of 22/22
Abramović • Pačić • Ramljak • Zlatić RADNO PRAVO udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole zanimanja: upravna referentica / upravni referent i poslovna tajnica / poslovni tajnik

RADNO PRAVO udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole

  • View
    10

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of RADNO PRAVO udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole

Radno pravo - 2019_KB.indd 1 7.6.2019. 14:57:12
Za izdavaa urica Salamon Padjen, dipl. ing.
Autorice Azra-Vesna Abramovi, dipl. iur.
Lidija Pai, dipl. iur. Vesna Ramljak, dipl. iur.
Ljerka Zlati, dipl. iur.
Lektorica Ana Horvat, prof.
Uporabu udbenika odobrilo je Ministarstvo znanosti i obrazovanja u svibnju 2019. godine.
ISBN 978-953-294-202-6
CIP zapis dostupan u raunalnome katalogu Nacionalne i sveuilišne knjinice u Zagrebu pod brojem 1032653.
Projekt izdavanja udbenika i drugih nastavnih sredstava za zanimanja poslovna tajnica / poslovni tajnik i upravna referentica / upravni referent pokrenula UDRUGA UPRAVNIH I BIROTEHNIKIH ŠKOLA
REPUBLIKE HRVATSKE, Zagreb, Prilaz baruna Filipovia 30
Nakladnik Alka script d.o.o.
Tisak Tiskara Zelina d.d.
Nijedan dio ove knjige ne smije se umnoavati ni preslikavati bez pismene suglasnosti nakladnika.
Radno pravo - 2019_KB.indd 2 7.6.2019. 14:57:12
Radno pravo
Zagreb, 2019. drugo izmijenjeno izdanje
Radno pravo - 2019_KB.indd 3 7.6.2019. 14:57:12
Sadraj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
I. Uvod u predmet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. Pojam, predmet i sustav radnog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. Rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. Razvitak radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1. Etape (faze, periodi) razvitka radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
II. Izvori radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1. Domai izvori radnog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.1. Ustav Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.2. Zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.3. Kolektivni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.4. Pravilnici o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.5. Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2. Meunarodni izvori radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.1. Univerzalni (osnovni) izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.2. Izvori koje stvaraju meunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
3. Naela radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3.1. Naelo slobode rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3.2. Naelo prava na rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3.3. Naelo zabrane diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3.4. Naelo zaštite osoba na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.5. Naelo prava udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.6. Naelo neotuivosti i zaštite prava iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
III. Zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1. Natjeaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2. Opi i posebni uvjeti za zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.1. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3. Pisanje molbe za zaposlenje i ivotopisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 4. Prethodno provjeravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 5. Sklapanje ugovora o radu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
5.1. Ugovor o radu na neodreeno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 5.2. Ugovor o radu na odreeno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 5.3. Oblik ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 5.4. Obvezni sadraj pisanog ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
6. Probni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 6.1. Pripravnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
7. Radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 7.1. Pojam radnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 7.2. Puno i nepuno radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 7.3. Skraeno radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 7.4. Prekovremeni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 7.5. Raspored radnog vremena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 7.6. Preraspodjela radnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 7.7. Noni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 7.8. Rad u smjenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
8. Odmori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8.1. Stanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8.2. Dnevni odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8.3. Tjedni odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8.4. Godišnji odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Radno pravo - 2019_KB.indd 4 7.6.2019. 14:57:12
9. Dopusti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 10. Posebna zaštita radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
10.1. Zaštita trudnica, roditelja i posvojitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 10.2. Zaštita radnika koji su privremeno ili trajno nesposobni za rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 10.3. Zaštita nezaposlenih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
IV. Materijalna prava radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 1. Plaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
1.1. Naela ugovaranja plae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 1.2. Dijelovi plae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 1.3. Doprinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 1.4. Isprave o plai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
2. Ostala materijalna prava radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 2.1. Otpremnine za prestanak radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
3. Izumi i tehnika unapreenja radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 4. Zabrana natjecanja radnika s poslodavcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 5. Naknada štete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
V. Prestanak ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 1. Oblik sporazuma o prestanku ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
1.1. Raskid ugovora o radu sporazumom radnika i poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 1.2. Redoviti otkaz ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
1.2.1. Poslovno uvjetovani otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 1.2.2. Osobno uvjetovani otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 1.2.3. Otkaz uvjetovan skrivljenim ponašenjem radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
1.3. Izvanredni otkaz ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
VI. Ostvarivanje prava i obveza iz radnog odnosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 1. Ostvarivanje prava i obveza iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
1.1. Sudska zaštita prava iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 1.2. Zaštita dostojanstva radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 1.3. Prenošenje ugovora na novog poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
2. Sudjelovanje radnika u odluivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 2.1. Radniko vijee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 2.2. Skupovi radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 2.3. Predstavnik radnika u organu poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
3. Kolektivno radno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3.1. Sindikati i udruge poslodavaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 3.2. Gospodarko-socijalno vijee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 3.3. Štrajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 3.4. Lockout (iskljuenje s rada) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
4. Socijalno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4.1. Naela socijalnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
5. Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.1. Prava iz obveznog zdravstvenoga osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
6. Mirovinsko osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 6.1. Prava iz mirovinskog osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 6.2. Mirovinski sta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 6.3. Prava na osnovi rizika invalidnosti i tjelesnog ošteenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 6.4. Pravo na naknadu za tjelesno ošteenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 6.5. Pravo na invalidsku mirovinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 6.6. Tko je hrvatski ratni vojni invalid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
7. Starosna mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 7.1. Obiteljska mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 7.2. Najnia mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 7.3. Osnovna mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Pojmovnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Predgovor
Poštovane uenice i uenici, cijenjene kolegice i kolege nastavnici! Ovaj nastavni materijal rezultat je dugogodišnjeg rada Udruge upravnih i birotehnikih škola Republike Hrvatske u kojem svi predano i savjesno sudjelujete i pomaete jedni drugima u razmjeni znanja i materijala. Mislimo da je ove sadraje trebalo objediniti u udbenik koji e sluiti uenju strukovnog predmeta Radno pravo u 4. razredu u zanimanjima upravna referentica / upravni referent te poslovna tajnica / poslovni tajnik. Ovaj udbenik u potpunosti prati nastavni program predmeta Radno pravo, pa se moe primjenjivati za uenje, ponavljanje i uvjebavanje gradiva. Nadamo se da e vam uenje uz ovaj udbenik biti ugodno i potaknuti vas na razmjenu mišljenja, razgovore i dodatno istraivanje. elimo uenicama i uenicima mnogo uspjeha u uenju i radu kako bi postali odgovorni graani i sudionici u izgradnji boljega ivotnog i radnog okruenja.
Autorice
I. Uvod u predmet Radno pravo - 2019_KB.indd 7 7.6.2019. 14:57:13
Radno pravo
8
Radno pravo jedna je od najmlaih i najivotnijih pravnih disciplina (grana). Razvilo se u trenutku kad su se stvorile povijesne pretpostavke: nastanak radnike klase u Engleskoj i Francuskoj u 19 stoljeu. To je trenutak nestanka feudalizma i nastanka kapitalizma. Termin kojim se danas oznaava radnopravna materija jest RADNO PRAVO. Prije toga rabilo se više naziva:
INDUSTRIJSKO ZAKONODAVSTVO (PRAVO) – primjenjivalo se na radnike zaposlene u industrijskim poduzeima, a poslije se proširilo na sve zaposlene u razliitim granama gospodarstva (industriji, trgovini, poljoprivredi i sl.)
RADNIKO ZAKONODAVSTVO – primjenjivalo se na radnike i namještenike zaposlene u gospodarstvu (ovaj je termin preširok jer se odnosi i na ivotne uvjete radnika)
SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO (SOCIJALNO PRAVO) – nastalo je zbog socijalno zaštitnih sadraja i socijalnog osiguranja radnika.
Naziv RADNO PRAVO (engl. labour law) upotrebljava se u zemljama europskog kontinenta od prve treine XX. stoljea. Ustalio se nakon II. svjetskog rata i potisnuo sve druge nazive. Taj je naziv opeprihvaen i jasno upuuje na glavni predmet i subjekte. Iz tog naziva oblikovane su brojne izvedenice (radnik, radni odnos, radni uvjeti, radni okoliš itd.).
1. Pojam, predmet i sustav radnog prava
Radno pravo jest sustav pravnih pravila kojima se ureuju radni odnosi: po- jedinani i kolektivni.
Predmet radnog prava sastoji se od dva oblika radnih odnosa: pojedinanih odnosa izmeu radnika i poslodavca kolektivnih odnosa izmeu udruga radnika (sindikata), radnikih vijea ili
skupova radnika i poslodavaca i njihovih udruga. Predmet radnog prava ureen je mješovitim pravilima – prisilnim i dispozitivnim. Opi predmet radnog prava ukljuuje radnopravne odnose, no ne i socijalno osi- guranje, koje bi trebalo biti predmetom posebne pravne grane. Sustav radnog prava sastavljen je od radnih odnosa koji ine strukturu radnog prava razdijeljenu na znanstvenoj osnovi.
Radno pravo - 2019_KB.indd 8 7.6.2019. 14:57:14
Uvod u predmet
2. Rad
Izvorna osnova radnog prava jest pojedinani radni odnos, iji je objekt ovisan (nesamostalan, podreen) rad. Središnja kategorija izuavanja radnog prava jest rad. Rad za sebe (pojednostavljeno: kad je netko sam sebi poslodavac) nazivamo samostalnim radom, a rad za drugoga, za plau, nazivamo nesamostalnim radom. Iz rada u radnom odnosu nastaju brojna prava, obveze i odgovornosti za poslodavca i radnika.
Znaajke rada jesu: nesamostalan rad rad za plau rad za drugoga slobodan rad rad na sredstvima poslodavca rad ureen propisima subordinirani rad.
Rad je nain ivota. On je izvor egzistencije i sredstvo afirmacije znanja, sposobnosti i osobnosti. On je element ovjekova bitka. Zato je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava.
Rad je djelovanje svih snaga koje su sposobne mijenjati vanjski svijet. U te snage ukljuen je i ovjekov rad. On se razlikuje po tome što se obavlja razumom i voljom.
Radno pravo - 2019_KB.indd 9 7.6.2019. 14:57:15
Radno pravo
10
Rad ima više znaenja: rad u opem smislu jest rad pri kojem je teište na naporu; sastoji se u
injenju (lat. facere) i neinjenju (lat. non facere); to je rad uz tjelesni i psihiki napor (npr. rad uvara)
rad u ekonomskom smislu jest ono ovjekovo djelovanje koje stvara višak vrijednosti ili koje je ekonomski korisno; ocjenjuje se s obzirom na onoga tko ga obavlja (radnik je svaki proizvoa)
rad u pravnom smislu jest svako korisno djelovanje koje se moe vrednovati i koje je objektom pravnog odnosa, u kojem moe poprimiti razliite oblike odreene po kriteriju ovisnosti ili neovisnosti.
Predmet radnog prava jest slobodan rad. Nasuprot mu stoji neslobodan rad koji se primjenjivao u europskim kolonijama, a iji su najtei oblici zabranjeni tek u XX. stoljeu (1922. godine). Neslobodan rad obavljao se u interesu privatnika i javnih vlasti u više oblika: izgradnja putova, mostova, eljeznica; rad na plantaama kave, aja, duhana. Najtei oblici neslobodnog rada bili su ropski rad (ovjek = roba, stvar) i duniki rad (ovjek-radnik radi dok ne isplati dug). Spomenimo još prisilni ili obvezatni rad koji se sastoji od dvaju elemenata:
prijetnje kaznom izostanka dobrovoljnog pristanka.
PITANJA I ZADATCI
1. Koje su pretpostavke nastanka radnog prava?
2. Koji su se nazivi tijekom povijesti rabili za radnopravnu materiju?
3. Definiraj pojam rada.
4. Objasni znaajke rada.
5. Što je neslobodan rad?
6. Koji je cilj rada u ekonomskom smislu, a koji u pravnom?
7. Koji su elementi prisilnog rada?
Radno pravo - 2019_KB.indd 10 7.6.2019. 14:57:15
Uvod u predmet
3. Razvitak radnog prava
O vremenu nastanka radnog prava mišljenja se razilaze, a razliiti su i kriteriji za periodizaciju njegove povijesti. Dravno je upletanje znaajan kriterij periodizacije. Njime se nastojala uspostaviti ravnotea u radnim odnosima s ciljem da se propisima osiguraju najnia jamstva sklopljenih radnih ugovora. S obzirom na stupanj dravnog upletanja u radne odnose, oblike društvenog ure- enja i znaajnije povijesne dogaaje, radno pravo moe biti:
staro radno pravo – vezano uz udruge obrtnika i trgovaca u razdoblju 11. – 15. stoljea (korporativno) te uz obrtne radionice u razdoblju 14. – 18. stoljea (manufakturno)
novo radno pravo – vezano uz razdoblje liberalistikog sustava u 19. stoljeu.
3.1. Etape (faze, periodi) razvitka radnog prava
I. etapa poinje industrijskom revolucijom i traje do Francuske revolucije 1789. godine. Prijelaz je to ovlasti s krune, plemstva i crkve na industrijalce, trgovce i bankare. Dolazi do porasta broja najamnih radnika i njihovog osiromašivanja zbog izrabljivanja. Radnici trae poboljšanje radnih i ivotnih uvjeta, udruuju se u ko- lektivne akcije – pobune i štrajkove. Radi zaštite naina proizvodnje, a zbog sve veeg nezadovoljstva radnika, drava se uplee i posee za zakonskim ureenjem osnovnih radnih uvjeta. Sadraj ugovora o slubi ureivao se graanskopravnim zakonicima i zakonima o radu kao posebnim propisima. Dravnim upletanjem u ugovor o slubi zapoela je povijest novoga radnog prava. II. etapa poinje krajem 19. stoljea i traje do završetka I. svjetskog rata 1918. go- dine. Karakterizira je osnivanje velikih poduzea i intervencija drave u podruje rada i kapitala (ZAŠTITNO RADNIKO ZAKONODAVSTVO). Donosi se veliki broj radnopravnih propisa, a dijelom propisa uspostavlja se graanska (buroaska) vlast, jami se pravo na rad i oznaava poetak ulaska radnike klase u politiki i socijalni ivot. Intervencijom drave unose se u ugovor o radu naela društvene solidarnosti i socijalne pravednosti, npr. zaštita zdravlja, sigurnosti na radu, zaštita psihofizikog integriteta i osobnosti radnika. Radnici osnivaju sindikate. U ovoj etapi ne dolazi do osamostaljivanja radnog prava u posebnu pravnu granu. III. etapa traje izmeu dvaju svjetskih ratova. Neposredno nakon I. svjetskog rata i nakon velike svjetske krize (1929. – 1932.), koja je izazvala masovnu nezaposlenost i osiromašenje, traila se intervencija drave u gospodarski ivot radi zaštite opeg
Radno pravo - 2019_KB.indd 11 7.6.2019. 14:57:15
Radno pravo
Oktobarska revolucija 1917. godine srušila je kapitalistiki poredak i usposta- vila novi poredak zasnovan na zajednikom vlasništvu i kolektivnim radnim odnosima
osnovana je MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA (ILO – International la- bour organization) 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Parizu sa zadaom promicanja i ureenja meunarodne zaštite i poloaja radnika.
Radno pravo osamostaljuje se u posebnu pravnu granu. IV. etapa poinje završetkom II. svjetskog rata i traje do danas. Razvitak radnog prava u Republici Hrvatskoj temelji se na Ustavu iz 1990. godine i Zakonu o radu iz 1995. godine.
PITANJA I ZADATCI
2. Zašto je znaajna III. etapa razvoja radnog prava?
Radno pravo - 2019_KB.indd 12 7.6.2019. 14:57:15
II. Izvori radnog prava
Radno pravo
14
Pravni izvori radnog prava jesu pravna pravila koja ureuju premet radnog prava, odnosno oblici u kojima se radno pravo pojavljuje. Izvori radnog prava dijele se na domae i meunarodne.
1. Domai izvori radnog prava
Domai izvori radnog prava dijele se na ope i posebne (pojedinane).
Najznaajniji domai izvori radnog prava jesu: Ustav Republike Hrvatske zakoni kolektivni ugovori pravilnici o radu ugovori o radu.
Osim ovih izvora radnog prava postoji i mnogi drugi propisi, zakoni i podzakonski akti kojima se odreuje podruje radnog prava, ali i drugi izvori (npr. sudska praksa, pravna tumaenja i sl.).
1.1. Ustav Republike Hrvatske
Ustav je najviši pravni akt svake drave, odnosno najvaniji pravni izvor. Prema naelu ustavnosti svi zakoni moraju biti u suglasnosti s ustavom, a prema naelu zakonitosti ostali propisi moraju biti u suglasnosti s ustavom i zakonima. U Ustavu Republike Hrvatske istaknuto je:
ovjekova je sloboda i osobnost nepovrediva zabranjen je prisilni i obvezatni rad svi su dravljani Republike Hrvatske i stranci jednaki pred sudovima i drugim
dravnim tijelima koja imaju javne ovlasti svim se graanima priznaje pravo na mirno okupljanje i javni prosvjed
Radno pravo - 2019_KB.indd 14 7.6.2019. 14:57:17
Izvori radnog prava
graanima se jami pravo na slobodno udruivanje radi zaštite njihovih pro- bitaka ili zauzimanja za socijalna, gospodarska, politika, nacionalna, kulturna ili druga uvjerenja i ciljeve
svaki dravljanin Republike Hrvatske ima pravo pod jednakim uvjetima sudje- lovati u obavljanju javnih poslova i biti primljen u javne slube.
svatko ima pravo na rad i slobodu rada svatko slobodno bira poziv i zaposlenje i svakom je pod jednakim uvjetima
dostupno svako radno mjesto i dunost svaki zaposleni ima pravo na zaradu kojom moe osigurati sebi i obitelji
slobodu i dostojan ivot najdue radno vrijeme odreuje se zakonom svaki zaposleni ima pravo na tjedni odmor i plaeni godišnji odmor, a ovih
se prava ne moe odrei zaposleni mogu imati, u skladu sa zakonom, udjela pri odluivanju u poduzeu.
Uporište ovih prava nalazi se u univerzalnim izvorima radnog prava.
PITANJA I ZADATCI
1. Koji su domai izvori radnog prava?
2. Izdvoji Iz Ustava Republike Hrvatske lanke koji se odnose na radnopravnu materiju.
1.2. Zakoni
Zakoni su opi pravni akti po hijerarhiji nii od Ustava. Meu njima najznaajniji su Zakon o radu te njegove izmjene. Zakon o radu jest:
generalan po opsegu univerzalan prema prostoru trajan prema vremenu kategorian s obzirom na djelovanje.
Radno pravo - 2019_KB.indd 15 7.6.2019. 14:57:18
Radno pravo
16
Zakon o radu jedinstveno ureuje radne odnose bez obzira na vlasniki karakter poslodavca. Ima svojstvo opeg zakona. Zakon o radu moe se provoditi ako su doneseni provedbeni propisi, uz postojee posebne propise (npr. Zakon o dravnim slubenicima, Zakon o zaštiti na radu, Zakon o trištu rada i drugi). Zakon o radu ureuje kolektivne i individualne radne odnose. Dio Zakona o radu koji govori o kolektivnim radnim odnosima odnosi se na sindikate, udruge poslodavaca, radniko vijee, kolektivno pregovaranje i sklapanje kolektivnih ugovora za odreenu granu ili djelatnost. Dio Zakona koji se odnosi na individualne radne odnose ureuje sklapanje i ob- vezni sadraj ugovora o radu, odmore i dopuste, plae i naknade, naknade štete, otkaze i sl.
PITANJA I ZADATCI
1. Što je Zakon o radu? 2. Pronai vaei Zakon o radu na slubenim stranicama
Narodnih novina te zapiši njihov broj. 3. Što regulira zakon o radu? 4. Protumai dio Zakona koji govori o kolektivnim radnim
odnosima? 5. Protumai dio Zakona koji govori o individualnim radnim
odnosima?
1.3. Kolektivni ugovori
Kolektivno radno pravo jest sustav pravnih pravila kojima se ureuju radni uvjeti, sudjelovanje radnika u odlukama i drugi kolektivni sadraji sklopljeni izmeu skupine radnika koji su sindikalno organizirani s jedne strane i poslo- davca s druge strane.
Radno pravo - 2019_KB.indd 16 7.6.2019. 14:57:18
Izvori radnog prava
Kolektivni ugovor jest autonomni (nedravni profesionalni) izvor radnog prava. Njime se stvaraju pravna pravila u okviru struke, profesije, djelatnosti ili odreenoga ueg ili šireg podruja (školstvo, ribarstvo, graevinarstvo).
Razlikuju se nacionalni (opi, zajedniki i granski) i meunarodni kolektivni ugovori. Nacionalni kolektivni ugovori vrijede za podruje drave. Granski kolektivni ugovori vrijede za granu djelatnosti na razini drave (u praksi su eši granski zbog strukovnih sindikata koji ih predlau). Kolektivni ugovor mora biti napisan, potpisan, registriran i objavljen. Sklapa se na odreeno ili neodreeno vrijeme. Bez obzira na to, odreenog je trajanja jer je nemogue predvidjeti okolnosti koje utjeu na njegov sadraj. Subjekti su kolektivnih ugovora radnici i poslodavci. Etape (faze) sklapanja kolektivnog ugovora jesu:
inicijativa – moe je dati svaki od subjekata pregovaranje – sastoji se od pregovaranja (o sadraju), posredovanja i mirenja
ili arbitrae (ako se ne mogu dogovoriti o sadraju ugovora) potpisivanje – preduvjet je valjanosti registriranje – u ministarstvu nadlenom za rad na razini drave, odnosno u
uredu dravne uprave na razini upanije objavljivanje – u Narodnim novinama samo oni kolektivni ugovori koji obvezuju
dva i više poslodavca i koji se odnose na cijelu Republiku Hrvatsku, dok se ostali kolektivni ugovori objavljuju ili u upanijskom glasniku ili na nain kako se objavljuju pravilnici o radu.
Propust poslodavca da objavi kolektivni ugovor koji ga obvezuje ne utjee na izvršenje njegovih obveza iz tog kolektivnog ugovora. Kolektivnim ugovorima osobito se ureuju:
uvjeti i nain sklapanja ugovora o radu stupanje na rad i raspored rada radno vrijeme i raspored radnog vremena odmori i dopusti zaštita radnika, osobito trudnica, mladei i osoba s invaliditetom plaa, osnovna primanja i naknade prestanak radnog odnosa.
Radno pravo - 2019_KB.indd 17 7.6.2019. 14:57:18
Radno pravo
Kolektivni ugovor temelj je za sklapanje pojedinanih ugovora. Sadraj kolektivnog ugovora mora biti jednostavan, jasan i precizan – moraju se precizno odrediti prava, obveze i odgovornosti te nain njihova ostvarivanja. Zbog povrede obveze iz kolektivnog ugovora ošteena strana moe traiti naknadu štete.
PITANJA I ZADATCI
2. Zašto je kolektivni ugovor autonoman izvor radnog prava?
3. Kako se sklapa kolektivni ugovor?
4. Zbog ega ošteena strana moe traiti naknadu štete na sudu?
1.4. Pravilnici o radu
Podzakonski propisi jesu uredbe, pravilnici, naredbe, naputci, odluke i dr. Odreeni odnosi na radu i u vezi s radom ureuju se pravilnikom o radu.
Pravilnik o radu poseban je autonomni opi akt koji je duan donijeti poslo- davac koji zapošljava najmanje 20 radnika.
Pravilnikom o radu ureuju se pitanja i odnosi: prava, odgovornosti i dunosti u vezi s radnim odnosima pravila u vezi s radnim odnosom.
Pravilnik o radu mora se na prikladan nain uiniti dostupnim radnicima (oglasna ploa, bilteni). U pravilniku o radu mora se naznaiti dan stupanja na snagu. Minimalni rok stupanja na snagu ne moe biti krai od 8 dana od dana objavljivanja. Pravilnik o radu se objavljuje na nain ureen pravilnikom ministra rada i mirovin- skog sustava.
Radno pravo - 2019_KB.indd 18 7.6.2019. 14:57:18
Izvori radnog prava
19
O donošenju pravilnika o radu poslodavac se mora savjetovati sa radnikim vijeem koje moe od mjerodavnog suda traiti da se nezakoniti pravilnik ili neke njegove odredbe oglase nevaeima. Pravilnikom o radu osobito se ureuju:
plae, organizacija rada, mjere zaštite od diskriminacije itd.
1.5. Ugovor o radu
Ugovor o radu jest dvostrani pravni posao izmeu radnika i poslodavca.
Ugovor o radu jest: dvostrani pravni posao – obje stranke imaju prava i obveze (dvostranoobvezni) konkretan pravni posao – nastaje izmeu tono odreenog radnika i poslodavca konsenzualan pravni posao – nastaje sporazumom o bitnim sastojcima ugovora naplatni pravni posao – za obavljeni rad daje se naknada (plaa) formalni pravni posao – ima pisani oblik (formu).
Ugovor je, prema Zakonu o obveznim odnosima, sukladna izjava volje dviju stra- naka o nastanku, trajanju i prestanku nekoga pravnog odnosa. lankom 8. Zakona o radu utvreno je da se na sve ugovore primjenjuju i odredbe Zakona o obveznim odnosima sadrane u opem dijelu. Bitni elementi toga pravnog odnosa (radnog odnosa) jesu dobrovoljnost, osobno obavljanje rada, subordinacije i naplatnost. Poslodavac je duan radniku, osim plae, redovito obraunavati i uplaivati doprinose za zdravstveno i mirovinsko osiguranje. Ugovor o radu moe se sklopiti na odreeno vrijeme i na neodreeno vrijeme. Ugovor sklopljen na neodreeno vrijeme moe se raskinuti, poštujui zakonski ili ugovoreni otkazni rok. Zakon o radu propisuje obvezni sadraj ugovora o radu.
Radno pravo - 2019_KB.indd 19 7.6.2019. 14:57:18
Radno pravo
20
Ugovor o radu se potpisuje, evidentira, a poetak rada prijavljuje se radi mirovinskog i zdravstvenog osiguranja.
PITANJA I ZADATCI
2. Koja su obiljeja ugovora o radu?
3. Na koje se vrijeme moe sklopiti ugovor o radu?
4. Kad moe prestati ugovor o radu?
2. Meunarodni izvori radnog prava
Meunarodni izvori radnog prava jesu: univerzalni (osnovni) izvori izvori koje stvaraju meunarodne organizacije, posebno Meunarodna or-
ganizacija rada multilateralni (višestrani) meunarodni ugovori bilateralni (dvostrani) meunarodni ugovori.
2.1. Univerzalni (osnovni) izvori
Univerzalni (osnovni) izvori meunarodnog prava jesu: 1. Povelja UN-a od 26. lipnja 1945. godine – najsveobuhvatniji meunarodni
dokument 2. Opa deklaracija o pravima ovjeka izglasana u Opoj skupštini UN-a 10.
prosinca 1948. godine 3. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima donijet 1966. godine,
a stupio na snagu 1976. godine 4. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima donijet
1966. godine, a stupio na snagu 1976. godine
Radno pravo - 2019_KB.indd 20 7.6.2019. 14:57:18
Izvori radnog prava
21
5. Ustav (statut) Meunarodne organizacije rada iz 1919. godine (mijenjan 1953. i 1962. godine)
6. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada od 1919. godine do danas
7. Europska Povelja o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1961. godine 8. dijelovi drugih meunarodnih dokumenata koji se odnose na rad i radne
odnose, a obvezuju Republiku Hrvatsku.
2.2. Izvori koje stvaraju meunarodne organizacije
Meunarodna organizacija rada – MOR (engl. International Labour Organization – ILO) osnovana je 11. travnja 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Versaillesu u okviru Društva naroda kao stalno meunarodno tijelo sa zadaom promicanja i ureivanja meunarodne zaštite i poloaja radnika. Drave lanice Društva naroda ujedno su lanice MOR-a. Sjedište Meunarodnog ureda premješteno je 1940. godine u Kanadu (Montreal), a nakon II. svjetskog rata vraeno je u enevu. Ciljevi MOR-a jesu:
uvršivanje opeg i trajnog mira socijalna pravda meunarodno natjecanje na trištu dobara.
Djelatnosti MOR-a jesu: normativna djelatnost – najvea djelatnost MOR-a; do 2001. godine Opa
konferencija odrala je 89 zasjedanja i usvojila 184 konvencije i 192 preporuke tehnika djelatnost – sastoji se u pruanju materijalne pomoi zemljama lani-
cama u primjeni meunarodnih standarda u podruju radnog zakonodavstva; u suradnji dunosnika i strunjaka MOR-a na projektima pojedinih drava; u razmjeni radnika i strunjaka radi strunog osposobljavanja i usavršavanja
znanstvena djelatnost – sastoji se u prikupljanju, obradi i pohrani podataka o radnim uvjetima radnika; u znanstvenom istraivanju pojedinih pitanja koja e biti predmetom odreene konvencije, preporuke itd. te u drugim oblicima znanstvene djelatnosti (izdavanje knjiga, publikacija, monografija iz podruja radnog prava).
Radno pravo - 2019_KB.indd 21 7.6.2019. 14:57:18
Radno pravo
22
Bivša drava u ijem se sastavu nalazila Hrvatska bila je, s kraim prekidima, lanica MOR-a od 1919. godine, a Republika Hrvatska postala je lanicom UN-a 22. svibnja 1992. godine i MOR-a 6. kolovoza 1992. godine. Tijela MOR-a jesu Opa skupština, Upravno vijee i Meunarodni ured rada.
1. Opa skupština (konferencija) sastoji se od 2 vladina predstavnika, 1 predstavnik poslodavaca i 1 predstavnik radnika. Priprema, izrauje i usvaja konvencije i preporuke te nadzire njihovu primjenu.
2. Upravno vijee sastoji se od 112 lanova: 56 predstavnika vlada, 28 pred- stavnika poslodavaca i 28 predstavnika radnika. Oblikuje socijalnu politiku MOR-a i odluuje o aktivnostima MOR-a.
3. Meunarodni ured rada sastavljen je od 40 osoba: 20 vladinih predstavnika, 10 predstavnika poslodavaca i 10 predstavnika radnika. Prikuplja obavijesti o pitanjima meunarodnog poboljšanja uvjeta ivota i rada radnika.
PITANJA I ZADATCI
2. Kad je osnovana Meunarodna organizacija rada?
3. Gdje je sjedište Meunarodne organizacije rada?
4. Koji su ciljevi Meunarodne organizacije rada?
5. Navedi djelatnosti Meunarodne organizacije rada.
6. Koja su tijela Meunarodne organizacije rada?
Radno pravo - 2019_KB.indd 22 7.6.2019. 14:57:18