo tako kasno!“ Sadaš-nji uslovi trebali bi biti poziv za probuđen-je ovome pospanome svetu, no nažalost skeptici poslednjih dana još uvek govore: „Gde je to obećanje o njegovom dolasku?“ (2.Pet.3:3-4)

Događaji u svetu

Verujući Novoga Zaveta nikad nisu bili naučavani tražiti znake pretećih događa-ja. Često nam je rečeno, da nisu isčekivali znake, nego čekali Sina. (1.Sol.1: 10) Nema potrebe svaki dan pretraživati novine da bi našli značajne, tačke koje pokazuju na Njegov neizbežan dolazak. Kada kažemo ovo gledajući razvoj događaja po svetu, potvrđuje nam i svedoči ubeđenje da se „dolazak Gospoda Isusa približio.“ (Jak.5:8) Postoji neumoljiv pohod ka federalizmu u Europi, koji je zanimljiv u svetlu proročan-stva Biblije. Ponovno pojavljivanje Rusije kao svetske sile i njeno prijateljstvo sa Iranom čini se značajnim, imajući u vidu činjenicu da će oni biti deo konfederaci-je za napad na Izrael u budućim danima.

Predočenje proročanstva Biblije (1)J. Hay, Comrie

PREGLED

35reč istine 1/2012

(Jez. 38-39) Pojava dalekih istočnih sila kao vodećih naroda u trgovini, spojeno sa njihovim vojnim sposobnostima, čini ih glavnim faktorima za postavljanje bine radi događaja opisanih u knjizi Otkrivenja. Kao uvek, tekuća situacija na Srednjem istoku i neprestano izbijanje hitnih stvari, ostavlja-ju Izrael neprestano u središtu pažnje a to je mesto gde će se odigrati konačna drama istorije čovečanstva.

Moralni uslovi

Moralne osobine zadnjih dana opisa-ne su u prvih nekoliko stihova 2.Tim.3. To što je tamo rečeno, komentar je na sadašnje osobine. Da budemo sigurni, mnoge stvari, koje su tamo navedene bile su uvek osobi-ne ljudskog društva, ali danas kao nikada ranije ove stvari prožimaju ceo društveni poredak. Ništa se ne poduzima da se prikri-je ono, što je bilo nekada kao neprihvatljivo vladanje; greh koji je bio nekada prakti-kovan prikriveno, danas je hvalisan i bez-obrazno praktikovan, „kojima je... slava u sramu njihovu“. (Filip.3:19) Nekoliko pri-medbi nekih izjava stihova u 2.Timoteju, biće dovoljno da pokažu kako opisuju sadašnje razdoblje. „Ljudi će biti...lakomi.“ Lakomost je svojstvena društvu, bilo da je to korisna laž na jednoj strani društvene skale, ili oštri bankari na drugoj, sa njiho-vom pohlepom dovodeći bankarski sistem na njegova kolena.

Spomenut je i problem nedisciplinova-ne mladeži – uznemirujuća osobina našega društva. „Nesveti“: što je opis moralnoga pada, koji je pustio svoje korene u šezdese-tim godinama prošlog stoleća spektakular-no procvetao u svojoj zbrci i perverznosti današnjih dana. „Bez prirodne ljubaznosti“: i odatle razvodi i napuštanja dece. Napuš-tanje religije u korist „slasti“ je naglašeno a religija koje još ima, proglašena je bez sile. Postoji naglasak na taktike okultista, kako pronalaze put u kuće ništa nesumnjajućih

domaćina.

Može se prigovoriti, da ove reči pri-menjujemo na zapadnjačku civilizaciju, što je samo jedan mali deo od celokupnog stanovništa sveta. No činjenica je, što sa nastupom komunikacija standardi i život-ni stil zapadnjačke civilizacije prihvaćeni su posvuda. Svuda po svetu uvode se razne slike u kuće ljudi i to što je projektovano, ima smrtonosan učinak na njihove misli i njihov moral. 2.Tim. 3 opisuje prilike svuda u svetu, a ne parcijalno. Za verujućeg je ovo važno: razdoblje milosti se približava svojem kraju sa povratkom Gospoda Isusa, a to ima veliku važnost u našoj službi za Njega. setite se, da je On rekao:“Radite dok se ja vratim!“ (Po Luci.19:13)

Predmet

Cilj ovih članaka jeste pružiti uvod u predmet Prorčanstva Biblije. Pristup će biti jednostavan, imajući na umu mladog verujućeg ili novog verujućeg koji po prvi put istražuje ove istine. Zato će za mnoge čitaoce osvežavajući pravac, ponovno utvrđivanje činjenica koje znaju već dugo godina. Nadamo se, da će to biti od pomoći „za buđenje kroz napominjanje naš čisti razum“. (2.Pet.3:1)

Govoriti da pristupamo predmetu na jednostavan način može biti pogrešno usmereno, jer mora se dopustiti, da tema nije jednostavna. Bog nije stavio sve infor-macije o predmetu na istu stranicu Pisma. U stvarnosti, da se dobije celovita slika moramo izvlačiti detalje od 1.Mojsijeve do Otkrivenja Jovana i očekivati od Boga, da nam pomogne složiti sve delove na ispra-van način. Kroz godine, studenti Biblije predlagali su razne poglede o proročkim događajima. Crta koju ćemo slediti u ovim razmatranjima, biće naučavanje koje se odnosi na uzeće verujućih pre Velike nevol-je sa krajnjom vladavinom Hrista hiljadu godina nad svetom.

36

Dobre poruke s neba

DANAS OVDE – SUTRA GDE?

Sa brzinom i pogodnostima modernog putovanja moguće je doručkovati u Europi

a ručati u Americi. Mogli bi kazati, da po pitanju putovanja svet se je smanjio a

ovo otvara niz novih mogućnosti za godišnje odmore. Mnoge kompanije su se spre-

mile za letove na dugim linijama. Putnici su manje ograničeni u biranju destinacija

za odmor, tako da su sada i najudaljenija mesta dostupna, tako da ste danas ovde, a

skoro na svakom drugom mestu na zemlji sutra. Možda i sada dok čitate ovaj članak,

čitali ste neku brošuru i planirali svoj godišnji odmor.

Apostol Jakov u svojoj poslanici opominje da ne pretpostavljamo da ćemo uči-

niti ovo ili ono sutra. U 4:14-15 čitamo: „Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je

vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom je nestaje. Mesto da govorite:

ako Gospod bude hteo, i živi budemo učinićemo ovo ili ono.“ Solomun u svojoj mud-

rosti je napisao: „Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.“ (Priče

27:1)

Hronologija Glavnih Događanja

Postoje četiri glavna događaja, koja se moraju sagledati u njihovom hronološkom poretku, a pretskazivanja o ostalim događa-jima slažu se oko ovih četiri glavnih događa-ja. Prvi je Uzeće. Glavno naučavanje, koje se odnosi na ovo, nalazi se u 1.Solunjanima 4:13-18. Protivnici istine o Uzeću pravom tvrde, da se ova reč ne nalazi u Bibliji. U svet-skom rečniku reč je de!inisana kao: „dohva-tanje i odnošenje“. Pa iako se reč nikada ne javlja u Pismu, koncept je sadržan u rečima „bićemo uzeti“ (1.Sol.4:17) Reč „Uzeće“ ne odnosi se na Gospodnji silazak dole, nego na svete, koji će biti uzeti gore. Njegov sila-zak će signalizirati njihov odlazak „Maran – ata“; naš Gospod dolazi ili ide.(1.Kor.16:22)

To što dolazi nakon Uzeća jeste Velika nevolja, to je izraz koji smo uzeli iz Evanđel-ja Po Mateju 24:21. Za period godina svet će doživljavati neuporedivu teškoću, kojoj ako bi bilo dozvoljeno da potraje, značilo bi

istrebljenje ljudske rase. Veliki deo Otkri-venja Jovana govori opisujući užase peri-oda Velikih nevolja.

Na kraju Velike nevolje nastupiće treći glavni događaj, „Javljanje u slavi“. Upotrebl-javamo ovaj izraz da opišemo povratak Isusa Hrista direktno na zemlju. Kod Uzeća, On će sići samo u zrak, no kod Njegovog javljanja u slavi, doći će direktno na zemlju i pobediti mnoge armije ove zemlje, kako je to opisano u Otkrivenju 19:11-21.

Četvrti značajan budući događaj jeste Hiljadugodišnje carstvo, i nazvano je tako radi toga što će vladavina Hrista na svetu trajati 1000 godina, to je izraz koji je upotrebljen šest puta u Otkrivenju 20:1-10. Za Njegovim objavljivanjem (još jedan izraz koji upotrebljava Pismo da opiše Nje-govo javljanje u slavi) On će postaviti Svoje carstvo u ovome svetu i vladaće navedeni period vremena.

37reč istine 1/2012

Život je nesiguran. Mogu nazivati samo sadašnji momenat mojim i ne mogu

de�initivno izjavljivati šta ću uraditi ili gde ću biti sutra. Možete očekivati da ćete

biti u uredu, ili raditi na polju kao obično, ili otići u školu kako mnogo puta ranije,

no možete li biti sigurni? Možda vam je život postao monoton, čini se da je svaki dan

isti, ali sutra bi moglo biti drugačije. Možete se osećati da ste u bezbednoj rutini i

čini vam se da nema ništa na horizontu što bi moglo pretiti, ali stvari se menjanu

odjednom i neočekivano. Možda ste čak na drugoj strani planirali nešto neobično za

sutra, no biće vaša ambicija stvarno realizirana?

Tako, gde ćete biti sutra? Kod kuće, na poslu, u bolnici, u nebu, u paklu? Šta ćete

raditi sutra? Šetati se, putovati, plakati, radovati se, odmarati? Kako ćete se osećati

sutra? Zdravi, sretni, razočarani, umorni, bolesni, mrtvi? Reći ćete: „Nemam pojma.

Niko ne može znati.“

No ima neki od nas, koji znaju da ne ispadnu sve stvari baš uvek onako kako

su planirane. Ako nas stignu nesreća ili ćemo biti odjednom dovedeni kraju svojeg

života, to je sve u redu za večnost.

Nema ni najmanje sumnje u našim mislima, jer nas je Božja Reč učvrstila. Zapa-

zite pouzdanje apostola Pavla u Rimljanima 8:38-39: „Jer znam jamačno da ni smrt,

ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće. Ni visina, ni dubina,

ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gos-

podu našemu.“ Jovan piše u svojoj prvoj poslanici 5:13: „Ovo pisah vama koji veruje-

te u ime Sina Božjega, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božjega.“

Poslednja poslanica apostola Pavla koju je napisao bila je 2.Timoteju i u glavi 1:12

napisao je: „Jer znam kome verovah, i uveren sam da je kadar amanet moj sačuvati

za dan onaj.“

Dragi čitatelju: imaš li ti takvo pouzdanje, ili imaš stalne sumnje i strepnje po

pitanju budućnosti? Da li si ubeđen ili zbunjen? Pre svršetka ovoga dana možeš biti

sposoban pevati: „Dobro mi je, dobro mi je sa mojom dušom.“ Činjenice u vezi Hris-

tove smrti za tebe apsolutno su bez pogovora. U 1.Kor. 15:3 čitamo: „Hristos je umro

za naše grehe.“ U 1. Petra 2:24 stoji izjava: „Koji grehe naše sam iznese na telu svoje-

mu na drvo.“ U Rimljanima 5:8 je napisano: „ Hristos je umro za nas.“

Sve je učinjeno, da bi mogao biti u nebu, jesi li spreman pouzdati se u Hrista i

u potpunosti osloniti na Njega i na ono šta je On ostvario na Golgoti da te spasi od

pakla i uzme te u nebo? Ako je tako, onda sutrašnji dan neće biti više dan straha za

tebe, nego ćeš imati mir usred svih nesigurnosti života na zemlji.