radno skripta

8/17/2019 radno skripta

1/246

[Type the company name]

[2016]

РАДНО ПРАВО

1.


2/246

РАДНО ПРАВО КАО ГРАНА ПРАВА

Радно право, као грана правног система, je скуп правних норми којима се уређује радни односи други односи поводом друштвено корисног, добровољног ивршава!а рада а другог, у "иљупостиа!а со"ија#не правде$равноте%е, радно&со"ија#ног мира, сигурности, апос#е!а иб#агоста!а'

(адно право уређује радне односе & индивидуа#не и ко#ективне, друге односе поводомивршава!а рада а другог, институ"ије од на)аја * радне односе, као и односе који настају увеи са аштитом права #и"а у радном односу'+еини"ија радног права одређена je !еговим предметом, тако да укљу)ује скуп правних

норми које се приме!ују на индивидуалне и колективне односе имеђу пос#одава"а иапос#ених'

Како je битно обележје индивидуалног радног односа лично подређени рад, који се извршава под влашћу иу корист другог - послодавца, дају се и краће дефиниције радног права које под ово грано права

подразуевају !скуп правни" нори које се односе на субординирани рад# или !скуп правни" нори које сеодносе на уговорни рад под влашћу послодавца$

%редет радног права није независни рад, рад независни" радника, одн$ саозапослени" лица, &што јепредет еконоског права'$

(аозапослена лица су у положају личне слободе и отуда нису покривена радни право, док положајзапослени" лица карактерише лична подређеност, различита од чисто еконоске зависности у односу на

послодавца, заснована уговоро о раду$

РАДНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

)адно право садржи систе појова о индивидуални и колективни правиа запослени" и послодаваца и

института радног права груписани" у области радног права

&атеријално и форално радно право*

приватно и јавно радно право*унутраш+е и еђународноевропско радно право'$

./ научна дисциплина развија се у првој половини 00 ве"а$

ПРЕДМЕТ РАДНОГ ПРАВА – РАДНОПРАВНИ ОДНОС

%редет радног права није рад уопште$

)елевантан je сао рад за другог - несаосталан, подређени рад, али слободно успостав1ен &во1орадника', друштвено користан рад$

%редет радног права није сао рад еконоски зависног лица за друго еконоски надоћно лице, већ je упита+у зависни рад који подразуева и својеврсну личну &правну' подређеност у извршава+у рада, у

сислу подређености радника власти послодавца у врше+у и контроли извршава+а рада$

-туда се радно право мо%е навати и радним правом подређеног рада и#и правом подређеног

рада'(ад а другог мора бити пос#еди"а с#ободе #и"а да обавља рад а другог, а#и je потврда!еговог подређеног радног по#о%аја у односу на другог & пос#одав"а'

.амоста#ан рад обављају ра#и)ити субјекти/ с#ободне проесије & уметни"и песни"и, пис"и,г#ум"и #екари и стомато#ои када обављају приватну праксу анат#ије и ма#и тргов"иугоститељи предуетни"и пољопривредни"и, итд'

.вима !има je аједни)ко то што раде сопственим средствима а рад и а сопствени ра)ун,односно бе ставља!а свог рада у с#у%бу другог'

3* ко#ико да je подређеност од битног на)аја а одређива!е појма радног односа, она није једино мери#о и#и индикатор а одређива!е постоја!а радног односа'

4#аси)но одређе!е предмета радног права као индивидуа#ног радног односа временом се, сапринава!ем и ко#ективних права апос#ених и пос#одава"а, прошири#о и на ко#ективнирадни однос, који се успоставља имеђу асо"ија"ија радника & синдиката, и поос#одав"а,односно удру%е!а пос#одава"а'

2


3/246

1 Појам и предмет радног права – индивидуални иколективни радни однос

РАДНО ПРАВО КАО ГРАНА ПРАВА

Радно право, као грана правног система, je скуп правних норми којима се уређује радни односи други односи поводом друштвено корисног, добровољног ивршава!а рада а другог, у "иљупостиа!а со"ија#не правде$равноте%е, радно&со"ија#ног мира, сигурности, апос#е!а иб#агоста!а'

(адно право уређује радне односе & индивидуа#не и ко#ективне, друге односе поводомивршава!а рада а другог, институ"ије од на)аја * радне односе, као и односе који настају увеи са аштитом права #и"а у радном односу'

+еини"ија радног права одређена je !еговим предметом, тако да укљу)ује скуп правнихнорми које се приме!ују на индивидуалне и колективне односе имеђу пос#одава"а иапос#ених'

4ако je битно обе#е%је индивидуа#ног радног односа #и)но подређени рад, који се ивршавапод в#аш5у и у корист другог & пос#одав"а, дају се и кра5е деини"ије радног права које подовом граном права подраумевају скуп правних норми које се односе на субординирани рад7и#и скуп правних норми које се односе на уговорни рад под в#аш5у пос#одав"а'

8редмет радног права није неависни рад, рад неависних радника, одн' самоапос#ених #и"а,што је предмет економског права'

.амоапос#ена #и"а су у по#о%ају #и)не с#ободе и отуда нису покривена радним правом, докпо#о%ај апос#ених #и"а карактерише #и)на подређеност, ра#и)ита од )исто економскеависности у односу на пос#одав"а, аснована уговором о раду'

РАДНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

(адно право садр%и систем појмова о индивидуа#ним и ко#ективним правима апос#ених ипос#одава"а и института радног права груписаних у об#асти радног права

материја#но и орма#но радно правоприватно и јавно радно правоунутраш!е и међународно$европско радно право'

9*: нау)на дис"ип#ина равија се у првој по#овини ;; веха'

ПРЕДМЕТ РАДНОГ ПРАВА – РАДНОПРАВНИ ОДНОС

8редмет радног права није рад уопште'(е#евантан je само рад а другог & несамоста#ан, подређени рад, а#и с#ободно успостављенвољом радника, друштвено користан рад'

8редмет радног права није само рад економски ависног #и"а а друго економски надмо5но#и"е, ве5 je у пита!у ависни рад који подраумева и својеврсну #и)ну правну подређеност уивршава!у рада, у смис#у подређености радника в#асти пос#одав"а у врше!у и контро#иивршава!а рада'

-туда се радно право мо%е навати и радним правом подређеног рада и#и правом подређенограда'

(ад а другог мора бити пос#еди"а с#ободе #и"а да обавља рад а другог, а#и je потврда!еговог подређеног радног по#о%аја у односу на другог & пос#одав"а'

.амоста#ан рад обављају ра#и)ити субјекти/ с#ободне проесије & уметни"и песни"и, пис"и,г#ум"и #екари и стомато#ои када обављају приватну праксу анат#ије и ма#и тргов"иугоститељи предуетни"и пољопривредни"и, итд'


4/246

.вима !има je аједни)ко то што раде сопственим средствима а рад и а сопствени ра)ун,односно бе ставља!а свог рада у с#у%бу другог'

3* ко#ико да je подређеност од битног на)аја а одређива!е појма радног односа, она није једино мери#о и#и индикатор а одређива!е постоја!а радног односа'

4#аси)но одређе!е предмета радног права као индивидуа#ног радног односа временом се, сапринава!ем и ко#ективних права апос#ених и пос#одава"а, прошири#о и на ко#ективнирадни однос, који се успоставља имеђу асо"ија"ија радника & синдиката, и поос#одав"а,односно удру%е!а пос#одава"а'

=енден"ија шире!а круга пита!а који у#ае у предмет радног права води#а je укљу)ива!у идругих односа који су у непосредној веи са радним односима'

-туда, предмет радног права обухвата и правне односе који су >e>?@ A*B?>* од на)аја аиндивидуа#не и ко#ективне радне односе, * пре свега односе који се успостављају са и#ипосредством ра#и)итих институ"ија на тр%ишту рада

јавних$приватиих аген"ија а апошљава!еекономско&со"ија#них саветааген"ија а мире!е и#и посредова!е итд',

над#е%них институ"ија а управни надор у об#асти радних односаинспек"ије рада управна инспек"ија,институ"ија а решава!е радних спорова & судоваи а#тернативних & арбитра%е'

2. Битна и друга обележја индивидуалног радногодноса

8ри одређива!у појма радног односа у #итератури се јављају две основне кон"еп"ије/уговорнаи институ"иона#на'

-не су ира две правне ку#туре које се аснивају/

* на на)е#у с#ободе & романисти)ке правне ку#туре, која аирмише уговара!е, односноуговорну с#ободу радника и

б на статусном на)е#у & германисти)ке правне тради"ије, која се аснива на #и)ној верности,обавеи уајамне верности'

Уговорна теорија - правна подређеност . 8рироду радног односа & подређени рад апос#одав"а, оCјаш!ава доCровољним прихвата!ем апос#еног да се подреди в#астипос#одав"а'

8равна подређеност се иводи и с#ободе уговара!а & уговорне стране су с#ободне да сеспораумеју о подређива!у в#асти пос#одав"у ради испу!е!а обавеа апос#еног'

Институционална теорија - функционална подређеност . Dаста#а као реак"ија на уговорнутеорију по)етком ;;века, основ пос#одав)еве в#асти види у одговорности пос#одав"а којисноси риик пос#а а успешно и добро ук"иониса!е предуе5а арад добробити свих !егових

)#анова'

(адни однос се рађа не и уговора ве5 и )и!ени"е припада!а институ"ији, * успоставља сеукљу)ива!ем радника у институ"ију хао аједни"у радаE што аутоматски доводи доуспоставља!а унк"иона#не субордина"ије'

Статсуна теорија - лична подређеност . .татусна кон"еп"ија радног односа суштину радногодноса види у #и)ној субордина"ији апос#еног пос#одав"у'

Fаснива на теи да се акљу)е!ем уговора о раду успоставља однос #и)не субордина"ије, којасе ог#еда у уајамној обавеи верности, док су имовинскоправни е#ементи другораредногна)аја'

Teopuj о дводимен!ионалном радном односу представља синтеу вредних поставкиуговорне, институ"иона#не и статусне теорије & кон"еп"ија о по#ива#ентности уговора о раду'

Gва%ава и приватноправне имовинскоправне и јавноправне е#ементе у једној оригина#нојсинтеи, која представља равноте%у имеђус#ободе уговорни е#ементи,

H


5/246

једнкости радно аконодавство & статуси со#идарности со"ија#ни дија#ог & ко#ективни уговори о раду'

Iитна обе#е%ја индивидуа#ног радног односа су/

1' "о#рово$ност се ира%ава пре свега у с#ободи воље да се од#у)и о аснива!у радногодноса, као и у с#ободи престанка радног односа, док у току траја!а радног односадобровољност мирује7, односно правна подређеност одра%ава суштину радног односа'

+обровољност је друго име а с#ободу рада'+обровољност иуетно и привремено мо%е бити суспендована J обавеа рада се мо%е увести уиуетним ситуа"ијама'

2' %ично и!вр&ава'е рада, као битно обе#е%је радног односа, ог#еда се у обавеиапос#еног да непосредно, #и)но ивршава рад а пос#одав"а'

Kи)но обавља!е рада, као основна обавеа апос#еног, je предус#ов а подређеност, односноивршава!е рада п: упутствима и под контро#ом у пог#еду на)ина ивршава!а и еекатарада'

Kи)но ивршава!е рада апос#еном наме5е не само обавее у пог#еду ивршава!а рада, ве5 иобавее у пог#еду понаша!а према пос#одав"у, другим радни"има, као и према тре5им#и"има'

(адни однос карактерише и посебан #и)ноправни однос, који се ог#еда у обавеи #оја#ностипос#одав"у, а#и и #и)ног односа пос#одав"а према апос#еном аштити дравља ибебедности апос#еног'


6/246

Mрани"е подређености се све више и пре"иније успостављају и у пог#еду аштите приватностиапос#еног на раду' 8риватност на раду укљу)ује )итав ни пита!а/ аштиту података о#и)ности, дравствене прег#еде, психо#ошке тестове, надор и надг#еда!е апос#ених, допита!а #и)ног сти#а %ивота, укљу)ују5и и пита!е одева!а'

8ос#одава" мо%е да води евиден"ије само на основу акона, прикупљају5и податке о #и)ностиапос#еног само ако су ну%ни а ивршава!е рада,са правом апос#еног на увид у свој радни досије,право на исправку нета)них података,право на бриса!е података који се воде у супротоности са аконом,као и правом на накнаду неимовинске штете

ако претрпи неимовинску штету повредом права #и)ности & право на поштова!е приватног

%ивота'

G дома5ем праву je дош#о до успоставља!а 8овереника а инорма"ије од јавног на)аја иаштиту #и)них података, који штити права грађана и апос#ених уко#ико пос#одава" својимевиден"ијама на раду прекрши Fакон о аштити #и)них података'

ПОДРЕЂЕНОСТ – МЕРИЛО ЗА ПРИЗНАВАЊЕ СВОЈСТВА ЗАПОСЛЕНОГ

O-( je донео 8репоруку бр' 1PQ о радном односу од 2006' 8репорука исти)е да при вође!уна"иона#не по#итике аштите радника у радном односу треба предуети мере којима 5е се

јасно раграни)ити правни по#о%ај апос#ених од самоапос#ених радника, да се успоставебри, праведни и еикасни поступ"и и механими а решава!е спорова о постоја!у радногодноса'

4ао мери#а а одређива!е радног односа у 8репору"и наводе/* )и!ени"а да се рад ивршава под контро#ом друге стране интегрисаност радника уорганиа"ији предуе5ада се рад ивршава само и#и превасходно а потребе другог #и"а да се рад ивршава #и)но одрадникау одређено радно време и#и на одређеном, уговореном месту рада да рад има одређениконтинуитетда се од радника ахтева да буде на распо#ага!у * радда се средства рада, сировине и машине обебеђују од странке која ахтева рад

б периоди)ност п#а5а!а радника

да таква прима!а представљају а радника једини и#и г#авни ивор приходада постоје принати периоди недељног и годиш!ег одмора

да страна која п#а5а радника исп#а5ује трошкове пута раднику ради обавља!а радаодсуство инансијског риика на страни радника'

ПЛАЋЕНОСТ РАДА – ЗАРАДА И ДРУГА ПРИМАЊА

Iитно обе#е%је радног односа уговора о раду je #и)но ивршава!е рада а араду и#и п#ату,која има спе"ии)ан правни карактер ре%им, као вредносном еквива#енту ивршеног рада,)име се остварује идеа# комутативне правде & рамена добара једнаке вредности реу#татирада висина араде'

8раво на бруто араду, посредно и имп#и"итно, омогу5ује и остварива!е права п: основусо"ија#ног осигура!а, буду5и да се уп#атама доприноса а обавено со"ија#но осигура!еобебеђује материја#на основа а сти"а!е ових права'

8раво на араду се не мо%е ус#овљавати пос#овним реу#татима пос#одав"а, буду5и да риикпос#ова!а преуима пос#одава"'

ДРУГА ОБЕЛЕЖЈА РАДНОГ ОДНОСА

G друга небитна обе#е%ја радног односа спадају проесиона#ност и траја!е радног односа'

1) (рофесионалност * Kи)но обавља!е рада п: прави#у je ира проесиона#ности, тј'врше!а г#авног анима!а & проесије'

8ос#одава" анга%ује апос#еног управо бог тога што му je потребан рад одређене проесије иодређеног проесиона#ног ранга, ква#иика"ија'

4ад су у пита!у пос#ови а које се ахтева високи проесиона#ни ранг апос#еног, б#еди

подређеност као битно обе#е%је радног односа, јер се догађа да je проесиона#ни нивоапос#еног виши од проесиона#ног нивоа самог пос#одав"а нпр' рад хирурга и#и проесорауниверитета'

6


7/246


8/246

и пред .8TG а радно право др%ава )#ани"а TG'

(риватно и јавно радно право & ова поде#а јавља се у теорији радног права, при )емуприватно радно право представља скуп норми којима се уређује уговорни рад под в#аш5упос#одав"а, * кад je подређеност рада статусна, у пита!у je јавно радно право'

G теорији радног права се приступа и трипартитној поде#и на приватно радно право, које има асвој предмет индивидуа#ни радни однос аснован уговором о раду

јавно радно право & со"ија#но аконодавство, које уређује односе имеђу др%аве, пос#одава"а ипос#оприма"а синдика#но право & које уређује односе имеђу со"ија#них партнера, ко#ективнопреговара!е, ко#ективно де#ова!е'

.етерономно u аутономно радно право & Wетерономно радно право )ини скуп правних нормикогентног карактера & со"ија#ни јавни поредак, који се садр%е у уставу, аконима,подаконасим општим актима које доноси др%ава & уредбе, прави#ни"и министарства, судскипре"еденти X:@@:A Y*Z систем'

утономно радно право )ини скуп правних норми које доносе аутономни со"ија#ни партнери/синдикати и удру%е!а пос#одава"а & пре свега

ко#ективни уговори о раду,посебни спорауми које акљу)ују савет апос#ених и пос#одава",

кодекси понаша!а које доносе проесиона#на удру%е!а,као и прави#ни"и о раду које доноси пос#одава",

у консу#това!е синдиката савета апос#ених,

проесиона#ни и оби)аји пос#одав"а'

!. Називи за радно право и значај радног права

Dаив радно право je најраширенији у теорији, аконодавству и пракси'8оти)е од предмета радног права & рада, и то \\рада а другог7/ с#ободног, #и)ног, п#а5еног,подређеног рада'G по)етним аама равоја ове гране права користи#и су се термини који имају натно у%ена)е!е'

Dаиви радни)ко, абри)ко$индустријско аконодав&ство користе се крајем ;; и по)етком ;;века' =ермин радни)ко аконодавство\\ се напушта као неодговорају5и'

Dаив абри)ко$индустријско аконодавство се користио нешто ду%е времена'

^ире!е предмета регу#иса!а на радне односе код других пос#одава"а, посебно у јавномсектору јавна предуе5а,

јавне с#у%бе,др%ава,територија#на аутономија,#ока#на самоуправа,као и на сектор "иви#ног друштва,у)ини#и се да се овај наив напусти као неодговарају5и, преуак и нета)ан'

Dаив со"ија#но право, премда се користи у мноштву на)е!а у стру)ној #итератури,аконодавству и пракси, ипак се нај)еш5е користи у у%ем и ширем на)е!у'

G у%ем смис#у користи се а она)ава!е једне друге гране права & права со"ија#не сигурностии#и со"ија#ног осигура!а, као и права со"ија#не аштите и#и со"ија#не помо5и'

G ширем смис#у, термин со"ија#но право се користи * она)ава!е више грана права којима серегу#ишу со"ија#ноправни односи/

право со"ија#не сигурности$осигура!аправо со"ија#не аштите помо5и

право со"ија#ног станова!аправа бора"а, војних и "иви#них %ртава рата

права %ртава повреде основних људских праваправа у веи са инансијском подршком породи"и са де"ом'

". Циљеви радног права

Q


9/246

(адно право карактерише комбина"ија "иљева превасходно со"ија#но&економске природе/со"ија#на правда, со"ија#но&радни мир и регу#иса!е конкурен"ије'

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА

ко je у основи права уопште & правда, као највиша правна вредност, прва вредностдруштвених установа\\ , то посебно ва%и а радно и со"ија#но право,које je сво про%ето идејом со"ија#не правде _?`B_B_* a_`B>_b?B_c*,и које а свој сами настанак има да ахва#и управо остваре!у идеје со"ија#не правде & !еномпретвара!у у радно и со"ија#но право'

L равој радног права умногоме je ишао стаама со"ија#не правде, која je обога5иванасадр%ином радног аконодавства и и#ооијом и механимом со"ија#ног дија#ога, со"ија#ногпартнерства и со"ија#ног компромиса ко#ективни уговори о раду као аутономног правногираа идеје и вредности со"ија#не правде'

Iе со"ија#не правде, која се мо%е схватити и као принава!е и аштита људских права,укљу)ују5и и основна со"ија#на људска права, нема достојанства на раду'

(адно право се својим стремље!има приб#и%ава со"ија#ној правди, која je би#а највишаинспира"ија и а оснива!е O-(&а и ствара!а међународног радног права'

d: je на симбо#и)ан на)ин уписано у самим темељима да!а O-(&а'

Oеђународно радио право je једна од најравијенијих дис"ип#ина међународног права, којенастоји да одговори иаовима времена, шт: потврђује и доноше!е +ек#ара"ије о со"ија#нојправди и праведној г#оба#иа"ији 200Q'

Kисабонски уговор предвиђа да je "иљ TG да се бори противсо"ија#не искљу)ености и дискримина"ије,и унапређује со"ија#ну правду и со"ија#ну аштиту,

једнакост имеђу %ена и мушкара"а,со#идарност имеђу генера"ија и аштиту права де"е\\'

.о"ија#на правда и право се мо%да најдиректније стапају у с#у)ају арбитра%е при реша ва!уинтересних ко#ективних раднкх спорова, јер арбитра%а овај спор решава ех *e?: eB b:>_:, *од#ука интересне арбитра%е постаје саставни део ко#ективног уговора о раду'

Dа)е#о прави)ности je мотива"ија а доноше!е међународних радних стандарда и посебнуаштиту на"иона#ним аконима појединих категорија апос#ених & #и"а са инва#идитетом,де"е итд'

8равда je уткана у ниу аконских реше!а/

о абрани конкурен"ијео дава!у ранга приве#егованих потра%ива!а апос#енима у с#у)ају сте)аја пос#одав"ау праву на прави)ну арадуправу на пристојне ус#ове рада итд'

РАДНО-СОЦИЈАЛНИ МИР

(адно&со"ија#ни мир je у најтеш!ој веи са со"ија#ном правдом, јер само на под#ои правдемогу5 je трајнији со"ија#ни радни мир'

-)ува!е и#и стаби#иа"ија радног мира пости%е се одредбама радног аконодавства у "е#ини, јер успоставља!е со"ија#не равноте%е & #егитимне аштите интереса радника, а#и и о)ува!е

#егитимних интереса пос#одава"а, je претпоставка и а стаби#ан со"ија#но&радни мир'

-бавеа ко#ективног преговара!а у доброј вери подсти)е со"ија#ни дија#ог и акљу)ива!еко#ективних уговора о раду, који, поред унк"ије стандардиа"ије ус#ова рада, имају иунк"ију стаби#иа"ије радног мкра'

-)ува!у радно&со"ија#ног мира наро)ито доприноси институ"иона#иа"ија мирних методарешава!а ко#ективних радних с#орова'

-)ува!е радног мира пости%е се и одредбама радног аконодавства које омогу5авајууговора!е к#ауу#е о о)ува!у мира а време ва%е!а ко#ективног уговора о раду'

=в' анти&штрајк и антиокаут к#ауу#е су к#ауу#е об#ига"ионог де#а ко#ективног уговораби#о са дејством апсо#утне би#о ре#ативне обавее о)ува!а мира у току ва%е!а ко#ективногуговора о раду'

РЕГУЛИСАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

(адно право je настоја#о и равија#о се у те%!и да се конкурен"ија, односно уопште тр%ишнимеханими со"ија#но коригују да би би#и прихватљиви са становишта хуманости'f

P


10/246

Dајпре има а "иљ да омогу5и конкурен"ију радних способности, што je од битног на)аја какоа апос#ене, тако и а пос#одав"е'

Dа)ин аснива!а радног односа треба да обебеди једнаку доспуност свих радних места под једнаким ус#овима' G "иљу обебеђива!а једнаких шанси у апошљава!у, радно аконодавство

предвиђа обавеу пос#одав"а да обавести с#у%бу а апошљава!е о потреби а новимрадни"има, како би с#у%ба а апошљава!е, која води евиден"ију о неапос#еним #и"има,мог#а ова #и"а упутити на пос#одав"а коме су потребни радни"и'

8осебним акоиима се мо%е увести и обавеа јавног конкурса при апошљава!у нпр' удр%авним органима, јавним с#у%бама'

8ос#одава" има с#ободу ибора имеђу кандидата а које верује да могу највише допринети

остваре!у "иљева пос#одав"а & пове5а!у конкурентне способности, пове5а!у добити, односноостваре!у јавног интереса, итд'

L конкурен"ија радних способности, с једне, и с#обода ибора радника од стране пос#одав"а, сдруге стране, могу бити ограни)ени у одређеној мери & прописива!ем предности уапошљава!у одређеним тв' ра!ивим категоријама радника'

Oора#иова!у радних односа доприносе реше!а радног аконодавства у пог#еду обавее#оја#ности радника пос#одав"у, како не би дош#о до сукоба интереса'G пита!у je институт абране конкурен"ије, која мо%е бити аконска абрана и уговорнак#ауу#а неконкурен"ије'

S* сасвим конкретан на)ин пости%е се регу#иса!е конкурен"ије одредбама акона, * понекади ко#ективних уговора о раду о об#и"има #ексиби#ног апошљава!а и#и радног анга%ова!ао ограни)еном траја!у радног времена о сти"а!у преговара)ких права у ус#овима

хонкурен"ије имеђу синдихата о не$ допуштености амене штрајка)а'

кт о прошире!у дејства гранског ко#ективног уговора о раду има а "иљ да обебеди поштенуконкурен"ију, како се конкурен"ија имеђу пос#одава"а не би аснива#а на ве#иким ра#икамау п#а5а!у а рад једнаке вредности'

(адно аконодавство, * посебно међународни радни стандарди & универа#ни и региона#ниевропски, имају на)ајне еекте и у пог#еду међународне конкурен"ије, посебно у ус#овимапос#ова!а му#тина"иона#них компанија, компанија европских дименија и актуе#нег#оба#иа"ије економије'

G пита!у је риик од со"ија#ног дампинга7 иаваног се#е!ем ка#ита#а у де#ове света укојима су ни%и трошкови gрадне снаге7'

#. убјекти радног односа

8ојам субјекта радног права je шири појам од субјекта индивидуа#ног и ко#ективног радногодноса, не само у смис#у институ"ија од на)аја а радне односе које су субјект радног прававе5 и у том смис#у што се као субјект радног права јављају и одређена #и"а која нису у радномодносу'

G пита!у су радноанга%ована #и"а у појединим об#и"има #ексиби#ног радног анга%ова!а &нпр' во#онтери,радни"и који обављају допунски рад и с#као и #и"а која нису у радном односу а#и се на !их приме!ују поједине одредбе радногаконодавства J

нпр' ивршни директори привредних друштаванеапос#ена #и"а кад од на"иона#не с#у%бе а апошљава!е добију средства асамоапошљава!екваи&апос#ени

јавни унк"ионери'

.убјекти индивидуа#ног радног односа су апос#ени радник, с#у%беник & пос#оприма" ипос#одава"'

8ојам радник je у међународном радном праву конвен"ијама и препорукама O-(&а, уевропском некомунитарном праву .I & (T.8, у комунитарном радном праву, као ина"иона#ном праву шири од појма апос#ени, пошто укљу)ује, поред #и"а у радном односу J

апос#еног,неависне раднике и#и самоапос#ена #и"а,

пољопривредне раднике & неависно од тога да #и су апос#ени и#и самоапос#ени,

10


11/246

кваи&апос#ене раднике, који су само економски ависни од других,

као и во#онтере'

Dа"иона#ним правом се предвиђа де#ими)на примена аштитног радног аконодавства нараднике који нису у радном односу наро)ито на кваи&апос#ене раднике који треба да у%ивајуве5у аштиту у односу на самоапос#ена #и"а, на во#онтере'

4#асиика"ија апос#ених и пос#одава"а je могу5а и с обиром на правни ре%им радногодноса'

(а#икују се општи и посебни правни ре%ими радних односа, којима се ира%ава метод јединства, односно диерен"ија"ије'

-пшти правни ре%им индивудуа#них радних односа приме!ује се у приватном сектору, а#и идобром де#у јавног сектора'

-пшти ре%им карактерише метод јединствености и#и униика"ије регу#иса!а,

док се посебни правни ре%ими од#икују диерен"ија"ијом правних ре%има >*B_:Ae @*Be>_*e Jрадни однос с#у%ба др%авних с#у%беникау поморству и >*B_:Ae he>`:A*e & #и"а са инва#идитетом, ом#адине и %ена, старијих радника'

$. !апослени и врсте запослени"

ПОЈАМ ЗАПОСЛЕНОГ

.убјект индивидуа#ног радног односа je !апослени радник и#и с#у%беник'

G теорији се деинише као \\#и"е које je обавено да ради а друго #и"е на основу приватногуговора у односу #и)не субордина"ије\\ и#и #и"е које je анга%овано од другог #и"а даивршава рад, уко#ико се ради о таквом односу који мо%е бити регу#исан ко#ективнимуговором о раду\\'

Запос!"# %e&'(' са$о%апос!"#

Fа ра#ику од апос#еног као ависног радника који ради а ра)ун пос#одав"а и на кога се употпуности односи радно аконодавство,само!апослени & неависни радник je радник који ивршава самоста#ан рад & ради а

сопствени ра)ун, није у с#у%би другог #и"а,п* према томе не мо%е бити субјект индивидуа#ног радног односа нити се на !ега приме!ујерадно аконодавство & нпр' анат#ија, ма#и тргова", приватни #екар, стомато#ог, архитекта,адвокат, пољопривредник, таксиста'

Dеависни уговорник преуима рад а одређену "ену, од#у)ује како 5е рад бити ивршен,односно адр%ава с#ободу у ибору средстава и метода, врши рад бе контро#е #и"а које гаанга%ује а одређени посао, при )ему а свој рад не сти)е право на бруто араду ве5 ради ара#ику имеђу набавне "ене роба које му с#у%е а рад и продајне "ене п: авршетку рада &добит'

Запос!"# - )#%&'("#* )#'!*+о'#

G дома5ем праву дуго je био адр%ан кон"епт директора & апос#еног, што je де#ими)нонапуштено F( 200N, који предвиђа да директор мо%е да буде у радном односу'

G дома5ем праву, F( 200N допушта да директор буде и#и не буде у радном односу'

Dа основу Fакона о привредним друштвима 2011, посебне ду%ности према привредномдруштву имају и директори )#анови надорног одбора, аступни"и и прокуристи, а које, ус#у)ају постоја!а #и)ног интереса, je потребно одобре!е правног пос#а и#и предуима!еправне рад!е'

В'с+! %апос!"#,

4#асиика"ија апос#ених је од битног правног на)аја'8осебан правни ре%им по#о%аја апос#еног ва%и а јавне, а посебно др%авне с#у%бенике апомор"е, а проесиона#не спортисте, представнике апос#ених, апос#ене који у%ивајупосебну аштиту #и"а са инва#идитетом, ма#о#етна #и"а и#и %ене, материнство итд'

8оред тога јављају се ра#ике у пог#еду правног основа а аснива!е радног односа уприватном сектору уговор о раду и у др%авном орган реше!е старешине J управни акт,

11


12/246

G пог#еду араде општи ре%им J п#а5а!е по радном )асу, одн' п#ате посебан ре%им п#атнихгрупа и рареда а др%авне с#у%бенике,

G пог#еду радног времена абрана но5ног рада ма#о#етним апос#енима и#и апос#енимтрудни"ама

Dапредова!а на радуG пог#еду ко#ективног отпушта!а посебан ре%им откаа предтставни"има апос#ених

#и и у пог#еду остварива!а ко#ективних права апос#ених J у пог#еду права на у)еш5е уод#у)ива!у

G пог#еду права на ко#ективно преговара!е а јавни и приватни сектор

G пог#еду права на штрајк општи и посебан правни ре%им штрајка,G пог#еду права на искљу)е!е са рада на)е#на допуштеност #окаута у приватном сектору'

В'с+! %апос!"#, п'!$а $!с+- #%&'(!.а 'а)а Jинтерни и екстерни запослени

(од интерним !апосленима /радницима0 подраумевају се апос#ени који ивршавају рад упос#овним просторијама пос#одав"а, бе обира да #и су у радном односу на неодређено времеи#и су у радном односу у неком од #ексиби#них об#ика апошљава!а и#и радног анга%ова!а'

Tкстерни радни"и

1адници код ку2е. & (ад код ку5е je об#ик радног анга%ова!а, успостављен уговором о радукод ку5е, у коме радник ивршава а пос#одав"а рад код своје ку5е$у стану и#и на другимместима п: свом ибору не у пос#овним просторијама пос#одав"а, неависно од тога кообебеђује опрему и предмете рада, при )ему радник није у правно подређеном по#о%ају каоапос#ени'

(еу#тате рада радник препушта #и"у а које ради, * друго #и"е обебеђује посао и п#а5араднике а испору)ене проиводе и#и пру%ене ус#уге'

Kи"е које ивршава рад п: основу овог уговора није у радном односу, а#и има право надравствено, пенијско и инва#идско осигура!е, с тим да je обвеник уп#ате доприносапос#одава"'

Радници на даљину & могу да ивршавају рад не само код ку5е ве5 и на другим местима, шторавој интернета веома о#акшава'

Oесто рада мо%е бити веома ра#и)ито & не ну%но код ку5е, односно свуда где постојимогу5ност повеаности интернет са пос#одав"ем, при )ему je и пита!е распореда радног

времена веома спе"ии)но, како би се помирк#е проесиона#не и породи)не, приватне обавеерадника на даљину'

В'с+! %апос!"#, с о/%#'о$ "а +'а0а.! 'а)а

(а#икују се стално !апослени кадрови & у радном односу на неодређено време и са пунимрадним временом, од флекси#илно !апослени3 & у радном одкосу на одређено време и#и удругим об#и"има #ексиби#ног апошљава!аде#ими)но апос#енипривремени радни"иповремени радни"иприправни"и итд''Lвесне ра#ике се јављају посебно у с#у)ају искаива!а вишкова апос#ених напредова!е упог#еду ва!а и#и арада висина отпремнине у с#у)ају престанка радног односа као вишкаи#и у с#у)ају пениониса!а'

В'с+! %апос!"#, с о/%#'о$ "а пос!/"- %а(+#+- - 'а)"о$ о)"ос-

Л#1а са #"&а#)#+!+о$

G пита!у су #и"а код којих постоје ии)ке, сенорске и#и мента#не онеспособљености, * негубитак радне способности & инва#идност'

4од нас је Fаконом о проесиона#ној рехаби#ита"ији и апошљава!у особа са инва#идитетомод 200P' прихва5ен савремени кон"епт раумног при#агођава!а и#и дава!а првенства уапошљава!у ква#иикованим #и"има са инва#идитетом код пос#одава"а тв' квотни систем'

8одраумева да пос#одава" сноси и пове5ане, а#и раумне трошкове при#агођава!а постоје5ихрадних места а рад #и"а са инва#идитетом'

Запос!"# са %)'а&с+&!"#$ с$!+.а$а

.татус апос#еног са дравственим смет!ама утврђује над#е%ан дравствени орган'

12


13/246

.#и)но обавеи коју има према #и"има са инва#идитетом, пос#одава" је ду%ан да апос#еномса дравственим смет!ама обебеди обавља!е пос#ова према радној способности J усупротном, апос#ени се сматра вишком апос#ених, по ком основу остварује и права по основупрестанка радног односа'

Запос!"! - %а(+#+а %а &'!$! +'-)"о2! ( $а+!'#"с+&а

Fапос#ене у%ивају посебну аштиту у савременом радном праву пре свега бог трудно5ематеринства'G оквиру GD донета je 4онвен"ија о е#иминиса!у свих об#ика дискримина"ије %ена 1PVP, * уоквиру O-(&а две конвен"ије имају посебан на)ај

4онвен' бр' 10< о аштити материнства 1PN2 и4онвен"ија бр' 1Q< о аштити материнства 2000'

F( 200N предвиђа аштиту %ена а време трудно5е на пос#овима који су, п: на#аудравственог :hг*н*, штетни а дравље,

на пос#овима који ахтевају подиа!е терета и#и на којима постоји штетно ра)е!е и#ии#о%еност екстремним температурама и вибра"ијама,

* апос#ена не мо%е да ради но5у и прековремено а време пос#ед!их осам недеља трудно5е,нити а време прве


14/246

В'с+! %апос!"#, с о/%#'о$ "а )'5а&6а"с+&о - )о$а2# # с+'а"# %апос!"#

8оред апос#ених дома5их др%ављана, у једној емљи могу радити и !апослени имигранти &спе"ии)ност правног по#о%аја се ог#еда најпре у аснива!у радног односа и#и другог об#икарадног анга%ова!а, јер се као додатни ус#ови јављају дово#а боравка и радна дово#а'

+ово#у боравка идаје министратсво унутраш!их пос#ова .рбија, док радну дово#у идаје јавна с#у%ба а апошљава!е D.F у .рбији'

Dи конвен"ија O-(&а се односи на раднике мигранте, како у пог#еду једнаког поступа!а уапошљава!у конвен"ије бр' 66 и PV, тако и у пог#еду једнаког поступа!а у пог#едусо"ија#ног осигура!а конвен"ије бр' 1P,HQ, 11Q,1NV'

В'с+! %апос!"#, с о/%#'о$ "а %а,+!&! - по4!)- 7о'$! -4о&о'а о 'а)-

G упоредном праву емаља тр%ишне привреде уговор о раду се акљу)ује као консенсуа#ниуговор, док се а одређене категорије апос#ених ахтева писани об#ик као ус#ов апунова%ност уговора о раду нпh' морнари, радни"и у авио саобра5ају'

В'с+! %апос!"#, с о/%#'о$ "а #1!"1-

Kи"ен"на анима!а карактерише одређени јавноправни е#емент, пошто #и"ен"у идајенад#е%ан др%авни орган и#и установа са јавним ов#аш5е!има нпр' комора дравствених

радника'

Kи"ен"а се идаје како апос#енима нпр' дравственим радни"има, стомато#оима, тако ис#ободним проесијама нпр' адвокати, нотари, сте)ајни управни"и а одређено време и !енопроду%е!е je ус#овљено поштова!ем кодекса проесиона#не и ети)ке одговорности, као иахтевом у пог#еду ста#ног стру)ног усавршава!а'

По)!а %апос!"#, п'!$а )!а+"ос+# - *о0о0 с! #%&'(а&а 'а) - 'а)"#1#, с-5/!"#1# #

)'5а&"# с-5/!"#1#

8ри одређива!у појма јавног, односно др%авног с#у%беника могу5е je уети у обир дваосновна мери#аорганско орма#но & веаност др%авног с#у%беника а правно #и"е јавног права & јавнус#у%бу, укљу)ују5и др%авну управу,

на основу )ега се мо%е одредити појам јавног и др%авног с#у%беника у орма#ном смис#у иунк"иона#но садр%ајно мери#о & ивршава!е пос#ова јавне с#у%бе и#и у)ествова!е уврше!у јавних с#у%би7, на основу )ега се мо%е одредити појам јавног с#у%беника уматерија#ном смис#у'

+р%авни с#у%бени"и у дома5ем праву се де#е на др%авне с#у%бенике на п:#о%ају и др%авнес#у%бенике на иврши#а)ким радним местима, док тре5у категорију апос#ених у др%авнојуправи )ине намештени"и'

+р%авни с#у%бени"и на по#о%ају су највиши ста#ни кадрови др%авне управе'

(а#икују се од унк"ионера, иабраних #и"а & )#анова в#аде/ председника и потпредесеникав#аде, министара и др%авних секретара'

+ок су др%авни с#у%бени"и на по#о%ају A:мо5ни"и министра, секретари министарстава,директори органа управе у саставу министарстава, итд' у радном односу, унк"ионери суиабрана #и"а која нису у радном односу, бе обира на то што остварују права на п#ату, праваA: основу со"ија#ног осигура!а'

-сновно мери#о а !ихово међусобно раграни)е!е je правна подређеност, као битно обе#е%јерадног односа, која иостаје код правног по#о%аја др%авних унк"ионера'

. Послодава# и врсте послодава#а

ПОЈАМ ПОСЛОДАВЦА

1H


15/246

=ермин послодавац подраумева ии)ко и#и правно #и"е, субјект радног права, субјектиндивидуа#ног и#и ко#ективног радног односа,који испу!е!е својих аконских и#и уговорних обавеа према апос#енима и другимрадноанга%ованим #и"има и#и !иховим синдикатима и другим институ"ијама представни)когкарактера & бипартитним и#и трипартитним, обебеђује својом имовином'

8ос#одава" се јавља као субјект индивидуа#ног и ко#ективног радног односа док је апос#енисамо субјект индивидуа#ног радног односа'

Iитно обе#е%је пос#одав"а je и у !еговој с#ободи оснива!а и#и удру%ива!а и у)ествова!а уактивностима одговарају5их удру%е!а пос#одава"а'

9*: субјект индивидуа#ног радног односа пос#одава"

апошљава једног и#и више радника,органиује про"ес рада,

идаје радне на#оге,врши контро#у у пог#еду ивршава!а рада

и врши дис"ип#инску, * де#ом и нормативну в#аст,од#у)ује о индивидуа#ним правима апос#еног и#и другог радно анга%ованог #и"а у ск#аду са

аконом,подаконским општим актима,

ко#ективним уговором о радуи#и другим општим актом аутономног права,

као и у ск#аду са уговором о раду'

ЗАКОНСКИ ПОЈАМ ПОСЛОДАВЦА

F( 200N деинише пос#одав"а као \\дома5е, односно страно правно и#и ии)ко #и"е којеапошљава, односно радно анга%ује, једно и#и више #и"а'7

В'с+! посо)а&а1а.

4#асиика"ија пос#одава"а могу5а je с обиром на ра#и)ита мери#а/ према врсти субјектаправа својинском типу, ве#и)ина, тј' број апос#ених седиште пос#одав"а & дома5и и странипос#одава"'

8осебан правни ре%им радних односа се јавља у јавном сектору, посебно кад je др%ава

пос#одава"'

Посо)а&а1 *ао 7#%#3*о # п'а&"о #1!

8ос#одава" мо%е бити ии)ко #и"е кад акљу)ива!ем уговора о раду апошљава једног и#ивише радника, * мо%е да буде и самоапос#ени, односно предуетник кад апошљава једноги#и више апос#ених'

.амоапос#ени & ии)ко #и"е je п: прави#у в#асник, а#и мо%е бити и акупа"'G јавном сектору само правно #и"е мо%е бити пос#одава"'

4ад je пос#одава" правно #и"е, директор ше предуе5а има ов#аш5е!а која происти)у иодноса правне субордина"ије'

Посо)а&а1 *ао п'#&а+"оп'а&"#, 0а&"оп'а&"# # с-/0!*+ "!п'о7*+"о4 *а'а*+!'а

(риватни послодавац мо%е бити ии)ко #и"е & A: прави#у предуетник и правно #и"е &предуе5е привредно друпггво'

ПРЕДУЗЕТНИК

8редуетник & ии)ко #и"е које обавља де#атност проитног карактера проиводне,анатске, трговинске, угоститељске рад!е, je субјект пос#овног$компанијског права, а#и семо%е јавити и као субјект радног права, односно као пос#одава" ако апошљава једног и#ивише радника у врше!у предуетни)ке активности'

СЛОБОДНА ПРО8ЕСИЈА /0 ПОСЛОДАВАЦ

.#ободне проесије & адвокати, приватна пракса стомато#ои и#и #екари, индивкдуа#нипољопривредни"и, итд' нису ни пос#одава" нити апос#ени, ве5 имају `?_ ieAe>_` правни статус'

1N


16/246

ко #и"а која се баве с#ободном проесијом радно анга%ују друго и#и друга #и"а, односноприме у радни однос апос#еног, тад се и на !их као пос#одав"е приме!ује општи правнире%им радних односа'

ПРЕДУЗЕЋЕ - ПРИВРЕДНО ДРУ9ТВО

8ривредно друштво друштва капита#а и друштва #и"а & je субјект компанијског права, а#и се јавља и као субјект радног права & предуе5е, у својству пос#одав"а кад ступа у индивидуа#не и

ко#ективне радне односе са апос#енима и !иховим синдикатима'

8од предуе5ем као пос#одав"ем подраумева се предуе5е а привремени рад и предуе5екорисник привременог рада, група предуе5а хо#динг'

КООПЕРАТИВЕ - ЗАДРУГЕ

4ооперативе & посебан тип привредних субјеката, органиован на парти"ипативним исамоуправним на)е#има, представљају `?_ ieAe>_` врсту пос#одава"а, јер су в#асни"иистовремено и апос#ени, и c_Xe ce>`*'

4ооперативе се оснивају ради успоставља!а равноте%е у адовоље!у економских добит ирадно&со"ија#них стаби#ност апос#е!а "иљева, би#о оригинерним ствара!ем, би#оконверијом инсо#вентног приватног предуе5а, које преуимају апос#ни'

G .рбији je адругарство има#о дугу тради"ију'

G дома5ем поитивном праву адруге кооперативе не могу бити основане c некој од ормипривредних друштава'

.војство )#ана и својство апос#еног карактеристи)но je а проивођа)ке и анатске адруге'S*)е#о једнакости адругара обебеђује г#аса!е по г#авамаf & један )овек, један г#ас'

L реда адругара бирају се )#анови управног одбор адруге, при )ему се један )#ан бира иреда апос#ених који нису адругари'

4о#ективним уговором о раду и#и адру%ним прави#има уређује се абрана конкурен"ијеапос#еног, адругара и )#ана управе адруге, не ду%е од две године'

(асподе#а добити$вишка се врши према доприносу рада\\ & вредности рамене са адругом иивршеном раду и ус#угама'

Посо)а&1# - 0а&"о$ с!*+о'-

8од пос#одав"има у јавном сектору подраумевају се сви они субјекти јавног права који се јављају као X6jeкт индивидуа#ног и#и ко#ективног радног односа, односно који апошљавају

др%авне с#у%бенике на пос#овима од јавног интереса,

и који испу!е!е обавеа према јавним с#у%бени"има ? !иховим синдикатима обебеђујусредствима и буkета др%аве, односно #ока#не самоуправе, и#и испу!е!е обавеа обебеђеноахваљују5и кориш5е!у др%авне својине, односно јавне својине #ока#не самоуправе'

ДРЖАВА :;< ПОСЛОДАВАЦ

+р%ава се јавља као пос#одава"апос#енима & др%авним с#у%бени"имаи намештени"има у др%авним органима'

.пе"ии)ан правни ре%им с#у%бени)ких односа успоставља се посебним аконима & Fаконом одр%авним с#у%бени"има .рбије 200N' 8ос#одава" је др%ава као правно #и"е & субјект права'

G односима са др%авним с#у%бени"има, др%ава иступа као пос#одава", што на)и да јеприрода односа имеђу др%аве и др%авног с#у%беника ана#огна природи радног односа,пошто др%авни с#у%бени"и ступају у с#у%бу да би ивршава#и рад пос#ове др%авне управе* др%аву као пос#одав"а'

Fбог ра#и)итих категорија апос#ених који се примају у радни однос др%авних с#у%беника инамештеника у радни однос у др%авним органима, поред реше!а о пријему у с#у%бу & правногоснова а аснива!е радног и#и с#у%бени)ког односа, јављају се од 200N' у дома5ем праву &уговор о раду а намештенике'

ТЕРИТОРИЈАЛНА АУТОНОМИЈА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА /0 ПОСЛОДАВАЦ

9*: пос#одава" апос#енима, #ока#ним с#у%бени"има јавља се и територија#на аутономија и#ока#на самоуправа & град и#и општина'

16


17/246

8о прави#у се доносе посебни акони о с#у%би, радним односима у органима #ока#несамоуправе' G .рбији још увек није донет посебан акон о с#у%бени"има у #ока#нимсамоуправама'

8осебан ко#ективни уговор а територија#ну аутономију и једини"е #ока#не самоуправеакљу)ују репреентативно удру%е!е пос#одава"а и репреентативни синдикати основани атериторију једини"е а коју се акљу)ује ко#ективни уговор'

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ И ЈАВНА СЛУЖБА

8ос#одава" апос#енима у јавним предуе5има и јавним с#у%бама je непосредно јавнопредуе5е и#и установа јавне с#у%бе као правно #и"е & субјект права, неависно од тога штове5и и#и ма!и део средстава а исп#ату арада п#ата & наро )ито у јавним с#у%бама, др%аваобебеђује и буkета'

lавно предуе5е и установа јавна с#у%ба п: прави#у аснива радни однос са апос#еним наоснову уговора о раду приватног права

Јавна предузећа' & 8о прави#у се а јавна предуе5а доносе посебни акони о радним односима'

G дома5ем праву je донето више акона о јавним предуе5има који, међутим, не уређују по#о%ајапос#ених и синдиката & нпр' Fакон о %е#ени"и 201


18/246

G дома5ем праву ко#ективне уговоре о раду код пос#одав"а&синдиката су акљу)и#ирепреентативни синдикати органиовани на нивоу (е#уб#ике, с једне, и репреентативнисиндикати апос#ених у овим синдикатима, с друге стране'

1. %друже&е послодава#а

Gдру%е!е пос#одава"а, поред тога што je субјект ко#ективног радног права, мо%е да будесубјект индивидуа#ног радног односа кад апошљава раднике' Gдру%е!е као правно #и"еаступа директор и#и други ов#аш5ени апос#ени при аиљу)ива!у уговора о раду саапос#еним у удру%е!у пос#одава"а'

ВОЛОНТЕРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Rо#онтерске органиа"ије, у којима се пос#ови од на)аја а унк"иониса!е органиа"ијеивршавају на во#онтерској основи, не j*вљају се отуда као пос#одава" во#онтерима, а#и аково#онтерске органка"ије апошљавају одређена #и"а у араду, тада се јављају у у#оипос#одав"а'

-рганиатор во#онтира!а има ни обавеа које су с#и)не обавеама пос#одав"а/

ду%ан je да пре акљу)ива!а уговора о во#онтира!у прибави потврду над#е%ног органа да кодво#онтера нема смет!и а акљу)е!е уговора

да обебеди во#онтеру бебедност и дравље током во#онтира!а,као и да во#онтера осигура а с#у)ај повреде и#и проесиона#ниг обоље!а токомво#онтира!а

да органиује оспособљава!е во#онтера када je такво оспособљава!е потребно а обавља!ево#онтерских ус#уга и активностк

да обебеди тајност #и)них података во#онтера и аштиту приватности

да ида потврду во#онтеру о обављеном во#онтира!у, на !егов ахтев'

Кас#7#*а1#0а п'!$а &!#3#"# посо)а&1а = осо/!"ос+ $а#, посо)а&а1а

(аграни)е!е ма#их од сред!их и ве#иких пос#одава"а врши се A: прави#у на основу бројаапос#ених, * некад и A: основу оствареног дохотка и#и инансијске помо5и пос#одав"у приапошљава!у нових радника'

+ок се општи акон о радним односима п: прави#у приме!ује на све пос#одав"е, неависно одброја апос#ених, при доноше!у спе"ија#них акона пре"иира се круг пос#одава"а на који сеакон приме!ује, односно * X:AB>*>_: одређује се да се акон не приме!ује на пос#одав"еуко#ико апошљавају ма!е од одређеног броја радника'

G дома5ем праву je предвиђено да се на пос#одав"а који апошљава пет и#и ма!е апос#енихне односи аконска обавеа доноше!а прави#ника о органиа"ији и систематиа"ији пос#ова'

G пог#еду индивидуа#них права, ра#ика се јавља у поступку а аснива!е радног односа, упог#еду права на аштиту дравља и бебедност на раду, престанка радног односа, * посебноако се ради о ко#ективном отпушта!у, које je код ма#их пос#одава"а ма!е орма#иованпоступак'

G пог#еду ко#ективних права, ра#ика се ти)е пhe свега права на у)еш5е у од#у)ива!у, јер

уместо савета апос#ених, код ма#их пос#одава"а се бира представник апос#ених, а#и сера#ике јављају и у пог#еду права на органиова!е синдика#не органиа"ије код пос#одав"асиндика#на сек"ија и#и синдика#ни повереник и права на ко#ективно преговара!е'

Б'о0 %апос!"#,> & Oа#и пос#одава" & по прави#у се ради о пос#одав"има који апошљавају доN0 радника'

+ома5е право предвиђа да пос#одав"и који апошљавају више од N0 апос#ених могу даобраују савет апос#ених'

8римена појединих одредби Fакона о проесиона#ној рехаби#ита"ији и апошљава!у особа саинва#идитетом je ус#овљена бројем апос#ених & обавеа апошљава!а не односи се напос#одав"е који апошљавају ма!е од 20 апос#ених'

Fаконом о равноправности по#ова утврђена je обавеа усваја!а п#ана мера а отк#аља!е и#иуб#а%ава!е неравномерне аступљености по#ова а сваку ка#ендарску годину која сe односисамо а пос#одав"е са више од N0 апос#ених у радном односу на неодређено време'

1Q


19/246

До$а2# # с+'а"# посо)а&а1

8ос#одава" мо%е бити дома5е и страно правно и ии)ко #и"е'

8равни ре%им радних односа п: прави#у не ависи од тога да #и je пос#одава" дома5е и#истрано правно и#и ии)ко #и"е, осим кад се ради о дип#оматско&кону#арнимпредставништвима страних др%ава'

Lпак, кад се ради о му#тина"иона#ним предуе5има могу се јавити одређене спе"ии)ности управном ре%иму радних односа'

11. Начела радног праваDа)е#а радног права су/

Dа)е#о с#ободе радаDа)е#о једнакости у апошљава!у и на радуDа)е#о повољности а апос#енеDа)е#о трипартима

12. Начело слободе рада

СЛОБОДА РАДА ?@ABCB ПРИНУДНИ РАД

.#обода рада и с#обода предуетништва су у ширем смис#у ра#и)ити об#и"и испољава!аистог на)е#а & с#ободе ибора анима!а'

-д самог свог по)етка с#обода рада је адр%а#а обе#е%је нега"ије принудног рада/ с#ободарада ce>`?` принудни рад'

ЗАБРАНА ПРИНУДНОГ РАДА

(од принудним радом подраумева се сваки об#ик рада привременог и#и у одређенимситуа"ијама, који се на#а%е одређеном #и"у против и#и неависно од !егове воље, подпрет!ом ири"а!а санк"ија, * који je ра#и)ит од ропског и#и кметског рада'

Fабрани принудног рада се посве5ује ве#ика па%!а и у унутраш!ем праву & уставном и радном,као и у међународном радном праву'

O-( је 1P_`, ве5 сведен наствар у својини господара'

Gкида!е ропства, прок#амовано и на међународном п#ану Gнивера#ном дек#ара"ијом оправима )овека и Oеђународним пактом о грађанским и по#ити)ким правима ниом конвен"ијао абрани ропства од 1P26' и 1PN6

као и конвен"ијама о абрани трговине људима и експ#оата"ији проститу"ије од 1PHP, нијеонемогу5и#о пре%ивљава!е7 ропства у !еговим савременим об#и"има током )итавог ;; века,* и на по)етку ;; века & пре свега у об#ику ду%ни)ког ропства7 као и ку5ног ропства\\'

ОБЛИЦИ ПРИНУДНОГ РАДА

1P


20/246

8ринудни рад се испољава у мноштву об#ика, тако да je поред 4онвен"ије бр' 2P 1P


21/246

Со/о)а )а с! "! 'а)#

.#обода нерада право на доко#и"у се испољава у два об#ика/ с#обода да се не аснује радниоднос и као с#обода да се у току радног односа не ради, под одређеним ус#овима'

.#обода не радити, тј' не асновати радни однос je друго име а абрану принудног рада'

.#обода рада je с#обода ибора & радити и#и не радити отка уговора о раду'

-тка уговора о раду на ини"ијативу апос#еног који није мотивисан повредом обавеепос#одав"а, као и одбија!е понуђеног одговарају5ег пос#а има а пос#еди"у губитак права нанов)ану накнаду п: основу обавеног осигур!а а с#у)ај привремене неапос#ености'

.#обода нерада се испољава, под одређеним ус#овима, привремено и у току траја!а радногодноса када се јавља као иуетак од обавее ивршава!а рада'

G посебном правном ре%иму штрајка који ва%и у вита#ним с#у%бама, с#обода не радити богу)еш5а у штрајку je ограни)на обавеом ивршава!а рада у оквиру минимума про"еса рада'

.#обода не радити, тј' право ка једнострани раскид уговора о раду на неодређено време, беобавее навође!а ра#ога мо%е бити ограни)ена и к#ауу#ама уговора о раду хоје се односена проесиона#но обраова!е и#и уговором о проесиона#ном оспособљава!у,

кад се пос#одава" спорауме са апос#еним да инансира !егово проесиона#ноусавршава!е, * апос#ени обаве%е да ограни)и своју сдободу нерада а одређени период'

Gко#ико би апос#ени откаао уговор о раду који садр%и к#ауу#е о проесиона#номоспособљава!у, остаје ду%ан да надокнади штету у висини трошкова усавршава!а'

.#и)но реше!е у дома5ем праву предвиђају F( к F+. од 200N' год'

1. Начело једнаки" 'анси и поступа&а)недискримина#ије*

Dа)е#о једнаких шанси и поступа!а на)и остваре!е со"ија#не правде која на#а%е suumquique tribuere, сходно #и)ној даровитости, ква#иика"ијама, проесиона#ним ас#угама идостигну5има/ проесиона#ним својствима & стру)на спрема, по#о%ен стру)ни$др%авни испит,радно искуство, реу#татима на раду, и с#', )име се ира%ава праведна со"ија#на конкурен"ијана тр%ишту рада'

8равље!е ра#ике по проесиона#ним својствима у унк"ији je праведне со"ија#неконкурен"ије конкурен"ије радних, проесиона#них способности'

НАЧЕЛО ЗАБРАНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ = ЛИЧНА СВОЈСТВА

Dегативно деинисано на)е#о једнаких шанси и поступа!а на)и абрану дискримина"ије'

+искримина"ија представља правље!е ра#ике п: основу #и)них својстава, осим иуетно када je #и)но својство од#у)ују5и ус#ов а рад ус#ед природе одређеног пос#а и#и ус#ед контекста у

коме се рад обавља, и кад je #и)но својство истински и од#у)ују5и ус#ов рада, "иљ оправдан *средства а постиа!е тог "иља срамерна'

ПОЈАМ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

+искримина"ија погађа #и)но достојанство апос#еног & свако #и"е има право да се према !емупоступа на основу !егових #и)них особина, ас#уга и достигну5а погађа припадникеодређених група #и"а бог !иховог #и)ног својства & на)е#о да према с#и)нима требапоступати с#и)но нарушава праведну со"ија#ну конкурен"ију на тр%иш�

Documents

radno skripta