Čovek u kapitalističkom

društvuDruštveni karakter

“Suština karakterne strukture koja je zajednička većini članova iste kulture, suprotno individualnom karakteru po kome se ljudi razlikuju jedan od drugog iako pripadaju istoj kulturi. “

Društveni karakter

Funkcija društvenog karaktera je da uobliči i kanališe ljudsku energiju u okviru datog društva radi neprekidnog funkcionisanja samog društva.

Geneza društvenog karaktera može se shvatiti u uzajamnom dejstvu objektivnih, društvenih faktora i ličnih faktora vezanih za čovekovu prirodu.

Društveni karakter

Problem društveno-ekonomskih uslova u modernom industrijskom društvu, koji stvaraju ličnost modernog zapadnog čoveka i koji su odgovorni za poremećaje njegovog mentalnog zdravlja, zahteva razumevanje ovih elemenata koji su specifični za kapitalistički način proizvodnje i poznavanje “gramzivog društva” u ovo industrijsko doba.

Karakteristike kapitalizma: postojanje politički i pravno slobodnih ljudi, slobodni ljudi prodaju svoju radnu snagu vlasnicima kapitala na tržištu radne snage na osnovu ugovora, postojanje tržišta kao mehanizma pomoću koga se regulišu cene, činjenica da svaka individua radi kako bi ostvarila profit.

Struktura kapitalizma i karakter čoveka

Tehnika i indusrija su, za razliku od XIX i XX veka, bile u svom početnom stadijumu i tradicija je imala i dalje značajnu ulogu, tj. srednjovekovne tekovine i hrišćanski principi su imali i dalje znatan uticaj na ekonomsku praksu u ovom periodu (primer nižih cena).

Karakteristike kapitalizma u XVII i XVIII veku i karakter čoveka

Ljudsko biće sa svojim željama i brigama sve više gubi svoje centralno mesto u ovom sistemu, a to mesto zauzimaju posao i proizvodnja.

Sva “ograničenja” ranijih vekova su napuštena (čovek traži kupca, pokušava da proda jeftinije od svog konkurenta)

Nemilosrdna konkurentska borba protiv drugih

Kapitalizam XIX veka

Eksploatacija radnika Tržište se oslobađa svih tradicionalnih

elemenata Savremeno tržište, kao centralni

mehanizam raspodele društvenih dobara, postaje osnova za formiranje ljudskih odnosa u kapitalističkom društvu.

Karakteristike kapitalizma XIX veka

Uživanje u privatnoj svojini, pored konkurencije i želje za profitom, jedna je od fundamentalnih osobina karaktera srednjih i viših klasa XIX veka.

Karakterološki gledano, ovo uživanje u sticanju i svojini opisao je Frojd kroz “analni karakter”,a Erich From kroz “orijentaciju ka zgrtanju”

Pozitivni aspekti ove orijentacije su: biti praktičan, ekonomičan, pažljiv, uzdržan, oprezan, žilav, hlandokrvan, sređen, metodičan i odan.

Negativni aspekti su: biti bez imaginacije, škrt, sumnjičav, hladan, tvrdoglav, nehatan, cepidlaka, opsednut fiks idejama i željom za posedovanjem.

Rušenje tradicionalnog principa ljudske solidarnosti

U feudalnom društvu , gospodar je imao božansko pravo da traži usluge i stvari od osoba u njihovom vlasništvu ali ga je tradicija sa druge strane obavezivala na brigu o svojim podanicima, on je za njih odgovarao, morao je da ih štiti da im pruži bar minimum (tradicionalno standard života).

Rušenje tradicionalnog principa ljudske solidarnosti

Eksploatacija koja se razvila u XIX veku, razlikovala se u suštini od prethodne, jer nisu postojale nikakve obaveze vlasnika kapitala, osim da plaća nadnice.

Ako stotine hiljada njih gladuje i bez posla je, to se smatralo njihovom lošom srećom ili nedostatkom sposobnosti, niko nije bio odgovoran ni kriv, u pitanju su bili gvozdeni zakoni društva i tržišta.

Poslodavac kupuje rad za određeni broj časova na dan, iako ne komanduje nad njim u srednjovekovnom smislu, sloboda radnika u XIX veku je bila fiktivna.

Kapitalistička hijerarhija vrednosti: kapital stoji iznad rada, nagomilane stvari iznad manifestacija života.

Iskorišćavanje čoveka od strane čoveka

“ Autoritet se odnosi na međuljudske odnose u kojima jedna osoba gleda na drugu kao na nekog ko je superiorniji od nje.

Postoje dve vrste autoriteta: racionalni autoritet i iracionalni ili inhibirajući autoritet.

Racionalni autoritet teži osobi da pomogne, dok iracionalni teži da je eksploatiše.

Psiholška situacija je u oba slučaja različita, u prvom su prisutni elementi ljubavi, obožavanja i zahvalnosti, a u drugom elementi mržnje ili pak zamea u slepo obožavanje sa ciljem otklanjanja bolnog osećanja mržnje ili radi ublaživanja osećanja poniženja.

Autoritet

Društveni karakter XIX veka primer je mešavine oba autoriteta, sa jedne strane imamo vlasnike kapitala koji maksimalno eksploatišu pod pretnjom skapavanja, a sa druge strane nakon reformacije i renesanse čovek počinje da se oslanja na svoj razum, veruje nauci, oslobodivši se okova srednjovekovnog praznoverja, on je individua koja sledi zakone razuma.

Osobine društvenog karaktera su konkurencija, orijentacija ka zgrtanju, eksploatacija, autoritarnost, agresivnost i individualizam.

U XIX veku javljaju se dve patogene pojave u društvenom karakteru koje su prouzrokovale i brojne psihičke probleme.

Osobine društvenog karaktera XIX veka

Prva patogena pojava koja se odnosi na orijentaciju ka zgrtanju i eksploataciji , prouzrokovala je ljudsku patnju i nedostatak poštovanja ljudskog dostojanstva.

Druga patogena pojava odnosi se na ulogu iracionalnog autoriteta i potrebe da mu se potčini, što dovodi do suzbijanja misli i osećanja koje je društvo zabranilo.

Sve veće zamenjivanje manuelnog rada mašinskim, a još više čovekove inteligencije mašinskom, što dovodi do važnih promena u procesu proizvodnje.

Prva osnovna promena u kapitalizmu XX veka jeste odvajanje vlasništva kapitala od upravljanja.

Druga osnovna promena jeste princip masovne proizvodnje i masovne potrošnje.

Društvo XX veka

Dok je u XIX veku postojala opšta tendencija da se štedi i da se ne upušta u troškove koji se ne mogu odmah isplatiti, u XX veku je potpuno suprotno, svakoga mame da kupuje što više može i pre nego što je uštedeo dovoljno novca da plati kupljenu robu.

Nestaju sva obeležja feudalizma,pre svega eksploatacija radnika, dolazi do nezapamćenog povećanja industrijske proizvodnje , razdvajanje vlasništva od upravljnja neke su od glavnih karakteristika kapitalizma u ovom periodu.

Druga odlučujuća činjenica koju doživljava čovek dvadesetog veka je čudesna proizvodnja.

Čudesna proizvodnja vodi čudesnoj potrošnji, njemu je potreban samo novac.

Potrebni su ljudi koji lako sarađuju sa velikim grupama, koji žele da troše sve više i više, čiji je ukus standardizovan i koji se lako može kanalisati i predvideti.

Ovom društvu su potrebni ljudi koji se osećaju slobodnim i nezavisnim, a ipak su voljni da im se komanduje, da čine ono što se od njih očekuje , voljni da se uklope u društvenu mašinu bez suprotstavljanja.

Društveni karakter ljudi u XX veku

Ovaj pojam zadire u najdublje slojeve savremene ličnosti.

Ovaj pojam ne može se razumeti bez objašnjenja dva činioca koja ga čine, a to su: kvantifikacija i apstrakcionizam (osnovne ekonomske crte kapitalizma).

Kvantifikacija se odnosi na završne račune i bilanse. Sve ekonomske pojave moraju biti striktno kvantifikovane i jedino završni račun govori menadžeru koliko je posao bio unosan.

Pojam otuđenja i savremeni društveni karakter

Savremeni čovek radi sa milionima kupaca, hiljadama akcionara, radnika. Svi ovi ljudi su deo gigantske mašinerije koja se mora kontrolisati, čiji se efekti moraju proračunati, svaki čovek postaje apstrakt, jedinica, brojka i na toj osnovi se predviđaju ekonomske pojave, predviđaju se tendencije, donose se odluke.

Kvantifikacija i apstrakcionizam kao činioci pojma otuđenja

Savremena serijska proizvodnja se, bez sumnje ne bi mogla zamisliti bez kvantifikacije i apstrakcionizma. Ali u društvu u kome su ekonomske aktivnosti postale glavna preokupacija čoveka, ovaj proces se proširio na stav čoveka prema stvarima ljudima i samom sebi.

Čuveni stih Gertrade Štajn “ruža je ruža, ona je ruža”, jeste protest protiv ovog apstraktnog doživljavanja, za većinu ljudi ruža upravo nije ruža već cvet određene cene, koji se kupuje u izvesnim društvenim prilikama. Čak i najlepši cvet, ukoliko je divlji cvet i ne košta ništa, ne doživljava se kao lep, jer on nema svoju prometnu vrednost.

Ali ovaj izraz apstrakcionizma i kvantifikacije ide daleko izvan oblasti tržišta i stvari. Ljudi se takođe doživljavaju kao otelotvorenja kvantitativne prometne vrednosti. Kad kažemo čovek “vredi milion dolara”, govorimo o njemu ne kao o konkretnoj osobi, već kao o apstrakciji čija se suština može prikazati brojkama.

Pod otuđenjem se razume način iskustva u kome ličnost doživljava sebe kao neko strano biće. Ona ne ne doživljava sebe kao centar svog sveta, kao stvaraoca sopstvenih dela, već su njene radnje i posledice postali njeni gospodari, kojima se pokorava i koje možda čak i obožava. Otuđena osoba nije u kontaktu sa samom sobom, kao što nije u kontaktu ni sa drugim osobama.

Otuđenje

Otuđenje je u savremenom društvu potpuno, ono prožima sve sfere čovekovog bitisanja.

Živimo u periodu najvećeg tehnološkog i naučnog napretka koji je čovek omogućio,a on se ipak ne oseća delom te celine, on se ne oseća kao stvaralac i centar tog sveta , već kao njegov sluga.

Čovek je opčinjen mogućnošću da kupuje više, a naročito nove stvari. On je žedan potrošnje. Akt kupovanja i potrošnje postao je prinudan, iracionalni cilj, jer je to samo sebi svrha i malo ima veze sa upotrebom ili uživanjem u stvarima koje se kupuju i troše.

“Kada bi savremen čovek mogao da izrazi svoj pojam o nebu, on bi ga opisao kao najveću robnu kuću na svetu, punu novih stvari i sitnica, a sebe kao čoveka koji ima mnogo novca da sve to kupi.On bi raširenih očiju lutao po ovom nebu punom sitnica i robe, pod uslovom da može da kupuje sve više i više novih stvari.”

Društveni karakter savremenog čoveka

Otuđena ličnost neminovno gubi svako osećanje svoga “Ja”.

Svest o svome “Ja”, proizilazi iz doživljavanja sebe kao subjekta svojih doživljaja, misli, osećanja, svojih odluka, svojih sudova, svojih akcija.

Stvari nemaju svoje ja, ali nemaju ni ljudi koji su postali stvari.